1 10 71 http://www.afzarhiv.org/files/original/2dbc8548bd4f96606267807e2149cfbc.pdf a81e08d6749b05770b11dec66b8da0f5 PDF Text Text ���Recenzija PETAR V ISN JIC O acovorni ured i.ik RADMILO LALE MANDIC U ređivački o d b o r M IRKO VUJACIC RADMILO LALE MANDIC IVO MATOVIĆ (uredn ik ) i DRAGAN MARJANOVIC K o ie k lu ra DOBRILA PETROVIC Izdavači SAVE'l ZA VASPITANJE I BRIGU O DECI SR S R B IJE , BEOGRAD i N IRO D ECJL N O VIN E C-ORNJI MILANOVAC T iraž ? 000 p rim e ra k a Š tam pa ..NOVA PROSVETA« — BEOGRAD Štam p a n je z avršeno av g u sta 1977. godine Ilu stra c ija ZORAN JOVANOVIĆ — JU S T ehnički u re d n ik DUŠAN POPOVIC © ED DEČJE NOVINE �Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VI KOLO �JOVAN RADOVANOVIĆ Heroj Drage proleterske ŽIVOTNI PI T NARODNOG HEROJA NADE MATIĆ ��U porodici Vukadina i Leposave Lepe Matić, 1924. go­ dine se, u Bajinoj Bašti, ispod lepotice Tare i kraj Drine, ro­ dila devojčica Nadežda, koju će svi, kroz ceo život, zvati Na­ da. Tri godine ranije, u Koviljači, rodila im se kćerka Vera, a koju godinu kasnije, opet u Bajinoj Bašti, sin Boško. Naj­ mlađi, Filip, rodio se u Preljini kod čačka. Najzad, negde tri­ desetih godina, šestočlana porodica Matića se našla u Užicu. Tu je otac Vukadin dobio i službu, kao policijski pisar, i sve četvoro dece učilo školu. Porodica je živela pristojno. Otac, službenik, pomalo se i boemski ponašao i živeo: izlazio je u kafane, voleo karte, imao društvo, pa se katkad vraćao kući i posle dan-dva, neretko i bez para. Nije imao velike škole, niti se politički ve­ zao za režim. Onda dobru službu stekao je više zbog zasluga u prvom svetskom ratu. Budući da je malo vremena provo­ dio u porodici, njegova supruga Lepa je bila stub kuće: sa­ ma je vodila domaćinstvo i primemo se brinula o svojoj deci, o njihovom vaspitanju i školovanju. U kući se tačno znalo ko šta radi, jer su od malena deca dobijala svoje poslove. Strogost, energičnost i ljubav prema kćerkama i sinovima Lepa je uvek umela da uskladi. Deca su je volela kako se sa­ mo dobra majka može voleti, bila vezana za nju, i cenila sva­ ki njen savet o tome kako treba da se ponašaju u školi, na ulici, u društvu, kako da u svakoj prilici iskažu poštovanje starijima. Od malena je kod njih negovala iskreno druželjublje, pa je njihova kuća uvek bila puna dece. Svako od dece rano je steklo naviku da redovno čita. Vukadin je kupio kompletnu biblioteku srpskih pisaca, rus­ kih klasika, i dr., rado i često ističući da u kući ima dosta knj­ �iga. Svako od dece je od malena i s voljom čitalo, a Nada je u tome bila najdoslednija: čitala je svaki dan, katkad satima, to­ liko zadubljena u knjigu da nije primećivala tako reći ništa drugo što se dešavalo u kući. Još u osnovnoj školi, a u nižoj gimnaziji naročito, Na­ da je ispoljavala dar za učenje, logičko razm išljanje i razumevanje pojmova i celina. Drugarice i drugovi iz đačkih klu­ pa su je, od malena, voleli ne samo zato što je dobro učila već i što je bila iskrena, druželj ubij iva, pravična i uvek sp­ rem na da svakome pomogne. Za razliku od sestre Vere i bra­ ta Boška, koji su bili vedri, veseli i bučni, Nada je bila tiha i često povučena, ali i poznata po druželjublju. U Matića kuću svakog dana su dolazile Verine i Nadine drugarice iz škole, što je, kasnije, bio slučaj i sa Boškovim drugovima. Najčešće je bio razlog — da zajedno urade škol­ ske zadatke. Prema svakom od njih Lepa je bila ljubazna, sa svakim od njih bi b ar pokoju progovorila, našalila se, uvek stvarajući atm osferu u kokoj su se drugarice i drugovi nje­ ne dece osećali kao u svom domu. Kao đačić drugog i trećeg razreda gimnazije, kod Ma­ tića je stanovao Ljubinko Pantelić, Nadin vršnjak i kasnije školski drug u učiteljskoj školi. Njegov otac Nićifor, otresit seljak iz R astišta sa Tare, poznavao je Vukadina (koji je bio ro­ dom iz susednog sela Jagoštice), pa je kod njega smestio dečaka dok pohađa gimnaziju. Matići su Ljubinka prim ili kao člana porodice, ali se on, sišavši iz planinskog sela u grad, m orao mnogočemu prilagođavati. Otac je ugovorio da Ljubin­ ko ponešto pomaže u kući, pa je Lepa odredila da svakog ju tra donosi vodu za piće sa jedne česme ispod Pore. To je Ljubinku i odgovaralo, tim pre, je r je fizički, za svoje godi­ ne i u poređenju sa ostalim dečacima u kući, bio jak. Ipak, česma je bila podaleko, a kofa povelika. Istina, na to niko iz kuće nije obraćao posebnu pažnju — sem Nade. Ona, inače veoma pravična i osećajna prem a ljudim a oko sebe, počela je sa Ljubinkom da ide na vodu i da mu pomaže nositi kofu. U početku se izgovarala da ide kod drugarice, da zajedno urade školske zadatke, ali je kasnije otvoreno govorila da ide da pomogne Ljubinku, je r je kofa vode za njega preteška. Malog gorštaka Ljubinka su zbunjivali i drugi Nadim postupci. Kao dečačić, u selu je navikao da jede obilno, zbog čega je prvih godina u Užicu imao dosta nevolja. U Matića Nadežda Nada Matić, narodni heroj ��kući Lepa je zavela red: svakog ju tra se obavezno kupovalo: crni hleb za Vukadina i tri lepinje za doručak ostalima. Poš­ to bi ih domaćica namazala kajmakom , tri lepinje su deljene na polovine koje su pripadale Lepi, Veri, Nadi, Bošku, Fi­ lipu i Ljubinku, dok Vukadin za taj specijalitet nije mario. Uz lepinje je uvek bilo čaja, ili mleka, i gradskoj deci je to bilo sasvim dovoljno za prvi dnevni obrok. Za Ljubinka, opet, to je bilo odveć malo, ali je stidijivi seljačić pokušao da to sakrije. Nada je i to pnm etila, pa bi, u želji da mu pomogne, pojela deo lepinje, ostatak pružila Ljubinku, kao nehajno govoreći: — Evo tebi, ja više ne mogu. U početku se Ljubinko i tome iščuđavao, ali je na to navikao. A kako je »ratovao« s matematikom, požalio bi se Nadi, s kojom nije bio u istom odeljenju, da mnoge zadatke ne razume i ne može da ih reši. Ona bi mu, kad god bi našla vre­ mena, pomogla, govoreći: — Daj, Ljubinko, da vidimo te zadatke koje ne možeš sam da uradiš. Da vidimo šta se to toliko zamrsilo.... Zahvaljujući Nadinoj sestrinskoj pomoći, Ljubinko je te godine tako dobro savladao osnove iz m atem atike da kas­ nile, tokom čitavog školovanja, nije imao muke s tim pred­ metom. Nada je naročito volela da pomaže u učenju siromaš­ nim đacima, što je ostvarila preko organizacija u gimnazi­ ji. A pored učenja i čitanja, u slobodnom vremenu se bavila i ručnim radom . Umela je lepo i brzo da plete. Sa svojim drugaricam a Mirom Vergović i Ljbom Vidojević satima je, u dugim zimskim večerima, plela čarape, rukavice i džempe­ re za sirom ašne đake. Mnogima je, a naročito drugaricama, ponedeljkom nosila po nekoliko parčadi pite, gibanice, ili ko­ ju kiflicu, je r su nedeljom u njihovoj kući obavezno pečeni kolači, a Lepa je tu N adinu darežljivost uvek odobravala. RAZRED NAZVAN KOLEKTIV U učiteljskoj školi Nadu Matić vršnjaci su brzo zapa­ zili, tačnije rečeno — još prvog dana. Posle prijemnih ispita, obavljenih septem bra 1938, na oglasnoj tabli škole istaknut je spisak učenika koji su prim ljeni u prvi razred. Prva na spisku bila je Nada Matić. A spisak je pravljen prem a uspePopularni kolektiv III godine Učiteljske škole. Nada stoji u gornjem re­ du, peta s leva ��hu u gimnaziji i na prijem nom ispitu. Vršnjaci iz učiteljske škole i danas se sećaju prvih utisaka o njoj: smeđa devojčica, pravo začešljane kose, mirna i tiha, na prvi pogled preozbiljna za svoje godine i odviše zatvorena. Zajednički dani u školi, međutim , brzo su pokazali da je Nada vedra i jednos­ tavna devojka, uz to izrazito druželjubiva i pravična. Nadina generacija učiteljske škole nije bila mnogobroj­ na — svega jedno odeljenje, sa četrdesetak učenica i učeni­ ka. Za kratko vreme, pogotovu u drugoj školskoj godini i kas­ nije, razred je postao veoma jedinstven u svim akcijama. Razvilo se iskreno drugarstvo i prijateljstvo mladih, na šta se, kao na izrazito lep prim er, ukazivalo mladim i srednjim generacijama. Gotovo bez izuzetka razred je u slobodno vre­ me živeo zajedničkim životom. Vrlo često su se grupe učenika okupljale u stanovima, na zajedničko učenje, zatim na izleti­ ma u najbližu okolinu Užica: na Pori ili Adi, u Malom ili Ve­ likom parku, na Zabučju i u Vrelima. Zbog tih drugarskih odnosa, potvrđivanih jedinstvom u svim poslovima, razred je dobio ime — Kolektiv. Ne zna se ko mu je to ime prvi dao, ali se pam ti da su ga svi prihvatili — od starije generacije do školskih vlasti. Razred je jedno vreme izdavao i svoj list, »Kolektiv«, koji je izišao u pet ili šest brojeva. Veći deo lis­ ta pisan je zajednički, na nekom izgubljenom času — dok se čekalo da dođe sledeći pofesor. U listu je bilo: kraćih napisa ozbiljnog karaktera, karikatura, humora, pesama od po de­ set stihova, pa i priloga sa političkom žaokom. Tako jedinstvena sredina bila je pogodna i za rad škol­ skih sportskih, kulturnih i drugih sekcija, kao i za masovni politički rad. U to vreme u učiteljskoj školi je, u skladu sa razvijenom tradicijom , bio razgranat politički rad i on je brzo hvatao korene i u Nadinom razredu — najpre masovno među omladinom, a zatim i u skojevskoj organizaciji. Učenici starijih razreda, pod rukovodstvom Mesnog i Okružnog komi­ teta SKOJ-a, imali su svoje biblioteke naprednih i revolucio­ narnih knjiga, smeštene po stanovima. Razgovori sa starijim politički organizovanim drugovima i pozajmljivanje knjiga iz tih biblioteka obično su bili početak naprednog rada i Nadine generacije. Tako su u Kolektivu form irane dve skojevske gru­ pe, a među prvim njihovim članovima, pored Slavka Međedovića, Živote Petronijevića i Milojka Drulovića, bila je i Nada. Iz dana u dan, iz meseca u mesec, rad napredne omladine je pos­ tajao masovniji, uticajniji. Većina učenica i učenika čitala je naprednu literaturu, knjige i časopise, iz đačkih ilegalnih �biblioteka. Knjige su čitane vrlo brzo, za po nekoliko dana. I najčešće su uzimane ili vraćane kriomice, neretko u šetnji, na korzou — da ne bi bilo primećeno. Nadina rugarica Mile­ na Orlović je zapamtila da joj je Nada jedne večeri dala ro­ man »Mati« od Maksima Gorkog, ali je i obavezala da ga pro­ čita samo za dan i noć, jer nije bilo vremena da ga duže zadr­ ži, pošto je trebalo i drugi da čitaju. Posle individualnog či­ tanja pojedinih, naročito značajnih knjiga iz biblioteke ili političke literature, na zajedničkim skupovima je raspravlja­ no o pročitanoj knjizi. Raspravu bi počinjao onaj koji je knjigu poslednji čitao, a svoja mišljenja su redovno iznosi­ li gotovo svi učesnici skupa. Nada se s posebnom prisnošću družila sa Milenom Spasojević, devojčicom siromašnih roditelja iz Zdravčića kraj Požege. Sedele su zajedno u klupi i postale nerazdvojne. Mi­ lena je stanovala u jednoj bogatoj kući i morala da poslužu­ je da bi odradila za stan i hranu, često nemajući mogućnosti da nabavi čestitu odeću i obuću. Nada je nastojala da joj u svemu pomogne: dovodila ju je u kuću, delila mnogo šta s njom, poklanjala joj svoje haljine i bluze. Vrlo često su za­ jedno učile, zajedno mnoge knjige pročitale i prepričale jed­ na drugoj, pričale o drugaricama i mladićima, zaljubljivale se i o tome se jedna drugoj poveravale. Od svih devojaka u Kolektivu bile su najvrednije ne samo u skojevskoj grupi već i u svakom zajedničkom poslu, na izletu, na igranci. Brzo je shvatala političke i ekonomske probleme. Sa prvog putovanja u Beograd pisala je Milenku Misailoviću, svojoj simpatiji, da čita »Ženu i socijalizam« od Bebela i da raspravlja sa nekim svojim rođakom o studentskim demonst­ racijama, dodajući da se on »čudi koliko o politici znam...« Pred rat 1941. godine u Užicu se snažno i masovno razgarao rad Komunističke partije. Među radnicima, u školama, u okolnim selima, jednom rečju svugde i sve više bilo je mla­ dih koji su prihvatali ideje Partije o novom, pravednijem, društvu, o dubokim društvenim preobražajima, o borbi za socijalizam. Sve češća su i gibanja masa, među kojima i št­ rajkovi u fabrikama, što prati i sve žešći otpor policije i vojs­ ke. U proleće 1939. godine, posle okupacije Ćehoslovačke, na manifestacijama organizovanim pod simboličnim nazivom »Branićemo granice«, učestvuje omladina gimnazije i učitelj­ ske škole, što se zbilo i godinu dana kasnije, 12. maja 1940. godine, na manifestacijama povodom uspostavljanja trgovin­ skih odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U po- �vorci koja je nekoliko puta prošla glavnom ulicom Užica bio je i veliki broj učenika učiteljske škole, među kojima je bila i Nada. Manifestacije su bile toliko snažne i masovne da su žandarm erija i policija pokušale da ih razbiju. Dan-dva kasnije učesnicima m anifestacija održano je »suđenje« pred profesorim a u učiteljskoj školi. I pored nedostatka dokaza, školske vlasti su sedam učenika i učenica isključile, a pet­ naestak kaznile, od kojih je osmoro bilo iz Nadinog razreda. M eđutim, P artija i Skoj su tim mladićima i devojkama pomo­ gli da se upišu u drugu školu: dok su Nada i još nekoliko dru­ garica za svakog od isključenih drugova prikupljale pomoć, Milena Mirna Orlović, preko majke, koja je bila školska druga­ rica direktora učiteljske škole u šapcu, uspela da se svi isk­ ljučeni upišu u tu školu. PISMO DRUGOVIMA IZ UŽICA O tome koliko su bili bliski mladići i devojke Nadinog razreda, koliko je bio jedinstven taj Kolektiv i koliko su se ti mladi ljudi poštovali i voleli — svedoči i jedno sačuvano pismo iz tih dana. Pisao ga je Života Petronijević, isključeni učenik iz Nadinog razreda, sada upisan u Šapcu, i uputio ga Mirni Orlović, odnosno Kolektivu, u Užice. Usamljenog Životu 17. decembra 1940. strašna hladno­ ća zatvorila je u teskobnu internatsku sobicu učiteljske ško­ le u šapcu, a još tog dana, »iz neizmerne žalosti prem a najve­ ćem slovenskom sinu« (reč je o Antonu Korošcu; prim. J. R ), nisu imali predavanja, pa je smogao nešto više vremena da. u misiima, bude duže sa svojim drugaricama i drugovima iz Kolektiva, s kojim a je tri pune godine delio lepote i tugova­ nja đačkog života. »Mislim na vas, na »Kolektiv« i uopšte na Užice« — piše Života. — »U zadimljenoj »zanimaonici« niču jedna za drugom klupe nekadašnjeg mog razreda. Čini mi se kao da čujem »Omladinci, omladinke«, ili »Šikara, gluboka, siljna«. Jedan za drugim redaju se preda mnom dragi likovi... Gledam Amidžu (Đorđe Dujić) — samo bez Vulovog (Dragoslav Vuković) šešira — kako drem a u prvoj klupi. Vlajica (Vlajislav Filipović) mi je sav u plavo uvijen; valjda s nje­ govih bezbrojnih ljubavi. Vi o njem u ne znate toliko koliko ja — izuzev Stojića (Dobrilo), on mu je ortak. Ristan mi li­ či na Aristotela, a Jolić (Dušan) na malo naivno dete sa lop­ tom. Đera (Nedeljko Đerić) se sav uneo u »gatanje, vraćanje �i kontrašpijunažu«. Mirko (Popović) se isprsio i munjevito gleda Živkovića (Blagoja). Jovo (Radovanović) se zaneo ne­ kud u vasionu sa crv. krstom u rukama. Mileta (Milenković) je takođe na svojoj planeti. Samo njegova planeta mi liči na Mičurinov vrt, jer je i Mileta za sad Mičurin u malome. Životino mesto zauzeo je Napoleon novi (Milenko Misailović) kultivisani, što svira na harmonici i piše filozofske spise. Pantelića (Ljubinko) gledam kako seče nove imele za Lulu (Julija Vasilić), samo je mnogo ozbiljniji no pre. Kokan (Dragomir Pelrović) vas sve posmatra kroz lupu i jednim velikim makazama šiša one sa predugom kosom, a s vremena na vreme zalaje. U poslednjem se, sigurno, mnogo ispraksovao. Drulović (Milojko) je pred Veselinovim vratima (na Carini) te o njemu ne smem da pričam. (Za njega u poverenju: kad si pošao u bolnicu — pogrešio si nešto). Blažo (Lazović) se dao na... frizuru i psihologiju, a Slavko (Međedović) na ljubav (tu mislim na Krčagovo i Godovik). Ne znam da li se još »masira«. »Gicalo« (Branislav Milošević) je kao »Gicalo«. Vi­ dim ga kao »pravog muškarca« koji ne zna za nežnosti i.... disciplinu. Milić (Maksimović) je zatisko uši (od »Gicala«) i uporno gleda prema katedri. Stevo Ignjić je, sigurno, sada na Satumu. Verurjem da čovečanstvo u ovim teškim danima na njega mnogo polaže. Nešo (Ljubičić) se, čujem, dao na muziku, zato ga ostavimo neka svira. Tešić (Vladeta) i Čizo (Vladimir ćirović) su zauzeti sansom. Bota (Radovan Urošević) pravi stihove, a Mikoš (Miodrag Stojičević) priča kako su najlepšti štajerski valceri. Mitrović (Dagoslav) kao miran i povučen se zadubio u raspravu stambenog pitanja sa Vesom (Veselin Trifunović) — sve u duhu vremena. Luka (Jeremić) i Gajo (Marković) se rođački šamaraju (i to je u duhu vreme­ na). Stojića i Zeca (Dragutin Mijanović) vidim kako vise o sokolskom razboju. Drugarice su nešto mirnije. Milena (Spasojević) »filozofira«; Nada Matić uči matematiku; Mira (Vergović) svira na svojoj gitari (pošto usled hladnoće ne može na kej). Duša (Mitrović), pošto joj je sve dosadno, neintere­ santno... zaspala. Mislimo da sanja jednu vrstu pernate živi­ ne... Mirna (Orlović) i Zora (Ljepava) pevaju: »Nisam znao, al mi je ipak žao!...« (Mirna, čini mi se, duboko saosećajno), Nada K. (Karaklajić), Ljubica (Vidojević) i Smilja (Aćimović) prepričavaju najnovije avanture. Veru (Karadžić), pošto je zaljubljena, neću da uznemiravam, Za Novosela (Miodraga) se ne sećam nekih karakterističnih detalja. �Ne znam da li sam nekoga od vas preskočio? U budu­ će bih želeo da mi o svakome od vas ponešto pišete. Mnogo bih želeo da imam sliku celog Kolektiva i da je mogu svako­ me ponosno pokazati. To je moj pređašnji razred! To je Ko­ lektiv! čuo sam da se u našem razredu jasno staložio mulj, nesposoban da u kolektivu živi i radi. Raduje me da oni ni ranije nisu bili sa nama. Takođe sam čuo i za »Kolektivca« i njegovu sudbinu... Pre nekoliko dana prikazivan je »Petar Veliki« i zbog toga što sam pobegao u bioskop kažnjen sam sa 5 čišćenja (spavaonice), a ovih dana još sam prim etio da je u Sapcu ve­ ća hladnoća no kod nas. Vi mi (kao Kolektiv) do sada nikako niste pisali, što označava vašu nem arnost. Valjda će u buduće biti bolje... Pišite i pošaljite neki broj »Kolektivca« kao i sliku Ko­ lektiva. Izvinite što vam više ne pišem, ali jedva sam i ovo na­ pisao u galami i guranju, uz to radio ti probi glavu. Zdravo. Vaš Života«. 23 SKOJEVCA U JEDNOM RAZREDU Vezane neraskidivim nitim a drugarstva, Nada i Mile­ na Spasojević su se toliko zbližile da su delile sve radosti i svaku nevolju. Uto se razboleo Milenin b rat Dragoslav i ležao u bolnici u Krčagovu. Sa Milenom su bolesnog Dragoslava obilazile i Nada i njena sestra Vera. A kad je Milena opet ima­ la nesporazum e sa gazdom i gazdaricom, Nada joj je priskoči­ la upomoć. Jednog dana gazda je u svojoj kući, zapravo na sto­ lu na kome je Milena učila, pronašao »komunističke knjige < , što ga je toliko razbesnilo da ju je naterao da ode u selo i ja­ vi majci — da kod njega više neće stanovati. Nada je u selo otputovala sa Milenom i tam o su zajedno razgovarale sa nje­ nom majkom. Nada je na kraju rekla da će se ona pobrinuti o Mileni — ako je gazda odista izbaci iz kuće. Ipak, sve se dobro završilo — gazda je popustio. Razred koga su svi nazivali Kolektiv i dalje se razvi­ jao, brzo napredovao. Radio je sve više i masovnije, izrasta­ jući u jednu od najnaprednijih grupa u ćelom Užicu. Iz nje­ ga su do aprilskog rata 1941. godine izrasla 23 člana Skoja, među kojim a su, od devojaka, bile Nada i Milena. Nada je, sem ostalog, rano počela da vežba i na sportskim spravama, �kod profesora gimnastike Josifa Jehličke, gde se srela i sa Stankom Lekoviđ, koja taj susret i poznanstvo dobro pamti: — Privlačila me Nadina pažnja prema drugaricama ko­ je su se teško snalazile na spravama. A ipak, neke devojke su mi skretale pažnju: »Ne druži se s njom. Ona je komunistki­ nja!«. U godinama pred rat u Užicu se snažno razvio i rad Partije. Policija je nastojala da na sve načine hapsi komunis­ te i njihove saradnike. U tim akcijama, po službenoj dužnos­ ti, učestvovao je i Nadin otac Vukadin. Po njegovom nalogu uhapšen je i student Miodrag Avramović Žika, koji je stano­ vao u istom dvorištu sa Matićima. Boško, Nadin brat, saču­ vao je u sećanju Vukadinovo reagovanje: — Došao otac kući ljut, što se retko događalo. I od­ mah s vrata počeo da nešto priča povišenim glasom: »Šta je ovo — nisam pametan? I ne znam na šta će sve izići? Ja hap­ sim komuniste, a moja kuća puna komunista!..« Kad smo se svi okupili oko njega ispričao nam je da je uhapsio Žiku... Znao je stari da smo nas sve troje simpati­ zeri Partije, video je da mnogo toga radimo, čitamo, da nam toliko drugova i drugarica dolaze u kuću, ali nas nije prekorevao, sem jednom Veru i Nadu: »Vero i Nado, znate li vi da policija progoni i hapsi komuniste? Meni ljudi prigovaraju da mi ćerke šetaju sa Krcunom i Vojkom šusterom. A za njih skoro svi u gradu znaju da su komunisti...« U istorijskim događajima iz marta 1941. Užice je učest­ vovalo jedinstveno i odlučno, pod rukovodstvom Partije. Na dan 27. marta Užice je bilo okupano u proletnjem suncu i pu­ no razdraganih manifestanata. U toj velikoj reci naroda, ko­ ja je lutnjala glavnom ulicom, najviše je bilo omladine — đa­ ka i radnika užičkih fabrika. Deo raspevane mase bili su i đaci iz učiteljske škole, ovog puta sa svojim profesorima. U povorci je bila i Nada Matić. Njene drugarice ne pamte da su je ikada ranije videle tako veselu i punu oduševljenja. Stan­ ka Laković se naročito seća prelaska povorke pored zgrade opštine i policije i Nadinog povika: — Gde je sad policajac Ljubojević? Neka nas zaustavi, ako srne! Prema Stankinom sećanju. Nada je bila na čelu zadnje grupe manifestanata. S njom su bile Ruža Jungović, Nada Vuković, Milena Spasojević... �PREZIR HITLEROVIH VOJNIKA Uzice je u aprilskom ratu pružilo jak otpor okupato­ ru. Veliki broj Užičana, ponajpre radnika i omladine, javio se dobrovoljno — da brani zemlju. Oni su, po zadatku Parti­ je, priiniii vojničko odelo i oružje i stavili se pod komandu rodoljubivih oficira. Borba za grad trajala je trinaest časova. Još na Sarića osoju otišao je u vazduh nemački tenk. Sa Dovarja je grmela protivtenkovska baterija do poslednje granate. U borbi je poginuo i jedan oficir nemačke tenkovske kolone koja je od Valjeva nadirala prem a Užicu. Braneći Užice, u neravnoj borbi, poginulo je 120 vojnika i građana. To je bio samo početak borbe. Pod rukovodstvom Par­ tije, Užičani su i u aprilskim danima i kasnije sklanjali oruž­ je, municiju, bombe. Komunisti i skojevci su, otvorenije nego ranije, radili na okupljanju, zbijan ju i jačanju redova boraca za slobodu. Za Nadu su to bili veliki dani i zbog toga što je doživela neizmernu radost — prim ljena je za člana Partije. U danima okupacije bilo je i neprijatnosti. U stan poro­ dice Matić su, po nalogu opštinskih kvislinških vlasti, uselje­ na Iri Nemca, podoficira, i to nekako pred njihov odlazak na istočni front. Jedan od njih je bio govorljiviji, na prvi pogled čak i simpatičan. Boško se s njim zbližio. Uzajamno su učili jezik — Boško od Nemca nemački, a ovaj od Boška srpski. Kad je u ju nu otoplilo zajedno su išli i na kupanje, na Đetinju. Drugi Švaba je bio naduven, trubio je o nemačkoj sili i nepobedivosti. Treći se, pak, ponašao neutralno. Svi Matici su pomalo znali nemački, a Vera i Nada najviše. Međutim, dok bi drugi katkad i progovorili pokoju sa Nemcima, Nada se ponašala — kao da oni ne postoje, ili b ar kao da ne sta­ nuju u njihovom stanu. Jednostavno kao da su to tri pred­ m eta koje ona ne vidi, odnosno ne obraća pažnju na njih. Iz njenih očiju i postupaka nezaustavivo je izbijala m ržnja pre­ ma osvajačima i ubicama. Jednoga dana mama ju je blago pre­ korila: — Nado, dete moje, kaži tim Nemcima makar »dobar dan«. Đavo da ih nosi, njih niko ne voli, ali su u našoj kući. čak mogu posum njati da si komunista. — Mama, oni za mene, jednostavno, ne postoje! Ne vi­ dim ih i — gotovo! Ubice i palikuće, okupatori... Toliko ih m r­ zim — da ih i ne primećujem... N ajborbeniji deo borbenog Užica, članovi Partije, uspe­ li su da se, u danima napada Nemačke na Sovjetski Savez, od- �brane od prvog nasrtaja policije i okupatora. Izbegli su hap­ šenja. Posle toga organizacije Partije i Skoja su radile još oba­ zrivije i upornije, rukovodeći pripremama za ustanak, za oru­ žanu borbu protiv okupatora. Počinje formiranje četa Užičkog partizanskog odreda koji je uzeo ime istaknutog socija­ liste i radničkog borca rodom iz užičkog kraja, Dimitrija Tucovića. Po zadatku Partije, u čete odlaze mnogi Nadini drugo­ vi: Milić Maksimović, Mirko Popović, Miodrag Stojičević Mikoš, Mileta Milanović... Nada, pak, takođe po zadatku Parti­ je, ostaje da radi u gradu. Ona to disciplinovano prihvata i deluje tiho, ilegalno i, kao i drugi — neprekidno i uporno. U okolini grada već su bile počele oružane borbe Uži­ čkog partizanskog odreda. Nada je jednog dana, u Veli­ kom parku, na klupi ispod Đavolje stene, sedela s grupom skojevaca i simpatizera NOP-a iz svog razreda: Vladetom Tcšićem, Dušanom Jolićem, Lukom Jeremićem i Vladimi­ rom Ćirovićem Ćizom. Obaveštavala ih je o najvažnijim ak­ cijama koje predstoje. Svi su se bili zaneli u njenu priču. Iznenadno, pojavili su se Nemci u streljačkom stroju. Luka i Ćizo su uspeli da začas šmugnu u šiblje i izgube se, dok su ostali uspeli samo da ustanu pre nego su Nemci bili pred nj'.ma: — Šta radite ovde?! — proderao se Švaba. — Ništa — promrmljao je Tešić i, pokazujući na Na­ du, r.a slabom nemačkom je rekao: To je moja devojka... — A šta će ovaj tu? — gledao je Nemac u Jolića. Jolić je bio mladolik za svoje godine i do glave ošišan, pa je Tešić spasonosno dodao: — Dete, sedeo je s nama... Nemac je Nadu poslao — kući, a Tešiću i Joliću dao po dve kasete municije, koje su sve cio noći nosili uz Zabučje, i tek uveče ih oslobodio. Jednog dana je, na ulici u Uzicu, srela Dragoslava Mitrovića, druga iz školskih klupa. On je, noću i prekim putevima, od Arilja do na Medino brdo iznad Užica, dopratio Milinka Kušića, političkog komesara odreda, i Želimira Đurića, sek­ retara Okružnog komiteta KPJ za Užice, pa je izjutra, po završenom zadatku, sišao u grad. Nada se iznenadila kada ga je ugledala: — Otkud ti u Užicu? Ti si, nadam se, u četi?... — Nisam! Rekli mi da ješ pričekam i da obavim ne­ ke zadatke... �UMESTO BUKETA CVEČA — SANDUK MUNICIJE Plamtele su borbe na sve strane po Srbiji, po Jugosla­ viji. Borile su se protiv Nemaca i čete Užičkog odreda, i to na sve strane: na Gradini, u Gorobilju, Bajinoj Bašti, na Viroštaku... Nemački vojnici, bahati Hitlerovi silnici, ginuli su borbam a protiv partizana, plašili su se, opasivali svoje kasar­ ne bodljikavom žicom, pravili bunkere po ulicama i oko svojih štabova. Trpeli su poraze od narodnih boraca koje su predvo­ dili komunisti. I jednoga dana Nemci su morali da popuste pod pritiskom partizana i napuste Užice i Požegu, predavši »vl­ ast« Pećančevim četnicima. U Užicu se čekao dolazak partiza­ na. Mladi i stari su se spremali da dočekaju svoju vojsku, par­ tizane. Uoči tog dana N ada je, uveče i sa grupom svojih druga­ rica i drugova, došla na Mimin rođendan — da tamo dočekuju ulazak partizana. Tiho, sasvim tiho, pevali su proleterske i druge borbene pesme. Odnekud su i tortu spremili i podugo čekali da dođu partizani, ali ih te noći nije bilo. I torta je pojedena bez njih. Sutradan su partizani ušli u Užice. Četnici su se razbežali. Policija se postrojila na gradskom trgu — i predala se. Prethodno su sa Zabučja sišla u Užice dvojica boraca, Mirko Popović i Rađen Simović. Oni su, po naredbi komandira Slobodana Sekulića, odneli poruku sreskom načelniku — da pre­ da oružje. Načelnik je brzo postupio po zahtevu. Kad su se čete, na znak rakete koju je ispalio komandant odreda Dušan J'erković, sjurile u Užice, žureći sa Zabučja, iz Krčagova, sa Terazija, sa Trešnjice, na gradskoj pijaci su zatekle, postro­ jenu, svu »oružanu silu« policije i žandarma. Nzihovo oružje ležalo je na kaldrmi. Užičani su oduševljeno dočekali svoje borce partizane. Devojke, užičke skojevke, u tome su prednjačile. Među nji­ m a bile su Nada i Vera Matić, Dobrila Petronijević, Mica Kovačević. Dana Milosavljević, Stanka Leković, Ruža Jungović... Rastrčale su se po baštam a, brale jesenje cveće, pravile bu­ kete i predavale ih borcima. Dana Milosavljević je predala Vojku Petroviću sanduk pun municije — umesto buketa cveća. Te večeri u gradu je održana partizanska parada. Užičke devojke, skojevke i članovi Partije, same su se odlučile da dođu na paradu. Dogovorile su se da se najlepše obuku: sve u belim bluzama i sa crvenim m aramam a oko vrata, koje su imale kao sokolska obeležja. I na paradi ih je bilo preko sto­ tinu. Opet su tu bile: Nada, Stanka, Dana, Mica, Ruža, Vita �Gutman, Nada Vuković... Dok su se kolone uređivale za pa­ radu, devojke su oduševljeno pevale. I tu je ispevana i nova pesma. Stanka Laković navodi da su stihove kazivale Nada, Vita i Ruža, a zapisivala ih je Mica Kovačević. To je bila »Užička partizanka« koja je počinjala stihovima: Hej u gori, u zelenoj Rascvet'o se crven cvet... Oslobođeno Užice pružilo je nove mogućnosti za dalje širenje oružanog ustanka, za njegovo omasovljavanje i odla­ zak omladine u partizanske jedinice. Za kratko vreme Užice postaje novi grad, grad koji živi novim životom. Izabran je Gradski narodnooslobodilački odbor, zatvorene su kafane, nastavile su rad fabrike oružja i tkačnica, sve zanatlije. Sve je stavljeno u službu jačanja narodnooslobodilačke borbe. Mladi su pohrlili u čete, devojke na sanitetske kurseve za bol­ ničarke, na pozadinski rad. Ubrzo posle oslobođenja u Užice je došlo i najviše rukovodstvo revolucije: Vrhovni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda i Centralni komi­ tet Komunističke partije Jugoslavije. Šest dana posle oslo­ bođenja Užica u gradu počinje da izlazi i list »Vesti«, a dve nedelje kasnije nastavlja izlaženje »Borba«, organ Komunis­ tičke partije Jugoslavije, prvi put u oslobođenoj zemlji. Štam­ paju se knjige, brošure, propagandni plakati. Priređuju se umetničke izložbe, formira se Umetnička četa Užičkog par­ tizanskog odreda, i u njenom sastavu sekcija koja daje pozorišne i druge predstave. Na oslobođenoj teritoriji radi železnički saobraćaj: od Dobruna, pred Višegradom, preko Užica, Požege, Čačka i Gor­ njeg Milanovca do Banjana, i od čačka do Adrana, pred sa­ mim Kraljevom. Užički radnici u željezničkoj radionici gra­ de i oklopni i sanitetski voz za potrebe narodne vojske. Fab­ rika oružja proizvodi puške partizanke i bombe, popravlja puške, puškomitraljeze, mitraljeze i topove. Krojačke, obu­ ćarske, pekarske i druge radionice rade punim kapacitetom. Rade i užičke krojačice, dobrovoljno i to kod svojih kuća, šijući rublje za vojsku. Mala fabrika koža kraj Užica, »kožara», kako su je Užičani zvali, takođe radi punim kapacitetom. Građani Užica i okolnih sela, kao i drugi sa široke oslobođe­ ne teritorije, daju dobrovoljne priloge u namirnicama. Izab­ rani su Okužni narodnooslobilački odbor i Glavni narodno­ oslobodilački odbor za Srbiju. U gradu je održana Okružna konferencija KPJ za Užice i osnivački miting Srpskog narod- �nooslobodilačkog omladinskog saveza. Užički partizanski od­ red ima već nekoliko bataljona i narastao je na preko 3.000 boraca. TROJE MATICA U PARTIZANIMA Iz Matica kuće troje mladih je u partizanima. Vera je, pošto je završila sanitetski kurs bolničarki, otišla u jednu od četa Ćačanskog NOP odreda, Boško je bio u Užičkom NOP odredu, a Nada je, prem a zadatku Partije, bila partijski rad­ nik u Užicu, sada već i član Okružnog komiteta Skoja. Sem Nade, u Okružnom rukovodstvu Skoja su bili: Dobrivoje Vidić, Aleksa Dejović, Radoje Ljubičić, Milivoje Antonijević, Pe­ ta r Šeguljev, Nada Vuković i Aca Unuković, pri čemu su Na­ da Matić i Nada Vuković radile sa srednjoškolskom omladi­ nom. Pred Skojem su tih dana i meseci bili veliki zadaci. Na­ da je radila danonoćno. Spavala je u kasarni, ili u Komandi mesta. Nije imala vremena ni da trkne kući, sem veoma retko, toliko da poseti m ajku i oca, da im usput kaže da se za Boška, Veru i nju ne brinu, je r su krenuli najboljim putem, da pomiluje najmlađeg Fiću, kome je bilo tek desetak godi­ na i koji je po naravi bio njoj najbliži. Majka Lepa se, pak, posebno brinula za Boška .govoreći da je on mali, da će teš­ ko podneti tolike ratne napore, je r to još nije za njega. Boš­ ko je u početku radio u štam pariji »Vesti«, ali mu se to nije dopadalo. Govorio je: »Ja sam skojevac — hoću u borbu!« I pobegao je u Prvu užičku četu. U kasarni, iznad njegove kuće, dobio je pušku i iskrao se, plašeći se da ga usput ne sretne m ajka Lepa, je r bi ga ona, znao je to sigurno — razo­ ružala. Stigao je u Požegu, a odande uskočio u borbe na Ka­ ranu i oko Kosjerića. Lepa se zbunila, uplašena za njegov život. Banula je u štab odreda i tražila da joj vrate njeno »malo dete«. Posle pokoje i oštre reči, naređeno je da se Boš­ ko Matić sm esta vrati na dužnost u Užice. A Boško se, ipak, nije vratio. Napisao je majci pismo i prekorio je: zašto tra­ ži da se on vrati iz borbe u koju su pošli svi rodoljubi. M ajka je dobila Boškovo pismo i okvasila ga suzama, ali je shvatila sina i poštovala njegov izbor, životni stav pre m a borbi. Među mnogim dužnostima koje je obavljala u oslobo­ đenom Užicu, u centru Užičke republike, Nada Matić je bila i jedan od rukovodilaca prve ratne omladinske radne akcije. �izvedene u Dobnmu. Po odluci Okružnog komiteta Skoja, om­ ladina se brzo i uspešno organizovala i pripremila za skup­ ljanje letine sa polja i voćnjaka napuštenih domova dobrunskog kraja. Kao i u sve druge zadatke, Nada se u tu radnu akciju unela i srcem i dušom. O početku prve omladinske radne akcije užičke »Vesti« su 12. oktobra, u reportaži pod naslovom »Omladina spasava letinu i veseli se«, zabeležila: »Kad su hrabre partizanske čete čistile naš kraj, zaplašeni neprijatelj nije imao vremena da pokupi žetvu i da pobere plodove marljivih, žuljevitih zemljoradničkih ruku. U opustelim selima, napuštena zasejane polja, sazrele voćke i zrelo povrće nije imao ko da pobere. Ali našle su se vredne ruke užičke rodoljubive omladine koja već nekoliko dana u opustelom Dobrunu i njegovoj okolini bere jesenje plodo­ ve i sprema zimnicu za vojsku. Od ranog jutra pa do zalaska sunca veseli omladinci i omladinke, mladi partizani i parti­ zanke, vredno rade. Beru šljive, kruške, jabuke i drugo voće, spremaju pekmez. Prebiraju pasulj, paprike, kupus i drugo povrće, beru zrele kukuruze«. 0 tome kako se došlo na ideju za omladinsku akciju, Nikola Ljubičić kaže: »Odmah posle oslobođenja Užica upućen sam sa oko 50 boraca jedne užičke čete na sektor fronta prema Višegradu. Kasnije su tamo došli Ariljci i deo Požežana. Kad smo stigli u Dobrun, zatekli smo pusto selo. Muslimansko stanov­ ništvo je pobeglo u Višegrad pred terororm četnika. Njihovi su domovi opljačkani, a samo su jabuke i šljive bile nisko obesile grane pune roda koji nije imao ko da obere. Ostalo je neobrano žito i povrće. Znao sam da u Užicu nema dovolj­ no hrane, a da će je biti potrebno sve više i za front, i za izbeglice, i za građanstvo. Sećam se da sam o tome obavestio komandu Užičkog odreda i predložio da se uputi omladina da obere žito i voće. To je ubrzo prihvaćeno...« Savremenici Užičke republike kazuju da je 4. oktobra 1941. godine bila omladinska priredba u Sokolskom domu. Negde pri kraju priredbe bubnjar je udario »tuš« i jedan omladinac je objavio: »Ujutru u devet časova, pred Domom, biće zbor omla­ dine .Ide se na berbu kukuruza u Dobrun. Ostaje se desetak dana. Treba da nas bude što više«. Prolomio se pljesak i složni povici: »Hoćemooo...« Sutradan je prepuna kompozicija »ćire«, sa preko 150 omladinaca i omladinki, koji su pevali jednu od svojih omi- �ljenih pesama, »Širom cveta omladina nova«, krenula prema D obrunu i Višegradu. U tom vozu koji je vodio mlade na pr­ vu radnu akciju bila je i Nada Matić. Dragutin Maksimović Cigo, član aktiva skoja za »Tka­ onicu i grad«, seća se da je dobio zadatak da u Dobrun po­ vede nekoliko omladinaca s kojima je održavao vezu. — Okupili smo se pred Sokolanom. Dan je bio sun­ čan: lokomotiva i prvi vagon bili su iskićeni cvećem. Sećam se slike kad smo prolazili pored plaže: voz je bio pre­ pun, a mi smo svi proturili glave kroz prozore i pevali... Po kazivanju Dušana Markovića ćuza, borca Treće užićke čete, kod mladih se stalno orila pesma. — Naročito veselo je bilo uveče, na komišanju kuku­ ruza, i kuvanju pekmeza. Da se posao što pre svrši, u pre­ dahu, između borbi, pomagali smo im i mi, borci. Stavimo pušku preda se, o vrat, i — na posao! Za jednu omladinku svi su govorili da je najbolja. Čini mi se da je to bila Nada Malić, jedan od organizatora akcije. Jelena Marković, jedna od učesnica te akcije, kaže da je u Dobrunu, na radnoj akciji, bio čitav aktiv Skoja: — Između ostalih bila je i Nada Matić, kasnije na­ rodni heroj, Nada Vuković, Lenka Nikolić i mnoge druge. S borcima čete Nikole Ljubičića koji nisu bili na položaju održavana je politička nastava... Mladima na radnoj akciji je, seća se Mileva Đurđić — Topalović, svakodnevno dosađivao jedan italijanski avion: — Taj avion je kružio, m itraljirao, bacao svežnjeve ručnih bombi. Leteo je obično na relaciji Višegrad — Šargan — Vitasi. Tukao je mostove, vozove i druge objekte. Znali smo da pilotira ustaški satnik Kukovec. On je rođen u tom kraju i zato se bio okomio na nas. Obično smo ga čuli iz daljine kad »zadrči« i sklanjali se po voćnjacima i u šumu. Tukao nas je ali, srećom, nikom se nije ništa de­ silo Kasnije smo saznali da nema nišanske sprave na m it­ raljezu, a to smo zaključili i po »pogocima«, pa se nismo mnogo ni plašili. Na račun tog aviona i njegovog pilota pravili smo i viceve. Čim poleti, železničari iz Višegrada su javljali telefonom stanicama: »Bež'te, eto Kukavice!«... Mnogi učesnici akcije dobro su zapamtili događaj vezan za zaplenjenu italijansku zastavu. Cigo Maksimović o tome kaže: �— Na nekoliko dana pred kraj akcije, na stanici u Vardištu obrela se grupa partizana s italijanskom fašisti­ čkom zastavom. Zastava je zaplenjena od ltalijana u borbi na Belom Brdu. Dok su partizani čekali voz za Užice, na peronu je održan miting. Partizanski komandir Nikola Ljubičić je govorio kako je zadobijen ratni trofej i neprijatelj nateran u panično bekstvo. Mi smo radosno pljeskali. A onda — fašistička zastava se našla pod nogama partizana... Omladinci i omladinke su se sa radne akcije, iz Dobruna, u Užice vratili 16. oktobra, da bi svi, već sutradan, učestvovali u radu osnivačkog mitinga Srpskog narodnooslobodilačkog omladinskog saveza u Sokolskom domu. Za mlade akcijaše to je bila najlepša nagrada. NA PARADI U ČAST LENJINOVOG OKTOBRA Užice je postalo ne samo središte ustanka u zapadnoj Srbiji, već i mesto iz koga se rukovodilo borbom naroda u celoj zemlji. Grad je dao sve što je imao narodnooslobodilačkoj borbi. Najvrednije od svega, razume se, bili su bor­ ci, omladina. Hiljade mladih poslali su borci za oslobođe­ nje. odnosno politički i pozadinski radnici. Proslava godišnji­ ce oktobarske revolucije, održana 7. novembra, jedan je od najlepših dana koja je doživelo Užice i čitava Užička repub­ lika. A taj praznik, posvećen prvoj socijalističkoj revoluci­ ji, te 1941. godine, kad su fašizam i ropstvo carevali gotovo u celoj Evropi, slavljen je samo u Sovjetskom Savezu i na oslobođenoj teritoriji u Jugoslaviji. Taj veliki dan Užičke republike Nada Matić je doživela u punom zanosu. Deo toga dana provela je sa svojom najboljom i nerazdvojnom drugaricom Milenom Spasojević, koja je, kao delegat iz Požege, došla u Užice. U Užicu je bila zakazana parada u čast Oktobra. Iako je svečanost bila predviđena za uveče — zbog zaštite grada od moguć­ nog naleta neprijateljeve avijacije — u Užice su seljaci iz okolnih sela, delegati iz jedinica na frontu, odbornici, žene i omladina počeli da pristižu od ranog jutra. Delegati su is­ koristili lep dan da obiđu Užice i vide sve što se moglo videti. Mnoge je privlačilo partizansko groblje. Pod svežim humkama mimo su počivali hrabri ratnici — borci, komandanti, komandiri, komesari: Milan Mijalković Ciča, Bogdan Ka­ pelan, Miladin Popović i drugi. Delegate je zanimala i iz­ ložba partizanskih slikara: Bore Baruha, Dragoljuba Vuk- �sanovića. Piva Karamatijevića i drugih, posvećena SSSR-u i oktobarskoj revoluciji. Izložba je bila skromna, rađena oskudnim sredstvima, ali je po mnogočemu odskakala od mnogih izložbi spremanih i otvaranih pod neuporedivo po­ voljnijim m aterijalnim uslovima. U štabu Užičkog odreda za delegate je priređen sve­ čani ručak. Za one oskudne prilike ručak je, ipak, bio bo­ gat. Delegati su posluženi čak i pečenjem i kolačima, što je bila retkost za ondašnje prilike. Nada je sedela sa Milenom i Jovom Dragačevcem, školskim drugovima. Sa delegatima je na ručku bio i Željo Đurić, sekretar Okružnog komiteta KPJ. I Nada i Milena su bile vesele, pričljive. U pošalicama 0 ratnom vremenu su prednjačile. Milena je čak zadirkiva­ la i Želja pitajući ga kada ee već jednom završiti ručak, budući da je, zbog nekih poziva, nekoliko puta ustajao iza stola i opet se vraćao. A Željo bi, opet, veselo dobacio — da pečenje još nije stiglo. Nada je ponajviše zapitkivala dele­ gate iz jedinica sa fronta: da li borci im aju dovoljno odeće, kakva im je obuća, im aju li džempere, rukavice itd. i iz lo­ ga izvlačila zadatke za omladinu — za pletenje džempera, rukavica i čarapa borcima na frontu... Užička republika je živela i radila, opirala se sili oku­ patorskoj, napadima četnika, pobeđivala i uzmicala. Punili 67 dana trajali su napori oslobođenog Užica te ustaničke 1941. godine. Ali se, pod naletom jakih nemačkih snaga, nije mogla održati. Posle nekoliko uzastopnih borbi, naročito posle legendarnog žrtvovanja Radničkog bataljona i drugih jedinica na Kadinjači, u Užice se ponovo vratio okupator, a s njim i izdajnici: četnici, nedićevci i drugi. Nada Matić je sa drugim borcima iz Srbije krenula na dug borbeni put — u Sandžak, Bosnu, Dalmaciju, Hercegovinu, Crnu Goru, pa otud — opet u Srbiju. Dan povlačenja partizanskih jedinica iz Užica za Nadu je bio veoma tužan. Po zadatku Partije, ona je mnogo radi­ la na tome da se što više mladih skloni iz Užica pred na­ letom Nemaca. Kao i mnogi drugi, ona se spremala za po­ vlačenje. Uzela je samo najnužnije. I uspela da svrati do kuće, da se pozdravi sa mamom, da joj kaže da bude hra­ bra. da čuva Fiću i tatu. A njih troje: Vera, Boško i Nada — oni će sa našom vojskom. Za njih da ne brine. Vratiće se u Užice. Pred polazak je otrčala do Mirne, da se i s njom po­ zdravi. Samo je rekla da ne puste suze. A svojoj drugarici �predala je desetak primeraka Staljinove biografije — da ili sačuva. 1 otišla je u koloni iz Užica, preko Zabučja, prema selu Ljubanju. S njom u koloni bio je drug iz školske klu­ pe Radovan Urošević Bota, najveći romantičar njene gene­ racije. Njemu je i u tim danima velike neizvesnosti i stra­ danja bilo do šale. Idući preko Ljubanja pred jednom ku­ ćom, u kapiji, Bota i Nada su ugledali školsku drugaricu Ljubu Vidojević i njenu mamu Daru. One su se već sklo­ nile iz Užica, kako bi izbegle prvi talas najezde okupatora. Posle pozdrava, Bota je povikao: — Ljubo, hajde s nama. Bolje što dalje od okupato­ ra. Ljuba pogleda u majku, pa upita: — Mama, da idem i ja? Majka nije stigla ni da joj odgovori, a ona, kao da se nečega priseti, upita: — A kad se vraćate? — U nedelju! — grunu Bota, a Nada se samo nas­ rneja. Dara pripreti Ljubici da miruje tu gde se našla. Nada i Bota se pozdraviše, pa odoše sa kolonom. Lju­ ba i Dara rekoše na rastanku: — Srećan put, Nado. Bota, vodi računa o Nadi... Desetak minuta kasnije, dva aviona nadleteše i počeše mitraljirati kolonu partizana i izbeglica, koji se raspršiše po obližnjoj šumi. Dari se ote uzdah: — Bože moj, da li deca izmakoše u šumu?.. Kad avioni odleteše kolone produžiše prema obronci­ ma Zlatibora. Tada su seljaci utvrdili da žrtava nije bilo. To je bilo 28. novembra. Već sutradan, posle borbe na Kadinjači i prodora nemačkih jedinica preko Valjeva i Kcsjerića, Nemci su ponovo zauzeli Užice. Vrhovni štab je, sa jedinicama i zbegom, napustio grad i povukao se prema Ziatiboru. Nada je, sa svojim Užičanima, usput, preko Palisada, Draglice, Sjeništa i dalje, prema Uvcu, doživljavala teške časove odstupanja i povlačenja zbega pred silom oku­ patorskom. Prešla je Uvac i došla u selo Radoinju, u par­ tizansku bazu, na deo slobodne teritorije između Uvca i Li­ ma. Ovde se dala na posao, sa drugaricama iz Užica: Stan­ kom Laković, Vitom Gutman, Lenkom Nikolić Lelom, takeđe učenicom učiteljske škole, i drugima. I ovde je bilo mnogo poslova za Nadu: trebalo je lečiti i negovati ranjeni­ ke, savetovati borce kako da sačuvaju noge i ruke od po- �sledica hladnoće. Još važniji je bio politički rad; svaki slo­ bodan čas trebalo je iskoristiti da bi se borcima govorilo o budućim akcijam a i pobedama partizana, je r ovo povlače­ nje je samo trenutna kriza, kakvih u ratu mora biti. Ona u radu već ispoljava kvalitete sposobnog političkog radni­ ka koji lako razgovara sa borcima i na jednostavan način im objašnjava pojmove, događaje. U sećanjima Nadinih rat­ nih drugova ostale su njene reči iz tih dana, pune vedrine i vere u pobedu: — Vidite, drugovi, da su skoro svi Užičani odstupili, povukle se ćele jedinice. N ajbolji i najjači naš deo je oču­ van. Takve su i druge jedinice. Ako se ne budemo borili u okolini Užica borićemo se tamo gde možemo. Svuda gde dođemo — tamo je naš narod, a neprijatelj nam je svuda isti... Krajem decembra, Ljubinko Pantelić se u Radoinji sreo sa Nadom. Taj susret on je zauvek upamtio: — Jedne noći smo krenuli sa obronaka Zlatibora i reku Uvac prešli kod Kokinog Broda. Most je bio srušen, Pa smo gazili reku. Naša umorna kolona je oko ponoći sti­ gla u Radoinju, u školsku zgradu. Tamo je već bilo dosta naših jedinica. U povelikoj učionici u koju sam ušao škiljila je petrolejka. Drugovi su nam napravili m esta da spavamo. U tom sm eštanju prepoznadoh Nadu i Vitu Gutman. Nada je bila neum orna da pomogne drugovima. Stalno je pripitkivala: »Drugovi, da li ste gladnP Im a hrane za večeru. Da li su nekome, možda, promrzle noge?..« Bilo je više drugari­ ca koje su se trudile da nam pomognu u svemu što mogu, a Nada i Vita su u svemu prednjačile. MILENA JE UMRLA USPRAVNO Na oslobođenoj teritoriji između Lima i Uvca, sa središtem u Novoj Varoši, jedinice iz užičkog i čačanskog kraja, Sumadinci i Zlatarci, provele su ceo decembar 1941. i jan u ar 1942. i vodile borbe protiv četnika, Italijana, Nemaca (najžešća je bila na Visokoj), vršile ispade prem a Zlatiboru i Ivanjici. Početkom februara jake četničko-nedićevske jedinice napale su partizanske snage i ove su, pod vrlo nepovoljnim uslovima, morale da se povlače preko Li­ ma, dublje u Sandžak. U vrlo dram atičnim borbam a — po dubokom snegu, mrkloj noći i vejavici — jedinice su se pro­ bile ka Limu i iznad Prijepolja prešle u Kamenu goru. Po �jakom mrazu i pri vrlo niskoj temperaturi, noću između 6/7. februara, borci iz Šumadije, Ćačani, Užičani, Ariljci, Požežani, Moravičani, Zlatarci i drugi (većina svučeni do gole kože — da ne bi kasnije, u mokrom odelu, promrzli) — pre­ gazili su ledeni Lim. Jedan od boraca iz tog stroja hrabrih ratnika bila je i Nada Matić. U toj dramatičnoj noći bilo je, a i moralo je biti, i onih koji su se izgubili iz kolona, nas­ tradali. Nada je, nakon dva-tri dana, saznala da joj je u tim teškim danima stradalo troje dragih iz škole: Slavko Međedović, Lenka Nikolić i Milena Spasojević. Lenkinu če­ tu napali su četnici kod Aljinovića, pa je u tom okršaju i ona poginula. Za Nadu je vest o Mileninom nestanku bila tužna i prelužna. Jer, nestala je njena najodanija drugarica iz uči­ teljske škole, krasna devojka, čovek i prijatelj, član Partije. A to »nestala« značilo je — poginula ili zarobljena. U nji­ hovom razredu za sve đake bio je poseban pojam — Nada i Milena. U tom istom razredu bile su još dve Nade — Karaklajić i Stranjaković, i još jedna Milena, ali kad se kaže — Nada i Milena, dvojbe nije moglo biti, znalo se da se go­ vori o Nadi Matić i Mileni Spasojević. Sada je Milena nes­ tala. Prema kazivanju njenih drugova, ona se u mrkloj noći vratila iz kolone da pronađe brata Dragoslava koji se bio izgubio. U jednom iznenadnom susretu i neravnoj borbi sa četnicima, Požeška četa, u kojoj su bili Milena i njen brat Dragoslav, desetkovana je. Dragoslav je u onom metežu ostao sam, lutao, bežao i sasvim se izgubio od čete. Usput, u lutanju, naišao je na još četvoricu partizana. Dospeli su u selo, pa su ih tamo mesni četnici zarobili. Strpali su ih u neki podrum. Posle jedne noći četnici su u istu kuću do­ veli zarobljenu Milenu i Slavku Ivanović, učiteljicu iz Rogu. Uskoro su streljali četvoricu partizana, a Dragoslava, Mile­ nu i Slavku izveli da gledaju streljanje. Kao, oni su svi sta­ riji, služili su vojsku — i zato su streljani. Uveče, kad su troje zarobljenika ostali sami. Milena je pitala brata o čemu su četnici s njim razgovarali, pa kad je on ispričao kazala mu: »Dragane, bio si slabić. Šta imaš da se pravdaš ovim skotovima i bagri o tome kako si otišao u partizane i da ih lažeš da si bio u komori...« Posle su ih četnici vodili od sela do sela i neukom i neprosvećenom na­ rodu »pokazivali« Milenu i Slavku. Neke žene, zaostale i pri­ mitivne, iščuđavale su se, pljuvale ih, a četnici se cerekali. �Milena je bila m irna i kad bi se seljanke smirile — govori­ la im da se na njih ne ljuti, jer kad budu prosvećenije znače da i same treba da se bore za svoja prava i bolji život. U selu Lopižama četnici su streljali Milenu i Slavku. Hteli su od streljanja da naprave lakrdiju. O tome Dragoslav Spasojević, sem ostalog kazuje: — Narediše Mileni i Slavi da se spreme. One iziđoše napolje. Diko Jovanović (četnik iz Požege) zadrža mene, a trojica četnika odoše za Milenom i Slavom. Diko i mene iz­ vede napolje. Kad izidoh ugledah: Milena i Slava sa tri čet­ nika, malo ispred kuće; njih dve napred, a četnici pet-šest koraka pozadi. Priđemo tim četnicima. Diko me gurnu is­ pred sebe, utrpa mi pušku u ruku i naredi da pucam u u pravcu Milene. Međutim, ja sam bio van sebe i nikako ni­ sam mogao da opalim. Diko uze iz mojih ruku pušku, koja je, u stvari, bila prazna, zatim naredi onoj trojici da pu­ caju. Milena i Slava su počele bežati po dubokom snegu, ali kad ih pogodiše popadale su. Kad su pucali Milena je povikala: »Naša je pobeda!«, »živeo Sovjetski Savez!« i još neš­ to je zaustila... Tu noć sam proveo u očajanju. Samog sebe nisam osećao... U požeški kraj četnici su doneli najprljaviju priču — da su me prim orali da pucam u sestru ili u Slavu... Milena, ta divna devojka iz Zdravčića, bila je tiha i mirna, ali kada je ušla u vrtlog borbe postala je smela. Sa da je junački poginula. SUZA ZA SESTROM VEROM S Milenom je Nada bila i najintim nija drugarica. Sa mo je Milena znala da Nada simpatiše Aleksu Dejovića, užičkog metalca. Zavolela ga je još na radu u Okružnom komi­ tetu Skoja, onako neumornog, jakog, svega okrenutog borbi za pobedu. A Milena je, pak, volela Želju Đurića, istina ispoljavajući to manje skriveno nego Nada. Čak je otvoreno o tome govorila. Ali, samo je Nada znala koliko je ta ljubav iskrena i ljudska. Otuda je nestanak Milene, iskrene druga­ rice sa prvih skojevskih sastanaka — bila prva rana Nadina. A druga njena rana, još teža, doživljena samo koji dan potom, takođe na Kamenoj gori, bila je — vest da je njena divna sestra Vera, komunista i hrabra bolničarka, stradala Vera, starija Nadina sestra, poginula decembra 1941. u Sjenici ��u borbi na Sjenici. Upravo, tih dana su na Kamenu goru sti­ gli borci Moravičke čete Vera Dimitrijević, Dragica Parezanović, Miloš Glišić i Mikan Pavićević. Oni su bili zarobljeni u borbi na Sjenici, a zatim zamenjeni za četvoricu Italijana. Zamena je izvršena na putu Prijepolje — Pljevlja, pa su odande došli na Kamenu goru. Vera Dimitrijević je, jecaju­ ći, pričala o držanju u poslednjoj borbi i životnom kraju Vere Matić. U vreme borbe na Sjenici Vera Matić je izišla iz jed­ ne kude da previje ranjene meštane. Nešto kasnije, vratila se u kuću gde su bile smeštene bolničarke. A onda je došlo do preokreta u toj borbi. Partizani su se morali povlačiti. Bolničarke to nisu videle. Odsečene su od čete. U magnovenju, ugledale su neprijateljeve vojnike kako, sa čalmama oko glava, jure prem a kući u kojoj su one bile. Baba, vlas­ nica kuće, izgurala je pred prag desetogodišnjeg unuka da kaže onima koji su pritrčavali da su u kući samo žene, i to bez oružja, ali rulja je već bila na vratima; rupila je u jpretsoblje, nasumce pucajući. Dečačić je, ranjen, zajaukao, a obesni fašisti su ubili i Veru Matić. Uto je ušao još jedan njihov, očevidno starešina, i sprečio dalji pokolj. Vera Di­ mitrijević i Justina Vivot su zarobljene. — Gomila fašista ulete u sobu pucajući nasumce. Gle­ dan; u cev uperenu u mene... Istovremeno Vera Matić pada, sklopljenih očiju, lica upola oblivenog krvlju. Pada polako, kac da tone. Ćini mi se kao da nikad neće pasti... Vera, dra­ ga Vera. Pošle smo iz Užica zajedno. Od tada se nismo raz­ dvajale. U svim akcijam a u Srbiji zajedno smo previjale drugove, dežurale na smenu, delile radost i bol. Sinoć, pred polazak na akciju, oprala je kosu, utrčala u sobu, sela kraj peći i sušila je. Uzela je moju ruku i prinela je svojoj kosi: »Vidi, Iepo sam je oprala«. Sada su joj vitice krvave — završila je tužnu priču Vera Dimitrijević-Marković. Boško, Nadin i Verin brat, za tu tragediju saznao je nekoliko dana kasnije. Nada je došla u njegovu četu, po­ tražila ga, poljubila i držala u zagrljaju dok je pričala šta je saznala o njihovoj Veri. Taj doživljaj Boško i danas pamti: — Samo u jednom trenutku videh suzu u Nadinoin oku — dok mi govori šta se dogodilo u borbi na Sjenici. Onda, kao da se uozbilji i poče mi govoriti da se ginuti mo­ ra, da je ovo borba u koju smo svesno pošli i da mi komu­ nista moramo izdržati do kraja, do pobede... �SKOJEVSKI RUKOVODILAC ĆETE PROLETERA U vreme boravka na Kamenoj gori, gde su uslovi za rad i život bili veoma teški, jer je sneg bio ogroman i mraz veliki, gotovo neizdrživ, Nada je bila rukovodilac Skoja u četi i, u isto vreme, četna bolničarka. Stanislav Piščević Grco još pamti jedan skojevski sastanak iz tih dana: — Negde ispred podne pozove me Nada Matić i kaže mi: »Dođi na sastanak Skoja u onu baraku!« A ja, iskreno rečeno, nisam ni znao da sam postao skojevac. Dobro pam­ tim, na tom sastanku su još bili Đoko Minić, Boško Buha, Zera... Sve dečaci. Napolju je bio veliki mraz, ali nas je Nada zagrejala svojim jednostavnim pričama o pokretima i borbama koji nam predstoje... Divan je čovek bila Nada. Ni­ ko od nas, njenih vršnjaka, nije umeo tako lepo, razumlji­ vo i oduševljeno da govori o našoj borbi, da zaokupi ljude, da im vrati veru u sebe, u drugove, u uspeh i pobedu. Bili su to dani velikih iskušenja. Ljuta zima je tako reći štipala dušu u čoveku. Oskudica u hrani, soli, odeći, obući — pritiskala je, satirala. Tako su u oružanoj borbi, još na njenom početku, počele prve nevolje i velika iskuše­ nja boraca. Na njih se, kao i drugi borci, navikavala i Nada, padajući i u iskušenja. Partizanima iz Srbije koji su dospeli u Sandžak, sem visokih snegova, surovih mrazeva, suprotstavio se i Nemac, i Italijan, i četnik, i pripadnik muslimanske milicije. Borbe su vođene iz dana u dan. Ipak, i u tim nevoljama, posle ne­ prekidnih borbi, zaiskrila je divna vest — da će se uskoro formirati nova proleteska brigada, pored Prve. Ta vest je stigla imeđu Užičane, u Nadin bataljon, u četu. To je do­ življeno kao najlepši susret, kao najvrednija nagrada posle toliko nevolja u neprijateljskoj ofanzivi, posle teških borbi i gubitaka dragih boraca. Uskoro je ta vest i potvrđena: drug Tito će formirati Drugu proletersku brigadu. U nju će ući borci iz Srbije, među njima i Užičani. To je još u Boljanićima borcima rekao Petar Stambolić. Za Nadu, to je bio melem na sve rane koje su je zadnjih meseci i dana sustigle... Bataljoni su po visokom snegu hitali u Ćajniče, bo­ sanski gradić prema Drini. Tamo su pristizali i čačani, Šumadinci, Požežani, Ariljci, Ivanjičani. U oslobođenom gradi­ ću. posle kratkog odmora, sve se dalo na uređivanje odela, obuće, šišanje, brijanje. Svi sastanci i dogovori bili su vezani �7a tu brigadu, koju su svi borci u mislima već videli, osećali je pred sobom. Nada je neumorno pričala o tome šta su proleteri, koilko su jaki, čvrsti i nepokolebljivi drugovi i borci. »Proleteri su nova snaga revolucije, oni će svojom jačinom i oružjem, ali i saznanjem i čeličnom voljom, biti ubojna sila koja će u našoj zemlji — sa drugim jedinicama i narodom — srušiti okupaciju i razbiti fašističku silu. Pro­ letere predvode komunisti i oni su najbolji, najodabraniji borci...« Nadine reči, jasne i jednostavne, slušali su svi, njih su razumeli i obični borci, dobrim delom seljaci, među ko­ jim a je bilo i nepismenih. U Cajniču proleteri su dobili i najlepša znamenja: na petokrake su izvezli srp i čekić, koje nose samo proleter­ ske jedinice. Bilo je teško naći tkanine crvene boje, pa su se mlade partizanke rastrčale po gradiću da skupljaju sta­ re fesove. A Nada, Stanka, Milena Siterica i mnoge druge neum orno su krojile crvene petokrake zvezde i brzo i vešto vezle srp i čekić na njima. Nada i Stanka su to radile i u Uzicu, prvih dana posle oslobođenja, kad su pristizale je­ dinice u kojima još svaki borac nije imao petokraku. Tu veliku želju svakog borca, da nosi partizansku oznaku, one su brzo ispunjavale, a onda su na tom divnom znamenju vezle još i proleterske simbole — srp i čekić. Prvog m arta bataljoni iz Srbije su se postrojili na trgu u Cajniču, pred hotelom i nestrljivo čekali najsvečaniji trenutak. Kad je drug Tito stigao sa svojom pratnjom , Ratko Sofijanić mu je predao raport, rekavši da su srpski par­ tizani spremni za form iranje Druge proleterske brigade. Ti­ to je stao pred stroj, rekao ratnicim a da im donosi pozdrav Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i da oni od danas čine brigadu, Drugu proletersku. Govorio je Tito o dosadašnjim borbam a, o uspesima i porazima, kazao da će borba biti teška i duga, ali da će partizani pobediti. Mladi proleteri su Tita slušali široko raširenih ženica. Na­ da je, iz stroja svoje čete u Četvrtom bataljonu, upijala sva­ ku Titovu reč. Ponesena rečima Vrhovnog komandanta, ona se iskreno radovala što se stvara nova vojska, odabrane proleterske brigade, pred kojima ne može biti prepreka. U stro ju Druge proleterske bilo je dosta Užičana, Na­ di znanih i dragih ljudi, sinova njenog zavičaja. Istina, mno­ gi su već pali u borbam a u Srbiji, na Kadinjači, oko Užica, na Zlatiboru, mnogi ratnici, već prekaljeni borci, ostali su na večitoj straži. Ali, evo ovde, u Cajniču, u stroju, čitavog �bataljona Užičana! Tu su radnički borci Aleksa Dejović, Dobrilo Petrović, Ješo Popović, tu je i njen brat Boško i mno­ go njegovih vršnjaka, užičkih đaka i šegrta, radnika, seoskih momaka. U stroju bataljona su i Nadini drugovi iz školskih klupa: Mirko Popović — zamenik komesara Prve čete, Milić Maksimović — zamenik komesara Druge čete, a ona je ru­ kovodilac Skoja Treće čete. U svakoj četi — po jedan. Po­ red njih Milivoje Antonijević, samo dve godine stariji u ško­ li, sada rukovodilac Skoja bataljona. Bio je to veliki dan za proletere iz Srbije. Oko 800 boraca brojala je njihova Druga proleterska brigada, sas­ tavljena od četiri bataljona: Prvi — borci dotadašnje Po­ žeške, Ariljske i Moravičke čete; Drugi — dotadašnje čačanska, Ljubićka i Takovska četa; Treći, Šumadijski — sastav­ ljen od boraca Račanske, Oreške i Pomoravske čete; i Če­ tvrti — u koji su ušle Prva užička i Prva i Druga zlatiborska četa. Jedinice su se već dobro upoznale i u borbi ojačale, izrasle u proleterske. Odmah posle formiranja, nekoliko bataljona je, ka­ mionima, prevezeno do Goražda, odakle su pošli na prvi bor­ beni zadatak — napali su četnike okupljene u ergeli Bori­ ke. U toku noći 8. marta Drugi i Treći bataljon su iznena­ dili četnike u Borikama, opkolili ih i u jednočasovnoj bor­ bi potpuno likvidirali, i to bez sopstvenih gubitaka. Zarob­ ljeno je više od 130 četnika i oficira, koji su sarađivali sa Italjanima iz Višegrada. Taj prvi borbeni zadatak brigada je izvršila izvanredno. Uskoro Druga proleterska i tri bataljona Prve prole­ terske formiraju udarnu grupu i, po naređenju Vrhovnog štaba, kreću prema Han-Pijesku, na dalje čišćenje istočne Bosne. Za to vreme Prvi i četvrti bataljon, u napornom maršu i po dubokom snegu, prelaze planinu Devetak i silaze u dolinu rečice Jadar, oslobađaju Miliće, Vlasenicu, Bratunac i Srebrenicu. Nešto kasnije, dva bataljona napadaju ustaško-domobransko uporište Rogaticu. U prvim mesecima svog delovanja brigada je imala više borbi, a naročito iznenadnih sudara; ona je izbacila iz stroja veliki broj neprijatelja, zaplenila znatne količine nao­ ružanja, opreme i namirnica. U tim danima Nada se posebno zbližila sa Stankom Laković. One su se i iz Užica znale, ponekad su se, na ra­ du, i susretale. Sad, u borbenoj koloni, na ratnim zadacima, prilikom čijeg su izvršavanja bile bolničarke, delile su sve �radosti. U radu skojevske organizacije Nada je uvek imala punu pomoć od Stanke, osećala je njenu podršku u svakoj prilici, računala na nju. Cak su i jele iz jedne porcije, uvek zajedno. — Nada je imala jednu šerpicu a ja neki lončić — seća se Stanka. — I mi smo se, u početku u šali, i u tom pogledu udružile: iz šerpice smo jele ono što dobijemo za doručak, ručak ili večeru — kad je šta bilo, a iz lončića pile vodu. Ta međusobna pažnja bila je toliko iskrena da smo često jedna drugoj ostavljale hrane, nudile jedna drugu. Ali, Nada je u tome prednjačila i često mi govorila: »Stanka, moraš jesti više od mene, slabija si fizički...« HRABRA BOLNIČARKA NA KRVAVOM GATU Toga ratnog proleća Druga proleterska se borila u Bosni, zatim u Crnoj Gori, u Hercegovini. Na Pivi, kod Uzlupa, na D urm itoru i Dobrom dolu, njeni bataljoni su vo­ dili teške borbe protiv jakih četničkih snaga. Borbe su bi­ le žestoke, svakodnevne. Proleteri su se u svakoj od njih junački pokazali. Svojom čvrstinom u borbi i spremnošću na žrtve pomagali su crnogorskim partizanskim odredima da se izvuku ispred četničko-italijanske udružene ofanzive. Onda je došla borba na Gatu. žestoka, pogibeljna. Jedna od najtežih i najstrašnijih koje je četvrti bataljon vo­ dio ne samo dotad već i kasnije. Četiri dana i noći borci su marševali, poslednji dan i noć bez hrane i vode. Po zadatku Vrhovnog štaba, tri bataljona Prve i Četvrti bataljon Dru­ ge proleterske krenuli su u napad na utvrđeni Gat, nedale­ ko od Gackog. U tom rejonu četnici i Italijani su, udruže­ nim snagama, poveli ofanzivu protiv naših jedinica. Treba­ lo je štititi povlačenje ranjenika iz sela Izgori, štititi naše snage u dolini Sutjeske i na Tjentištu. Još u početku borbe gotovo sva vatra sa tvrđave Gat srušila se na Nadu i drugo­ ve iz bataljona. U borbu za Gat proleteri su ušli umorni, iscrpeni. Pre­ ma zadatku, trebalo je u ponoć uoči napada da stignu na presedlinu između Gata i sela Dulića. Međutim, zakasnili su i stigli u osvit dana. Vodič, seljak iz susednog sela, u noći je dosta oklevao — ili je i sam bio blizak četnicima ili se sm rtno uplašio, pa je bataljon vodio lošim stazama. Tek kad mu je kom andant bataljona, Miodrag Milovanović Lune, podviknuo, — krenuo je u noći prem a Gatu. Sa zakašnje- �njem je došla i druga nevolja. U samo svitanje, kad je ko­ lona bataljona naišla na seoske kuće, patrola je primetila čoveka zakplonjenog iza ograde. Bio je to stražar. Na to je to«-ac Dragoslav Divac, koji je bio u patroli, opalio iz puške za stražarem, mada je bilo naređeno da se ne puca bez komande. Čovek je počeo bežati, a pucanj je otkrio pro­ letere. Iz kuća su, na vrata i kroz prozore, navrat-nanos, po­ čeli iskakati četnici, i juriti prema dolini koja je izvodila na Gat. Tako je nastala prevremena borba. Lune je komandovao »Trkom napred!«. Bataljon se za­ talasao kao oluja, ne prezajući ni od trčanja brisanim pro­ storom, niti od strahovite četničke vatre sa Gata. Ceo ba­ taljon je pojurio prema vrhu, iako to nije bio njegov zada­ tak. Nastala je prava trka. Radilo se o životnom pitanju: ko će pre na vrh Gata. Razvila se dramatična borba. Četnici su bili u dale­ ko povoljnijem položaju: imali su proletere na brisanom prostoru ispod Gata — kao na dlanu, u kamenjaru gde nen a sigurnog zaklona. Odozgo, sa vrha, iz utvrđenja i bunke­ ra, gađali su proletere — pravo u teme. Na Četvrti bataljon, premoren i izgladneo, krenuli su i četnici iz Dulića i sa Gata — dobro snabdeveni, nahranjeni. (talijanski okupatori su ih dobro potkupili. Počela je da tuče i italijanska artiljerija. Nastao je pravi pakao. Ali bataljon proletera bio je čvrst kao stena. Svaki čovek se borio junački, iako su bataljoni Prve proleterske zakasnili da, po utvrđenom planu, izbiju na svoje položaje. Hteli su Užičani i srcem i borbom — da iz­ vrše zadatak. Kako je vreme odmicalo, borba je postajala sve dramatičnija. Četnika je, što narod kaže, bilo kao pleve. Njihovi položaji ličili su na mravinjak. Proleterima se teško bilo braniti od vatre i sa vrha Gata i iz podnožja, tim pre jer zaklona nije bilo. Počeli su da padaju i prvi borci. Ranjenika je bilo sve više. Uskoro se preko streljačkog stro­ ja počelo da prenosi i ko je poginuo. Borci su tako saznali da su pali komesari Dragan Pavlović i Dragoslav Krečković, zamenik komesara Anđa Ranković, da je teško ranjen i (uskoro je i umro) komesar bataljona Dobrilo Petrović, a lakše ranjen i Lune. U toj surovoj borbi, po vrućini i na kamenu koji je pržio, borci i bolničarke su spašavali ranjenike. Bolničarke su se po brisanom prostoru prebacivale od ranjenika do ranjenika. Komandant Lune u svom »Nedovršenom dnevni­ ku« zabeležio je da su hrabre drugarice Nada Matić i Milena �Sitcrica na desnom krilu ukazivale pomoć ranjenicima, a Stanka Laković, pod kišom kuršuma, previjala ranjene bor­ ce. Ranjen je i Boško Buha. Njega izvlači Milena Siterica. Mala Desa Petronijević, učenica prvog razreda učiteljske škole, uzela je dve puške, jednu od ranjenog druga i jedva ide za njim ali, iako na izmaku snage, neće da je ostavi. Za vreme najžešće borbe ranjen je puškomitraljezac Vojin Đurašinović Kostja. U blizini je bila Nada Matić i ona je, na Kostjin poziv, brzo dopuzila da mu pomogne. Iz rukava Kostjine desne ruke slivala se krv. Nada je bez raz­ m išljanja zaklonila ranjenika i, da bi što brže došla do ra­ ne, makazama odsekla rukav Kostjine bluze i košulje i pre­ vila ranu. Dok je to Nada radila, za puškomitraljez je zale­ gao K ostjin pomoćnik Milan Vlajisavljević, ali je uspeo sa­ mo da opali rafal-dva pa je i sam klonuo, nepomično. Nekoli­ ko m inuta kasnije dotrčao je vodnik Ljubodrag, Lunetov brat, ali je i on, tek što je klekao za puškomitraljez, ne stigavši, valjda, ni da nanišani u četnike — poginuo. Tri puškom itraljesca začas su izbačena iz stroja. Nešto kasni­ je i Nada je ranjena. Zrno joj je prošlo kroz grudi. Srećom, rana nije bila teška, a Nada je inače bila jaka i hrabra, pa sc nije pokolebala, već se sama kretala i izvlačila sa bojišta. U tako neravnoj borbi četnici su uspeli da zaobiđu proletere sa desnog krila i da na njih jurišaju i sa čela i sa boka. Lune je bio prinuđen da naredi povlačenje sa pola osvojenog visa. To nije bilo povlačenje da bi se izbegla bor­ ba, već povlačenje uz borbu prsa u prsa. Bataljon se borio da bi izvlačio ranjenike i sačuvao svoju snagu. Četnici su bili u boljem položaju. Sjurili su se niz Gat na proletere. Dve vojske su se izmešale, pa je bojište ličilo na mravinjak. Tek tada su stupili u borbu i bataljoni Prve proleterske, ali pomoći više nije bilo. Sad su se četnici i proleteri doslovno hrvali, hvatali se u koštac. Ustremio se čovek na čoveka. Pravi uokolj. U takvom krkljancu teško je bilo razaznati ko je četnik a ko partizan. Pucnjavu su zamenili gušanje, bor­ ba bez oružja. Proleteri su morali da prihvate takvu bor­ bu, je r je trebalo spašavati ranjenike, koje su jedni izvla­ čili dok su se drugi, brojniji, gušali i hrvatli sa poludelim čet­ nicima. Ceo bataljon se, iako je krvario i ginuo kao nikad ra­ nije, borio — kao jedan čovek. Niko nije mislio samo na sebe, nego na bataljon, na ime proletersko. �Četvrti bataljon je na Gatu pretrpeo teške gubitke, naj­ teže od Ćajniča. Gubici su bili preveliki i za ćelu brigadu: 36 poginulih i 26 ranjenih proletera. Borbu Četvrtog bataljona prihvatio je Prvi. U žestokim okršajima na Živnju, Lebršniku i Čemernu, branio se Prvi bataljon. Napadi četnika, koje je pomagala italijanska artiljerija i eskadrila aviona »savoja«, trajali su ceo dan 13. juna i sutradan. U borbi na Živnju, braneći odstupnicu bataljona, herojski je poginuo zamenik komandanta Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije, koji je to zvanje dobio još za života. Proleteri su nosili ranjenike, od kojih su mnogi, po onoj nesnosnoj vrućini, umirali tražeći gutljaj vode koje, eto, nije bilo ni za spas života. Zahvaljujući upornoj borbi proletera na Gatu i Čemer­ nu četnici i Italijani nisu prošli u dolinu Sutjeske. Bolnica iz Izgora je evakuisana. POD RANAMA NA MARSU ZA KRAJINU Posle tih i drugih teških dana proleteri su proveli de­ setak dana na Tjentištu, u Vrbnici i okolnim selima — na odmoru, oporavku i pripremi za nove okršaje. Odmor u selu Vrbnici ispod Zelengore ratnici četvrtog bataljona i čitave Druge proleterske zapamtili su kao vreme gladovanja. Borci su u dugotrajnim borbama i marševima iznureni i iscrpeni. Borili su se u ekonomski siromašnim kra­ jevima, gde ni u mimo doba nije bilo dovoljno hrane ni za domaće stanovništvo. Obuća boraca bila je izlizana i dotra­ jala, odclo isto tako. Taj predah iskorišćen je i za to da se odelo boraca što je moguće bolje opere, okrpi i opari u »par­ tizanskim buradima«. Glad je, ipak, predstavljala veću nevo­ lju ratničku. U tim danima borci su najčešće govorili o hrani, 0 gladi, prisećali se kad su dobro i bogato ručali. Vrbnica 1 seia oko nje bila su siromašna. Zato su i vojničke rezerve sasvim otanjile. Retko se moglo naći štogod da se kupi. Ne­ koliko dana za čete se kuvala kopriva, pa su borci išli da je beru sve dok je po okolnim proplancima nisu svu obrali. U koprivu se dodavalo po kilogram-dva krompira, a na četu je, uz taj krompir i koprivu, dolazilo samo po pola jagnjeta. Ti­ me je trebalo okrepiti po 40 do 50 boraca. Mnogi borci su se snalazili tako što su posle obaveznih časova obuke odlazili u berbu sitnih šumskih jagoda. Pa pola sata-sat tragalo se da bi se ubrala šaka jagoda. Bilo je to koliko da se makar pokvase �usta. O tome koliko je glad pritiskala borce svedoći i činjeni­ ca da su u to vreme počeli da jedu i konjsko meso, većina njih i prvi p u t u životu. Neki borci su od tog mesa zazirali. Tada su komunisti išli prvi da uzmu hranu sa konjskim me­ som. U Četvrtom bataljonu zaklali su konja i ždrebe i svo me­ so je pojedeno. Četvrti bataljon je u Vrbnici, posle teških gubitaka na Gatu, dobio novo pojačanje: čitavu Treću užičku četu Šumadijskog bataljona Prve proleterske brigade, u kojoj je bilo dosta i Nadinih poznanika. Za komandanta bataljona imenovan je Nikola Ljubičić. Nada je dane u Vrbnici provo­ dila u brigadnoj bolnici, ali je gotovo svakodnevno odlazila i u svoj bataljon. U bolnici je najviše bila sa Marom Kusturić, ranjenom na Gatu. Ovde je Nada prvi put srela i Veru Kušec, studentkinju medicine, koja je sa grupom omladinaca iz okoline Sarajeva došla u brigadu, i koja će postati jedna od njenih najboljih drugarica. Pokret proleterskih i udarnih brigada iz Vrbniče i Zelengore preko Kalinovika i dalje, preko pruge Mostar-Sarajevo, Nada je, i kao ranjenik i kao borac, doživela sa velikim oduševljenjem. Iako sa još nezaceljenom ranom, stalno je i izdržljivo pešačila. I uvek je bila radosna kad bi čula da su bataljoni dobro prošli u borbam a, a naročito kada su bili u pitanju njeni Užičani. Ipak, i u tim prilikama je, kao i uvek, svaki predah koristila za politički rad, za političke razgovore. Nekoliko dana nakon prelaska pruge, negde iza Tarčina, Na­ da i Mara su se, posle oporavka, vratile u četu. Nada se svom snagom angažovala u političkom i partijskom radu. Tih dana na dnevni red je postavljeno i pitanje prijem a u Parti ju Mare K usturić i Milene Siterice. Bile su to dve bolničarke i odli­ čni borci; one su već pokazale izrazitu hrabrost, naročito u borbi na Gatu, kada su se istakle velikim požrtvovanjem pri­ likom previjanja ranjenika i njihovog izvlačenja sa bojišta. Uz to, Mara je hrabro izdržala i neprijateljsko zarobljavanje i m altretiranje. Cak je posle onog streljanja, kad se osvestila, toliko bila uporna da se dovukla do sela u kome su joj meštanke ukazale prvu pomoć. Teško ranjena i iznemogla, ali koliko-toliko okrepljena, Mara je išla za jedinom svojom mišlju — da nađe brigadu. Uspela je da sustigne proletere. Dospela je u bolnicu u Vrbnici. Dobrom negom, ličnom čvrsti­ nom i voljom — ta hrabra devojka je sve prebrodila i sad očekivala najsrećniji dan — da postane član Partije. �Na nekoliko dana pred sastanak Nada je sa Marom raz­ govarala o Partiji, o borbi u koju su komunisti poveli narode Jugoslavije, o novim obavezama. Mara se toga ovako seća: — Kaže mi Nada: »Čeka te jedan od najlepših dana u životu. I drug Milić (Maksimović, zamenik komesara čete; prim J. R.) će ti o tome govoriti, ali ja hoću da ti kažem da treba da budeš ponosna što ćeš postati član Partije. To je dokaz velikog poverenja u tebe, a ti si ga pošteno i zaslužila više puta dosad, naročito svojim držanjem u borbi na Gatu, kao i svim onim što si preživela i čime si mogla da pobediš i svoje teške rane, i iscrpljenost, i četnike...« Kao da i danas slušam divne Nadine reči koje su mi otvarale oči u pravom smislu — da ću postati član Partije. U isto vreme Nada je pripremala za Partiju i Milenu Sitericu, malo i milo devojče, sazdano od lepote, puno nestašluka, veselo i uvek raspevano, a u borbi dobrog borca. Zna­ la je da s njom dugo ide u koloni i da joj, prebacivši ruku preko njenog ramena, zanimljivo i jednostavno govori o Par­ tiji. Na sastanak četne partijske ćelije došla je i Spasenija Cana Babović, član CK KPJ. Sekretar ćelije Milić Maksimo­ vić, Nadin drug iz istog razreda učiteljske škole, divan drug i oličenje skromnosti i partijnosti, suvonjav momak, visok kao bor — otvorio je sastanak i saopštio da su za prijem u Partiju predložene Mara i Milena. Uzela je reč i Cana. Svi su je pažljivo slušali, upijajući njene reči o značaju prodora pro­ leterskih brigada u Bosansku krajinu, o veličini izvojevanih pobeda, odnosu prema narodu i njegovoj imovini. Mara i Milena su sedele jedna uz drugu, u uglu barake u kojoj je održavan sastanak. A kada je Cana govorila o liku komuniste u borbi i, naročito, o tome ko može biti komunista, Mari se. kako i danas pamti, činilo da su sve oči uprte u nju i u Mi­ lenu. — Pamtim Nadin iskreni poljubac posle sastanka — kazuje Mara. — Izljubila je i mene i Milenu, našu Miienicu, kako smo je svi zvali. To mi je bila najlepša čestitka. Osećala sam se nekako svečano pored Nade i u mislima sam sa­ mu sebe preslišavala: da li sam baš sve to ispunila o čemu se govorilo na sastanku ćelije — kad su Miienicu i mene pri­ mali u Partiju. �ŠEST JURIŠA NA KUPRES 42 K rajem jula i Druga proleterska, posle više uzastopnih borbi, stiže u Kupreško polje, pred gradić koji su ustaše pretvorile u svoju tvrđavu. U Blagaju, selu nedaleko od Kupresa, narod je proletere dočekao kao svoje najrođenije, kao svoju vojsku. Blagajci su unapred doznali da im dolaze proleteri iz Srbije, za šta su se i pripremili, pa sada njihovoj radosti nije bilo kraja. Umorne čete i bataljone čekala je go­ tova večera — kuvano ovčije meso s krompirom. Posle du­ gog i napornog m arša i toliko borbi, za umorne proletere to je bila prava poslastica. Te prve večeri omladina je čuvala straže ispred logora bataljona, da bi se umorni proleteri od­ morili. Posle toliko marševa — ovde su se dobro naspavali. Narod Blagaja dao je svojoj vojsci, proleterima, sve što je imao. Za svaki obrok borci su dobijali po četvrtinu hleba. Žene i deca su prikupljali u selu odeću i čarape, džempere, namirnice za ishranu. Stariji su obavljali ulogu sigurnih vo­ diča. Ustaše su se bile dobro utvrdile u Kupresu. Na raskisnicam a ulica izgradili su bunkere i mitraljeska gnezda, a sve kuće od tvrdog m aterijala ojačale novim zidovima. Pro­ zori visokih zgrada podešeni su za puškarnice. Odbrana Ku­ presa ojačana je i baterijom topova, a gotovo svakog dana joj je dolazila upomoć i avijacija. Ustaške jedinice bile su dobro naoružane, popunjene sa dosta municije, snabdevene bogatim rezervama hrane i drugim potrebama. Kupres je, po planu Vrhovnog štaba, napadalo više proleterskih jedinica, a najčešće Druga i Četvrta brigada, zatim i Prva krajiška, kao i odred »Iskra« čuvenog krajiš­ kog junaka Simele Šolaje. Šest puta su proleteri napadali na Kupres, ali ga nisu mogli zauzeti. Očistili bi u toku noći sva sela i zaseoke oko njega, ali uzoru bi se morali povlačiti. Noć je bila saveznik proletera, ali su danju ustaše dobijale •»krila«: bile su bolje naoružane, dolazila im je upomoć avi­ jacija. Noćne borbe su se često pretvarale u prave vatrome­ te. Više puta su m anji sastavi proleterskih jedinica, naročito iz Druge i Četvrte brigade, upadali u pojedine delove Kup*'esa, osvajali utvrđene zgrade, zarobljavali ustaše, ali su se uzoru i oni morali povlačiti. Gotovo mesec dana su se proleteri hrvali sa ustašam a oko Kupresa, ali ga nisu mogli osloboditi. Mnogi proleteri su i poginuli u jurišim a, boreći se protiv podivljalih ustaša �utvrđenih u bunkerima. Pri tom su mnoge bolničarke po­ kazale izvanredne primere junaštva iznoseći ranjenike kroz kišu kuršuma, previjajući ih na samom bojištu. Jedne noći Nada i Stanka su, sem ranjenika iz svog bataljona, previle i osmoricu Krajišnika. To je bilo s večeri 12. avgusta, kada su na Kupreškim vratima poginuli Boško Masal i Dragiša Ćetenović Četo, obojica Nadini drugovi, užički đaci. Dugotrajne i teške borbe, veliki gubici i druge nevolje činili su da su to bili tužni dani za mnoge borce, pa i za Nadu Matić. Ipak, najtužniji dan za nju bio je kad je saz­ nala da je poginuo Dragomir Petrović Kokica, njen školski drug. Preko njega su je mnoge lepe uspomene vezivale za Užice, za njene drugarice i drugove. Mladi seljačić iz Ježevice kraj Požege u svakoj prilici je bio pun narodskog duha i vedrine, svaki razgovor sa njim pretvarao se u pra­ sak smeha. Sada, u Blagaju, tužna tišina je pritiskala borce po­ red Kokičinog kovčega. Ceo bataljon se postrojio da oda počast i njemu i drugim palim borcima. Mirko Popović, zamenik komesera čete, držao je svom omiljenom drugu oproštajni govor. Opirao se toj tužnoj obavezi, srce mu se steglo, ali mu je Aleksa Dejović, komesar bataljona, rekao da je to dug prema drugu iz škole i borcu pa nije imao kud. A oko kovčega s posmrtnim ostacima proletera Ko­ kice, sem Nade, bili su i ostali njegovi drugovi iz školske klupe: Radovan Urošević Bota, Milić Maksimović, Vladi­ mir ćirović Ćizo, Mileta Milanović, Dragoslav Vuković. Svi potišteni. Mirkove reči, čas prigušenije čas jače, izgovarane s lugom za bliskim drugom, duboko su se doimale srca sva­ kog prisutnog, budile sećanja na divne zajedničke dane u gradu njihove mladosti, na borbe i pobede, na zadatke i du­ gove narodu i slobodi. Uskoro je u borbama za Kupres poginuo i popularni Dragoslav Vuković, koga su svi njegovi vršnjaci zvali Vule Pupavac. Nadi je Vule bio posebno drag; volela ga je i zbog njegove sestre Nade s kojom je dugo radila u Užicu — u učiteljskoj školi i u Okružnom komitetu Skoja. U susretima s njim često bi spomenula i njegovu sestru koja se iz Radoinje vratila u užički kraj na pozadinski rad. Vule je bio lep momak, kao isklesan, uvek vedar. Znao je u razredu, na časovima, da zasmeje i profesore. Zbog jedne neodmerene šale isključen je iz učiteljske škole. U bataljonu je bio do­ bar borac, a uporno je tražio da umesto puške nosi puško- �mitraljez. Sada je i on prestao da korača u borbenoj kolo­ ni Druge proleterske. Teške borbe na Kupresu su se odužile. Proleteri su izdržali velika iskušenja, pojačana nedostajanjem municije i težih oruđa. H roničari Druge proleterske beleže da je je­ dan njihov bataljon pošao u napad kad je svaki njegov bo­ rac prosečno imao samo po devet metaka. A napadalo se na osinjak u kome su ustaše imale municije u izobilju i neštedimice je trošile. Bataljon tako oskudno naoružan samo u toku jedne noći je izdržao 148 eksplozija artiljerijskih gra­ nata kojima ga je tukla ustaška artiljerija. Ustaše su znale sa kakvim se teškoćama bore partizani, a pogotovu kako im aju malo municije, kako njihovi kuvari nemaju soli, bez čega je hrana bljutava. Upravo zbog toga mnogi proleteri su u loku napada slušali ustaške povike, naročito pred svanućc. kad su se ustaše spremale za protivnapade: »Drž’te se, pelometkovići, m ajku vam komunističku«, ili »Neslani Jovar.e, priteži opanke, valja ti bježati...« No ni te, kao ni sve druge, brojne teškoće nisu mogle pokolebati proletere. Na­ protiv, oni su čak i sa tako malo municije jurišali na Kupres, na ustaške koljače, gotovo golim rukam a otimajući od njih mitraljeze. U borbam a oko K upresa proleteri su doživeli i mno­ ge radosti. Najviše ih je oduševljavalo poverenje koje im je narod ukazivao, narodna ljubav dokazivana na svakom koraku i pomoć pružana u svemu. U susretim a sa mladima, sa starijim a, u svakom selu — osećali su se kao u rodnoj Srbiji. Zbog toga je među starešinam a i borcima bila veo­ ma popularna i često spominjana pošalica: »Ovuda je naj­ kraći put za Srbiju«, što je često ponavljao i divni komesar brigade Milinko Kušić. Posle borbi oko K upresa Druga proleterska je, brat­ ski sadejstvujući sa Prvom krajiškom brigadom, oslobodila Mi konjić-Grad. U toj akciji najviše uspeha je imao Prvi bataljon, koji je zarobio nekoliko stotina domobrana. Već sutradan u Mrkonjiću su počele rad zanatske radionice, naročito krojačke i obućarske. Šiveni su odela i unoforme za borce, izrađivana nova i krpljena stara obuća. Bilo je i dosta plena, naročito municije. Deo municije, po naređenju Koste Nada, kom andanta Operativnog štaba za Bosansku krajinu, upućen je drugim jedinicama, pa i Vrhovnom šta­ bu. Borci su se posebno obradovali ćelom vagonu zapljenjene soli, što je za njih bilo basnoslovno bogatstvo. Ovde je �Druga proleterska dobila divan dar od Prve krajiške — protivtenkovski top, ili, kako su ga proleteri zvali, protivkolac, koji će u kasnijim borbama postati veoma popularan. Nakon oslobođenja Mrkonjića nastavljene su borbe protiv četnika i Nemaca. Četvrti bataljon se najduže za­ držao na položajima na Kmjinu, u bezvodnom kraju. To su bili prvi dani septembra 1942. godine; vreme suvo, sunce upeklo, pa je borce na položaju najviše mučila žeđ. Snabdevarje jedinica vodom vršeno je svakodnevno, korišćenjcm mešina. Pored žeđi, Nadin bataljon je na Krnjim trpeo i od bombardovanja neprijateljske avijacije i artiljerije, tako da je teško bilo reći šta je proleterima bilo teže: žeđ ili sva­ kodnevna nemačka bombardovanja. Na Kmjinu se prekinuo životni put i Dese Petronijević, poznatije po nadimku Mala Desa. Dete siromašne užičke porodice, dvanaesto po redu, tek upisana u prvi razred uči­ teljske škole, bila je omiljena u Četvrtom bataljonu. Stra­ dala je od udara artiljerijske granate, zajedno sa Dušanom Dujićem, takođe đakom učiteljske škole. Kad su je sahra­ njivale, Desine drugarice su, među ličnim stvarima u njenoj torbici, našle i jednu lutkicu! Dete — borac, u ratnom vi­ horu hrabro i smiono, imalo je i svoje tajne. Lutka u tor­ bici borca, pored zavoja i lekova za ranjenike, bila je sigu­ ran dokaz neproživljenog detinjsiva. U borbama za oslobođenje Jajca borila se i Druga proleterska, a najviše Prvi i četvrti bataljon. Oni su brzo osvajali bunker za bunkerom i tako za kratko vreme rasterali ustaše sa dominantne kose Ćusina iznad Jajca. Tamo su zaplenili i jedan minobacač i odmah ga okrenuli prema Jajcu, pa osuli granatu za granatom na ustaške položaje. Posle oslobođenja proleteri su u Jajcu ostali dan-dva, a on­ da raspoređeni po okolnim selima. Tih dana je, kako su saznali i borci, drug Tito došao u oslobođeno Jajce. Deseti­ na proletera obezbeđivala je vilu u kojoj on radio. Tom prilikom Tito je razgovarao i sa štabom Druge proleterske. Rekao je da je veoma zadovoljan učešćem proletera u bor­ bi za oslobođenje Jajca, a naročito time što nije bilo gu bitaka pri osvajanju toliko bunkera na Ćusinama. Dodao je da će uskoro stići novi borci iz redova krajiške omladine, koje treba vaspitavati na najboljim tradicijama proletera iz Druge brigade. �BRATSKA DOBRODOŠLICA BORCIMA IZ LIKE, BANIJE I KRAJINE U Jajcu i selima oko njega proleteri iz Srbije su ima­ li mnoštvo susreta sa narodom, omladinom i decom. Još pre upada u Jajce Četvrti bataljon je logorovao u šljiviku jdnog seljaka. Šljive su bile dobro rodile i sazrele. Čitav šljivik se plavio i mirisao, ali borci nisu dirnuli ni jedan plod. Potrajao je taj boravak među šljivama nekoliko dana, pa je seljak došao u štab i izrazio čuđenje — kakva je to vojska koja ništa niti uzima niti traži! Verovao je, kaže, da će mu vojska sve šljive obrati, ali se prevario. Sada je nudio da vojska slobodno bere šljiva — koliko god joj treba. Stanislav Piščević Grco, u to vreme desetar, dobro pam ti jedan susret sa Nadom iz tih dana: — Nada se vrlo uspešno bavila političkim i partij­ skim radom. Sedam se da je tražila da napišem članak za brigadni ili bataljonski list. Odabrao sam moje kurisko pu­ tovanje do Vrhovnog štaba. Posle uspešne borbe kod Tarčina dobio sam od štaba brigade zadatak da odnesem izveštaj Vrhovnom štabu. Bio sam desetar i na taj zadatak sam otišao sa ćelom desetinom. Našli smo Vrhovni štab u šćitu, kod Prozora, predao sam pismo drugu Titu i u brigadu se vratio sa desetinom posle nekoliko dana. Dobro se sećam da sam napisao tri stranice u mojoj svesci, uglavnom o sus­ retu sa drugom Titom. Nada i ja smo zajedno pročitali čla­ nak. Njoj se, kako mi je rekla, dopalo kako sam sve to opi­ sao. Trebalo je još samo da ona nešto malo popravi, pa da se članak objavi. Ubrzo posle toga sam ranjen i podugo os­ tao u bolnici, a moj članak je objavljen. Posle oslobođenja Jajca, u Drugu proletersku i njen Četvrti (Užički) bataljon stiglo je nekoliko stotina omladinaca i omladinki rodom iz Krajine, Like i Banije, sa Podgrincča. Te devojke i mladići došli su u Mrkonjić-Grad, od­ nosno u Drugu proletersku, pošto su prepešačili preko što kilometara. U Srpskim Jasenicama, na Podgrmeču, završili su borbeni kurs za partizanske jedinice i položili zakletvu, pa krenuli u brigadu. U Mrkonjiću je za njih održana poseb­ na priredba, posle koje su raspoređeni u bataljone. Dirljivi su bili ti susreti Srbijanaca i novih boraca. Krajišnici, Li­ čani i Baniici brzo su počeli pevati omiljenu pesmu prole­ tera: »Oj Moravo, moje selo ravno«. Tu pesmu pevala je ćela brigada, a Cačani i šum adinci najviše. �Srbijanci su takođe učili i prihvatali pesmu došljaka. Nada je provodila čitave časove u neposrednom razgovoru sa novim borcima, naročito sa devojkama. Svojim jedno­ stavnim kazivanjima, lako razumljivim svakome, privlači­ la je pažnju koliko i svojom skromnošću. Težila je da sazna šta mlade partizanke znaju o ranjenicima, o zavojima, o uka­ zivanju prve pomoći. Ali isto tako raspitivala se ima li ne­ pismenih među novim drugovima i drugaricama. SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE BOLNICE Pred oslobođenje Jajca štab brigade je nešto izmenjen. Kušić je otišao za komandanta Prve krajiške brigade, a novi politički komesar postao je Aleksa Dejović. Slobodan Penezić Krcun postao je zamenik komesara brigade, a Spasenija Cana Babović je sa te dužnosti otišla u Vrhovni štab. Pred jedan od pokreta jedinica, Krcun je pozvao Olgu Živković iz Prvog i Nadu Matić iz Četvrtog balaljona. Nare­ dio im je da odu u susedno selo i ispitaju mogućnosti za smeštaj bolnice. Devojke su to učinile i kad su se vratile izveslile su Krcuna da se bolnica onamo može smestiti. Sad su očekivale da im Krcun naredi da se vrate u stoje bataljone. Međutim, on je jednostavno rekao: — Od danas je Olga politički komesar brigadne bol­ nice, a Nada zamenik komesara!.. Bile su tu i Stanka Laković, Mica Đorđević i još ne­ koliko bolničarki. Bio je i Aleksa Dejović. Raspoređivali su ih, jedne na apotekarski, druge na sanitetski kurs. Nada se obratila Aleksi, svojoj intimnoj simpatiji, uzor-čoveku i ko­ munisti, ali i momku snažnom u reći, u odluci, u pogledu: — Druže Aleksa, ja bih volela da idem na apotekarski kurs, ako već moram ići iz bataljona? Aleksa je, sa jedva primetnim smeškom, progovorio: — Ne, ne. Ti si, Nado. partijski radnik kakav nam treba. To je idealan posao za tebe... Nada je videla da posle Krcuna ni Aleksa ne popu­ šta. Najteže joj je bilo što se sad rastaje od toliko druga­ rica, a one će posle završenih kurseva — u razne jedinice. Nada se, sa Stankom Laković, izdvojila »od pogleda rado­ znalih«. Isplakale su se zbog rastanka, baš kao da su zna­ le da otad nikad više neće biti u istoj brigadi. Samo su se jedna drugoj zavetovale: da će biti vojnici i kad zemlja �bude slobodna, m akar i samo vojnici Partije. A potom i po­ sle svega, kad su se rastajale od drugih drugarica, koje ni­ su mogle da izdrže suze, one su bile »hrabrije«. Kroz smeh su govorile da su one to već preživele... Posle desetak dana borbi oko Mrkonjića, Druga pro­ leterska kreće za Drvar, najpre peške do Mliništa, a odatle vozom šumske železnice. Putovanje vozom, u stvari prvo otkako je form irana brigada, bio je lep doživljaj za sva­ kog borca. U male otvorene vagone šumske železnice sabije­ ni su ljudi i konji, oprema, mitraljezi, protivtenkovski top. Iako su ljudi, konji, oruđa i oprem a naslagani u male va­ gone kao u kutije šibica — sticao se utisak da tu nikome nije tesno. Polazilo se od jednostavne istine: bolje se voziti bilo kako nego pešačiti. Dobro je odmoriti se makar se sto­ jeći đrem alo ili kunjalo na podu vagona. Svaki vagon je »okićen« granam a četinara, pa cje voz u pokretu, u krivina­ ma, ličio na dugačku zm ijurinu, a nekima je izgledalo kao da se kreće čitava planina, da sa vagonima i borcima pu­ tu ju jele i borovi. Kad bi voz zastao, zvonko se oglašavala sirena lokomotive. A na svakoj stanici, koje su razrušene, železničari su podigli nadstrešnice, pa iz njih prim aju i is­ praćaju vozove. Rade u ratnim uslovima kao i svi drugi. U Oštrelju, dok je voz stajao, članovi štaba brigade svratili su u Vrhovni štab koji se nalazio u nekoliko železničkih va­ gona sklonjenih u šumu. Putovanje, tačnije rečeno prevoženje, borci su prove­ li pcvajući. Prolamale su se bosanske planine, odjekivala su brda od pesama srbijanskih, krajiških, ličkih. A uveče ih je dočekao Drvar, porušen, ali sav partizanski. Šarolik stroj omladine napravio je špalir od stanice do u grad, kroz koji su prolazili proleteri iz Srbije. Na čelu stroja bio je kršan momak sa crvenom zastavom u rukama. A gromka pesma krajiška, kakvu su proleteri ranije čuli samo oko Kupresa, odjekivala je Drvarom, da bi se odmah nastavile pesme proleterske. Lune je o dolasku u Drvar zapisao u svoj dnevnik: »Velika sala Radničkog doma je puna devojaka, koje se sprem aju da idu na branje kukuruza u Sanicu. Ovde su zanoćile da ujutro produže put. Idu da pomognu svojim drugovima na frontu. Dok se mi borimo na položajima, one će zbirati letinu. Već je noć, neke od njih, umorne, spavaju. Susreće nas jedna mala drugarica, njen zvonki glas odjeku­ je salom: Drugarice, naši drugovi dolaze sa položaja, nji- �ma treba mesta, oni su umorni, oni će opet u borbu’. 'Ustu­ pamo im mesto, mi ćemo odmah produžiti put’, odgovaraju joj. Sala se prazni... One odlaze...« PETORO SA FOTOGRAFIJE IZ DRVARA Prvi dan boravka u Drvaru bio je redak doživljaj za proletere iz Druge. Sem ostalog, kao nova popuna i pojača­ nje stiglo im je oko 160 novih boraca iz Dalmacije, među kojima i dosta devojaka. Bili su to mladi rodom iz okoline Šibenika, iz sela Konjevrate, Vodice, iz Zagore. Oni su se usput naoružali sa nekoliko pušaka, a Italijani su ih napali kod sela Vrlike i Otišića, ali su se Dalmatinci probili i stigli u oslobođeno Livanjsko polje, a odande se zaputili u Drvar, njihov dolazak u Drugu proletersku bila je velika radost i za njih same i za proletere iz Srbije i drugih krajeva zemlje. Sve se spremalo za sutrašnju svečanost, jer se znalo da će među proletere doći Vrhovni komandant. Nada je ra­ dila pevajući, željna da iskoristi redak dan kad je brigada na okupu — da vidi svoje drugove iz školskih klupa. Našii su se njih petoro: Nada, Milić, Mileta, Ćizo i Bota. Nisu mogli da pronađu Mirka Popovića i Dragoslava Mitrovića Uču. Taj susret je obeležen i jednom fotografijom koja je sačuvana, a na kojoj su se poredali jedno do drugog: Milić, Botat, Nada i Mileta, a Ćizo ispred njih toliko utonuo u visoku jesenju travu da mu iz nje viri samo glava. Gotovo čitav sat bili su zajedno petoro Užičana i dru­ gara iz školskih klupa. Pre nego su požurili u svoje jedinice, da bi se pripremili za sutrašnju svečanost pred drugom Ti­ tom, oživeli su mnoge uspomene na Užice. Bota i Milić su bili najgovorljiviji. Bota je priče o svakom ranijem doživlja­ ju prožimao humorom i šalama, a kad se u pričama vraćao Uzicu, spominjao je redom one drugove i drugarice koji su tamo ostali i o njima se u Drugoj proleterskoj više nije zna­ lo baš ništa. Spominjali su i roditelje i profesore, pitali jed­ no drugo šta li se tamo sada događa, kakvom li su teroru nji­ hovi najmiliji izloženi, na šta niko ništa pouzdano nije znao da odgovori. Sećali su se onih svojih drugova i drugarica za koje su pouzdano znali da su pali u borbi: Živote, Milene, Kokice, Vula Pupavca, Slavka, Mire... �Misli i priče o doživljajima iz mladosti, vezanim za Uzice, za roditelje, za Užičku republiku — odvodili su ih u rodni grad. Oteo bi se pokoji uzdah. Nada je na rastanku, dok joj je u očima titrao neki čudesno lep sjaj, odlučno rekla: —Svi ćemo se, drugovi, vratiti u Užice, i to kao po bednici!.. — A kad li će to biti, Nado? — pitao je Ćizo, smejući se. — Ti si od svih nas najrealnija... Nada se uozbiljila: — Za godinu, možda i za dve. Ali, sigurno! Bota je uskočio u razgovor: — Sećaš li se, Nado, kako smo, pirlikom povlačenja iz Uzica, u Ljubanjam a iznad Zabučja sreli Ljubu Vidojević. Pitala nas je, naivno, kad se vraćamo, a ja sam joj od­ govorio — u nedelju! Evo, prođoše nedelje i nedelje. Mora­ mo za povratak da izaberemo nedelju, kako bismo bili t?čni, pa m akar koji dan čekali na Zlatiboru... Ratni vihor se poigrao sa petoro proletera sa te fo­ tografije. Svi su zauvek ostali na nekoj od deonica dugog borbenog puta Druge proleterske. Milić, divni momak i pra­ vi proleter, umešan partijski radnik koji nikad nije znao za um or i teškoće. Kraće vreme bio je sekretar partijske će­ lijo u Centralnoj bolnici. Lune beleži u svom »Nedovršenom dnevniku« da je na božić 1942. godine spavao kod Milića — u bolnici. U petoj ofanzivi je sa Čedom Minderovićem u Šes­ toj istočno-bosanskoj brigadi. Tada je sm trno pogođen konj dok ga je Milić jahao. Docnije, na Majevici, otišao je u no­ voformiranu Šesnaestu muslimansku brigadu — za rukovo­ dioca politodela, da bi, naposletku, ne stigavši da primi duž­ nost u Šesnaestoj vojvođanskoj diviziji, poginuo na Spreči pred Tuzlom, 20 januara 1944. godine. Bota, večito pričljiv i duhovit, nikad umoran i nat­ muren, u ratnim danim a se počeo baviti onim što je neo­ bično voleo — glumom. Za kratko vreme postao je član — am ater Pozorišta narodnog oslobođenja. Na stotinama pri­ redbi nastupao je kao talentovani recitator, a često i sa ulogama u pojedinim partizanskim komadima. U tom svom oduševljenju i potpunoj predanosti glumi, nesrećnim slu­ čajem je nastadao upravo na partizanskoj pozornici, u selu Četvoro iz istog razreda — borci Druge proleteske u Drvaru, oktobra 1942. godine; u gornjem redu: Nada M atić i Radovan Urošević Bota; u donjem redu: Vladim ir Ćirović Ćizo i Milić Maksimović ��Orašju, nedaleko od Brčkog, 20. septembra 1943. godine. Te večeri je, za borce i narod i u punom mladalačkom za­ nosu, recitovao svoju »Razbijenu violinu«, ispevanu na Krnjinu, u njegovom i Nadinom četvrtom bataljonu. Poginuo je ne uspevši da ispuni svoje romantičarsko obećanje — da se rodnom Užicu vrati u nedelju. Vladimić Čirović Ćizo, momak sa Međaja, kako su ga užičke devojke među sobom nazivale, čovek plemenite du­ še i odličan borac, pregurao je sve nevolje Druge proleter­ ske — od Drvara, preko Grahova i Livna, Gornjeg Vakufa, Neretve, sve do Drine. Na položaju na Šćepan-Polju, iznad Foče, krajem m aja 1943. godine, Ćizo je pao i tu zauvek ostao, ostavivši u borbenoj koloni Druge proleterske upražnjeno mesto. Mileta Milanović, politički komesar čete, vredan poli­ tički radnik, pedantno je, iz dana u dan, vodio svoj ratni dnevnik. Sa svojom četom, njenim pobedama i porazima živeo je i u okršajim a na Neretvi, na Sutjesci. U toku teških borbi na brdu Košuru, iznad same Sutjeske, u vreme sva­ kodnevnih napada Nemaca, gladi i kriza koje su hvatale iz­ nemogle, Mileti je ponestalo snage. Sa grupom boraca na­ pustio je položaj i, posle dužeg vremena, dospeo u Krčagovo kraj Užica, u svoju kuću, Bilo je to juna 1943. Nekoliko meseci živeo je Mileta skriven u svojoj kući. Ujesen te godine, rodbina je pokušala da ga prebaci na sigurnije mesto, ali su ga otkrili Ijotićevci i odveli ga u logor na Banjicu. On se na Banjici, i pored one krize ko­ ja ga je zahvatila na Košaru i povela u provaliju — držao proleterski. Prema kazivanjima logoraša, on je tamo doneo nove partizanske pesme, uneo pravu sliku među zatvorenike o snazi Narodnooslobodilačke vojske. Ispevao je i logorašku pesmu »Banjičanka«, Tu je napisao i opširno pismo logorašici Nadi Vuković, svojoj školskoj drugarici, i prvi joj javio da je njen brat i njegov školski drug, popularni Vule, hrabro poginuo u teškim borbam a Druge proleterske na Kupresu. Pred odlazak na streljanje Mileta je istukao noga­ ma i pesnicama i zloglasnog gestapovca Vujkovića. Tu fotografiju snimljenu u Drvaru u Užice je doneo upravo Mileta. I s njom prve vesti o Drugoj proleterskoj. Pored ostalog, kazao je da su živi: Nada Matić, Milić Maksimović, Radovan Urošević Bota, Vladimir čirović Ćizo, Mir­ ko Popović i Dragoslav Mitrović Učo... �SA TITOM, POD CRVENOM ZASTAVOM Sutradan posle tog fotografisanja grupe Užičana, Dru ga proleterska brigada je u Drvaru, iz Titovih ruku, primila svoje najveće znamenje — crvenu proletersku zastavu sa srpom i čekićem na njoj. To je bio najlepši poklon o kome su ranije sanjali proleteri, znamenje za koje su kao simbol slobode, pravednosti i socijalizma, mnogi već dali svoje ži­ vote, ne dočekavši da crvenu proletersku zastavu vide na če­ lu stroja i kolone svoje brigade. Popodne se brigada postrojila na jednoj livadi kraj samog Drvara: bataljon do bataljona, četa do čete. Dan ra­ nije i toga prepodneva svi proleteri — i oni stari i oni koji su u njene redove nedavno došli iz Krajine, Like, sa Banije iz Dalmacije — vežbali su strojevi vojnički korak, ravnan je i pozdrav starešine. Sve to da bi lepše i složenije pozdravili Vrhovnog komandanta. Popravljena je odeća i obuća, kako bi i to u tom svečanom trenutku delovalo što urednije i pri­ kladnije. Kad se na drumu, sa susednog brdašca, ukazao auto­ mobil, duž stroja se pronelo: »Eno Tita!« Svi bi se okrenuli onamo, da vide auto, a onda odmah nastojali da poravnaju stroj. To je trajalo samo koji minut. Kad se automobil zau­ stavio iz njega su izišli: Tito, Ivan Milutinović, Moša Pijade, Cana Babović i drugi. Odjeknula je komanda za pozdrav. Tito je obišao strojeve svih bataljona. Iz četa i bataljona su ga gledale hiljade očiju, većina njih drugi put, posle ćajniča, ali je bilo dosta boraca, u prvom redu mladih, koji su ga videli prvi put. No svi su, kao jedan, želeli da bolje vide Tita. Pozdravio ih je antifašističkim borbenim pozdravom, sa »Smrt fašizmu«, na šta je polje kraj Drvara odjeknulo od snažnog povika proletera — »Sloboda narodu«. Tito se popeo na tribinu i održao govor. Slušali su ga njegovi rat­ nici, upijali i pamtili svaku njegovu reč, aplaudirali mu i klicali. Rekao je Tito da su u narodnooslobodilačkoj borbi postignuti veliki uspesi, da mlada revolucionarna vojska go­ tovo godinu i po dana vodi borbu bez ičije pomoći, bez magacina oružja, lišena hrane i opreme. Ali ona postiže pobede zato što se bori za pravednu stvar, za slobodu, za bolji ži­ vot radnih ljudi, zato što je zajedno sa narodom. Tito je kazao da će borba biti duga, da će pasti još mnogo žrtava, ali da je pobeda sigurno naša. Borce su posebno oduševile Titove reči o tome da oslobodilačka borba bukti u svim kra­ jevima zemlje: Dalmaciji, Sloveniji, Hrvatskom zagorju... �Potom je Tito uzeo zastavu Druge proleterske, crvenu poput krvi koju su proleteri prolili na mnogim bojištima, poljubio je i predao komandantu brigade Ljubu Đuriću, a ovaj jednom od nabojlih boraca, Mihajilu Vukajloviću Cr­ nom. Onda je Tito i svakom komandantu bataijona predao zastavu. Posle tog svečanog čina, koji je ostao kao jedan od najlepših doživljaja proletera, brigada je začas formirala stroj za defile i pored Tita prošla strojevim korakom. Posle svečanosti razigralo se kolo partizansko, nastalo je veselje, odjeknula pesma. Uveče su bataljoni davali pri­ redbe za omladinu i narod Drvara. PRIMERNA BOLNIČARKA I POLITIČKI RADNIK Tih dana Nada Matić, pomoćnik političkog komesara bolnice Druge proleterske, neumorno radi i prisno sarađuje sa Olgom Živković, Verom Kušec i mnogim drugima. Njena posebna briga su ranjenici. A oko bolnice, oko ranjenika, bilo da su u pokretu ili na lečenju, uvek je bilo mnogo pos­ lova. Nada se svuda nalazila da pomogne, da pritrči kad tre­ ba ukazati pomoć ranjenicima, negovati ih, da podmetne svo­ ja ram ena pod nosila ranjenička, da u razgovorima uteši i razmagli neizvesnost oko lečenja i ozdravljenja. U Tičevu, Peuljama, oko Dinare, doslovno u svim mestima, Nada je umešno i nenametljivo vodila političke razgo­ vore, naročito sa ženama. Svojom skromnošću, jednostavnim i razumljivim rečima ona deluje na žene, a pogotovu omla­ dinke, i brzo stiče prijatelje među njima, lakše do'bija smeštaj za teške ranjenike, mleko za iznemogle. U svim tim po­ slovima N ada bi, nenametljivo, povela i razgovore o učešću žena u oslobodilačkoj borbi, o tome koliko je žena, mladih u prvom redu, u stroju Druge brigade stiglo iz Srbije i njenog Užica, koliko je krajiških i dalmatinskih devojaka pre koji r.esec dana došlo u brigadu. Govorila im je o tome kako že­ ne u svemu pomažu muškarcima, boreći se, zajedno sa njima, protiv zajedničkog neprijatelja. Borci su se u selima sretali i sa decom. Ona su bila najslobodnija, pa su stalno nešto zapitkivala. Oko dece su se; obično, nalazili mlađi borci, a među njim a i Nada. Jednoga da­ na neko od dece je tražilo olovke za pisanje. Borci su u svojim džepovima i torbam a našli po koju olovku. Ali je dece bilo dosta, pa su olovke često prekraćivane na dva-tri dela, a neretko i na više komada, samo da bi svako dete dobilo kakav-takav pribor za pisanje. �— Razgovarajte sa decom — govorila je Nada u selu Gerzovu Petru Višnjiću, Žarku Jovanoviću, svom bratu Bošku, Mileni Siterici. — Pričajte im ponešto iz geografije, o Jugoslaviji, o Bosni, o Srbiji. Sa dva-tri krompra možete im održati i malo predavanje iz astronomije: pokažite putanje Sunca, Zemlje i Meseca. Na nekoliko mesta oljuštite krumpir i objasnite gde je kopno, a gde more. Treba deca da osete i taj vasionski svet o kome malo znaju. Tako ćete ih lakše pri­ vući, a onda im govorite o našoj borbi, o nama, proleterima. U bolnici, među ranjenicima, ona je bolničarka i par­ tijski sekretar i drug koga svi cene i poštuju, pre svega po predanom i gotovo neprekidnom radu. Nađe vremena da ra­ njenika, ako ga lično ne poznaje, upita, da li je član Partije ili Skoja, da mu pomogne da partijski živi, obavesti ga o no­ vostima, pripremi za prijem u Partiju. Pored svih poslova i obaveza, uvek je nastojala da svaki ranjenik, zatim lekari, pomoćnici, bolničarke, snabdevači, konjovodci i drugo osob­ lje koje je bilo na dužnosti u bolnici — budu politički dobro i na vreme informisani. Brinula se da se u bolnici nađu po­ godne knjige, politička literatura i beletristika, kako bi se i to štivo, kad to prilike dozvoljavaju, pružilo ranjeniku, od­ nosno čitalo grupi. Posebno se brinula o tome da i ranjenici odu na priredbe koje priređuju bataljoni, ili da grupe izvo­ đača programa dođu u bolnicu, među ranjenike. Radost formiranja Druge proleterske divizije, 1. no­ vembra 1942. borci su doživeli kao izuzetno krupan događaj, što se pogotovu za Nadu moglo reći. Govorila je, kako se sećaju ondašnji ranjenici, da će odsad Narodnooslobodilačka vojska biti jača, opasnija za protivnika, da će moći probiti svaki obruč neprijatelja, da za nju neće biti neprelazne pre­ preke. Najviše se radovala tome što su u istoj diviziji tri bri­ gade iz tri kraja Jugoslavije: iz Srbije, iz Crne Gore i iz Dal­ macije. Druga proleterska je dan oktobarske revolucije pro­ slavila u školskoj zgradi u Velikom Tičevu. Učinila je to za ondašnje prilike dosta svečano: došli su predstavnici svake desetine, svakog voda, čete i bataljona, a stigle su i delegacije Četvrte poleterske i Devete hrvatske brigade. Pevala se Internacionala, komesar Dejović je govorio o značaju oktobarske revolucije, a skup su pozdavili i delegati brigada. Pevalo se i igralo. Nada je i te svečane novembarske večeri 1942. misli­ ma bila u svom Užicu; opet je preživljavala defile partizan­ skih jedinica gradom koji je onda bio središte Užičke repu- �blike, sećala se svakog raskršća svog grada i mnogih likova iz mnoštva školske omladine, pogotovu onih sa kojima jc najviše radila kao član Okružnog komiteta Skoja. U mislima je stigla i u rodnu kuću, svojim roditeljima i bratu Fići. Naj­ više se brinula šta će biti sa ocem, je r je odnekud, odmah posle povlačenja iz Užica, saznala da je uhapšen. Mislila je o tome kako se u tim teškim ratnim vremenima snalazi .mama Lepa, da bi odmah, za se, zaključila kako je ona energična žena i ništa je ne može slomiti; ona će se boriti i izdržati sve udarce... Iz misli su je u stvarnost vraćali aplauzi i pesma i igra; vraćali je u brigadu, među ranjenike. Prekorila je sebe u mislima: kako se mogla odvojiti od ovako divne svečanosti, kad sve kipti uzavrelošću, revolucionarnošću i voljom za bor­ bu. Ipak, iako pomalo setna za Užicem, bila je zadovoljna. Tog dana se videla sa bratom Boškom. Kritikovala ga je, od­ nosno, kako se to govorilo, »ribala«, zbog nekih »sitnica«: što se, kako je čula, ne čuva u borbi, već istrčava i kad ne treba; što je ponekad pomalo i neozbiljan. Opet, bila je srećna što se videla s njim i što je osećala da Boško sve to što mu kaže prihvata vrlo ozbiljno i pošteno, upravo bratski, jer je ccnio što zna više od njega i što mu sve »skreše u brk«. Ipak, najradosnija je bila što je imala prilike da ga zagrli i izljubi — m akar i u mimoilaženju kolona. Proleteri su u to vreme imali mnogo okršaja. Tukli su se na Bosanskom Grahovu; četiri puta je brigada po najve­ ćoj buri prelazila Dinaru i oko Knina se tukla sa ustašama, Italijanim a i četnicima iz Dalmacije. Bili su to naporni marševi, ali značajni za partizanski uticaj u narodu, za dalje razvjajnje borbe protiv okupatora, ustaša i četnika. SPAŠAVANJE DRUGOVA U I.IVNU Početkom decembra Drugu proletersku je, posle jed­ nog iznenadnog prepada ustaša na Četvrti bataljon, brigadnu komoru i štab brigade — zadesila velika nevolja: ustaše su zaplenile njenu proletersku zastavu. Nešto ranije, brigadni zastavnik Crni je ranjen i upućen u bolnicu. Zastava je os­ tavljena u jedan sanduk u brigadnoj komori. U trenutku ustaš­ kog prepada, konj koji je nosio sanduk sa zastavom od puc­ njave se prepao, istrgao se konjovodcu i pobegao prema us­ tašama. To je bilo veliki udar za svakog borca, tim pre jer �se ta tragična vest brzo razglasila i tako reći svi su za nju saznali. Štab brigade je prekoren čak od druga Tita, koji je, sem ostalog, rekao: — To nisu krpe, već proleterska zastava!.. U to vreme se spremao napad na ustaše u Livnu. A ka­ ko se znalo da su ustaše iz tog grada zaplenile proletersku zastavu, to se sa tim napadom žurilo. Od druga Tita je stigia kratka poruka: »Livno mora pasti! Zastava se mora pronaći!..« Takva odluka oduševila je svakog proletera. I stvarno, posle žestoke dvodnevne borbe, posle juriša i podviga bom­ baša i todbžija na Bašajkovcu i upada u grad jednog bataIjona Četvrte proleterske, Livno je, opštim jurišem proletera, oslobođeno. U napadu na ustaški dom jurišao je i vod boraca Trećeg bataljona. Desetar Rudolf Kalauz, pretresajući fijoke ustaškog glavešine Bobana, pronašao je brigadnu zastavu. To je bio razlog za oduševljenje proletera. Livno je oslobo­ đeno. Radost proletera, doživljena posle duboke tuge, bila je neizmema. Slučaj je hteo da u borbi za Livno pogine i us­ taški zlikovac Perajica, koji je predvodio ustaše u prepadu na Četvrti bataljon u Ljubunčiću. Desetorica proletera dali su živote u borbi za Livno. Na njihovoj svečanoj sahrani, partij­ ski rukovodilac brigade, Krcun, održao je dirljiv posmrtni govor, kazujući da su oni junaci osvetnici proleterske zastave. Bolnica i sve njeno osoblje u borbama za Livno imalo je pune ruke posla. O žestini borbi svedoče i podaci o 10 po­ ginulih i 64 ranjena proletera iz Druge brigade. — U vreme borbe za Livno položaj minobacača bio je blizu bolnice. Kad je trebalo da otvore vatru, jedan minobacačlija se zapleo: pogrešno je okrenuo minu i ubacio je u cev, na šta je ona eksplodirala i ranila nekoliko minobacačlija. Nastali su jauci. I mi smo se svi poplašili, ne snalazeći se odmah. Međutim, Nada Matić, naš partijski sekretar, prva je otrčala među minobacačlije i brzo ih oslobodila od šoka, dok smo mi ostali stigli da im ukažemo prvu pomoć — seća se Vera Kušec. — Nada je bila izuzetno pribrana, požrtvovana i hrabra drugarica i u ovoj situaciji. Bila je u bolnici po­ moćnik komesara, radila je sve poslove, nikad odmorna nije bila, a uvek je priželjkivala da ide u svoj Četvrti bataljon, u svoju četu — u streljački stroj. U vreme priprema za Prvi kongres antifašističke om­ ladine i u Drugoj proleterskoj se, kao i u drugim brigadama i divizijama NOVJ, povelo takmičenje vodova, četa i bata- �ljona. O tom krupnom događaju obavešten je svaki borac, uglavnom na bataljonskim konferencijama. U svakom bataIjonu držana su predavanja o doprinosu omladine u borbi protiv okupatora, u jačanju bratstva i jedinstva. Na konic tencijam a je rečeno da će bataljoni za Kongres birati svoje delagate ,sve najzaslužnije borce. Iz Druge proleterske su, u prvoj polovini decembra, za delegate izabrani: Petar Ivanović Perica, Dragoslav Mitrović Uča, Zagorka Stoilović Zaga M ladomir Stojadinović, Dragoljub Milošević Ćikalo, Boško Malić, Milorad Krga, Boško Buha, Ljubomir Pavlović Koča, Grozdana Belić Zina, Radoslav Ilić Mika. Svi delegati su se okupili u štabu brigade i na sastanku, kome je prisustvovao i zamenik političkog komesara Krcun, analizirali rezultate takm ičenja u brigadi. Sutradan, u Livnu, okupili su se i de­ legati iz Četvrte crnogorske i Druge dalmatinske, gde su se folografisali sa komandantom divizije Pekom Dapčevićem i političkim komesarom Mitrom Bakićem. Na putu za Bihać, gde je održan Kongres, delegacija omladine Druge proleter­ ske je, u bolnici u Bosanskom Petrovcu, posetila svoje ra­ njene drugove, među kojima Milovana Vukajlovića Crnog, prvog zastavnika brigade. U Bihaću, na Kongresu, Druga proleterska je stekla veliku popularnost. Nju je naročito dobro predstavio bombaš Boško Buha svojim jednostavnim i upečatljivim govorom o tome kako proleteri osvajaju neprijateljeve bunkere. Posle povratka iz Bihaća, delegati su bili svedoci ve­ likog interesovanja boraca brigade o tome kako je radio Kongres, šta su i koga videli, šta doživeli. U svim četama ili bataljonim a držani su posebni sastanci na kojima su delega­ ti prepričavali svoje utiske, a svako od njih je posebno go­ vorio o tome kako je burno pozdravljen Boško Buha. Pro­ leterim a je to, razume se, pričinjavalo posebno zadovoljstvo. Nada Matić je na svoj način doživljavala omladinski kongres i tako brojno učešće mladih iz brigade na njemu. B rata Boška tih dana nije videla i pomalo se ljutila na sebe šta ga je koji put i grdila za neopreznost u borbi i nestašluke. Sad je videla da to nije bilo potrebno, je r čim ga je bataljon birao za delegata — to znači da je on borac na svom mestu! I to ne samo borac, već i komunista i čovek. Posle Kongresa, u vreme kad su delegati već bili stigli u brigadu, Nada se jedne večeri, u pokretu, obradovala izne­ nadnom susretu sa delegatom i drugom iz đačkih dana, Dragoslavom Mitrovićem. Podugo su išli jedno pored drugog, u �koloni. Nada je pitala najviše o Kongresu, o broju delegata, o odlukama koje su donete, o tome kako je i o čemu delega­ cija brigade razgovarala sa drugom Titom kad je bila kod njega na prijemu. Pitala je i o Bihaću, tada najvećem slobod­ nom gradu, o životu u njemu. Te večeri Nada i Dragoslav su se prisećali i Užica, dru­ govanja, njihovog razreda, — onog divnog Kolektiva, skojevskih sastanaka. Jedno drugo su pitali: »Kad ćemo stići u Užice?« I smejali se tom pitanju, mada su i jedno i drugo govorili kako ih, možda, upravo ovaj pokret vodi u Srbiju, čak u Užice. Taj pokret bio je samo deo velikog puta iz Krajine, ka jugoistoku. Najpre će brigada, još jednom, učestvovati u na­ padu na Kupres. Iako se s tim napadom nije uspelo, za Dru­ gu proletersku on je ostao kao veoma značajan po podvigu koji je izvela jedna grupa njenih boraca. Ona je u jednoj tanketi, zaplenjenoj od ustaša u Livnu, upala u Kupres i čitavu noć vodila borbu sa ustašama. A kad je tanketa oštećena — posada je uspela da se izvuče iz grada. ROĐENA »ZA PARTIJSKI RAD« U bolnici je Nada bila primer skromnosti, vrednoće i pažnje prema ranjenicima. Za nju nije bilo nerešivih teško­ ća, prevelikih uzbuđenja, malodušnosti i panike. Njene dru­ garice koje su tada s njom radile u bolnici, i danas se sećaju reči koje im je ranjenik Milivoje Nikitović Furtula često upućivao, prekorevajući ih: —Sto se ne ugledate na Nadu? Odmah vas uhvati pa­ nika, uplašite se pokreta i velikog broja ranjenika... Nekoliko meseci pošto je Nada postala partijski ruko­ vodilac bolnice u jednom izveštaju upućenom iz brigade Cen tralonom komitetu SKJ kaže se, sem ostalog, da je partijski rad u bolnici napredovao odkad je formirana partijska jedi­ nica. To je samo potvrđivalo onu ocenu koju je o Nadi dao komesar brigade Aleksa Dejović kad je određena za zamenika komesara bolnice: »Nada je rođena za partijski rad...« Odista, ona je umela da radi sa ljudima: sa svim bor­ cima; sa ranjenicima; sa starešinama; sa drugaricama; sa na­ rodom u mestima gde je bolnica prenoćila ili predahnula, gde je boravila. Za svakog i o svakom je znala da kaže pra­ vu, jednostavnu i razumljivu reč. �Posle Livna i K upresa Nada je bila zajedno sa Milenom Sitericom, devojkom koju je neobično volela. Milena je Nadi, u stvari, zamenila najintim niju i najbolju drugaricu iz škol­ skih dana, Milenu Spasojević, koja je još pre godinu dana pala u borbi. Njih dve su, kao devojke, imale i svoje intimne priče. Obadve su imale momke u brigadi, intimno ih volele, ali to nisu ni njim a smele da kažu, Nada pogotovu. Milena je bila otvorenija pa je katkad o Lunu govorila i drugim drugaricama: — Prošao je moj »princ na konju«, moj div... Znale su to njene drugarice. Ženskom oku je i u ratnim prilikam a teško moglo promaći, pa ni pogledi pri susretima, u mimoilaženju kolona. Milenica, pak, to nije posebno ni kri­ la. Nada je bila drugačija. Ona je volela Aleksu Dejovića kao pravog partijskog radnika, komunisti iz »snova«, ener­ gičnog borca, koji nikad ne poklekne, sve može. Ali, zavolela ga je i kao čoveka, muškarca. Bila je zaljubljena u njega — »do ušiju«. K atkad bi »otvorila dušu« Milenici ili Veri Kremić, pričajući im o Aleksi kao svom idolu. Ipak, bila je svesna da je vreme ratno i surovo, borba neprestana i bespošted­ na, da to njenu ljubav nasilno odlaže i ogoljuje, dajući pred­ nost svakodnevnim poslovima, danonoćnim obavezama. Nada je bila poznata po svojoj brizi o ranjenicima, i to ne samo onim što ih je, sa drugaricama, lečila u brigadnoj bolnici, već i o onima težim, koji su bili u pravim bolnicama, u gradovima. Mnogima je pisala, raspitivala se za zdravlje i oporavak drugih, pitala kad će opet doći u brigadu, da ih drugovi željno očekuju. U to vreme Dana Milosavljević, borac četvrtog bataIjona, bila je ranjenik u bolnici u Bosanskom Petrovcu. I pored svega ratnog vihora ona je uspela da sačuva pismo ko­ je su joj zajedno pisale Nada i Milenica. Pismo su napisale �31. decembra 1942. godine, posle oslobođenja Livna i upada Kostjine tankete u Kupres, i sada se čuva u Muzeju revoluci­ je u Beogradu. »...Kako si!« — pitala je Milenica Danu u pismu. — »Ja sam dobro. Bila sam u borbama na Livnu i Duvnu. Bri­ gada je na položaju, a moja četa u Livnu drži stražu. Gina Vuksan je bila ranjena u nogu, sad je dobro. Naša tanketa, koju smo zarobili u Livnu, išla je na Kupres. U njoj su bili Vojin Đurašinović Kostja iz Prateće čete i jedan Crnogorac (Petar Vojvodić prim. J. R.), a ostalih devet iz našeg bataljona. Da bih te obradovala reći ću ti koji su to heroji: Slavko Petrović, Milutin Perović koji je neustrašiv, Slavko Pantović, Rajko Kovačević iz Druge čete, Vule ćirković, Vidoje Borović, Jovo Aćimović i Selimir Jovanović. Oni su bili do­ brovoljci za tanketu. Tukli su se pet sati, a u početku su bili svi ranjeni. Da li je tamo drug komandant Nikola Ljubičić, moj politikom Jovo Njego, moj komandir Mijo Đajić? Ima li tamo koga iz našeg bataljona? Pozdravi ih sve puno! Popularna »trojka«, rukovodioci bolnice Druge proleterske u četvrtoj ofanzivi: dr Vera Kušec, Nada Matić (na konju) i Vojin Đurašinović �Biće sigurno ponosni na svoj bataljon kad čuju. Ne znam šta bih ti još pisala. Izdrži sve junački, ne zaboravi ko si. Pa onda u nove borbe, blizu je kraj. Ja sam dobro, bataljon je dobro, brigada još bolje, a divizija samo gura napred. Fa­ šisti su sve slabiji, a mi dobijamo sve nove snage. Naša bor­ ba je opravdana, mi hoćemo novi život i da mladost dece sa­ dašnje ne bude gorka kao naša. Ali ako doživimo!? Pa i mi čemo uživati i stvarati novo društvo, izgrađivati socijalizam«. Na istom papiru, ispod Mileninog pisma, nastavlja pis­ mo i Nada Matić: »Draga Danice, Da ti i ja napišem bar dve-tri reči. Ali pošto sam ja »mnogo zaposlena« to se ti zadovolji sa ovim što ti je Mile­ na napisala. Ona ti je sad bolesnik pa ima vremena na baca­ nje. Želim ti da što pre ozdraviš i da opet dođeš kod nas, Pozdrav od Nade«. U ŽARIŠTU BITKE ZA RANJENIKE Uskoro je nastala četvrta neprijateljeva ofanziva; do­ šlo je do dram atičnih borbi na reci Neretvi i oko nje. Preko 100.000 Nemaca, Italijana, ustaša i četnika, preko 150 aviona i mnoge tehnike neprijatelji su pokrenuli u operaciji velikih razm era da bi, kako su nameravali, uništili »Titovu državu«. Druga proleterska je išla dolinom Drežanske i zauzela Drežnicu, pa su njeni delovi već prošli reku Neretvu. Međutim oni se, po naređenju Vrhovnog štaba, ponovo vraćaju, opet — preko Neretve. Trebalo je braniti ranjenike, izvršiti protivnapad na Nemce prem a Gornjem Vakufu. Bila je to neobična stvarnost. Tito je naredio da se ruše svi mostovi na Neretvi. Brigada se od Drežnice kamioni­ ma prebacuje u Prozor. A samo pre nekoliko dana se lomila preko Štitara, zaglavljivala se u dubokom snegu, šuljala niz urvine. A sada — nemačkim i italijanskim zaplenjenim ka­ mionima — za Prozor! U šćitu, zamenik komandanta Lune i načelnik štaba Sredoje Urošević, svraćaju u Vrhovni štab i tamo od druga Tita dobijaju naređenje za napad na Nem­ ce na Makljenu i Crnom vrhu. Od Prozora brigada opet peša- �či usiljeno, ali za proletere nema prepreke. Uskoro su uleteli u žestoke okršaje protiv Nemaca, pa u prvi sudar na Cr­ nom vrhu, na Pidrišu, Gornjem Vakufu. Ovde su proleteri napadali i sa zaplenjenim italijanskim tenkovima. Bio je to deo borbe za spašavanje oko četiri hiljade ranjenika koji su nalazili u prozorskoj kotlini. Na Crnom vrhu, i svuda oko njega, Nemci su bili potučeni »do nogu«. Oni su napadali i tenkovima, žestoko tukli artiljerijom, bombardovali avioni ma, a ipak su potučeni. Proleteri su svojim očima opet, kao i mnogo puta ranije, videli kako Nemci bežc, odstupaju, os­ tavljaju topove, minobacače. Borci iz Prve čete Prvog bataljona na Crnom vrhu su zarobili grupu Nemaca, među ko­ jima je bio i nemački major, komandant bataljona. Mladi borac Vid Akšić, koji je pre nekoliko meseci stupio u prole­ tere.. načinio je pravi podvig. Kad se borba stišala na Crnom vrhu, drugovi su ga uputili sa čuturicom da negde pronađe vode da ugase žeđ. Uskoro, on je nabasao na grupu Nemaca koja se bila sakrila u guste kleke. Jedan Nemac je opalio dva metka iz pištolja, ali je promašio. Vid je odmah potegao pušku i pozvao Nemce na predaju. Nemci su se predali bez otpora. Nemačkog majora, komandanta bataljona, zarobio je nepismeni dečak, proleter. Zarobljeni Nemac uskoro je pre­ dat štabu brigade, pa štabu divizije, koji je od njega dobio dragocene podatke o planovima neprijatelja u ovoj operaciji. žestoki su bili sudari i sa Nemcima na Makljenu. Ko­ mesar čete u Prvom bataljonu Dragoslav Marković, onako umoran i iznemogao, seo je u toku borbe na grudobran nemačkog rova. Nemci i proleteri su se već bili izmešali. Uto je Marković ugledao jednog Nemca sa pištoljem u ruci i svom snagom se bacio na njega, hvatajući ga za pištolj. Nemac je ispucao sve metke ustranu, pa se uhvatio u koštac sa ko­ mesarom i oborio ga. Ali, Marković se nije dao. Kotrljaju se, odozgo je čas jedan čas drugi. Nemac je jači, uhranjen, odmorniji. Počeli su se i ujedati. Nemac je gotovo odgrizao pa­ lac komesarove desne ruke, pritisnuo ga uz jedno drvo i po­ čeo da ga davi. Pritrčao je vodnik Momo Spasić i počeo kundakom da tuče Nemca po šlemu, ali je pogodio komesara. Kad se pribrao počeo je tući Nemca po leđima i uspeo da ga svali sa komesara. Nemac je počeo da beži, a Spasić ga iz puške smirio. Izmešali su se sa Nemcima i drugi, hrvajući se. Laza Tešić, zamenik komandanta bataljona, uhvatio se sa Nemcem �i oteo mu mašinku. Borci iz okoline Grahova i Peulja takođe su se gušali sa Nemcima u toj žestokoj borbi. Komšija je dozivao komšiju — da čuje da li je još živ, treba li mu po­ moć. U najtežem okršaju čuli su se glasovi: »Ej, Markane! Evo Švabe na meni, svetu mu neđeljicu. Pomozi, brate!« A komšija, sad pouzdan ratni drug, odgovara: »Ne merem od svog Švabe, dok ga ne smaknem«. Na Strm cu, iznad samog Gornjeg Vakufa, Četvrti i Prvi bataljon su izdržali strahovito bombardovanje. Među pogi­ nulima je bila i hrabra Gina Vuksan, učenica trećeg razreda užičke gimnazije, najmlađa u bataljonu. Bila je toliko ma­ lena, da je puška bar za koji santim etar bila duža od nje. Jedno vreme je išla polubosa, dok joj komanda čete nije na­ bavila lepe crvene čizmice. Po plavoj kosi i crvenim čiz­ micama svi su je znali. Bila je vrlo hrabra. Iako je bila bo­ rac, p ritrčala je puškom itraljescu da ga privije, misleći da je ranjen, a on je već bio nepomičan. Htela je da izvuče puškomitraljez, ali je i ona pala od eksplozije nove avionske bombe... Samo u tom danu poginulo je 25, a ranjeno 75 prole­ tera. Druga proleterska slavila je pobedu na Makljenu, Cr­ nom vrhu, pred G ornjim Vakufom. Sve jedinice koje su uče­ stvovale u protivudaru prem a Vakufu, posebno na Vilica gu­ mnu, imale su dosta uspeha. Titova zamisao o obmani Nemaca o pravcu proboja — rušenjem svih mostova na Neretvi i prolivudarom prem a severu — sasvim je uspela. Nemci, Italijani, ustaše, četnici, svi su očekivali dalje napade Tito­ vih divizija prem a severu. Međutim, Tito je sve svoje snage okrenuo opet prem a Neretvi, gde je nabrzinu jedan srušeni most osposobljen za prelazak reke. U danima te surove i teške neprijateljeve ofanzive u velikim nevoljama su se našli narod, vojska, ranjenici, zbeg. Teško je oceniti kome je bilo teže. Ipak, ranjenici, a naro­ čito oni teški, doživljavali su najveće nevolje. Te naporne i preteške dane, kad se svaki borac i se­ ljak sa područja zahvaćenog borbom borio za spašavanje ži­ vota svakog ranjenika, Olivera Kremić Vera, koju su svi os­ lovljavali i zvali kao Kremićku, bila je bolničarka u bolnici Druge proleterske. Tu je svakog dana i časa sarađivala sa Nadom i Verom Kušec. Jedne večeri ranjenici su zanoćili u ne- �koliko seoskih kuća. Trebalo ih je zbrinuti, nahraniti, sremiti im što podnošljiviji konak. Kremićka se sa nekoliko ranjenika našla u kući jedne negostoljubive žene. Među ranjenicima je bio i jedan teži.Videći da je kuća imućna, da u njoj ima hrane i mleka, obratila se domaćici, postarijoj ženi: — Majko, vidim da imaš dosta mleka. pa te molim da mi malo daš za ovog teškog ranjenika. Namemo nije rekla za sve, nego za tog jednog, najte­ žeg, kako bi ocenila u kojoj je meri domaćica osećajna. Me­ đutim, domaćica je odgovorila sebično i oholo: — ’Oću, ako ćeš mi dati tu tvoju bijelu bluzu. Vera je bila human čovek, spremna na sve lične žrtve za spas ranjenika. Odmah je počela da svlači bluzu. — Evo, daću ti... Međutim, seljanka se u tren predomislila. Prišla je nosilima i počela da sa njih skida sneg. Vera je pomislila da to seljanka hoće da vidi ranjenika. Prevarila se, seljanka je ugledala ćebe na ranjeniku, opipala ga i onda rekla Veri: — Bolje će biti da mi daš ovo ćebe! — Majko, vidiš li da je teški ranjenik pokriven tim ćebetom. Sta će bez ćebeta? Rana će mu i ozebsti, pored toga što ga boli... — On će i onako umreti. Bolje je da ti meni daš ćebe, a ja ću tebi mleka... — Dok je seljanka pričala u meni je sve kuvalo. Nikad nisam naišla na tako sebičnu ženu. A kad je rekla da će ra­ njenik »ionako umreti« — prekipelo mi je — priča Vera. — Udarila sam je nekoliko puta, dušmanski. Naravno, nastao je lom. Uzbuđenje — kako smem da tučem ženu, još domaćicu. Srećom, brzo je odnekud dotrčala Nada Matić i smirila me, spustila me na zemlju... — Smiri se, Vera. Nahranićemo ranjenike i bez ove sebične seljanke — govorila je Nada, dok sam ja još sevala. Sutradan, Kremićka je morala — na raport kod Krcuna. On je bio glavni »sudija« za sve greške, pa* i za ovako grube ispade. — Sta si to uradila, crna Kremićka? — pitao ju je Krcun. — Sta sam uradila? Rekli su ti već, znam sigurno. Eto, da ti potvrdim: prebila sam dušu u njoj. �— Znaš li da za tako nešto može da se zaradi i sm rtna kazna? — Znam — govori Vera bez uvijanja. A Krcun će opet: — Ko te je obuzdao, boga ti? — A ko bi drugo već Nada Matić! Krcun ućuta, pa će: — Nada Matić? Naravno. To je i komunista, i čovek, i žena — ma šta god hoćeš, a uvek na mestu. A ti? Pretukla seljanku! Opet Krcun malo poćuta, kao da hvata dah, pa do­ daje: — Kremićka, da ne znam kako si human čovek i koli­ ko se boriš za naše ranjenike — ne znam šta bih predložio za tebe. Ali, ako ti se ovako nešto ponovi — svašta može biti. Mo­ že, bogami, i najgore... Reče to Krcun i ode, bez pozdrava. — Od Nade sam i ja i mnoge moje drugarice mnogo šta naučila — seća se Kremićka. — Ona je umela u pravom smislu da smiri čoveka, otvori perspektivu, kaže toplu ljud­ sku reč. U ratnim danima bila sam gruba žena. Znala sam čak da istučem vodiča kad mi pogrešnim putem vodi kolonu. I tada bi mi Nada priskočila upomoć. Tiho bi mi prišla i go­ vorila: »Draga Vera, ništa tako nećeš postići. Ti si veoma do­ b ar čovek. Ponekad si i previše humana. Ali, eksplozivna si. Moraš uvek pomisliti šta će biti posle nekog tvog postupka... Kad ćeš već jednom ozbiljno zakucati na vrata Partije? Ova­ kvim postupcim a nećeš skoro. Kako ću da branim tvoju kan­ didaturu kad ovako nešto činiš?!« Više puta su Nada i Kremićka govorile i o ljubavi. K remićka nije umela ništa da sakrije. Znala je da to u ra t­ nim prilikam a ne ide, jednostavno, da se tog mora odricati, a ona se začas zagleda u druga, u borca, komandira. Zaljubi se. Nada je bila drukčija, sasvim. Postojanija. Govorila je Kremićki od srca: — Draga m oja Vera, moraš uvek im ati na umu da mi živimo u ratno vreme, kad je sve usmereno na borbu, na dis­ ciplinu, na ispravan odnos prem a narodu. Svi smo mi od krvi i mesa i to od mlade, vruće krvi u kojoj život vri. Ču­ vaj se i zbog sebe i zbog svih nas. Ako nekog voliš — voli ga pogledom, osmehom. Ako nekog poljubiš, ne moraju te svi videti. Poljubi ga — i zaboravi. U naše vreme se voli samo srcem i dušom. Naša veličina je i u tome da ponešto ostavi­ mo i za sutra, za vreme kad rat protutnji... �Posle pobeda na Makljenu i Crnom vrhu, i Druga pro­ leterska maršuje prema Neretvi, pa preko ranije srušenog željezničkog mosta prelazi reku. U Krstaču, u prvoj borbi po prelasku Neretve, brigada se sudarila sa jakom grupaci­ jom četnika, iznenadila ih, razbila i proterala. Druga proleter­ ska brigada prodire sve dublje. Ona je prethodnica Druge proleterske divizije. I redom tuče četničke gotovo razbijene je­ dinice: u rejonu sela Idbar, i Ljubini planini, kod Bijele i sve do Boračkih jezera. Ne zna se šta je u tom prodoru, marševima i borbama bilo teže: bespuće, surova zima, ledene kiše ili slaba, gotovo nikakva ishrana boraca i ranjenika. Posle Boračkih jezera redaju se: Glavatičevo, Nevesinjsko polje, Obalj, Kalinovik. Veštim manevrom deo brigade se u borbama kod Kalinovika zabacuje za leđa neprijatelju i ugrožava mu bok. U brzim i iznenadnim okršajima proleteri zbunjuju četničke jedinice, koje se povlače, beže, predaju se. Proleteri presecaju drum Kalinovik — Foča. Jedna četa P nog bataljona, posle obaveštenja meštana da je četnička artiljerija otišla putem prema Foči, pojurila je drumom, uskoro stigla četnike, naterala ih u bekstvo, a zaplenila dve haubice sa granatama i čitavu četničku komoru. Razbijeni kod Kalinovika, četnici su prinuđeni da beže prema Drini i Foči. Morali su napustiti ćelu teritoriju na levoj obali Drine. Tokom »četvrte neprijateljske ofanzive«, bolnica Dru­ ge proleterske s mukom i velikim naporima kretala se sa bri gadom, transportovala ranjenike, negovala ih, lečila. Put je bio naporan, bolesnika i ranjenika mnogo. Ali, marševala je bolnica uporedo s brigadom. Štab brigade uvek je posebno brinuo o bolnici i ranjenicima. To je već postala tradicija. TIFUSARSKI HOD PO MUKAMA U blizini Kalinovika, bolnica je bila na kraćem odmo­ ru. Ranjenici su se oporavljali a osoblje poslovalo, brinući se o lekovima, rublju, ishrani. Nada je bila zauzeta razgovori­ ma sa ranjenicima, kad se pred njom pojavio iscrpljen, sav osušen kao senka borac — bivši tifusar. Tražio je baš nju, Nadu Matić. — Ko si ti, druže? — pitala ga je Nada. — Iz koje si brigade? — Zar me ne poznaješ? Ja sam Boško. Tvoj brat!.. — Joj, Boško, kakav si, rođeni moj?! Nikad te ne bih poznala — povikala je Nada i pritrčala da ga zagrli. �Uzela je Boška za ruku, odvela ga u jednu zgradu, donela tople vode i sapuna, pa ga skinula do gole kože i dobro okupala, preobukla i smestila da se odmori i polako nahrani. — Ne sedam se da me je i moja majka Lepa tako paž­ ljivo i nežno kupala kad sam bio dete — govori Boško o toj svojoj zgodi. Tužna je i surova Boškova tifusarska priča. Osetio je tem peraturu još kad su delegati krenuli iz Bihaća, sa omladinskog kongresa. Iz dana u dan bilo mu je sve gore. I kad je bilo jasno da je dobio tifus, ostao je u jednoj bolnici — ne zna ni u koje vreme, niti koja je to bol­ nica bila. Zna da je to bio jedan od ešelona Centralne bolni­ ce. Nekako se dogurao do iznad Prozora. Ali, bolest je po­ čela da uzima maha. Opala mu je i kosa sa glave. I još gore — obadve noge su mu paralizovane. Nije mogao ni da se po­ digne iz ležećeg stava. Lakši bolesnici nosili su ga na rukama kad je, iz neke nužde, morao da iziđe iz prostorije. Muke su to bile prevelike. Gotovo ništa nije znao šta se događalo oko njega. Postao je neosetljiv, ravnodušan na sve. Trajaće to nekoliko dana. Jednog ju tra komesar ešelona je rekao bolesnicima: — Drugovi, Nemci su blizu! Ko može neka ide, neka se povlači. Ko ne može dalje — mi mu ne možemo pomoći. Idite kako bilo, samo da se odmičemo od ubica. Prikupite svu snagu. Možda će kasnije, kad se odavde izvučemo, biti po­ moći. Boško je osetio strah. Uplašio se da ne ostane. — Neću nikako da ostanem — govorio je. bolesnicima oko sebe. — Ići ću m akar četvoronoške! Samo me, drugovi, iznesite napolje... To je rekao i počeo se grčiti — kao da hoće da krene. Izneli su ga iz kuće. Ta silna želja za životom, želja da se iz­ makne ispred Nemaca, da ozdravi i da se bori, pokrenula ga je. Počeo je da hoda, da se tetura, ali i da odmiče. Korak za korakom u koloni ranjenika. Kao da je dobio neku nevidlji­ vu snagu. Ćelu noć je putovala ta ranjenička kolona. Boško se ponekad oslanjao na drugove do sebe, ali je pešačio. Mu­ čio se, upinjao, izdržao. Posle te noći, kad već su ranjenici izmakli ispred nemačke opasnosti, pokreti nisu tako teški i usiljeni. Ipak, moralo se napred. Znalo se, i tifusari su o tome bili obavešteU istom bataljonu: sestra Nada i brat Boško ��ni: ide se preko Neretve, samo preko jednog jedinog mosta prvo srušenog pa popravljenog — sve radi spasa ranjenika i bolesnih. U tim pokretim a iz dana u dan, iz noći u noć, teškoće su postajale sve veće. Tifusarske muke, uostalom, niko ne zna osim onih koji su ih preživeli — tifusari... Išle su kolone, teške i trome. Vukle su i pobeđivale nemoguće. I gladne, i prozeble, i još teško bolesne. Sve je to Boško gledao, video, mnogo od toga sam pre živeo. Ali želja da ide, da pobeđuje, da se bori, da nađe svoju Drugu proletersku — pobedila je! čim je, u blizini Kalinovika, saznao da je negde tu i njegova brigada, ostavio je tilusarc, svoje drugove sa Neretve, i zdimio, samcit — da tra­ ži biigadu. »Ništa bez Druge proleterske!« ponavljao je u sebi. A kad je naišao na grupu boraca upita ih je: znaju li gde je Druga proleterska, na šta su mu odgovorili da su i oni nje­ ni borci. To je i Boško rekao za sebe. Međutim, oni su videli da im aju posla sa tifusarom, pa mu nisu mnogo verovali. Ni­ ko ga nije poznao ni iz drugih grupa boraca, pa ni oni koji su ga upućivali kuda da krene da bi stigao do bolnice Druge proleterske. Toliko se bio izobličio i izmenio da je nalikovao na avet. Takvog ga, u prvi mah, nije prepoznala ni njegova sestra Nada. Zahvaljujući tom susretu sa sestrom Nadom i njenoj sestrinskoj nezi, hrani i odmoru — Boško se brzo oporavio. I nije prošlo više od mesec dana od Boškovog dolaska u bol­ nicu, a on je već bio sposoban da ide u borbu. Negde iznad Foče, posle prelaska proletera preko Drine, otišao je u svoj Četvrti bataljon, među Užičane, Krajišnike i Ličane. Rado­ sti njegovih drugova nije bilo kraja. Više meseci o njemu niš­ ta nisu znali. Mnogi su ga bili i ožalili. ŠKRTA, RATNIČKA LJUBAV Sestra Nada bila je njasrećnija. Srce joj se u toku preteške ofanzive skupilo — zbog velikog broja ranjenika i sijaset nevolja s njima, zbog brojnih žrtava koje su, iz borbe u borbu, padale i zbog velike neizvesnosti za Boškom. Ali sa­ da, kad je sve to prošlo, vedrina je opet osvojila njeno lice. Tu vedrinu je često unosio i veliki optim ista Kostja, ranjenik sa K upresa i sada kom esar bolnice. Nada Matić, Vera Kušec i on na zadacima i u nevoljama čak i u najtežim trenucima, �bili su zajedno, zbog čega su ili ranjenici nazvali »nerazdvoj­ na trojka«. Vera se svojski brinula o ranjenicima, oduševlja­ vala se njihovom hrobrošću i vedrinom. Sekretar partijske ćelije u bolnici, Nada Matić neumor­ ni ratnik i komunista, uporni politički radnik, na svakom ko­ raku je, uvek misleći na Partiju, pripremala nove komuniste — u koloni, na nosilima, na zastancima, u borbi. I Kostja, čovek koji je uvek imao »rešenje« za izlaz iz svake nevolje, koji je umeo da unese vedrinu i u trenucima kad su svi dru­ gi »pokisli« od žalosti ili drugih tegoba, znao je da zanimljivo priča o svemu što je doživeo ili od drugih čuo, da pesmom ponese ljude. Na molbu Nadinu ili Verinu, Kostja bi uvek tiho, osećajno i zanosno otpevao pokoju romansu, ili parti zansku melodiju. Još kad bi se negde uz njega našla i mala Miler.ica, pesma bi bila pravo uživanje, melem od kojeg se i na ranu, bar na tren, moglo zaboraviti. Put kojim je brigada išla od Kalinovika prema Drini uzbuđivao je borce, naročito one koji su ovuda, gotovo pre godinu dana, prošli na putu u veliku ofanzivu ka Zapadu. Sad se ide prema Drini i dalje, a mnogi misle i u Srbiju. Na putu iz Kalinovika za Borije, Lune beleži u svoj dnevnik: »...Idemo, ja, Nada Matić i Vojin Đurašinović Kostja...« Nailaze borci, bombaši. Među njima su Boško Buha i Sirogojno. Usput je stigao i Aleksa Dejović. On pita da li su dečaci umorni. A Buha mu odgovara: neka to pita »matorce«, možda su oni umorni. Počinju šale, pesma. Buha zapitkuje Aleksu da Ii će on da se s njima porve, sad ovde, pred Dri­ nom. Zvao je, kaže, Luna kod Drvara, a ovaj nešto izvrda­ vao. »A ko zna: možda se zamenik komandanta nećkao i za­ to što bi ga, onako snažnog, oborio »mali Buha« smeje se na sva usta nestašni bombaš. I Aleksa obećava: pohrvaće se s Buhom — čim pređu Drinu. A onda, Lune, Aleksa, kuriri, Zina i još poneko zaigraju »šljake«. Jedne od tih prolećnih večeri, pred Drinom, opet su bile zajedno Nada i Milenica. Dugo razdvojene i podaleko jedna od druge, retko su se viđale, pa su sada imale o čemu jedna drugoj da pričaju. Uvek vesela, katkad i lirski raspo­ ložena, Milenica je upitala Nadu: — Jesi li videla juče, ovuda je proša moj »džin«, moj »princ na konju«?.. Nada se smeškala. Dobro je znala Mileninu ljubav pre­ ma Lunetu koju je katkad skrivala, ali je to bila lujbav koja je iskrila u obome, istina u Milenice jače i vidljivije. �— Videla sam ga, kako da nisam. Išla sam s njim i Kosljom podugo — jedno pored drugog. Dugo smo govorili... — E, i ja sam sc pozdravila s njim. Malo smo se smejali... Ja sam ga pomalo peckala, da mu skinem prerane bore sa čela... — Je li ti rekao nešto lepo? — Rekao mi je najlepše. Pitao me: »Kako je moj mali čvarak?« Govorila je to Milenica punim srcem i smejala se. Nada je bila raspoložena. Milenica je više osećala je i Nada priprem ljena da otvori srce pred njom . — A ti, vide li juče Aleksu? — Tvoga Aleksu? Da se prisetim. Da, videla sam. Bila si pored njega — odgovorila je Milenica i šeretski se kikotala. Nada je ćutala. Rumen joj je oblila lice: — Mi nismo razgovarali jedno s drugim. Bili smo za jedno, pričao je on sa Lunom, Buha je oko njega čavrljao. 1 ja sam koji put upadala u razgovor, ali nisam ga ništa pi­ tala, a ni on mene. — Kako ga baš ništa ne upita, Nado? — Eto, nisam. Ali gledali smo se. — Dobro, a jesi li mu se m akar nasmcšila. — Pa, jesam malo — utiša Nada. — A no? — znatiželjno je Milenica upiljila. — On me je pogledao punim očima. Pogledi su nam se susreli. Videla sam mu smešak na krajičku usne... Bilo su to časovi iskrenosti, mladalačke ispovesti dve devojke. Jedna je bila Nada, devojka sva sazdana od ljudsko­ sti, borac koji je ćelo svoje biće poistovetio sa interesima Partije i postao uzor komuniste i izuzetno hrabar partizan, prim erna bolničarka, i omiljeni sekretar partijske ćelije u sredini koja je i u naoko nemogućim ratnim okolnostima vodila bitku za pomoć ranjenim drugovima. Druga, vižljasta i vragolasta Milenica, satkana i za borca i za bolničarku, bila je rođena da zametne pesmu, da se u predasima šali do iz­ nemoglosti, da svrze nespretnog druga do sebe i da se tome do ludila smeje. JURIŠ PREKO DR INE Proletere je posle borbe oko Kalinovika čekala Drina, velika vodena prepreka. A odmah preko nje — četnici po zlu �čuvenog Pavla Đurišića koji su najureni sa visova oko Kalinovika, i ltalijani u utvrđenoj Foči, pa Nemci i ustaše. Prva prepreka bila je nadošla Drina. Pokušaji da se u prvom nale­ tu na njenu desnu stranu prebace grupe dobrih plivača, Daimaiinaca, nisu uspeli. Onda su jedinice gradile splavove od bal­ vana. Njih je nabujala reka začas razbijala. Uz to, italijanska artiljerija dosta precizno je tukla preko Drine, zasipajući pro­ storiju na koju su stigli proleteri. Kad ništa drugo nije mo­ glo da se učini, komesar Aleksa Dejović, divni užićki metalac, sa grupom boraca je počeo da pravi novi, jači splav. U jed­ noj napuštenoj baraci u selu Brodu kod Foče pronađeni su ostaci »Vardine« radionice — šine, balvani, pruga i nešto ala­ ta. To se polako pretvaralo u »kovačnicu« Druge proleterske. Komesar Aleksa je neumorno kovao, mada nije imao ni pravog alata, ni pomoćnih sredstava. Nije bilo čak ni mehova kovačkih da se bar sa njima razduva i zapali ugljevlje, da se raspiri vatra i omekša metal toliko da se od njega iskuju klamfe. Pomagali su mu bombaši, kuriri. A dotle su čete i bataljoni čekali na novi splav. »Sta ima novo? Hoće li se skoro preći?« — pitaju oći boraca Užičkog bataljona — pisao je Čeda Minderović. — »A Drina izdaleka izgleda tiha i blaga«. Aleksa se sav uneo u posao. Kuje splav da prevede bri­ gadu preko Drine. Zaboravio je i na neprijatelja i na njego­ vu artiljeriju. Uneo se u posao. Ne čuje Lunetove i Krcunove opomene — da se čuva. A nesreća je, kao i uvek iznenada, stigla i ovde. Lune o tome beleži u »Nedovršenom dnevniku«: »Od Krcuna sam dobio pismo da se pazimo. Pošli smo uveče i počeli da radimo. Opet pismo od Krcuna da sklonimo Aleksu u kuću Prvog bataljona. Razmišljam kako to da uči­ nim, da ga nekako prevarim, ili ubedim da je potrebno da se skloni, ali me nije poslušao. Zaklonili smo se najzad za bal­ vane. Našli smo se u radionici gde je Aleksa tražio šrafove. Izlazimo napolje, kad odjednom svitani. »To su opalili topo­ vi« reče on. Ja trčim pored baraka, on za mnom. Dok puzimo jedna granata je eksplodirala ispred nas. Nešto me tresnu u nogu. Aleksa, jesi li živ?« On me zove i trčimo zajedno u kuću, ali on zasta. Uneli su ga; teško je ranjen, u nesvesti. Dođosmo do hirurške ekipe. Krcun je s nama. Mnogo se ljuti. Izvršili su mu operaciju. Plašim se za njegovu nogu...« Rana je bila teška. Komesarova noga je odsečena. Ali, isceljenja nije moglo biti. Umro je komesar Aleksa — duša Druge proleterske, njen ponos. Borci, komandiri, komesari tužno su šaptali: »Umro je naš komesar, naš Aleksa«. �Brigada je prešla Drinu. Prešli su svi bataljoni — bez komesara Alekse. Pogibija Aleksina unela je tugu i izazvala dubok bol proletera za velikim, pravim drugom, ali i dala novu, divov sku snagu borcima, četama, bataljonima, celoj Drugoj prole­ terskoj. Kao na krilima su pošli u nove okršaje. Sa Četvr­ tom crnogorskom, Trećom sandžačkom, Drugom dalmatin­ skom. Krenula je Druga u nove juriše. Redaju se teški su­ dari, iscrpljujuće borbe na Humiću, Zavajitu, Cclebiću. Sa­ mo u jednom danu gine šesnaest proletera Takovske čete na Humiću. Sve su to teški dani, ali pobedonosni. Proleteri su novim pobedama nad neprijateljem osvetili svoga Aleksu. Nada Matić je tužno, ali dostojanstveno doživela Aleksin odlazak. Ispratila je svoju nedoživljenu ljubav. Srce i duša su se stegli od bola, velikog, iskrenog. — Nesreća na Drini rastužila je ćelu našu brigadu, ali je Nada, sigurno, bila najtužnija — kazuje Vera Kremić. — Posle te nesreće dugo nismo videli Nadu raspoloženu i nasmejanu. Volela je velikog čoveka, volela ga iskreno, kako je ona jedino i mogla i htela, a ipak skriveno. I umela je to da sačuva za sebe. Znala je da je vreme ratno, da je čekaju za daći Partije, ranjenici, čitava bolnica. Za nju su borba i Par­ tija bili najvažniji. Među veoma značajnim pobedama iz log vremena su i rezultati borbe koju su tri batal jona Druge proleterske, za­ jedno sa Četvrtom i Petom proleterskom, vodila na Međuna­ rodni dan rada 1943, na Javorku kod Nikšića. Te snage su razbile četnike tzv. Nikšićke brigade i kompletan puk Italijanske divizije »Ferara«. Rezultat tih dvodnevnih borbi pro­ letera bio je blistav: 670 poginulih oficira i vojnika, 500 italijanskih vojnika, i 200 četnika zarobljeno, zaplenjeno 7 tenkova, 17 kamiona. 15 minobacača, 4 brdska topa, 8 m itra­ ljeza, 12 puškom itraljeza, 500 pušaka, 5 radio-stanica, itd. Ta dobra ratna vest sa pohoda grupe brigada za Crnu Goru bila je dovoljno velik razlog za iskreno ljudsko radovanje koje je partijski sekretar Nada podelila sa komunistima i svim ra­ njenicima i bolničkim osobljem, tim pre je r je u tome videla dosta simbolike: proleteri na dan praznika proletera celog svela zadali su jedan od sm rtnih udaraca svom najljućem klasnom neprijatelju — fašizmu. �U PAKLU SUTJESKE, PRED 250 RANJENIKA Uskoro su došli novi dramatični dani. Počela je »peta neprijateljeva ofanziva«. Nemci su sa svojim saveznicima i kvislinzima — u svemu oko 127.000 vojnika — krenuli sa svih strana protiv snaga Glavne operativne grupe NOVJ koju je predvodio Vrhovni štab i koja je brojala oko 19.000 boraca (među kojima je bilo oko 3.500 ranjenika). Iz pokreta su za­ tvorili nekoliko obruča oko tih premorenih, nepopunjenih, oskudno opremljenih jedinica i sabili ili na pasivnom i bes­ putnom zemljištu severne Crne Gore, Sandžaka i dela istočne Bosne. Pored drugih jedinica koje su imali na raspolaganju, Nemci su za ovu operaciju, u njihovim dokumentima nazva­ nu »Svare«, dovukli i svoju zloglasnu Prvu brdsku diviziju (iz Grčke, sa odmora i popune, posle pretrpljenih poraza na istočnom frontu) i puk bugarskih fašističkih vojnika, angažovali i osam artiljerijskih pukova i čitavu mešovitu diviziju avijacije. Nastale su teške i veoma dramatične borbe koje su tiajale čitav mesec dana — od 15. maja do 15. juna 1943. go­ dine. Te borbe u nas su poznatije po zajedničkom nazivu Bit­ ka na Sutjesci. U vreme »pete« ofanzive brigadna bolnica Druge pro­ leterske bila je velika, sastavljena uglavnom od lakših ra­ njenika, od kojih je većina i čitavu »četvrtu« ofanzivu pro­ vela u bolnici. Posle te ofanzive, deo pokretnih ranjenika iz Centralne bolnice, koii su ranije bili borci Druge proleter­ ske, došao je u brigadnu bolnicu. Među ranjenicima u brigadnoj bolnici bio je i Rade Smiljanić, borac Četvrtog bataljona. On je ranjen još na Kupresu i tokom ofanzive kretao se uz pomoć štapa, pa je, tako, sa štapom »uleteo« i u »petu« ofanzivu. Tokom ofanzi­ ve često se družio sa Nadom. To drugarstvo je još u Užicu bilo začeto. Nižu gimnaziju su učili zajedno, a kad su oboje konkurisali za prijem u učiteljsku školu Rade je odbijen — zbog slabog sluha. Sada, u vreme dugih pokreta ranjenika, oni su sc, katkad, i na to potsećali Brigadna kolnica nalazila se u Gornjoj Bukovici, raz­ bacanom seocetu, kod Žabljaka. U stvari, ćela bolnica bila je smeštena u osamljenoj šumarskoj kući. Dva prostrana odeljenja, zastrta slamom, prekrivena ćebadima i šatorskim kri­ lima — to je bila bolnica Druge proleterske. �Jednoga dana trebalo je dovesti nekoliko ranjenika iz Centralne bolnice u bolnicu Druge proleterske. Taj zadatak dobili su Nada i Rade Smiljanić. Njih dvoje su se javili ko­ mandi mesta u Žabljaku, pa krenuli prema Crnom jezeru da dovedu ranjenike. Uskoro, nemački avioni su počeli bom bardovati Žabljak. Njih dvoje su pobegli što dalje od kuća i našli se na prostranim livadama gde nije bilo zaklona. Kad su avioni počeli m itraljirati i okolinu Zabljaka, Nada je rekla Radu odlučno: — Lezi, Rade! — Daj da razmolavamo ovo moje ćebe, pa da se njime pokrijemo. Znaš, ne smemo poginuti ovako glupo, nasred le­ dine, moramo izvršiti zadatak... Začas su preko sebe navukli ćebe, tako da su, odozgo gledani, izgledali kao neka mala neravnina na livadi. Onako maskirani, bojom se nisu izdvajali od livade na kojoj trava još nije ozelenela, pa se iz vazduha nisu mogli uočiti, što im je spasio glavu. Avioni su leteli i m itraljirali okolo. Zahvalju­ jući snalažljivosti očvrslog i iskusnog borca Nade, njih dvoje su na vreme legli i tako vešto se maskirali da ih piloti nisu prim etili niti zakačili rafalom. Cim je bombardovanje pre­ stalo Nada i Rade su požurili prem a Crnom jezeru i odande odveli ranjenike u svoju bolnicu. U Gornjoj Bukovici bolnica je boravila više dana. Rade je taj boravak u selu zauvek zapamtio, ponajpre po tome šte je tu kandidovan za člana Partije. Ponajviše je i dosta dugo s njim radila Nada, priprem ajući ga za prijem u Partiju, da­ jući mu zadatke, proveravajući ga u njihovom izvršavanju. A kada je ocenila da je politički u toj meri zreo i odgovoran da može prim iti odgovornost komuniste, rad sa njim, onaj koji je neposredno predstojao pred prijem u Partiju, pre­ pustila je Grču Piščeviću. — Odvojio me Grco od ostalih ranjenika i počeo mi pričati da je doneta odluka da me partijska ćelija bolnice kandiduje za člana Partije, pa mi govori o zadacima, o odgo­ vornosti. — seća se Rade. — A ja se čudim i velim Grču: »Šta ti meni pričaš te stvari o Partiji, o kandidatima? Sve ja to znam. Ja sam skojevac odavno, a i Nada mi o svemu tome odavna dosta govori...« A on meni: »Dobro: znaš dosta, ali to ne znači da nećeš znati i više, da ne treba da znaš više.« Na­ da je to vreme bila partijski rukovodilac bolnice, u svakom poslu, kao i uvek, neum oran radnik, svakome od nas pouz­ dan drug, sestrinski zauzeta oko ranjenika... �Za vreme boravka u ovom selu bolnica je dala i neko­ liko priredaba za narod i ranjenike. Pored ostalih tačaka, nastupao je hor kojim je dirigovao Žika Avramović .lakođe ranjenik. — Dosta je ranjenika pevalo u tom Žikinom horu — seća se Rade. — I Nada i ja, iako oboje »besluhovići«, bili smo članovi hora. Žika me odredio da vodim pesmu »Oj Mo­ ralo«. Pevao sam, bolje reći morao sam, jer mi druge nije bilo, a nije ni ispalo loše, jer su me, srećom, drugi članovi hora »izvlačili«. Na toj priredbi imali smo i našeg popular­ nog »vrapca«. Njega su, ako se dobro sedam, pisali Nada i žika. Nada je dala dosta podataka za »vrabac« i unela u njega onu, samo plemenitim ženama svojstvenu meru du­ hovitosti i humanizma, žika ga je i pevao sa još jednim ranjenikom. A taj naš »vrabac« je, kao i toliko puta ra­ nije, bio pun bodlji ne samo na račun zlodela neprijatelja, već, koji put, i na račun naših sopstvenih slabosti, neukosti. I tada u Bukovici borci i narod su se od srca smejali. Dani »pete« ofanzive i za bolnicu Druge proleterske su bili preteški. Ali uprkos svim nevoljama, bolnica se držaia kompaktno, negovala ranjenike i izvukla ih ispred kli­ nova neprijatelja, istina s velikim naporima i samopožrtvovanjem. Pred samu ofanzivu u bolnicu je, na politički rad. upućena i Olga Živković. Pozvao ju je Krcun i rekao joj, kratko: — Olga, idi u bolnicu da pomogneš Nadi i Kostji... Osoblje bolnice Druge proleterske, koja je u ofanzivu ušla sa preko 200 ranjenika, u to vreme su pored Nade, Kostje i Olge, činili i Vera Kušec, Boško Vidaković, Grco Pišče\ić i drugi. Prema Kostjinom sećanju, jedno vreme bio je i Srećko Milošević. Bilo je tu više iskusnih i požrtvovanih bolničarki. Vera Kušec o tim danima govori i ovo: — Druga proleterska se uvek veoma dobro i nepre­ stano brinula o ranjenicima, o bolnici i njenim potrebama. Uvek nas je smatrala kao borbenu jedinicu. I u samoj »pe­ toj« ofanzivi, kad je bila velika oskudica u kadrovima i kad je svaki rukovodilac bio dragocen, slala nam je pojačanje i doturala nam uvek najbolje što je imala u onoj velikoj os­ kudici opreme i hrane. Pokreti, napori i nemaština bili su teški i za bolnicu i za ranjenike. Nada je tih dana punih borbi, pokreta bila izuzetno iscrpena. I pored svega, brinula se za svakog čoveka koji im je bio poveren, borila se da niko od ranjenika �ne izostane iz prem orene kolone, cla se ne izgubi. Ali je i sama, prem orena i iscrpena, padala u fizičke krize. — U vreme tih dugih i napornih pokreta imali smo oko 250 ranjenika — seća se Olga. — Kolona se otegla. Teš­ ko se ide. Ljudi padaju, pa se pokreću, traže pomoć. Nada se, sa nekim od osoblja, vraća, pomaže, određuje lakše ra­ njenike da priđignu iznemogle. Njoj je povremeno ponestajaio snage. Jedanput kad je zastala, zovnula me je i tiho ka­ zala: »Olga, ja dalje ne mogu. Ni trunke snage više ne­ mam. Molim te, vodi ranjenike. Bori se, ne daj da zaostaju, hrabri druge... Ja dalje ne mogu...« Ostala je tako Nada pored kolone, nemoćna. Nisam znala kako da joj pomognem — veli Olga. — Ali kad sam posle sat-dva zastala da vidim kako se kreću ranjenici — ugledala sam i Nadu u koloni. Našla je snage da ide. Znam nju dobro: osećaj odgovornosti učinio je da pri­ kupi i poslcdnju snagu i savlada sve napore. Bila je takva da je htela i umela da i sebe pobedi. Htela je da živi, da se bori, da sa proleterim a i narodom pobeđuje neprijatelja, neznanje, nemoć... U vreme najžešćih borbi proletera oko Sutjeske — i a Košuru, na Gornjim Barama, na Košuti i drugđe, bol­ nica Druge proleterske je bila najčešće u pokretu, a rede skrivena u šumi. Jednoga dana, u vreme pokreta od Suhe i prem a Krekovima, Nada je, opet sa Radetom Smiljanićem, upućena na važan zadatak. Kao i uvek, prilježno i krajnje odgovorno se prihvatila i tog zaduženja. Žurili su koliko su im najviše snage dopuštale i tek negde kod Krekova seli da predahriu. U blizini su ugledali razbacane sanduke. Bilo je očigledno da je m itraljeski rafal iz aviona pogodio tovamogkonja pa je i komora neke jedinice stradala. Oboje su prišli da vide šta ima u sanducima. Sve je bilo polomljeno, ras­ tureno, ali je u toj hrpi bilo i knjiga. Upravo po njim a su prvo i počeli da preturaju. Kada je naišla na roman »Mati« od Maksima Gorkog, Nada je povikala: — Rade, ovu knjigu ćemo da ponesemo! — Koja je to tako važna knjiga da je moramo poneti?! Vidiš da jedva idemo. Bolje da ponesemo samo ovo zavoja i špriceva što smo nakupili, je r pretovarimo li se — ništa od zadatka... — Ponećemo mi i špriceve i zavoje, itekako, ali i ovu knjigu, je r je veoma važna. Ti, sigurno, nisi čitao roman »Mati« čim tako govoriš. �— I nisam, pa šta?! A zašto bi pa ta »Mati« toliko i bila važna? — Eh, kako da nije važna! Mi smo se u Užicu gra­ bili ko će pre da je pročita i teško smo dolazili na red. često se knjiga mogla zadržati samo dan i noć... — Čuo sam to, ail je nisam čitao. — Mnogi je nisu čitali. Rade. Zato ćemo je i poneti. Evo, stavi je u tvoju torbicu, ti prvi da je pročitaš, a onda ćemo je, posle ove furtutme, daii da ide od ruke do ru­ ke boraca... Pored drugih, najnužnijih, potreba, roman »Mati« je »petu« ofanzivu preživeo u Radetovoj torbici. Iz obruča se, za proleterima, probila i bolnica Dru­ ge proleterske sa ranjenicima. Iako je u najteže vreme na­ ređeno da se ostavi sve što opterećuje ljude i komoru, što je značilo da sve sanduke sa opremom treba zakopati — bolnica je iznela svoj sanitetski materijal. Najveći i naj­ važniji deo te dragocene opreme sačuvala je Kremićka, sa odobrenjem partijskog sekretara Nade. Tako nije ostavljen sanduk u kome su bili lekovi, jod, špricevi, doboš sa steril­ nom gazom, itd. Reskirano je da se ne izvrši naređenje, iako je ono bilo posve jasno i Kremićki neposredno saopšteno. Odmah nakon ofanzive pokazaće se da je ta »neodgovor­ nost« bila dobrodošla. Prelazak bolnice preko ceste kod sela Rataja bio je vrlo težak. Ranjenici su se prebacivali po grupama. Jedna grupa bi se zadržala u šumi iznad sela dok se prva prebaci. Onda su se lakši ranjenici vraćali da pomognu težim ra­ njenicima da, i pod stalnim mitraljiranjem i bombardovanjem avijacije, pređu cestu. Vraćale su se, nekoliko puta. Nada i Olga. Pomagale su čas jednoj čas drugoj grupi. Na­ da je — iako i sama iscrpena od silnih poslova, danonoćno i u najtežim ratnim uslovima obavljanim za bezbednost i spas ranjenika — neumorno pomagala ranjenim drugovima da pređu i tu otkrivenu cestu, izbegnu smrt od avionskih rafala i zakorače u slobodu. Odatle, od sela Rataja, i za bolnicu su nastali bolji dani... Iz obruča je, na širok prostor, izbila i Druga proleter­ ska, pošto je, u toku jednomesečnih borbi, napravila ne­ koliko podviga po kojima je zauvek ušla u istoriju narodnooslobodilačkog rata naših naroda i narodnosti. Pre svega, tu su borbe na Košuru i Košuti, poznate po herojskom drža- 79 �nj ii proletera. Sada, prilikom probijanja brigade preko ko­ munikacije Sarajevo — Višegrad, negde kod Sjetline, izosta­ la je i mala Milena Siterica. Izgubila se. Tragali su za njom borci Četvrtog bataljona, tragali, ali je nisu našli. Pročula se ta vest u celoj brigadi, pa stigla i do Nade Matić. Ona je taj gubitak bolno doživela, tim pre je r se zbio kada je brigada tako reći izašla iz obruča, izbila na širok i slobodan prostor. I već je i ožalila svoju dragu Milenicu, kad se dogodila sre­ ća u nesreći. Milenica se probila kroz neprijateljske redove i usput se pridružila bratskoj Četvrtoj proleterskoj. Od radosti što se iz nevolje tako srećno izvukla, Milenica je te večeri divno pevala crnogorskim proleterim a, među koji­ ma je našla i svoju drugaricu Angelku Đurđić. Posle toliko dana opet je bila u svojoj Drugoj proleterskoj. Nada je to saznala i odmah, na prvom odmoru, dotrčala u Četvrti bataljon — da zagrli svoju Milenicu, da pogledom pomiluje draga lica prvoboraca svog bataljona, pouzdanih drugova sa duge ratne staze proletera. KAO DOBRA MAJKA, II I BRIŽNA SESTRA U jednom selu pod Vitezom, dok su delovi bataljona držali položaj duž puta koji vodi za Sarajevo, u prostranu kuću se smestilo tridesetak težih ranjenika. Ranjenici su se odmarali, a napolju se kuvao ručak; u kazanu je krčkalo meso. Ranjenicima je rečeno da će dobiti i hleba. To jc trebalo da bude prvi pošten obrok posle više od mesec dana muka i gladovanja. Dok su se ranjenici odmarali, prepriča­ vali svoje nevolje, s tugom spominjali one koji su ostali i željno čekali da ručak bude prigotovljen — ciknuo je nemački »šarac« i odjednom oočeo da rešeta kuću. Začas se razvila borba oko kuće. Kako je ko znao i mogao — po­ čeo se izvlačiti, a ostali su, nepokretni, Miladin Anđelić, teš­ ki ranjenik sa Košute, Milivoje Borović, Pera Višnjić i još nekolicina. Kad nije znao šta drugo da uradi, Miladin, heroj sa Košute, prikupio je ono oružja što su ostavili ranjenici dok su su se izvlačili iz kuće, privukao k sebi mašinku i ne­ koliko bombi i rešio da se bori dok ima sa čim. Oprezno je čekao da se na vratim a pojave Nemci. U tom čekanju, dok se borba slišavala i odmicala od kuće, na vratima se, za Miladina izenadno, pojavio Kostja, komesar bolnice. On je, u vreme izvlačenja ranjenika iz bolnice, čuo da je Mila­ din ostao, pa se vratio po njega. Izneo ga je, popeo na konja �i odveo preko šume kuda se izvlačila bolnica i jedinice iz zaštitnice. Olga Kojadinović je izvukla Peru Višnjića i po­ pela ga na konja. Nada je, svojom hrabrošću i prisebnošću, značajno pomogla da se ranjenici iz te teške situacije iz­ vuku bez gubitaka. No ona ni tada, kako se seća Pera Višnjić, nije bila govorljiva; naprotiv, ostajala je dosta ćutljiva, ne odajući, kao i nikada u svom delovanju, utisak »ra­ toborne revolucionarke«, ili energičnog partijskog rukovo­ dioca: — Više je ličila na dobru majku koja je brinula o svojoj deci, na brižnu sestru koja bdi nad svojom braćom. Za svoje probleme i teškoće nije toliko brinula, ali je sa bolom i teškoćama svakog pojedinca oko sebe bila vrlo emotivno vezana. Posebno je brinula o ranjenim drugovima. Često je ra­ mena podmetala pod nosila sa ranjenikom Iako svcsna da rat zahteva žrtve, svakome je htela da pomogne, svakoga da ohra­ bri. da svakom bude: i majka, i sestra, i drug u borbi, i prijate­ lj. Svoje probleme je držala duboko u sebi, za sebe. Glas joj je bio tih, gotovo nečujan. Pomalo je vrskala kad govori; ima­ lo se utisak kao da nekome tepa. Najviše je nosila pantalone pumperice i vojničke cokule, a oko vrata šalčić. Uvek je i po­ sebno bila zabrinuta za svog brata Boška; želela je da ga ne­ kako sačuva, u tom ratnom košmaru... Tokom jula i avgusta brigada je boravila u istočnoj Bosni. U to vreme vodila je više borbi protiv Nemaca, »vražje divizije« i četnika. Nada je, sa saradnicima u bolnici, radila danonoćno, održavala sastanke komunista, ranjenika i osob­ lja, razgovarala sa ljudima o njihovim problemima, delila s njima radosti i tugu, za svakoga našla savet, priču o srećnom ishodu, pobedi. Sada se Nada trudila da nadoknadi sve ono što je od'agano ili izgubljeno u vreme ofanzive i neprekidnih pokreta u izuzetno teškim uslovima, kad je politički i partijski rad morao biti podređen jedinom cilju — sačuvati svakog ra­ njenika. Svaki trenutak Nada je koristila da razgovara sa komunistima, da odabere i pripremi novog kandidata za čla­ na Partije, da podstiče ljude oko sebe da uče i šire svoje vi­ dike, kako bi im život bio bogatiji i lepši, a njihov udeo u zajedničkoj borbi veći i značajniji. Radovala se uspesima ćele brigade, ali posebno uspesisvojim drugovima iz bataljona, gde bi osvežila uspomene, 3{sod ‘b o iu ia i ? miz!iq ft e p js ofiu oSnp afoij ouo uz ejeiidn es Euiijajsns ejBAopcj on M?.\ft euof|e}eq ‘So^oizft ‘Soas eiu �jednog sastanka političkih radnika, dugo je sedela sa Mir­ kom Popovićem. N jih dvoje, dugogodišnji školski i ratni dru­ govi, uvek su imali o čemu da razgovaraju, nemajući jedno pred drugim tajni. Živo su raspravljali o brigadi, bataljonu, 0 političkom i partijskom životu, o sebi, svojim drugovima i drugaricama; u pričama su se vraćali u svoje Užice, u uči­ teljsku školu. Katkad bi se pitali: šta li je sa njihovim vršnja­ cima koji su tamo ostali u vreme prve ofanzive, kako li su oni prošli... Nada je M irku govorila o sebi, svome radu i tome ko­ liko drugi cene njen rad. Govorila je, kao i uvek, otvoreno, sa svom iskrenošću, samokritički: — Nisam zadovoljna sobom i svojim radom. Radim dosta, ali mogu i više da postignem. Čini mi se da mogu više da napredujem , da rešavam i odgovornije i složenije zadatke, da se efikasnije borim sa problemima. Ali, vidiš, izgleda da odgovorniji drugovi od mene ne misle tako. Dugo sam na istoj dužnosti. A osećam, mogla bih i više dati... Mirko ju je pažljivo slušao, sedeći pored nje, u šljiviku u kome su se grane povijale pod bogatim rodom već uzrelih plodova. Cupkao je travu, odobravao to što mu je Nada govorila. — Pravo da ti kažem, Mirko, želela bih da se opet vra­ tim u naš bataljon. Da i tamo budem partijski radnik i bo­ rac. Koliko mogu da ocenim, više se ceni rad u borbenoj je ­ dinici, nego u bolnici. Istina, ja sam dobro videla šta znači bolnica, koliko osoblje tamo radi, koliko se žrtvuje i bori za svakog ranjenika. Sigurno mogu da kažem da je rad u bol­ nici ravan onome što daju borbene jedinice. Ali, ne misle svi tako. Zato bih želela, kažem ti iskreno, jer te dobro poznajem 1 volim kao druga, pa mogu da budem otvorena — htela bih opet u naš bataljon... PARTIJSKI SEKRETAR ĆETE Nekoliko dana posle tog Nadinog i Mirkovog susreta, brigada je iz istočne Bosne krenula prema Foči i Sandžaku. Ubrzanim maršem je krenula prem a sandžačkim garnizonima koje su držale italijanske trupe. To su bili dani kada se oče­ kivala kapitulacija Italije, pa su preduzimane akcije da se Uspomena iz Prijepolja: Nada Matić (s to ji), sede: Đorđe Martinović poginuo u borbi na Prijepolju decembra 1943), Zaga Stojilović-Antunović i Milena Siterica (poginula aprila 1944. na Katićima). �mM&M- �italijanski garnizoni napadnu i što pre likvidiraju. Žureći pre­ ko Foče, Druga poleterska je, sa drugim jedinicama, oslobodila Pljevlja 22. septembra 1943. godine. Sa rasplamsavanjem borbi u Sandžaku, povećavao se i broj oslobođenih gradova u dolini Lima i Tare: Bijelo Polje, Berane (danas Ivangrad). Andrijevica, Kolašin, Nova Varoš, Priboj. Delovi italijanskih divizija su prešli na stranu Narodnooslobodilačke vojske. U Drugu proletersku je došao veliki broj novih boraca. Borbe protiv Nemaca i četnika su vođene na sve strane. Bataljoni Druge proleterske su prodrli čak do Zlatibora... Nadi se ispunila želja — vratila se u svoj, Užički, bataljon, na dužnost partijskog rukovodioca Treće čete. Ali je u četi, umesto starih poznanika, zatekla mnogo novih, nepo­ znatih boraca. U Prijepolju se često viđala i sa bratom Boškom, koji je neprekidno ostao u svom bataljonu. Njen dragi Mirko Popović, pak, ubrzo odlazi iz ove stare sredine, gde je. gotovo dve pune godine, bio partijski rukovodilac čete. Sad je otišao na novu dužnost, u Treću proletersku (sandžačku) brigadu. Tog rastanka sa starim drugovima, sa svojom če­ tom, on se ovako seća: — I ja sam, podstaknut onim Nadinim razmišljanjem o sebi, izloženim preda mnom u šljiviku u Živinicama, javno rekao da sam nezadovoljan sobom i svojim radom, kazao da mogu više da radim i krupnije zadatke da obavljam. I doneta je odluka: idem na novu dužnost, ali ne u Drugoj proleter skoj, nego u Trećoj sandžačkoj. Teško mi je došao taj od­ lazak. Pamtim i danas: u Prijepolju se oko mene okupili Ješo Popović, Dragoslav Novaković Muto, Isak Samokovlija Kic i drugi. Ješo je poveo, a drugi prihvatili, setnu pesmu: Jato ptica napušta svoj kraj. Da se vrati kad nastupi maj... Ta pesma me još više rastužila, vezala za drugove s kojima sam proveo najteže dane u neprekidnim okršajima tokom više od dve godine. Nada se u Prijepolju susrela i sa Milojkom Drulovićem Cičom, još jednim od svojih školskih drugova. Ciča je dugo, u najtežim ratnim uslovima, bio sandžački gerilac, pa je i sam susret sa Nadom doživeo radosno i s oduševljenjem. Taj susret Milojko je ovako opisao: »Početkom oktobra Druga proleterska brigada je bila u Prijepolju. Petnaestak dana pre njenog ulaska u grad bio sam imenovan za sekretara Oblasnog komiteta SKOJ-a za San­ džak. Došao sam u Prijepoljc na sastanak skojevske orga- �nizacije, koja je bila brojna i vrlo aktivna. Sreo sam Nadu, gotovo posle dve godine. Poslednji put, koliko se sedam, vidcli smo se u Novoj Varoši, pred povlačenje preko Lima. Ob­ radovao me taj susret sa Nadom — sa kojom sam počeo sri cati prve komunističke ideje. Nada je odlično izgledala. Na sebi je imala nešto kao englesku vojnu uniformu (široke pantalone uvučene u bele vunene čarape, nove vojničke crne cipele, malo nakrivljenu tiiovku — sa srpom i čekićem :— na njenoj gustoj kratkoj potšišanoj smeđoj kosi. široki opasač, nemački pištolj). Opa­ ljena suncem, sada — najzad, odmorna, izgledala je besprekorno uredna. Bila je nadprosečne visine, prilično snažno gra đcna. Najpre smo razgovarali o našim drugovima iz generaci je. Većinom su bili u Drugoj brigadi. S tugom smo konstatovali da je mnogo drugova iz našeg razreda već izginulo: Ko­ kica, Vule Pupavac, Cizo, Bota. Milena, Slavko, Života i dru­ gi. Od Nade sam saznao da je Mirko Popović u Trećoj prole­ terskoj, a Milić Maksimović i Dragoslav Mitrović u istočno-bosanskim jedinicama. Ispričao sam joj sudbinu moje jedinice, koja je bro­ jala 46 boraca. Po naredbi Vrhovnog štaba, maja 1942. godi­ ne, lormirana je od odabranih boraca iz dva Zlatarska batuljona — Zlatarska gerila sa zadatkom da se bori u pozadini neprijatelja. Za 14 meseci borbi, svega 13 mojih drugova bora­ ca ostalo je u životu. Ispričao sam joj kako sam tada, maja 19-12. godine, sa dužnosti zamenika komesara Drugog zlatar­ skog bataljona, postavljen za političkog komesara te jediniu neprijateljskoj pozadini. Toliko pogibije naših drugova za nas oboje bile su ve­ like traume, mada smo znali da drugačije ne može biti. Ni­ sam tada ni slutio da ćc se taj bilans još surovije završiti. Iz našeg razreda — od 26 boraca, većinom sedamnaestogodišnja­ ka, koji su pošli u oslobodilački revolucionarni rat 1941. go­ dine, ostaće na kraju rata svega trojica u životu: Dragoslav Mitrović, Mirko Popović i ja. Ratni dnevnik koji sam vodio i koji sam nosio u tor­ bici smatrao sam delom svog intimnog sveta. Nikome ga do tada nisam pokazivao. A sada sam ga pokazao Nadi. Ona je ostala i poslednja ličnosti kojoj sam pokazao i pročitao neke redove svog dnevnika. Bila je to poveća sveska, formata džep­ ne knjige, u platnenom čvrstom povezu sa oko 250 listova, u kojoj su se, u stvari, nalazila tri dnevnika: najpre je dnev- �nik vodio Rifat Burdžović, isključivo beležeći partijske karakteristike članova P artije u brigadi. Jezdo Lović (radnik, beogradski komunista), koji je Tršu, posle po­ gibije, nasledio na dužnosti zamenika komesara Treće pro­ leterske. beležio je partijske sastanke brigadnog i drugih ko­ miteta i njihove zaključke; ja sam u istoj svesci, posle pogibi­ je Lovića, vodio svoj intimni dnevnik, gotovo stideći se pred ozbiljnošću i strogošću prve dvojice. Nisam oklevao da ga Nadi pokažem, je r bili smo istog uzrasta (takoreći još smo rasli), imali smo istu veru i zanos, imali smo staro blisko drugarstvo. Bila je zrela i divna jesen. K aldrmisana ulica prijepoljcka bila je puna graje od vojske i omladine. Jurili su gore-ciole. Uveče smo zajedno gledali priredbu I bataljona Druge proleterske, dopadljivu i punu humora. Pokazala mi je bri­ gadni list »Bez predaha« i jedan duhovit i aktuelan crtež-karikaturu: partizan trebi vaške po košulji, a ispod »karikatu­ re« reči popularne romanse uoči rata; »I te tvoje nožice sitno koračaju, m ira mi ne daju, tužan sam ja...« Razgovarali smo i o tome kako ćemo nakon rata, — makoliko on trajao, a imali smo osećanje da neće dugo tra­ jati — moći normalno nastaviti naše školovanje. To smo to­ liko želeli. A Nadi je najviše pristajalo da o tome govori, jer je bila odlična učenica. Poklonila mi je jednu svoju fotografiju, napisavši na poleđini, jednostavno, kakva je ona bila: »Drulu od Nade, Prijepolje...« Tu fotografiju sam, nekoliko godina posle oslobo­ đenja, pozajmio Nadinoj majci Lepi da je »prekopira«. Bri­ nem — da li je još kod mene. Već je dugo nisam video. Ćovek stalno odlaže da sređuje stare, dragocene uspomene, rezervišući posebno vreme za to, a ono se stalno iskrada i beži. Na toj fotografiji Nada je sama, negde u Bosni, u partizanskoj uniformi, jednom rukom podbočena, stoji na steni, zamišlje­ na i zagledana u daljinu. To je, zaista, filmska slika njene skromne naravi, njenog duha, nenametljive i stalne zanesenosti idejam a i snovima koje ona i njena generacija nije samo sanjala, već i ostvarivala, ne pitajući za cenu. Nisam mogao ni pomisliti da će to biti i naše poslednje viđenje...« �t e šk e r a n e sa PRODORA u SRBIJU U limskoj dolini Druga proleterska je imala mnogo okršaja. U jednoj borbi iznad Pribojske Banje, u vreme bor­ be protiv četnika, ranjen je i Dragoslav Novaković Muto, ko­ mesar čete. četnički minobacač je za svega pola časa borbe izbacio više boraca iz stroja proletera. Nada i Stana Ćulibrk izvukle su ranjenog Muta sa poprišta borbe. Odmah tu, u jednoj zaravni. Nada mu je dala injekciju. Igrom slučaja, ona se u vreme borbe, kao zamenik komesara čete, našla blizu Muta, njenog poznanika još iz Užica. Mutu su ostali u sećanju mnogi partijski sastanci iz vremena kad je Nada bila partijski rukovodilac čete: — Partijski sastanci su uvek bili analiza rada i postu­ paka ćele jedinice i svakog pojedinca, svakog člana Partije. Nada je umešno vodila te sastanke, dobro ih usmeravala, zna­ jući kad treba i prema kome da bude blaža ili oštrija. Uvek je to umela tačno da proceni. A sastanci su uvek bili zanim­ ljivi. Svi komunisti su uzimali reč. Bilo je često i neslaganja u ocenama oko držanja pojedinaca. Nadina smirenost i smi­ sao da tačno proceni svačiji rad i doprinos zajedničkoj stvari uvek su bili korisni. Njeni zaključci redovno su bili zreli. Go­ tovo nikad se nije dogodilo da komunisti budu nezadovoljni ocenama koje je Nada davala. Tih dana proleterske jedinice oslobodile su Priboj. U slobodnom gradiću na Limu susreli su se mnogi ratni dru­ govi iz raznih jedinica, proleteri i Krajišnici. Nada je na so­ kaku, iznenadno, srela Stanku Laković koja je još prošle je­ seni, u Krajini, otišla u Petu krajišku diviziju. — Ne znam ko je bio radosniji od nas — kaže Stanka. — U oslobođenom Priboju na ulici smo se našle: Nada, Milenica, Dana, Angelka. Mara i ja. Ja sam već dugo bila s Kra­ jišnicima među kojima sam se osećala kao među svojim Užičnima, ali kad sam srela toliko mojih drugarica, a naročito Nadu, bila sam presrećna. Mnogo sam saznala toga dana. Najviše smo govorile o onim drugovima i drugaricama kojih više nema, koji su ostali na poprištima borbi. Opet su Nada i Stanka, u drugom pričanju, »otputovale« u Užice, u grad svoje mladosti. Vezivale su ih za grad i mnogobrojne žrtve mladih koji su iz Užica pošli u oslobo­ dilački rat, a već su prestali koračati u borbenoj koloni. Du­ go, dugo Nada je govorila o svojim borcima u četi, o člano­ vima Partije, o skojevcima, bombašima. Mnoge je hvalila, ra- �dujući se sa Stankom, tome što mladi ljudi stiču iskustvo, napreduju, postaju sigurniji, izrastaju u rukovodioce. A onda su, u pričanju, opet pošle u Užice, svojima. Nada je govorila: — Draga m oja Stanka, ponekad dugo mislim o mami i 0 tome kako je podnela toliku nevolju da živi bez nas troje. Zamisli: Vera, Boško i ja smo toliko daleko od nje. Ona si­ gurno ništa ne zna o Verinoj pogibiji, niti o nam a dvome. Tamo je teror strahovit. Bila joj je puna kuća dece, mladih, a odjednom ostala samo sa malim Fićom. Samo da dođem jednom u Užice, da ga oslobodimo, želela bih da što pre na­ đem moju Lepu, da je zagrlim i da se od nje ne odvajam, da je povedemo sa nama. iMora da joj je svakog dana i noći le­ deno oko srca, je r znaš kako m ajka voli decu, naročito ko­ liko tuguje za njim a — kad živi u neizvesnosti, kad ne zna čak ni da li su živa... Lepa je, stvarno, živela u mukama, ali uvek hrabro, uspravno. Nedićeva policija joj nije dala mira. Tadašnji šef policije u Užicu, Ljubojević, rekao joj je u oči: — Šta hoćeš, Matićka?! Svi su ti poginuli: i Vera, i Na­ da, i Boško!.. Majka Lepa je i to dostojanstveno oćutala, prigušujući u sebi bol. Govorila je Nada o ocu Vukadinu, koji je pošao putem svoje dece — u oslobodilačku borbu. Kao oca troje boraca oslo­ bodilačkog rata, vlasti su ga počele surovo progoniti. A on, iako bivši policijski činovnik, bio je sa svojom decom. Patriotski duh je plamteo u njemu. Prkosio je nepravdi i teroru. Dva­ put je odvođen u logor na Banjici. Nešto kasnije deportovan je u Mathauzen, gde je i spaljen 22. jula 1944. godine. Ofanzivne operacije jedinica NOVJ prem a Srbiji preduzimane su odlučnije i češće. N ajpre Druga proleterska, u decembru 1943. i početkom januara 1944. godine, dopire do Ivanjice i uspešno se tuče protiv četnika, Bugara, Nemaca. Samo dva meseca kasnije dve divizije — Druga proleterska i Peta krajiška, preduzele su širi i snažniji prodor, brzo stižući čak do Ibra. Međutim, ovde je neprijatelj prikupio jake snage. Tu su Nemci, Bugari, četnici, nedićevci i belogardisti sve sile uperili protiv te dve divizje i njihovog daljeg prodora. 1 odista, divizije NOVJ u lim danima nisu mogle da se probi­ ju preko Ibra i prodru prem a Kopaoniku i Rasini. Protiv tili združenih neprijatelja tukao se, u sastavu Druge proleterske i Četvrti bataljon. U jednom sudaru sa bugarskim fašistima, u selu Marinkovićima, pod planinom Radočelom, teško je ra­ njena Nada Matić, partijski rukovodilac ćete. Rane su bile te- �ške, najteže što mogu biti. Parčad minobacačke granate raznela su joj oba kuka. Nada je morala na nosila, a na njima je mogla ležati samo potrbuške. Nikud nije mogla da se okrene, da se pomeri i odmori. Od tog zlosrećnog dana pa za puna dva meseca trajaće Nadina tužna odiseja — na nosilima. Brigada se borila protiv četnika po Dragačevu, a za­ jedno sa Četvrtom crnogorskom ih razbija, naročito u Kaoni. Grupa proletera izlazi čak na planinu Jelicu sa koje puca po­ gled iz snova — na već ozelenelu kićenu Šumadiju. A Nada se za to vreme muči na nosilima. Tuguje, herojski podnosi uža­ sne bolove, ne žali se na muke ranjeničke. I često pita: gde je Užički bataljon, kako je prošla njena, Treća, četa u bor­ bama. Zbog razvoja događaja u Dragačevu i oko Ivanjice, giupa divizija se izvlači iznad Ivanjice, preko visokoplaninskih predela prema Zlatiboru i Užicu i Valjevu. Bili su to neviđeni napori za borce i za konje, a za ra­ njenike najteži. Zakasneli snegovi planinski, duboki, teški za gaženje, otežavali su kretanje boraca, nošenje ranjenika. Lu­ ne u svom i Nedovršenom dnevniku« beleži te stravične po­ krete brigade: »...Jedva smo konje izvukli na brdo. Morali smo po prtini prostirati svu ćebad i šatorska krila da konjima noge ne bi upadale u sneg... Sa Čemerna idemo niz planinu, sneg je do pod pazuho... a konji se kotrljaju i valjaju. Sve smo ih morali rastovariti i ljudi su saneli stvari...« Nada je putovala sa brigadom, na nosilima. Oko nje su bile Ang 'ka i Stana Đurđić, Mara Kusturić, Vera Kušec, Desa Vuksanović, Zora Gulin... Negovale su je, previjale, ali i ćutke. krile suze, plašeći se najgoreg. Na bespuću Golije, red je došao na Nadin bataljon da nosi ranjenike. Nada je le­ žala, kao i uvek, potrbuške i tužno je upinjala snagu da po­ digne glavu, da makar pogledom pomliuje svoje borce, čla­ nove Partije svoje čete, komandire, komesare, bolničare. — Ne boj se Nado — govorili su borci. — Sve ćemo mi izdržati i pobediti... Tvoja rana je teška, ali ti si u sto bit­ ki pokazala da si jača od svake rane... Slušala je Nada drage glasove svojih drugova. 1 nemo spuštala glavu na nosila. Pri tom bi tiho govorila: — Žao mi je što toliko mojih drugova mora da se mu­ či oko mene. umesto da se bore, da budu odmorniji za nove berbe. �— Naš bataljon je nosio Nadu preko snegova Golije. Razgovarao sam sa njom, dugo sam išao pored njenih nosila — pam ti K ostja te tužne časove. — Na rastanku, u Gleđici, kad smo ranjenike predali našem Trećem bataljonu, stao sam pored Nadinih nosila da se pozdravim. Podigla je glavu sa no­ sila i rekla mi »Doviđenja, Kostja«. Bio sam užasnut koliko se istopila od ranjavanja. Onako snažna devojka i borac po­ čela je naglo kopniti. »Jao, moj Kostja, teško li je na nosili­ ma...« — govorila je. »Biće dobro, Nado. Strpi se« — govo­ rim joj na rastanku, a znam da i sebe varam. Grlo mi se ste­ že dok bataljon odlazi... Dok brigada nastavlja m arš i odbija napade Bugara i četnika, stiže novi udarac i za Nadu, i za Užički bataljon, za brigadu. U dahu, u sekundi, minobacačka granata bugar­ skih fašista ugasila je još dva mlada života, dve lepe devojke, dva borca — Milenu Sitericu i Miču Đorđević. Negde tih da­ na, štab brigade doneo je odluku da i njih dve izvuče iz če­ ta, iz streljačkog stroja, da ih sačuva. Obadve su prekomandovane u kulturnu ekipu. I na nesreću, tog kobnog dana, minobacačka granata pogodila je — pravo u kulturnu ekipu. To je bio još jedan udarac za Nadu pored njenih teških muka. N jena divna Milenica, devojče sa Uba, neće joj više nikad nežno pričati o svojoj baki, ni o svome bratu koji je 1941. ostao u zatvoru. Neće više od nje čuti divnu pesmu par­ tizansku »Teci, teci Taro, kroz kanjonske dubine...« Lunetov »mali čvarak« ostao je na večitoj straži na Kušićima. ODISEJA NA NOSILIMA Nadine nevolje bile su sve veće. Rane su užasno bolele. Kako se seća Vera Kušec, i po tri puta dnevno su je previjali, neretko i na njen zahtev. — Angelka, dođi molim te — govorila je Nada često na zastanku kolone ranjenika. — Previj me, biće mi lakše. Posle svakog previjanja bolovi bi minuli, ali za kratko. Kad je brigada prolazila iznad Brekova, i dalje prema obroncima Zlatibora, s ranjenicim a se, u brzom maršu, mi­ moilazio i Nadin bataljon. Nada je opet pridilga glavu, za­ gledala se u kolonu, prepoznala Milovana Đokanovića i poz­ vala ga: — Đokane! Zastani časak... Đokan je prišao nosilima, a Nada mu tiho kazivala: �— Poručila sam tvojoj majci da si živ i zdrav. Jedan sveštenik je pitao za tebe. Rekla sam da javi tvojoj mami. Javiće pop, budi siguran, i majka će se obradovati... Kad je kolona nosilaca ranjenika zastala, do Nade je stigao i brat Boško. Seo je uz nju, nežno zagrlio obadve njene ruke i slušao njene tople, sestrinske reci. U jednom trenutku Nada je zajecala misleći na svoje nevolje: — Boško moj, učini mi jednu uslueu. — Koju, Nado? — Vidiš da od mene nema ništa! Pomozi mi da — umrem! — Nado, ne gubi veru. Jača si ti od svih nevolja. Ti ćeš pobediti... Govorio je to Boško, gledao čas u Nadu, čas bi oba­ rao pogled. I tada je video da je Nada obrisala suze. — Doviđenja, Boško. Pozdravi naše drugove i bataljon. Pozdravi moju četu... U noći, dok se brigada sa Zlatibora spuštala prema pruzi Uzice — Požega, Angelka je stalno išla pored Nadinih nosila i slušala njene reči: — Vidiš, Angelka, koliko se drugova muči oko mene... — Nado, ne brini se za to. Svi će tebe nositi i kad im snage ponestane. Nada je ćutala za časak, pa se opet tiho oglasila: — Evo nas nadomak Užica i nešto mislim: kako će to biti tužno ako uđemo u naš grad a ja na nosilima! Neću mo­ ći da vidim one moje čarobne ulice, one divne kuće, one najlepše ljude na raskršćima moga grada. Kako će to biti ža­ losno... — Ako oslobodimo Užice — biće bolje i za ranjenike. Znaš, tamo ima dobro uređena bolnica, i hirurgija u njoj. I tebi će pomoć brže stići... To su bile iskrene želje borca sa užičkih ulica. Ali, neprijatelj je još bio suviše jak i nije puštao komunikacije i važne gradove. U diverziji koju su izveli proleteri na pruzi između Užica, u poslednjem trenutku — kad je trebalo likvidirati grupu fašista koji su se bili sakrili ispod lokomotive prevmutog voza — pao je zamenik komandanta brigade, omiljeni Lune. Junak, ponos brigade, srednjoškolac koji je još juna 1942. godine postao zamenik komandanta Druge proleterske, prestao je da korača ispred brigade, gotovo na pragu svoje rodne kuće u Dobrodolu (danas Lunovo Selo). Za nekoliko �dana otišli su i »mali čvarak« — Milenica, i njen »džin na konju« — Lune, oboje ljubimci brigade. Druga proleterska lomila je prepreke pred sobom. U rano proleće, dok su u užičkom kraju cvetale jabuke i treš­ nje, proleteri su prodirali prem a obroncima Maljena, nado­ mak Valjeva. U gotovo neprekidnim sudarim a sa neprijate­ ljem padali su borci, junaci. Na Mravinjcima, prvog maja, u bombaškom pohodu ispred Nadinog bataljona, kako je inače često išao i u mnogim drugim okršajima, junački je pao i najbolji bombaš Druge proleterske Savo Jovanović Sirogojno. Poginuo je i Aleksandar Jovanović Otrov, a samo dan kasnije i Đurađ Zrilić, krajiški junak, komandir Nadine čete... Ocenivši da dalje, prem a Valjevu i Šumadiji, ne može piodreli, grupa divizija pravi novi m a n erar— izvlači se preko Varde, Kadinjače, Tare i Zlatibora — prem a oslobođenoj te­ ritoriji u Sandžaku i Crnoj Gori. Nadina odiseja na nosilima se produžavala. Muke bi­ vale sve veće. Ali njene drugarice su pored nje: i Vera, i Angcika, i Mara, i Kremićka. Previjaju je, hrabre je, a vide — leka joj ne može biti. Dekubitis je zahvatio obadva kuka. Kad se odmaknu od nje, zaklone se i brišu suze. Nema tih očiju koje ne bi zasuzile za Nadom, još kad vide šta je čeka. PROLETERSKI PODNELA MUKE Na Tari je bolnicu Druge proleterske preuzela Četvrta crnogorska. Uvek su te dve brigade bile čelik drugovi. Njiho­ vi borci, komandiri i komesari voleli su se kao prijatelji i najpouzdaniji drugovi u borbi, u okršaju, u nevolji. Crno­ gorci su nosili ranjene proletere, među njima i Nadu, kao svoje borce, kao najrođenije. U oslobođenom Bijelom Polju došli su među ranjeni­ ke Kostja, Vera, Angelka. Da još jednom vide Nadu. Nada je tiho zovnula Angelku: — Sedi pored mene, m akar časak. Angelka je prišla i sela, želeći da se nasmeši, da obra­ duje Nadu, ali nije mogla. Srce se skamenilo, samo što ne jaukne od bola. — Angelka, šta misliš, ali mi iskreno reci: mogu li preživeti? — Izdrži još malo, draga Nado. ćuli smo da u Kolašinskim Poljima, u bolnici, ima jedan Italijan, hirurg... �Vera i Kostja dugo su sedeli pored Nade. Držali njene ruke u svojima. Vera joj je gladila kosu... Prebacili su je u Kolašinska Polja, gde je, u partizan­ skoj bolnici, bila u istoj sobi sa Mikulom Terzićem, borcem Prvog bataljona. On će biti i jedini svedok njenog kraja. Mikula je teško ranjen na užičkoj pruzi, kad je poginuo Lune. Kao stari ratni drugovi, Nada i on su dobro znali jedno dru­ go, a sad su oboje bili na velikim mukama. Nadi je, svaka­ ko, bilo teže. U nevoljama su jedno drugo hrabrili, ali i prekorevali — naročito kada bi se koje požalilo na bolove. Mikula nije mogao da izdrži užasne bolove, pa je jaukao na sav glas. Nada bi ga tada prekorila: — Mikula, Mikula, kakav si mi ti proleter kad ne mo­ žeš da podneseš bolove!.. Mikula bi se naljutio i okrenuo na drugu stranu. — Prošlo je najviše desetak minuta dok sam se opet okrenuo prema Nadi i iznenadio se kad mi se učinilo da spava — tužno priča Mikula. — Zovnem je: »Nado!« Ona se ne pomera. Opet zovnem. Ništa. Napregnem se i pružim ru­ ku. Dodirnem je, ona topla. Uhvatim da opipam puls, kad — srce stalo... Stanka je dvaput dolazila u bolnicu, Nadi. Zadnji put joj je donela dva paketića: u jednom lek, u drugom ne­ koliko kolača. Ali toga dana su Nadi, još pre Stankinog dola­ ska — odali posmrtnu počast. Doktorka Šaša Božović je kasnije pričala da je nad Nadinim grobom ispaljen počasni plotun. U istom danu, u istoj bolnici, umrla je, posle duže bo­ lesti, i Slobodanka Nedeljković, bolničarka i referent sanitetta Prvog bataljona, Nadina drugarica, učenica učiteljske škole. Krasna devojka i pouzdan drug, razbolela se u ratno vreme i u oskudici lekova nije mogla biti izlečena. Slobodankom se ponosio njen bataljon, videći u njoj uzor — druga­ ricu. Ona i Nada su umrle u istoj bolnici i u istom danu, a da jedna za drugu i u tim poslednjim danima i časovima nisu znale... Tužna vest o Nadinoj smrti brzo je stigla u Drugu proletersku, njen Užički bataljon, njenu Treću četu, njenu bolnicu. Svi su dobro znali da je bilo malo takvih uzora ko­ muniste, borca i čoveka kao što je bila Nada Matić, zbog čega je Druga proleterska imala koga da žali. — I mesec dana posle Nadinog odlaska u Polja, u mo­ jim ušima je odzvanjao njen glas: »Angelka, dođi!..« Nikoga �u brigadi nije bilo ko nije voleo Nadu, ko je nije od srca ža­ lio — lužno kazuje Angelka. Vera Kušec u svojim ratnim beleškama, nikom proči­ tanim i nigde objavljenim, piše: »Andrijevica, 13. juna 1944. godine. Već smo 15 dana na odmoru. Opet sam upravnik bo­ lnice. Još po dolasku u Crnu Goru um rla mi je Nada, tamo u Poljima... Ješo je otišao u Italiju. I Kremićka. Kažu da se tamo nalazi oko 5.000 naših ranjenika. Kamo sreće da smo i iz Srbije imali mogućnosti da tamo transportujem o ranjenike. Možda bi i Nada bila živa? Ovako, umrla je daleko od nas — kao siroče... I nešto kasnije: »Tara, najlepša planina preko koje smo prešli, a naj­ crnji su mi to dani koje sam doživela. Zar bih ikada mogla da zaboravim one Nadine oči što me gledaju, glas što jedva čujem: — Vera, ne vidim te. Ništa ne vidim... Priđi bliže da te vidim... A ja ne mogu da izdržim... Nikad više neću čuti njen glas i nikad neću im ati boljeg prijatelja nego što mi je bila Nada...« Nada Matić, borac i komesar, bolničarka i heroj koji je izdržao najveće muke ranjeničke ležeći na nosilima puna dva meseca, i to bez jauka, prestala je da maršuje u bor­ benoj koloni Druge proleterske. Nije stigla u svoje Užice da zagrli mamu Lepu i malog brata Fiću, da sazna da je i tata Vukadin um ro na putu kojim su još 1941. krenula njegova deca: Nada, Vera i Boško; puta s kojeg se Nada i Vera neće vratiti... Lepa i Fića su čekali Nadu i Boška među oslobodioci­ ma Beograda. Kad su saznali da se tamo bori i Druga prole­ terska otrčali su u Pekov štab — da ih traže. Tamo, na žalost, ništa nisu saznali. Onda je tetka Zora, sestra Lepina, ugledala Boška na paradi jedinica kroz oslobođeni Beograd. I s Lepom odjurila na Voždovac. Tamo je već Lepa izljubila Žiku Bakovca, misleći da je Boško. Uskoro, došao je Boško sa Dokom Minićem. Divna m ajka Lepa je saznala da se Nada neće vra­ titi. Nada nije stigla u svoje Užice, grad svoje mladosti. Da rukam a i srcem zagrli sve njegove ulice, da pogledom miluje Poru, Zabučje, Dovarje... �U Užice je došla sloboda. Došla je Druga proleterska. Stigao je njen brat Boško, došli su Mirko, i Učo. Vratile su se Stanka, Olga, Mara, Dana, Olika, Stajka, Zina, Kremićka, Angelka, Žika, Perica, Božo, Duško, Đoko... U Užicu i danas živi delo Nade Matić. 2ivi škola sa njenim imenom, škola sa hiljadu đaka. Živi i ulica Nade Matić i u njoj stotine ljudi, momaka i devojaka, dečaka i devojčica. Živi Titovo Užice u koji je upleten i pramen Nadine kose. Heroj Nada Matić, zapisao je njen drug iz školskih klupa Milenko Misailović, ostavila nam je i svoje ime: Nada... I svoj osmeh. Da imamo čime osvetljavati život i sebe u njemu... 95 ��REC AUTORA Priča o životnom putu narodnog heroja Jugoslavije, borca, bolničarke i partijskog radnika Druge proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade NADE MATIĆ nastala je, dobrim delom, kazivanjima koja su ispričali njene školske i ratne drugarice i drugovi: Angelka Đurđić (Tomljenović), Olivera Vera Kremić — Kremićka, Mara Kusturić, Vera Kušeć, Stanka Laković, Da­ nica Dana Milosavliević, Milena Mirna Orlović (Potkonjak), Ljubica Ljuba Vidojević, Nadežda Nada Vuković (Jemuovič), Olga Živković; Milivoje Mile Antonijević, Milojko Drulović čiča, Milovan Đokanović Đokan, Vojin Đurašinović Kost ja, Dušan Duško Đurđić, Dragutin Maksimović Cigo, Boško Matić, Filip Matić, Milenko Misailović, Dragoslav Mitrović Učo, Dragoslav Novaković Muto, Ljubinko Pantelić čiča, Stanislav Piščević Grco, Mirko Popović, Rade Smiljanić, Dragoslav Spasojević, Jovo Stamaiović. i Mikula Terzić, Vladeta Tešić i Pe­ tar Višnjić. Autor se srdačno zahvaljuje na saradnji. ��SADRŽAJ Strana Razred nazvan Kolektiv — — — — — — — 10 Pismo drugovima iz Užica — — — — — — — 14 23 skojevca u jednom razredu — — — — — — 16 Prezir Hitlerovih vojnika — — — — — — — 18 Umesto buketa cveća — sanduk municije — — — 20 Troje Matica u partizanima — — — — — — 22 Na paradi u čast Lenjinovog oktobra — — — — 25 Milena je umrla uspravno — — — — — — — 28 Suza za sestrom Verom — — — — — — — 30 Skojevski rukovodilac čete proletera — —— — 33 Hrabra bolničarka na krvavom Gatu — — — — 36 Pod ranama, na maršu za Krajinu — — —— — 39 Šest juriša na Kupres — — — — —— — 42 Bratska dobrodošlica borcima iz Like, Banije i Krajine 46 Sekretar partijske čelije bolnice — — —— — 47 Petoro sa fotografije iz Drvara — — — — — — 49 Sa Titom, pod crvenom zastavom — — — — — 53 Primema bolničarka i politički radnik — — — — 54 Spašavanje drugova u Livnu — — — — — — 56 Rođena za partijski rad — — — — —— — 59 U žarištu bitke za ranjenike — — — — — — 62 Tifusarski hod po mukama — — — — — — — 67 Škrta, ratnička ljubav — — — — — — — — 70 Juriš preko Drine — — — — — — — — — 72 U paklu Sutjeske, pred 250 ranjenika — —— — 75 Kao dobra majka, ili brižna sestra — — — — — 80 Partijski sekretar čete — — — — —— — 82 Teške rane sa prodora u Srbiju — — — — — 87 Odiseja na nosilima — — — — — — — — 90 Proleterski podnela muke — — — — — — — 92 Reč autora — — — — — — — — — — 96 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Heroj Druge proleterske Priča o Nadi Matić Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovan Radovanović Publisher An entity responsible for making the resource available Savet za vaspitanje i brigu o deci i NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977. Rights Information about rights held in and over the resource Savet za vaspitanje i brigu o deci i NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 58-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 97 str. 1977. Heroj Druge proleterske Priča o Nadi Matić Jovan Radovanović Nada Matić http://www.afzarhiv.org/files/original/852948aad19fa1109a3fb3bf2f57f96c.pdf 174dc4545b78bfb60572ba5998a8c184 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naroda i narodnosti Jugoslavije ��ALEKSANDAR S. STEPIĆ NIKOLA J. MARINOVIC Olga Petrov ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Mdlanovac, 1980. �Biblioteka »Legfen3e*-?fTi kolo ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE ���Kolevka Malo južnobanatsko selo Baranda nikada nije bilo lepše nego 1. decembra 1920. godine. Sneg je u beli veo obavio lice šorova, ogolelog drveća, seoskih ambara i obora, prekrio kapije i ograde. Podalje od sela, žbunovi i vrapci, osneženi i injem otkani kao neveste u očekivanju svatova. Belo more ravnice sa­ mo bi katkada rasanio zvižduk vetrine, koji je dokrilio sa banatske pučine da, koji put, razmrsi dim iz odžaka koji su jedini ostali na ciči van toplog seljakovog domišta... Sve se pomornom studeni bilo stislo, kao kost u kosti. Samo je srce Leposave Radišić, u delu stare muževljeve kuće u središtu sela, kucalo strepnjom i nadom. Mlada i lepa Leposava očekivala je tog zim­ skog jutra da postane majka. Dušan je u krv svoju gnezdio pritajene i bolne uzdahe svoje mlade supru­ ge. Već je umorno lice, s ogledala plamena, uranjao u svoje široke šake. Plač! Onaj što iz života prvomajke svetove tvo­ ri. Prvi plač detinji, što je roditeljima najlepši život­ ni osmeh, prođe krvotokom Dušanovim brzo i ognjevito, kao što su, minule noći, protekli gromovi poto­ cima neba nad prostranstvom ravnice. Ustade Du­ šan hitro i zorno, pripomažući svojoj Leposavi da izdrži. Majka Leposava već klonula, u svojoj uzdrhtaloj ruci, kao u kolevčici, održa čedo. I utopli lepu devojčicu prvim pogledom majke. Plamen zaplamsa, neko podstače vatru pored porodilje. Sjaj žeravica obasja njeno i Dušanovo li­ ce koje beše uhvatio grč strepnje. Niz Leposavinu jagodicu kvasnu suza. A prvi plač njihove crnooke devojčice, donese im najlepše jutro, vatru radosti. U roditeljskom krilu, kao u gnezdu, mala Olga Radišić rasla je brzo i bezbrižno. Već prvi korak bio joj igra. Videlo se da sobom nosi retku živahnost 7 �i radoznalost. Sa seoskom decom provodila je vreme, koračajući sve zrelije u detinjstvo. Radovala se rođenju sestre i brata, koji je ubrzo umro. Tugu za izgubljenim sinom donekle je razbio dan Olginog polaska u školu. Zgrada se nalazila ne­ daleko od kuće. Toga jutra kad je pošla u prvi raz­ red, u kući se osećala svečana radost; dete čini prvi korak u svet slova i brojki. Sve je lepo i svetio toga jutra. Dušan pogleda na sat da ne zakasne. Svi će poći da je doprate do škole i sačekaju učitelja, kad će prozvati i uvesti prvake u školu. Krenuli su. Olgica u lepoj haljinici i sandalicama, u crnoj košići mašnice, korača ispred roditelja, prati je i sestrica Gora. Deca iz susedstva se poznaju pa se tako i grupišu, zagledaju šta je ko obukao i obuo. Deca su li­ čila na skup leptira. Dođe učitelj i poče da proziva prvake i uvede ih u učionicu. Olgica se na stepenicama okrenu i svoji­ ma mahnu ručicama. Roditelji se vraćaju kućama. Majka Leposava sa Gorom ode kući a Dušan u rad­ nju. Ovog jutra nije ju otvorio u određeno vreme. Mušterije mu nisu zamerile, znale su razlog i česti­ tale mu. Po povratku iz škole Olga je pričala o drugovi­ ma, šta im je i o čemu učitelj govorio, uz to morala je da odgovori na mnoga pitanja koja su postavljali radoznali i srećni roditelji. Taj dan su proslavili sve­ čanim ručkom. Razred za razredom Olga polaže sa odličnim uspehom. Jednog dana prvi put je nestalo radosti srećnog deteta: umro je otac. Malena, kao slabašan božur nad prolećnim izvorom, stajala je nad sopstvenom sudbinom siročeta. Nije tada umela svoju tugu da iskaže, ali je, kao svako dete, nesreću kazivala suzom ... Majka ih je prigrlila: »Oči moje, neće vas maj­ ka pustiti! Vas će mati, malene moje, da štiti, s va­ ma da se igra. Paziću vas kao cvetiće u tatinoj bašti. Majka će raditi, nešto je i vaš tata stekao držeći prodavnicu, sreće m oje...« Tako je govorila Leposava svojim kćerkama. Čvrsto stežući svoju decu, Leposava ni sama nije verovala da će imati snage i mogućnosti da održi to obećanje. Kćerke su je, prvo, netremice gledale a, 8 �Porodica Radišić (Olga u sredini, između brata i sestre) zatim, ručicama stegle majku, pripijajući se uz njen skut. Umorna deca zaspaše. Leposava kao da odahnu. Neće, bar danas, više morati da obećava ništa, ni deci, ni sebi... Dugo nije zaspala, misleći šta će sutra biti. Verovala je da će ispuniti obećanje dato deci, ispuniće materinsku dužnost. Mučiće se i raditi da deci bude bolje. Pitala se: kad se majka i žena Banata nije mučila. I Leposava održa reč, ispuni obećanje. Brižna majka, kad god bi mogla, skupljala je dinar po dinar, kako bi Olgu obradovala olovkom, sveskom... I Olga je uzvraćala. Umela je majku da obraduje pažnjom, dosetljivošću, iznenađenjem u pravi čas. Majka, kao svaka prava mati, nastojala je da ostvari muževljevu želju — da svoju kćerku, odličnu učenicu, dalje školuje. 9 �Susedi su je pitali kako će smoći sredstva i sna­ ge da odvoji Olgu i pošalje je u gimnaziju. Leposava je jednostavno odgovarala: »Radiću, nekako ću se snaći...« I došao je taj dan. Krenule su u Petrovgrad (Zrenjanin). Držeći se čvrsto za majčinu, od mnogih radova ogrubelu ruku, mala Olga je ljubopitljivo gle­ dala u svaku kuću njoj neshvatljivo velikog, nepo­ znatog grada. Tu ju je majka dovela da uči gimna­ ziju. Leposava je dobro znala da njeno čedo ima tek jedanaestu. Ali, bila je nepokolebljiva, uverena da je za svoje dete izabrala najbolji put. Znala je da škola Olgi treba, da se bez obrazovanja ne može ko­ liko ni bez vode, hleba, svetlosti. Dan se neizbežno bližio sumraku. Valjalo je bi­ ti jači od srca majčinog koje je pucalo od tuge, za­ grliti svoje dete i vratiti se u Barandu. Leposava i Olga, kao po dogovoru, stadoše i zagrliše se. — Kćeri, ti si pametno dete, bila si odlična uče­ nica. Mama dobro zna da s tvoje strane neće imati briga. Pazi, srećo materina, pazi se i ne brini za nas. Ja ću dolaziti kad god budem mogla. I seku ću ti dovoditi.. . Majka je suzdržavala suzu. — Majko, žao mi je što se razdvajamo. Da je tata živ... Olga je posle ovih reći hitro okrenula glavu da joj majka suze ne opazi. Leposava je, za­ tim, nesigurnim korakom otišla niz široki petrovgradski šor. Nestajala je u sopstvenoj seti, koja je telom vejala kao suton ukraj Begeja. — Poslušaću te, m am a... Ne brini!... Otelo se Ogli dok je mahala rukama, kao dvema usamljenim granama, u znak pozdrava u ovo predvečerje. Jedanaestogodišnja devojčica našla se u novoj sredini. Prvu noć nemirno je prespavala. Kasnije je pričala majci kako se često budila, sanjala Barandu i svoje drugarice sa kojima se igrala i išla u školu. Posle rastanka sa Olgom, majka je, onako briž­ na, koračala brzo. Pogledala je preko njiva i jaraka, iznad magle i sve tmastijeg mraka, prema Barandi, gde ju je čekala druga kćerkica Zagorka Gora. Petice i protekcija Još u osnovnoj školi u Barandi, Olga Radišić je volela da čita. Ćim bi, kako se i danas sećaju njeni 10 �Prva đačka fotografija (Olga druga zdesna u drugom redu) vršnjaci, završila čitanje neke knjige, okupila bi, najčešće popodne, decu iz susedstva i pričala im o onome što je pročitala. Tako je mnogo baranđanskih osnovaca podstakla na čitanje i trajnu ljubav pre­ ma knjizi. Olga je u nižim razredima gimnazije čitala i klasike! Doduše, najviše dela bilo je i predviđeno školskom lektirom, ali je mala Olga »bistrila« i one knjige koje nisu bile »za ocenu«. Tu njenu potrebu i želju za čitanjem primetili su i stariji učenici, pa su se vrlo pažljivo odnosili prema mladoj Olgi, mla­ dom pokloniku knjige i književnosti, donosili joj knjige iz ličnih biblioteka i davali joj da čita. I na­ stavnici su zapazili da je ona veoma vredna i daro* 11 �vita učenica. Bila je spremna da pomogne slabijim đacima. Jednostavnim, iskrenim ponašanjem prema drugaricama i drugovima, osvojila je njihovo poverenje. Za Olgu Radišić kao da nije bilo pitanja na ko­ ja nije mogla da odgovori. Njena nežna ruka kao grumenčić svetlosti izvila bi se iz klupe, a licem se razlivala radost, kao zora rumenilom. Zadovoljni su bili svi u razredu, jer su znali da Olga uvek ima gra­ divo »u glavi«. Kad bi je majka na kraju godine pohvalila pre­ dajući joj skroman poklon, Olga bi je poljubila i govorila: — Znaš, mamice, volim da učim i obećala sam ti da te obrukati neću. Petica do petice: tako je izgledalo Olgino svedočanstvo na kraju prve školske godine u petrovgradskoj gimnaziji. Ipak, Olga nije mogla, kako se kasnije sećala njena majka Leposava, da se, pripi­ jena uz materin skut, ne požali: — Ovde, majko, ne ocenjuju prema znanju, nego prema protekciji! I, neću, da znaš, više učiti u ovoj školi, iako sam razred završila s odličnim uspehom. .. Majka je imala razumevanja, pa je u drugi raz­ red gimnazije upisala Olgu u pančevačku gimnazi­ ju. I u novoj sredini Olga je odmah pokazala sjajan dar za školu i retke radne navike. Sticajem okolnosti, Olga Radišić nije malu ma­ turu završila u Pančevu. Prvu životnu diplomu ta­ dašnje niže gimnazije stekla je u Novom Sadu, gde je stanovala kod rođaka. To je, donekle, ublažavalo tugovanje koje je nosila u srcu napustivši svoju Barandu. Brzo je savladavala školsko gradivo. Slobodno vreme koristila je na najkorisniji način: čitala je sve što joj je bilo dostupno iz gimnazijske bibliote­ ke. Stariji učenici su se čudili koliko ona čita i koja dela. Proveravali su koliko je zapamtila i tražili nje­ na mišljenja o pročitanim delima. Iznenadili su se koliko poznaje stvari, kako temeljno govori o liko­ vima i sukobima opisanim u pročitanim knjigama. Njeni pismeni zadaci, kao i domaći, bili su uvek ocenjivani odličnom ocenom. Profesori su je isticali kao primernu učenicu u svakom pogledu. U �Policajac u školi Posle položene male mature s odličnim uspehom, Olga Radišić se upisuje u Učiteljsku školu u Vršcu. U ovom lepom »gradu pod kulom«, njena saznanja naglo se obogaćuju jer postaje retkim za­ ljubljenikom knjige. Gotovo da ne izlazi iz školske biblioteke. Tako, u svetu pisane reči, humanizuje sopstveni pogled na svet, na društvo u kojem živi i stasa. Saznanje o neprosvećenosti i neukosti naroda uticalo je na nju da se opredeli za najplemenitiji poziv — učiteljski. Olgini školski drugovi iz tog perioda prisećaju se da je njihovu drugaricu naročito pogađala i pada­ la joj bolno »neukost narodnih masa i socijalna ne­ jednakost ljudi«. Uz čitanje napredne literature, buduća učitelji­ ca je sazrevala u devojku koja je postavljala mnoga pitanja i tražila odgovore na ključna društvena pi­ tanja. Interesovanje za napredne ideje, njihovo pominjanje u svakodnevnom životu, u susretima sa dru­ govima i drugaricama, donelo joj je još u školi u Novom Sadu susret s predstavnicima vlasti. U ško­ lu je sasvim neočikavano banuo policajac! U vezi sa ovim slučajem, jednom je, povodom Dana škole u Padinskoj Skeli, majka Leposava pri­ čala: — U direktorovu kancelariju ušao je policijski službenik. Zahtevao je da pozovu Olgu. Pozvati uče­ nika sa časa, i to još kod direktora, značilo je u najmanju ruku neprijatnost. Polazeći sa časa, Olga se uplašila. Pobojala se da se nije nešto desilo majci ili sestri pa direktor hoće da je obavesti. Zebnja je rasla. Strahovala je za svoje u Barandi. »Šta bi drugo i moglo biti« — mislila je. Znala je da se o školske propise nije ogrešila. Nije mogla da pretpostavi da je počela da »ugrožava i narušava« državni poredak. Čim je Olga ušla u kancelariju, spazila je nepo­ znatog čoveka koji ju je strogo i upitno posmatrao nekoliko trenutaka. Odjednom, glasom oporim i hladnim kao šiba, drsko je upitao: — Znači, ti si ta koja u razgovorima s učenici­ ma često upotrebljavaš reči: radnik, paor, nepravda, siromaštvo... Zašto, a? Velike su to reči za tebe. Da li ih razumeš? 13 �Olga je mirno odgovorila: — Znam šta znače te reči. Na maloj sam matu­ ri. Nemam prijatelje među gospodom. Razgovaram s učenicima kako žive moji seljani i moja majka. Policijski službenik je, zatim, ustao i grubo pri­ šao Olgi. Postavio joj je drugo pitanje: — A zašto se ti uopšte družiš sa starijima od sebe? — A zar je to zabranjeno?! Zapanjen i očigledno uzrujan, »predstavnik vla­ sti« je dreknuo: — Sad sam te opomenuo, drugi put ćeš izleteti iz škole i . .. Policajac, da bi sačuvao autoritet u očima direk­ tora škole, pa i same Olge, skrenuo joj je pažnju da ne bude tvrdoglava. Nije mogao da se uzdrži da ne povisi glas, preteći: — Inače, smekšaćemo ti tu tvoju lepu glavicu! Policijski službenik mislio je da je strah »odsekao noge« učenici. Međutim, Olga mu uzvrati: — Ja sam bez oca, brat mi je rano umro, nema ko da me zaštiti. Možete me tući, vi ste vlast. Policajac je pogleda. Onda, malo tišim glasom, reče: — Čitaj »Sveto pismo« i druge pametne knjige, kao sva krštena deca, a ne neke belosvetske glupos­ t i ... Ti pisci hoće da okrenu svet tum be... — Koliko znam, nisam u bogosloviji. I moja majka da je čitala »Sveto pismo« opet bi slugovala po gospodskim kućama i gospodičićima donosila doručak u krevet — odgovori Olga. To je zbunilo policajca i direktora škole. Bili su iznenađeni. Policajac se prvi snađe i strogo, pre­ teći prstom i unoseći se učenici u lice, reče da pazi šta čita i s kim se druži. Dodajući: — Ovakve đake valja odmah isključiti iz škole! Čas je još trajao kad se Olga zažarenog lica vra­ tila u učionicu. Zastala je kod katedre i obratila se profesoru koji je držao čas: — Vi nas učite da je najprljavija stvar na svetu izdaja! A među nama, ovde, u razredu, ima i potka­ zivača. .. Pogledala je po učionici i ljutito sela na svoje mesto. Do kraja časa profesor je nestrpljivo zurio kroz prozor. Učenici su pogledali jedni druge, razmišlja­ 14 �jući ko li je doušnik. Čekali su da se oglasi zvonce. Valjda je svima u učionici taj čas bio najduži. U profesorskoj zbornici razgovaralo se o ovom slučaju. Pitali su se kakav je to greh učinila Olga da policija dođe u školu. Bile su razne pretpostavke dok im direktor nije objasnio razlog posete pred­ stavnika vlasti. Kad im je direktor ispričao o čemu se razgovaralo u njegovoj kancelariji, prisutni su se čudili i divili Olginoj smelosti i pameti. Ovaj susret Olge sa policijom bio je živo komentarisan u školskom dvorištu za vreme odmora. Mnogi su otvoreno sebi postavljali pitanje da li bi postupili kao Olga. To je bio prvi Olgin sukob sa policijom. Agent i »majka Dara« Leposava Radišić, nazvana »majka Dara«, sa svojom drugom kćerkom Zagorkom Gorom, prese­ lila se u Vršac. Želela je da joj deca rastu zajedno, jer se Olga upisala u Učiteljsku školu, a Gora da uči gimnaziju. Jednog dana, zahvaljujući svom nadimku, Lepo­ sava se umalo nije našla u tamnici! Naime, neko je bio prijavio kao »Daru« Radišić da skriva u svom stanu komuniste. Kad su agenti došli da je uhapse, tražili su joj legitimaciju. Leposava je ispravu poka­ zala odmah, držeći se sasvim mirno. Videći da u le­ gitimaciji ove žene piše Leposava, jedan od age­ nata dreknu: — Dovraga! Zar ti nisi Dara? — Ne, nisam, — odgovorila je Leposava tiho. — Čoveče, zar ne vidite šta piše u mojoj ispravi?! Agenti su je dugo zagledali. Tražili su joj na li­ cu makar neki dokaz da je to, ipak, žena koju tra­ že. Međutim, legitimaciju je Leposava bila izvadila pre više godina, a svakodnevne brige i trud oko dece na licu su joj »nacrtali« umor, manje radosti, bri­ gu... U agentima je kuljao bes. Posao, očigledno, ni­ su mogli da obave. A u žilama Leposave Radišić le­ dila se, polako, svaka kaplja krvi. Nije šala, tek doš­ la u Vršac, gde valja i ostati, a neko je već proka­ zuje. I šta bi joj deca, da ona dopadne »apse«? Ko­ načno, znala je da se drugi put neće tako lako izvući pred agentima. �I, odmah, javio joj se strah kao da je strelom u srce pogođena, strah ko je to potkazuje, kad u stan, gde živi sa decom dolaze samo provereni ljudi. »Mo­ ra da je neko iz susedstva«, zavrtela je glavom. Agenti su, konačno, mislili da su pogrešili. Mrzo­ voljno i gunđajući udaljili su se iz kuće gde je sta­ novala »majka Dara«. Mora se reći, a to je pokazao i navedeni slučaj, da je Leposava Radišić bila odvažna i bistra žena, razborita »kao dobra muška glava«. Shvatajući da je neko počeo potkazivati policiji, i da je to, kao i njenu decu, moglo skupo stajati, odmah je promenila stan. Neko iz susedstva je zapazio da u njen stan do­ laze mladići i devojke, a Vršac je bio poznat po svo­ joj naprednoj omladini. Ovo okupljanje izazvalo je nečiju sumnju, pa je to i prijavio vlastima. Ovo je Leposava shvatila kao opomenu da bu­ de još obazrivija i da se sastanci održavaju što neprimetnije. Kao da je predosećala životni put i opredeljenje dece, pa ih nije htela skrenuti sa njega. Kako je kas­ nije govorila: »Više sam osećala, nego znala — da to mora tako biti«. Tako je i bilo. Događaji i vreme dali su za pra­ vo Leposavi i njenoj deci. Crvena »uzajamnost« U Vršcu su u to vreme dobro radile skojevske i partijske organizacije. Olga je to odmah iskoristi­ la da se što je mogućno bolje marksistički obrazuje i uključi u napredni omladinski pokret.-Počela je, dakle, sama da neposredno politički deluje u svojoj sredini. Članovi KPJ i SKOJ-a, da bi mogli s autorite­ tom da deluju, morali su da budu uzor drugima u vladanju, radu, učenju... Zato je Olga Radišić uvek bila spremna za odlične odgovore na časovima. Za­ datke je uvek imala uredno napisane i tačno urađe­ ne, pomagala je, kao i u prethodnim školama, drugaricama i drugovima. Veoma je volela književnost, posebno pesništvo. Govorila je, sećaju se njeni škol­ ski drugovi, da je poezija »osvežavanje duha i svoje­ vrsna filozofija koja uzdiže čoveka do sunca«... 16 �Čitajući mnogo, vodila je beleške. Zapisivala je utiske i razmišljanja o pročitanim knjigama. Često je prepisivala i ćele pasuse. Kasnije ih je ponovno čitala i učila. Rado je recitovala. Olga je volela da peva i svira. Njenu pesmu su u razredu, na omladin­ skoj organizaciji, slušali kao »novu radost«. Umetnost je postala svet u kojem je mlada Baranđanka najlepše živela. Ali, nijednom se nije odvajala od stvarnog života, dubokog sopstvenog uverenja da taj život obespravljenih valja menjati. »Vlast treba da pripada — narodu« govorila je Olga. Tek kada je pošla u drugi razred, 1936. godine, srednjoškolska omladina Učiteljske škole u Vršcu organizovala je — štrajk. Zahtevala je da se poštuje ličnost učenika, njihova đačka prava, slobodan i na­ predniji kulturni razvoj. Tražili su da se poboljša ishrana u internatu i da ekonomi ne špekulišu. Štrajk je bio i prvi praktični korak koji je Olga Radišić učinila u svom organizovanom političkom delovanju. Taj štrajk vršačkih srednjoškolaca vodio se pred dolazak Josipa Broza na čelo Komunističke partije Jugoslavije — 1937. godine. Bilo je to u do­ ba snažnih previranja na Beogradskom univerzitetu, kad su se napredni studenti suprotstavili fašizaciji društva, posebno aparata vlasti. Bila je tada ograni­ čena autonomija Univerziteta, a vlada Milana Stojadinovića približavala se nacističkim vladama Nemačke i Italije. Profašistička jugoslovenska vlada nastojala je da uguši svako napredno delovanje. Zbog toga su komunisti i skojevci imali prvenstveni zadatak da snagom dokaza i ličnim autoritetom vaspitavaju i u svoje redove primaju omladince i omladinke. Valja­ lo je omasoviti organizaciju, ali i ojačati je isključi­ vo onima koji se ističu kao izuzetno odvažni i dubo­ ko svesni. Naravno, sa mladima se, kasnije, još du­ go i strpljivo radilo. Traženi su različiti oblici. To su, najčešće, bile đačke družine. Skojevci su, izme­ đu ostalog, imali zadatak da rasturaju napredne lis­ tove i časopise i drugi propagandni materijal. Cilj je bio da se i sami, na taj način, upoznaju sa sadr­ žajem, da bi lakše objašnjavali njihovu sadržinu i idejnu poruku masama. Olga Radišić postala ie jedan od lučonoša poli­ tičkog prosvećivanja mladeži. Načitana i sjajnih organizatorskih sposobnosti, snažno je uticala na sred* 2 Olga Petrov 17 �njoškolce u Vršcu, najviše kroz đačku literarnu dru­ žinu »Uzajamnost«. S te tribine Olga je iznosila, kao predavač, ovakve misli: — Učitelji ne mogu, niti smeju biti činovnici režimu. Režim u kojem caruje socijalna nepravda i nacionalna nejednakost... (po kazivanju Đure Marinkovića, tadašnjeg sekretara »Uzajamnosti«). Nije se lako izborilo za rukovođenje tom druži­ nom jer su se snažno suprotstavljali oni koji su bili na liniji fašističke ideologije, oni su hteli da uređu­ ju i određuju sadržaj rada. Koliko je Olga volela da se samoobrazuje, pri­ čala je njena majka Leposava, dobra »majka Dara«: — Cesto sam je zaticala za knjigom u samu zo­ ru. Na moje primedbe da treba da se odmori, odgo­ vorila bi: »Znaš, mamice, ustala sam ranije«. Znala sam da je ćele noći čitala. Krevet nije bio raspreman. Morala sam do kasno u noć da ostanem sa njom da bih je pri volela da legne«. Olga je imala neiscrpnu snagu i volju, zato je svuda stizala i dobro radila i drugima pomagala. Sveti Sava i skojevci Olga Radišić stalno se i sve više bori za širi uticaj napredne omladine. Uspeva da u Učiteljskoj ško­ li u Vršcu napredniji đaci vode biblioteku. Bila je to značajna pobeda, jer se sada moglo čitati i delo nekog naprednog pisca sa onom tematikom koja tre­ ba da odgovori na pitanja koja interesuju mlade. Pored aktivnosti i obaveza u školi, s puno lju­ bavi i oduševljenja Olga učestvuje u kulturno-umetničkom društvu »Abrašević«. Jedna je od najaktivni­ jih članica. Svuda je stizala. Njena pisana reč bila je uvek najbolja u svojoj generaciji učenika. Njenim beleškama, izvodima iz pročitanih knjiga, služili su se mnogi. Isticala se brojnim literarnim radovima. Na raspisanim konkursima, dobijala je mnoge nagrade. U januaru 1940. godine dobila je čak tri nagra­ de. Udruženje učitelja nagradilo je njen rad na te­ mu: »Kad će se pojam učitelja poklopiti s pojmom vaspitač?« Organizacija »Ženski pokret« dodelila je Olgi nagradu za temu: »Kako bi narodna učiteljica mogla da pomogne uzdizanju naroda?« Učiteljska 18 �škola je nagrađuje za rad: »Kako je prikazana srnena pokoljenja u našoj književnosti?« Ove teme dovoljno kazuju koliko je bila obra­ zovana i načitana i kako je shvatala ulogu učitelja u misiji prosvećivanja naroda koji je u ogromnoj većini bio nepismen. Mlad svet, napredan, s novim pogledima krenuo ie jasnim putem u izvršavanju svojih ljudskih i pa­ triotskih obaveza prema narodu i bili su svesni svih teškoća koje ih čekaju. Dobar literat odjednom se našao u teškoj situa­ ciji. Olga je, naime, od profesora književnosti dobi­ la zadatak da piše o — svetom Savi. Zadatak je do­ bila, kako je profesor rekao, kao najbolji učenik generacije. Olga je nastojala da izbegne tu obavezu, jer je o Rastku Nemanjiću trebalo da piše kao o — crkvenoj veličini. O svecu, a ne kao o prosvetitelju. Skojevska organizacija tražila je od Olge Radišić da napiše taj rad. Iz dva razloga: da ne bi bila kažnjena kao đak ako odbije, i da se svojim lite­ rarnim i obrazovnim kvalitetima istakne kao jedan od pripadnika napredne mladeži. Posle nekoliko dana, drugovima skojevcima re­ kla je: — Pisaću! Ali, o Rastku Nemanjiću, i to kao o prosvetitelju. Neću da pišem o njemu kao o — sve­ tom Savi. Njegova najvažnija istorijska uloga je baš prosvećivanje naroda... (prema kazivanju Đure Marinkovića). Drugovi su joj savetovali da bude oprezna kako ne bi dala materijala protiv sebe mnogima za koje su znali da prosto »gladuju« da je napadnu ili potkažu. U međuvremenu, ni nadzorni nastavnik nije imao vremena da pregleda Olgin rad. Ona je, takođe, znala da joj ne bi dozvolili da čita takav rad, pa je odugovlačila s pisanjem. Odmah valja napome­ nuti da su svetosavske priredbe bile najveće sveča­ nosti u školama, a programi su morali da dokažu da se omladina vaspitava u duhu crkve i njene ideo­ logije, i u duhu stavova vladajućeg režima u državi. Osvanuo je i dan proslave. Pored predstavnika civilne i policijske vlasti, brojnih gostiju, prisustvo­ vao je i vršački episkop, kao naj eminentnija ličnost. Pošto je predstavnik škole pozdravio prisutne, na pozornicu je izašla Olga Radišić da čita svoj re19 �ferat. Lepo obučena, vedra lica i bistra oka, već prvim rečima privukla je pažnju svih. Melodičan glas i literarno uspeo izraz, prosto su plenili. Crkve­ ni velikodostojnik je, prvi, primetio da buduća uči­ teljica nijednom nije pomenula »svetog Savu«, ni crkvu, ni boga... Prisutni su namrštenih lica iščekivali kako će vršački episkop dalje reagovati. Olga je završila či­ tanje. Nastao je tajac. — Još dok je čitala, mi, skojevci, i njeni dru­ govi iz školskih klupa, pomno smo pratili kako će episkop reagovati — prisećao se, kasnije, Đura Marinković. — Tajac je prosto rezao pod grlom, ledio krv. Čuo se šum i poslednjeg listića na okolnom gor­ ju. Činilo se da će nas tišina sve ubiti! Jer, takav referat nije se mogao ni zamisliti, a kamoli pročita­ ti. Odjednom... Episkop poče da — aplaudira! Od­ mah su se prenuli i ostali. Puče aplauz kao poplava. Episkop je tražio da lično čestita »skojevki«!... Na­ ravno, on nije znao da je ona to bila. Pred prisutnim gostima glasno je rekao da je od Olge Radišić prvi put čuo takav referat, koji je, prema rečima tog crkvenog velikodostojnika, »izvan­ redno naučno osvetlio lik i ulogu svetog Save kao prosvetitelja«... Episkop vršački je, takođe, dodao da je to za učitelja »jako značajno i da svetog Savu tako i valja objašnjavati«. Olgina pobeda bila je pot­ puna i predstavljala je pobedu skojevske organiza­ cije. Odbranjeni su ugled najboljeg učenika genera­ cije Olge Radišić i napredna i naučna shvatanja. Videlo se da Savez komunističke omladine Jugoslavije okuplja najbolje. Partija i Skoj poklanjali su veliku pažnju ideološko-političkom i teoretskom uzdizanju svojih čla­ nova i tako ih pripremali za borce za nov socijalis­ tički poredak, nove društvene i humane odnose, za novo društvo u kome će čovek biti najveća vrednost. Olga je marljivo učila i čitala ilegalnu marksis­ tičku literaturu i radila u kružocima kojima su ru­ kovodili Mesni, Okružni i Pokrajinski komitet Skoja. U svemu ovom Žarko Zrenjanin pružao je veliku po­ moć u organizacionom pogledu, savetima, predava­ njima. Svojom rečju i ponašanjem, radom, drugarstvom i nesebičnošću, Olga je plenila mlade i vršila snažan uticaj na njih, sa veoma razvijenim smislom 20 �za organizaciju, pokretanje i usmeravanje akcija. Poznavala je političku ekonomiju, istoriju, zakoni­ tosti društvenog razvitka na osnovama učenja mar­ ksizma i lenjinizma te je uspešno diskutovala sa pro­ fesorima i učenicima, privlačeći mlade u skojevsku organizaciju. Njene reči bile su jednostavne, ubedljive i razložne, pa su oni koji su je slušali počinjali verovati u svoju snagu i u ono o čemu im govori. Ugled koji je Olga imala u školi bio je i ugled skojevske organizacije. U svim pobedama na ideološ­ kom polju, u sukobima naprednih snaga sa ljotićevcima i drugim neprijateljima, nesumnjiv je bio 01gin doprinos. Ona je uvek isticala da su uspesi zajed­ nički bez obzira da li je neko više doprineo, jer pojedinac, sam, ne bi mogao mnogo da učini. Vodila je računa o tome da zaduženja budu tako raspore­ đena da to odgovara mogućnostima svakog pojedin­ ca, jer bi se, u protivnom, neko mogao demoralisati, izgubiti veru u sebe i druge. Pokret slobode Partija je posebnu pažnju posvećivala okuplja­ nju ženske omladine i žena radi prosvećivanja, idej­ nog uzdizanja i vaspitavanja kako bi mogle da budu, u što većem broju, spremne da izvršavaju teške za­ datke koji predstoje u neposrednoj budućnosti. I u Vršcu je u godinama pred drugi svetski rat po­ stojao i aktivno delovao takozvani »Ženski pokret«. Teško je bilo okupiti žene i devojke iz partijarhalnih porodica, naročito na selu, da kroz ovaj pokret iska­ žu svoje sposobnosti i osposobe se za određene ak­ tivnosti. Olga razgovara sa omladinkama i ženama, ubeđuje ih govoreći im da i one mogu biti korisne isto koliko i muškarci. Objašnjava im da je to mo­ gućnost da mnogo toga nauče što će im koristiti u kući i zemlji, ako to sutra zatreba. Posebno se isticala omladinska sekcija tog po­ kreta. Bliži prikaz rada i delovanja omladinske sek­ cije »Ženskog pokreta« donosimo na osnovu zapis­ nika Pokreta. Iz zapisnika s prve redovne sednice, održane 26. juna 1939. godine u prostorijama »Dobrotvorne za­ druge ženske«, sa 36 članica, beležimo... »Počelo se našom omladinskom himnom, za kojom su sledile patriotske pesme: »Lanci nam se kuju kleti« i »Haj­ 21 �te, braćo, hajte, sestre!« Razlegla se i himna »Hej, Sloveni!« — koju pevamo u svakom pogodnom tre­ nutku i kojom pokazujemo svoju odlučnost i sprem­ nost da uzmemo punog učešća u odbrani zemlje, ako njena sloboda bude ugrožena ma sa koje stra­ ne«. Isti zapisnik sadrži i sledeće: »Omladinka Marila Desa čita »Referat o omla­ dinskim organizacijama«, koji je uradila s puno razumevanja i s voljom. Desa piše da vaspitanje naše omladine mora sebi postaviti ideal obrazovanja čoveka s dubokim društvenim osećanjima. A ja mis­ lim da je ovo naše udruženje najpogodnije za razvi­ janje društvenih osećanja...« Posle pročitanog refe­ rata, Olga govori ne samo o odnosima u društvu i položaju žene u njemu, nego i o razvijanju humanih odnosa, pre svega u porodici u kojoj je žensko če­ ljade skoro potpuno obespravljeno. Zapisnik sa sednice omladinske sekcije »Žen­ skog pokreta« od 29. juna 1939. godine donosi ovu informaciju: čitao se referat »O filmu«. Referentkinja je, prema zapisniku, oštro napala pravljenje fil­ ma u to vreme, jer »umesto da služi kao moćni kul­ turni faktor za buđenje širokih narodnih slojeva, on (film) služi za uspavljivanje i ugnjetavanje... kapi­ talisti žele da zaslepljuju narod da se ovaj ne bi osvešćivao i tražio svoja prava«. Sad je Olga govorila o značaju i neophodnosti prosvećivanja širokih narodnih masa, naročito na selu gde su žene zapostavljene, da se posveti pažnja opismenjavanju, organizovanju zdravstvenih tečaje­ va, kurseva za šivenje i krojenje, o ishrani i vođe­ nju domaćinstva. Treća sednica održana je 2. jula 1939. godine. Predsedavala je Lukrecija Ankucić Neca. (Bila je is­ taknuta ličnost revolucionarnog pokreta u južnom Banatu. Posle izdaje, krajem jula 1942. godine, uhap­ šena je. Ona je pod vešalima pevala: »Padaj silo i nepravdo!« O njenoj smrti, u knjizi »Naši revolu­ cionari« Koste Mitrovića, pored ostalog, piše i ovo: »Kad su je s grupom političkih zatvorenika 14. ok­ tobra 1942. godine poveli na vešanje u Samoš, ona je od jedne zatvorenice uzela crvenu maramu i ve­ zala je sebi u obliku turbana i kroz selo prolazeći pevala. I tako je otišla do vešala na kojima je hrab­ ro i dostojanstveno izgubila svoj mladi i dragoceni život«). Iz zapisnika s pomenute treće sednice, be22 �ležimo da Dragica Petrov govori o potrebi ženskih organizacija koje su u mogućnosti da pruže materi­ jalnu i moralnu pomoć kada je ova potrebna. Zatim, drugarica Mara Zagorac recituje pesmu »Sandžačka Muslimanka«. Sledeća sednica omladinske sekcije »Ženskog pokreta« održana je 9. jula. Koliko je bila razvijena društveno-klasna svest najvećeg broja članica, svedoči zapisnik s te sednice. Raspravljalo se o ljubo­ mori kao fenomenu. Baš tako je glasio naslov refe­ rata koji je napisala drugarica Olga Ilijević. Posle referata razvila se rasprava u kojoj je Jelkica Samuilov doslovce rekla: »Ljubomora je osećanje usađe­ no u čoveku, a nema nikakve veze s društvenim ure­ đenjem«. Dragica Petrov je prosto planula i rekla da je »ljubomora društveni problem«! Usledio je na kraju ovakav zaključak: »Među nama treba da postoji iskrena, dobronamerna kritika, ali niko ne treba svoje mišljenje da smatra kao jedino ispravno i da zopostavlja tuđe...« Iz zapisnika »Ženskog pokreta« u Vršcu (doku­ mentacija Narodnog muzeja u Vršcu) lako se da za­ paziti da je Olga Radišić bila jedna od najaktivnijih članica. Ne samo u razgovorima o podnetim refera­ tima, već i u pripremi tema za referate i samu sednicu. Iz zapisnika sa sednice na kojoj je čitan refe­ rat »Uloga žene u ratu« izdvajamo deo gde se kaže da je uloga žene u današnjem ratu veća od udela že­ na u ranijim ratovima. »Danas, kada se vojuje«, ka­ že se u referatu, »najmodernijim tehničkim oruž­ jem, tenkovima, kada se bacaju otrovni gasovi i bombarduju otvoreni gradovi i naselja, žena treba da se nađe na svakom mestu gde treba ukazati po­ moć. Od nje se očekuje dužnost bolničarke, da bude funkcioner na svim radovima privrede u pozadini i požrtvovan borac na frontu. Naša žena, s toga, odgovoriće svim zadacima koje joj budući rat nalaže«. Zato se organizuju kursevi za bolničarke. Ovaj po­ kret je bio za emancipaciju i oslobođenje žene. Napad na hitlerjugendovce Mladi rodoljubi bili su pod prismotrom policije. Pratili su ih na svakom koraku. Petokolonaši su se nesmetano pripremali za izdaju svoje zemlje jer im je bilo sve dozvoljeno. Jedino im se suprotstavljala 23 �napredna mladež: skojevci i komunisti. Tako se Ol­ ga u martu 1940. godine, predvodeći đake Učiteljske škole, sukobila s fašistima. O tome svedoči Nikola Raj kov, u izjavi pod naslovom »Napad na Hitlerjugend« (hitlerovska omladinska organizacija). Sredinom marta grupa turista iz Nemačke u popodnevnim časovima jednog dana posetila je apo­ teku »Sic« preko puta Učiteljske škole. Za vreme nji­ hovog zadržavanja u apoteci, grupa od stotinak uniformisanih mladića organizacije »Hitlerjugend«, da bi pokazala svoju »snagu« pred gostima iz Nemač­ ke, dolazila je iz susedne ulice, vičući: »Živela Nemačka!« Istog momenta grupa naših omladinaca i omladinki, na čelu sa Olgom Radišić i Borom Jovanovićem Icom, izašla je »naoružana« motkama i šta­ povima. Izašli su iz školske radionice i u trenutku kada su gosti u apoteci digli ruke da nacistički po­ zdrave »hitlerjugendovce«, učiteljci su ih napali i rasterali. U večernjim časovima istoga dana učenici Učiteljske škole izvršili su raciju na pomenute hitlerovce i na ulicama Vršca vrilo je kao u košnici. U stvari, naša napredna omladina uspela je da im odu­ zme razna »oružja« najčešće siledžijska i batinaška. »Nemci su shvatili da na njihove provokacije samo komunisti žestoko reaguju« — piše K. Mitrović u knjizi »Pod kulom vršačkom«. Pomenuti sukob sa »hitlerjugendovcima«, kao i Olgino i Borino držanje u pomenutom slučaju, po­ tvrdio je utisak u javnosti da će komunisti biti od­ lučujuća snaga koja će poneti najveći teret u borbi protiv spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja. Dok je trajao ovaj obračun između skojevaca i »gostiju«, jedan stari ratnik ču Olgu: »Drugovi, da im pokažemo da je ovo naša zemlja! Neće ovde da nose kukaste krstove i hitlerovski pozdravljaju!« Kad hitlerovci nagoše u bekstvo, ovaj starac priđe Olgi i reče: »Tako treba po Švabama kao mi na Ceru! Ala ti biješ! Bravo, devojko!« O ovom događaju do današnjih dana se priča u Vršcu i okolini. Hapšenje i saslušanje — Olga, skloni odmah sve što bi moglo da bude dokaz da si komunist! Odmah iz stana skloni sve... Tako su joj govorili drugovi krajem maja 1940. 24 �godine. Jer, skojevci i komunisti znali su da su agen­ ti obratili posebnu pažnju na kretanje i postupanje Olge Radišić. Njen stan bio je pun ilegalnog materijala: za­ branjenih novina, listova, knjiga, letaka... Kod nje se nalazila i partijska tehnika: pisaća mašina, šapirograf, drugi pribor... Upozorenje drugova Olga je shvatila disciplinovano. Rekla je ozbiljno: — Skloniću, skloniću. Tako je i bilo. Sve je dobro, brzo i vešto učinje­ no. Ostalo je samo nekoliko partijskih biltena, lis­ tova, letaka, Olginih zabeležaka o pročitanim delima. — Olga, skloni sve što si ostavila! — upozora­ vali su je, opet, drugovi. — Ma, ovaj, ne mogu, drugovi — odgovorila je Olga. — Žao mi je da uništim nešto što sam stekla s mnogo muka. Te beleške, recimo. Pa ja sam to, drugovi, taj materijal, godinama sastavljala, s njim sam rasla, učila iz njega. Sve je to seme iz koga su­ tra treba da nikne zdrava biljka, koja će se zvati zreo, uzoran komunista! (prema kazivanju Đure Marinkovića). Desilo se, ipak, ono na šta su je drugovi stalno upozoravali: policijski agenti jednom su upali u ku­ ću gde je Olga stanovala. Evo kako se to zbilo. Agenti su se brzo primicali kući gde su stanova­ le Leposava i njene dve kćerke, ali im korak nije bio ni krut, ni dugačak. Padala je kiša, bilo je sve sivo, kao oblepljeno nekim čudnim pepelom. Policajci su gazili nekako gipko; kao kad se hijena prikrada da ščepa plen. Olga, međutim, manirom iskusnog ko­ muniste i nervom ilegalca, munjevito pakuje ilegal­ ni materijal u kofer i izbacuje ga u susedno, zakorovljeno dvorište. Tek što je kofer pao u visoku travu kad agenti, kao letnja oluja, otvoriše vrata i glasno upitaše: — Gde je? — Ko? — začuđeno će Olga. — Znaš ti dobro šta mi tražimo. 'Ajde, daj »ilegalu«. Daj i nećemo ti ništa. Samo ćemo je — spali­ ti. Drugo ništa, garantujemo. — Ne znam o čemu govorite — uverljivo će Olga. Policajci su dugo pretresali kuću, čak su čitali i njenu ličnu prepisku. Zavirivali su u albume. Ipak, 25 �ni najdetaljniji pretres nije zadovoljio agente, nisu uspeli da pronađu ni delić »ilegale«. Agenti željni plena, namerni da nađu nešto što bi teretilo Olgu, sumnjičavo su vrteli glavom, pa su počeli dalje da sve ispituju. Opet, ni reč od Olge. Agenti su tako otišli neobavljena posla. Nije, međutim, bilo teško pretpostaviti da će se agenti opet vratiti. Tako je i bilo. Vratili su se izne­ nada, po njihovoj, manje—više, ustaljenoj praksi. Olga se nije više bojala. Razmišljala je: kofer je u dubokom korovu, na sigurnom mestu. Međutim. Susetka, vlasnica dvorišta u koje je kofer bio izbačen, vraćala se tog popodneva kući, upravo jed­ nom stazicom kroz korov. I, kao u inat, spazila je taj stari kofer. Susetka se zvala Persa Davidov. Po­ mislila je da su unutra novci ili dragocenosti. Od­ mah je nožem rasekla zaključani kofer. — Pi, dovraga, p i... — siktala je Persa Davi­ dov. Bila je besna i razočarana što je umesto »vrednosti« našla biltene, letke, beleške... Malodušna i razočarana, ćušnula je prosuti, sta­ ri kofer. Učinila je dva-tri koraka, a onda se vratila. Pomislila je: ko zna, ako nađu te letke u njenom dvorištu, može da bude svašta. I, ponese kofer pra­ vo u najbližu policijsku stanicu. Agenti su raspojasano doleteli u kuću Leposave Dare Radišić. Zaključili su da kofer pripada Olgi i odmah je uhapsili. Olgina majka Leposava ovako je opisala hapše­ nje svoje kćerke, maturanta i mladog komuniste: — U kuću su agenti ušli kao zveri. Pitali su, drečeći po kući: — Gde je Olga? Odgovorila sam da je tu i da uči. Rekla sam da mi se dete sprema za polaganje mature. Olga je čula taj razgovor, došla je iz kuhinje, gde je stvarno sedela i učila. Upitala je: — Mama, o čemu je reč? Rekla sam da ne mogu da znam o čemu je reč. Ali, jedan agent joj se uneo u lice i viknuo: — Reč je o onom koferu nađenom u susednom dvorištu. Potom se osmehnuo cinično. Na licima os­ talih agenata sevnulo je neskriveno zadovoljstvo. Rekao nam je taj isti, što je najviše galamio, da se spremimo i pođemo s njima u stanicu. Olga mu se obratila: — Gospodine, to je sigurno neki nespora­ zum. — Agent je pogledao krvoločno. I reče: 26 �\ Olga Radišić (desno), učenica V razreda Učiteljske škole u Vršen — Znamo mi vas. Ovo može da bude samo vaš propagandni materijal. Dakle, nema nesporazuma, a?... Šta smo mogle, — pričala nam je dalje Leposava Radišić, Olgina majka — Pošle smo. Na saslušanju, Olga ništa nije priznala. Jedan od agenata na saslušanju rekao joj je gotovo poverJjivo: — Znate, vaša mati je sve priznala. Olga je odgovorila odlučno: — To je prvokacija. To je najobičnija laž. Ne­ ko mi je ukrao beleške i strpao u tu koferčinu. Eto, to je jedina istina. Neko je, dakle, hteo da me kompromituje. Nemam šta da priznam!... Olgu Radišić su šamarali da bi iznudili prizna­ nje. Za to ih je nazvala zverima. Tukli su je i dalje. Drhtala je pod naletima šamara. Leposavu su uveli na druga vrata, kod šefa po­ licije. I rekli joj: �— Gospođo, Olga je sve priznala. I vi priznajte, pustićemo vas obe da idete kući... Majka je shvatila da je to zamka. Setila se Olginih drugova i drugarica, njihovih reći kako se valja držati pred policijom i klasnim neprijateljem. I, zar bi majka izdala svoje dete?! S toga je Leposava tvr­ dila da ne zna kakav je materijal u koferu. — Tvrdi ste. Žene, a komunisti — smireno će šef policije. — Zašto nas mučite. Moja jedina briga je — da odgajim decu. Ništa više — rekla je Leposava, na­ stojeći da ostavi »utisak« žene koja ne zna šta je to politika i komunizam. Šef policije, već primetno uzbuđen, ustade uz­ rujano. Lice mu se iskrivi u ironičan osmeh: — Vaša kći ovde će polagati maturu. Ne treba­ ju nam učiteljice — komunisti. — Gospodine, počeli su ispiti. Dete će izgubiti godinu ako je odmah ne pustite. Njeni drugovi i dru­ garice jutros su otišli na ispit. — Ni govora! Ostaje ovde. Odgovaraće za uči­ njenu političku krivicu. — Gospodine, nikom ništa nije učinila. — Imamo dokaze. A ti — napolje! Agent, koji je stajao pored nje, grubo je uhvati za rame i izgura u hodnik. Olga je zadržana u policiji. A, evo, šta je izjavi­ la na saslušanju u Predstojništvu policije u Vršcu prema zapisniku od 10. VI 1940. godine, a kako se navodi: »U predmetu prijave protiv Radišić Olge zbog propagande komunizma«. Dalje sledi: opšti po­ daci. Optuženoj je saopšteno da je osumnjičena zbog propagande komunizma. Upoznata i upitana šta ima da kaže u svoju odbranu, daje sledeći iskaz: — Kofer koji mi je danas prikazan u Predstoj­ ništvu potpuno mi je nepoznat i tvrdim da nije moj, niti svojina ma koga člana naše porodice. Maramu, takođe, ne poznajem, te ni ona nije naša svojina. Od celokupne sadržine kofera označene u zapisniku od tačke jedan do zaključno s tačkom 92, lično moje stvari su one koje su navedene, označene crvenom olovkom. Pod jedan označeni notes s bordo omotom potiče već od pre dve-tri godine. U ovaj notes svoje­ vremeno sam zapisivala kratke književne izvode. Pod 53, a na tabaku pod naslovom »O jednom čije ime nije poznato«, samo sam sastavila pismeni sa­ stav o jednom siročetu. Pod brojem 54, na četiri i 28 �po tabaka, pisala sam referat o omladini Vojvodine koja traži nove puteve. Pod 59, u svesci s otvorenoplavim koricama od osamnaest strana, napisala sam razne beleške i izvode iz pojedinih dela. Pod 61, u jednoj svesci od deset polutabaka pod naslovom »Volgin« diktirala sam sestri Zagorki kratak sadr­ žaj knjige, koje sam delo čitala u Gradskoj bibliote­ ci. Pod 77, na dva polutabaka, nedostaje deo poslednje strane, napisala sam slobodan sastav pod na­ slovom »Položaj žene učiteljice«. Sav ostali materi­ jal, koji je nađen u koferu, a koji mi je prikazan, nije moja svojina, nisam ga uopšte ikad imala, niti videla. Niti ima kakve veze s mojim ličnim stvari­ ma, a koje sam napred za svoje priznala. Okolnost da je između materijala, koji nije moja svojina, na­ đen i materijal koji sačinjava moju svojinu, podvla­ čim da je mogla uslediti samo na taj način što sam u školi odličan đak, jedna od najboljih učenica, da sam kao takva od svojih nastavnika cenjena, da su moja slobodoumnija rasuđivanja primana od nas­ tavnika kao stvarno ispravna i tačna, što je izazvalo zavist mojih koleginica i kolega, kao, možda, i nji­ hovih ostalih poznanika, a pošto su kod mene dola­ zili mnogi učenici i učenice i često uzimali moje knji­ ge i sveske, kao i druge moje zabeleške, bez moga znanja, tim pre što sam otprilike pre dva meseca primetila da mi je nestala sveska označena pod bro­ jem 60, a nestanak ostalih spisa nisam primetila, jer potiču iz ranijih godina. Dok sitne zabeleške nisu mi bile potrebne, te smatram i ubeđena sam da je neko uzeo bez moga znanja moje lične stvari, te iz zavisti i mržnje priključio kao što sam i napred na­ vela, meni potpuno nepoznatom materijalu da bi mi ovim naškodio. Ovo tim pre što je čekao početak diplomskog ispita i to na dan prvog pismenog zadat­ ka, 10. juna, danas, te je neko moje stvari ubacio u navedeni kofer da bi me sprečio u polaganju dip­ lomskog ispita, koji mi je bio jedan od najprečih ciljeva i time moju budućnost upropastio. Pošto mi je sada u Predstojništvu saopšteno da je navedeni kofer sa malim delom mojih stvari, a velikim delom meni potpuno nepoznatih, to je potpuno očigledno da je taj materijal ovde namerno donesen kako bi bio upadljiviji i što pre otkriven. A u malom delu materijala koji sačinjava moju svojinu nema ničeg nedozvoljenog. U pogledu moje ispravnosti mogu o meni dati podatke: g. direktor Zorić Pribislav, tako 29 �i moj razredni starešina doktor Bokur Ignjat, kao i svi ostali profesori. U pogledu formulara »Anketa za mir«, to mi je potpuno nepoznato. Moj celokupni život u školi i van nje, odanost školi i radu, mogu se dokazati, to svedoči i razbija i poslednju sumnju da sam ja u ma kakvoj vezi sa pronađenim mate­ rijalom, te molim da se kao potpuno nevina po ovoj stvari razrešim svake odgovornosti. To je sve što imam da kažem!.. . Pcrovođa, [van Radak, s. r. Saslušana, Olga Radišić, s. r. Na maturski ispit sa žandarmom Vest o hapšenju Olge Radišić odmah se pronela Vršcem. Građanstvo je bilo ogorčeno. Čulo se: — Zar i našu decu da tam niče?... Posebno su bili iznenađeni i ojađeni Olgini pro­ fesori. Mada je bila uhapšena kao »komunistički propagandista«, branili su je i zahtevali da je puste iz zatvora. To su naročito isticali govoreći da njiho­ va učenica treba da polaže maturu. U zahtevu da Olga Radišić bude oslobođena, naročito su se isti­ cali profesori Aleksopulov i Bokur, njen razredni starešina, inače, doktor filozofskih nauka. Ovaj pro­ fesor je iste, 1940. godine, u školskoj karakteristici zapisao o Olgi Radišić: — Izvanredno darovita i vredna. Pored škol­ skog studija zanima je mnogo i lektira socijalne sadržine. Vladanje odlično u svakom pogledu. Ova učenica mnogo obećava . . . Doktor Ignjat Bokur, sami znamo, nikad se u ovoj oceni nije prevario. Posle trideset godina, prilikom proslave dana škole »Olga Petrov-Radišić« u Vršcu, 1970. godine, isti profesor šalje pismo u kome, između ostalog piše: — Olga Radišić je bila najbolja učenica u raz­ redu gde sam predavao celokupnu pedagošku grupu predmeta. Pa ne samo u učenju, već i u vladanju bi­ la je uzorna. Pod poplavom reagovanja građanstva i na inter­ venciju Učiteljske škole, Olgi Radišić dozvoljeno je da polaže maturu. Iz zatvora je na ispit otišla uz pratnju žandarma. Vlasti su rezonovale: »Moramo 30 �je kompromitovati po svaku cenu... Neka idu kroz sami centar grada, polako; da svi vide »propagandis­ tu komunizma«... Tako su razmišljali i uradili u policijskoj stani­ ci. Olga se, međutim, nije dala pokolebati. Išla je uzdignute glave. Tako je prispela u Učiteljsku ško­ lu i tako ušla u učionicu pred sam početak pisanja diplomskog ispita. Pisala je hladnokrvno, ali — to se jasno videlo — pisala je strasno! Nije ni čudo, našla se na pravom mestu gde su njen temperament i sjajan um uvek dolazili do punog izražaja. Olga je na licu imala izraz snage i jake volje komuniste. Svako je u tim trenucima mogao da prepozna rodo­ ljuba koji je nadmoćno pokazivao kako se treba dr­ žati u očajnički teškim uslovima i nepokolebljivo os­ tati na borbenom putu. S lakoćom je napisala diplomski rad. Profeso­ ri su bili zadivljeni izvrsno obrađenom temom. Njen briljantni rad u tolikoj meri je bio opčinio profeso­ re, da su redom isticali kako bi ga i oni sami lično potpisali kao svoj. Olgin rad na diplomskom ispitu bio je nagrađen, kasnije, s hiljadu dinara i paketom knjiga. Olga Radišić položila je maturu s odličnim uspehom! Olga je maturu polagala od 9. do 19. juna 1940. godine. Zbog istrage pod kojom je bila, u izvodu svedočanstva, pored ocena uspeha, stoji sledeća napome­ na: »Ocena vladanja za Olgu Radišić, koja je pod policijskom istragom, zadržana je kao na kraju škol­ ske godine. S tim da se u vezi raspisa N. broj 10110/29 izvesti Ministarstvo prosvete o smanenju ocene iz vladanja, ako njena krivica bude utvrđena«. Pošto je kasnije na suđenju bila oslobođena op­ tužbe, izdato joj je svedočanstvo s odličnom ocenom iz vladanja. Kad govorimo o ovom sudskom procesu, treba zabeležiti jednu ličnost koja je Olgi davala savete kako da se brani i na taj način mnogo joj je pomo­ gnuto. Bio je to Dejan Brankov. Rođen 1914. godine u Dupljaji u Banatu, gimnaziju je učio u Beloj Crk­ vi i Vršcu i bio jedan od najboljih učenika. Prava je studirao u Beogradu. Godine 1932. primljen je u SKOJ a 1935. godine u KPJ. Bio je blizak saradnik Žarka Zrenjanina. Radi kao advokatski pripravnik i pomagao je svakom naprednom čoveku ako bi se našao u teškoj situaciji, kao što se desilo sa Olgom. 31 �Bio je sekretar Mesnog komiteta KPJ u Vršcu, ru­ kovodio kulturno-umetničkim društvom »Abrašević«. Bio je hapšen i proganjan. Godine 1941. postav­ ljen je za komandanta Južnobanatskog odreda. Pri­ likom prelaska u Rumuniju, da bi obezbedio smeštaj odreda u toku zime, poginuo je u Belobreškoj. »Rođeni proleter, pravi komunist« Olga Radišić je primljena u SKOJ juna 1939. godine. Do 1940. godine u Učiteljskoj školi rukovodi skojevskom organizacijom. Tada naročito nastoji da se pojača, u ćelom Vršcu, ideološki rad s radničkom omladinom. Među skojevcima se u to vreme poseb­ no prorađuje ilegalna marksistička literatura. Radi­ lo se u kružocima. Prorađivane su, između ostalog, i ove brošure: »Seosko pitanje«, »O konspiraciji i držanje pred klasnim neprijateljem«, zatim pojedi­ na poglavlja iz »Istorije SKP (b)«. Za to vreme Olga deluje s Lukrecijom i Kornelijom Ankucić, Borislavom Bracom Petrovim i drugim naprednim omla­ dincima i omladinkama. Njeni preživeli školski dru­ govi i saborci iz SKOJ-a i danas sa divljenjem govo­ re: — Olga je uvek i svuda stizala i sve što je radi­ la, činila je i brže i bolje od drugih. Rečju, ponašanjem, radom, nesebičnošću, Olga je plenila mlade i na njih snažno uticala, posebno u organ izovan ju i usmeravanju akcija mladih. S dru­ ge strane, bila je visoko cenjena od svojih profeso­ ra, jer je posedovala veliko znanje iz političke eko­ nomije, istorije, književnosti i drugih društvenih na­ uka. Posebno se isticala znanjem iz nauka koje su učile o zakonitostima društvenog razvitka. Olgine su reči bile jednostavne. Govorila je razložno, ubedljivo. Svi koji su slušali Olgu Radišić, odmah su poči­ njali da joj veruju, otkrivali su u tim rečima neke sopstvene snage, htenja. — Cenim odanost i ljudske kvalitete male Olge. Ona obećava mnogo. Poznaje stvari i voli Partiju. Svesna je teškoća i opasnosti kojima se izlaže. Uveren sam da nema zadatka koji ona ne bi izvršila. Ona je rođeni proleter, pravi komunist!... Ovako je Žarko Zrenjanin Uča, u svojstvu se­ kretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, okarakterisao Olgu Radišić. 32 �Godina 1940. donela je Olgi drugi istinski ro­ đendan: primljena je u Komunističku partiju Jugo­ slavije. Njena drugarica Kornelija Ankucić, koja je is­ tog dana kad i Olga primljena u Partiju, ovako se seća te daleke godine i dana kad su dve drugarice postale komunisti: — Sećam se da smo se te večeri srele u prosto­ rijama KUD-a »Abrašević«, u kojem smo aktivno radile. Obe smo bile neme od radosti i sreće što nam je potvrđeno, mislim, zasluženo priznanje: da smo za Partiju! Mi o tome, inače, nismo razgovara­ le, jer je to bio period strogo ilegalnog rada i delovanja KPJ. Naša neizmerna sreća lako se mogla pro­ čitati na našim licima. U Olginim crnim i krupnim očima video se ponos, a lice joj se razbuktalo ra­ došću što je ponela časno ime komuniste, što je pri­ mljena u redove takvih revolucionara i rodoljuba. Prijem u KPJ značio joj je ostvarenje sna mladosti. Branislav Božović kaže u svojoj knjizi: »Odgo­ vor je: NE!« Zna se da je na sastanku, kao novoprimljeni član KPJ, Olga Radišić rekla: — »Čitav svoj život posvetiću Partiji«. A kad je, posle sastanka, Olga stigla kući, majka Leposava odmah je primetila da joj je kćerka neo­ bično vesela. Upitala je: — Što me, sine, toliko ljubiš danas? Mnogo si mi vesela... Olga je odgovorila: — Ništa me ne pitaj, majko! Danas sam najsrećnija na svetu... Majka je znala da joj je kćer skojevka, a videći kako je srećna — pomislila je da se Olga zaljubila. Pa vreme joj. No, ne bi Olga tako pokazala svoja intimna osećanja. Suzdržavala bi se pred majkom. Sigurno ie primljena u Partiju. Skrivala je majka suze da deca ne vide. Posle dužeg predaha izusti: — Radi i čuvaj se, dete moje! Olga je nežno pogledala majku; očiju punih su­ za. zagrlila je i rekla: »Majo, obrukati te neću. Ni tebe, ni sebe, ni Partiju!...« Bila je primljena u Partiju juna meseca posle mature. Osećala se kao da je na krilima, ali je dob­ ro znala težinu odgovornosti u izvršavanju zadataka i nastojala je da ih uvek savesno i na vreme izvrši. Kako je bila registrovana kao komunistkinja u poli3 Olga Petrov 33 �cijskoj kartoteci, nije se nadala da će moći da se zaposli i vrši prosvetnu misiju. Pohvala Komiteta Posledice pronalaska kofera, ipak, nisu za Olgu mogle da budu male. Istraga je nastavljena. Sada već učiteljica, izložena je novim saslušanjima, mal­ tretiranjima, poniženjima... Arhivska građa broj 9602 govori da je Predstojništvo gradske policije u Vršcu (kr. broj 62. od 12. juna 1940. godine) dostavilo prijavu Državnom tuži­ laštvu u Beogradu. U tom se dokumentu kaže: — U susedstvu Davidov Perse, u Bregalničkoj ulici pod kućnim brojem 42, stanuje Radišić Leposava 42 godine stara, domaćica čija ćerka Radišić Olga, maturantkinja ovdašnje Učiteljske škole, dos­ kora nije bila evidentirana kao sumnjiva komuniz­ mu. Pre desetak dana, pak, organ ovog Predstojništva referisao je predstojniku policije da je Olga Ra­ dišić viđena u društvu sumnjivih komunizmu, te da je svoju mlađu sestru Zagorku, učenicu VI razreda gimnazije odvraćala da ne ide u crkvu! .. . Policija je sve više sagledavala s kim, u stvari, ima posla. Tako je agentima naređeno da u stopu prate Olgino kretanje i s kim se druži. Utoliko pre, što je u pomenutom koferu pronađeno 16 listića »Ankete za mir«. Kasnije, kada se našla u zatvoru, agenti su činili sve da ne ispuste plen iz svojih kan­ dži. Vredi, razume se, reći šta je, zapravo, bila ta »Anketa za mir«. Mesni komitet SKOJ-a u Vršcu, prema dobijenoj direktivi, sprovodio je u gradu i okolini takozva­ nu »Anketu za mir«. Na pripremljenim formularima trebalo je odgovoriti na ova pitanja: 1. Da li je opravdan rat Nemačke protiv Francuske i Engleske? 2. Ko je kriv za rat i njegovo proširenje? 3. Da li našim narodima odgovara ovaj rat, i koja je to sila u stanju da ljudima obezbedi mir? 4. Da li se započeti ratovi vode voljom naroda ili su nametnuti? Ističemo: samo je u Vršcu ovu anketu popunilo i potpisalo više od tri hiljade ljudi! 34 �Na krajnju opreznost agente je primoravala stalna opasnost da im umakne Olga Radišić. To je bilo nemogućno, jer se nalazila iza rešetaka. Ipak, prisećali su se one narodne da nema šume koja pticu sačuvati može. U Predstojništvu ništa nije prepušta­ no slučaju. U dokumentu broj 9603 saznajemo za prijavu od 2. jula 1940. godine »za otvaranje istrage«. Sudija, sada u Beloj Crkvi, otvara istragu protiv Olge Radišić s ovim obrazloženjem: »U proleće i leto 1940. godine u Vršcu rasturala je plakate kojima se ide na to da podstrekava na nasilje prema državnim vlastima i uopšte da se ugro­ ze javni red i mir ili dovede u opasnost javni pore­ dak. Organizovala je propagandu komunizma i u tu svrhu prikupljala i rasturala letke, plakate i knjige«. O pronađenom materijalu odmah je bio obavešten Odsek za javnu bezbednost u Novom Sadu. Da­ lje je izveštaj sledio pod »poverljivo« Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu, pod brojem 2201. Zamenik javnog tužioca predlaže istražnom su­ du u Beloj Crkvi od 2. jula 1940. godine da se uhap­ se (misli na sve potpisnike »Ankete za mir«) pošto postoji bojazan da će osumnjičeni, zbog velike kaz­ ne koja se ima protiv njih primeniti, pobeći i da se neće moći na glavni pretres pribaviti. Pošto se delo kažnjava smrću ili večitoin robijom, to je istražni zatvor, na osnovu paragrafa 119 — obligatoran«. Sudi ja — pristav, P. Vološilov donosi rešenje 14. jula 1940. godine o otvaranju istrage i u njemu navodi da je Olga Radišić počinila zločin iz člana 1, 2. i 6, što se ima »odgovarajuće kazniti«. Visprenost, hladnokrvnost i prisebnost koje imaju samo rođeni revolucionari, uvek su odlikova­ li Olgu. Zahvaljujući veštoj, sopstvenoj odbrani, Ol­ ga Radišić oslobođena je istražnog zatvora, rešenjem Okružnog suda u Beloj Crkvi. Iz dokumenta broj 9615 saznajemo da Državno tužilaštvo u Beogradu nije bilo zadovoljno pomenutim rešenjem, pa je ulo­ žilo žalbu Okružnom sudu u Beloj Crkvi već 15. ju­ la 1940. godine. Cilj je bio, kako se ističe u nalogu Okružnog suda, da se dokaže da kofer s materijali­ ma pripada Olgi. Tužilac u žalbi citira odlomke iz pronađenog materijala: navodi proklamaciju CK KPJ i u njoj parole »Dole imperijalistički rat!«, »Do­ le ratni huškači!«, »Živeo Sovjetski Savez!«, »Živela 35 �Komunistička partija Jugoslavije!«, »Dole koncen­ tracioni logori!«, »Dole Zakon o zaštiti države!« i dr. U vezi s ovom žalbom, Apelacioni sud u Novom Sadu prepušta deo žalbe sudu u Vršcu gde je delo i »počinjeno«. Vršački sud održao je usmeni pretres 21. oktobra 1940. godine. Doneo je oslobađajuću pre­ sudu! Ona glasi: »Sreski sud u Vršcu, po saslušanju svedoka, os­ lobađa sve optužene. I Olgu Radišić, kao prvooptuženu«. U stvari, posle polaganja mature ona se branila sa slobode. Moramo ovom prilikom da napišemo da je pravne savete Olgi davao, koliko je to bilo mogućno Dejan Brankov, advokatski pripravnik, kasnije is­ taknuti borac i komandant partizanskog odreda. Olgina prijateljica, drugarica i saborac Kornelija Ankucić, u vezi s tim ističe: — Ovaj prvi sukob s policijom, dobro držanje pred klasnim neprijateljem, učinili su da Olga dobi­ je još više snage i vere da sa borbom treba nastavi­ ti svuda, na svakom koraku, opravdati pripadnost KPJ. Olga Radišić je za dobro držanje pred policijom pohvaljena od Pokrajinskog komiteta KPJ za Voj­ vodinu. Logorovanje na Testeri Dolaskom Josipa Broza na čelo Komunističke partije Jugoslavije 1937. godine, njeni redovi počeli su znatno da jačaju, pa je KPJ sve više postajala zdrava i organizovana politička snaga, jedina koja je, kasnije, mogla da povede narod u odlučujuću borbu protiv fašizma i klasnog neprijatelja, a za konačno nacionalno i socijalno oslobođenje. U to vreme posebna važnost pridavala se idejno-političkom uzdizanju članova Partije i SKOJ-a. Ak­ tivisti su morali da budu spremni da narodu rodo­ ljubivo i marksistički tumače svaki politički trenu­ tak i događaj. Iz tih razloga, Pokrajinski komitet KPJ za Voj­ vodinu, u julu 1940. godine organizovao je skojevsko logorovanje na Testeri (Fruška gora). To je, u stvari, bio skup izabranih skojevaca okupljenih u jedinstvenu političku školu. Da skup na Testeri, me36 �Tako je pisala Olga Radišić �đutim, ne bi bio upadljiv, ova partijsko-politička škola organizovala se pod vidom logorovanja izlet­ nika, članova društva »Fruška gora« iz Novog Sa­ da. To je, zapravo, i bio jedini način za okupljanje, jer je policija budno motrila na svaki pokret na­ predne omladine. Na Testeri je bio organizovan kulturno-umetnički život. Uz logorske vatre pevane su borbene pesme, prikazivani skečevi. Mladi su slušali i radio-vesti. Može se, u celini, reći da je to logorovanje bilo okupilo one koji su se 1941. godine našli u prvim borbenim redovima protiv fašista i njihovih slugu. Pored ostalih, tu su bili i Olga Radišić, Borislav Bra­ ca Petrov, Vlada Bogoroški, Klara Feješ, Lidija Aldan, Đorđe Zličić, Boško Palkovljević Pinki i mnogi drugi. U logoru, valja istaći, mnogo se učilo. Valjalo je posle u svojim sredinama stečeno znanje na Tes­ teri preneti među mlade i ostalo građanstvo, gde je to i kad bilo mogućno. Trebalo je razvijati bor­ beni duh i oduševljenje za Komunističku partiju Jugoslavije i SKOJ, kao i za odbranu zemlje od spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja, koji su joj sve brže i gnusnije pretili uništenjem. Partija je posvećivala punu pažnju radu Skoja, njegovom jačanju i pripremanju kadrova za predsto­ jeću neminovnu borbu i sa spoljnim neprijateljem. Na VI konferenciji koja je održana 1940. godine is­ taknut je između ostalog značaj jedinstva radničke, seljačke i školske omladine u borbi za njena životna prava, nacionalnost i mir i skreće se pažnja na opas­ nost po našu zemlju od imperijalističkog rata. U ob­ javljenoj Rezoluciji se kaže: — Svet je ušao u drugu godinu rata. Moćne ka­ pitalističke države nastavljaju sve ogorčenije borbu na ratištima tri kontinenta, više od polovine stanov­ ništva zemljine kugle već je stvarno u ratu. A ratni požar se neprestano širi sve dalje, zahvata zemlje i narode koji su do juče bili izvan njega. Jugoslavija je u neposrednoj opasnosti da bude uvučena u nje­ govo krvavo kolo i da izgubi svoju nezavisnost. Da­ našnji rat je nastavak prvog svetskog pokolja. To je rat na čiju su opasnost komunisti kroz 20 godina ukazivali mladoj generaciji i okupljali njene snage u borbi protiv njegovih prouzrokovača. 38 �Ovu Rezoluciju prorađivale su sve skojevske or­ ganizacije, o njoj je Olga govorila i tumačila je om­ ladini. Posle ovog logorovanja, Olga se sa majkom i sestrom Zagorkom preselila iz Vršca u Pančevo. I u ovom slobodarskom gradu za Radišićevu predaha nema. Sa Bracom Petrovim nastavlja intenzivan ile­ galan rad. Da bi svoju aktivnost prikrili pred poli­ cijom, primenjuju raznovrsne oblike rada. Tako Ol­ ga organizuje kurseve šivenja da bi zamaskirala pra­ vu svrhu rada sa ženama. Koristila je sastanke da bi im čitala napredne knjige i, naročito, govorila da žene moraju da daju svoj doprinos borbi koja, kako je Olga isticala, neumitno predstoji. Koliko je Olga Radišić bila aktivna i poverljiva svedoči podatak da se jedno vreme u njenom zaku­ pljenom stanu u Pančevu nalazio Okružni komitet KPJ za južni Banat. Isti rad i revolucionarni ideali zbližili su, tokom vremena, dva komunista — Olgu Radišić i Borislava Bracu Petrov. Među njima rodila se ljubav »sun­ čev zrak« kako su govorili drevni Kinezi. Tako su 4. januara 1941. godine sklopili građanski brak u 01ginom selu Barandi. U to vreme gotovo da i nije bilo slučaja da ne­ ko sklopi brak a da se pre toga ne venča u crkvi, uz sve ceremonije koje je takav čin zahtevao. Zbog toga je Olga često bila izložena prekoru i prigovo­ rima okoline. Prkosna, Olga je odgovarala: »Pa, šta hoćete? Moja i Bracina shvatanja ista su. To su naj­ čvršće spone naše ljubavi«. Braca Petrov bio je član Okružnog komiteta i rukovodilac partijske grupe koja je radila u partij­ skoj tehnici. Olga je u svojstvu člana komiteta Skoja i KPJ radila u istoj tehnici. S njima je bila i Bra­ cina sestra Dragica Petrov, profesor. Septembra u Olginom stanu u Pančevu, na sas­ tanku grupe ilegalaca, Žarko Zrenjanin Uča odredio je da se Braca upiše na Pravni fakultet a Olga na Višu predagošku školu u Beogradu. Tamo je trebalo da nastave rad s omladinom i da se povezuju sa stu­ dentima iz Vojvodine. Tako su stvarali mogućnost organizovanog i povezanog partijskog rada i preno­ šenje važnih poruka i podataka. Olga i Braca tako su postupili. 39 �Razgovor na Kalemegdanu Braca i Olga po partijskom zadatku odlaze u Beograd, na studije. I zajedno su stanovali kod 01gine majke. Mladi supružnici imali su vrlo malo vremena za svoja srca, za šetnje, razgovore dvoje zaljublje­ nih. Pa i tada, kad bi se već i pružila prilika, nisu bili u stanju, ni za časak, da smetnu s uma da su komunisti! Suton se već spuštao na vode Save i Dunava, tamo gde se te dve reke stiču podno Kalemegdana. Jesen je presretala na svakom koraku u svakom pogledanju, dodiru . . . Olga i Braca šetali su Kalemegdanom. Dva kru­ pna crna oka Olgina ne silaze s uvek nasmejanog Bracinog lica. Šaka uranja u šaku, prsti im se krše. Niz zidine kalemegdanskih utvrđenja okačen, gde koji, cvetak. Braca se izvija i rukom, kao dugom, skida cvet. Upleta ga u talase crne Olgine kose, mi­ lujući je. Njegovoj mladoj ženi, lepoj kao stih, samo bi se usne razmakle u osmeh. Mrak je obuzeo Kalemegdan. Ostao je u noći, sa svojim kulama, rovovima, stazama i nestvarno velikim krošnjama, kao nasukane galije iz neke crne mašte . . . Ali, svet se s Kalemegdana, ipak, nije br­ zo razilazio. To šetalište privlači ljude kao glas iz naseljene! Odjednom, Braca se zaustavi, i ozbiljno reče svojoj Olgi: — Pogledaj ove! Okruženi smo Nemcima i Italijanima, fišističke zveri prema nama razjapljuju svoje krvožedne čeljusti, samo je pitanje kad će nas napasti, a ovi, ovde, uštogljeni šetaju kuće i »dame«. Idu na balove, na sedeljke i na diplomatske prijeme. Prosipaju sjaj i šampanjac. A mi ćemo na frontu svoju krv prosipati. Da branimo rodnu grudu. Maj­ ku im buržoasku! . . . Olga je netremice slušala žestoke reči svoga muža i osećala silno gađenje prema tom »noblesu« s kalemegdanskih staza. Osećala je kako njihovi ko­ raci, u svari, prljaju čistotu šetnje i lepote Kalemeg­ dana, kako će ta ista buržoazija pobeći čim bude, »gusto« ili se staviti u službu okupatoru. Već prili­ čno uznemirena, gotovo je došapnula svom Braci: — Biće, biće žrtava, znam. Samo, ja neću stići da deci govorim o novom svetu koji će doći. Bar da mi ti živiš! . . . 40 �Braco joj odgovori: — Ti nas već upokoji, Olga! Ali, bilo kako bilo — skupo ćemo prodati naše živote. Nešto im se steglo u grlu, u prsima. Otišli su žurno s Kalemegdana. Prema sećanju Leposave Radišić, Olgine majke, koja nam je govorila o navedenom slučaju, o razgo­ voru na Kalemegdanu, Olga je dugo posle toga pri­ čala o prosvetiteljskom pozivu, iznosila je uverenje da će se za taj novi svet morati položiti i ono naj­ vrednije — život! iNije popustila pod batinama Nekoliko meseci posle razgovora sa Bracom na Kalemegdanu Olga se, opet, srela s policijom! Nai­ me, po nalogu Okružnog komiteta KPJ (za južni Ba­ nat) putovala je kao kurir u Novi Sad. Tamo je ima­ la ilegalan stan u kojem su se nalazile zabranjene knjige, listovi, drugovrsni materijali. Neko je, među­ tim, pre tog njenog dolaska bio skrenuo pažnju po­ liciji da je taj stan retko korišćen, pa je policija postala krajnje predostrožna. Postavila je zasedu! Tako je Olga Radišić-Petrov upala u nju iako je oba­ zrivo prilazila stanu. Zaseda je bila vešto zamaski­ rana. Bila je, naravno, uhapšena! Po drugi put se našla u zatvoru. Zapisnik sastavljen u ime Uprave policije u No­ vom Sadu, od dana prvog marta 1941. godine na­ vodi: — U stanu Petrov Olge u Ulici Kraljice Marije (Tanurdževa) stan broj 31 (predmet je zvaničenja pretresanje stana, na osnovu naloga Uprave policije u Novom Sadu, pov. br. 832/41) što se sastoji od jed­ ne sobe i jednoga predsoblja. Pretresanje je obavio Lekić Nikola, policijski komesar i v. d. policijskog agenta, u prisustvu Petrov Olge i svedoka: Fakin Franje i Đurić Dušana. Pretresanjem je pronađeno od knjiga i brošura — »Sovjetska škola« od dr Pataki Stevana, »Srednjoškolski almanah« iz 1938. go­ dine u izdanju biblioteke »Novog srednjoškolca«, časopis »Život i rad« za januar i april 1940. godine, »Karela i Finska Sovjetska Republika« od I. Sergejeva, »Agrarna politika nemačkog fašizma« od N. Segala, »Grad bez događaja« od O. Henrija, »Zako­ pajte mrtve« od Irvina Šoa (na deset kucanih stra41 �nica na pisaćoj mašini — pozorišni komad), jedan letak »Svoj poštenoj javnosti i omladini Novog Sada«, kao i »Položaj seljačke omladine« — završa­ va se potpisom »B«, list »Radničke novine« od selja­ čke omladine — završava se potpisom »B«, list »Radničke novine« od 5. juna, 25. juna 1940. godine i 31. januara 1941. godine, »Mladi radnik«, jedan primerak lista na bugarskom jeziku »Akademičko« broj 14 od 24. maja 1937. godine. Od gore navedenih pre­ dmeta svi su zaplenjeni. Zvaničenje je počelo u 17 časova, a završeno je u 18 časova . . . U novosadskoj policiji Olgu je saslušavao dok­ tor Juraj Špiler, zloglasni policajac, za vreme oku­ pacije nazvan »krvolok Banata«. Primenjivao je sve policijske trikove i medote mučenja, fizičkog slama­ nja saslušanika i uhapšenika. Tako je naročito želeo da slomi i Olginu veru u Partiju, njen polet, borbeni ponos i zanos revolucionara, da unizi i uništi njenu mladost i lepotu žene. Olga Petrov-Radišić ostala je, međutim, kao i uvek dostojanstvena i dosledna. Ni­ šta nije priznala, prkosila je policiji. Za držanje pred policijom i krvopijnim metoda­ ma Juraja Špilera, Olga je, po drugi put, pohvaljena od Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. U ovoj pohvali PK, između ostalog, piše: — Olgina hrabrost i komunistička čvrstina mo­ gu poslužiti za primer i drugim komunistima. .. O pohvali PK KPJ za Vojvodinu slušalo se i u zanosu pričalo na ilegalnim partijskim i skojevskim sastancima. Ogla se hrabro i vešto branila i na ovom saslu­ šanju u policiji u Novom Sadu. Iz delimično saču­ vanog zapisnika beležimo: » . . . da ne odajem nikome i nikada ime Toše Tišme, ali zašto — to mi nije kazano. Prilikom pret­ resa u mom stanu nađen je bugarski list »Akademič­ ko« koji je doneo moj muž, tako isto doneo je i dva broja »Mladi radnik«, »Radničke novine«, tri broja »Radničkog tjednika« i drugo nađeno, od koga je on sve ove štampane stvari dobio, to ne znam ...« Mora se reći da je Olga dala ovu izjavu, u kojoj navodi Bracu kao ilegalca, u trenutku kada je njen muž bio, u stvari, neuhvatljiv za policiju, jer se na­ lazio u dubokoj ilegalnosti. Olga je, praktički, samo iskoristila mogućnost što bolje odbrane. Datum kada je ovaj zapisnik vođen nije mogao da bude utvrđen, pa je, verovatno, i posle tog zapis42 �nika i izjave u njemu, Olga Radišić-Petrov bila mu­ čena i saslušavana. Leposava Radišić, Olgina majka, prisećala se u vezi s »novosadskim slučajem«: — Pouzdano znam da je optužnica bila proši­ rena zbog političkog delovanja moje kćerke. Špiler je nastojao da od Olge sazna što više o delovanju i organizovanju Partije u Vojvodini, o delovanju u Beogradu. Olga je na taj deo optužnice uporno ćutala. Za to su je fizički teško kažnjavali. Dok je Ol­ ga ležala u zatvoru, često sam je obilazila. Špiler je i mene saslušavao. Provocirao me je. Obećavao da će mi pustiti Olgu ako mu bilo šta kažem o njenom ilegalnom radu. Ništa nisam rekla. Zakrvavljenih očiju, besan, Špiler je zasiktao: — Vaš zet i Žarko Zrenjanin utekli su nam is­ pred nosa. Kad ih budemo uhvatili, prvo ćemo ih batinama ubiti, a zatim obesiti... Majka se i sada našla uz svoje dete da ga bra­ ni i da mu pomogne. Obaranje Trojnog pakta, 27. marta 1941. godine, donelo je amnestiju velikom broju političkih zat­ vorenika, a među njima i Olgi Petrov. Tako se Olga našla ponovo na slobodi, u dane uoči fašističkog napada na Jugoslaviju. Zaputila se u Pančevo kod majke i sestre, i da se sretne sa Bracom koji se nalazio u dubokoj ile­ galnosti, a opet je bio među prvim demonstrantima u Beogradu koji su tražili obaranje nečasnog Pakta. Kada je majka videla Olgu, bila je presrećna. Mla­ đa sestra Gora divila se Olgi koja je znala da je čekaju još teži i složeniji zadaci koje treba izvrša­ vati po cenu života. Porodična idila kratko je trajala, jer je nešto tutnjalo i grmelo na državnim granicama. Nailazilo je teško nevreme. Najcrnje. Fašizam. Preko partijske veze Olga je brzo pronašla Bra­ cu. Povremeno i kratko su zajedno bili mladi supru­ žnici, jer su ih partijski zadaci upućivali na razne strane. »Nemačka iznad svega!« Olga Radišić-Petrov puštena je iz Špilerove tam­ nice, ali je njen dosije ostao u ovog krvoloka koji se ulaskom fašista u našu zemlju odmah, i s neskrive43 �nom radošću stavio u službu Gestapoa (Geheimestaatspolizei — tajna državna policija). Doktor Juraj Špiler je, u stvari, radio za Gestapo i pre rata, pre­ ko svojih ličnih kanala ili preko »Kulturbunda« (Kulturni savez) koji je bio baza petokolonaškom delovanju. »Kulturbundovci« su špijunirali za račun Nemačke jednostavno sve: od političkog ubeđenja poje­ dinaca do rasporeda ratnih i pomoćnih avio-baza. Otkrivali su strategijske pozicije vojnih formacija, širili protivrečne i zastrašujuće vesti o snazi nemačke armije. Unosili zabunu u javni život. Profašistička vlada zatvarala je oči pred njihovim razornim delovanjem. Cak nije suđeno ni otkrivenim špiju­ nima, ubacivanim direktno iz Nemačke, bez obzira što je to izazivalo ogorčenje rodoljuba. U zgradama gde su se sastajali aktivisti ovog »kulturnog saveza«, bili su instalirani radio-prijemnici da bi se Trećem Rajhu šifrovano dostavljali po­ daci o krupnim zbivanjima posle pada vlade Cvetković-Maček. »Kulturbundovci« su se u svojim »oa­ zama« osećali kao na pravom nemačkom tlu! Da je tako, pokazuje i činjenica da su tu pevali i svoju himnu »Nemačka iznad svega« (»Deutschland iiber alles!«). Nosili su čak i kukaste krstove. I policija Kraljevine Jugoslavije održavala je veze s policijom Trećeg Rajha od 1936. godine preko Međunarodne komisije kriminalističke policije (Commision Internacionale de la Police Criminele Cl PC) a i tajnim kanalima. Upravnik grada Beogra­ da, Milan Aćimović, i šef policije, Dragomir Jovanović, posetili su 1937. Berlin i vodili razgovore s Himlerom, šefom nacističke obaveštajne službe, i šefom Gestapoa Milerom. Razgovori su vođeni o načinu i sredstvima za borbu protiv komunista. Nemačka obaveštajna služba je preko svojih službenih predstavnika i potkupljenih građana i predstavnika naših vlasti dobijala sva potrebna obaveštenja. Iz svega proizlazi da okupatoru nije bilo teško da dođe do spiskova komunista i drugih ro­ doljuba. I Olga je bila na spisku kulturbundovaca koji su pretili i čekali napad Nemačke, pa da krenu u akci­ ju protiv komunista. 44 �Braca Petrov, Olgin životni drug i suborac Sednicu Komiteta prekinule »štuke« Posle izlaska iz novosadske tamnice, Olga nije imala mnogo vremena da se, sa svojim Bracom, ra­ duje srećnom životu mladih supružnika. Već drugog aprila bila je u Vršcu, po zadatku Partije. Radila je na povezivanju i organizovanju omladinskih bor­ benih grupa za odbranu zemlje. Cim je obavila svoj deo zadatka, vratila se, posle dva dana, u Pančevo. Morala je biti veoma obazriva jer je policija više motrila na mlade rodoljube nego na fašističke agen­ te, zato se nije smela dugo zadržavati u jednom mestu. A bilo je to uoči podmuklog Hitlerovog i Musolinijevog napada na Jugoslaviju. 45 �Bližilo se šestoaprilsko jutro 1941. godine. U praskozorje dana kad će bombe pasti na Beograd, još je trajao sastanak komiteta KPJ i SKOJ-a u Pančevu, radi organizovanja mitinga kojim se htelo po­ zdraviti sklapanje pakta Jugoslavije i SSSR-a. Na ovom sastanku, pored ostalih, bili su prisutni Žarko Zrenjanin i Šonja Marinković. Na tom sastanku Olga je Šonji pričala o zlostavljanju koje je preživela u novosadskom zatvoru. Sastanak Komiteta, međutim, prekinule su bombe bačene na slobodar­ ski Beograd koji je, prema međunarodnom pravu, bio proglašen otvorenim gradom. Šta je vredelo kad je Adolf Hitler, dan ranije, zapenušan, urlao, izdajući komandu za napad na Jugoslaviju, tražeći da se Beograd uništi, da više ne postoji. I napao je Beog­ rad sa preko 500 bombardera i 250 lovaca, zasipajući ga najtežim i zapaljivim bombama, a jugoslovensku granicu prelazi preko 50 divizija — nemačkih, italijanskih i mađarskih, upadajući bez objave rata. Luđački firerov bes da uništi Beograd usledio je posle demonstracija komunista, skojevaca i dru­ gih rodoljuba 27. marta, kojim je odbijeno pristu­ panje Jugoslavije Trojnom paktu. Prisutni su, saznavši na sastanku da je Beograd bombardovan, odmah odlučili da idu na teren. U narod! Valja objasniti narodu šta treba učiniti u novonastaloj situaciji. A trebalo je, u stvari, slediti kurs Komunističke partije Jugoslavije koja je jedi­ na imala organizovane snage, jasne ideje i cilj. Partija je pozvala sve omladince u dobrovoljce — da brane domovinu od fašista. U zemlji čak ni mobilizacija blagovremeno nije izvršena. Mladi ro­ doljubi koji su se odazvali pozivu Partije i partij­ skim obavezama, doživeli su duboko razočarenje. Vojne vlasti, umesto da ih upute u borbu, predavale su ih Nemcima. Među ovima bio je i Olgin drug Đura Marinković. »Naši oficiri neće bežati!« Proglas CK KPJ od 15. aprila 1941. godine, ko­ jim se ističe da je KPJ jedina snaga koja može da zaustavi zahuktalu ratnu mašineriju, ostavio je sil­ nog uticaja na narodne mase, angažujući ih na zna­ čajne aktivnosti. Tih aprilskih dana jedan od prvih 46 �zadataka bio je prikupljanje oružja. Ilegalci su se često dokopavali pušaka od vojnika bivše jugoslovenske vojske, koja je kapitulirala pred neprijate­ ljem, a da mnoge njene jedinice nisu ni videle Nemce. Leposava Radišić sećala se jednom prilikom za­ nimljivog detalja koji sugestivno osvetljava poverenje komunista u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. Leposava kaže: — Jedan vojnik, dajući Braci pušku i nešto mu­ nicije, zapita mog zeta: — Šta će ti to, čoveče? Braca mu hitro odgovori, uz smešak čvrstine i samopouzdanja: — Potrebno nam je oružje za jednu novu voj­ sku. To će biti narodna vojska. Boriće se za slobodu i pravdu. Oružje nam je potrebno za takvu vojsku čiji oficiri neće bežati! ... Vojnik, obezoružan i sputan u neizlazu sopstvene sudbine, zavrte glavom, otpljunu, i nastavi put. Olga Radišić-Petrov predvodila je grupe skoje­ vaca. Na raskrsnicama u Pančevu i oko Tamiša, pri prelasku reke, gde su vojnici u odstupanju bacali oružje i municiju, omladinci su ga skupljali za bu­ dući otpor neprijatelju. Prikupljan je i sanitetski materijal i sve to sklanjano na siguno mesto. Olga je tada sa Bracom stanovala kod svoje majke. U njihovom stanu svakodnevno su se sas­ tajali komunisti. Tu su, povremeno, stanovali Žar­ ko Zrenjanin Uča, Stevica Jovanović, Sava Munćan... Žarko Zrenjanin je na jednom sastanku odredio konkretne zadatke i teren delovanja svakog poje­ dinca. Olga je upućena na teren Crepaje, Barande, Kovačice i Bečkereka (današnji Zrenjanin). Njen prvenstveni zadatak, između ostalih, bio je da radi sa takozvanim »vaspitnim grupama«. Cilj je, u stva­ ri, bio da se omladina i građanstvo, na liniji KPJ, osposobe i pripreme za oružanu borbu. Iz tih gru­ pa su, kasnije, regrutovani borci partizanskih jedi­ nica. Oni mladi ljudi koji nisu služili vojsku, izvo­ đeni su na bezbedne terene i tamo je vršena prak­ tična obuka. Sa ovim grupama i politički se radilo: objašnjavan je cilj borbe, čitani su bilteni i preno­ šene informacije o zbivanjima, o uzrocima brzog raspada države obespravljenih naroda, isticana je 47 �važnost konspiracije, poučavani su kako da se drže pred neprijateljem u slučaju da im padnu u ruke. Čvrstih nerava, prekaljena, Olga je govorila da se moraju stvarati takve grupe, iz kojih će »svaki borac biti u stanju da zaustavi, ako zatreba, ćelu švapsku jedinicu srcem rodoljuba i svešću komuni­ sta«. Olga je još govorila: »Komunisti i pošteni ro­ doljubi će pomutiti račune onima koji pevaju i sa­ njaju o hijadugodišnjem carstvu u Evropi, Africi i Aziji« . . . Lučonoše novog vremena Politbiro CK KPJ donosi 4. jula 1941. godine u Beogradu odluku o dizanju ustanka protiv okupato­ ra i njegovih slugu. Osam dana kasnije, CK KPJ izdaje proglas u kojem se, između ostalog, kaže: ».. .zemlja je porobljena i opljačkana od istih zločinaca koji se drznuše da dignu svoje okrvavlje­ ne kandže na Sovjetski Savez. Vi ste bili pobeđeni u ratu, ali niste pokoreni. Slavne tradicije borbi va­ ših dedova ne smeju biti zaboravljene. Sada je vreme da pokažete da ste dostojni potomci svojih pre­ daka. Sada je vreme, sada je kucnuo čas da se dig­ nete svi kao jedan u boj protiv okupatora i njihovih slugu — krvnika naših naroda. Na teror odgovaraj­ te masovnim udarom po najosetljivijim tačkama fa­ šističkih okupatorskih bandita. Uništavajte sve što koristi fašističkim osvajačima. Ne dozvolite da naže železnice prevoze ratni materijal i druga sredst­ va koja služe fašističkim hordama i njihovoj borbi protiv Sovjetskog Saveza. Stvorimo od naše zemlje opsednutu tvrđavu za fašističke osvajače«... Kada je već zverska ratna fašistička lavina kre­ nula na SSSR, bilo je svakom jasno da će buknuti požar i na južnoevropskom području i dalje se širi­ ti na Istok i u Afriku. Bačene bombe na slobodu Beograda i na druge gradove, značile su ustanak za odbranu slobode će­ le Jugoslavije. Komunisti, skojevci i ostali rodolju­ bi postali su lučonoše novog vremena — ujedinje­ ni u veliku, do tada neviđenu, jugoslovensku baklju — u Narodnooslobodilačku vojsku. Sedmoj ulske vatre, prve ustaničke puške, odjeknuće planinama i ravnicama, najavljujući rađanje novog istorijskog dana naših naroda i narodnosti. 48 �Na našem tlu fašistička grabljivica nije mogla da razmahne svojim crnim krilima. Hitler, Musolini, Hirohito i drugi u njihovom stroju činili su sve, i najmračnije, što istorija ljud­ skog roda pre nije poznavala, da slome svaki otpor pobunjenog naroda. Okupator je, na primer, posle ulaska u Jugoslaviju, počeo da hapsi, progoni i ubi­ ja Jevreje. Ljudima je oduzimana imovina, narod je odvođen na prisilni rad u Nemačku, likvidirani su mnogi ljudi »na licu mesta«. Posebno traganje, već tada u bezumnom strahu i podozrenju, bilo je sprovođeno da bi se pohvatali komunisti. I pored okupatorovih represalija i pretnji, ile­ galci prikupljaju i doturaju priloge, hranu i druga potrebna sredstva siromašnim, iznemoglim i porodi­ cama čiji su hranioci bili ubijeni, odvedeni u Nemač­ ku na rad, ili na drugi način uklonjeni. Radili su to ilegalci spretno i odvažno. Život je stavljan na koc­ ku već samom pomisli da onesposobljenima i glad­ nima valja pomoći. I u ovim akcijama Olga je bila najzapaženija i pokazala je veliku snalažljivost u povezivanju saradnika pokreta. Crveni leci esesovcima U danima kada je tama postala danom mnogih naroda i pojedinaca, kada je avet fašizma pretila uništenjem ljudskog roda, jugoslovenski komunisti na Balkanu pale vatru oružane borbe koja će poka­ zati put slobodi! Samo su komunisti verovali da nemačka i ostale fašističke ratne mašine mogu biti ne samo zaustavljene, već, i u datom trenutku, smrv­ ljene. To se i ostvarilo nekoliko godina kasnije. Tako, dok na raskršćima širokih, prašnjavih puteva banatskih, kao na žutim maticama neke čudes­ ne panonske pučine, stoje ogromne karte koje pri­ kazuju pravce prodora nemačkih trupa evropskim vojištima, dok trijumfalno pokazuju koliko su se razlile krvave reke iz stotina hiljada i miliona tela poubijanog, nedužnog življa, dok iz zvučnika urlaju nemačke koračnice i »Drang nash Osten« (»Prodor na istok«), dotle komunisti ilegalnim lecima ohrab­ ruju narod! Ali... Leci nisu štampani samo za naš narod, za rodo­ ljublje, već i za nemačke vojnike, koji, kako se u 4 Olga Petrov 49 �tim lecima navodi, ne znaju, ili ne razmišljaju o to­ me gde idu, za koga ratuju, zašto to čine. Ilegalci su davali letke nemačkim vojnicima koje su beskrajno duge železničke kompozicije odvozile u fatalnost is­ točnog fronta. U lecima namenjenim esesovcima ob­ jašnjavano je da nemački vojnik mora da shvati gde vodi fašizam, da treba da otkazuju poslušnost svo­ jim starešinama koji ih gone u bezumno klanje. Po­ zivali su lecima sve u nemačkoj vojsci da se ne bo­ re protiv radnika i seljaka. Leci su služili da se ne­ mačkoj vojsci skrene pažnja da su krajnje iskonstruisane i lažne vesti da će Nemačka dobiti r a t... Ovakve »crvene letke« Olga, s organizovanim omladinkama i omladincima, ubacivala je u nemačke vojne kompozicije, u nemačke ustanove i rastu­ rala u mestima oko Pančeva. Okupatorske vlasti su bile iznenađene. Zazirali su od svake hartije na ulici. Komunisti i skojevci štampali su letke, rekos­ mo, za naš narod. Njima se narod ohrabrivao, podi­ zano je rodoljublje, samopouzdanje. U lecima je pi­ salo o šovinizmu koji su Nemci smišljeno raspiriva­ li, o huškan ju jednog našeg bratskog naroda na dru­ gi narod i nacionalnosti. Lecima se otkrivaju i saopštavaju razne mahinacije neprijatelja. Komunisti po­ zivaju narode i narodnosti Jugoslavije na borbu, jedinstvo, nepokolebljivost. Ističe se da bi nacional­ na podvojenost nanela neprocenjivu istorijsku šte­ tu našem jedinstvu, bratstvu i zajedničkoj oslobodi­ lačkoj borbi. Da se ova bitka politička izbori protiv neprija­ telja u višenacionalnoj Vojvodini, mnogo je značilo to polazište do sigurne pobede nad okupatorom. Razgovaralo se s pojedincima, grupama i objaš­ njavala politika okupatora i da se ljudi moraju tako držati prema neprijatelju da ih pokoljenja ne osude. Ukazivano je na neophodnost uzajamne pomoći, to­ lerancije i razumevanja. Ovakva politička delatnost komunista smetala je neprijatelju koji se držao jednostavne računice: zavadi pa vladaj, pa je preduzimao sve mere kako bi paralisao rad komunista. Nagrada za potkazivan je Fašisti, razume se, nisu mirovali. Koristeći se spiskovima predratne žandarmerije (i onima koje 50 �su sami pravili), posebno spiskovima označenim s »politisch verdashtung« (politički sumnjiv), hapse komuniste i simpatizere KPJ. Streljaju sve, bez ob­ zira na narodnost, ako su ocenjeni kao sumnjivi ili »otkriveni« kao protivnici Trećeg Rajha ili »novog poretka«. Okupator je mislio da će streljanjima, hapšenji­ ma, torturom i nasilništvom paralisati svaki narod­ ni otpor. Na javnim mestima isticana su imena streIjanih. Evo i jednog plakata za zastrašivanje naroda i pokušaja slamanja ili onemogućavanja otpora: — li cilju da se pohvataju i preostali članovi bande i spreči obnavljanje njihove akcije u proleće, stavlja se svim žiteljima Banata do znanja sledeće: SAOPŠTENJE Svako lice koje će davati sklonište kojem od odbealih komunista, biće — u slučaju ustanovljenja te njegove krivice — SMESTA I NA LICU MESTA STRELJANO! I, osim toga, njegov leš biće obešen pred njegovom kućom, kroz dvadeset i četiri sata, kao opomena ostalima. Za slučaj, ako neko ima u svojoj kući ili na salašu skrivenog komunistu i to prijavi vlastima, ne samo da neće biti kažnjen, već će, dapače, dobiti NOVČANU NAGRADU od 3.000 (tri) hiljade dinara do 25.000 dinara, već prema va­ žećoj ličnosti... Ovakva saopštenja i zastrašivanja imala su od­ jeka samo u dušama malog broja srebroljubaca i doušnika koji su izdajstvo otadžbine prihvatili kao način da se lično materijalno obogate ili obezbede druge privilegije kod neprijatelja. Ipak, i pored zastrašivanja, komunisti južnog Banata nisu prekidali akcije organizovanog otpora i otvorene borbe s fašistima i njihovim prirepcima iz redova domaćih izdajnika i slugu. I pored mera predostrožnosti koje su ilegalci preduzimali, okupator je, zahvaljujući izdajnicima, uspeo 22. juna 1941. godine da u Pančevu uhapsi 60 komunista. Tada je Olga izgubila svoju drugaricu Šonju Marinković. Olga je teško podnela hapšenje drugova i druga­ rica. Prema sećanju njene majke Leposave, Olga je Ijutito govorila: — Prokazani su, eto!... Ko je to uradio? Ko?... Zna se: prljave izdajničke duše, bezočnici. 51 �propale režimske sluge koji sada nemaju bilo kakve časti niti imalo snage. Ali neka... Komunista će bi­ ti sve više. I sve da nas pobiju, ne mogu da ubiju Partiju! KPJ će živeti i dalje, u narodu! Posle hapšenja komunista u Pančevu i u okoli­ ni, Olga sa Bracom, Stevicom Jovanovićem, Jelisavetom Bebom Petrov i drugima radi na reorganizovanju skojevskih i partijskih organizacija. Popunjava ih novim članovima. Nastavlja da sakuplja oružje, municiju, sanitetski materijal za Južnobanatski par­ tizanski odred. Diverzija na pruža Moramo uvek imati na umu, kada je reč o akci­ jama, da je Olga Petrov-Radišić bila primer. Jovanka Dukuljev, u napisu pod naslovom »Akcija na pru­ zi kod Vladimiraca«, piše: »Poziv na ustanak upućen narodima Jugoslavi­ je 4. jula 1941. godine prihvataju komunisti Bana­ ta. Članovi Okružnog komiteta za južni Banat od­ mah se sastaju i planiraju akcije. Odlučeno je: od­ mah početi manje diverzije! Presecati telefonske ži­ ce i stubove, paliti pšenicu, onesposobljavati vozila šeći vazdušne kočnice na vagonima...« Kao prva od tih akcija planirana je diverzija n. železničkoj pruzi. Ta akcija stavljena je u prvi plan zbog toga što su preko Jugoslavije, tačnije preko južnog Banata, prolazili nemački vojni transporti za istočni front. Stevica Jovanović i Braca Petrov, poznati komu­ nisti i organizatori narodnooslobodilačkog pokreta u Pančevu i okolini, dogovaraju se da pripreme jed­ nu takvu akciju. Tehničke pripreme za akciju poverene su Olgi i Braci Petrov. Na sekciji, Braca je ucr­ tao mesto gde treba preseći šine, a zatim je otišao na drugi sastanak, kod Belobrkovih u pekaru, gde su ga čekali ilegalci: Sava Pandurov, Mladen Stančul, Paja Bulovan, Milan Vunjak . . . Paja Bulovan ih je obučavao da rukuju eksplozivom i upaljačima. Uoči same akcije, dok je Paja davao poslednje in­ strukcije učesnicima buduće akcije, navratila je Ol­ ga sa Markom Kulićem. Jedna nepredviđena okol­ nost uticala je, kasnije, na krajnji ishod te akcije. Upravo, u trenutku dok su diverzanti pokušava­ li da preseku šine i podmetnu eksploziv, naišao je 52 �čuvar pruge, naoružan. Ilegalci su mogli da ga ubi­ ju, ali nisu hteli da otkriju nameravanu akciju, da je izvedu i time izazovu okupatorsku veću pozornost. Transport nije uništen. Ilegalci nisu bili obeshrabre­ ni jer su znali da će druge akcije uspeti, što se kas­ nije potvrdilo. Neprijatelj nije prestajao sa hajkom na komu­ niste, Srbe i Jevreje. U tome su se naročito isticali »folksdojčeri«, »kulturbundovci«, »manšaftovci«. Prosto su se utvrkivali ko će biti svirepiji. Uprkos represivnim merama koje je okupator preduzimao, Olga sa ilegalcima rastura letke, lepi ih na javnim mestima. To je Nemce zaprepastilo. A Proglas Partije zapalio je borbeni narodni duh. Oku­ pator, videći to, zavodi najokrutnije mere nad sta­ novništvom. Fizička iscrpljivanja i psihička slama­ nja uhapšenih rodoljuba bila su takva da su i same krvopije morale da odaju priznanje na držanju ro­ doljuba. Uhapšeni su znali da se žrtvuju za svoju buduću slobodnu zemlju, fabriku, veseli žagor i ig­ ru dece u novoj, budućoj, socijalističkoj školi, za slobodnu reč i misao čovekovu u novoj socijalistič­ koj Jugoslaviji. Borci su imali jasne ciljeve i viziju o novom društvenom poretku gde će čovek biti svoj na svome, sam da uzme sudbinu u svoje ruke. Progoni su bili takvi da su komunisti morali da pojačavaju konspirativnost i povuku se u duboku ilegalnost, tim pre jer je fašističkim zverima stavlje­ na na raspolaganje kartoteka i arhive s podacima o komunistima. Poternica i učena Posle akcije kod Vladimirovaca, u drugoj polo­ vini jula 1941. godine Olga Radišić-Petrov odlazi u okolinu Bečkereka (Zrenjanin). Preobučena je u odeću Slovakinje, povezana maramom, obojene kose. Valja reći da je umela izuzetno vešto da se prerušava. Cesto je nisu mogli prepoznati ni drugovi dok im se ne bi javila. Povezala se sa ilegalcima u Zrenjaninu i pozvala ih na sastanak blizu grada. Na ovom sastanku Olga im je rekla: »Drugovi, sad idemo u akciju. Moramo da palimo žito da ga okupator ne odveze u Nemačku i na frontove. Prvo ćemo zapaliti već zdenute snopove«. Istovremeno, Olga ostaje »stara«: nosi let­ 53 �ke u kojima se govori o borbama i rasplamsaloj na­ rodnoj revoluciji širom zemlje. Akcija paljenja žita dovela je Olgu usred oruža­ ne borbe. Dogovorila se s drugovima da se neopaženo privuku kamarama žita, ona će baciti kantice sa benzinom a jedan drug da baci bombu i izazove po­ žar i da se odmah povuku. Tako su učinili. Buknuo je veliki plamen. Nemački stražari brzo su intervenisali, otvorili su vatru. Sukob je bio kratak, ali žes­ tok. U toku borbe gine jedan Olgin drug. Povlače se. Olga je bila u životnoj opasnosti jer je naredila drugovima da ponesu poginulog a ona će ih štititi. Kad je videla da su drugovi odmakli i ona se po­ vukla. U pištolju joj je ostalo samo dva metka. Olga je neumorna. Odmah posle akcije, svraća u jedno selo, rastura letke i odlazi dalje. Na ove letke nailaze seljaci. Okupljaju se i čude. Jedan čita okupljenima: »Vojvođanski radnici i radnice! Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Mađari, Rusini, Nemci i ostali narodi! Kao što dalja sudbina naroda Jugoslavije zavi­ si u prvom redu od jedinstva njene radničke klase, tako i sudbina Vojvodine zavisi od vašeg jedinstva. Borite se protiv šovinizma...« Seljak završivši čita­ nje, reče: »Bogami, ovi znaju šta rade«. Iz »Zbornika« broj XII za Pančevo, saznajemo: »U to vreme policijske vlasti raspisuju poternice za svim komunistima i obećana je nagrada sva­ kom ko ubije ili izda pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta«. Za Olgom je, takođe, bila izdata poternica. Obe­ ćana je bila velika nagrada, 25000 dinara. Kasnije je bila povećana na 50000 din. Dobiće je svako ko je preda živu ili mrtvu. Poternica pokazuje da je okupator shvatio da Olga ima izuzetnu ulogu u pokretu u južnom Bana­ tu. Kad bi, međutim, drugovi i saborci govorili: »Ol­ ga, ucenjena si, pazi se!« ona bi odgovorila: — Ucenjena sam kao i drugi. Otadžbina je moja najveća ljubav! I naša Partija. Za njih nikad ne žalim pogi­ nuti! Zar već nema žrtava širom zemlje!? Svesno i sa još više žara i ubeđenja išla je iz ak­ cije u akciju a ulice su bile stalno oblepljivane saopštenjima o streljanim taocima, da bi se ilegalci one­ mogućili i zastrašilo građanstvo da ne pruža pomoć 54 �i utočište borcima protiv okupatora i njegovih po­ magača. Za pesmu i razgovor o svom životu nije se ima­ lo vremena. Ako se pevalo, pevale su se borbene pesme, razgovaralo se o drugovima i drugaricama, o za­ dacima, borbi. Za lični život nije se imalo ni mo­ gućnosti. Sve je podređeno opštoj stvari — borbi protiv okupatora i njegovih pomagača. Profesorkin zid ćutanja Kišica je uporno i dosadno rominjala, lišće po­ čelo da opada sa širokih krošanja kao uginule ptice. Suton zavejavao vlažnim šorovima, sve je postalo beskraj. Septembar, osmi, 1941. godine. U ulici Save Tekelije u Pančevu, u domu Save Ilića okupili se ile­ galci. Došli su s terena. Podnose izveštaje. Tu su: Žarko Zrenjanin, Braca Petrov, njegova supruga Ol­ ga, sestra Dragica Petrov, Stevica Jovanović i drugi. Policija je za njima tragala. Stanje je bilo teško, kontrola na svakom mestu, na prilazima grada... Kao u kakvoj gvozdenoj šapi. Ali... neko ih je potkazao. Dok su ilegalci izveštavali o izvršenim zada­ cima, policajci su prilazili zgradi i došaptavali se: »Naši su ... Naši su, konačno!« Taman da hrupe u kuću i iznenade ilegalce, ali su bili preduhitreni. Neko je ilegalce obavestio u poslednjem trenutku o opasnosti. Stevica Jovanović našao se prvi s agentom oči u oči. Odjeknuo je sna­ žan pucanj: pade jedan agent. Zvao se Blum. Nasta puškaranje sa ostalim agentima. Neko isključi osvetljenje. Škripnu kapija. Senovitim delom susedne bašte raštrkaše se siluete. Svi ilegalci uspeše da se izvuku iz blokirane ku­ će, sem Dragice Petrov. Pala je u ruke policiji. Spro­ veli su je u pančevački logor zvani »Svilara«. Junač­ ki je podnosila, kasnije, sva mučenja. Ništa nije priznala u istrazi. Fašisti su se čudili njenoj izdržlji­ vosti. Čutanje ove ilegalke dovodilo ih je do besa. Čak ni svoje ime nije htela da kaže. Kada su u logor doveli ljude koji su je poznavali, pokazala je lažnu legitimaciju sa imenom Anka Knežević. Nikakva po­ novljena saslušanja i batinanja nisu pomogla da iz nje izvuku i najmanji podatak o komunistima, a ka­ moli neko ime. Dragica, profesor, postaje pobednik nad moćnim »izumima« mučitelja. Pred njenim zi55 �dom ćutanja pali su svi oprobani agenti i »psiholozi isleđivanja komunista«. Šestog novembra 1941. godi­ ne prebacili su je u banjički logor. Ovde su sledila nova mučenja pod knutom zlo­ glasnog Vujkovića i ostalih izdajnika. Ostale uhapšenice su se okupljale oko Dragice. Ona ih je hrabrila. Skromna i tiha, strpljivo je odgovarala na sva pita­ nja. Govorila im je o radničkom pokretu u svetu i u našoj zemlji. Izdajstvo Petra Aldana U avgustu 1941. godine među uhapšenim komu­ nistima, još juna meseca, posle napada Nemačke na SSSR, saslušavan je Petar Aldan. Sa njim u zatvoru, pored ostalih aktivista, bili su njegov brat Jovan i sestra Lidija koji su još pre rata radili za Komunis­ tičku partiju Jugoslavije. Branislav Božović u svojoj knjizi »Odgovor je: NE!«, piše povodom njihovog hapšenja da je Petar Aldan na saslušanju priznao da je član KPJ. Sluša­ jući od drugih zatvorenika da policija pojedine uhap­ šene ne samo da tuče nego i ubija, uplašio se za svoj život. Na saslušanju je rekao sve o sebi: od kada je član Partije, s kim je radio, čak je potkazao sestru i brata. Sve je to otkrio SS-kapetanu Hajnrihu Brantu. Zapisnik o njegovom saslušanju, koji su vodili Brant i njegov saradnik Frič, veoma je bogat razno­ vrsnim podacima. Otkrio je strukturu i način organizovanja partijskih i skojevskih organizacija, pomenuo mnoge rodoljube, simpatizere pokreta, dao je podatke za oko 150 ljudi, uglavnom iz Banata. Teretio je sestru Lidiju da je ona uticala na nje­ ga da priđe i radi sa komunistima. Njegovo kuka­ vičko držanje neprijatelj je znao da iskoristi u naj­ većoj meri. Dok je pričao, podsticali su ga, hrabrili i obećavali da će mu sve biti oprošteno ako bude za Gestapo i druge policijske strukture predano radio. Kada je pristao na saradnju, podučili su ga kako će da obavlja svoj posao, kome da dostavlja tražene podatke i obaveštenja a da ne bude primećen od strane svojih dojučerašnjih drugova i drugarica. Ka­ da je bio »obrađen« pušten je iz zatvora 8. septem­ bra 1941. godine sa sestrom Lidijom, bratom Jova­ nom i još nekoliko uhapšenih radi bolje kamuflaže, da se u javnosti stvori utisak, najpre kod ilegalaca, 56 �kako se ni od jednog uhapšenog komuniste nije niš­ ta saznalo, a prava se istina nije mogla odmah utvr­ diti. Oslobođeni uhapšenici morali su svakog dana da se prijavljuju policiji, kako se često praktikovalo, te je normalno izgledalo da se Petar Aldan mora javljati. To je bila mogućnost da policiji dostavlja razne informacije do kojih je dolazio, a da za to niko ne sazna. Tada je dobijao nove zadatke i instruk­ cije kako da se ponaša. Savetovali su mu u Gestapou da se odmah ne povezuje sa ilegalcima, da ih ne traži da ne bi izazvao sumnju. Trebalo je po sva­ ku cenu da sačuva poverenje svojih, do juče, partij­ skih drugova. Za Nemce je od sada bio agent »Hans«. Partijska organizacija vršila je proveru za sva­ kog svog člana kako se držao pred neprijateljem. U složenim ratnim uslovima i u okolnostima ilegalnog rada tih dana, nije se mogla izvršiti pravovremena provera Aldanovog držanja. To je, posle će se videti, bilo kobno. Stevica Jovanović naložio je Aldanu, za svaki slučaj, da ode iz Pančeva u Crepaju, što je ovaj i učinio. Inače, i sam je strahovao od partijske provere da se ne bi saznalo da je postao agent Gestapoa. Aldanova saradnja s okupatorom dovela je u opas­ nost Stevicu Jovanovića, sekretara Okružnog komi­ teta KPJ za Pančevo, Žarka Zrenjanina Uču, sekre­ tara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i čla­ na CK KPJ, i mnoge druge. U zatvoru je prilikom saslušanja dao iscrpne podatke o svim članovima Partije i Skoja s kojima je sarađivao, te je Gestapou otkrio da je Borislav Braca taj koji nosi nadimak »Mister«, da je Olga član Partije i član komiteta Skoja u Pančevu i da radi u partijskoj tehnici sa Dragicom Petrov koja živi u okolini Vršca a povremeno dolazi na sastanke u Pančevo i tom prilikom preuzima propagandni ma­ terijal. I o drugoj Bracinoj sestri Jelisaveti Bebi re­ kao je da ilegalno živi u Pančevu i radi sa Olgom i drugim ilegalcima. Aldanu je bilo zabranjeno da napušta Crepaju bez odobrenja. On je, ipak, nekoliko puta, tajno, prerušen u seljaka, dolazio u Pančevo, pa čak i u Beograd, i podnosio izveštaje Gestapou. Samo petnaest dana posle puštanja iz zatvora već podnosi drugi izveštaj o kretanju Brace, Bebe 57 �i drugih i da ilegalci često menjaju stan, falsifikovane legitimacije, da se prerušavaju. Na jednom od sledećih sastanaka Petar Aldan »Hans« izvestio je Friča, koji je radio u Gestapou u Beogradu, da komu­ nisti pripremaju velike diverzije i da će izvršiti na­ pade na okupatorske funkcionere. Neko vreme Aldan je skoro bez straha radio za policiju misleći da Partija ne zna da je provalio svoje drugove i drugarice. I nije znala, jer nije imala mogućnosti da brzo proveri njegovo držanje. Upla­ šio se tek kad mu je Stevica Jovanović naredio da se povuče iz Pančeva u Crepaju i da se više ne javlja policiji. A ovo je usledilo slučajno. Neobazrivošću policije, pronela se vest da Petar Aldan radi za nju. I dok se to ne proveri, nije smeo napuštati Crepa­ ju. Gestapo se zabrinuo za svog agenta jer se nije javljao nekoliko dana. Bilo je to početkom oktobra. Crepaja je bila važan punkt ilegalaca. Tu su se sastajali partijski rukovodioci, skupljao i čuvao po­ treban materijal, sklanjali se progonjeni. Pojedinci su dobijali zadatke i odlazili na izvršenje. Aldan je čekao trenutak kako da se obračuna sa komunisti­ ma kako ne bi imali priliku da izvrše proveru o nje­ govom držanju, a pogotovu vest koja je govorila da je postao doušnik. Iako su ilegalci nastojali da on ne sazna ništa o njihovim namerama i akcijama, neka­ ko je Aldan Petar saznao da predstoji sastanak na kome će se doneti važne odluke a prisustvovaće par­ tijski i skojevski rukovodioci. Iako mu je bilo za­ branjeno da napusti Crepaju, uspeo je da neprimećen ode u Pančevo i obavesti naredbodavce da će se sastanak u Crepaji održati 21. oktobra 1941. godine. Ostavio je i skicu bloka kuća, jer nije znao u kojoj će se kući održati sastanak pa je za svaku sigurnost dao širu skicu, mada je izrazio pretpostavku u kojoj bi to moglo biti. Bila je duboka noć. Nad Crepajom pun mesec, kao dulek, drhtao je u smrzlici najave dolazećeg os­ vita. Slana je od banatske ravnice napravila neki ču­ dan beli pločnik. Sve je ličilo na zimom išibanu ste­ pu. Odnekud se pojaviše jesenji oblaci, niski i teški, mesečina se ugasi. U jednoj maloj sobici seljačke kuće Perse Živkov, domaćice, održava se skup ilegalaca, komunis­ ta. Pored Žarka Zrenjanina, tu su Olga Petrov, Ste­ vica Jovanović, Sava Žebeljan, Mita Živkov, Strahinja Stefanović. 58 �Kada je sastanak završen, ilegalci su polegali da se odmore. Persa, tetka Mite Živkova, jednog od pri­ sutnih ilegalaca, ostala je da stražari. U jednom tre­ nutku primetila je »da nešto ima oko kuće«. Primetila je siluetu čoveka u bašti. Iznenadni pucanj ne­ poznatog i nespretnog »gosta«, kroz krošnje drveća, potvrdio je njenu sumnju. Znači: kuća je bila opko­ ljena! Persa je brzo utrčala u kuću i probudila umor­ ne ilegalce. Uplašila se za živote partijskih rukovodi­ laca. Uplašeno im je govorila: »Brzo, brzo, Nemci su pred 'kućom«. Ilegalci su spavali obučeni. Brzo su dograbili oružje i pošli napolje. Pucnji su već odjekivali. Kako se to sve zbivalo saznajemo iz izjave same Perse Zivkov: — Između 21/22. oktobra, oko jeda­ naest sati uveče, napala je crna policija, njih 36, na moju kuću. Čini mi se da je ova policija došla iz Pančeva, Kovačice, Kačareva. Kod mene su tada bili Olga Petrov, Žarko Zrenjanin, Stevica Jovanović, Momčilo Stefanović i još jedan drug koga nisam poznavala. Uoči toga dana kod mene je bio i Braca Petrov, ali je morao da ode pre sastanka po zadatku Partije. Svi su imali pištolje. No, sećam se da se Olga žalila da ima samo dva metka u pištolju. Nemci su opkolili kuću, a kad sam izašla, oni su već dolazili iz bašte u dvorište. Vratila sam se i probudila ih. Pošto su spavali obučeni, s oružjem su izleteli napolje. Olga je zaboravila kecelju, mara­ micu i legitimaciju. Bila je u mojim haljinama, u beloj suknji i jakni. Ja sam ostala u sobi i brzo ponameštala krevete. U jednom mahu je počela puc­ njava. Iako su se izmešali, u dvorištu je bila gusta tama, Švabe su ipak pucale. Izašla sam u dvorište i pitala: — Ko je to? Nemci su me naterali da dignem ruke uvis. Pi­ tali su me koga ima unutra. Rekla sam da nema ni­ koga, da sam sama. Upalili su fenjer i za mnom ušli u kuću. Sve su razgledali, potom su me oterali u opštinu. Nešto Švaba ostalo je, međutim, oko kuće. Mislim da je u toj velikoj pucnjavi Olga bila ranje­ na. Ali, uspela je da se izvuče kad su obratili najve­ ću pažnju na mene i kada su me, kasnije, odvukli u opštinu. Kasnije mi je Stevica Jovanović pričao da su se srećno izvukli na Vodice. Rekao mi je i to da 59 �se Olga u pucnjavi odvojila od njih i da je pošla na drugu stranu, u pravcu slam e... U opštini su se već nalazili još neki privedeni meštani. Persa se obradovala kada među njima nije videla nijednog ilegalca, posebno se plašila za sudbi­ nu Olge jer je poslednja izašla i to za vreme najveće pucnjave. Iz knjige »Odgovor je: NE!« Branislava Božovića, saznajemo da je akciju opkoljavanja komunista vodio SS-natporučnik Rajzer s policijom u crnim uniformama — »manšaftovcima«. Iz službene beleške gestapovca Friča, od 24. oktobra 1941. godine, sazna­ jemo da je izdajnik Petar Aldan, ili agent »Hans«, naznačio kuću u kojoj će se održati sastanak komu­ nista. Frič, naime, beleži: »Blok kuća bio je blokiran sa 40 ljudi »nemačke momčadi« (manšaftovci). Bilo je potrebno da se opkoljavanje kuće, posebno te jedne, izvrši polako i, što je najvažnije, tiho. Ipak, desilo se da je opaljen hitac iz karabina«. Branislav Božović u pomenutoj knjizi kaže da­ lje o ovoj akciji u Crepaji: »Gestapo je dao negativ­ nu ocenu ovoj akciji: Akcija u Crepaji može se smatrati kao potpuni neuspeh«. Rajzner, koji je vodio ovu akciju, da bi se op­ ravdao za neuspeh, navodio je da je okršaj bio že­ stok. Nije mogao da prizna da su ga ilegalci nad­ mudrili. Olgina drugarica iz Vršca Kornelija Ankucić, koja je sa njom bila na Banjici, u svojim sećanjima navodi: »Olga mi je pričala da je s otkočenim revol­ verom pojurila ka izlazu i kroz kišu kuršuma izašla iz dvorišta na ulicu gde je jedan metak pogodio u desnu nogu. Pala je, ali je primetila da se zamka može izbeoi. Otpuzala je do jedne kuće gde su je pre­ plašeni ukućani sklonili u štalu. Tako ranjena, pre­ noćila je u jaslama, a sutradan je otišla u Opovo gde joj je rana previjena«. Rana je bolela, a morala je da pešači do Opova. Nadala se da će joj lekar pružiti pomoć. Poznavala ga. Odbio je zalupivši vrata pred njom. Iznenadila se ovakvom postupku. Tek kad je došla drugom lekaru, rana je previjena i on je povezao u Barandu. Tu je Olga nameravala da ostane dok ranu ne izleći. Doktor Dragomir Cukić, koji je Olgi pružio po­ moć, ovako opisuje taj događaj: 60 �— Jednog hladnog i tmurnog dana, bilo je jut­ ro, krajem oktobra, kad sam se spremao da pođem kod jednog bolesnika u Barandu, u moju ordinaci­ ju ušla je lako obučena i povezana maramom jedna žena. Predstavila se. Rekla je otprilike ovako: »Ja sam Olga Petrov, drugarica vašeg Ace (moga šuraka Aksentija Markovića). Verovatno ste čuli o meni. Ra­ njena sam u nogu, pa Vas molim da mi previjete ra­ nu«. Pri pregledu sam konstatovao da metak nije povredio ni kost, niti, pak, krvne sudove ili nerve. Olga se nije mnogo žalila na bolove, pri hodu jedva se moglo primetiti da hramlje. Sećam se da sam joj na ranu stavio debeo sloj gaze i čvrsto previo dugač­ kim zavojem. Tako je mogla da korača slobodno, bez opasnosti po samu ranu. Posle toga mi smo se pozdravili i Olga je pošla. Moram, međutim, da vam ispričam i ovo. Dok sam se spremao da pođem u Ba­ randu kod bolesnika, video sam Olgu kako stoji s jednim seljakom koji je mene čekao kod kola, a zva­ li smo ga »Francuz«. Sišao sam iz ambulante i Olga me je vrlo učtivo pitala: »Hoćete li povesti i mene?« Pozvao sam je da sedne kod mene na kožni »sic«, ali je ona sela napred s kočijašem, i tako smo, eto, pošli. Sećam se da smo uz put, prolazeći kroz Opovo, sreli nekoliko crnih policajaca. Olga je nešto raz­ govarala s »Francuzom«, ali se meni više nije obra­ ćala. Kad smo doputovali u Barandu, Olga je sišla kod nekih njenih poznanika i ušla je u njihovu ku­ ću. Kasnije sam čuo da je uhapšena, ali da na saslu­ šanju nije ništa pomenula, tako da ja nikad nisam saslušavan od Gestapoa... Spiler traga za Olgom U dokumentu »Zbornik XII« pod naslovom »Spiler traga za Olgom«, kaže se: »Dok je policija vodila hajku za odbeglima iz Crepaje, Spiler je besneo što mu je promakla ova prilika da uhvati rukovodioce Partije, nosioce Po­ kreta u Banatu. Ovaj bivši kraljevski policajac, koji ie do rata služio u Zagrebu i Novom Sadu, isticao se, u prvom redu, u borbi protiv komunista. Čak je i doktorirao na temu o širenju komunizma u Evro­ pi. Sada se, dakle, bio našao u redovima policajaca crne uniforme na lično angažovanje doktora Šepa Janka koji je bio vođa »folksdojčera« u Jugoslaviji. 61 �Franc Rajt je jednom prilikom rekao za Špilera: — To je srce i mozak policije u Banatu. Kad je Olga došla u kuću poznanika Žike Nova­ kova, misleći da će u njegovoj kući biti na bezbednom mestu, domaćin je bio iznenađen. Znao je da je za Olgom raspisana poternica i obećana visoka nagrada onome ko je prijavi policiji ili uhvati. Brzo se pribrao i, kao u šali, rekao nenadanoj gošći: »Za­ misli da te za onolike novce prijavim?« Olga se trgla, oblio je hladan znoj. Ipak, snašla se, i rekla: — Šta govoriš, čoveče?... Samo pokušaj, uosta­ lom. — Ma, ne boj se, — nasmejao se domaćin kuće. Domaćin ju je sakrio u dimnjaku kuće. »Za sva­ ki slučaj, da te niko ne vidi«, rekao je. Olga se sklupčala i umorna zaspala, i ne sluteći da će je poznanik iz detinjstva izdati za okupatorski novac, kojim će kasnije kupiti konje. Pošto se uverio da je Olga zaspala dubokim snom i da uskoro neće da se probudi, Žika je pošao u opštinu. Toga dana u opštini nije bilo ni predsednika, ni beležnika. Podbeležnik Stanko se presekao kad je čuo gde se Olga nalazi. — U mojoj kući spava Olga Petrov! Upravo je stigla. Ranjena je. Hoćete li mi isplatiti sve one nov­ ce, a ? ... Podbeležniku zalupa srce. »Znači, ja sam taj koji će ščepati Olgu!« Pri pomisli da će mu Juraj Špiler uputili blagonaklon pogled, možda mu staviti ruku na rame, udari mu krv u uši. Gotovo da je zanemeo od sreće. Odjednom, kao da se sledi, pa će Žiki: — Slušaj ti! . . . Ako nije istina to što govoriš, Špiler će morati da izmisli nov način umorstva za tebe!... — Istina je, istina... A ove novce, imaš li ovde, u opštini? Ili ih negde skrajnute držiš? Ili su, mož­ da, u policiji toliki novci, a? — mrmljao je Žika. Podbeležnik Stanko je, zatim, pripalio cigaretu. Zurio je kroz prozor. Dugo. Toliko dugo da mu je ci­ gareta bila već dogorela do usne. a da nije primetio. Nešto je proračunavao: kakvu će korist imati, koli­ ko će mu ugled i poverenje porasti kod gospodara. Računao je na veći položaj i vlast. Zamišljao je ka­ ko ćc se svi pred njim klanjati i strahovati. U jedan mah uze pero i napisa nalog za hapšenje Olge Pe62 �trov. Zovnu dvojicu seoskih stražara i dade im na­ log. Ovi krenuše. Jedan od njih uz put reče: »Šta nam je ovo trebalo. Uvalismo se kao svinje u bla­ to!« Drugi mu odgovori: »Ćuti, moglo bi te to koš­ tati glave... Idemo...« S uperenim puškama ušli su u naznačenu kuću i prišli odžaku. Probudili su je udarcima hladnih, isturenih puščanih cevi. Olga se trgla, pokušala je da upotrebi revolver, ali nije uspela. Stražar je uda­ ri po ruci. Uzimaju joj oružje. Onaj drugi stražar kaže: »Ovo je njena legitimacija«. Vezuju joj ruke i odvode u opštinu. Olga je nastojala da ne hramlje. Barandom se začas preneo glas da je Olga žrt­ va potkazivanja. Ljudi je gledaju s prozora ili u pro­ lazu. Jedan seljak sa ženom gleda za njom i kaže: »Što kod nas ne svrati! Zar našu Olgu da uhvate?« Uvode je kod podbeležnika. On joj se strogo ob­ raća: — Ti si Olga? — Ne, ja sam iz Debeljače — kaže, pružajući mu legitimaciju. — Nisi ti iz Debeljače. Znam ja tebe. — Ja vas ne poznajem. — Pozvaću seljake da potvrde. Ubrzo su u opštinu dovedeni brojni seljaci iz Barande da je prepoznaju. Svi su, međutim, izjavili da tu ženu ne poznaju. To je išlo u prilog Olginoj tvrdnji da je seljanka iz Debeljače. — Krijete komuniste! Bićete kažnjeni — prete­ ći je govorio. — Mi smo već kažnjeni — reče jedan seljak. — Šta to misliš? — Navalile vrane i gavrani na naš banatski ku­ kuruz. .. — Znam na šta misliš. Bolje skrati jezik! Progovoriće ona kod Špilera. A vi idite da branite ku­ kuruz. .. — Nemamo puške, inače bi bilo veselo... — Opet ti? Svi ste vi komunisti! — Nismo mi u Barandi svi komunisti. Ima, vi­ diš, podbeležniče, i vaših... Za ove reči, batinaši ga ščepašc i isprebijaše do besvesti. Baranđani su, vraćajući se kućama, govorili: »Kud bi, pobogu, izdali svoje dete! Rasla s našom decom...« 63 �O hvatanju Olge Petrov odmah je bio obavešten zloglasni Špiler. Kao bez glave dojurio je sa svojim agentima u Barandu. čim je ugledao Olgu, obratio joj se nadmeno i cinično: — Kakvo zadovoljstvo! Ponovan susret sa gos­ pođom Olgom. O, vi ste se prerušili u seljanku! Uza­ lud, ja sam zapamtio vaše lepo lice. Čujem da ne priznajete svoj identitet. Da, tako se komunisti po­ našaju. Ništa ne priznaju. — Ja sam dz Debeljače. — Šta ovde tražite s pištoljem? — Došla sam da kupim žito. — Za koga? — Za neke izbeglice. — A pištolj ? — Pištolj nosim zbog raznih protuva na putu. — Priznajem, vešta odbrana, ali je vaša nesre­ ća što se mi znamo još iz Novog Sada a to nije bilo odavno. — Vi ste me zamenili s nekim. — Isključeno. Špiler gleda njenu legitimaciju i kaže da je falsifikovana, ali veoma vešto. Olga uzvrati: — Varate se. Zamenili ste me s nekom ženom. — Pokušaćemo nešto drugo... Olga je shvatila da je Špiler prepoznao i rešila se na ćutanje bez obzira šta će je snaći. Špiler je preko svojih agenata koji rade u pančevačkoj polici­ ji znao da je Olga u partijskom rukovodstvu i jed­ na od najaktivnijih. Siguran je bio da ona zna više partijske rukovodioce, baze, način održavanja veza među ilegalcima i ko ih pomaže u pozadini. Pomis­ lio je: ovo je prilika za moju karijeru! Domoći se Žarka Zrenjanina i drugih. Znao je da je Olga čvrs­ ta, u to se osvedočio u Novom Sadu kad je bila u zatvoru. Moraće da sada primeni nemačke metode, mada mu je bio bogat repertoar još iz žandarske Jugoslavije. »Sve m etode...« u sebi je govorio taj čovek-zver. Branislav Božović ističe i ovo: »Špiler je odmah počeo da zlostavlja Olgu. Tu, u opštinskoj zgradi, vezali su joj ruke i noge, protu­ rili drvo između dva stola, i u takvom stanju je mu­ čili. Kako odmah nije ništa priznala, Špiler joj se obratio pretnjom: — Videćeš šta te čeka u Bečkereku! 64 �Sadašnja generacija učenika osnovne škole u Barandi, u kojoj se školovala i Olga Radišić 5 Olga Pc* \ �Za vreme tih mučenja donela je odluku da na sva pitanja odgovori ćutanjem. Nije htela reći ni svoje ime. Prkosnu i odlučnu Olgu odveli su iz Barande u Bečkerek. Bila je okružena grupom agenata-specijalnih Spilerovih batinaša koju su nazivali udarnom grupom. Ćim su je doveli Špiler je uveo u veliku prosto­ riju u kojoj je grupa esesovaca i policajaca s Raj tom na čelu slušala preko radija vesti s istočnog fronta. Špiler ju je tu doveo da se pohvali »lovinom« i po­ kaže je Rajtu. Prefekt policije joj se provokativno obratio: — Šta je to s vama komunistima? Crno vam se piše. Ruski medved je bačen na kolena. Nije mogla da se uzdrži, u stvari, nije htela da uskrati odgovor — njemu, Špileru, svim tim esesov­ cima i policajcima okupljenim da se naslađuju nemačkim pobedama na istočnom frontu: — Sovjetska Unija će pobediti! Možda ja to ne­ ću doživeti, ali moji drugovi hoće. I uzviknula je pred svima: — Živela naša pobeda! Htela je svoje mučitelje i neprijatelje da razbesni, da im pokaže da su komunisti uvereni u pobedu Sovjetskog Saveza, da se ne plaše nemačke sile i po­ licije. Špiler je zatvorio u samicu kako ne bi imala nikakve kontakte sa ostalim uhapšenicima iz više razloga: da drugima ne diže moral, da ih ne uči kako da se drže pred neprijateljem, da ne sazna šta se dešava van zatvorskih zidina i da joj neko ne pru­ ži pomoć. Vešana iznad vatre Policijski zatvor u Bečkereku (Zrenjanin) bio je u omanjoj zgradi. Sa deset ćelija koje su imale ma­ le prozore sa debelim rešetkama. Visoko postavljeni prozorčići jedva su omogućavali da dnevna svetlost prodire u tamničke ćelije. Prema dokumentima ko­ ji se odnose na tu kaznionicu, saznajemo da je u pojedine ćelije strpavano i desetine ljudi. Svi su sta­ jali na nogama, jedan uz drugog. Vazduh je unutra bio zagađen. Unaokolo prljavština. Žeđ. Glad. Ljudi su padali u nesvest, mrtvi. Jednog dana su dobijali čašu vode, drugog mrvicu ubuđalog hleba... 66 �U dvorišnoj zgradi nalazile su se prostorije u kojima su agenti mučili i saslušavali zatvorenike. Po zidovima su bili okačeni »arsenali« sredstava za mu­ čenje. Na zidu islednikove kancelarije bila je najbo­ gatija »zbirka« rekvizita za mučenje. Na stolu — aparat za mučenje strujom! Te su prostorije delovale zastrašujuće i dok se gledaju, a kamo li kad se primene sredstva mučenja. Doktor Juraj Špiler smatran je, rekosmo, za jed­ nog od najsposobnijih i najsurovijih policajaca, ne­ ki ocenjuju čak i u Evropi. Imao je veliko iskustvo u proganjanju naprednih ljudi za vreme bivše Jugo­ slavije. S još većim žarom služio je Hitleru i mon­ struoznoj ideji nacizma. Labilne uhapšenike umeo je da slomi i da ih privoli da rade za njega; da ih baci na najniži stepen na koji čovek može da padne — izdajstvo! U novoj policijskoj garnituri izuzetno je brzo napredovao. Unapređen je u čin pukovnika! Postao je komandant bezbednosti za Banat. Komunisti su znali da im je on najlukaviji i najkrvaviji protivnik. Zločinca sličnog Špileru, verovatno je bilo teško na­ ći u celoj gestapovskoj mašineriji Trećeg Rajha! Pokušaji da Špiler bude likvidiran ostajali su samo pokušaji. Likvidaciju je srećno izbegao neko­ liko puta. Jednom je, na primer, uspeo da se u nje­ gov stan uvuče ilegalac. Prerušio se bio u seljaka. Zločinac Špiler je, međutim, samo koji časak rani­ je bio otišao. Ipak, da nije bilo potkazivača, uzalud bi bile i njegove sposobnosti. Da nije bilo onakvih kao što je Petar Aldan, Žika, izvesna Desa Marković zvana »Grobarka« i njima slični, moć »antikomunističkog doktora« Juraja Špilera bila bi mnogo manja. Ova­ ko, izdajom malodušnih i srebroljubivih, mnogi is­ taknuti sinovi i kćeri Banata postali su žrtve Špilera i Gestapoa. I Persa Živkov iz Crepaje, u čijoj je kući odr­ žan onaj sastanak kad je Ogla Petrov ranjena, bila je uhapšena i dovedena u bečkerečki (zrenjaninski) zatvor. U drugom delu izjave koju je svojevremeno dala, Persa kaže: — Dvadeset i trećeg oktobra u šest časova izjut­ ra stigli smo u Zrenjanin. Odmah su me bacili u će­ liju broj pet, tamo u »Magistratu«. Tu sam zatekla Olgu Ubavić, Maru Tutkalj, Erdeljanovu, nekoliko Crepajaca, među njima su bili i Radmila i Kata Bo67 �rojev. U toj ćeliji bila sam mesec dana. Već petog dana bila sam suočena s Olgom Petrov-Radišić. Prokletnik Špiler bio je unutra, Krsta Kozlovački, Vilhelm, Olga i ja. Kad sam ušla u sobu, Olga je bila oslonjena na neki ormar. Odmah sam primetila dve jake rasekotine — jednu iznad oka, na obrvi, a dru­ gu na gornjoj usni. Bila je gologlava, marama joj beše preko ruke. Bila je u haljini u kojoj je i uhap­ šena. Ništa nije rekla, ali me je pogledala oštro. I danas osećam taj pogled heroja! Špiler se uneo u li­ ce Olgi i rekao: »Evo ti drugarice kod koje si bila!« Olga je odgovorila srdito: »Sad je prvi put vidim u životu«. Špiler je, zatim, viknuo: »Gle, hoće da je spase«. Zatim je ovaj krvopija pitao mene: »Pozna­ ješ li ovu ovde?« Rekla sam: »Ne, ne poznajem je«. Još me pitao gde je Olga ranjena, a ja sam rekla da ni to ne znam ... Persa Živkov iznela je i ovo sećanje: — Čula sam da Olga nije htela u tamnici da je­ de. Čula sam i da su je mnogo tukli. To mi je pri­ čao jedan Švaba, ime mu ne znam. Znam i ovo: Ka­ ko Olga nije htela ništa da kaže i da oda, Špiler joj se obratio cinično se smejući: — Nećeš izdržati. Bilo je i tvrđih od tebe pa su kod mene »propevali«. Ti ćeš nas još i moliti za sa­ slušanje. .. Olga Petrov je, kasnije, u ćeliji na Banjici, pri­ čala o mučenjima u Zrenjaninu. Njene preživele dru­ garice sećaju se da im je govorila kako su je batina­ li po tabanima. Kad ni to nije pomoglo, kad nisu uspeli da iznude bilo kakvo priznanje, onda su joj glavu stezali kaiševima. Vešali su je za kosu. Zatim su joj ošišali divnu bujnu, kao noć crnu kosu. Pa su joj opet vezivali kaiše da bi stezanje bilo efikas­ nije. Pored Olginog vezanog tela, i glave pritegnute do prsnuća, sedeo je jedan agent i čekao kad će Ol­ ga da progovori. Prolazili su časovi i časovi, vreme je promicalo ćelijom kao sablasna kolona mrtvih, ali je Olga, skojevka i komunist, rodoljub i učitelji­ ca, ćutala, trpeći nepodnošljiva sevanja u glavi. Viđeći da je Olga ostala nema, Juraj Špiler pre­ lazio je na nova mučenja. Skidao bi kaiševe i kofama.hladne vode vraćao je svesti. Zatim bi joj usi­ janim gvožđem pekao tabane već osute ranama od batina. Gasio je cigarete po njenom prelepom telu, po rukama, na grudima. Međutim, ni reči, ni jauka! Špiler je, potom, založio vatru. To je izazvalo za68 �prepašćenje i u krvi ogrezlih batinaša iz njegove grupe. Onda je vešao Olgu nad visokim plamenom, koji je sam razgorevao. I nad taj plamen nadnosio joj list desne noge na kojoj je bila rana od puškaranja u Crepaji. Olga je i to izdržala. Samo ćutanje, prezir prema zlikovcima i mukama. Iz njenih još uvek krasnih očiju drugo se nije moglo pročitati... Olgino ćutanje dovodilo je Špilera do ludila. Pred čvrstinom komuniste i rodoljuba padali su grozni metodi jednog krvnika, zveri uvek žedne ljudske krvi. Jednom je, posle dugog mučenja, os­ tala na podu ćelije polumrtva. Špiler je bio izišao iz ćelije, a kada se smestio u svojoj udobnoj fotelji, namah odluči: »Idem, opet, u njenu ćeliju!« Uz put je grizao usnu i razmišljao: »Može da odnese tajne u smrt. To ne smem dozvoliti. Sve bi propalo ...« Nekoliko dana posle toga Olga je smeštena u zatvorsku bolnicu, da se oporavi kako bi Juraj Špi­ ler mogao, kasnije, da nastavi surovo isleđivanje. Trebalo je još jednom, mislio je, pokušati da se iz­ nudi bilo kakvo priznanje. Jedan bolničar, član KPJ, čuvši za Olgu, poku­ šao je da organizuje njeno oslobađanje. Lukavi Špi­ ler pretpostavljao je i takvu mogućnost, pa je oko ćelije postavio specijalno obezbeđenje. Ćim se malo oporavila, Olga je vraćena u ćeli­ ju Okružnog zatvora. Kakva je bila Olga neka posluži i ovaj primer... Jednom, dok je besvesno ležala na daskama ćelije, posle stravičnog mučenja, doveli su joj kćerku Ma­ re Erdeljan na suočenje. Erdeljanova je kasnije pri­ čala da je bila zaprepašćena. Olga nije bila ni u sta­ nju mučenika, bila je kao smrt. Tu njenu zabezek­ nutost pojačao je i vođa Špilerovih batinaša Vilhelm, koji je Olgu, da bi je povratio iz kome, stao snažno šamarati ogromnim šapama po kojima je, od stalnog udaranja rodoljuba, krv prosto bila podlila. Šake su mu bile zadebljale u krvavu kožu. Šta je Olga uradila kad se u stravi jave, za tren, vratila iz duboke nesvesti? Pridigla se i pljunula razbojni­ ka! Vithelm, iznenađen, za trenutak zastade i zaneme. Potom, jurnu na smrlo Olgino telo. Da pokaže snagu i surovost htede da zadavi bespomoćnu ženu. Umešao se Špiler, bila mu je potrebna za dalje is­ leđivanje. 69 �Kćerka Mare Erdeljan videla je na Olginim no­ gama velike opekotine, rasekotine, nokti su joj bili plavi, ispod njih tragovi zabadanih eksera ... Dokumenti i sećanja potvrđuju i ovo: jednom je, po Špilerovoj naredbi, na Olginu ošišanu glavu, na teme, padala kap po kap ledene vode. Olga nije mogla da se pomeri ni milimetar tako je bila veza­ na. Takvo mučenje dovodilo bi uhapšenika do ludi­ la, Olga je poslednjom snagom sačuvala prisebnost da ne progovori, da ništa ne kaže prisutnom agentu. Špiler je jednom pribegao i ovom: dovodio je Olgu da gleda, posle njenog mučenja, mučenje dru­ gih rodoljuba u zatvorskom krugu. Olga bi zatvarala oči da ne gleda patnje zatvorenika. Agenti su joj tada šamarima razrogačivali oči, prisiljavajući je da to gleda. Posle mučenja, vraćajući se iz ponora tame nesvesti, na gotovo usmrćenom licu, krilnuo bi osmeh jer je ostala pobednik. Olgino lice bila je pobeda nad samim uništenjem! Radovala se što nije ništa priznala. Što je uspela da ne oda Partiju! Poslednje misli bile su jo j: da nije ko od drugova onda u Crepaji ili na kojem drugom zadatku Partije uhvaćen ili poginuo. »Da li mi je živ Braca?« — pitala se ova žena, sećajući se svog supruga. »Šta je s majkom i sestrom Gorom? . . . S njima ne stigoh ni da se poradujem ...« uzdahnula bi Olga. Nije znala da su se posle poslednjeg viđenja sa majkom i sestrom ove dve potucale od nemila do nedraga. Kada su majka Leposava i Gora, sklanjajući se iz Cente, pokušale kod jednog poznanika da se na nekoliko dana sklo­ ne, ovaj ih je odbio govoreći: »Ja imam decu i ženu. Ako saznaju da ste kod mene bile, pobiće nas i sve zapaliti«. Leposava mu je uzvratila pitanjem: »A zar ja nemam decu i za koga se moja Olga bori?« Do­ maćin je zalupio vrata i zaključao kao da su ove dve htele na silu da uđu. Leposava je sa detetom tu noć provela na jednoj njivi u snopovima kukuru­ za, a sutradan su krenule u Kalare gde je učiteljovao Bracin brat. Dokumenta beleže i ovo: »Dok je Špiler sasluša­ vao primetili bi da Olga miče usnama. Nisu mogli da to odgonetnu. To je za neprijatelja ostala tajna. Mi smo odgonetnuli: to su poruke vere u pobedu, zavet Partiji i narodu«. 70 �»Ponosno umirem za KPJ« Iskusni Franc Rajt, policijski prefekt, izrazio je divljenje prema Olginom držanju. Međutim. Njego­ ve reći imale su i drugi cilj, da je privoli na razgo­ vor, da skojevka i komunist prizna svoju delatnost, kaže imena saradnika, način organizovanja ilegalaca... Olgi Petrov nudili su pomilovanje u Gestapou, ako pođe putem Petra Aldana. Nije, međutim, bilo cene za koju bi ona izneverila ideale slobodara i vojnika Partije. Olga je bila svesna da revolucija ne može da slavi pobedu bez žrtava. Stoga, smatrala se srećnom i počašćenom da umre za KPJ. To je na veličanstven način i potvrdila kada je smogla snage da u memljivoj, crnoj zatvorskoj ćeliji u Bečkereku (Zrenjaninu) na zidu, svojom krvlju iz otvorenih ra­ na, napiše: »PONOSNO UMIREM ZA KPJ«. Moramo, ovom prilikom, istaći: netačno je da je Olga Petrov tu poruku, simbol jedne mladosti, na­ pisala u banjičkom logoru, u ćeliji gde je, kasnije, dospela. To je učinila na zidu mučilišta u Bečkere­ ku. Kada mučenja i svakovrsna obećanja nisu po­ mogla Spileru, u njegovoj želi da Olga progovori, drugog decembra 1941. godine, uz jaku vojničku pratnju, sprovedena je u Pančevo, u zatvor. Dok su je agenti uvodili u kola, Juraj Špiler je prokomentarisao: — Kakvo je ovo stvorenje? Kao da nije od kr­ vi i mesa! ... Olga je iz Pančeva, istog dana, prebačena u Be­ ograd. Cilj je bio da je Gestapo ponovno podvrgne mučenjima. Olga je bila prebačena u bezumlje banjičkog logora. Žika Novakov kod koga je Olga uhvaćena, uha­ pšen je, kasnije, i pred narodnim sudom u Zrenja­ ninu odgovarao je maja 1945. godine. Osuđen je na smrt streljanjem. Pravda je, međutim, dosta sporo stigla podbeležnika Stanka, čoveka koji je dao nalog za hapše­ nje Olge Petrov. Prema sećanju jednog oficira OZNE, koji je posle rata uhapsio Stanka, stvar je stajala ovako: Podbeležnik Stanko vešto se krio čak do 1954. godine. Između ostalih mesta, živeo je i u Idvoru, gde je bio zaposlen kao sekretar opštine. Pred kraj 71 �rata priključio se partizanima i bio je primljen u Partiju. Službujući, posle, u mnogim mestima, ves­ to je zametao trag. Oficir OZNE danas se seća podbeležnika a kaže: »I pored nesumnjivo vešte kamuflaže, stalno je živeo u strahu. Naročito je strepeo kad bi u opštinu došao neko iz Državne bezbednosti. Bila mi je sum­ njiva njegova preterana uslužnost i u meni je izaz­ vala podozrenje. Bilo je, međutim, dosta teško od­ mah reagovati, jer je Stanko brojnim aktivnostima u selu nastojao da se u njega ne posumnja, da bi ot­ klonio neizvesnost i strepnje kojima je bio optere­ ćen. Sedam se dobro i ovoga: kad god bi susretao majke ili očeve zavijene u crno, s neizmemom tu­ gom za mrtvim porodom palim u borbi protiv oku­ patora, kad bi do njega došao glas o izdajniku koji je dolijao, ili kad bi oficir bezbednosti zatražio po­ datak o držanju pojedinaca za vreme rata, to je za Stanka bila nova plima koja ga je obuzimala, ljulja­ la i kovitlala, kao što se iver gubi na velikim talasim a...« Oficir OZNE dodaje sledeće: »Posle proveravanja, aprila 1954. godine, sekre­ tar idvorske opštine Stanko je uhapšen. Poricao je navode optužnice da je učestvovao u hapšenju Olge. Imao je, međutim, još i drugih grehova. Pokazali su mu fotografiju na kojoj se vidi u društvu nemačkih policajaca u Centi 1943. godine. Posle tog doka­ za dugo nije mogao da se sredi. Na suđenju u Pančevu svedoci su iznosili teške optužbe na njegov ra­ čun, govorili su i jasno potvrđivali svoje navode da je Stanko najveći krivac za Olgino hapšenje i predavanje u ruke krvoloku Juraju Špileru. Pre ne­ go mu je izrečena presuda, jedno jutro stražar je u ćeliji zapazio lokvu krvi. I nepomično telo. Presekavši vene na levoj ruci, sam je sebi presudio«. Traganje za ilegalcima Dok se Olga nalazila u zatvoru, Borislav Braca Petrov je neustrašivo izvršavao zadatke Partije. Sve dok i on nije potkazan. Ovaj mladi komunista rodio se 14. februara 1921. godine u Bosanskom Brodu. Posle dve godine roditelji se sele u Vršac, gde je Braca odrastao. Ro­ 72 �ditelji su bili zauzeti od jutra do mraka da bi obezbedili sredstva za život. Braca je bio vredan, inteligentan, beskopromisan u svojim zahtevima i vrlo brzo zapažen među naprednom omladinom u školi i u Vršcu. Krug njegovih drugova gimnazijalaca i drugih stalno se širio. U ovom krugu su njegove starije sestre: Dragica i Jelisaveta zvana Beba, Lukrecija Ankucić, Ol­ ga Radišić i drugi omladinci i omladinke, koji su u skojevskoj organizaciji proučavali naprednu litera­ turu, pripremali sebe i druge za predstojeće događa­ je. U tome su imali veliku pomoć od Žarka Zrenjanina Uče i Dejana Brankovog. Opasnost koju je nosila fašistička najezda zbi­ la ih je čvršće da pruže otpor. Braca, pošto je matu­ rirao, upisao se na Pravni fakultet u Beogradu, ali mu je Partija naložila da stanuje u Pančevu, gde razvija političku aktivnost. Bracin dolazak u Pančevo mnogo je značio za omasovljavanje skojevske organizacije. Radio je na mnogim zadacima sa Stevicom Jovanovićem Icom, Olgom, Markom Kulićem, Ivom Kurjačkim, Lidijom Aldan i drugim aktivistima. Braca je ostao u sećanjima preživelih boraca s kojima je sarađivao kao odličan učenik u Vršcu, is­ kren drug, dovitljiv, odan Partiji, narodu. Sećaju ga se sa raznih takmičenja u školi gde je osvajao najviše nagrada. Bio je veoma aktivan u literarnoj družini »Skerlić« i isticao se svojim referatima. Ob­ rađujući različite teme, pokazao je široko obrazova­ nje i interesovanje za više naučnih i društvenih ob­ lasti. Evo nekoliko njegovih radova: »Francuska re­ volucija 1848. godine u istoriji književnosti u Voj­ vodini«, »Borba jugoslovenske mornarice za oslobo­ đenje i ujedinjenje«, »Naše jedriličarstvo«, »Vazduhoplovstvo i ratna mornarica«, »Uloga vojvođanske omladine u kulturnom životu«. Imao je još zapaže­ nih radova koji su mu doneli veliku popularnost. Posebno se pamti Bracin referat o Španiji. U vezi tog referata, prema sećanju Đure Marinkovića, Olga je često isticala da je Braca poka­ zao da je dostojan član Komunističke omladine Ju­ goslavije. — Braca je u geografskoj sekciji obradio temu o Španiji. U prvom delu osvrnuo se na osnovne ge­ ografske podatke, na ekonomske odnose i osobine 73 �tadašnje Španije, ali je potencirao aktuelnost poli­ tičke situacije u toj zemlji posle dolaska na vlast generala Franka. Jednom učeniku to nije bilo po volji, jer je bio vođa »ljotićevske skupine« u školi, pa je napao Bracu zbog drugog dela temata, u ko­ jem je fašizacija Španije podvrgnuta oštroj kritici. U polemici je malo ko mogao da se suprotsta­ vi Braci, posebno takav školski »drug«. Braca ga je gotovo ismejao pred svima jer je argumentovano govorio o patnjama španskog naroda. Kad je ljotićevac izgubio bitku s Bracom u diskusiji, doviknuo mu je: »Ti si komunistički agitator!« Braca je poku­ šao da tu kvalifikaciju skine sa sebe govoreći da je o Španiji govorio samo istinu. Ovaj se nije time za­ dovoljio, nego je na Bracu fizički nasrnuo. Jasno, Braca mu je uzvratio ravnom merom, sa još malo dodatka. Posledice su bile da se ovaj provokator za dugo nije pojavljivao. Njegova aktivnost je bila zapažena od partij­ skih rukovodilaca, te su ga početkom 1938. godine primili u SKOJ i, u Gimnaziji, rukovodio je akti­ vom. Naredne godine postao je sekretar MK Skoja u Vršcu. Krajem 1939. primljen je u Partiju i u Bi­ ro PK Skoja za Vojvodinu. Između ostalih zaduže­ nja, radio je i u partijskoj tehnici, gde su štampani razni materijali za idejno uzdizanje mladih ljudi i naprednih građana. Braca se veoma zalagao da se osposobljavaju i jačaju kadrovi, otklanjaju slabosti u radu pojedina­ ca i aktiva. Tražio je da se posveti veća pažnja žen­ skoj omladini i da se pojača rad sa seoskom omla­ dinom. Njegov se uticaj osećao u ćelom južnom Ba­ natu. Kad je prešao u Pančevo, formirao je Komitet Skoja i posvetio je veliku pažnju marksističkom ob­ razovanju mladih. Zapažena su njegova predavanja na logorovanju skojevaca na Testeri (Fruška gora), gde je bio pre­ davač sa Đorđem Zličićem na marksističko-lenjmis­ tičkom seminaru. Avgusta 1940. godine održana je u Petrovgradu V pokrajinska konferencija Skoja za Vojvodinu, u prisustvu 40 delegata koji su zastupali 14 mesnih komiteta sa 110 članova i oko 450 polulegalno pove­ zanih skojevaca. Tom prilikom je u ime CK Skoja prisustvovao Lola Ribar. Braca Petrov je tom prili­ kom bio jedan od referenata i izabran je za politi­ čkog sekretara Pokrajinskog komiteta Skoja za Voj74 �vođinu. Iste godine biran je za člana PK KPJ za Vojvodinu. Kao što je rečeno, radio je i u partijskoj teh­ nici na izdavanju potrebnih publikacija. Septembra 1940. godine u Novom Sadu izašao je prvi broj »Mladi radnik« kao organ PK Skoja a koji je tre­ tirao socijalna i ekonomska pitanja radničke omla­ dine. Urednici su bili Braca Petrov i Đorđe Zličić. Kako je, posle prelaska iz Vršca, bio baziran u Pančevu, i ovde organizuje rad partijske tehnike u kojoj su radile njegove sestre i Olga. Rad ove tehni­ ke bio je dobar i odigrao veliku ulogu jer se, putem letaka, biltena i drugim napisima, informisao narod 0 stanju na frontovima i o borbi partizana širom Jugoslavije. Rad članova Partije i skojevaca posle okupacije 1 napada hitlerovske Nemačke na SSSR, bio je veo­ ma otežan, ali i pojačan u pružanju otpora zavoje­ vačima. Za vreme okupacije u Pančevu i okolini u 1941. i 1942. godini, do Bracine pogibije, diverzije, sabotaže, napadi na policijske i na druge okupator­ ske organe, vezani su za njegovu ličnost. Bio je hrabar i snalažljiv, zato policija uporno traga za njim i njegovom porodicom. Za policiju je bila za­ gonetka: ko je to »Mister«? Pretpostavljali su da je to važan funkcioner u rukovodstvu Pokreta. Inače, policija je imala zadatak u prvom redu da otkriva i pronalazi partijske rukovodioce da bi obezglavili po­ kret i delovanje komunista, te je u Pančevu, pored Predstojništva policije, na istom zadatku radio i ko­ ordinirao akcije Gestapo, a svesrdno su se angažovali i »manšaftovci« iz redova nemačke narodnosti, koje je Gebelsova propaganda zaslepila i ubedila da će Nemačka zagospodariti svetom pa su se sa doju­ čerašnjim susedima nemilosrdno obračunavali, plja­ čkali ih, odvodili ih u zatvor. Ovima su na ruku išli slabići koji su se našli oči u oči sa neprijateljem. Da bi sačuvali svoju gla­ vu, pristajali su pojedinci da budu agenti, doušnici. Među njima i Petar Aldan. On je policiji otkrio ko je »Mister«. Sada su znali da je to Braca Petrov. Gestapo je od Aldana tražio da im dostavlja što tačnija i blagovremena obaveštenja o kretanju Brace Petrova i drugih, ka­ ko bi uspela akcija hvatanja istih. Aldan se svesrd­ no trudio, ali sva njegova obaveštenja su brzo zastarevala jer su ilegalci bili veoma oprezni, menjali 75 �stanove i baze boravka, kurire za vezu, javku, prerušavali se. Gestapo je nestrpljiv, Aldan obećava da će uskoro uslediti Bracino hapšenje i upozorava da je naoružan, nosi otkočen revolver. Agent je skrenuo pažnju gestapovcu da Braca neće dozvoliti da padne živ u ruke policije: »Posle hapšenja njegove žene Olge Braca je izvanredno op­ rezan. Izjavio je da u slučaju hapšenja neće dozvo­ liti da mu se približi nijedan policajac«. Aldan je upozorio da Braca ima više legitimaci­ ja i da se vešto prerušava i da čak usred bela dana prolazi Pančevom ispred nosa policajaca. Konspirativnost ilegalaca onemogućavala je agenta da brzo postigne uspeh. Za Petra Aldana Partija još nije mogla da izvrši proveru, pa su od njega skrivali mesta gde će se od­ ržavati sastanci. Ovaj agent obaveštavao je više po­ licijske funkcionere da među policajcima, folksdojčerima, ima koji sarađuju sa Partijom i obaveštavaju komuniste kad se sprema neka akcija hapšenja te se ovi na vreme sklanjaju. Saznao je da komunis­ ti imaju pomoć domaćeg Nemca za vezu između Pančeva i Beograda. Traganja se nastavljaju za ilegalcima. Gestapo se savetuje sa doušnicima, posebno sa agentom »Hansom«. Partija još nije mogla da izvrši proveru o njegovom držanju, a on se neprimećeno i u najve­ ćoj tajnosti sastaje sa svojim nalogodavcima, dobija instrukcije a on njima pruža obaveštenja o kre­ tanju Stevana Jovanovića, Brace i Bebe Petrov, Mi­ te Živkova i o drugima. Krajem decembra Gestapo i mesna policija u Pančevu preduzimaju akciju hapšenja. Na osnovu obaveštenja od doušnika da se Stevica Jovanović nalazi u kući u Ulici Helmuta Moltkea broj 8, preduzela je akciju. Ta je kuća bila svojina Save i Slavka Bokšana, koji je bio oženjen folksdojčerkom Anom. Stevica je u tom stanu živeo od novembra, gde su dolazili i drugi ilegalci. Ovom je kumovao agent »Hans«. Ujutru, rano, 25. decembra policija je opkolila pomenutu kuću. Stevica Jovanović je prihvatio bor­ bu u kojoj je hrabro poginuo. Neprijatelj je pretpostavljao da će u tu kuću naići još neki ilegalac i upasti u klopku. To se umalo nije desilo Žarku Zrenjaninu. Iz knjige »Od­ govor je: NE!«, saznajemo za taj događaj: 76 �»Tri dana posle pogibije Stevana Jovanovića po­ javio se na ulazu stana braće Bokšan nepoznati čovek. Naišao je na policijsku zasedu. Šta se tada do­ godilo, opisao je »nepoznati«: »U Pančevo sam stigao 28. decembra. U kući u koju sam otišao, kao i u kući preko puta nje, bila ie gestapovska zaseda. Tek posle saznajem da je u toj kući poginuo drug Jova (Stevica) 25. decembra. (Izvukao sam se zahvaljujući slabom junaštvu tih zlikovaca). Izgleda da su videli moj otkočeni pištolj i odšrafljenu bombu. Izlazeći na ulicu uperio sam revolver u pravcu suprotne kuće iz koje su me 'haltirali' kad sam ulazio. Oni su na to odgovorili bekslvom sa prozora. Tada sam se uglavnom natraške povlačio ka bližem ćošku i neprestano držao pod ni­ šan prozore obe kuće. U dva maha su pokušali da se postave na prozore radi pucanja, ali osim velike galame sa njihove strane ništa drugo nisam čuo. Vi­ deo sam samo to da su pomaljali glave kroz prozor i da su ih brzo povlačili. Stigavši do ćoška uspeo sam da se izvučem iz tog kvarta koji je zatim od­ mah blokiran . . .« Zahvaljujući svojoj hrabrosti i hladnokrvnosti, izvukao se iz ove opasne situacije Žarko Zrenjanin, sekretar PK KPJ za Vojvodinu, kako ga je policija u ovom slučaju nazvala »nepoznati čovck«. Posle pogibije Stevana Jovanovića, dužnost se­ kretara Okružnog komiteta preuzima Borislav Bra­ ca Petrov, zvani »Mister« za kim policija uporno traga, opominjući stanovništvo da ne primaju u ku­ će nepoznata iica, da se komunistima ne pruža uto­ čište u izuzetnoj zimi. Januarski dani 1942. godine bili su veoma hlad­ ni. Ilegalcima je bilo otežano kretanje a samim tim promena mesta boravka kako bi izbegli policijskoj potrazi. Ti otežani uslovi nisu prekinuli rad komu­ nista. Braca je bio neumoran. Policijski nalozi da bude nađen i uhapšen ostali su neizvršeni. Bio je neuhvatljiv. Sad preduzima akcije. Javlja se onamo gde ga policija ne očekuje. Jednom je sa pogranič­ nog carinika skinuo uniformu, uzeo oružje i legiti­ maciju da bi se u datoj situaciji time koristio. Bilo je to februara 1942. godine. Petar Aldan je i dalje neotkriven. Ilegalci još nemaju pouzdane podatke da je postao izdajnik. Umeo je da izmakne pažnji ilegalaca i da dođe na tajne sastanke sa policijskim šefovima i da im dos77 �tavlja razna obaveštenja. A kad je bio sa svojim drugovima, da bi potvrdio poverenje »govorio je o zlodelima okupatora, o borbi za oslobođenje zem­ lje, o pobedi koja predstoji, o srećnijoj budućnosti. Pretvarao se da je ostao isti kakav je bio pre hap­ šenja — ne samo pred drugovima nego i pred ses­ trom i bratom. Zajedno se, tobože, brinuo s njima kako da zametnu trag policiji...« (B. Božović). Gestapo je, posle Jovanovićeve pogibije, saznao da je Braca postao sekretar Okružnog komiteta i pleo je mrežu da ga uhvati. Ali je i Braca pojačao konspirativnost i nije prestajao sa aktivnostima: po­ vezuje ljude u organizaciju posle provala i hapše­ nja ili nečije pogibije, radi na pridobijanju novih članova za rad u Pokretu, upućuje ljude u rad. U vreme najvećih nemačkih uspeha na istočnom fron­ tu i pogibija članova Partije i Skoja, Braca podstiče veru u ljudima da će konačnu pobedu izvojevati Partija sa nesebičnim roboljubima. Početak marta 1942. godine doneo je tri sukoba policajaca i ilegalaca. Dva okrutna policajca, Stefan Rak i Matijas Groš, pošli su da uhapse ilegalca Paju Bulovana u Ulici 12, broj 1, jer su bili obavešteni da se tu skriva. Obojica su znali da su komunis­ ti naoružani i veoma brzo pružaju otpor pa su se dogovorili kako da iznenade i uhapse ilegalca, što bi im donelo priznanje i napredovanje. Upali su u kuću gde su zatekli Paju Bulovana. Potegli su oruž­ je i povikali: »Predaj se!« Bulovan je brzo reagovao. Iako iznenađen, prvi je pucao i ubio Stefana Raka, a Grosa ranio u levu ruku. Pucnjava je privukla pažnju Nemaca. Bulovan je pokušao da se izvuče pored železničke pruge, ali su ga pogodili meci gonilaca. Nemci su odmah zapa­ lili kuću Boška Belobrka u kojoj se Paja Bulovan nalazio, i porodicu uhapsili. Neprijatelj je ubrzo iz­ vršio odmazdu i o tome izdao saopštenje: »U vezi ranije odredbe Glavnokomandujućeg za Srbiju o izvršenju odmazde za ubistva nemačkih oficira i vojnika, građana pripadnika nemačke naci­ onalnosti i organa vlasti, a kao odmazda za ubije­ nog policijskog činovnika Stefana Raka i ranjenog policijskog činovnika Matijasa Grosa iz Predstojništva gradske policije u Pančevu, koji su vršeći svo­ ju tešku i odgovornu dužnost dana 3. marta ove go­ dine u jednoj kući u Pančevu napadnuti od komu­ nista, kojom je prilikom Stefan Rak ubijen, a Ma78 �tijas Groš teže ranjen, streljano je danas u Pančevu 75 lica ...« Među streljanima bila je i domaćica kuće u ko­ joj su agenti hteli da iznenade ilegalca, a domaćin je oteran u Norvešku i nije se vratio. Neprijatelj u saopštenju nije napisao da je poli­ cija bila napadač, nego obrnuto. Nakon dva dana usledila je druga akcija pančevačke policije. Alojz Kral, šef političkog odseka Predstojništva gradske policije u Pančevu, saznao je da se u Pančevu krije i radi ilegalac »Lala«. Ovog puta Alojz Kral je hteo policajcima da demonstrira veštinu hvatanja komunista. Hteo je sebi da pribavi slavu i pare jer je ilegalac »Lala« bio ucenjen. U st­ vari, »Lala« je bio Mita Živkov. Kral, pre nego što je pošao u akciju, poslužio se obaveštenjima Desanke Marković, koja je posle masovnih hapšenja počela da radi za policiju i mno­ ge je ilegalce otkrila. Ona je radila sa ranije pomenutim komunistima i nanela velike štete. Dobro je poznavala Mitu Živkova jer je po njegovim nalozi­ ma izvršavala neke zadatke. Njoj se u izdaji pridru­ žila i Dragomira Erbežnik — Mira. Mita Živkov nije znao za njihovu saradnju sa policijom. Njih dve je Kral poveo da mu pokažu kuću gde se ilega­ lac nalazi: Ulica Cara Dušana 51. U kuću je ušao Kral sa Mirom. Zatekli su ženu za mašinom i jednog mlađeg muškarca. Kral je pi­ tao ko je trebalo danas da dođe u ovu sobu. Doma­ ćica je odricala da išta zna o sastanku. Kral je pos­ lao Miru da zovne Desanku Marković, koja je osta­ la na ulici, radi suočenja. Mira je izašla a Kral je od prisutnog muškar­ ca tražio legitimaciju. Ovaj ilegalac, Mita Živkov, za­ vukao je ruku u džep i umesto legitimacije brzo je potegao pištolj i pucao u glavu šefa političke poli­ cije. Mita Živkov je odmah pojurio napolje. Na nje­ ga je pripucala Mira, i on je uzvratio pucnjem. Ona se uplašila i sklonila. Obe su požurile da jave poli­ ciji šta se desilo. Dok je stigla policija, ilegalac je zametnuo trag. On je bio bliski saradnik Brace i Olge Petrov. Odrastao je kao siroče. Završio je zidarski zanat i upoznao tegoban život siromaha. Povezuje se sa na­ prednom omladinom, postaje skojevac i član Par­ tije 1940. godine. Razvio se u beskompromisnog i 79 �odanog borca. Kada je Braca Petrov postao sekre­ tar Okružnog komiteta Partije, Mita sa terena do­ lazi u Pančevo gde je radio sa Bracom i Bebom. Bio je iskusan i snalažljiv, umeo je da oseti odakle mu preti opasnost i da izbegne policijske zamke. Ali teš­ ko je bilo predvideti da će doći udarac odakle se ne nada. To je ovako opisano u knjizi »Odgovor je NE!« B. Božovića: »Nije mogao da predvidi, da oseti da je Desanka Marković kadra da ga izruči policiji. Samo su ga snalažljivost, brzina reagovanja i smelost spasle iz situacije u koju ga je ona dovela. Otkriven je još jedan provokator policije iz partijskih redova. Mita je postao još oprezniji. Ali u drugog provokatora, sa kojim se povremeno viđao, nije posumnjao. A taj »drug« je predstavljao mač nad Lalinom glavom, smrtnu opasnost za hrabrog revolucionara. Kao zla kob uhodio je radnika komunistu, vrebajući pogo­ dan trenutak Laline neopreznosti da ga izruči poli­ ciji. Bio je to Petar Aldan. Za Lalu — drug, za Ges­ tapo — potpuno pouzdani agent«. Ovaj agent je saznao i to da je Mita Živkov Lala izvestio Žarka Zrenjanina da je ubio Alojza Krala. Neprijatelj nastavlja da zastrašuje narod. Izdato je saopštenje da je izvršena odmazda za ubijenog Kra­ la: streljano je 50 lica u Pančevu. Pogibija pomenutih agenata zabrinula je ne sa­ mo policiju Pančeva nego i Gestapo. A iz Velikog Bečkereka došli su policijski prefekt Franc Rait i Juraj Špiler i sa sobom poveli svoju takozvanu udar­ nu grupu. Špiler je 6. marta lično saslušavao uhapšene građane. U jednoj grupi uhapšenih nalazio se i kro­ jač Nikola Karavla. Kad su ga uveli u prostoriju za saslušanje, ponašao se uplašeno i snishodljivo. Isku­ sni policajac je procenio da ovaj ima nešto da kaže. Strah se pojačavao kricima mučenih u susednoj so­ bi. Povremeno se javljao neprimetan osmeh koji je značio da ima nešto da »proda« da bi sačuvao glavu. Špiler je procenio da je trenutak da iskoristi malodušnost Nikole Karavla. Prisilio je sebe da bu­ de ljubazan, ponudio uhapšeniku da sedne, čak i da zapali cigaretu. I progovorio je. Kazao je gde se na­ lazi Braca sa saradnicima. Bila je to prizemna kuća u predgrađu Pančeva zvanom Topola. Tamo je ilegalcima nosio hranu. 80 �Sa ovim obaveštenjima Špiler je upoznao Franca Raj ta. Odmah je održano savetovanje i zaključe­ no: u ranu zoru opkoliti kuću dvostrukim obručem vojnika, policajaca i agenata. U akciji su učestvova­ li: 60 nemačkih vojnika, 20 žandarma i osam agena­ ta koje je Špiler doveo iz Velikog Bečkereka. Kuća je opkoljena. Preko puta opkoljene kuće postavlje­ na su dva puškomitraljeza a glavni teret trebalo je da ponese udarna grupa. Karavla je vodio i poka­ zao kuću opominjući Špilera da se paze jer se ile­ galci živi neće predati. Plašio se da će, ako pogine neki vojnik ili agent, i sam biti žrtva odmazde. U ranu zoru počela je akcija. Agent Jozef Vilhelm je pucao iz pištolja u prozor opkoljene kuće. Špiler je povikao: — Policija, predajte se! Iz kuće nisu odgovorili. Za to vreme ilegalci su brzo uništavali raznu dokumentaciju i drugo, i sp­ remno čekali. Ponovio se poziv i opomene: — Opkoljeni ste! Nemate kuda! Predajte se! Nastalo je napregnuto iščekivanje sa obe stra­ ne. Ilegalci su odgovorili vatrom iz pušaka i pišto­ lja, bacali bombe i dinamit prema opsađivačima. To je bio jasan odgovor da se neće predati. Četiri ilegalca protiv devedeset neprijatelja! U kući su bili Borislav Braca i Jelisaveta Beba Petrov, Stanko Tomić i Agata Libman. Otpočela je ogorčena borba. Stakla polomljena, zidovi išarani mecima. Mitraljeski rafali su zaglušivali puščanu paljbu. Bombe su nadjačavale sve. Nemački vojnici bili su prikovani u zaklonima i pso­ vali: — Prokleti komunisti! Špiler se pitao koliko je boraca u kući. Borba traje već tri sata. Pod jakom vatrenom zaštitom, neki su policajci prišli kući i unutra uba­ cili bombe. Nastala je tišina. Fašisti su se začudili kad su opkoljeni zapucali sa krova. Oko dimnjaka odakle su ilegalci pucali svi su crepovi bili polomljeni puščanom i mitraljes­ kom vatrom. Krov je bio sav izrešetan. Špiler je, opisujući borbu, rekao: »Otpor onih u kući bio je neprekidan i ogorčen. Pucali su iz pu­ šaka i bacali ručne bombe. Tek kad je prizemlje ku­ će bilo izrešetano mecima i ručnim bombama, oni su se povukli na tavan i odatle nastavili otpor... 6 Olga Petrov 81 �Pošto je kroz više otvora ubačena na tavan veća količina ručnih bombi, a sem toga gotovo ceo krov je bio razbijen vatrom iz mitraljeza, otpor je pres­ tao«. I, zaista, otpor je prestao. Fašisti su se bojali da to nije neka taktička varka pa se nisu odmah usu­ đivali da uđu u kuću. I dalje su se čuli povici: »Pre­ dajte se!« Odgovora nije bilo — ni rečju, ni oruž­ jem. Konačno su ušli u kuću. Kako je poprište izgle­ dalo i šta su videli čitamo iz knjige »Odgovor je: NE!« Branislava Božovića: »Tavan je bio sav zatrpan komadima crepa i drugim otpacima. Kraj dimnjaka su ugledali jedno uz drugo tri tela. Ništa se više nije videlo. S naperenim mašinkama oprezno su prišli mestu gde su jedan do drugog ležali dva čoveka i jedna žena. Je­ dan muškarac već je bio mrtav. Drugi čovek i žena ležali su teško ranjeni pored tela ubijenog muškar­ ca. Sve troje imalo je mnogobrojne rane od metaka i ručnih bombi. Bilo je očevidno da su se borili sve dok nisu od zadobijenih rana potpuno iznemogli. Ispred svakog od njih ležala je po jedna cedu­ lja. Na njima je drhtavim, različitim rukopisom bio ispisan isti tekst: »Mi umiremo za slobodu naroda«. Braca je bio poginuo, njegova sestra Jelisaveta Beba i Stanko Tomić bili su teško ranjeni i na putu do bolnice izdahnuli. Na tavanu su našli i Agatu Libman lakše ranjenu. Ona je kasnije radila za nemačku policiju (danas živi u Saveznoj Republici Nemačkoj). Posle borbe kuća je bila temeljno pretresena. U jednom skloništu nađen je propagandni materijal, leci, 4 vojničke puške, 5 pištolja, municija, lažne le­ gitimacije, pečati, štambilji za izradu objava za pu­ tovanja. Tu je nađena i uniforma, kao i dokumenta ranije pomenutog carinika Alojza Tritvemela. Posle boćbe Franc Rajt je procedio kroz zube: — Komunisti zaprepašćujuće hrabro ginu! U jutarnjim časovima 7. marta 1942. godine čas­ no su pali mladi rodoljubi.« Obistinile su se reči Brace Petrova — da oficiri nove, narodne vojske neće bežati. I nisu: komunis­ ti, ilegalci, pravi rodoljubi — pali su bez uzmaka! Juraj Špiler, u svom izveštaju višim vlastima, ne navodi pomenutu poruku izginulih: »Mi umiremo -82 �za slobodu naroda«. To pominje tek u zapisniku ko­ ji je vođen za vreme saslušavanja pred našim vlas­ tima, kada su ga isleđivale i osudile na smrt. Špiler je taj zapisnik potpisao 15. februara 1948. godine. Policija se čudila kako se, posle hapšenja nekih partijskih i skojevskih rukovodilaca, regrutuju novi kadrovi, povezuju se i nastavljaju akciju. Petar A ldan, koji još nije bio otkriven, izveštavao je gospo­ dare o brojnom stanju članova Partije i Skoja u Pančevu i okolini u koje je ubrajao svoja dva brata: Pavla i Jovana, i sestru Lidiju. Traganje za Lalom (Mita Živkov) nije prestajaIo. Petar Aldan »Hans« pokušavao je da naiđe na nekakav trag kako bi mu se približio i otkrio ga po­ liciji. Ali Lala se pojavljivao tamo gde ga nisu oče­ kivali. Policija je zabeležila da je opasan ilegalac Lala: »Na dan 1. aprila 1942. godine nalazili su se Mi­ ta Živkov i Momčilo Stefanović, učitelj iz Hrvatske Neuzine, u svom skrovištu u Neuzini, i to u stanu Momčilovog oca, Milana Stefanovića. U tu kuću poslata je patrola u kojoj su bili seoski policajci Hajnrih Kviring i Petar Stefanov, s nalogom da uhapse komuniste. Ovi su se, međutim, oduprli i u toku na­ stale borbe ... Živkov je najpre jednim metkom ubio Stefanova, a drugim lakše ranio Kviringa. Ko­ munisti su uspeli da pobegnu«. Policiji je uspelo da uhapsi Lidiju Aldan kod Ferdina. Tom prilikom uspela je da izvrši samoubistvo da ne bi bila podvrgnuta strahovitim mučenji­ ma. Četiri dana kasnije, 9. aprila, uhvaćen je njen brat Jovan, koji je pokušao da učini što i njegova sestra, ali nije uspeo. Ranije je bio uhvaćen Pavle Aldan koga je potkazala Desa Marković, koja je za­ jedno radila za okupatora sa Petrom Aldanom. Tvr­ dokorni izdajnik je i sam doprineo da mu budu uh­ vaćena braća i sestra. Gestapo je mesecima zahtevao od Petra Aldana da uđe u trag Miti Živkovu. I, uspelo mu je. Našli su se. Bilo je to pred odlazak Mite Živkova u par­ tizane. Na putu između Uzdina i Idvora Petar Aldan je pucao u leđa svog nekada partijskog druga. Bilo je to 20. maja 1942. godine. Jedni borci su padali, drugi su ih zamenjivali. I sve tako do slobode. Svaki izdajnik neslavno završi pa i Petar Aldan, koji je pleo mrežu da ilegalci budu uhvaćeni. Izdaj­ 83 �nik Partije i zemlje kasnije je ubijen kod Novog Pa­ zara od svoje izdajničke bratije. U »sobi smrti« na Banjici Banjički logor bio je okružen visokim zidom. Imao je stražarske kule tako raspoređene da se iz svake od njih moglo nesmetano kontrolisati sve. I mali prozori na zgradama gde su mrakovali logora­ ši. Logor je imao i »ambulantu«, objekt koji je naj­ manje služio lečenju ili zaštiti uhapšenika. Olga Petrov-Radišić bila je dovedena u sobu broj 16. Kad je Olga bila dovedena pred vrata ćelije, stražar je grubo gurnuo u sobu u kojoj je bilo još nekoliko žena. Među njima bile su i Dragica Petrov, sestra Brace Petrova i Kornelija Ankucić, Olgina drugarica i saborac. Olga je bila sva izubijana, modra i otečena od batina. Zimsko, ledeno rano decembarsko vreme, golomrazica i ciča zima, još policijske zveri. To je dočekalo i »prihvatilo« izmučenu Olgu na Banjici. I to u pocepanoj suknji, bez čarapa, bez obuće, s iscepanim džemperom. Dragica i Kornelija jedva su je prepoznale. Kad su još videle da nema svoju div­ nu, bujnu crnu kosu, zadrhtale su od tuge. Videle su, u stvari, jedno uništeno telo i njegovu lepotu. Ali, ponos i prkos plam telisuu očima njihove dru­ garice Olge. Na brojna pitanja drugarica, odgovara­ la je uvek iscrpno. Ipak, često je ponavljala ovo: — Za ova dva meseca od života sam se opraš­ tala — dva puta! Kornelija Ankucić, istaknuti ilegalac i borac ju­ žnog Banata, kaže u jednom nedavnom sećanju: »Teško je bilo videti mladu i lepu Olgu, onako fizički unakaženu, ali duh u njoj nije bio slomljen. Prvi susret i prve reči izgovorene posle pet nedelja sa drugaricama, pokazali su koliko u Olgi još ima života i vere u ishod borbe. Nas sedam, njenih dru­ garica, sve smo učinile da joj ublažimo muke, odva­ jale smo ono malo naših mrvica, njoj davale, češ­ njem luka mazale smo joj glavu i kosa je počela da raste a ona je svojom upornošću nastojala da ispra­ vi nagorelu nogu. 84 �Ležale smo na daskama i tiho pričale, maštale smo o slobodi. Cesto smo tiho pevale. Znale smo i da se nasmejemo«. Često se pitala šta li je sa Bracom i drugima. Nije nikad saznala da je herojski poginuo, onako kako je i sama govorila da se on neće živ predati. Jednom u razgovoru sa Kornelijom Ankucić je rekla: »Ti si najmlađa. Možda ćeš ostati živa. Ja i Dragica nemamo čemu na se nadamo. Znam šta me čeka. Ali, pokazaću policiji kako se drže komunisti«. Ove razgovore Olga je vodila dok nije bila pre­ bačena u »sobu smrti« broj 10, koja je bila u isklju­ čivoj nadležnosti Gestapoa. Ana Tomić seća se Olginog držanja na Banjici: — Mogu da kažem samo ukratko da je Olga bi­ la uzoran heroj svojim držanjem pred neprijateljem naše zemlje. Ona je svojim divnim likom komunis­ te, svojim primerom ljudskog humanizma poslužila kao uzor stotinama banjičkih zatvorenika. Ne verujem da ima i jedan preživeli iz banjičke »kuće smr­ ti« koji se ne bi celog života sećao divnog lika Olgice Petrov i njene hrabrosti. Govorila je u sredini onih koji su postojali još samo u spiskovima za streljanje, budila je Olga ve­ ru u slobodu. Najčešće je volela da kaže da će slo­ boda doći uskoro. Tiranija ne može da pobedi, jer čitav narod ne mogu da unište — govorila je drugaricama. Specijalna policija i Gestapo, nisu Olgu narav­ no, ostavili na miru u banjičkom logoru strave i užasa. Petog marta su je, po ko zna koji put, poveli na saslušanje. Na navaljivanje jedne od drugarica iz ćelije, ko­ ja je želela da Olgu opet divljački ne tuku zbog upornog ćutanja, Olga je pristala da o sebi kaže sa­ mo generalije. Pitali su je, zatim, zašto ćuti. — Od prvog dana su me tukli i maltretirali. Ne vidim krivicu u tome što volim svoj narod. Vi ste zveri, a ne ljudi. Sa takvima neću da razgovaram! — odgovorila je prkosno. Dokumenta beleže da je Olgu mnogo teretio Ratomir Ranisavljević, kojim su se gestapovci koris­ tili kao i mnogim drugim slabićima. (Nemci su ga streljali kad i prave rodoljube — devetog maja 1942. godine, čime je naneta velika nepravda komunisti­ ma i drugim patriotima, jer su ubijeni, istovreme­ no, kad i izdajnički ološ). 85 �Jednom Olginom saslušanju u Gestapou na Banjici prisustvovao je i Franc Rajt, preferkt policije za Banat. Pred islednicima i batinašima rekao je: — Ovo je ta što nam ništa nije rekla! S ovog saslušanja Olgu su vratili, opet, pretuče­ nu. Pored gestapovaca ispitivali su je i u Specijal­ noj policiji. Tukli su je. Kad se vratila u »sobu smr­ ti«, pričala je drugaricama: — Govorila sam sebi u najtežim trenucima: moraš izdržati, moraš, moraš! . . . Proći će i ovo, proći će . . . Olgino ćutanje dovodilo je do besa i Gestapo i Specijalnu policiju. Nisu ni jednom, naime, uspeli da od nje bilo šta iznude. Za slamanje njenog ćutanja nisu imali metode. Zbog toga je »u službeni po­ stupak« sa Olgom Petrov-Radišić stupio i doktor Jung, komandant koncentracionih logora na Bal­ kanu. Počeo je, odmah, strašnim šamarima i još strašnijim batinanjem. No, to je za tu ženu-heroja bio već uobičajen postupak zlikovaca, njoj, na žalost, poznat način mučenja. Doktor Jung je onda dodao i jedan svoj metod: po onesvešćenoj Olgi počeo je da gazi! Dugo . . . Sve dok mu se cipele nisu krvi na­ punile! Olga nije, i pored toga, rekla ni jednu jedinu reč! Bila je satkana od ljubavi prema narodu i Par­ tiji. Neprijatelj nije mogao da shvati, niti je hteo, da se takva ljubav ne može pobediti! Uzajamna pomoć, svesrdna briga o onima koji­ ma je najteže odlikovala je solidarnost uhapšenih. Jedinstveno držanje snažilo je da se izdrže glad, hladnoća, torture. Međusobno se sve delilo, od odela do pokrivača i hleba koji je dobijan od logorskih vlasti. Bolesne su bile oslobođene od svakog rada u sobi, nastojalo se da ne budu na podu, pravljen im je improvizovan ležaj. Ako se, slučajno, našlo parče limuna ili kocka šećera, to je čuvano za kritičnu si­ tuaciju, kad bi se našla neka drugarica iz sobe, na­ ročito posle mučenja na saslušanju ili kad bi koja čula o smrti nekog svoga. Kad je bio dozvoljen prijem paketa, deljen je i onima kojima nije imao ko da pošalje. I Partija i NOP su preko porodica doturali pomoć. U paketima su nalaženi cigaret-papiri na kojima su bile ispisa66 �Spomenik heroju Olgi Radišič-Petrov u Padinskoj Skeli �ne vesti o stanju na frontovima, o borbi u zemlji, uhapšenim drugovima i drugaricama. Ali, vlasti su često zabranjivale prijem paketa pa su uhapšenice izmirivane glađu. Bilo je to sred­ stvo da se od pregladnelih izvuče neko priznanje. Umiralo se dostojanstveno. Vesti su donosile i novodošle uhapšenice i nala­ zio se način da se prenose do drugih soba. Nastojalo se da život u sobi bude koliko-toliko organizovan i sadržajan. Prepričavana su dela nap­ rednih pisaca, recitovane su patriotske i socijalne pesme. Zatvorenice su se bavile rukotvorinama, želeći da svojima ostave uspomene. Logorske vlasti su če­ sto vršile pretrese, pa je sklanjanje rukotvorina i pri­ bora, koji je bio zajednički, bila velika veština da bi se to sakrilo i sačuvalo. Nisu pretresali samo st­ vari i ležaje, nego i zatvorenice koje su sve to vešto skrivale u zamaskiranim »bunkerima«. Ovi pret­ resi bili su vrsta maltretiranja, uznemiravanje; stva­ rao se osećaj nesigurnosti i stalne opreznosti. Način na koji su vršeni pretresi ličio je na pravu hajku na zveri. Teško se preživljavalo svako streljanje. Dugo bi vladala tišina u sobi. Ni jedan pokret se nije uči­ nio, samo se očima »govorilo«. Svaki šum, svaki zvuk imao je određeno značenje. Prozivke su bile omiljen način iživljavanja lo­ gorskih vlasti. Cesto su prozvane i neprozvane dr­ žane u neizvesnosti. Znali su da prozvane ostave a ove druge izvedu na streljanje. Odvedene bi na br­ zinu ostavljale poruke, izražavale poslednju želju. Pred neprijateljem su se hrabro i dostojanstveno držale. Svoje stvari bi delile drugaricama, ostavljale par reči na brzinu napisanih — poruke svojima, kao poslednji oproštaj. I odvođene u »sobu smrti«. U »sobi smrti« preko noći, pred streljanje, čule bi se pesme u kojima se govorilo o slobodi. Logorske vlasti nisu mogle da ih prisile na ćutanje, pa da bi prigušili glasove, da se ne čuju van zidina logorskih, doterali bi kamione i radom moto­ ra pokušavali da nadjačaju glasove što će sutra zamuknuti na stratištu. A sutradan, dok su ih odvodi­ li na streljanje, čuli bi se borbeni poklici: »Živela Komunistička partija Jugoslavije«; »Živela slobo­ da!«, »Dole fašizam!« Borbeno i hrabro držanje ni­ �jednog trenutka ni ovde nije napuštalo Olgu i njene drugarice i drugove. Smrt u »dušegupci« Sredinom aprila, Olga Petrov-Radišić bila je prebačena u ambulantu banjičkog logora. Sa spoljnim svetom teško su se održavale veze, te nije zna­ la da je njen Braca već poginuo. Dok se Olga nalazi­ la u ambulanti, beogradski ilegalci pokušali su da je izbave, a li... Došao je 9. maj 1942. godine. Dan je bio sunčan, svetao. Niz zeleni banjički plašt razlivalo se sunce, kao nada ili prvi stid niz lice deteta. Olgu izvode na prozivku. Poslednju. Nju je izveo gestapovac Henig, poznati sadista u logoru. Anka Kumanudi bila je poslednja osoba s kojom se Olga pozdravila. Kasni­ je je pričala: »Olga se, uz ponosan osmeh, spremala. Pozdravljala je drugove preko nas, ako preživimo. Poslednje što mi je rekla, bilo je: Zdravo, druga­ rice!« Iz ambulante su je doveli do kamiona zvanog »dušegupka«, ili kako su je zvali »blinda«. U logorskoj knjizi na Banjici zapisano je: »Broj 1696, Petrov Olga, student filozofije, rođena 1. de­ cembra 1920. godine u Barandi od oca Dušana i Leposave Knežević, udata za Borislava, sa stanom u Pančevu, Crepajski put 51. U logor došla 2. XII 1941. od Gestapoa. Streljana 9. maja 1942. godine u Beogradu«. Ovaj policijski podatak, međutim, nije do kra­ ja tačan. Zločinci nisu streljali Olgu Petrov-Radi­ šić, već je bila ugušena u »dušegupci«. S Olgom je ugušena i Sloboda Trajković, verenica Ive Lole Ribara, koju on pominje u onom svom glasovitom pismu. Toga dana na banjičkom stratištu ugušeno je ili ubijeno više od dvesta rodoljuba iz Vršca, južnog Banata i Beograda. S pesmom na usnama poslednji put pozdraviše majsko sunce. Olga Radišić-Petrov za narodnog heroja je proglašena 27. XI 1953. godine. �REC AUTORA Olga Radišić-Petrov bila je fizički slomljena, pro­ šla je kroz sve strahote fašističkih mučenja. Čvrsta, po­ nosno je branila čast svoju i supruga Brace. I, nadasve, čast Komunističke partije Jugoslavije. Branila je čast mlade generacije, koja je ispisivala najsvetlije stranice naše istorije sopstvenim životima! Dvadesetdvogodišnja Olga, učiteljica, dočekala je svoju poslednju zoru 9. maja 1942. godine, tri godine pre nego što će saveznici slaviti pobedu nad fašizmom. Odnela je u grob tajne koje neprijatelj nije mogao od ove žene—heroja doznati! Mi smo njene tajne otkrili u slobodi. Doživljavamo snove Olge Radišić-Petrov, učiteljice, ilegalca, komunis­ te. San mladosti koja je jedno vreme obojila u crveno. Mi danas dobro, nezaboravno znamo njenu poruku, i Braoinu, i svih njihovih drugova i drugarica: sebe svesno treba dati za najveći ljudski ideal: SLOBODU! Zato pesnik reče, a ljudi na spomenik joj uklesaše: DOK MAJKA NESTALE ZVEZDE BROJI, NA DLANU SUNCA NAŠA OLGA STOJI. Olga je jedna od hiljada žrtava na Banjici. Ali, živi njena misao. I ljubav prema čoveku i slobodnoj zemlji, svojoj otadžbini. Živi u svima nama, u učenicima zdru­ ženih škola koje nose njeno ime. škola u Padinskoj Ske­ li, Barandi, Vršcu, Banatskom Brestovcu, u švajcarskom gradu šafhauzenu, gde je jugoslovenska dopunska ško­ la. Ime Olge Radišić-Petrov nose ulice, domovi kultu­ re, klubovi, družine mladih, čuvajući uspomenu na pale borce, čuvamo svoju istoriju. Ova knjiga rađena je srcem, objektivnim i subjek­ tivnim mogućnostima autora i posvećena je palim bor­ cima, a namenjena mladim generacijama da se uče na svetlim primerima rodoljublja predaka — da čuvaju sa­ moupravnu socijalističku Jugoslaviju. Autori �Izvori podataka Knjiga je rađena na osnovu sledećih izvora: Kazivanja: Leposave Radišić Dare, Pančevo Đure Marinkovića, Pančevo Zagorke Radojković Gore, Pančevo Kornclije Ankuoić, Beograd Izjave: Anke Tomić, Kruševac Nikole Raj kova, Vršac Literatura: »Odgovor je: NE!« — Đranislav Đožović »Pod kulom vršačkom« — Košta Mitrović »Sta sa otadžbinom« — Mladen Markov »Istorija jednog zapisa« — M. Čekić »Žene Srbije u NOB-u« — grt^pa autora »Mi vas nećemo zaboraviti« — R. Svirčević Pisani prilog: 2. Prnjavorac, Pančevo »0 Ženskom pokretu« — Muzej u Vršcu Arhivska građa: IA Pančevo br. 1106, 9—196, 1309, 70, 530, 976 Dok. IA PKV Novi Sad br. XLI—C 10. C/D, 8141, 9587, 3408, 18940, 21966, 9590, 9592, 9594, 9602, 9608—9, 9610, 9618, 9605—7, 9639. Dosije A—169—Bds—Beograd �Beleška o autorima ALEKSANDAR S. STEPIĆ Profesor književnosti u OŠ »Olga Petrov« u Padinskoj Skeli. Objavio je dve zbirke pesama: »Na svojim obalama« i »Izgubljeni smeh« (poema). Objavljuje u književnim lis­ tovima i časopisima. Pored poezije, piše pripovetke, dra­ me, putopise i scenarija. Više puta je nagrađivan i pohva­ ljivan za književno stvaralaštvo i društveno-političku aktiv­ nost. Odlikovan od Predsednika Republike. Bio pfedsednik Odbora za podizanje spomenika narodnom heroju Olgi Petrov-Raddšić. NIKOLA J. MARINOVIĆ Rođen u Nalježićima — Kotor. Cetini puta nagrađen za rad u novinarstvu. Prozu i poeziju objavljuje u mnogim listovima i časopisima. Dobitnik .viiše priznanja za društveno-političku aktivnost. Odlikovan od Predsednika Republi­ ke. Bio je član Odbora za podizanje spomenika narodnom heroju Olgi Petrov-Radišdć. Živi u Beogradu i radi kao �SADRŽAJ Kolevka Petice i protekcija Policajac u školi Agent i »majka Dara« Crvena uzajamnost Sveti Sava i skojevci Pokret slobode Napad na hitlerjugendovce Hapšenje i saslušanje Na maturski ispit sa žandarmom »Rođeni proleter, pravi komunist« Pohvala Komiteta Logorovanje na Testeri Razgovor na Kalemegdanu Nije popustila pod batinama »Nemačka iznad svega!« Sednicu Komiteta prekinule »štuke« »Naši oficiri neće bežati!« Lučonoša novog vremena Crveni leci esesovcima Nagrada za potkazivanje Diverzija na pruzi Poternica i učena Profesorkin zid ćutanja Izdajstvo Petra Aldana Spiler traga za Olgom Vešana iznad vatre Ponosno umirem za KPJ Traganje za ilegalcima U »sobi smrti« na Banjici Smrt u »dušegupci« Reč autora Izvori podataka 7 10 13 15 16 18 21 23 24 30 32 34 36 40 41 43 45 46 48 49 50 52 53 55 56 61 66 71 72 84 89 90 91 ��Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović, generalni direktor Recenzent Branislav Božović Uređivački odbor Radmilo Lale Mandić Mirko Vujačdć Stanica Milošević Ivo Matović Dragan Milovanović Urednici Radmilo Lale Mandić Ivo Matović Lektor Dragan Pavlović, prof. Korektor Bojana Uzelac Grafički dizajn Veljko Trojančević Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa GIRO »Prosveta«, Požarevac štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno septembra 1980. godine ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Olga Petrov Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Aleksandar S. Stepić, Nikola J. Marinović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1980. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 63-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 92 str. Aleksandar S. Stepić Banat Banjički logor Juraj Špiler narodna herojka Nikola J. Marinović NOB Olga Petrov SKOJ http://www.afzarhiv.org/files/original/3f8ed6bf7f6974739d5b94274e95a4a0.pdf d7741d1e5a20ebb0ec64383c14b83388 PDF Text Text •/ I nneHyM UempanHor OA6opa A. ct:>.)K.-a JyrocnaBMje �""s~on... . . 1L._?!1!:_____ --=-::-:-:==::-- M~ZEJ H!ROilliE ftEI'DlUGIJE Bill ----=BIB~U~M~~~T~AU~P~l----~ lnv. br . .!L~{f... . -.. . . . . . . . .. PAA H 3AAATAK AHT!IItPAWMCTM'IKOr tPPOHTA l«EHA OA npsor KOHrpeca ,110 npeor nneHyMa Haw nneHy M OAp>KaBa ce Ha Kpajy npee enoxe H3rpaAI-be Hawe Peny6nMKe·, y Ao6a npBHX ycnexa Hawe o6Hoee H nocne AOHoWel-ba Ycrasa. Y pa3A06Ibe OA npeor KOHrpeca >KeHa lyrocnaeHje AO AaHac naAajy 3Ha4ajHH AaryMH Ha nyry Ka nocn13af-by OBHX npBHX ycnexa: KoHrpec HapoAHOr cppoHra JyrocnasHje, Tpet.e aa- . C6ABI-b6 np11Bp6M6H6 HBpO,Q.He CKynWHfHB, 11 HoBeM6ap Aa•H H36opa 3a Y ci-aeoreopHy cKynwrHHy, 29 HOBeM6ap - npeo 3aCeAatbe YcrasoraopHe CKynwTHHe H npoKnaMaLV<1fe Pen:)'- 6nHKe, 31 jaHyap npornaweH>e Ycrasa cPeAeparHaHe HapOAHe Peny6nHKe JyrocnasHje. VfcrospeMeHo, roroso csaKor AaHa, 3a6ene}t{aBanV~ CMO ycnexe y Hawoj o6HoeH: ycnocras-. Ibal-be cao6paiiaja, J.13rpaAI-ba HajsHal.lajHHjHx MO- yrlbeHoKona ycnecH y CBaKHAaWH>eM paAy y cpa6pHKaMa, y cnposoljeH>y arpapHe pecpopMe Koja• Aaje 3eMibY Y snacHHWTBO OHOMe K6jJ< je o6paljyje Te crosa, o6Hoeo HajsHa4ajHJ.1jHx I �---, Jc OAY311Ma oHoMe KoMe je 611na caMo coeACTBo· 3-a 11·CKOpHWiiaBQI-b9 H yrb".:lo9TaBaJ"?e paAH'o::ir cpet.y. Kao wTo c'f IA3 AOe;p68oibHi-fx itapTii3ai-l" HapoAa. Cf~HX OA,P6Aa 113pacne Hawe AHBH3H'je H Kopny·c~ _ _ , .. ~:-·• MeceLV1Ma noc~~-~o~~~~6-0t;~-;;.a ·y~spcrJ.mvt T6-KOBHH6 HapOAHOOCf1060·AJ.1J1a4ke 6op6e, TOKY Koje CMO y Hctp0''1HTioi1-M..--··QKOI,lHQCH1Md 14 Hapo4WTMM o6nMU.HMa cnpoeem1 Hapc;>A;HY A,e~ Y CMO Y y MOKpaTCKy peBonyu,Hjy. no11YJTIIJ4KYI npou,ec KOjM . ce OAHrpasa y JyrocnasHjH noKy3yje 113 AaHa y AaH CBe OWTpl1jy 6op6y 113Meljy HapOI\HHX Maca Koje cy ceaKor AaHa ceecHVIje ceor nono>Kaja H K01je 4Bpcro 6paHe cso-je TeKOBltiHe, 11 peaK411je Koja nocne soJHH4KI1X H nonJ.1'ni4KHX nopa3a noKyw.asa HCKopww'kasant ceoje npHspeAHe no-311- L\Hje Y 6op611 npoTI1B HapOAH8 snaCTI1 11 KOA To·ra pa4yHa Ha cTpaHy nocne OCJlo6ot,eH::>a HHTepseHLJ.~-1jy. CMO paAHor Hapop,a. ,ll,o6poBOJbHH YA•PHH4KH paA, Hap041HO MHP,YCTpHCKHX paAHHKa, nOCTaO je AaHaC oniieHHTf..l MeTOA pap,a, poAHO je xepoja paAa, POAHO je npoHa-na3a4e H3 pe·A.OBa paAtli1Ka.· Oeaj paA je Ha,jja4e csego4aHcreo AB je pa-P.HH Hapo-A, -JyrocnaeH.je csecraH ocHOBHe n·onHTJ-14Ke npc-MeHe, a ro je npoMeHa y HOCMou,y ena·CTI--1. YrfheTaBaHa K.naca nocTa.na je ro~ cnoAap, H paA- ·3a- snacnny ,O,p}l(a·sy, paA 3a- cse Hoc, "'croapeMeHo je pap, 3a ceojy 2 NiMO 11 Ha npHapeAHOM cppoHTy. nopeA B6!1111{J.1X ycnexa KOje CMO AOCaAci nocr111rnH, jew yseK HHCY casnaAaHe MHore no-..: n::-wKo"ke H HeAocraru,H. Croji-1Mo, gaKne, ycpeA ropyl;Hx npo6neMa Hawe npHapeAe, Koja Tpe6a npeA BaH··peAHO rewKe np~-ts.peAHe 2'-aAaTKe. 611110 je norp'e6Ho no-v.er1-1, Ta-t<opeiiH, v.cnot.feTKa. A 3a TO HHCMO· HMam1 Ha pacnono>«et-by HH MaTep11jana HH KaApO·Ba. YcnecH KO·;e CMO nocntr11H roTOBO rcm-tM pyKaMa ceepp4e o no-.nery ocno6oijeHor CTam1 KOHBV.HO, HaWa J)troCJ10B€HCKa apMioi;a, I-1CTO p,trt>Ke ce H3 yAapH!t!Ka ~ Maca reopau.a cpei;e H 6narocTal-ba Hawer Hapop_a. Haw nneHYM OAp>Kaea ce y A06a npao·Majc~eor ra,KMJ.iLJett.a 3a KO,je cy AB·m1 n03HB. CMi->AMKaTJ.'! H Koje Beii Aaje npee ycnexe y o6HOB!-1. To raKMw-:e~_e rpe6a Aa Aa{J.e HOBa I-1CKYCTBa H MBTO·Ae pap,a, (] TO 3HB4J;t HOBB· MoryftHOCT:H AB 6p30 no6~ !'J, -~·aKa enacTHTY nO·CTaHe Hajja'-IH OC110HaU, Hawe HapOAHe snacTH, ynpKoc 6ecHHX noKywaja peaKu,Mje Aa oMera raj pa·A, ynpKoc rewKHX npo6neMa Koje Aa Tpe6a T8K npoy4HT .... OpraHH3B4~)e >KGHa noKa3an~ cy AHTHcpaw~cnl~Kor tppoHTa OBOM p~3pp6fby A.OCTa Be-' mmy a·HTI-1BHOCT H yt.~eCTBOBal-be y pewasattiy' CBVJX nOCTBaJb9H!-1X 3aA,aTaKa. npB!1 KOHrpec >KO..,. Ha JyrocnasMje Ma_H!I'!¢ecntpao je· orpo·MHe reKo.,r-~He, o6vt1be}I01o 6yAyhe 3a,Q,a-nce. An1-1 oH HH;e Morao AO TaH4HHU npoiJ)tiCKyroean1 cse 3a,AaT-:. Kel jep je crajao- Ha rpaHMU,H f.-1-3Meijy ABa se.ri~1~ !:a pa3p,o6fba, Ha Kpajy ocno6oA~iila4KOr. pa~a 11 YHJ.-JW1ei-ba ceera cTapor, 1;1 Ha no·Y6TKY !-13rpap,~:::..e. ocno6o-t)erm oTal,!6HHe. VieTH KapaKTep Ma·Hr:cpecT~U.HJe- H MoGr-~m-cau_.11;e CBHA cHara :::a c·5· 1* y 3 �rr I' fiosy HMtlnH cy fi HaLJ,woi-lai1HH KoHrpecH Ko)H ciJ ce OAp>«asaJm ycKopo nocn11je oaor KOHrpeca. CsH OBI-1 KOHrpecH yyepcnmJ..1 cy csecr jeAHHcrea 11 6parcraa Hapo-ga JyrocnasHje, AOnpHHem1 ycMepH11H cse cHare jeAHOM U.H!by: Y4BpLLr1"114saM 1-bY jeAHHCTBa HapoAHor cppoHTa, o6HosH 3eMll:oe, YHHWTef-by HenpHj'dTelba H Hd np!-1Bp6AHOM cj:>pOHTy, nop.pWU,r-1 HaWHM BllaCTHMa y CBJ.1·M 1-beHI'IM noTXBdHfMa, np1-18Ila4ef-by CBHX >t<8HCKHX MaCa, Hdp04HTO cy 3aocTana noA oKyna4HjOM, nonHTJ.14Ke csecnt H y dKTHBH3dLV·1jH MeCTHMd· KOja npoAy6fbaeal-by >KeHCKJ.1X Maca. Pe4H Koje HaM je Ha npaoM KOHrpecy meHa JyrocnasHje peKaO Mapwan THro nocrane cy nporpaM HdWHX opraM HH3-aU.Hja. AKo ce ocspHeMo Ha pe3yi1TaTe paAa AHntcpawH,cnt4KOr <flpOHTd »<eHa, MOpaMO KOHCTB,;. TOBdTH Ad cnexa y cy yy o6- »<eHe AOCdAd noKa3a-Jle MHOfO Hajpd311H4HTHjHM 3dAOU,HMa, KdKO HOBH TaKO H nOIU.f'TJ.i4KVfM - dKU,HjaMa, y BildCTI-1, Ha C04MjanHOM crapaa,y, y 3BApyraMa, KOA pewaeafoba KOHKpeTHMX norewKoiia ·ceor Mecra ~nH cpa6p111<a. ill nonHTHYJ<a aKTHBH3aL!Hja o6yXBBTJ..ina je Hose Mace. meHa. YHosoocno6oi;eHHM npeAenHMa AQ:>}f{ je y H6KHM l<pajeBHMa M3BpWHO ynpaBO nHOHHpCKH paA• Y MHOro<M KpajeBHMa 6~na je opraHH3aLV1ja meHa Hd4~1-l KojH je 6Yto HajnoAeCHMjH 3d npHna>Kel-be nOJU1TM'-IXJ.1 3dOCTa·IlllfM MdCd·Md i-bJ.1XOBO nOB631-1"Bai-'tloe y ctJpoHT. 1-1 3a npeAH360plla HaMnalha 3HaYH, 6e3 cyMI-be, Bd)I(8H npenOM y nOI111TY.I4KOj aKTH'BW3dU,HjJ.1 >KeHa. Y4ewlle >t<eHa KOf.t cacTaBJbal-ba 6Hpa4KHX 4 tKHCKOM, Ha npeAH3()0pHHM ciictaHi.(HMil, y f5>i· pat.:I<J.1M t<cMY.CHjaMa t-1 y CBHM APYn1M nocnosJ.1Ma KOjH cy y B63H C HenocpeAHOM npHnpeMOM Y.36opa, 611110 je eeoMa Be·m1KO. npe·AH360pHa r-:aMnal-ba 3Hat.U1 orpoMaH Kopa·K. 11 y aKTiitBH3dU.iijH HaWI1X cena. CeH _noKyw~jJ.1 peaKU.Hje KOja jc, npe caere, paYyHana Ha ·saocranocr HapoAH/IX Maca, Ha v.cKopHwiiaeal-be eepcKwx oce-ka1-ba, na LfdK 11 Hd HCHOpMwi;it_Bal-be MdTepHHCKOr ocefia~a, y L\em1HI1 cy npo-nanH. y ycraEHoj KaMnaH>H Koja je ycneAHJ1a H3a eeil~Ke no6ep,e 11 HOBeM6pa H npoKJ1aMa4Hjo·M Peny6J1HKe, 29 HOBeM6pa, 6>tnO je HCTO TaKO 06yxsaiieHo MHoro >tceHa. An1-1, noKa3ano ce y osoj KaMnal--bJ.1 -Aa ce Hl--lje ycneno 3aAp>t<~TI1 • y n01111TJ.14KOj aKTJ.1BHOCTH CBe OH6 >K9H6 KOje Je npeAJ.136opHa KaMnatua reK pa3ApMana. iipaTCTBO I< jeAHHCTBO HapO·Aa JyrocnaBHje, "ysa><>e "' yyapwlle>be ror 6paTCTBa, 6"'o je jeAaH OA 3aAaTaK-a Koje je npeA. nps11 KOHrpec >+CeHa Jyrocnas11je nocras11o Mapwan· TMTO. AaHac Mo»<eMo yrBpAJ.o~TI1 Ad je Hawa opraHI13a..: ·u.:-ija 3Hana Ad KO_pH_CTI1 orpoMaH Ka-mnan HapoAHOOCJ1o6oAHJ1a4Ke 6op6e y TOM norJ1eAy li Aa ra Aafbe pa3BHje. Hapo4..,TO y pa3H"'M co4HjanHHM aK4HjaMa >KeHa cy 3Hane ,[\a A•AY 6paTcrsy r.-1 jeAMHCTBY 1-<0HKp~t.~H o6nHK, ll V""pwteM.y jeAi-IHcTaa HapOAHor ¢!poHra Haw-:l opraHVJ3ai..V1ja je MHoro A-OnpHHena, ynpI{OC cs11x ·nor<ywaja pa36Hjal-ba OA, crpaHe- peaH4¥10HapH~x e;neMeHaTa. Ycneno je oKym1TJ.1 Mace xceHa J1 n_pasl~~'1HO ~-~~ o6jacHY.TM 3HaYej jeA~iH~ 5 �'! ersa HapoiJiHor cjJpof4ra ~ rui.le yrapAHTH " oJa4dT~ 1.1e11oKynaH no<per y JyrocndsHjH. Y AHTM¢awHCTH4KOM cppCHTY lt<eHa c6yxsa~eHe cy CBC nouJTeHe J.1 -OAaHe >KeHe HeKaAaWt-bHX }f{6HCKHX opraH.r.13a·u.Hja, i-1Ma wra nwwe, cny"'lajesa Aa cy meBCKe opraHH3aLV·1je t<oje HHcy capa·tj111sane c oKynarop1-1'Ma AOHene 3aKJbyl.!aK Aa je Moryt1e HBCTBBHTJ.1 CBoje paA CBMO y OH:BI-Ipy H Kp03 op~ raHJ.13BU.Hjy AHrHcpawHCTM4KOr cppoHTa mer~a, 6e3 O>KIABibBBatba npHjaLUtt.HX cj:lopMH opraHlti3BL.J,IIIja. AHT'-'fcj:lawMcTH4KH _cppoHT >KBHa., y crsapH, y csecn1 seiH1He >KeH.:! npercraalba jeA"'~HY oprc.HM3a4Hjy npeKo Koje ce Ha·we »<eHe oce·- t.ajy nose3aHe c HapoAHMM cppoHTCM. . ' j ' Ho, y nocJleA!-be speMe A03Ha:je ce o cTeapt:ll-b}l HeK"'x opraHH3BL.J.Hja saH Hawer naKpera (y XpsdTCJ<oj), Koje MdXOM HMajy 6eJ6ojHH nporpaM. r.1 3aAaTKe BJ..iwe npaKTI14HOr 3Ha4aja. YKo- Marpajy 3Ha~iaj n1x opraHH3au,Hja, AB yt<Jby4e re opraHH3dU,!-1j6 Kao u,em1HY YlllH meHe nojeAJ.1Ha4HO y AcP)-l{ H Aa, Hc-coepeMeHo, BOAe pa4yHa 11 o remrbaMa os>1x meHa y cMJ.1cny KOOPAHHau,Hje THX re>I<H:of..1 C OCHOBaMa HaL.Ue opraHH3aLV1je. ,l].eo KaTOJ1H4KOf peaKU,HOHapHOf CBeLliTeHno!<ywaBa noHerAe c nonyneranHHM. .opraHH30Bal-beM >KeHa y HeKaKBe rpyne H sepcKe opraHH3aL.\J1je. Tara HMa y Xpea·TCKoj, CnoseHHjH HTA· Hawe opraHH3::.;.l..l,-Hje sHwe nyra He O·AHoce ce npasHnHo npeMa THM nojasaMa. OsAe HeMa M9CTd Hi-1 nOTLJ,9f-bHBal-by H1X noKywaja, a HeMa HH CMHC!la n046TI4 CdCBJ.iM cppoHTaJ1HO o,a.6HjaTH CBOjHM Henpwcryna4HHM OP..HOCOM npeM!:l >t<eHa-. Ma, Koje cy MO>Kga MOMe!HB11HO no-c1·ane nm3H sepo<e nponaraHp,e, a Koje y cpu,y HI-ICY Henp~ja­ reJb~ HOBe JyrocnaBHje. TaKBH OAHOCH Mory ca.CTBd MO Aa noMOrHy peaKI.IHOHapHoM Knepy Ad 6p- noKpeTa, !-bHXOBO CTBapat-be OTKpHBa, CeKT8L.UKJ.1 me npe1sope raKsy opraHH36LV-liY -y csjecHy peaHU,IIIDHapHy nonHTio14KY opraHH3au,Hjy. Tpe6a. Hapo41-1TO na>KibJ.otBO npantTH TaKBe cnyYa.jese 11 OAHOC nojeAHHHX HaWHX ApyrapHI.Id npeMa pa- op,Max nOAYJeTH owosapajyt.e Mepe Aa 6H Ha- J1HKo oae opraHH3a·LV-tje HHCY nnoA A,HpeKTH~x HaMepa peaKu;Hje Ad pd36Hjy jeAHHcrso Hawer 3lli14HTJ.1M Te>K!-baMa >KeHa y H::oMXOBOM CBBKC- AHeBHOM paAy H senMKY ycKocr y OAHOcy npeMa meHaMa KO·je cy, MO>«Aa, nopOAH'-IHJ.r!M se·3a.Ma oe3aHe C Het<HM 46THJ.1KOM Hlllrl ycTaWOM, am1 cy, we o·praHH3au,Hje csojoM aKTWBHowiiy, jacHoiioM w npHHL\HnHjenHowt.y y nonwTH4Koj 6op6H pa36Hne Mo·qtliHocr Aa .peaKU.HOHapH ·HCKop~-twiia­ sajy 3aocranocr >KeHCKHX Maca. y crsap~. 4~cre H npHCTajy y3 Hawy enacr. C APY- 06HG[•a nopyweHe orav.6HHe 6Hna je l.leH- re CTpaHe, 4eCTO H Heat<T~BHOCT H HeKOHKpeTH'OCT neJ-r:v.x opraHH·3aLJ,I-1ja AOBOAH AO rora p,a mew~ A;:::.yr p.,e rpa}:<e MoryfiHOCTM 3a paA. Aero,q HMa ral\iHfX nojasa, 3a,o.aiia je Hawwx Apyrapio·U.J.a, Kao rpanHa 6pHra cr.~-1x HaWHX opraHM3a4Hja- OA ocno6o1je~a, a ocraje J.1 cap,a. >HeHe cy ce YKibYYHJle Y o6Hosy CByAa, H TO He CaMO J.1 He r 11 Apyrosa H3 HapoAHOr <j>poHTa Aa 6yAHO npo- 6 y npsoM peAy npeKo oprdHH3dl.ll<jd AHTH<j>aw~­ c, ;.hKOr <j>poHra >t<eHa. »<eHe y4ecreyjy y raK7 �r h\.x~-tet-by, Kal..:o y o6paijHsatt.y 3SMJbe, r·dKO· J.i ··y nOAH3aH>y 11HJWCTpHjcKe npOH3BOAH>e. i ! 4 6He nose:kasa. ce n0crorat<. >KeHa Koje cy yKn~yY pa,qHH npou_ec y KaJpa·3nJ.141o1THjHM spcra- Ma npOH3BOAH>e. KoA rora npHMel\yjeMo A• je MOryiiHOCT KBam1cflJ.1KOBdHOr paAa 3a meHe MHO- yonUJre, tlOMOJ\H KOA CBHX C91ba4K>iX pa,clOBJ, nowyMibasama HTA. MomeMo pei=tH, AS je cE:::~ cTpaHo 3anoclbaeal-be :meHa, 1-bHXoea BOiba H I-bMxes no-neT pa36Ho cse crape npep,pacyAe q_ .roMe ,qa meHe Mary Aa spwe caMo OApeijeHe nocnoae. VlcrospeMeHo ro 3Hat..tM ·H yKn.,yl.fHBal-b~ y pa36~-t·­ meHa Te Hac 1-bf..1XOBO OCHO•BHO mHat-be, ga je TO J-I'CTOBpef.l,eH·o, nwra1-0e meHe Ha ceny. Kpaj 6eAe celba4KHX HaAH~4apa, EH1HH4apa, KOflOHa, ~ rpe6a Ad 3HaL!VI MCTOspeMeHo 11 1-cpaj 6eAe 1-1 3aocranocTI-1 HBdn1-ft:pHKd4J.1j6, nHTatne KBBnJ.•HfH1KOBaHe pi:.qHe >K6HCKe CHare jecre jeAH OA 3Ha4ajHJ.1X ~:.natt.a npeJ:t KOjHM ce Hana3HMO. nopeA PdA~ll-14a J.1 HBM6WT9HH4B Koje H-a CBOM peAO·BHTOM o~ocny, YKibY"eHe Y npOAYKLIHjy, Aajy OA ce6e >K!-IBOT no l.fHTa·soj Jyrocnas~-tjH. Ce1billJKe meHe cy ocenme Aa je nvn-al-be arpapHe pecpopMe Aa- no3Hane H JlJ.'lU.e peaKU.HOHt:pHor CG6WT6HCTBil. vldKO cy peTK>1 c11y4ajeBH Aa je y Haj3BOCTa11Y.j~t~M npeAem'IMa ycneno pea::u,V!oHapHoM cee- 0MnHcarH H Macy >KeHa Koje cy_ 6Hne AOCaAa y jarby ycKor oxnona Manor ra3A14Hcrsa. ArpapHa pe$opMa ce p,aH~c cnposoAH y oa1-1x >J<eHa. >KeHe cy Ha n~raH>y arppHe pe<j>opMe y- J.1 CBSCHO OOAH>Ky npOAYKTHSHOCT TBKMW-16 Ce Y} OO'CTajy YAapHJ.1U.e, ycne110 _je MO~ CBe CHare BHra>KOBBHe HCKJbY4HBO 3ajeAHH4KH paA, npBH KopaK K fO MaH>a He:o 3a MywKapL\e. To je ycneA rora wro y crapoj Jyrocnas~jr.1 meHe HHcy I-1Mane Moryl\HoCTH Aa pa3BHjy csoje paAHe cnoco6HOCTH 11 ,Aa CT9KHy B~We KBanH<jJHKaL\Hje, a A06a y cno6oAH 6Hno Je _DAsHwa KparKo, Aa 611 ·cTeH:ne CBOM CHTHOM fB3,QJ-IH- CTBy Y rpaAy, W!HOCHO Ha CBOM MaJlOM nocjeAy Ha ceny. Ynpaso TO cy >KeHe KojHMa rpe6a AHTH<jJaWHCT01~KH <PPOHT >KeHa AaHac y npBOM peAY Aa npHCTYf1H 11 Aa MM noMorHe Aa YAPY>Ke caopaAHY C:Hary. C onl\eHI1THM HanopHMa y o6HOBI<, Eie36po)HH cy np~<MjepH Aa cy ose meHe y A0- t.:JreHcrsy no-cntliH nacHBHOCT :>KeHa Ha nr.1ral-by arpapHe ped,JopMe 1 rpe6a vma:c cKpeHyTH naiKt-bY CBYIM HaWIJ.1"M\ cpraHH3dU,ItljaMU Aa OBOM nl-i- TaH>y nocseTe norpe6Hy 6p>1ry. Sop6a npon>~B llP"e Gop3e rl wneKyliall"ie 6posoJbHOM pa,qy noMorne 4aK H y nonpaslba~ 1-bY 4e~re, pa36J-rjal-by KaMet-ba Ha u,ecrH- 11 cni-1 4 - je jeA.HO OA HajaKrye·JlHJIIjl-1:~ ceaKV1gawtbHX mnaroa Hawe npHBpe·Ae. CaMo nO·AH ;o:-beM npoAy:<TMe.HocrH, Ha jeAHO crpaH!.-~, H yi-!Mt!JTeH:teM '-\pHe KDA LIHwi;el-ba pywesHHa csora rpa,qa, npH rpag- 6ep3e, Ha A,Pyroj, Mot,H i;e ·Ce 3arapaHTOBaTH 6o!blo1_ HU"'BOT Hawer Ha.poga, Vfna~~ MOpaMrO KOH- HO (Ha)BHWe y LlpHoj ropH), Aa >KeHe Y4ecrsyjy H>H Hy,J\a (WK011a, AOMOBa HTA.). Jow BI<We J1Ma scny"aJeBa 3a)eAHI<Y·Kor o6pai)01satba• 3eM1be "· I CTaTOBan1 p,a no nHTaH3y 6op6e r1pon1s u,pHe 6ep3e " wneKynal\11je HHCY Haw~ opraHJ13aLIHje 9 �YJ:ia.t!>u1e ciioii~k6 "o"~"o 15M Tpe5ano. We>~e AOMai=i11u,e KOje 1-iMaJy cse- ycnose Aa yoye u.p- _: Ho6ep3!1!"jaHcr<e nojase Koje nocr<ynJbyjy >KV!BOT. 1 HecsecHocr 1-1 HeopJ.1jeHnipJHOCT raKB~X p,.oMai=.Hu,a, t<ao H ceJbaHtH1 r<oje npoAajy csoje aprl-1·· KITe no 4PH06ep3HjaHCKHM 46H6Ma 1 Hajnno-~H~1!G i ~y ·rno 3a ycnesaf-be H pa3rpa~et-be u,pHe 6ep3e . .[(y>KHOCT 611 6Hna HaWMXO praH~3at.~~ja y rpaAC· B~Ma. H Hd C6JH1M.a, p;a nOB6JJ;,Y CHCTe,MaTCKM 6op- 6y nponm u,pHe 6ep3e 11 wneKynau,xje H ro, He caMo 6AMHHHcrpan-1BHHM MepaMa, Hero, npe ceera, y6eijJ.1Bal-beM H ryMaYeH>eM orpOMHe sa}KHOCTH McnpasHe H jecpnfHe HcxpaHe 3a '-rt.nas HapoA H 3a )f(eHe caMe. Y 3aApyraMa cy MHoro o6yxsal\eHe l!<eHe. np11BJ1a4e!he >KeHa y 3agpyre Mapa 5r-1TI1 je,qaH OA aa»<H~-tX 3aAaraKa HauJe opraHH3au,.!1;e. &op6a nporHa HemfCMHeocTOJ, Hapo4~To y 3a-ocrani-1M r<pajeBJ.1Ma, nocrana je Ba>K:J.H 3a,qarar< Haw11x opraHH3dU.Hja a.1 seii je nocn1rHyro MHoro spno nenMx ycnexa y roM paA,y. Ka DMl<sH,o.a.LJ.HjH ·Hem-tcMeHOCTH Y4HI-beH je y Jyrocna· BHj~ eel; xpynaH xopax. Am-1 jow o36J.f1hHHX HeAocraraK~ 3a~Hjl-1 f.1 norewKoi;a yeex y l-1Ma opraHJtt- n1x r<ypaeea (noMaH:.tca~e n!pO·CTOp!llja, ceerna, orpesa, xaprHje, onosar<a HTA.), HaKe ce, cHrypHo, y3 capaA!-bY CBHX 3dJ.ofHTepecoeaHJ.1X, Morao Ha"kH J.i3na3 no Cs~M HIM mna-1-bJ.otMa. HymypHo-npocaeTHM paA pa3BHjao ce y CBJ,.1M f.Aoryt,JAM o6m14J.1M6. nopeA ycneiH"'X >HeHCKJ.1X npHpeA,6H, 4HTaJla4KIIIX rpyna H Cll. HMa c~tJ :Horo nenHx npv.Mepa A06pe xoopAHHat.~>~je ~ !I �r- H, ! 1 COf.IWJanm; MASI.\!l Koj!i cy 6v.n" nocras:oaHH, np.eA HdWe »ceHe Ha npBOM KOHrpecy cy OH~ I<OJe Je Hawa ?praHHaa~.~ja ,qocat:\a yrnasHoM 1 f: I pewasna H HaJycneWHHJe pew.11na. Cou,HjanHH 3aA0411 o6yxsarajy ysemmoj MepH OHaj AHO aK- 6epae. AHrJ;1cpawJ.1CTKH.t-be, cefbaHKe ~-'~ AOMa1H1u,e Koje cy npYIKynibane xpaHy aa peH;-.e:-J~Ke, H~cy pa,c,,1·111e H!tlWTa Aa 611 t-bJ.1XOB? ceno p,aoano MJ1eKo, jaja H Apyry xpaHy, y~<paT-. CBOM KapaKrepy paAH rora, jep pewasajy H onlleHHra APYWTBeHa n>1Ta>ba, cnaAajy Meljy oHe KO H¥JCY paA~ne HYiWTa Ad 611 noMor.ne 1-lapOAHY.M A6opMMa Ha cnposoi)el-by rewKor 3aAarKa, no~raaJbeHor npeA 1-bHX csoM csojoM owrp!AHO~, Ha~Me OTKyn HaMHpHHU,d Ad ce OMOryiut l1·CxpaHa 14HAYCTpY!CKOr paAHHWTBa H THMe nOAJII- 3QAaTKe H:Oje HaUJa opraHH3at.v1ja, Haspwasa Kclo 3aHoe npoAYK4Hje,T j. y6p3aH>e o6Hos.e. I ( [' 1 xpaHe, ~PHe THEHOCTH >KeHa, H:ojH HMa AHpeKrHe nocneAHu,e y >t<HBory meHe caMe. Ha Apyroj crpaHH seii no ncMoll. HapoAHoj. enacm. 5p~ra 3a A64Y je y lfHTdBOJ y JyronaBHJH MHOfO aKTHBM311pana >KeHe. Hajpd311HlfJ1TMjJ.1M 06Jli-1U,HMa OHe cy opraHH30- Ba~e no·MoF. A9L\H nanHx 6opa·u,a J.1 npeKo Ae- l.lHJHX A~MOBa, KdO 11 oprdHi-13di..V1jOM o6.qaHHWTa HTA· Hapo ..u1re ycnexe yroJ.A norneA,y nocn1rno ce A.94MjHx HeP,.elba (XpsarcKa, 5o·cHa), KOJ10HI1- 3a4HjOM Ae4e (XpsarcKa, C1oseHY1ja). 5p~ra oa ~CTO TdK0 1 npeKo aKTJ.1BHOCH1 a'HTJ.1cf>a.WHCTW4KOr CDpoHra H<eHa nocrana, rar<o pc- HHBdm1,qe je, ii!.1, CBaKOAH6BHJ.1 3dAdTaK HaLU:.-~X )t{6Ha. AHTHq:>awHCTI-'ii.JKI1 c:ppoHT meHa HHJe ypaAHO roTOBO HHWTa Ad 611 noseo meHe npeKo nps111x Mo6Hnl1 3 au.l1oHY1X ai<Ua11ja p.o wHper pa3yMesa~-t>a np11Bpep,HJ.1X npo6neMa 1 H, CdMJ-iM THM, AO. WHpOKOr H CHa»<HOr OCJ10HU.,d HapOAHe. Bnacnt. 36or rora, yecro, apno nene aKU,HJe Hoce Hd ce'6H 6HJber ycKHX, TdKO-peiH-t, xyMaHHTdpH~X aKu,~t~ia, yMeCTO AB 6yAy ·cpeACTBO aKTHBH3d4H~e csMX. meHa. HeAocraje,A aKne•, ronHKO Harnawa.saHo sacnH·Tal-be meHa nocpe·ACTBOM AHTr-t.cpawl1CTH4Kor cppoHra >1<eHa H HapoAFIOf .<!>POHra. CHTc sene Her<om.'fr<o DaHpe,ztHo nen1-1x aKu.Hja: np:..·;Ky- HH paA. J.1 cO·U,MjanHe aKU,Yije He CM6JY K04YITH Ha~ we opraHH 3 au.·:.1je Ad meHaMa noKa>Ky nepcne~1116e pa 3 aHTKa y HdWOj 3eMibl1, Ad JiiM OTKpHBdJY 6eccMY4HY 6op6y peaK4~je 3a YHH~Te>be HaWHX npHspeAHHX no3HU.11Jd Jil Hd TaJ HdLlHH H meHe Y4HHe 6opu,14Ma 3'd cnposoijel-be wro nl1ne ,qapose 3a pal-beHHt<e, noMorne 6p»<e o6HoBe 3eMJbe, AHa!1H311pajyiiH paA Haw11x opraHH3aU,Hja, MO>I<eMo YTBPAHTH Aa cy Haj6pojHHje oHe aK- 4Hje I<Oje HOCe y ce6H Kapa·I<Tep, Ad· Tdi<O Ka>«eMo, ,r>KeHCKHX a·K4Hja". Tat<o cy Ha npMMep y MHOrJ1M OHpy3MMa H cpe-3o,av.Ma- meHe cnoo- oncKp6y A64"11jMX AOMoBaJ op,pmaeane Te4ajese 3a aHcm- ¢a6ere, WT,D,. an~ y THM /.1CT!1M Cp830BJ.1Ma Ha npHMep o·TF<yn xpal-!e M c.r:v.tn-ro· HC Hanpe,qyje oei\ HMa BY~We nojaaa ca6or~)l<e, npY~Kpv.~aH>e 1:1 . y CBOM noJ1HTI-14KOM paAY opraHH3ali,HJe AHrvtcbawH·CTH4Kor cppoHTa meHa· H cyaHwe cy OAelb~He OA opraH!-13aU,Hje cppo.HTa, He TOJ1HKO no cpopM~nHOM KOHTaKry ~ KOJ~· CaAa y mas- 13 �lrifn· ~!" ' r;:::.\ no::-;-o;~., -~ Hero Ht:,qa CBC y caMO·M paAy, y r.op,em1 pa~a, L!ecro nt'Ta opraHV!·3au,Mie AcP>l{-a " HapOAHCr. cppaHTa He noAene Meijyco6Ho 3a. ,qaTJ<e Ha TdJ Ha4J-1H, P,a 6~1 AHrJ-t¢aUJMcn14KJI1 cfJpOHT >KeHa BOA110 6p11ry HdAd CBe 0 TOMe Aa nO·AHrHe 3aocra.ne >KeHCKe Mace Ha creneH · Ha !COMe lie MOIIH ceecHo Aa capaljyje y ca·<M noDHTH4KH.M a·Ku.Hj?Ma. Ynpaso o6pHyro, paA ce noA.elbyJe Ha TBJ HdLJHH, Ad ~eHe l-'13spwaBajy HeKe rexHJ.14Ke nocnose, AOK Je H cyswwe· Mana ypaijeHo Ad 6H ·Ce HcrospeMeHo spw·Hno H 1-bYfxoeo nom1TJ.14KO sacnvfTal-be. OA CIIH4HJ..1X rpe~ ._ WaKa nar~-1 11 capaAtba AHrHcpawi.tcno14J<or cppoH~ Ta. >KeHa H opraHa Hapop;HHX snacn1. 3a,q.a~M KOJe OA6opH AC!:J>K-a npHMajy OA HaDOAHHX - cnacrw nei=lYfHOM c~ reXHH4Ke npHpo,qe, ~ M 3 sp- wasa H3 Y3SH cnoJ a·Kn1BYICTKH't-ba., y Mecro Aa ce~ opraHH3atv1je AcP>K-a npowHpe 11 "dKTHBI-!311paJy Mace ocTCmHx meHa. He,o,ocr-ara'K nonHTi-t~Kcr pa.qa Me'f:,y »<e.HoMa noKa3yje ce Hapo4HTO raMo rp.e nocroje onR:-HHTO norewKoi=ie, HapoLJHTO y ae3H ~ o6Hos?M· H<eHe naKo no,qnemy ceaKoj Henpr:JaTe!bcKoJ 11 peal<u,l1oHapHoj nponaraH,qH. Y He.KHM npe,o,eJ1HMa y KOjHMa je y TOKY ocno6oAH11a4Ke 6op6e 6Ho jaK noKper Met;y meHaMa, npH,Me·kyje ce ca-Aa HeKa spcTa MpTBJ.1· fla:, on:J~.al-be aKTMBHOCTH. .QpyrapHu..e Koje cy _sa BpB·Me para paAYIJ16 TdKO KaO dKTHBHCTKHI-he npewne cy HaKoH ocno6ot;eH>a Ha Apyre 3a: A3THe, y Hapo,n.Hoj snacn1 HJ1H np1-·mpeA11 w npe·. crane cy ca, ceoj~M paAo:"'· Meijy ~eHaMa. Ha raj Ha411H npl1MeliyJe c<;> noJaBa M )e 113 nojeAI1HI1X l4 1$z~~F"iH3><wno cpa3MepH6 aprto MHoro py- KosoAeRer J.1 cpBAI-ber meHCKOf KdApa·, AOK cy x<eHCKe MaCe y TJ.1M KpajeBHMa He dKTHBHe H He 3aHHTe·pec!tipaHe. lla nocrajy YaK H nneH Henp11jare!bCKe nponaraHAe. Hap0411TO je cna6 Haw paA Ha ceny. Bell fOEOpHJ111 0 aKTJ.1B3dUrJ.1jH ceOCKHX >KeHa 3d speMe J.136opa, r-.,wcKyCHje o Ycrasy, cnposoijet-Pa arpapHe pecpopMe J.1 HanoMeHynH Ad oaa nOfllo1TJ.o'l4K8 BKT1<1BI13al\!1ja Hi-ije 6-HJEl P.,OBOJbHO HCKOpHwiieH-a 3a nOJ114THYKO B8CnJ.1T81-b6 >t<e- . Ha, a Hapo4HTO za casnaAaBatt.e KOHx.perHJ.1X n;)CI'AO ;eWKoha l<aje ce AaHac nojasibyjy y HJWeM paAy Ha ceny. HapoAH~ cppoHT Tpe6a Aa Hat;e y csoM paAY Ha ceny y Hawoj opraH~3al.IHjH Hajaelly .. noApWKY y cnf>OBoljeH>y Hawe np11speAHe no- . Jii-1THKB, npe CBera y KaJ\t\nBtbH 3a OTKyn H~lMI-lp­ H)..-ili,B, KOA npo-ral-baH::a u.pHe 6ep3e· 1-1 wneKyr.-au,~o-i'je, 1-1 KOA Ka:Mna~t-e 3a Hanna"hMBal-be nope.3e. Haw paA. Mei=w meHaMa He cMe p,.a ocraje Ha npooM CTeneHy noje.Q.HHI1X ·aKU.Hja, He CM8 AB ce pa3BYijCJ c~Mo y npasu..y cys11x npaKTMYH11X aHu,Hja, Hero.- Mapa Aa Y3AJ.1>Ke yseK HO·Be aKTHBHe »<eHe y nom1TV.4KH noKpeT, y A,pJKaBHH a- napaT " npDAYKLI"iY· Y A06a HapoAHO ocno6o'A"na4Ke 6op6e :KceHe JyrocnasJ..lje noKa3ane cy csojy. . 4Bpcry, se3aHoCT y3 HapoAHJ.1 cppo-HT, y3 Maplllana· ·THra,· noKa3ane cy Aa ile pa,t:t,HTt-t H Aant c~e; __3a ·crsap· cBoje 3e,N.;-be. 3a.r;,araK Anr!4cpawHCTJ.14KOr cppoHra me'Ha cac·rojM ce AaHac y roMe Aa cay ry orpoMHY CHary, KOj)' J.1Majy y ce6H >KSHe H KOja 15 �caMe 4eKa AB OyAe opraHJ13osaHa, AHm:e, aKrHBM'3Hpa, OpraHH3Hpa, OKym~ OKO HapOAHOr cj>po~ra. Act>~ Tpe6a Aa ocreapH Moryf\HOCT Aa H HBJ3dOCTBJ1Hje >K6He nOI.IHY cneKTHSe pa3BOja YHBWOj pa3yMeBaTH nep- 36M1bH H ABBdTJ1 CBe caoje cHare 3aro AB osaj nporpec HAe wro 6p>Ke, AB wro 6pme npeijeMo cse senJ.·fKe rewKo"ke Koje HaM jaw, npercroje H TH.Me wro 6p>Ke ,qoijeMo A~ rora ,qa cae Haw pa,qHH Hapo,q _no4He Aa >f<J.1BH cpei;HHM »<HBOTOM y cno6oAHOj 36MJbH, Y ~eA,epan1sHoj HapO,l:\Hoj Peny6m<I.\H JyrocnaBHJH nOHHWTeHH cy CBH CTapJ.i 3aKOHH KOjJ.of cy Apmam1 »<eHy y npMspeAHoj H no·nHTH4Koj, a H Y C04Hjai1HOj 3Bii3HCHOCTH, noHHWTeHH cy cpaKrH4KH aef; y A06a HapOAHO ocno6oAHna4Ke 6op6e, a Ho·s nonom:aj m:eHa nocrao je 3aKOH M ~l>opManHo, AOHo·wel-beM Ycraea. HtMe ilfnaK, M;Hore meHe HJ.icy jaw y 4em1HH nocTane csecHe Tara Aa je 6Hno Mory"ke nocrHiiJ-~ raKaa nonomaj H pasHonpaBHOCT caMo y3 ycnos npoMeHe HOCWOU,a B/laCTI1 J.1 Aa jeAHHO H caMo HapoA,Ha Bll~cr Mo>Ke 3arapaHroaanf paaHonpaBHocr >t<:eHa. A ro He 3HB·4H He caMe Ha pe4HMa· npH3HaBa·TI1 pasHonpa·aHocr meHa, Hero ce"M Mory11HoCT11Ma npHcTynl1TH ocrsapatby ycnoea Aa .Ta. paBHOnpaBHO·CT noCTaHe CTBapHOCT. T>1. ycnoa" Jecy: e<j>HKacHa colJ,HjanHa aawTI1Ta MclJKe 11 AeTera, M.oryiiHOCT crpyYHOr ocnoco6Jba·sat-ba: H, HIMe, MoryRHocr ocreapel-ba J.1CT11Kct<:e e.KOHOMCK:e pasHonpaBHOCTH. CsM os~-1 ycnoBH Mary_ 6_HTH, HapaBHO, nornyHO OCTB_apeHH y 16 roKy AyrorpaJHOr paAa Ha 11arpaAfbH Hawe 3~' Mibe. JacHO je Aa ocrsap1-maH:.e THX ycnosa HHJe caMo 3aAaTaK H crsap caMHX >+<eHa, seii je To nwrathe u.enoKynHor paAHOr HapoAa H ni-!Tal-be HaUJe Ap>KaBI;e ~t~3rpaAf-be yonw!e. lllnaK je 3a,qaraK Hap04HTO HaWe opraHH3BLV·1je AB WTO BHWe AOnpHHece cnposo·fjef-by OHHX 3aKoHa H oA1lYKa enacTH Koje npercrasibajy ocno6oijeH>e ,tceHe. CsojJ.otM HHHU,HjaTMBHHM H A06posolbHH'M paAOM Mary meHe 3a Aecer JA CTO nyra noset.anl ecpeKT OAilyKa snaCTJo'l Vi Hai:iH H jaw HOB~X Ha4!-1Ha Aa ce wro· npe nocr!«1rHe nocraslbe- Y TOM y4ew'l;y W.:eHa I<OA CTBapa!-ba ycnosa ceoje MCT~HCKe pasHonpasHOCTJA ne>t<t-~ jep,aH oA 3aAaraKa Actnt<-a, KOjH· lie,_ npasJ~tnHo nocraslbeH H cnpoBeAeH, HCTOBpeMeHO AOHSTI-1 HapO,:J.HOM ctJpOHTY H enacn1 Macy HOBJ.1X CHara 3-a cnposoi)el-be H ocranHx np1-1epeAHMX J.1 nom·'ITH4tU1X 3a,D,aTaKa. nopeA TOra nocroje jaw OHH 3aAa~J.1 KOje MO>KSMO HB3BaTH CBaKOAH6BHOM noMOtlH HaWJ.1M BJlaCTXMa f1 <PpoHry. HeMa HH· jeAHOr 3aABTKa HaWe anacnt KOjM 6H Morae ocraBJ.1H1 HaWe :»<~He H63aiiiHTepecO·BdHHM J.<1 HHKBKO He cMeMo Aonycn1TJ.1 Aa }f(eHe He yyecrsyjy Y pewaaal-by CBHX ea>«HH·x 3aAaTa·Ka y Hawoj H3HV. 4Y11b. rpaA"'"'· Kpoa pag rpe6a A• OArajaMo Y meHaMa wwpoKH nonHTH4K.J.1 norneA Ha 36~-Gsal-ba, rpe6a A• y >hHMa op,rajaMo npaeHnaH oAHPc.npe::::.-,_....._ "/ -., Ma ,l\plKaBH 1 HapOAHOJ HMOBHHH, pa. ·~B,~M ·.~\ rewKof\aMa Koje cy HaM lia nY;Y· Je . . , pi>4JY• ~. V'l1 rpe6a se3ant t<OHKperHe aKU.HJe c OArojeM HdjUllilpHX >KBHCKHX Maca. 2 ~!f'eAHH~ ~-~ MOp~.~Y_.:_"c~ <..;;;;_~?· ,. 'A-~r.-,<t' 1..- fp ~p}f!ifo"' 4.~ ·~ .·• �ere opraH~"l::!f::L',:<;e .t\cP}:{ AcP>K-a BaH lrl ac3an-1 YiX 3a op,6vpe cpa6pHi....:a r,JJ,~ rpe6a vcre.HH3aLV'da Aa cnposep,c CHH,O,I1H:a.rlt--la neA H-J llO/!,i'l3l.'H~/ ~eHa paAH~u_a. C Apyre cTp~He, rpe6a Aa esc xteHe,· 3anocneHe rAe 6Hno oce"iiajy AY>KHOCT Aa n9MOrHy KO~ Y3A¥~3erea 3aocram1x meHu Kpo3 opraHH3aU.J.1jy ACDH<-a, HapoL!~To Ha ce~1y 1-1 Me- l;y AOMaliHI.IaMa y rpapy. nopeA THX OnWTHX l.\pTa Hawer 6yAyl\er pa.v;a, 1pe6a Aa nporocop!-1Mo VI o HeKHM m1ratbHMa Koja croje npeA HelMa Kao HenocpegHe 3BACrf.e. Hana3HMO ce y cpe,q. npBOMa.jcKor raKMH\.IeH>al HenocpeAHO npeA npa3HH-KoM 8 Mapra. YK1bY'·H1T~-t cse CHa.re >«eHa y npsoMajcKO TaKMHI..ief-be Koje ce cnposaija noA je·AHHCTBe·HHM pyKoBOACTBOM CI1HA.I-1KaTa M HapO·AHOi cppoHTa, TO je 3aAaTa< AcP>t<-a. MH MopaMo 8 Mapra M06HnH::J.!4panl cso ~~eHe H YKibY4HTI-'l t-bltiXose cHare y c.seonwre TBKM!-illel-be, >KeHo he y6yAyi;e HajBHUJe p~at3ani Ha pewasal-by COt.J.J-1jf!JlH}1X m.nal-ba, KaKO y no·:-n'JAY n:J:MOi=H-1 >HpTBaMa paTa, HHBBTII1A1<1Md 1-fTA, }i{eHe Tpe6a Aa osaj-' 3aA.a-TaK cnposo,JJ,.e c nyHo·M caeurky A,a TH,Me pewaBajy samaH ApmaBHf'l 3aAa,... TaK. Hawe >t<eHe rpe6a Aa 3Hajy A;a Haw AP>KaBHH 6y1.,1eT OBe rop.MHe Heiie f.l.Oiil-1 npeABHAeTH senvme cyMe 3a pewacat-be COL\I'ljanHH-x nHTat-ba. Hawa snaA.a, KaKo je peKao Mapw.an THTO y AeKnapau.1-1j11, Hawa snaAa ~1Ma orpoMHe 3aAaTKe KOje Ha CB8KY1 HSLlY1H MOpa peWHTI-1, a y TOMe joj Mopa noMoF." 4>1Tas EapoA. Hapo4HTO y mnatby COI..\WjanHor CTapa!-ba ot:H:t Te>t<H wTo 2* 19 �cohoj M0614Ill43aU,J"ljH np!tiaaTHe YlHHLV1jaTio<1Be. Oc~-tM Tara, n"na!-be ·cou,1-1JanHor cTapat-ba Mory'ke je pewasarv. caMo Ha repeHy, wro 6n1<1>Ke OHOMe KaMe Tpe6a n,oMoi;~. CaMo Ha raj H8414H, aKa npMMa~-::HeMO 6p11ry OHI4M JlYH.l,MMa KOjHMa nOMa>KeMO, Mofu1 '1:1eMo He caMo HeKJ.~M nornopaMa Olldl{l.LIHJ 6e~,y, Hero Haf;H 1-1 1<0Hd4HI4 143[183 3a l-bi1X, 6wno To y pap,y, ocnoco61baBaf-by 3a paA J-ITA. A THMe rAe Hawa snacr pewasa H3BeCHe cTaapH, Kao y norneAy 36pvnnas.al-ba Ael.J,e, 3awn1Te MajKH, nopOAH!bal cou,HjanHor ocHrypatt.a, noMoiiH >t<prsaMa HTA·; rpe6a Aa KOHrpona Kojy fae spwJ~Jnf >KeHe, AaAe pe3ynrare y norneAY 6olbe opraHH3au,Hje, npo,qyKTHBHHjer, L!ITe,q,JbH·BJ.tjer Ill 3a paAHr-1 HapOA KOpHCHJ.IIjer P•A•· KoA MHOrl1x opraHH3aL\~ja AHT~<j>aWMCTI14Kor <j>poHTa meHa p•A HHje Hwao HaKO 6"' rpe6ano 36or HeXJ.-~X opra~~il'!3a~HOHHX HejacHOCTH. YcneA crpaxa npeA MorytoHowily <j>eM..,HI1CTI14KOr 3dCTpdF-bl<of8al-ba HL!lJlO C~ Tai<O A8I16KO AB ce H cys~<we nperepMaano y KHAa""y ee3a H3Meljy OA6opa AC!J}!{-a AOK Ha APyroj crpaHI1 HHje 6~­ no roTDso HlofwTa ypaljeHO ga ce oA60pH AC!J}!{-a BMWe noBe·my c MeCHHM o,,D.6opHMa Hapo·AHOr cjJpOHTa 14 Ha Ta,j HaYHH A06Hjy seiiH OCJlOHaU. H MoryiiHocr 3a t~o6ap paA yonwre. AKa nocraBJ.1Mo, KaO U!TO CMO eei; rosopJ.o~JlH, AHTH'<f:JaumCTH4KH cf:>pOHT >KGHa t<aO Ma·COBHy opraHH3aU.Hjy HapoAHOr cjlpoHra, OHJJ.a ileMo nocraBHTH H npt:H3HnHy opraHv.Jau,woHy cpopMy. 3a npeHawa1-be J.i HCKycrsa, 3a opraf11-13.;>Bafi?!? · !JJTP ~11/.4~ )+<~- 20 Mwrpa Murpcmwi;: 0 Q:»Oi'M.II.MA PAAA A¢1}1(-A �Dj:·CMe ccno6op,v:nal!Kor para, VI Aa >HGHexepojM np~naAajy paTHOM nep~DAY· LUra t.e ca,qa PE'lA11TI1 n<eHe, wra Re Mo'Rw Aa nmmme t-bHXOG enaH 11 nompreosaHocr? Cap,a je ry Ap>t<asci J.-1 BJldCT, CBe fie KpeHyTl-1 CBOjJ1M MMpHMM TOKOM 14 3a aKn1BHocr meHa 611iie ry 11 raMo nocna, am1 FH1We He OHaKsor KaKsor je 6vmo 3a speMe para. /v\eijyn1M, KaA. norne,q,aMo yHa3a.q. 14 J.13MePHMO Be!111YHHY nocna cspwe-Hor 3a osy HenyHy fOAJ.fHy, BY!A.J.1MO J<aKO cy y raj VICTOp11CKYI nocao o6Hose 3eM!be 1-1 Yl3rpap,1-'oe MnaP..e Peny6nHKe JKeHCKe pyKe~ MY!m10HJ.1' >KeHCKHX pyt<y yHeJle csoj senHKH. raKoi}e 11croplo1CK!tl YA.eo. }f{eHe JyrocnaBY!je nocne ocno6oi)e!-ba HacraBJ1I1e cy csoj paA 3a speMe para, y ApyrMM ycnos~t~Ma 11 Apyre upcre, an!,1 HCTo TaKa 3Ha4ajaH, !1 Koj11 je 3axreeao HTCH oHaKaB enaH 1-1cry OHaKay nomprsosaHOCT H Hece6Ht.tHOCT Kao 11 3d Bpe·Me para. }i{eHe cy cayga, w oHaMo r .qe cy nocne para Morne ,qa ~cnpo6ajy csoje cHare H cnoco6Hocr, no1Ht3ane noTnyHy cnpeMHOCT 3a cse 3a,p,a.nce KOjl1 , ce npeA 1-b~-tX nocTasJbajy. YMecro xpaHe 3a cfJpOHT, yMeCTO npeBMjal-ba pa.Ha 60pU,HMa, yN,eCTO Hajpa:mospcHHjHx nocnosa Be·3a"HMX 3a <PpoHT 11 cpopM~-tpal-b.e npswx op,6opa Hapo·.q~·mx enacnt, »<eHcKe pyKe cmn·me cy ce O·AM-ax nocne 0Cil06oijeH:ta OKO HHBam-1,0.a, OKO paTHe CHp01../aAH, Of(O OHHX HajXHTHI4jHX pa,qoBa HSp'04J.1TO Ha CO~I4jilJ1HO.lv\ nolhy, KDjH cy lleKallH >KeHe l1 MajJ<e y onlbaL!KaHoj M onycroumHoj 3eMJbl1, rAe cKopo nopOAHU,e HeMa Koja HHje cTpaAana H ,t~ana mprse 3a cno6oAy 3eMibe, ·Kao H 3a BPeMe para meHe cy r1p6Hclnc33Hhe Hajpa3HOBpCHHje ¢opMe A a . noMorHy o6HOBH 3€Mlbe. JIIHHU,Hjanma 14 npaKTI14H!o1 AYX meHa y Hej3a6al..feHHjeM ceny npoHawne cy HaYHH KSKO Aa ~ oHe, 6ap jeAHOM aK41o1joM, noMorHy npse rwpaKe csoje 10,0MOBMHe Ha nyry Ka o6HOBJ.1 J.1 ltl3rpaAI-bJ.1. Mvmv.oHe paP.HHX 4acosa H MarepHjanHa cpe·ACT85 y CTO MHJlYIOHCKOj BpeAHOCTYI npM.nO)f(Hne cy meHe 3a o6HoBy 3eM.rbe. Ill cea je WTeTa WTO CBaKV! paAHH CaT H np1,..1.nO>K6HYI AHHap Hfl~l 3pHO Hl-ije HeKYI Bpe·AHJ.i CTBTHCTY!4ap 6e.neJ+Oi0. To 6J.1, t<ao H paHe HaWHX 6opau.a, Kao 1-1 6poj mprasa y pary, 6Ho sem1KH np~t~nor HCTopHjJ..i HapOAHO-OC11060A!<111a4K6 6op6e. BOT Csoj yna3aK y APYWTBSHH 11 nomnW-lK~-1 }_iU.~­ ,n.pmaae y csojcrsy pasHonpaBHHX rpaijaHa, >t<eHe JyrocnasHje, o6ene:H<Yme cy KpynHHM ycneC:-1Ma. Taj yna3aK je, t<ao VI oHaj r.-13 1941 ro,rv-tHe Y1 ycTaHaK HdpOAB, 61-10 MacoBaH, 6ypaH Y1 OCTas;-10 nel.jaT Ka 4YITaB no.nvtTHf...IKYf »<J.1BOT iyroc.nasv.' e. 3aro cy HajnenwYI nplo'l,Mep 6eorpaijaHKe. JeAaH cue»<~,, 6op6eHH eneMe!-JaT, A,yro rOAHH~ nonlCI<MBaH, 'ca Hajnenw~M OAywesJbei-beM ~-'~ ct<.opo Ae4HjoM pa.Aow-Ry, ywao je se.o.po, naME::THO H cnpeMHO y 6op6y npon1B OCTaTaKa HenpMjaTeJba, OA npeHx 36oposa 11 MHTHHra nocne ocno6o'tiel-ba, AO npBHx ~36opa ~a Ycras · TBOpHy CK)"'nWT~HY Jt<eHe Befi npeT'CTaBibajy 3H34ajaH no.na-nMf...IKi-1 cpa,Krop, '-lapcro· ynopHwrre HapoAHe snacrH, H11KaAa M HHrA.e ynopHwre Henpi-1jcrreJba. V1 TO y csHM 1·-JapoAHHM Peny6m~JKarAa Kd.llle .AOMOBMHe. 22 23 �Je fll1 fiHno Aoi5po OHO WTO CMO AD CIIA pB- AHI!H? HecyMI-bHBo 6Hno je Ao6po. 0 YeMy ce ~a,qa P~AIIt? Pa,a,M ce caMo .o TOMe Aa AHTI-'!cjJa-- W~iCT114KI-1 cppoHT >KeHa, 3aJep,Ho ~1 ca ocraJmM Ha !.ieny ca Hapo~- ' HHM cppor:ToM, nocn1rHe Hose ycnexa y M06l-'!·· ~J.1Caroy t·.JajW1-ip11X r.<eHCI<!-JX Maca y 86Iiloif{Oj 6KTU,i-i .Ha c6HOBJ1 Hawe 3eMibe. Pa,D,!-1 ce o TOMe Aa co LU!-ipOM 3eMn:e ycscje CBe Hajpa3HOBpCHJ.1je t:pop- ' Me. paAa KOJe cy noHHKne CTB-apanaLJKONI. >-iHI+· U,I'IJdTHBOM Maca, Aa ce craapana.I..JKa cHara >l<eHa ycMepH y .Hajt<cpwc~l-ljeM npasu,y, y npasu,y pewasat-ba· HaJaKryenHI-1JHX J.1 Ha.jsa>HH!1j!-ix 3aABTaH:a, o6Hose ~ Yl3rpaAt-e.e. Pa,!J,J1 ce a TOMe /J.J MOCOBHJ.1M opraHlo13BLV1jaN,,a ce n: cpopMe ycaopwe " A0611jy jow opraHH3o- caHMp1 KapaKrep. -- PaAH ce o TOlv\e Aa AHn1¢aUH1CTH41<J.1 cf:>POHT }HeHa, 3aje,q.Ho a y3 ncMot, ocram1x MacoBHHx OfJrDH~i3C\U,!1ja Ha Yeny ca Ha· POAH~M cppoHTO·M, Y""PCTM npo6yijeHH nomtTrA~KH J.<IHTepec >HeHa, Aa ra TH!l.Hbe eeme sa HiljKpynHHje V. Hajal-nyeJ1Hiije nOJHiT~LHCS 14 r.p~1Ep0.qHe npo6neMe, Aa n.ocnJrHy nol1~1H1YKY "' nAeOJJOWKY csecr aceHa, no·AHmy npe csera npocBeTHo-KyJnypHYI H11BO Hajwiipf..ix paAHI-'!X cnojesa HapoAa. Je/.l.HOM peyjy,, paA!-1 ce o ToMe Aa -cc .caa raj _HHrepec Ko-j11 ce noKa3ao y Haj3a6xTHHJeM ceny! Aa ce cea ra Jby6a-s 3a 3eMiby, 3a AeMOKpa·!""JY, 2a pa'sHonpasH~ >Tn'IBOT Y4HHI-1 jaw CBeCH~JH~- l1 H:Ot-HcpeTM3~pa y aKTIABHOCTH no Haj3Ha4iljHHJV.M mnaH>J.1Ma -np~Bpe,qHe o6Hoee._ Ha oc.Hoey pacnoncme:t.a meHct-U1X MO,}Ke ce cno6o,qno peilVJ ~.a OHaMo, rAe 24 Maca, joUJ H'-1CMO nocr1.1rm-1 eem1Ke ycnexe y or<ynlbal-by Y! M06Hm13au,Hjf.1 meHa, 111 rp..e 111x nocn1>KeMo cnopo1 t(pHBH4a Mome Aa 6yp,.e caMo AO Hac, AO HaLUe opraHH3aLV1je. Y3p041-1 6:.1no rmKsor Hey- cnexa y P•AY ca meHaMa Mory A• 6yAy caMo y rbMe L!JITO ce HHje pap,J.JJ!O AOBOJbHO MJlltf AOBOJbHO ynopHo, WTO ce paA AOBOJbHO Hltfje OpraHJ.13Bao, WTO ce HltfCY p,an~ .AOBOJbHO KOHKpSTHIA. 3aAaLJ.!-1 >t<eHaMa-~ WTO ce HHje HMBilO AOBOJbHO wro ce MMao ce1nawKH eras npeMa meHaMa, wro ce Hl-1je cxaanma LUJ.1pHHa H 3Ha4aj rora pap,a. MH npH3HajeMo cse rewKo'lie y paAy -ca :>«eHaMa, Mit! np~3HajeMO 11 H3B6CHY cnopocr y aKTHBH31t1paH:>y :meHCKHX Maca Koje 3a speMe para Hltfje o6yxaanma peaonyu.-HoHap· HB 6op6a HBWHX 1-lapOAa, Ml-1 npY13Ha.jeMO AB 38aKTHBHCTKI'!I-bal KOHH KnacHe 6op6e Aenyjy H Ha >KeHy. AnH y npKOC CBeMy TOMe, Y3pOU,M 61t1n0 KBHBOf Heycnexa y H3BeCHHM MecTV!Ma l·m~ Kp6jeBio1Ma He ne>Ke y pacnonomett.y >I<eHa. Jep, nocne HenyHe rOA~1H€ PftHd h'<HBOTa y HOBOj JyrocnaBitljH CI1060AHO ce MO>He TBpAHH1, AB cy M1,1nHOHCKe Mace meHa KOA Hac--6p3o, 6pme Hero JtlrAe H 6pme HO lo1KBA y HCTOp~jH, npesam;ne jeABH B811H·KJ-1 H rpHOBHT nyT OA, nopo61beHOr 40B8Ka AO paBHOnpaBHOf rpa-i)aH.HHa KOjH aKTl-1BHO Ill n03HTI1BHO yYecrsyje y CB1<1M nocnosMMa HOBe Peny6nJ-H<e. .. -'=:,...., · '· PaB>wnpaaHocT h'le.sa - Aeo nHTalba. o6Hoee H ll3rpaAibe. ~/ > \ \ · . / ,,; " fnaBH!I\ 3aAaTaK >KeHa 1 TO 3Ha4_'· ~AHTH¢aWH·CH14KOr cppoHTa; 6Mo je 111 jecTe i :a~ ce YKiby-:~ f:: Jti~fi!,0 ;:; .::· ~//!: ~pl_~- ~.;:. �' ..lI,· I , 'I ' L.Je, MaCOBHO- 11 di(TYIBI-/0 1 y o6HOBY Vi Hawe 3eMibe. Caa caAplt01Ha paAa 11!3rpaP,.f-b)f vt. cee paAa Tpe6a ,qa 6YAY npHilaroijeHe TOM cpopMe QCHOBHOM 3aAaTKY OBOr nep~OA3· ni-'ITdl-be o6Hose M />13rpaAJ-be Heo6Jo1'l.JHO je WY!pOlCO. 0Ho no4Mt-be KOA npMspeAHor nJ.o'!Tal-ba na npexo cOl.V1jarmMx ~ ocram1x, 3aspwaaa ce ca Hajpa3HospcHHJ.1M cp?p- A·\-aMa KynrypHo-npocserHor pa~a. Am1 ean.a yeeK noHoso ocserm1TH jow je,qHO m1Tal-be He06H4HO 3Ha'-wjHo H 3a p,pmasy 11 3a meHy mnal"be paeHonpaaHocr!-1 meHe. Balha yaeK Hlv\ant Ha YMY Aa: KaArOA. ce npHXBaTWAO l-i6KOr no·cna KaArOA M06VIl1MWeMO meHe Aa rpa,qe, HCTOBper.AeHo pewasaMo 11 jeAaH Aem1ii m1Tal-ba Hawe nyHe pasHonpasHOCTI1, yeeK noMHl-.feMO HanpeA H ro m1Tatbe. Haj3a,q, saJba yt-;HHJ.1TM Aa ro 6yAe jacHo H HajwMpHM cnojet.HMa m:eHa. 0HRd i;e ~ CBaiU1 CJHaH pap; KOjH opraHH3yjeMo, 11Man1 jow nyHJ-!jy ca,qpm:HHYr jo-w 13!-IWe CMitlCJla, M 6Y.i:.e CBpUJeH ca BI-!We OA,YWGBIbe/-ba, napona 0 paBHOnpasHocTJ-1 H<eHa joLU yeeK je je,qHa o,q HajnpJ.1BJld4HMj~x napona 3a WHpotce meHCKe Mace. Eso KaKo je mHaf-be paBHonpaBHOCTH nose3aHo ca cB~oiM mnal-b!1Ma o6HoBe 11 H3rpap;l-be: nogvo-t<eMo lll':l mene3HH4e H nyreae, pa·3BHjaMo Im Hawy npHepe.qy, jaYaMo n1o1 1-beH Ap>KaBHVl ceKrop, HT A·- Haw a ce Ap>t<aea jaY a npHepe,qHO crsapa ~arep11janHe ycno·ae 3a 6o·JbJ..1 >t<HBOT paAfH1X CJlO}eBa, a THMe J.1 ycnoee 3d 60lbH >KHBOT 11 pa3soj >«eHa. PewaeaMo m·1 .~:~.,aHac 3ajeA,H"ft:tKMM CHaraMa C04~janHa nl1Tal-ba, Hap04MTO· nH- 26 taf-ba ,o.eu,e, Ae4jMX ,tl,oMoSa i-1 obAaH~t~Wra, pew~-: 13 aMo nY.·ral-be cou.HjanHo r~ajyrpo}KeHio'ljMx riopo- p,1.4.U,d H THM6 6ap p.eJH1MJ.14HO r.1 nMTal-be pa,qHML~a -~ MajKVl Jo'l yonwre 3ano"CneH~X meHa, ga cyrpa r,oKpV:jeMO 3eM!bY ryCTOM Mp8}KON: o6.qaHHWTB !-f, ,n.oMOBa. noAI-UK8MO JH1 HHA,YCTpHJY TYIMe pcLuasaMO J.1 n~ral-he paAHM4Br H mnai-be l1HAYc:plo1CK!1X npOJo13BOAa ca cena, H .no~onp11~peg~ HJ.1X anaTKt-1 11 Mal..lJVIHB 1-1 y Kpa)l-bOJ m-1HMJI1 m'<J6JleM r.OAM3al-ba HOBI<1X WKOfla, 6o..nHYIU,a, no- p~AJ.1flHWTa H csera oHora wro rpe6a crsop1-n~1 /j,a 6H paBHonpa:eHOCT >KeH.a A06Hna cse Marep;.~janHe y·cnose. Caera rora He MO'}Ke 6wTJ.1 Y 6yAy"fiHOCH1, aKO ,qa~ac He nt:y»<MMO Mory'hHOCT p,p>tcBBJ.1 Aa peWYl HaJOCHOBHJ..fje mnal-be CHa6Ae· Bal-ba, aKO joj He· OMoryiiYIMO OTKyn BJ.1WKOBa, a KO He gaMe AY>KHY nope·3y, aKa Ap>t<aBJ.1 He npy}i<HMO cpi1HaHcMcKa cpegcrsa Aa wro npe pew!-1 osa ropyiia n!-1Tal-ba. Y CBO·Me pagy gaHaC, y nep!AOAY o6HCB6~ AHnt¢awltfcTH4KI1 cppoHT >+<eHci rpe6a Aa pa3nl1· ::"je ABa m-na~a y se31-1 ca o6HosoM: npeo KO·· j~ cy ro cpopMe paAa KOjJ..1Ma meHe Mory Aa ~e nornyHo yKJbyYe y o6Hosy 3eMJ:be, V1 A.pyro KOJ9 cy 10 q,opMe . paga noMofiy KOjY'lx MO>:te p,.a ce Beh y OBOM TeWHOM nep;..!OA,y o6:.;ose Y,4HHI1 He~ wro 3 a H<e~o~e, oco6HTO meHe-Majt<e. To JeCTt una cy cee >He-He Kao pasHonpaBH!-1 rpatjaHI1 AY)i{He Aa Y4VJHe yo6HoBH H H3rpaA.H:.J.1, H Apyro, wra M:OHCe :w.eH.aMa A,a ce nohi.OrHe se'h AaHac_!... wra N,o*e A<PH< ,qa npHMI-1 Ha ce6e, Aa ce no.opHHe, Aa Aa V.H}.~U,MjBn·W}', Aa now::;n~e Ap>Kam1 y ~-t.e- 27 �~· ,, I ; 'I· i ~ioj ~pM3H 3ci }K6H)r 11 Majl<y. r~fCBe se-fi paAe Hawe opraHM3B41tlJ6 1-l AO AaHac cy nocn1rHyTJ.1 KpynHH pe3ynran1. PaAH ce o TOM.e Ad Mei)y TJ-iM nocllOBHMd 3Ha4ajHMje H HajX~1THJ.1je, fOAH~je VI HajcaspweH!Ilje >«:eHe yyecrsyjy yo6HOB!'I 3aBajy 11 ocTBapeH:>e csoje i!' nOCIIQBe AC~Hac nOADYYeMO OHe .Haj- Ad HCTa·K:HeMO H~JnC­ cpopMe noA KOJYlMa 3eMrce H THMe y6pnyHe paBHonpasHocr:-1. 'te aKu,~je no"ene cy oA tipH<ynJbaiM A~" poaa 3a Ae.Li!llje p.o~>Ao8o Vl no~ere AOMOB}'!Ma ga ce y Heln1M rpaAOBYiMil pa3BHJY y caspweHy opraHH364~t~jy npHKynlbatt.a KpynHH.x npMnora, narpoHaTe H cranHy noMoi; jeAHOM OApei;eHo·M AOMY· PaA meHa Ha cao.v<jam-!OM MH cMo nocn1nu1 36MJbJ.1 mna- ~be parHe cHpo4aA,H, coLV-'IjanHO yrpow.:eHe Aeu,e, ~e4HjHX AOMOBa, o6p,a:HJ.1wra nocraHe mna~t.e X<eHa, cacrasHH, Hajsa>KHHjH Aeo paAa AcP>K-a. H Hajre>Ke COLV-tjanHo nH· To H jecre t<pynHo rat-be, -KaA. ce 3Ha t<011MKO je Aeu.e ocrano 6eJ poAHTeJba, KOJHfi<O J..otX ' li' je 6e3 HKaKse 3aWTHTe H Y pewasaf-by oeor m-1ratha Ap:»caea ce c nyHo npa.Ba ocnoHHna Ha >KeHe H· rpali<Hna OA H>I1X Hanope 11 6pHry 3a AeL\Y· Y pewaeal-by oaor mnatba· m:eHe cy noKa3a·ne HeyMopaH rpyl\, Iby6as 3a 1\el.\y H pa3yMene reUJKofie Hoje 6H HMana Ap>«asa aKa 6M Mopar.a caMa, caMe H3 .qp>KasHor 6yveTa, caMe nna"keHOM paAHOM CHaroM, ~Jta pewaea osaj C04Hj~JlHH npo6neM. 0HO WTO y nep110AY 06HOBe MO>KeMO y6pojarH y Hajse?.e ycnexe A<P}K-a ro je raj caMonperopHH 11 Hanop~o-~~ rpy..q xojH cy >J{eHe noKa3ane aK4H)aMa· Ha 36pM!-baBal-hY Aeu.e. HeMa y 3€MJbJ.1 HM jeAHOI .C,0L11-ijer AOMa y J<Oj~ H~cy yno»<eHH HanopH, ,a.o6poBolbH1>1 paA J.1 Marepww, janHa cpe.qcrea meHa H Maj KH. MorykHOCTH 28 3a n<HBOT. np11Kyn1111e OKO Ae4~je AOMoae. ncr~y. Ad y Hawoj y jeAHOj KparKoj 4 MJ.1!111oOHa AJ.1Hapa 3a Y 6eorpar.w meHe cy ·caMo aKU,l4jM Y CnasoHcKoM 5poAy meHe cy npHI<ynHile 124.000 AMHapa 3a AeYHje AOMOBe, rpaACKH Ol\6op y OcjeKy 200.000 A~Hapa, y C~­ pajesy je opraH¥130BaHa spno ycnena AellHJd HeAefba; H<eHe t1tpsapcKor cpe3a cnpeMJ.-me cy Aapose 3a parHy CHfl04aA y Ocrpowu,y KOI\ 5Hxat.a, rAe y AOMy >t<~BH 500 6ocaHCKe Aeqe, meHe Tonm·14Kor oKpyra Aane cy CBMtbe 3a A64J.1je AOMo,se, y necKOBdlJKOM OKpyry CKYsane cy oJ<o 2500 Krp .. neKMe3a 3a o6AaHHWTa 1-1 l'l:-manHAe .. Y Cpe3y neRcKoM cnpeM11ne cy >KeHe 3.!1MHJ.1l.~Y 3d A64)1je AOMOBe, meHe 3arpe6at.H<6 ~ TpewH>eBK6 npel\ npsH KOHrpe~ Aane cy 950 paAHHX yaco.aa 3aWkiB61-he .Ae4!4Jer oAena, >KeHe y 6eorpaAy cawHne cy 21.850 KoMal\a 1\e""je OAet,e CKpojeHe y L\eHrpanHOj paA.HOHHU,H L~pseHor Kpcra-. tl.a ~1 He noMv.:l-beMo 4Hwiiel-be 3rpaA,a 3a A64Mje AOMOBe, .nneTel-be syHeHM"X rmMaAJ·•ri-;a og KDj~1x cy »<eHe Cp6~je Hanpaaw:ne CTO·TI.1H6 i;e6aAJ..1 3a AeliHje AO·Mose, Ad H He no/vH1rbeMO XIAibdp,e nal<eTa KOjH CTJOH:Y OA )K61-!d ca cena A6L\Joi y AOMOBMMa. Teumo je H HaOpojanf cBe Ha4V.He WTO cy :x-:eHe npoHawne Aa noMorHy A"4Hje AOMoee. 29 �VIAe)a a narpo·iiar"Ma Kojy rpe6a oGsilp11ti1 3a cBaKH A,64HjH AOM, 3Hd4H orpoMHO onaKWal-be AP}f<dBH, KOja He Mome caMa pewa,sarH os-Jt.:.BJ KpynHa cou.11ja.nHa m1Tal-bJ 6e3 csecrpaHe noMo·tlH HapoAHKX Maca. lt1Aeja o narpoHaTHMa 3Ha4M eeJH1KH KOpaK y opraHH30BaHoj noMoiiH A<P>K-a Ha COU,HjaiJHOM noJby. Tpe6a osp,e HCTaiiJ.f p;Ba H3BaHj.JeAHa npJ.olMepa t<oj~-1 cs~t~Ma rpe6a Aa cny- H<e 3a yrneA.· }l{eHe Y!3 cena oKo beorpap,a :-;3 Bpa4apcKor cpe3a, y3e.ne cy Ha ce6e cranHy 6p11ry a jeAHOhl Ae411jeM AOMY y 5eorpaAy " Aev.!'lje o6AaHHWre, YJm-1 nc:nyr OH~x y ~paAat.t~y, rwje cy OA ·I<YXHJ-be crsopvl!le KaCHHJe Ael.!l-'l;l---1 p._oM, y csaKOM rpaAy meHe npOM!tfCilHne rwx:o p,a opraHJ.13yjy, He ocnatt.ajykH ce Ha ,qpmaBH'-1 6y~eT, Ae•,Hje o6AOHHWT6 y CBOM rpa,L\y? y .. 6o3o 6H ce Hawa 3eMJba npenoKpHna o6Aa~!H­ L!.!.THMa y HOjHMa 61-1 6J.111a AeU,a pa,qHYIU,a 11 3an~­ cneH11X meHa, y6p3o 611 ro HA\ano cHnHo r.e,-· crBO Ha pa3BOj paAHYIX H<eHa. Jl'<eaau. 100 Krp. nacylba, MHpHjeeo KpoMm..:p, BeJ1Y!Ko Ce.no 500 Krp~ nacylba 11 TaKa peAOM --Hefl:o pe30Hl.W 1 H6KO CYB~ MeCO H c.naHHHy. Y aK411jaMa Ha COU,J-tji:.lnHOM nofby A,OWaO je pp nyHor H3pa3a xyMaHHrapH~-1 MoMeHaT. ~{ojH nyr l-WiY ce npHrosop11 Aa nrM co~VijanHHM aK·· L~HjaMa }t{6H6 Aajy H CytBYiWe XyMaHHTapHy. 6ojy. MoMeHa·T xyMaHvnapHocn1 CBAe H Hrpa senHKY ynory, AnH, He..qocraraK HHje y TOMe. CoLV1jdllHa m-tTat-t.a cy oHa, Ha KojHMa Apmasa o4eKyje Hajsehy noMoii HapoAa, a npseHcTBeHo >KeHa. A.nYl i8 He,o,ocraraK y TOMe wro cy a-J-<u,~je Ha coqHianHoM no!by noHerAe 3aAp>Kane caMe· raj xyMaHHTapHH KapaKrep (cacroje ce H3 noepeMeHor Esc Apyror np~Mepa: 3a Ae4~jH AOM y 6n~­ ::•II,HH OyrojHa npMMxne cy 6pHry Ha ce6e )'KeHe J~"':~Kr;;lbH::: A~~~BHaH3::~=Il~~~e J.1 C:~~- ~:;~~: opraHH30Bane je Ha osaj Ha4HH: meHe 143 Pe~ CHa6Aesaiie ADM ca 50 Jnnapa Mlle!{a cr..un~ AaH y roKy Mece4 AaHa, noroM fie TO tB~­ HWr!.i >Kene3HHK, na }l{aptcoso, 3y4e, PaKOBHU,a J.1 CtHHca ra~o peAoM. BI1W>bi1U,a l;e ABBBTlf 30 Hrp. nyKa Me:cer.JHo, /v'1a11H Jv\oKpH flyr 50 Krp. nacyfba, KHe- 1-n cena 4~-tnynl-rfia. ~aMMCJHiTe, fra,q, 6M c:.na cena oKo rpap,oea, y YHTasoj 3eMJbM 1 pacno,o.en!-1na ceoje AY>KHOCTY! ~-~ o6aB639 npeMa ,O,elJJ.1jYlM 1D,OMCBV!Ma, a- O/\p€{;V.J19 ce AY»<I-locTH H<eHa ~3 cBMX gpajesa :paP.B H 3a6a4eHJHX cena? 3aMHcnwre 1 KaA 61-1 Hawa opr.:.tHtr~3a!.4Hja T'a·t~HO opraHH30BSJ1a 7y CTallHY J.1 Me~. ceYHY noMoh, Ka·KBO 6M TO orpOMHO onaxwaf-be 6~u1o 3a ApmaBHI-1 6yver? 3aMI.fCJ1HTe, Kop, 611 r:::-~yT 30 :::;:;:.::: Y.3 Kp-aJbeBa r.c.c cy opraHn:.:;,~:ane Ha C04HjanHoM: noiby. Ml4 MopaMo nocnrh11. r;.e't)yn1M1 IJ..Cl_ P.awe a-H:4YI]e Ha cou,!t!janHOM noPJY He 6YAY KpaiKa Aaxa, eeii .Qa ce npeTaope y cranHy, csaKOAH9BHY 6'pHry H nOMO"Ii C04HjanHilNI ycraHOBaMS:. Ta noMoi;. rpe6a Kao- H AO caAa, ~ jow BVIUJe Hero· go- cap,,a, Aa· 11Ma Hajpa3nW-t14Hije aHAoBe, am1 Aa joj H-awa opraHJ.13au,Hja Aaje uJTo opraHH30Ba.HHj H Kapa-KTep. npe CIBera 1-pe6a Ce TPYAH·TH Aa meHe ceaJ<or rpa,ll,a, J.1"m-t caa-Kora pejoHa y rpaAy, csat-ter cena np_HMe Ha ce6e J.13Be- 31 �r'l" j I I I '.1 I ! y CHe OApeljeHe o6ase3e npeMa jeAHOj OApel;e- AeL\a 3axaanH~L\e l..\peeHoM KpcTy no.speMeHe alu..v-1je no nojep;~4HJ.1M 3a noMofi Koja HM je cr11rna npeKo Hawer L.J.pseHor KpCTa. nHCMa cy 6Hna nyHa neCHMJ.13Ma,_ 6ecnOMOfiHOCTJ.1 1 jaAHKOBaH:oa 0 TOMe p.,a J.1M HMKO APYrH ceM 6ora J.1 AMepHKe He ~ory no- :~j ~;~~a;;~b:';~~~:=~oTso;T~a~~~ee6~:, ~:p3oH:~ cou.HjanHI-IM mtral-bJ.fMa. CaMe osaKBMM KO,HKperHH.1 M 3aAaU.HMa MH iieMo 3aHHTepec:osan1 HajwHpe cnojese meHa. A >KeHe cy yseK cnpeMHe Aa y nojeAHHY!M MORH. A TO AMepHL\H cy eel\ ASL\a Kojy je Hawa Ap>Kaea paAOCHH- npse_ ro,qyJHe nocne oc.no6oijet-ba caKynJ.1na y. Ae4Hjlo1 AOM M o6e36eAH11a. Ta ,qe4a cy Me3HM-:4aA Hawe Hose Ap>t<ase, 6e3 o63Hpci p.,a .nJ.1 jeoHa y CTat-by Aa Y.M OAMaX npy»01· HdjnOBOJbHMje MJIIBOTHe ycnose. 3aro H Hawa opraHYJ3au,Hja rpe6a Ad 6A11 H6A 1-bHXOBHM -aacnJ..~Td!-beM KBKO 61o1 oHa nocrana Haj3ApaeY!j·e je3rpo Hawe oMnapyiHe. AKo jaw He MomeMo AOBOJbHO yntl..\an-1 Ha npael-'!naH pa3soj 11 eacn!rlTat-be Ae4e w oMnaAJ.1He y CBMM nopOAHLJ.6MB 1 MO>KeMO TO CBaKaKO Y KapnoBu.y, Ha npHMep, >KeHe cy ga.ne oHaMo rAe cy eel; Ae1.1a ciKynJbeHa y p,eYHjHM aKL.V1jaMa, KBA ce. 3dXTeBa XI1THa Mo6H11113aU.r.-tja J.1 OOMO"fi CB~X, npy>t<e CBojy OOMO·ti KClO y dKU,J.i- jaMa 3a 3apo6fbeHHKe 11 A6M06HnHcaHe, y KOjMMa cy >KeHe Aane oipoMHe npHnore 11 noKa3.ane saHpe.a.He opraHJ.13aTopcKe cnoco6Hocnt. Tpe6a paa·sHajnt H HerosaTH 1-1 ·CBe o6m'!Ke oHe AHBHe y A64Hji-1M AOMOEU1Md, HHBaBY.llA.CKHM AOMOBJ.o!Ma H 60I1HWU,aMa, nopOAHnJ.1- na>Kf-be KOja >tUiBOT WTHMa jHM. 11 cnH4HO 41-iHH yAo6HMjHM H A~Hapa 3a caHHTeTCKe opMapHhe Koje he Ce HanpaBHHf· 3a HHTepHaTe y A64HjHM AOMO·BI-1Ma, y Cn.nHry werpn1 cy 3a Ael..IJ-~jH gaM 143pa- 25.000 P.M11a.i A64Hje Mrpa'-lK9 1 Ha KOjJ.1Ma je CBdKM HdnJ.1- cao csoje HMe. Hawa noMoi; A€4J-~jHM AOMOBJ..~Ma He AOMOBMMd. Ce.M _TOr a HaMa je no3HaTO J.1 TO Aa jow no Her Ae y AOMOBHMa (Ha npHMep y XpeaT' ct<oj) L!BCHe cecTpe yn11.1y_ Ka eacnwTatbe Aeu.e~ PaA H aH4Mje Ha cou,MjanHOM no/by Mo~ 6~·n1 yseK y CKII-8AY ca nnaHOBI1Md HapOAHe snacnr Ha ToM' ce~ocropy. P,albe, HHJ-141-fjanma AQJ}I-{-a 3a OCHMB61-be AOMOBa HllY'f 06AdHYIWTa Mopa yseK 6J.1TH p,o6po CMJ.otLUibeHa H. Ha peanHoj no·A11031o1. He MO)i{e ce, Ha npHMep, ocH~-tBaTYJ pajy CMe 3aycrasJ.11'11 caMo Ha MarepHjanHoj noMoiir.-t. ce Ha npaoM KOHrpecy A$}1{-a Jyrocnae11je, Apyr Hapo4J.o~TO HarnacHo ynory Kojy meHe "'Majy y eacm-naH>y IJ.el.je. KaA je peY o eacn>~­ Taf-by ,qe4e y A64HjHM AOMo.BHMa, HaMa ce sp.no T1o1To HaM je >KeHe ;;.eu,e. Hae·ew"ky caMe jeAaH npHMep:· H3 Aet.JrA:je o6..qaHHW1"e a Aa ce He: 3Hd Ha Kojoj Mar~pwjanHoj. OCHOBJ.1 i;e ce OHo pa3BHjarH; Tpe6a npao ogpeAHTH cKa.ny KOfB1KO iie poA,HTeroM, Koj!'l c"y y Moryi\HoCTH·i nnata.ant 3a ceojy ,qeu.y, KOJlHKO· Ae~e Mory_ 6Hn1 6ecnnaTHO" HTA· V1Aeja jeAHQr AOMa y KpyweaaYKOM OKpyry m1cana cy o,<Ce30HCIG1M o6AaH11WT11Ma y cem1Ma je apno 46CTO nOTKpaAajy pljaeo A,enoeaT~ 32 11 J.1386CHe rpeWKe Koje Mary , cpopM><paH>e COI.jHjanHo yrpo- 3 33 �" .\ ·. 1 ): : I I, II ,; ·I I I I I 'i .A06pa H seJH1Ka CTBap. AnH~ ce30HCKa o6AaHHwTa yceJH1Ma npernocraslbajy H3BecHe · MarepHjaiJHe ycnoae, ja·Ky aHntcpawJ<1CTH4KY opraHH3au,Hjy, BHCOKY CB6CT, KBA,POBe, H 3BTO- 1-bHXOBOM Tpe6a o6a3p~BO H KOHKp6THO npH~ OCHMBaf-by crynar11. Y4ewt.e m:eHa Ha C041-1ja·IIHOM noJby Aano je ~<pynHe pe3ynrare. Tpe6a Y4HHHTH cse Aa ce y paAy AC!J}!{-a Ha TOM nofhy pa3BHjajy Hose cpopMe, aKniBH3Hpajy Ho-se Mace m:eHa, yHeTH jaw BHWe opraHlo13CBBHOCTH rpe6a H CTanHOCTH Y~ewl;e JKelia H TaKMHqefba Ha np>topeAHOM nolby. HN.eHa M ,qeila paAH"4"• yAapHH4a Koja cy 3acBe-rnHna y HOBe Hawe 3eMJbe 1.1 ABHHMa y o6- caecTpaKor TiUfMM'Ietba, noHa3yjy noHo-{3.0 p,a cy )t{eHe H Ha nofby o6Hose crane y3 .a,pyrcse y paTHHM noABH3HMa, Kao LUTO cy. TO 3Hane y A06a para Ha cppOHTy, y KpBU)BYIM oKpwaj~Ma. Y YABPHH4KOM TaK~U14eH>y no cpa6pHKaM_a: nocrajy aeii wHpoM 3eMlbe nosHara V.MeHa p·aAHH~a M3 reKCHfnH'H1X cpa6pJIIKd - E11113a6ere PaAynoBHt., MarHilAe Eapyx, Map"'u,e Af,ojMOBe, AHH4e HoBJ.1H61 nenH4,e Jla3ap, crapMl.\6 Wl 70 rOAHHa noJleKcHje ,l\HM ... TpHjes..,i;, JenHU,e MapKOBHR, Py>KH4e HrHoaTOBHR, Jby6H4a B11UU-bi141U1, Haj6oJbe reKcrHnHe paAHHU,e Bojso- A>iHe Map.,je 5a6HH, " MHomx APYrHX Koje csoj"M YA•PHH4KHM paAOM "' npHMepoM nos..,wyjy HOpMy y ceojuM npeAy3eRHMil 11 noeei;aeajy :t4 cno6o,q,a'' nop.Hrna je HOPMY H3pa_Ae wyca H3 22-25.000 3a o,caM car11 npeMa paHHjoj OA 5 p,o 20.000, Manm,o,a 6apyx y ,EnKH" H3pat,yje 32 ryU;eTa yapana AHerBHO, a H·opMa joj je 22, AH~Ji.J.a nc.JlHHa 11 nenHqa Jla,3ap "3paAe 21 ~eMnep Ha MdWHHJ.t Hd- Kojoj ocrane H3PBA6 y rJH4Hje Ha C04Hja.nHOM 36pHt-baEat-by. cpa6p11KaMa, - npou3BOA1bY· HeKe oA HoHX npeBa3HWne cy HOf?· MY 3a 32 OA cro Kao JenHL\a MpaKOBHR, MapHJa 5a611H 3a 30 OA CTO npeMa HOpMH Y 1939 rOAHHH, Py>t<HL\a "' Jby6114a y 5eorpa,o,cKoj rel<cTHnHoj pa-Ae Ha no 48TVIPH pa36oja, En~3a6era Pa~_Y­ nosH-k y /6e10rpaAcr-co~ cpappHu,M ,Ot<r,)6apc~ra 8 I,ICMnepci 3~ HCTO speMe. CrapH4a naileKCHja y 6eorpaACKOJ wro<j>apH H3aTKana je 3a 12 AaHa 220 M<;Ta~a MarepMje 3a sojH!til!Ka ogena ~ a paHHJS Je 3 a HCTO TOm11<0 BpeMe . TKBha 170, pi!AHHL\6 Y cpa6pHKaMa _ 1/Panenfft, .,Jyro80 jso1;aHCKHM 11 cpwnu, ,BoreKc , noK-a3yjy OAilH't.~He pe3y_nrare y paAy; MOKeAOHCKa pai'\HHL\a w~yilepKa pJ.1u,a ~HMOBa_ TBKMH4H ce Ca CBOJHM Ma- Bp6AHH·M 11 ppyrapH4aMa y cpa6pHKaMa ,BapAap , .,BaHren KocTos", uApMaraHH. OeaKBMM pBAOM M YA!lPH_YI4KHM raKMJ.1Yet-beM paAHH:U.e "fie csaKM'M AaHO.!A"- nocnt3an-1 .cse eeiiy KBa!ll-1cjlHJ<OBBHO'CT 1<1 THMe i;e_ napo-na: j0AHBK pa.A --:- jeAHBI<a Hat\HMJ..l,S _,-f.,.---nocraT~ CTBap-:- HOCT. Ose npMMepe Tpe6a Wl-IP,OM 3eMJbe~ ?> ~-MU,H- ' ' \ 11 apHca.nt, p,a nocny,t<e Kao npHMep H Ma J1 CeJbBHKBM;a 1<1 OBI<'IM paA.HJ.1M _>-Ke :~~).oKaKO \ ce no-Mame cBOJa 36M1ba y o-6Ho_~~·. !.;.·~ _.. ~ nocTaBJba ce mnaf-be, H~ KO'JI4 --~;e jHB·4HH ~- :5 Apyre >t{e_He, J1 OH~ KOJe HJ.1C v:;pa5p_!•IH~; .Ma, yKibYLIHTH y paA Ha o6HoBK H y TaKMHI..Ie~~- 0~- H cse .i-'"'35 .·, 3.. ~ ~~; •-..,;; .A_, / �R' !1' T )I .. 1 I: ' !' i I ! MopiiMO fipk3Hiri'H Alt., Aok cMo Ha C041o1jafi~ koM nolby Hawne HajpaaHoepcHwje cpopMe aa y- rpaP,osa " cena noKa3ane cy Kalla ce rpe~a Mf!.· BJI!Ma HMje aKTMBH3HpaH. 0BAB nOHOBo Clly>t<e 3d ijyco6Ho noMaran-1 y nocnepaTHoj o6HOBJ1,- a Ha MHDfJ..1M pa.qOBVIM-a p,ane cy y CBOM Kpajy BeJ1YIKH AOnp~t~Hoc o6HOBH nopyweHe 3eMibe. Y BHpOBI1THL\H cy >KeHe p,an<) 15.000 p,wHapa ca csoje npy,peA6e 3a H3rpaA1-bY cena KocMeTHK, npHMep KpajesJ..t y KOjHMa cy TOKO·M YMT5EOr paT<! BoljeHe 6op6e, y KOjHMa cy >KeHe TOKOM 4Hrasor para 6a.me Ha Hajpa3HospcHHjMM nocnosi4Ma, noMarane Ha Hajpa3IlHl.JHTHje Hd41<!He csojy sojcKy no4es OA nneref-ba 4apana AO KonaH>a 6yHKepa H yyewi;a y opymaHWM 6op6aMa. He A03B011Jo1MO Aa ce y MHpy ycnasajy MHOre CHare, AB Ce y MHpy CTBOpJ.1 HeKa .crpora sewra4Ka noAena Ha ·MYWKe M >KeHcKe nocnoee, HJH'i noAeJta Ha nocnoee Koje Ap>Kasa npMMa Ha cena Bpxose4, 3a ,qoMatiHHCTsa f..!cTor cena cnpeMJ.ol11e cy cse wro je norpe6Ho, H npHKynHne 49.000 AHHapa. OsaHB~ npHMepH noKaayjy Aa cy meHe y rpa,q.os~Ma Hay4Hne OA ·caojHx APY· rapHu,a J-13 cena Jl~-iKe, 5ocHe J.1 opcKor Korapa, Koje cy 3a speMe para 3Hane TaKo MHoro Aa yYHHe Ha ja4al--by 6paTcr.aa 1-1 jeg~HCTea. ~aHac >KeHe J.ot3 rpa,u.osa noKa3yjy, A.a cy cxsarHne H HOBJ.1 3aAaTax: jat..ICH-ba se3a YI3Meijy rpaAa J.1 cena. t.Jewfie >KeHa M noMoi; ,qp>t<aBH, AOTJle Ha np!-1speAHOM nolby, Ha nofby np~speAHB o6HOBe 1-1 H3rpaAf-be, Be·l1MKH ABO )f(BHa, y MHO_rHM Kpaje- ce6e, cy Tpe6a KOjloo! pDAH11. Ha- Te se3e rpe6a ja4an-1, Mo6J.inHwyi=.H H celba4Ke >t<eHe no m1Tat·bY oY..01Bibasaroa Hawwx T))>KJ.1WTa l1 V13HOWerba He! rp>!H-1WTa nolbonpH,apeAHHX A06apa no MaKCHMJ.1paHHM u,eHaMa. cy 6YiHyjeMo J1 jeAHO J.1 ,D,pyro, rpe6a CTdJlHO MI-l· 0 CBaKOM Ap>t<aBHOM nocny KdO· HapOA,· HoM 11 npoHa:tiJ.ot wra je ry aHa y 4eMy r.1 HagoA, y 4eMy, AaKne, H meHe Mary Ad noMorHy. Tee6a cranHo >tU1Bent -ca MYIWfby, Aa ce Hana311MO y TeWKOM nocnepaTHOM BpeMeHy, OA.HOCHO y HO· BOM pary 3a o6Hosy 36Mlb"e, pary 3a 6narocra. 1-be,-- M Aa Kao M y caaKoM pary rpe6a Mo6HnHca. ·;:TJi_ ·cee CHare HapoAa'. -A wro ce THL.Je yLtew'ha >t<eHa . y npHBpep,HOj 06HOBH rpe6a «MaTH Ha 'YMy·JA·.ra,.Aa HJi!WTa 6o1he- He no·AHH<e csecr meHa 6aw To yLiewlie, na ,qa HaM je J.1 _36or rora oco6J1.T9 HoPJ.1cHo 3ai1HTepe-col:'laTH meHe 3a npM ... ·ape'p.He )1·- Ap>KaBHe npo6ne_Me. _>KeHe MHorJ-~x 36 r CTallHO Hana3HTH HB4HHa Ad HOM· CaMO J-bBHH H Ha OHB KOjH CJH1TJ.f Hero_ AC!J}l{ y OcjeKy 113paAHO je OAet.y 3a cey A6L\Y Ha MH'OrHM_ I10CJJOBJ.1Ma, KOjr.1 Ha J.13f116A HI1CY w.eHCKl-1, meHe cy nmca3ane MHoro HHVIU,Hjan1ae H npy>.•mne nbJ.Aok Hapo,qHoj snacr11. VlMa MHoro npHMepa. Y Ll,p~KBeH~L\H je HenpwjaTeJb YHI1wrwo MHOrO WyMa. C MOTHKd ~· M KptJMnO-M 150 >HeHa U.pHKBeH!-1U,e paAJ.o~llO je ,q,aa Aa-Ha, 3a ra ABa AaHa 3BC<IA>1Ile cy 1000 KOMaAa L\pHor 6opa I< 500 KOMaAa L\pHor rpa6a Ha noepw11HI1 OA 2500 KB. Merapa. CeAaMAeceroro,q.J.1wtba crapHu,a· Kypca CrojaHHi;, AH114a Jlosp11i;, JeneHa 1..\ap wcraKne cy ce Ha OBOM KOp1-1cHoM no-cny. >t<eHe 0MHWa Aane cy 1328 paAHHX AaHa, a TporHpKe 37 �280 pa.ttHux AaHa H~ naWyMJ'ba~afby caora Kpaja. }J{eHe ca CywaKa Aane cy o6ase3y Ad he caMe 3acaAHTVI 10 xel<Tapa wyMe, a :meHe KOTa- ! ! pa Tporup Aane cy y Ael.\eM6py 800, a y jaHyapy 980 paAH11X AaHa Ha o6palj~satt.y no;ca Koje np11naAi'i Ap>KasH. 240 ~<eHa y KyMaHoay 3a 7 caTJ< nocejane cy Ha Ap>KaaHoj """"" 140 Krp. apnarl,l!-iKa; y Hy.Mi:li·J.OBy raKolje a1nxeHo yYe- crayjy y nowyMfbaSatty, 'I KO!·bHL\Y y 6ocHH 45 >t<eHa Hcermo je 3a AdH 50 MeTapa P:P.Ba 3a Ae- YJ<je AOMOse. }l{eHe y JaAPY npesna·4H·i1e cy Apsa 113 wyMa y TpoHowu. Ha MoCTy PMjeKa- CywaK cpa6p~{.!Ke paAHM4e paAe no BViwe cani HeAeJbHD Aa. 6H WTO npe Q)l{~·mene B8'3Y H3Mef)Y ABa, rpaA•· Y LlpHoj rcp11 AcP}i( nocras11o je npeAa ce 3a,D,aTaKa caijef-ba Macni1Ha /.1 AYBaHa, a meHe K03apcKor M 6apcKor cpe3a 3aV.a3ane cy TaKMJ-1461-be y cai)e·i-bY Macnw-ra. Y Ko.naLW1HY je pa. AI-1IlO 150 >KeHa Ha ocnoco6Jba•Bathy nyTena, a y PoMaH>fjCKOM cpe3y y 1..\pHoj rap ... X<eHe C'f A011e 150 paAHWX AaHa " nonpas;me MOCT. Ha npy3H 6prar l-iaa"""Lia paAMflO je 30 "'eHa H3 P«jeKe P,y6poaa4Ke; y l{yn~Hl.\Y cy onpasJbane cTaHJ.1u,y, a y Benecy 350 meHa OYJ.1CTHno je npo~ crop o.q, 3 KM. OA cT.aPor raow.'ija. )f{eHe y MaKeAOHMj~ cy seo-Ma o36WJbHD npHw·ne a1<u,J.1j~ 3a caljeH>e a<j>11joHa. 3aMYfcmne, Kap,a 6J.ol AHTHcf:>awwcTJ.14!<M cflpDHT >l<eHa y CBliM KpajeBJ.1Ma Ha.we 36Mfbe 1 npaTei;l-1 nnaHose H 3dAaTKe HapOAHe snacTJ1, yBeJ< 0·A,pef:V10 H Ho-j11 cy TO nocnos11 Ha npJ.1speAHOM noJby Koje 611 >KeHe 38 y OKB11py TOr -y OK:Bitlpy TaKM144ef-ba MOrne Aa 113Bp~ we? !{onHKO 6~-t caMo n1Me Hawa t.\p>Kasa AD6Hna! Tpe6a, A.aKne, nojaYan1 H O>KHBeTH OHe a·K4Wje Ha npM•apeA,HOM noJbY noro-w.e 3a >t<eHe. nnaHa H Tpe6a AO Kpaja AOBecm HaMnatby 3a nponehHy ceTsy, 3a o6paijv.sal-be csaKor KCM.a,ga 3eM1be oApeijeHor 3a ro, 3a HcnyfobaBal-be ceTBeHor nnaM Ha KynrypHHX 11 HHAycTp11cKI1X 6!1IbaKa.. nocToje, Me1jyn1Mr TPJ-1 3Ha4ajHa npo6neMa, KOjHM.a AHnrcpawr-tcTH~IH1 q>poHT meHa Hl-lje AO caAa npy>KHO AOBOlbHY nOMO"fi HapOAHOj BnaCTM M aKTY.BJ.13v.pao m:eHe Ha t-bJ.1XODoM pewasal-by. To cy npao OTKyn BI1WKosa; Apyro, nope3_ H y rpehe LUTajH 6op6a npor11a 1.\pHe 6ep3e. ACD>K-a c.,,.. 113aec OTKpHsajy TY 3ajep,H:-!4Ky cna6o·cT HaLuer pa,qa Met)y :meHaMa, orKpV!·Bajy, Ha·WMe, Aa HH-CMO npet<o AHn1cpawl-1cTHI.!Kor cppoHTa >HeHa AOBOJbHO noBe3aJ1e· nOJlJ1THtJKa H npHapeAHa nMTaH:.a. HHje cnyl.1ajHo Aa ·ce HJ.1 y H3Bewra~ jMMa H~1 y Hawoj WTaMnl1 a6H4HO ~ He nOMHI-be HI-11Ci!Bi-<a a·KTHBHOCT >KeHa y Be3M ca OTKynoM BJ.iWfCOBcJ, Aa ce He nOM!-11-be HJ.1 je,D.Ha KOHt:pepeH- 4Hja meH:a ncicBeF.eHa TOMe ni1Taf-by. V1cTo TaHo croj11 H ca npMt<ynfbal-beM nope3a. H:ao Ail ca npenywra, caMoJ APH<-BBH H 1-heHoM HajymeM aA- MHHHcrpaTHBHOM anapaTy Aa aP.MHH!o1CTpanH3HHM nyTeM cBpwe Te KpynHe nocno-se, nojH cy OA HHTepeca 3a cas Hapop,, a HapoY~To aa aojcKy 11 3a cHpoMaWHe r<pajeae H Jbyflee. Kao 11a cy TO nHTa!-ba y KojH·Ma H cs11 YnaHOBI1 HapoAHOr c:ppoHTa, H cse meHe AHn1CpawHCTH4KOr cppoHTa >KeHa, He_ cTpe6a Aa' 6yAy MaCOBHa flOAPtuKa Ha- _39 �I pOAHOj snacm. H"je cny4ajHo A• y jeAHOM ceny ! ceny OTKyn BlofW·KOBa jeABa p,a ce nOMepH c Mprse TaYH:e. Pa3yMe ce, t.!~TaB osaj npo6neM Be3aH je ca onwrHM npo6neMOM ceibawrsa KOA Hac, a w..eHe cy ';qeo ror ceJbawre::t t<oje pa3A.I-1PY t~nacHe cynporHocrH-. An~-1 aKo 6~-t ce HapOAHH ¢poHT a ca tt-Y.'M AHrH¢awHcT~YJ-Hi cppoHT meHtl, rj' aK1.411ja 3Cl P,B-4HjH AOM nornyHo y-cne, a y TOM HCTOM Mo6ruu-1cao Ha O£H1M m·naH:.HMa, ocranw 6w jow caMo HenpHjaTerM1 H ca6orep1-1 KOjl1 6111 OTKa3anH Hc:ny~erbe ce.~1x o6ase3a npeMa AP>«.a·BM H ceoMe HapCA}'· Pa3BHT~<'~ Meiw )KeHaMa wwpoKy an1TaL~~jy 3a peWel-be OBMX nHTBK:la·, o6jaCHJ.1TI1 HM AY*HO·CT r.Yir-nor M HeOJ:VlO>XHor pewett.a osHx mnal-ha · - ro- je 3ap,a.raK ACD:m-a aKa xot.e Aa CArosopH caojoj yno3H M06HIH13aropa >KeHa H opraHH:J.aropa rMo1xoee noMoiiM Hapop,.Hoj snacr~-1 .• Yna3al< meHo y ~•Apyre rpe6a Aa 6yAe jeAaH z.aMawaH l<opat< y ToMe. L\pHa 6ep3a H wneKynaL\Mja jecy nHTa""a y L.lHjeM pewaE.:u-ey Mopajy OIJ.Mrpant 3Ha·4a.jHy ynory ynpaso· lr<e-He. }HeHe li:etpoqVITO AOMak>~L\a ycrsapH cy jeAaH OA KaHana npeKo KojHx L\pNa 6ep3a po.aapH- Ha. HaweM rp>KHWTY - :meHe Hap04~TO AOMaiHH.J,e Mory nocTaH1 H CH·ryp~-re cj:>poHranHa OA6paHa nporHB u,pHe 6ep3e H wnef(YJ1-f:!LitYije. V1C.TO OHCH!O KaO WTC· cy Ce y Oi{ynH- upajen;..:Ma aa speMe paTa OJ:t,P~4ane MHoro K.ojei.Jera ctlMO Aa 61tl HenpHjaTelby Y4HpaHHM Hi'!Jie )}(l"fBOT Te:H!H·M y HBUJOj 3eM!bH He npOAOjy- flH M''/ He.tWe npOM•B30Ae, rpe5a ce J1 AaHaC OA~ pei;H MHoro Koje4era, y HHTepecy 3Apaaor H · 40 npaE>HnHof pa3aoja Hawe rproBHHe. f\a3aHTH M€!• ijy meHaMa WHpOKY KaMna·l-hy, WMpoM 4YfTaee 3eMibe, nporws 4pHe 6ep3e H wneKynau,1o1je, o6ase3aTH ce.e 1·1'CKpeHe npH·CTanvn.lre HO<P-a, YJ!aHHL\e ACl>Jt<-a, Aa 6yAy ynopHH 6opl\H nponm HCBMX ·HenpMjarerc.a, TO je raKoije HeOAnomaH J.1 XHTaH 3aAaTaK t<o)M Haj6olbe Mome Aa Vi3Bpw11 ACD}f{. Pa3BHTYJ wHpoKy KaMnal-hy KOA >KeHa ca ceJ1a Aa AOHcce caoje npoJrl3BOAe y rpa,q 1 TO 3Ha'-IH Y4HH~HM eena-u.c~ AOnpHHoc A.Pmasl-1 1r1 npM:apeAHOM >K!Iisory !<OA Hac. HeKa caMe je,qaH npMMep H3 one-T norcen1 l'-i{eHe KaKo ce y MHpy Tpetia ynopHo 6op!4n1 nponm HenpHjareJba: paHMje je ByHa Ha u.pHoj 6ep3M 6!tina HeH:OJH1KO CTOTHHa AltlHapa no KYmorpaMy, nocne ynopHe H oprtlHH30.BaHe 6op5e npon'IB 4PHe 6ep3e, AaHac je syHa Ha m1jau,!-1 30 Al-lt:i_apa. Hawa je opraHH3·au.Hja 11DHHKna y jeAHOM pesonyu,l1oHapHoM Ao6y, KaA ce HHCMD 6ojane ,qa n,...me 30 Hawy sojcKy " n<;npe6e 6op6e rpa>KHMO 1o1 nOCJ18A,I-be rpno CTOK8. np·eMa TOMe H6t'V\a. M6CTa cTpaxy npeA meHaMa, KaA Tp-s6-a··-,qa ~1x Mo6H'JU1weMo no nJ.1·TaH:.~1Ma OTKyna >1n1Ta 1-1 ApyntM npH~ speA.HI1M m1TarbHMa. na Jt1 i!KO H:awa ~1H.Q..YCTpHja HHje y cTat-:=oy .qa 3aAOBOTbM cse 'H:.!-'IXOBe norpe_6e, ro y TOm1KO npe WTO ce. HapOAHe Ma•::e csaI<J.1M AQHOM ysepaBajy y CBS Cl1iypHl1jl>'! K 6p»01 pa3Boj Hawe HHAycrpHje, jep OCKYA><L\a y V.HAYcrplo1CKI-1M, HapOl.l:.1TO TeKCH·inHHM npO!o13BO·A,MMa, Hl1je 'BHWe oHaKBa, Kao npsux Meceu.H nocne ocno6oijerba. Ce·M Tara·, HapoAHCi s.nacT "fie csaKaKo Y4MHIH!t1 -cBe Hanope Aa 11 KynosHa Mofi ceruaWTBa nopacre ycKopo. 4) �I I MopaM.o ce, AiiKM, iiaY4i1TM ,ii,a H Kpd:l i-iawy opraHM3aU,HJY pewasaMo ceaKOAHeBHa npJ~JspeA­ Ha m1Tatt.a 11 noae3yjeMo ca nonHTHlJH:HM. MopaMo ce HayYMTH p,a pa3Bl-1j6MO 6yA.HOCT J.1 aKTltlBHOCT . nponm wneKynaHaTa H ca6oTepa. Mopa.Mo Ha.yYHrw Hawy opraHH3aU,J1jy t:~,a >KHBH H eKOHOMCKHM npo6IteMJ.1M. TW p,a Kp03 Hawy MopaMo, Oprafil43a41o1jy Haj 3 a,q, yf.Ae- WCKOplo1CTio1MO noner m:eHa H 1-bHXosy cnoco6Hocr Aa noMorHy AP»<aBH 11 1-heHoj o6HOBH. AHamj>a6eTcro• Te'laje,.u npocael;HBa~&a u Apyre ljlopMe meHa. CraH.a 4opraH,v >KeHa OJ:{. 60. rOAHHa, y .nJ.1LV1, Hay4Hna Je npe.q J.i36ope A.a 4HTa M, n.wwe. HeKa HaM npso OHa o6jaCHH 3Ha4aj nMCMeHOCTH 3a nonHTio1l.JKO npocee1ilo1Bal-be >t<eHe: "CpeiiHa caM n~r~cMeHo·cr meHa. 0He nYIWY csoje np~e >Kelbe xoile _Aa Hayye necMy o U,pseHoj a.p_MI4jH, o-. He xot.e ,qa npo4Hrajy napony Kojy Hoce Ha cpu.y, OHe xoi=ae A a nenwe Ha 36opy Ka>I<Y csojy pe4, OHe xoi;e A·:J npo41-1rajy HeKOJH1KO nyra THroe rosop H aHa wro OH nopyyyje mEmaMa. Ose 3HMe MH CMO nocTJ.1rne MHoro ycnexa pa3DHjal-by 6op6e nponm Hem1CMeHo<:TH. Hapot.iXTO ·cy TH ycnec!4 ~HaYajH!tl y Cp6HjH. Y_ HHWKOM OKpyry ltiMa H€nJ.1CMeHJ.1X W.eHa OKO 2Q.QQQ, y (Ose 3"Me aHarcpa6ercKe re4ajese nocet.yje 5000. OA 180 Hen"cMeHMX meHa y ceny Jowes1o1, JaAapcKor cpe3a, micMeHocr o-ee 31-'JMe Y4H 118 meHa. Tai<3BHX npHMepa J.o1Ma MHoro. · KaA ce y3Me y o63wp Aa ~ y EiocHH nHCMe-· HO caMe 15 op.,. era >tCeHa, Aa Ha 1-{o-cosy 1-1 Me-, 90 OA CTO HenHCMeHt-iX, Ka·A ce 3Ha TOXJ.oijl-1 HMa AaTH Aa cy HajwltlpH cnojeer.1 ce1baYtU1X meHa HenH'"- CB~J rnac OHOMe -KO 'f=.e Hac_ H AaJbe BOAHTH nen- cMeHl1, CHAd ce He Mo}Ke rosap·vtTH o nonHTH4- P.a .Mary- npoLir.iTaT;.1 Koja je LU1ja t<yn'lja 1-1 WOJ ·6yAyiiHocrH/' To je pe'·leHO JeAHocrasHo·, an1;1 l<a3yJe Ay6oKH· 3BaYaj mfcMeHoCn1 3a npoceekKBal-be >KeHe. 3a speMe pa·Ta., Kafco n~t~wy Hawe Apyrap~t~u,e, onoBHa je nocrana c.acTaBH-11 Aeo parHe cnpeMe sojHJ.>~Ka, mKMeHocr je 6Hna nocrana o6a,Be~a Ha cppo HTY H y no3a'AHHH, ni-1CMeHH CY-A061-ijam1 3aA.aTtH< .qa Hay4e H6nJ.1CMeHe. AaH~c cy_· aHan~a-?e-r.cKJ.o'l TeYajeaH oneT nocra,nw HajMHOro6pOjHHJM y KpajeBHMa y KOj~Ma cy >KeHe Y TOKY YH·Taaor para ceecTpaHo y4ecr·so- aane y ocno6o,liH1la4KOj 6op6H Hapo,lla. OneT cy HMeHa CaHHU.e, Jaf-ba, tJ.yaHa, ,q,anManmcKa ce- na Bpn>tKa " Myt. nop,11rna· sacTaay 6op6e 3a 42 KOM npocaefumarby >KeHa, OH·Aa ·ce He Molme ro· sopHnt o nyHoj pasHonpaBHOCTI4 >KeHa AO·K no:crojH orpoMaH 6poj HenHcMeHHX >KeHa. 4aK HH y KyiiH He Mo~e ce no-cnrli~ nyHa pasHonpa·BHOCT aKO ce >KeHa He ocnoco6H 3a ro, aKa HHje KaApa A-a csoje AOMafiYI4Ke no·cnose ca·MocraJlHO ~-'~ cci ycnexoM epwH. MH ce, MefwntM, Hana3HMO y nepHOAY paaHonpasH:OCTH >KeHa 1 OP,HO·CHO craapaH:>a CBHX ycno,sa 3a no·Cn13aBal-be nyHe pa BHOnpaBH.O•CH1. nopeA MarepYija.JlHMX .ycnoea jeAaH je OA Haj3H-tllJajHf-1j!.1X H npocse"fieHOCT >KeHe, cnoco6HocT meHe Aa ry pa,BHonpaBHOCT Ko-pHCTH H nQCTI1366~. 6e3 JlHCMetiOCTW 0 TOMe He MO>Ke 1 �" :.· .i : li ·,.' 'j! ,i I I ·I· 6HTI1 pe4a, 3a TO je, "';HCJH1M, nJ.tTal-be 6op6e npoHfB Hem'lcMeHoCTH Ha-Jyme nose3aHo ca m1Tal-beM paBHonr;aoHo·:n'll, ,D~albe 1 6op6y npoTHB Hen·HCMeHOCTM >KeHa :rpe6a rnegarH jaw W.·Yipe. Kpaj Hem1CMeH!t1X Maj101 HH HaWa OM!lBAHHa Heile MO- "RH TaKa 6p3o Aa Hanpepyje J.i pa3s11ja ce y npocserHo-KyrJTypHOM npasu.y. JJ.a·Jbe, nJ•1Tal-be nMCMeHOCH1 nOB11B4"1 L!~TaB HJ-13 ppyrMx m·fTOJ·ba - Hem1cMeHe meHe He Mary nocnrh~ nyHy K8a11¥icfH-it<OBaHOCT 1 TO 3HB4YI Hl-1 P.G'~-C!'~HO no60ibWelTJ.1 CBOj MBTeO.Hja!lHH nono- >Kaj. H~1je TO 3·3TO L'JTo meHe H!l!cY ~xaan111e He-· wro, Bett je TO pe3}'11Tar l-b~1XOBor 1-!:.-!SOa. Hr.1je CllY'·!Eljl-!O ga y Hapo~Hr-fM o-,fl~6opHMa V!Ma ABHBC Mano· >1<eHa· jep je ynpaBJbaH3e APlKasoM Maf{ap H M3 Ma.n~·r c~oocor o,o,.6opa, epno cnoJKeHa CTE!.ap. }!{eH.e~c-e-fbaHUe Hei=.e MO"k~ 6HTH OHe Koje t-,e ~~ CaMe nOAJ.13-an1 KynrypH;;j HHBO W..!ABOTa Ha ceny, HH x~!fHjeHy y coojoj KytiYJ; HM yHanpe·~:.-~.a.a­ TI-1 noroonpY~Bpe,o..He paAo-Be. aKo He 6yAy y craH:oY p.,a ce KbpHcTe ·HayKo-M. A HayKO·M ce He Mary H:Opl-lCT¥1n1 Hen~cMel-iM n:.y,DJ'l KojJ.1 He CaMO Aa He 3Hajy p~a I-!11Tajy Hero H!IICY y cTa~-toy HI-I p,a ce ADE:.t;iTbHD KopHcTe ycM.eHOM peYH. AHancpa6eTCKJ.1 Te4ajeBJA y 4YlTaeoj 36M!bH Tpe6a p,a nocTaHy no4eTHa ocHosa~ H l!U·~Pt:·n:a npoc:een£o no·t.V·13atbe ·nf4~i© npc(sefu.maHJe~ ecwooa 3a KynTypHo 3a H:tt1li.OBO nonH.. uynT-ypHo noAH3a~e 1-3~ewa, :::=~ 'IMTasa.r cena. Y ae3w ·ca npo6neMoM wam1cMeH0cnt meHa, MOp-aMO ycnyT f!OABj'ii_l-1 joLU jep.HO nYl·Tat-be, KO- jHM ce 44 AC!J>K HHje AO AaHaC AOBOibHO Jo'HHTepe- cosao. C~ocKa Aeu.a H ,a.aHAaf-bH, nocne ocnof5oijet-ba Hawe 36MJbe, He noxaijajy WKOllY HH oHaMO rAe je HMa. CsaKo- TO ,qeTe HMa· MajKy, ApyrapHL\e. 3Ha4Y., 11a AC!J}I{ HHje noseo H>!KaKsy KaMnal-hy, 3ajeA.HO ca ocTanHM MaCOBHHM opraHI'I3aU.J.otjaMa, npOHtB CTBapatua HOBHX Hem.-I'CMeHHX JbYAH a Hap041HO >KeHa, jep cy TO Be"kHHOM )t{eHCKa CeOCKa ABU,a. n1-1TaH:oe HenHcMeHOCTi-1 HH,- KdAd Hei;eMo- pewHTH, aKa se"k caA, eeii ose roAHHe He pa3BHjeMo wM.poKy KaMnal-by KOA. MajR Kl-1 Aa Walby ceoje ABTe y .OCHOBHY WKOlly, Y npKOC TeWKOt.a y OAeny H o6yt.H, ynpKOC norpe6e 3a paAHOM CHaroM. An~rt npoceekM·Bat-be >KeHa Ha ceny npercTaBJba 3aMawaH nocao KOjH ce He 3aepwasa, aHancpa6ercKJ.1M re4ajeBHMa. Y Mcrpl-1 cy opraHH30BQJH1 H.l13 no/bonp!ABpeAHHX TB_YajeB?r Y rnMHM "' 5jenosapy HCTO TaKO. y Cp6HjH je neTOC oApmaHo Hl-13 Te4ajeea 3a KOH36ps~rtpa1-be soiia, >KeHe jeAHOr cena y BojBOA.I·1HH o,THwne cy Ha cena· KOllOHJ"'CTa ~ Hay4HJ1e H"X 3a 1 ABHa KyBa1-by, WHBS!-bY ~- ApyntM AOMai:H.fM ncicnoBHMa. AoMa'-!l•fliKlll r6yaje1BH H wKo.ne 3a ~ ceocKe meHe_ .11 AeBojKe, LJHjH· i=.e ce nporpa:M npowHp1-1ean1' Ha nolbonpi<BpeAHa 3HaH>a TO Tpe6a 11a 6yAe oCHOBHH THn Hawe WKOJle 3a ·C90CKe »<.eHe H A.eBOjKe. Y4HT9fbJ1U,e OCHOBHJ1'X WKOJlB·, KOje He Mo>KeMO jow noxeanHTJ.1, ceM nenHx J.1·3y3e,raKa, Aa cy aKTHBHO, nperne Ha 3aA.a-raK npocee-kHeat-ba ceo-eKe meHe, Tpe6a Aa Ha ce6H noHecy orpoMaH AeO ror 3aAaTKa. Pe·-1111 -ke ce Aa AP>«a·sa, HeMa AOBOibHO M<nepHjanHifX cpeAqasa Aa AOHac 45 �ora·apa rycry Mpem_y_ ra.KBI1X WKona. Het<a ce op~ raH>~304Hje AcD}I{ nocrapajy, 6ap npeKo nera, Aa ~o~aijy MO·ryhHocr 3a raj paA Ha cen11Ma, aiHfa.my;yRH J1! caoje a.f<THBHC'TKV.f"be, AOMtrl;114e, na ReMo Ha raJ Hai.iMH n04eTH pewasan1 jeAaH OA- KpynHHX 3a·AaraH:a npoca·eii~11Bal-ba >KeHe ·Ha ceny. Cyrpa, Ka..q noc~pwa.sa·Mo HH3 f(pynHH·x nocno-sa y 06HOBM P.,p>Hase, H Mpex{e AOMa4H"fiJ-U1X WKOJla 3a ceocKe _>KeHe M ,t:t.esojKe H M.pe»<a 3ApaeCTseHI1X H no·JbonpM!Bpe,D.HJ.iX Te4a~esa 6Ht.e rywi;a .11 Marepwja:.nHe _Mory'flHOCTH· 3d f-bloiXOBO H3Ap>Ka·Ba- l-be sehe. _AnH, 3ano.ttHJ.1Mo oaaj eem-11<11 3a..qaTa~ npe:v'a P,.aH6Wt-bJ1M ';'-OryiiHC'CH1Ma, HaijHMO HaJrH·nKHJe __cpopMe 3a raJ paA- a Aa He onrepe- ljyjeMo AP>KOBHH 6y1,1er. Y""'-"D ce Ha npHMepHMa Hawe Haj6nH·>Ke J1 -HajcsernM-j.e npownocn1 Kafco je sojcKa pewaeana 11 AaneKo re>Ke aap;a:rKe DA gaHaUH--bHX, ocnatt.·ajyiu1 ce Ha HajwMpe Mace. 3aMH(Jll-1Te, Ka:Aa_ 611 CBa,Ka opraHJ1:3a411ja AcD}i{ opraHH3osane 6ap AO Hawe HajaKTMBH>Ije 4fl5HI'fl\8-ABMaiH1lJ,e- yLJe CJlOBMMa I<Oje OHe 3a >KeHe Ha ceny OHMM no- ·p,o6po 3Hajy, KOJlJ.1KO 6H ce Kpanm speMe y Hawoj 3eMibH noBMcJ1o- Kyn .. rypH~ HJ.-180 >KHBOTa Ha ~ceny? 3aMHCm1Te, KaA.a 611 C!3_·MO y_ CBaJ-CO-M cpe3y, J.1'JlJ1 y jeAHO·M ceny csaKor cpe3a. y 3eM!bH, AcP>K opraHH3os_a_o npe_HOLUel-be 3HSI-ba H3 noibonpYfspe,!te, AOMa·i;HH!;JBa, WHBef-ba, Kpojel-ba, KOH3eps!1pa.l-ba eoiia H KymypHo-npoceeTHOM pa.u.y Me~y >KeHaMii rpe6a npHliH wro o36HibHl1je H. ceecrpaHHje. Ky!l rypHo-npocBeTHH paA He ca-CTOJH <:e Y TO-Me WTO i;eMO MH H3 rpaAa- meHaMa npHpeAHTH OBO HJ1H oHO npeAaBal-be v.nH np11peA6Y, set; y TO·Me, u.ITO il.eMo HX npso Hay'-HiTH Aa 4Hra,jy 1--1 nvswy, a noTOM HM H npy>KHTH MHO-fO KOpHCHJ1X .11 npaKTf.14HHX 3Hal-ba H Ha Taj Ha4HH nOAHfiJ1 yonWTe npOCB6THO-KY11TYPHH HJ.'IBO Hawer ~ell?· THM nocnoM rpe6a 3ano·4BTH wro CKOPIII'Je, Jep_Je csaKa H·3ry6JbeHa · rOAI--1Ha wreni 3:) pa3BOJ Hawe AP»<ase. Taj nocao rpe6a pa3BHTH cHcTeMaTCKI't, 004eB OA- Td4HJ1X CTan"iCTHKa 0 HenHCMSHHM >KeHaMa, t<oje i;eMo ·so,D.HTH 3ajeAHO ca npocse~Hl-'IM _ opraHHMa H ApyrHM Ma-COBHYIM opraHH3-aU,HJaMa Hap04HTO OMI1BA!.-1HC!-\J1M, n0·4eB OA CTaTH,Cnf'KC KOJ111KO >KBHa 411Td HOBHHe Ha ceny, A.O opraHH3oaat-ba pa3HHX rer...1ajesa Koje iie"':o opra~H3osa­ n<~ y3 noMoi; HapoAHe snacrH, TO Jeer noJeAHHHX orcet<a Ha·POAHM" OA6opa. c;a KaKo ael; AaHac noMol;u .MajotaMal Y Capaje~y je oreopeH jeAaH MarepHHCKH ADM, KojJ-1 ~o>Ke Aa npHMW 20 nopO·AMJba. Caa.-1 3HaMO Ka-Ko cy 6Hne nopa3He U,Hc:IJpe 0 CMpTHOCTI-1 HOBOpoi)eHt.Ja·AH y HaWoj 38MThl1, CBH 3HdMO t<OI1J.1KO je· 6HJ10 CMpTHHX criy4ajeaa MajKH npH TO CM11Ha caMOM nopoljajy. Ce11Ma HaM je jacHD, npeMa roMe, Aa Taj MarepHHCK>I AOM y Capajesy Hei>e Mpe»<a y 3eMlbJ..l 6J.·ma, H:at<aa 6H TO orpo:MHa Kop~cr 6>~na 3a .a.pmasy H 39. Ky!l'rypHo-npoc~eTHI1 pa3BOj ll<6H<I• . . TaKO 6p30 CMOJ-bWl'l-1 CMpnto.CT HO,BOROi}eH4aP,H HHTH pt)ase nocr~eAJ.lU.e HexHn1jeHCKHX y·cnoaa npH nopo-J:;ajy IIITA· AnH HaM ce cewMa o3apwno p.pyn1X 46 KO.pWCHHX nOCJ10~i3r Ka,KBQ 6M 47 �fl~u..e,· LUTO Ce y · 6ocHH TaKo Op3o CTJ.irno ,i:l,orn~ Aa c.e o~eopH H nopa.AJ.iiiHwre. CBHMa HaM je, raKorye, JaCHO Aa y npsoj . rot;~HH o6Hose, ,qpmasa He~e 6;.f:M y craf-by ~a creapa Hose ycraHose KOJHX HMJe 6r.1no y crapo·j JyrocnasHjJ~~. A, oneT, CBHMa HaM' jc jacHo AQ. se·h caA.a roe6a MHCfll.•r:H 0 nOMOfiH Kojy Tpe6a npy>KWTH M~jKa~ Ma, rpy ~Hr.tU.a'Ma·, nopoAI1roaMa. KaKo, Ka,q HeM a ~arepJ.o~janHr.tx cpe,qcrasa yn£-na"kere? Haeewi;y Je,qaH np~Mep H3 6eorpaAa: 6eorpaACKI1 6 pejoH orsopHo Je caseroBa11J.iWTe 3a rpy..qH~-tu,e. CaBe~ roe~m4WTe je, KaJ<o oHe onr-tcyjy, y ,q,aH npHMa1-ba sa3,.qa nyHo - AOna3e X-<eHe ca .qpyror 1-<paja 6eorpaAa. A OHO HHKora He· craje Hz.twra, ceM WTO i;e 119Kap yrpOWJ1nt M3D9CHO CBoje CJl0-60AHO speMe. ~a raj l<opHCHJ.1 nocao. XopMCT tcojo m:eHe A06HJdJY OA TY.X casera HecyMI-bHBa je. AKo raH:sa caserosanHW•Ta yYHHHMo npMcryna4HYIM H ~a CeOCKy }KeHy, M~CIIMM, Ad CMO OH,qa 11naK HelL!TO Yl.lHHJWJ.f. Tpe6a ce noca·seToeant ca opra. H54Ma HdPOAHOr 3ApBB1ba H neKapHMa r.1 y IJ.O·roBOpy Ca tb11Ma OTBOpHTW TaKsy Many KOpl1cHy yCTaH'?BY 6ap y CBOKOM rpaAy. ill Apynr npwMep: Y BOJBOAHHW cy Apyrapw"e 113 Act>}!{ MHOW 11 To y ManH·M MecnrMa ocHosane Mana nopoAHIH1WTa caMo ca no 4 Kpese·Ta. AnH H aHa 3Hal.fe st4we Hero He HMant HH jeAHo·r Mecra rAe ce cHpOMa~ WHa >+CeHa MO)f(6 nopo·,qHTM, r IJ.,e >K&Ha MO>Ke A06HTH CTPYYHy noMoi;. 3aMHCflH·Te·, aHo 614 ce Hawe ApyrapHu,e, 6ap y CBaKOM OKpy>KHOM MBCT)' nOTPYAMne y p,orosopy ca opraHHMa 3ApaBCTBeHe cnym6e .qa 48 c:rs<>pe oae Milne ycTaHose, 3a rotv<Hy AaHa ""· aiiH 6HCM0 YHTasy Many Mpe»<y nopOAI1nHWTa M 3eMJbH. ,IJ.pyrapH'-\aMa 113 rpaAa He 611 ~eWKO ~ana HH· AemypCTBd HH nOMOi; OBHM Md_JKdMd. To je sen11Ka co"11janHa noTpe6a y HaWOJ 3e~­ Jbl4, TO je sem1:KH KopaK yHa.npeA y 3aWTJ.tTH MdJKB H ry cMo 3aWTHT)' AY>KHe " Ml1 Aa npeKb csoje opraHH3dU.Hje noAem1MO ca AP»<asoM. 06a osa npHMepa caMe cy noTcTpeK csl.fMa oHJ.'IMd KOjH HMajy KdKBe rO·A MOryf.HOCTH Y csoMe rpagy ga ce yrneAajy Ha spegHe gpyrapwl.la Wecro·r 6eo.rpagcKor pejoHa H sojsoljaHKB· Osw npHMep11 wcrospeMeHo rpe6a ga noKa>Ky Aa ce seii H caAa·, HaKe se"fi nol.fHI-beMo Aa casnaljyjeMO rewKoi;e nocnep~THe o6Ho~e Tpe6a no6pHHYTH 3d WTO nOBOJbHHJH nono>Kdj .MdJKI.f. A ro je nHTal:be OA npseHcrseHor 3Ha4aJa 3a pewasatbe pasHonpaBHocnt meHa. Osa 6pl1ra npseHcrseHO 3a c~poMawHe >KeHe ca cena H rpaAa, 1pe6a Ad noTcTaKHe meHe ca cena Ha y3jaMHY noMoti ca meHaMa rpa·Aa, Aa rpaACI<~ Ae4a He ocTaHy 6e3 MJ1eKa., Aa ceocKe meHe rAe roA je ro· /Mory"kHo, noMOrHy rpaACKJ.IIM nopoA~JbaMa y cnpeMaH>y nnaTHa HT A· Bo<we 6po<re 3a Maj Ke H nopogo<Ibe, so< we .. y nOMO!.H CHpOMaWHHM nopOAHJbaMal OsAe je, Ha !-13rneA, 6Hno pe4!4 BHwe o caAp>Kajy pa·Aa Hero o cj:>opMaMa paga. AnH TO caMo H3r11eAa'. OcHOBHe <:popMe Hawe~ paAa .H jecy H rpe6a ga 6YAY Hajpa3HOBpCHHJe aKL\HJB Ha cBHMa ceKTOpHMa ApmasHo·r 1-1 npJI!BPeAHOr HH~1.1HjaTHB6 4 49 �lf<Hilol'a, a HOBH"Ma lbi1X Tpe6a. opraHI130sa1H npeMa nila• HapOAH6 tl3;fl6·CTH ~·f n"o1pe6aMa Kpa.ja·. Tpe6a caMe YYHHMTH cee Aa .ce csa H·cKycraa H <j>opMe aK4~ja 113 jep,He peny61111Ke 111111 Kpaja npeHecy c Kpaja Ha Kpaj 3eMibe. A nyTeM aKL\11ja 11 yt:~ew:i;a. meHa y 4J.1TaBoM >KHBOTY AP>Kaae, Ha· poAa·, M11 iieMo Hajna·I<We AOnperH H 11.0 HajnaCWBHHjHx H Haj3aocranHjHx meHa. 0 fiOilHTH~IIOM ···~•-. paAy ca ll!eHaMa. ~Be npHMe.q.6o Marne 6H ·ce Y4HHHTH HaweM n01lHT~4KOM pa·IJ.Y Ca J+CeHc!Ma. npao, OH jaW HJ.1je .qosoJbHO -c~>~creMarcKH. Hawe nonHTHl.!Ke KaM· nal-be 6M·ne cy AO ca,qa o6HYHo KparKa Aaxa, H aaspwa.sane ce KaA je ro nonHTH4Ko m1TaJ-be 6Hno peweHo-. YaMHMO za npwM.ep aaHpe-,qHo WHpoKy non/1T~4KY arHTdl.\Mjy npep, ~36ope. nocne H36opa Hacrao je K3BecraH 3acroj, y Mecro Aa ce nOfl_J.iHf4KVi ~HTepec meHil, (t<OjH je KOA je·AHOC Aena 6~o ·npo6yljeH 6aw y l136opHoj KaMnatt:.J-1 ,qaJbJ.1M CHCTeMaTCKJ.'IM nonHT'H4KHM paAOM y4spwilasao. HapasHo, caA.p:«uHa nom-trH4KHX KOH¢epeHU,Hja He CM€! 6HTH cra.nHO npenpH'4a1Bdf-b9 onwn1'X ncm1TH4J<HX ni4Ta/-ba. HanpoTHB. -Ynpaao, ra p,pyra c36J.11bHa npHMe•A6a TH4e ce ca,.qp>KHHe HaWI1X nOIJMH14KHX KOHcjJepeHLJ,Hja J.111H npep,a-sal-b-a yom.!JTe no-nHTJ.14Ko-npocee·THor pap,a- ca >KeHaMa. Ha11Me, oHe cy seoMa 4ecro ancTpaKTHe. Tpe6a, Met,yn~M, yMeTJ1 nose3aTH no11J.1TH4KJ.1 pag ca aJ<4MjaMa Koje ce cnposot~te. HanpHMep: Of"CO je aKLVo-J}a· cou,l1j!3nHe npHpo,qe, rpe5a ry~v~a4YI'TH yonwre npo6n.e·M p,eu,e 1-bHXO50 �Majy caMe }l{6He HMdTH H6KJ.1 cyeHWe HarnaweH T38. cj:leMI1HI1CTH4KI1 KapaKrep. ToMe crpaxy HeMa AdHac Mecra, jep cy m:eHe MacoBHO se3aHe ca WHpCtU1M HapOA.Hr.1M n0Kp6TOM, YKJbyYeHe y Ha~ PDAHY snaCT, y npHspeAy y Ap>KaBHH anapaT " 11X BHWB H6 MO>Ke O,QBOjHTJ..f. OA onwTer HapOAHOr >«:HBOTa H paAa-. HeMa Me·cTa _TOM H11WTd CTpaxy aKo cy opraHH3a411ie ACll}l{-a npeKO HapOAHOr cf:lpoHTa, a y H3B6CHI-1M KOHKpeTHHM 01TYd4HjaMa H HenocpeAH.O noBe3aHe Yspcro ca HdPOAHO·M Bllawi;y; aKo ce npe opraHH·30Bal-ba HeKe aKLV1je 11 nocna A06po o6aeecTH o nnaHOBJ.1Ma Hapop,H9 BlldCTJ.1 Ha TOM n!?lbYi dKO He OprSHH3yjeMO yaeK H CdMO dKLI.Jo1je J.1 pap,ose KOje H3Bpwaeajy H caMe >+ceHe set. wx M06HJH1W6MO y 3l!lj6AHM4KJ.1M onwn1M Hdp:>AHJ.1M nocnosHMa H KaMnal-baMa, H y THM nocnoBJ1Ma Hdi}9MO 6aw OHO cne4J1jaJlHO WTO fi.e >KeHe HdjOO·Jbe ypaAHTH. 3aTYIM1 y nornep,.y J.1386CHJ.1X. np~MeA6H Ty H raMo· nociojH Mana 3a6yHa f.1 crpax OA rora Ad AQJ)J{ He A06Hje Hei<" T3B. cpeMHHHCTH4KH KapaKrep, spno cy l.fecre AHCKYCI1je o ToMe KaKo opraH!-13oearl1 OA6op AO»K-a H Ha npaKcH He Mary p,a ce Haljy Ha4<1HH ,q,a se3e Meljy o,q6opHMa, HH>KJ.1M 11 BUWHM, Qy,qy TaKO nOcTaB/beHe Ad op-raHH3aLv-tja ·Ca4ysa csojy enacTMYHocr 11 wnpHHy, anH Aa ce o4yBa f-beHa ~.J,enHHa H Meiwco6Ha nose3aHocr. 1) nacTOje MHOra OnWTa nHTaf-ba >KeHa J1 lbHxoso•r pa,qa y Y11Ti'aoj 3eM1b>!. 52 Tpeoa Yecro_ �"\ l '. ~----- �57 �!1!'1'!f' ,. I'· d '1:.· .r ' 1 !. i, 6et.an>1 jeAaH Aa>~ pa.p,a 3a KoMyHHCTHYKY nap. THjy, a HJo'lCY no3eam1 }J{eHe. }f{eHe H3 OKO>JH1H PYAJ-SHKa Haw.ne cy ce 3 6 or rora aeoMa yspe. ijeHe 11 oH.q.a cy OHa nocne lt'i3BecHor npeMeH caMe CAI!d3Y,fle y PYAHV.< oyKHH>e >1 crasHne c Ha pacnono»eeHJe 3a· npeHoc yrlba, APBeHe rpa. pHMS Aa ycrtewHo apwe ~an o4 eTe aK4~ja, cy cronocro H ycnene. KOJ . . . meHa bocH~~t M Xepu,eHa;nenw~ aKU,HJa HE~JbA OAD>KliHa c.A rosY.HY. 6v.~a ~e AELJI-1JA r Osa a~l\H)~ spno je 3 p,o 10 cpe pyapa 0 ' · Koje je AOHena 6~e t)e 11 ocranor wro je ·norpe6Ho aa rpaHcn<JPl eaii<Ha He caM.o no pe 3 y.nr~ryAan·a CapajeacKH 1-1 nO HCKYCTB!AMa KOJ6 J6 yrJba. Hajsa»<Hit1j11 paA1 1-cojvt je MacoBHo npoApo Meijy meHe, 6110 je paA Ha cou,y1janHoM non.• y, OrpoMaH 6poi paTHe Cl-'ip04aA~ y 5ocHM J.1 Xep~ . . . 1.\eros~;H.., rpe 6 ano Je )C!.!J npe 3 6 P"HYT>< .., Ha raj H·CJ4J.1H OTent OA cJ.1rypHe CMpnt. Y osoM no. Cny >KeHe cy ce Hapo~MTO a~;ra:Hcosane. 0He cy . np-o~;awne 11 cpopMe pa,qa KOJe cy ,ll,.o-npHHene f\a ce Ta aKu,Hja cnposop,1o1 6p3o. 3a 4 Meceu,tl )KeHe cy J.13BpWJ.fJ!e KOJ10H!Il3a4Hjy Ae4e no So~ . . • CHH 11 CnoseHHJio1 vt pa3p,,en11ne AO 6 HJ6HI1 wenep, JcLU npe o6asJbeHMX !-i36ona wa-fiep je 6r-~o no. · ·· AeraeH 11 y Hapa 6 al.leHMjeM ceny o oOcHe, VJaH:o cy cao6pailajHe npHnHKe 36or Hacryna'yhe 3~1Me 6Hne apno TeWK:e. }-l{eHe cy 11 Ho-fiy y Bpe-J:.aMa 11'3 cpe3oaa npeHoc~ne newKe wet.ep y cena 1-1 op,Max ra Ae·nwne. Kon0HI13au.wja Ae4e .Ha·oo. q11ro je 6p3o cnp. oso·i)eHa, 5000 14e4e je 3a ·He~ · . nyH Mece u, p.aH_a nocna:o y C noseHMJY a 11000 t-::onoHI-1311paHo y '6o~Hv.. Hawe meHe cy noKa3ane 11 AOCTa CMHcna 3a opraHJ.13aU,Hjy ..}f{eHe Y'i3 u,eH~ rapa HHcy p;,onyw·Tane ,ll.,a c~ paA o 6 asfba nMcMe~ HHM nyreM, Hero cy l-13 OKpymHHX Mecra OA!Ia· 3WI1e, I1Ml!HO Ha TepeH _11 noMara_ne MecHHM op,.. • Hero p,ao J·e y raj aKI..V1jM Haj6ofl;e pe3ynarare. oKpyr -KMHYel-be. OHe je · no 3 sao ocrane oxpyrc ·H.a To ~ OA 11 cpe 308 a capajerncH:or oxpx:ra MMa 7 no. · 1beH:.1X an~-t cy 3 aTo OB.J.1 cpe3qBH ,c.an 1o1 npMna ' o,qe y HOBt\Y 1,200 .000. - AV. Haoa ~ 700 0 x"no• .'· • x aMa xpaHe, He pa4yHajyh~t~ Apyre a~~¥tje, Kaq rp npMMep onpasKy APYMosa, cnpao;.;:y 3 rpaAa IW - .1'eAOH j'eAMHI-1 LJOBeK TA Mo>1<e ce pen~1 P-.a Hl-1 1 ~ o~oMe OKpyry H}1je ocTaO p,a ~ewro He ~onp:= ~ e'"e CaM cpe3 zeH!-ii..IKiil AaO JG 450.000. A H " Hapa • np1-1IlOra. Cp.e3 r opa>«Ae·, .KOJ,"J"e H;AaO AO. MHcJ a ra 4 eTH!-1l.ltw-r eneMeHra, Aao Je 69.00 0 A P c · · Y npHnora. A 3awro Je A eYJa HeAeTba vcnenaBo' lb' capa~escKOM O!·:pyry? 3aro WTO · ce 3a . Y nur.::/ Wltlp·OI<a nF'onaraHr,a. Y 01-<pyry H!A:Je 6 v.n.o ... w~u Mecra 6e 3 np11ipeA6e r..un1 np~AaBat-b a ' a I!JTO 1e Hajss.>«H~A:je Apyrap1-1u,e H3 rpaAosa. OA 116311 Ail:q~y cena Aa noMorHy y opram-i3BLV1JH 3 a ,Y y . ....,.,.HHu,.a Jllie nocnano HeAefby. Ta~{O Je ca:Mo Mecro .,:),. 614110 17 eKJ.ma Ha Tep€H. Y MeCTHMa rp,~ Ho; Ha cse Hapogy HOBau.a, HapoA ce O·AY?KYIBB 'I> A Y . 'v\ano MOr)rfae Ha"iJ.1He, a HaJBHlll·~ y ce 4 H A•'"'\·sa.Mo.rapa ]~ x 6 Mecro CeMJ·1TPOBal.4 Aano Je 310 J<Yct:t 14 e c;Tii!Mii APBa 3a Aeu.y, a me He nor,qpene cy npmne CHer AO nojaca Hocet.~ Ja)a ~ cy 80 ?: 59 �sot.e Aa ilpHitO}I(e CDOH.QY paTHe CHpoYi'IAH y 41o1joj HeAelbH. Osa a1<411ja HapO'-IHTO je 3UIJ. Bl1fld THMe, je nOt<:a3dJ1d K011HKO je Ha1 ceojy sojcKy a KOJH1KO je on 3d Hapo.q, Y CdMOM capajeBCKO WTO HapoA se3aH sa 60jCKd B63dHd oKpyry 30.000 o6pocca np><nO}l{Hna je sojc1<a "' caoj npHnor, a caM a jeAHa jep,HHI-i.J-\a ,qana j 160.000.- ,qHHapa ,qo6poaoJbHHX npHnora. }!{ He cy Ce o..qy»<JoiJ18 BOjC411 y 3HdK 3dXBdJ1H0Cl· py!<aBHL\BMa, LJapana.Ma M APYiHM- p;apoBJ.ttM~ ,D,eYHja He.qefba HaM je noKa3alla KOnHKo c.y Ha POAHe Md·Ce cnpeMHe H meibHe Ad pa 1qe, Ko JH1KO >KeHe xoiie p;a nOMOiHY CBdKY dHL\11jy Ha popHe BildCTH CdMO KdA HM ce 3Hil npi1CTYm1T H nc6J..WJ.1canf Hx. 4Hras osaj paA »eeHa y 5ocH· H Xep4eroeaHH OA ocno6oijel-ba AO ,~:taHac aKa· pa1-nep11caH je· n1Me wro cy :meHe y ae·fii1HJ.1 EH ne aHra»<osaHe y cjJH3l14r<HM noqJOBHMa. nopeA TJ.fX ycm-rjexa HYICMO tl,OBOfbHO paAI1· m1 Aa meHe swwe 3aHHrepecyjeMo .3a npvmpeA. Ha m1Tat-ba, Koja cy H"CTo Tat<O Ba>H:Ha Kao H cea Apyra, Ha npi-!Mep y 6op6>1 nporHB wneKyna. npon1e ca6oTam:e, y -noMara!-by nOKpeTa. no Tf.'IM n11ra. MaCOBI'/0 1-bHMa Mill HJ4CMO no·KywanH Aa H<eHe LV1je, y 6op611 pa3B~jaf-ba 3a,qpymHor 3a>fHTepecyjeMo Kao y ,qpyri1M aK411)aMa. :Jaro ce npeA Hac y 6ocHH nocraeJba Kao npsH :)"'t.qa. TaK ,qa y 6yAylie lKeHe 3di1HrepecyjeMo " 3a coa npMspej:\Ha nJ.1Tal-ba. HMa AH·BHHX npwMepa no"'PTBOBaH.a }l{eHa. Pe411Mo TaKa y ,ll,y6114H "'eHe AOHOCe Ha nHja4y >1 npOAajy no MaKCHM>IpdH"M 4eHaMa ceoje npo..,3BOAe. 0He caMe Ka}l{y: cpa. 60 �--, 13.000 m<L\d. HaWHX opraHH3al.\Hja y XpaaTcKoj, np11. TOM ce MOp_ao HCTai;w ,qa· ce >KeHe y TeYaj6B~Ma He 3d·AOBOibaBajy AS Hayye OBJ.o1M. CaMo MO}I{AB, y je·AHOj J.13BeCHOj M'CpH J.1 naCMBH3Mpa11111 aKTioiBHOCT :H<eHa y nom1TW·IKOM lo1 npHBpegHOM lly4I<OM OKpyry Te4aJeea noxalja YHTan1 H nwcan1, Hero ce £-mTepecyjy 3a Apyn1x pa3HHX m1Tat-ba. Y DocHM 6e36poj >.'<eHe spwe npMnpeMe 3a ceray. Y TY~lldHCKOM OKpyry >KeHe CnpeM.:Jjy 06ABHHWTd1 AdJY ~o6posoTbHe npJ..inore 3d 1-bM'X H npoHana3e 3rpaAe 3d A64Hja- o6~.a-H_v.wra. Jep,a.H og rnaBHHX 3a,ll,aTaKa y np~-:npe·MaMa 3a ceray w nnaHcKe _paAOBe jecre H nogJ.13al-b~ c6Aanxwra, y KOja 6Y! Hawe H<eHe, AO·K cy Ha paAy, Marne Ad cMecre A64Y· .l\e4wja HeAefba je HapoY1:'1TO ycranacana a KojH. cy, p•AY· nocne ocno6oijet-ba 8KTJ.18HOCT :H<eHa y Xp~ sarcKoj, Koja je y TOKY 6op6e 61-1.na se.nHKa J.1 cseCTpaHa "' Koja je set. y TOKY 6op6e ycnena Aa yKJbY4H orpoMHe Mace >KeHa y HapOAHO oc.n060AI1118·4KH cflpOHT, y rnaBHOM Ce HaCTBBHna. V1 ro y4ewt..e meHa Ha H3rpaA!-bl-1 4ecra, ycnocrasJbal-by cao6pai;aja, o6HasJbal-by Ae\.n1jH'X AOMOBd·, Ha KO-flOH~3alV'fjJ.1 .Aeu.e HT A· 6Mn? je, 6e3 063Hpa Ha TO WTO HHJ8 A.O'BOJbHO BOljeHO pa4yHa Aa ce aK411je 6o·Jbe opraHH3yjy, HnaK meHe. PaA >KeHa y 6ocHH 11 Xepu.eroaHHH noKa~ 3yje Haj6olbe p,a MJo1 y HaWeM HapOAY 11MaMo senHKO. orpoMHe pe3epee, cHare ca .KojHMa Hawle HaPOAHe BnaCTH Mary CHrypHo pa4yHaTH "' Ha Koje crsapHo npa·BHilHO cxsa-rHn csoj 3a-AaTaK H 1-1'cKpeHo npHcrynwne Aa noMorHy noAr.13al-by Ha_we 3eMJ"Pe, jecre tM1XOBO orpoMHO yyewiie Y H- ce Mc.ry jow CHrypHJ.~je OCflOHHTH. Cse i;e TO AOnpMHen·t MHoro H noMo,.kH Ap>«aBH AB J.13Bpww nor·nyHy o6Ho:BY H H3rpaAf-bY 3eMJbe. 3aro oae 6orare· pe3epae paAHe cHare rpe6a npasHn.:. HO r.1CK0pr.1CTI1TH -"1: Hai:U-1 HajnorC"A.H11je o6.nHK8 lj HaLJHHe KaKo 'lie ce ·ro Haj6ofbe cnposecrH. M1mKa !lpalbeweB>~i; i'l3 Xp·oaTcKe·: Y norneAY cTa"'a opraHH3aL\~<je AcP}f{ y XpsaTCKoj, ja Heky roaop11rJ.1 .o ycn'ecHMa Koje cMo nocn1r11H nocne ocno6oljeK>a, jep je APY••PHL\a ToMw;,il re ycnexe HarnacJ.ma y csoMe pecpepary. ltf3Hei;y CBMO ,He:4rc.apaKTepHCTI14HWje MOM8HT9 HI y rnaBHOM C~ -38Ap>Kant Ha HeAOCTHU.HMa, KOjH cy npoy3p\)KOBBflM, ry H TBMO, plja<BQ CTatbe y paAy. 62 Haj6olbH AOKa3 A• cy )f(eHe ::.6opHMa 2a KoHcnnyaHry. VlaKO y y XpsaTC!<Dj HOBO'?c.no- 6oljeHHM KpajeoHMa, Ha np~<Mep y cesepHOJ XpsaTcKoj Koja je 6H.na· ct<opo Henp~cTaHo noA HenpHjaTelbCKHM yrHUaajeM, y n1M t<pajesJ.1~a, r~e HJ.1CMO HMa.Jll-1 ocpopM.IbeHe opraHH3aLV1'J9 ACO>K-a, rAe HHCMO HMaJlH 4aK H!oi cpopM!o1paHe oA6ope Hapop.Hor cj:>poHTa, 6e3 o63Hpa Ha To, >KeHe cy y MoMeHry KaAa ce npeA Hac nocraBH.no Ad yYspcTHMO 3SMJby, H3rnacaMo peny6m-1KY H AOHeceMo YcTaB 1 Maco·B·Ha H3HW11e Ha H- 36ope. nonH'fH4Ka csecr »<aHa y Xpea,TCKOj AaHaC je Ha ·AoCTa Bi"COKOM .H~<Boy. Haj6olbH .AOKa3 aa .63 �ro je, wro cy OH~ ~cnene A a _ct<pwe ynn~a j 11 'paA peaK1..1,-11je, KOJJ1. Je 6HO H~p0411TO B611J11-<M y npe,qM36~pHcj ".aMna~t>r. Oco6>rTo je Knep y XpsarcKoJ HBCTOJao nyreM 1-1cnose.qaH::.a ,qa meHe KaTonHKHI-be naotBH3~pa, Aa 11 x Harosop 11 Aa" He >r,qy Ha l136ope >rm-1 aKo o,qy ,qa rnacajy y npa 3HY KYT>rjy. Met,ymM, >KeHe y ,L\anMa4Hj>1 Hapot-H1TO Ha OT041.1Ma, Aane cy apno jaK crnoP nonosHMa. Y nocnetv-be epeMe KO~ Hac je so. t}e~a KaMnaroa nponm 4PHe 6ep3e 11 wneKyna. 1..\HJe, a .3CiTY.M KaMnaH:.y 3a npHKynlbal-be BJ.1W:<oaa >KHTa. Y HeKJ.1M KpajesMMa 6enoaapcKor 0 • Kpyra L!.JBep4epM cy 1<p>rn>r po6y y L\pKse, na "'M je YBl< Y 4PKBaMa 6MJiO OMoryfleHo 11 npoAaBat-be ra~Be po6e. Y OTI<pHsa·H:.y THX nonosa L\pHo6ep:m;aH~i...!,a YYecraosane cy meHe. VI y_Yetufie me· Ha ~OP.. Hac y Hapo,qHoj snacnf .TaKoije je AOKaJ ~a Je ceecr meHa y XpearcKoj np 11 m 14 Ho pa 3 BI-fJeHa, Ma ,D,a H:>J.1XOBO y4ewfie y HapOA.HMM OA6opHMa J</ Y l-lapO,QHJ.1M CKynWTMHaMa jaW yeeK H>1Je y ,£\OBOJbHOM 6pojy. llanM~® Kap,t~en.: ,llpare ,qpy;ap>rl.\e, opraHM3d4J.1ja·Ma. Je,q,J.1HCTBeHI1 ~11HAt1KdTJ-i ycnem1 cy Aa ,!l,O Cd'P,.d OKyrie y CBOJe peAoBe OH:O 750.000 pa,ll.H11Ka M Hd,V\ew·reHHKa, a OA TOr a 40°/o. _opraHH30Bi3HHX 3Hat.IW-? _Ope par~: 6J.1II.O je -Y }f{eHa.·-·.Wra. TO Hd·WMM- 70%. Vl3 Tora ce B>rAH ,qa je y TOKY Hapo,qHO 0cno6o,qHna4Ke 6op6e no6e,qoM H cTeapaH>eM dJHP J >13BpWeHa y pe,qoe>rMa pa,£\H>1Kd >1 HaMeUJfeHMKa YHTdBd pesonyLJ.I""ja. llfMa nojeAHHHX cpe30Ba y KOjHMa je 6poj >KeHa eel;H o,q 6poja MYWdl<pau.a, Hdp0'-1J.1TO y TSKCTHJlHOj H MOHC?noncKOj>1 HAYCTp>rjH. Ho 6e3 o63Hpa Ha TO wTo CMO ycnem-1· KnacH~_M' _CVIH;_ ~.a OKynHMO y Hawe peAOBe TOIH1KH 6poj >t<eHa, HnaK je jow ·eenHKH 6poj KojH cToj>< H3SBH HaWe npOH3BOAf-b6 1 MaH.:ap AB MH~re me~ He x-cene Aa ce YK1by4e y Haw np~-!speAHH anapar..npeA Hac meHe, Koje paAHMo Kao aKTHBHcTKHI-ber nocraalba ce 3BAaTar< ~a- wro eeiiJ-1 6poj l!<eHa ysy4eMo y npHepe,qHa npe,qpe'l;a H ycTaHOBe J1 .q.a re Hawe ,qpyrap11u.e noMorHeMo AB ce J.13Byt<y 113 OHe 3aocranocn1 y Kojoj ce jaw Hana3e, a HCToepeMeHo Aa noMorHeMo H npHspeA!1 HOBMM paA.HHM CHaraMa. npeP. HdC oprat~l1308f'.He APY- rapHL\a pec:flepeHT yKa3aJla HaM Je Ha MHore !"P06neMe KOJJ.1 ce Ha ;epeHy_ jaBJbajy 11 y~<a- 3 ana ;e .11 Ha 3BMTKe J<oj;.f CToje np~A HaMa meHaMa. Ja 'f.y Ad BaM l"'lCTdKHeM CdMO. ca, HeKOJll-11<0 peYio1 CT~rbe H npo6J16Me Koje M!-1 npdTHMO y HdWl-fM CI1H,q,HKdnHHM AHKClTHMa opraHH30BaHo csera 10°/o .meHa, a Aa . . 1-1ac ce raj 6poj Cpd3M6pHO nOBHCHO 3d YHTdBHX paAHJ1U.6 J.1 HdM6WTeHH4e je,D.HHCTBe- fiilX c~JHA.1·1l<ara nocraslba ce jew nHTal-be npa~.•:n'~ np1-1MeHe HaYena 113BojesaHHX y HapoAHOc::-nc5ogv.na4Koj 6op6r--~ M npoKnaMoBal-be Ha_t:ena: 3a jeJ].HaK paA jeAHBKe H nnare. MopaMo KC.:-tcrarosarl-1 Ad jew yeeK nocro-je npeAy3e'ka y KC:j11M-a ce paA >HeHa nna-i;a Mal-ba OA pa,qp MYUJKapc::aJ,a na Mat<ap 6110 jeAHaKO apeAaH. 3aro 61-1 rpe6ano Aa ce noMorHe aK4Hja W·TO 6pmer yaoijel-ba CMCTeMa dKOp,t:\a KOjJ1 i;e OTKnOHH·TVI Te HenpaSHJlHOCTH H HCTOBpeMeHO y6p3aTH nOAH- 3af-be Hawe npO·AYKU,Hje. HMa jow nocnoea Ha 64 ::I �~ l't' '[(:!. ,.·.·! . ' .• 1 !' ::·· i ,j ' il I t KOjHMa 61-1 KBO WTO je cnoco6HOCT HaUJ:.1X :H<.eHa H3HeHBAMfla, H3HeHBAHJ10 1-bi4XOBO jyHaWTBO y Ha~ pOAHO-ocno6oA~11a4Koj 6op6H. ,JJ,orOAHno ce Aa je je,oJHa .r~pyrapM~a BpJ1o cnoco6Ha Kao crpy'-1~ lbaK Ha Ape6aHKY AOll'Jla y npeA,Y3et.e ,y CMe. 1\epeBCK,Y nanaHKY H pa je ynpaBHHK npeAy3el\a ornpanm ca Aa je MOTMBaL.fa)-tjo-M meHa H AB· je Kao raKsa npoMawH.na: csoj n031-1B. Taj npHMep H3HeT je OA c1paHe paAH~<'~Ka Meranau.a, a noKa~ 3yje Kat<o ApyrH rneAajy Ha paA HawHx >KeHa 6e3 o63Hpa Ha l-bJ.1XOBY cnoco6Hocr. To -l;e mtraroe ::o.aAasa-n1 jew AOCTa MyKe, a >t<eHe 'he H Aalbe ynopHO pBAHTH H AOKa311BBTI-1 . CBojy cnp.eMHOCT H cnoco6HOCT1 a MW CTOjHMO eHepn11.JHO AB ce y rpe6a AB Ha· }I(JIIBOT cnp0seAy OHe HAeje 3a Koje cy Hawe ApyrapHL\e rHH,Yne. ,JJ,pyrapHL\a je HanoMeHyna Ad je rnaBHH OA6op jep,HHC:raeH}~X CII!HAJ.1Kara ciprdHH3oB·a 0 npsoMajcKo rai<M~4etbe Koje o6)iXBara- cae rpa~ He paAa 1t1 Koje o·6eiias-a sen~Ke pe3y.nrare. An11 HHLUTa Heiie UJT_eTVITM axo HanoN.eHeMo Aa cy CG Bet; y CC1MOM nOYeTK:y )i4!4HHJ1e HenpaBI-1IlHO· CHI I<Oje Tpe6a OAMaX OTKJ10HI-1T~. ~pyrOBI-1 HJ rnasHor CA6opa CJiiHAJ.iKaTa 3aJJ.p>Kai1H cy ce 3aAH>HX AOHO y 3arpe6y H H>HMa cy paAHHl\H noc-caa.Jban!o1 osa nJt~TaH:>a. _n11ranH cy npso- KO PY· KOBOAJ.._l TiH<MI14el-bMMa, Aa 1H1 CltlHAMKant 11n11 YCAOJ, Hml AC!ll+C Taj npHMep lieKa nocnyli<H Kao AOt<a3 Aa Hi·HCaKo He saJba AB opraHH3a~Hje cBat<.a 3a ce6e noce6Ho ltl HennaHCKYI cnposoAe TdKMJ.II461-be, jep cy jeAHHCTB9HH CJ.o1HAHKan1 y · cnopa3yMy ca. MHH~t~cTapcrsoM npey3em1 onwni rthaH paAa. Acb}f( Mo>ke y roM npaal(y MHOrO AonpJ.-JHeTH ca aKTHBH3~t~pal-beM >+CeHa . Ha 2ajeA~ HH4KO~ n11aHy1 a Hlo1KdKO Ad ce >KeHe OABajajy op, 3dJ6AHJ.14KO·r paA.a. Bet, Ha no4e:TKY Hawera TCH<MW·I€1-ba MM DHAHMO BeJ1HK11 6poj >K9Ha KOje cy ce HCTaKJle Kao YABPHH4e Ha csojHM no·cnosMMa. Ja iiy Aa HCTaKHeM nap 1-bHX Koje cy npe'"" KO HOB~Ha nocrane no3Hare. To cy Pyma Vlnb-:1rcsHR, Jby6J..1~a BI-1WtbJ.1LaCH, Koje cy npso n.o ... 4e11e Aa page Ha 4 MaWHHe. 3an1M ~par!4U,Cl UJ~p~tbap, HCTO TBKO 6opau. OA 1942 rCAHHe, KOJa 1e no·4ena npaa Aa paP,.I-1 Ha 4 pa36oja. VlcTo raKO Xa61-16a JajeroBY~h~ Koja. ce o6ase3an.a Aa i;e csaKora AaHa 1113PBAHTI1 ocaM ryu.era 4apana npeKo nocrasfbeHe HOpMe. VIMa raKBHX jow MHoro npHMepa Koje Heiiy MOliH cse ,qa Ha6pojHM. Pe3ynTant Koje noKa3yjy melie se"h Ha no- 46TKY TaKMH4elba Aajy rapaHL\Hjy Aa t.e ce 3 a6ene>KHTH npHnH4aH 6poj A06pHx .., npeAaHHX ApyrapHL\a, Koje t.e ycKopo 61<TH He caMo A0'6pH crpy4tbSLV1 Ha csoMe nocny,. HerO.· ltl Ao6pH npHMepJ.1 J.1. nponararop!o1 HOBJ.1X YAapHH4a J.1 HoBI-1X BKH'iBHCTKHf-:i:•B. M11 CMo seii y Hawoj cHHAHKanHoj wraMnH nwcam1 o 3a·A.a·U.11Ma KojH croje npeA ·C~·H·IA£-1KaTHMa Y paAy Meljy ~<EHaMa. JeAaH OA npBHX ~a=-._ AaTat<a J6 ysyiHi WTO BHWe >KeHa Ha OAfOB ~~ ~ 1 . Mecra a-t ocnoco6HTH Hx 3a A06pe pyt<os . . "10tl€:.-- · iJ,pyrM 30AaTaK Mopa 6HTI< Aa Mel;y He Y9HHM· ~... , paAH114aMa ocnoco6HMo wro e1-1we rpy.4HHX ~ , KaApoaa. V1 rpefie, 0TKpJ.1nf MHCre AO C a CKpk"l.!_; 2 1 BeHe TaileHTe, KOjl1 611 HHaYe H60TKpJ.18 .·11 O<:Ta~·:!·~.~~· ...::..,~~.-~,J! ~ ·t..~··~· -A ~· . f. • _\;,> •oo.f'.-..~ ~v.t}p7 " " - . : . . ...::;;.- . ~; ,' A./. /;/ · I �[ . . . fi~ He~cKopHwt.eHH a KOlH ~eKajy Hawy naMa~. >KeHaMa . Tpe6a Aasant caaKOAHSBHO noMoi; OCHOBHOM o6pa3oBatby y y KY11TypHo-nom1TI14KOM nOAH3atby, jep OHe ca·MO TaKO CTBapHO Mary Aa ADnpHHecy 4Hraeoj npHepeAH· KaA >KeHa rpe6a npo6yAHTH csecr- Aa He pa-Ae ca-Mo 3a csoje norpe6e, set. H 3a csojy ora1,16HHY H csoj HapoA. JeAHHCTBeHHM CHI-IAHKa-THMa Hi:ljBa>KHHjH je 3a~ ABTaK AB no6oJbwajy }KJ-!BOTHe ycnose paAH~Ka H HaMewreHHKa. AKntBHOCT HHHLV1.janfBa >KeHa Mo>Ke TOMe MHoro AOnpHHent. AaHac DA Apmase He Mo>KeMo, BHWe rpa>KI1H1 noMo'k, jep caMH ce611 rpe6a AB noMa>«eMo 6olbHM cHana>Ket-beM H se~HM aanaral-beM. lHMe i'ieMo Haj6o- Tbe no6olbwant ycnose pa.Aa H >KHsora. Pa3yMeHKa neTpOBHI\ 143 Cp6Nje: OA 3aAaTaKa Koje >KeHe Cp6Hje y Hajset.oj Mep>t ocrsapHsane 6Hna cy y npsoM peAy COL\HjanHa ci m1Tal-ba: noMoil HHBanHAMMa, noMoi\ napnt3aHcKJ.1M nopOAHU,aMa,, nOMok cou,r.1janHo yrpo>KeHHM IlJ.'ILJ.I-'IMa H, HBp04HTO nOMOii A64J.1, KOja je y Cp6HjH nacTana seaMa aKTyenHa o63HpOM "' epno senHKH 6poj Ael.\e Koja cy y Cp611j~ AOWnd 113 ApyrHx <j>eAepanHHX peny6nHKa, HajsetHM AenoM H3 cacHe 11 Xepl.\erosHHe. Ty Ael.\y rpe6ana je Cp6Hja, Koja y OBOM pary HHje y TOnHKOj MBpH crpaAana Kao ApyrH Kpajes..,, Ad npHxeaTH "' Aa "'M OAMax nocne para npy>KH Haj- HY>KHHjy naMot.. TH COL\lljanHK npo6neMH cra""'n"' cy . y 3aAaTaK AHTI4<jlawHCTH4KOM <j>poHry >KeHa Cp611je Aa Y4HHH coe Aa meHe rpaAosa ~ cena ex BaTe H npJ.1Me T8j p.a,q Kao. caoj ·Ayr, Aa GS ra cXllste u naftktU4KU, Aa raKe Ao6Hje l<apar<rep Ayra HapaAa Cp611je npeMa IbYAHMa 11 KpajeawMa KOjJ.1 cy HajaHwe nponanmvt y apeMeHy para. Y TO·M9 CMHCily Hajae'fieM A.eno'M J.1 pa3BHjana ce BKTH'BHOCT CBHX HBWJIIX OA60pa 1o1 MH MO>K9MO AB K8>K9M9_ Ad CMO Ha TOMe COLJ,Hj911HOM noJby paAa 3BHcrq caecrpaHo Y3HManH yyewii.a. 1-1 nopeA MHOrHx He,a.ocraTaKo HnaK ce MO>t<e pe- !IH A• je noMot. 611na seoMa o611n;,a. [{aA cy no Yen a. CTH3an1 Aeu,a. H3 5yrapcKe, me He Cp6Hja csecpAHO cy ce 3ano>KHne Aa npHxeare ry Ae4y Kao csojy. Taj 3aAaTaK je y nyHoj MepH 113BpL.UeH. nocne rora cMo npHCT)'nHne 36pH1-baaal-by parHe C!-tpo46AH H COLJ.IIljanHO yrpo>KeHe A948 H3 Cp6Hje. Ta noMot. >KeHa pa3BHjana ce · npeKo Y OKpyry Kparyjesa4KOM 3axsalbyjyt.H OA60pHMa ACI>)!{-a, MH HMBMO CBYAB i;a4K9_ KYXHI-be y KOjHlv\a ce. lja4K~X KYXI1H>a H lja4KHX HHTepHaTa, xpaHe Ha cTOTHHe COLV1janHo yrpo>KeHe ceocKe V1 miTatbe 36pa.1l-basal-ba cpeAI-bOWKOJlCKe Aeu,e no i}a4KHM J.1HrepHaTJ1Ma 6Ho je jeAaH OA sa>KHHX 3aAaTaKa 3a AeMo6HnHcaHe 6opu.e- geu..e. Cp21\H>OWKOnl.\e H3 CB>!X peny6nHKa, y KOMe je 3a 1-bHX CTO . ne;b.eceT ocHrypaHo nornyHo· H3Apmasatbe 3a JeAaH AO A.Ba· Mece4a . .Hawa ce no .. Mot. OApamasa H Ha o6AaHHWTHMa. OA ABaAC· cer o6AaH~WTa y oeorpaAy csera VIMa ABa AO rpH KojKMa je;; no:T'pe6Ha HasecHa noMc;>k. rpaACK>1 O·A60p y oeorpaAy nOK!:eHyo ;e npownor nera jeAHY aKL\Hjy 3a Ael.\y >1 3a ABe ttep,elbe CKym-to npe1<o t.~eTHpH Mf.111HOHa npH· nora. He caMo y 6eorpaAy eel; "' y' ApyrHM rpa- 69 �'f. I :1 I .1 II l 1\0BI<Ma Cpi5Hje HHje eHwe H>ikaliali Hiip04HT~ npoOneM noKpeHynl H ycnewHo 3aBpWY1TI4 HeKy 5KLVijy. Nu-1 cMo Hawy aKn1BHOCT pa3BHjan!tl 1o1 no m1~ y Tal-by npocae'tJH·Baf-ba meHa, HapollJ.1TO wt-boc.ni. Tatco Hnp. caMe y Ot<pyry yHyrpa~ lJal.laHCKOM Aecer XY!Jbat~.,a }t{eH-a nocei=tyjy aHancpa6ercKe Te4ajeae. TaKoije HacrojY~MO AB paA Ha npocae'h~-J­ aat-Dy meHa He HAe caMo no IH1HJ.1jYI aHampa6er- AarKe cxearajy Kao ceoje. To ce Haj0olbe BHAH no np>1jeMy Y Cp6Hjl1 Ael\e H3 ApyrHx <fJeAepano HHX Peny6m·1Ka. 3an1M ce ro neno orneAa Ha narpoHaTI-'!Ma HaA ACMOBHMa rP.e ce He mna Aa 1111 je HeK!1 ADM 6ocaHcKe·, 1o1111o1 xpsarcKe Aeu.e. rypHo-npocaerHOM nolby. 3a Hac je Hewro nore>Kf-1 npo6neM paAa Ha KaA ce 6a.tno nocras1o1no nlo1Tal-be KO·llOHJ.13aU,J.1je Aeu.e no nopo,rv·1U,aMa KOA Hac ce orpoMaH 6poj .rbYA"' jaa~o p,a Y3Me 6aw Ae~..~ry 113· no·CTpaAam~Jx Kpajesa BaH Cp6Hje pa ce Ha raj HaYHH OAY>t<l-1 HBPOAY n1x Kpajesa. To je raKoije HecyMtbJ.o~B ,qoKa3 norn.HI14Ke csecn-1 >t<eHa Cp6.1o1je. ceny. ,l1,aHac je Hajaam.Hv.je Y3A.H"hYI KyilrypHo nom1rH·4tH1 meHy Ha ceny. 3HOCJtl CKI-1 XT6'-lajeBa Hero H HB ceny 3Ap88CTE36HOM Yl ICYil· npo6neM KBKO· noM.ORH Kagpose >tteHa Ha Haeeo Hac je Ha MHcao AB noKpeHeMo je- ,o.aH IlHCT KOjH i;.e y Hajsei;oj MepJtf 6YJTH H.aM.e· 1-b6H ceOCKH'M >KeHaMa H tWjYI i;e Hajnp1KTyna4- HI'ije rpentpaTH aKryenHe npo6neMe ceocK1-1x >t<eHa; 36or rora cMo J.1 noHpeHyrn1 n~cr ,3opa'· npeKo Kora iieMo Aa no,!l,J.i>KeMo KYDTYPHH ~;.Jso meHa Ha ceny Aa l1X YY1o1MO npaaltfnHOM raJett.>y mHBI-iHe, 1cyiiHoj xHrHjeHM, AOMa"kHHcrey HTA. Yt~parKo MH HacrojMMO Aa HaijeMo Hajsa>t<HI-1je npo5neMe 3a ceno H raKe Y41-1MO meHe Ka!co Aa HX pewasajy. ~·136op11 csecr >KeHa cy Haj6oJbe noKa3anH y Cp6HjM~ Yt.Jewiie >KeHa Jbal-by 6r.ipt~4I01'X cnMci<Oaa H uon11Ka je y cacras- y npeTpecaH>y Y- crasa nmw3ano je Aa je KOA Hac nom1n14Ka c;se':T >KeHa Ha BeilHKOj BI-1CJ.1HI1 H Aa J-l<eHe rpa- goBa 11 cena· p,aHaw"'y Apmasy H Ap»<aaHe 3a· 70 npou.eHaT yLJeLUi;a 1-1 >tCeHa Ha l1360pV!Ma y Cp6HjH 82°/o. To noKa3yje n.a J..1- cy )KeHe u re KaKo 6r..me nonHT~4Ki1 3aii1HTepecosaHe 3a ~36ope H Aa ce Ha 1-bY.X ca crpaHe peax~..~rHje HMje MOrno yn1u,an1. Y cem1Ma· rAe je Man:-~ npou,eHaT y Jo136opHMa, no1ca3ano ce ga HMje nocrojao AcP}f{ wn1-1 y KoM1KO je nocrojao J:\·EI je Haw paA TpMo 6VIo cna6. meHa yyecTsosao y HIM cenJ..fMa 5narojaa ,1:\ew!~jeca- Ma~<eAOIIJ.<j<>. >KeHe cy yt.!eCTsosane N.acoBHO Ha M36o- Mat<eAOH~je p!-1Ma. OA yKynHor 6poja y·nHcaHHX rnacaLJa meHa, meHe cy Ha MHOri1M MeCT.HMa rnaca!le ca 99 ~ Ha M.HOn1M MecntMa 100°/o. (5ypHo· nlbecf<a.., 1-0e). An!tl xot.y jeAHO A.a nop;sy4eM, ,qa je nom1TI-14KH paPi A<b}K-a oceecn10· M HaTepao >:<eHe A• HAY H Aa rnacajy. M>KeAOHCKI1 HapoA AO AaHac HJ1:je 6wo cno6o·p~m1 H ca o·cno6otjel-beM aceTHO · ce HaU,HOHanHo ocno6oi)eHJ..1M, na je TO ~ MaHMche·croeao Ha H~6opwMa. MaKeAOHCKH je HapOA Cap,a A06HO Hal\HOHanHy cno60AY H CBAa MO>Ke cno6o·AHO Aa CTBapa J1 Aa paAH. 71 �&~e 611m1 cy reWKH AaHM :>a MaKeACHKjy KaA& )J{eHe MaKeAOHHje Y3HMajy AOCTa BHAHOr Y':ewt.a Ha o6HOBH 3eMJbe. Y OKswpy npsoMaj. .~I<Or TaKMHYet-ba >KeHe cy y MaKeAOHHjH y pa3 .. Hr.iM Mecn1Ma nocTasa.me nnaH Ta·Ko AB C"" Ha npwMep y wrHncKoM OKpyry npey3ene Ha ce6e r,a y Ko4a!-'!11Ma nqnpase cpa6pMKY nHpHHYa, a y Pa,o;os~onury ene1npH4HY u,eHrpany .q.a 6H rpaA .qc6Ho oct:..eTnef-be. Y CKonlby ce BOAH BK4Hja ,IJ..a Ce 04V..:T!1 H3B9CHa K011H4J.1Ha CeMeHa, 4HMe te ce Aor·· • HeTH y o6HOBH 3eM!be ca 250.000 AHHapa. VlHHAYCTp11CKI1 paAH11L\11 11 paAH11L\e np1-1XBBHtJH1 ~y 0·36HibHO· H cpp,aYHO paA Ha •lODH 36MJbe H Be·i; HMB· y o6- TOMe npasu.y BHAHOr po3ynrara. no yrneAy Ha Apyrap11L.~e 113 XpsarCKe, Cp611je 11 Cno-seH11je 11 Haw-. Apyrap114e y MeKeAOHI1jl1 no-Yene_ cy Aa paAe Ha 4er11p11 pa3toja " Aa crsapajy Hose Ha4HHe paAa paAH yHa.npeijett.a H ysenHYa&atba npoH3BOAE-be, Hapo4HTo p,pyrap114e y TeKCTHnHI1M 11HAYCTpHjaMa M y MOHonon)', tcoje cy yrneAHH CHHAHKB11HH <I>YHKL\110HepH. Y caMOM CKoniby HMaMo 38 meHa paAHMl..IKMX nosepeHJ.1Ka. MaKe,.q,oHJ.1ja HHje J.1H,O,ycTpHCKa Aa 6J.tsa, 36Mlba, OHB TeK a oao 3HaliH AB cy CBA·B 15°/o nOYHf-be TO OA paAHio1'·:1tU1X noBepeHY!Ka Hawe >KeHe·, Y CBJ..f·Ma T6KCTH11HHM <f>a6p~KaMa meHe cy ceKperapH nOAPYlKHHL\a KBO J.1 y MOHonony lo1 OHe Y3HMajy BHP.HO-r yye~ wi:ia y o6HOB~'I" 3eMibe. Y nnaHy npsoMrajcKor TaKMH4el-ba Ma·KeppHHje, 3a np·BH Maj je npeAB!-!"IjeHo oraapa1-0e jacana y CKonr '' 3a 50 Aeu.e 30 npB~-1 MOMeHar, a AOU.,HMje iie 6HTH H 3a BMWe. BamaH npo6neM y MaKeAOHI1jl1 jecre o6oapa .qyeaHa H a<f>HoHa. 3a epeMe crape Jyrocna- 72 ce sa AJ"BBH A06Hjano Mana HOB64;J ?aJ<O ~a npOH3BOijB4 HYije MOrae AB KynJ.i Hl1 tl3 1HY>KHHJ8 caoje AOMat.e norpe6e. 0eliYTHM oo:e rOAI1He raj orKyn AYBaHa npowao Je y 6olbeM pacno-no)f(etny H ro je jeAaH spno sa>KaH nom1TH4KH MOMeHaT. A 3aro je AYBaH o-se rOAJ.1He 3a pa3m·tKY OA OHOf y apeMeHy oKym::t.J.~o1je 61o10 MHOfO 60ib6 .., 3paljeH 11 npoce4HO je 6Ho nnat.eH 100--130 A~Hapa. To je Aano aenHKor nonera na paAH$-1.L!,H ose rOAHHe y Be11eWKOM MOHOnOil'.:_ .)CY3MY Ha ce6e o6ase3y Aa o6paAe npeKo o.GOO "?PeHa AYBaHa, ra.Ko Aa paAH"'-111 11 paAH- w >~MaJy nocna npeKo u.ene roAiiiHe H AB He 6y Ae 6ec nocnvtu.e. Yjep,Ho ce nOAH>Ke csecr J.i 3a caijetne Kyn • rypH1o1X 61-ubaKa. Wro ce H14e acp~1oHa npeABH~eHo je Aa ce ose roA1o1He·ynpaso npolo13Be~c 25.000 Krp. a<f>HOHa :a KOje ce KOnH4WHe A06~Ja OA H'HO.CTpBHCTBa MHoro sa->KHlo'IX npOAyKaTa a raj a<f>110H Hapo4~TO o6paljyjy lKeHe ~ TO M3XOM Mycm1MaHKe Koje cy ce o6ase3ane P.a o6paAe sHwe Hero WTO je APX<asa oApeAHna. ~-; Jyp1.1a 6paHv.a - CnCl!JieHHja: AoK cy Hapo- A.H Jyrocnaa11je nocne ocno6o"ljetba npHcTym111lrl 113 rpaAtblo1 J.1 o6HOBH 2eMib6, AOTne ce. HapOA Jynl1cKe Kpaj11He Hana311 caAa y npaBOJ HapoAHOocno6oA~na4KOj 6op611. Ca ocno6oljeH>eM M~ CMO A06J.1Jli-1 HapoAHY. 3aWTJ.iTy, HapoAH6. CYAOse. Ami no::,enoM CnoseHa4Kor npHMOpJa Ha ABe 3 oHe A 1o1 6, nono·>Kaj y A 30H~ 611THO ce lo1 3 MeHHO. Casc3HHYKa sojHa ynpasa 1e nocreneHO, yK,HAa.na H.B·t= op;He BilaCTH, HapOAH9 cy ppse, 73 �HapoAHY 3aLUThTY "' nocraelbana y Te oAfiope IbYAe KOjJ..J cy 61o1n1-1 y Hajrewl-bHM ee3aMa cjJaWJ.13MOM H 36or Tara cy Hd CBaKOM ca KOpaKy . 6HnJ< npoTHB HapoAa JynHcKe KpajHHe. PeaKu,~<ja 611 pa361·1Dd jeAHHCTBO pdJ:\HM4Ke 1-C!ldCe OCHO~ ~ana je Jyn1-1oce CHHAHKarta H aKa cy nocrojan11 ,q,a Je~VIHCTBeHI-1 paAHV.4KJ.oJ CMHAHKaTM. KoHcf:Je.o.epa~ U,HJa paAa y VITamtjJ< npi<MJ<Ila je jynHCKe cJoiHAHKare y ceoj caee3 J.1 rao<o neranH3osana u.enarbe paAHM4KHx peAoBa y JynHcKoj KpajJ<HJ<. 3aTJ<M je peaKu,Hja npewna y o(i)aH3Hsy Ha KymypHonpo.ceerHOM nolby. VIMa MHoro npYIMepa Ad ce y u,enoj 30HH A omywTajy HawH npo<j:>ecopH "' Y4J.1TeJbH, jep Hx case3Hr-t·4Ka eojHa ynpaea npo- rat-ba H cacnywasa nHrajyiui wra OHJ1 MHcne o T11rosoj JyrocnaeHjH, o CaMoM THry HTA. Ha OA- roeopHa Mecra case3HI14Ke eojHe ynpaee nocraaJbajy 4r.1CTO cpaLW1CTHYxe eneA'I.:eHre, Kao Ha, np1<1Mep WKOI1CKOr HaP,30pHJ.1Kd aeKa Kora je OKPY>KH'H cyA O'CYAHO 6apary Ha 40- cMpT 36or 1-berosor cpawHcTJ.14Kor Ae.noeal-ba 3a apeMe oKynal...\Hje. 36or Tara je pa3yMn:.HBO wrro Haw. pa,o..HI1 HapoA Mapa pearHpaTH, na 3aTo w Hawa cpeAH;.OWKOJlcKa OMllaA.I1Ha y A 30HH Aaje AOKa3a Aa He A03BO·Jbasa Aa ce H3.namy H3pyrwsatcy Hawe HajBJ.1Uie s11acn~. AaJ?e B~AJ.1MO Aa H~we Hapo.,qHo no3opHwTe-, I<Oje HWJe caMo no3opHWTe TpcTa Hero no3opHuJTe 4e11or np11Mopjar HeMa csoje 3rpa.a.e 11 He Mome Aa pa~.~ OHaxo 1-::ao WTO 611 rpe6a11o Aa paA,H n030pHWTe HapoAa KOj"H je AaO TOJU1KO mpraaa. Y norneAy HaCTasHor nnaHa y wKo·naMa, -14 Aa- BI-1A1-1MO Aa ce 3anocTas1ba cnosena'-IKI-1 je3HK. Hac je y HacTasoHM nnaHy TaMo pe'-leHo Aa HaUJa Aeu.a ·Mopajy Y'·H1TH MTanHjaHCKJ.1 je3HK, HTa-' J11-1jaHCKY HCT0p1-1jy J.1 HT6IlJ.1jaHCKH 38M.fbOnHC. Met)Yn1M je jacHO Aa y ltlTanMjaHCKVlM wKonaMa oM.nCl,Q,IIlHJ-1 He p,o3BOJt>as.ajy pJl y4111 cncseHa4KH je3MK 1 I-!J.1T!;'! CJlOBeHa4t<y HCTOpMjy, HI-'!TH \I'ICTOp&oijy HapoAHO ocno6oA:.1flal.me 6op6e. PeaKu,HoHapHH eneMeHn1 Kpeiiy Ha CBH.Ma nO.lbi-1Ma y o~aH3~<'~BY no,l.l, 3awnnoM caee3He ynpase. TaKa cy CKpa-. T:.iJ!I-1 nporpaM CJlOBeH"a4KOr je3J..H<a 1-1 paAI<'IO eM~­ CHje y Tpc-ry. Ha ppyroj cTpaH~ BHAHMO 1<aKo cy noeywanw A• pa36Hjy paAHHWTBO. OMeTajy KynrypHo·npoceeTHH paA y AYXY HapoAHoocno6oAr.1Ila4Kor noKpeTa. npewm1 cy Ha nom1H1t.!KY l1 sojHy ocpaH3~t~By npontB pa,~HHKa TpcTa \II Jym1cKe KpajMHe. lt1naK HHje ycneno Hi1 no!llA.TM\..li<J.1 H:-1 KyJnypHo f.1 KaA MM HHje ycne110 Aa ltl3MeHe nonomaj y JyrocnasJ-Jjl-1 3a speMe H36opa, oHI-1 noKywasajy gaHac Aa J-~CI<opMcTe <;"llOBeHCKO npHMopje ca TpcToM Hapo~lr1TO y A 30~M Kao OTCKOt.!HY ,n.,acKy npon!B Ha;p,eMoHpaTCKJ.1je A_P~ w.:aee jYro"J.1CTdl.JHe Espone npon1s JyrocnaBHJe· C TI1M y 8631<-1 je naKO. pa3yMibi-1BO t<peTatbe Tpyna reHepana AHp..epca H ·nojcma pe.at<U.I-10HapH~1X yeTHHKa .LJ,par.'"'.:e MHxajnos~rka, ycTawa H cnos.eHB4KI1X 6enorap,qejau.a. V13 Tara ce Mom:e BHAe- nt no-no,milj paA,Hora HapoAa Hall!er y TMM ~pa­ jesMM.a. Arr:-1 cy TalMO !<1 CnoaeHU,H J..1 1--ha:'lJ..~~aHH 1-1 Xpean1. jew BMWe OA11Y4V:m1 p,..a HcTpaJy Ha cTaH'O·BIAWTY Aa 3a HaC HeMa Apyror pe>KHMa He- ro np..,K!by4eH>e 4ene Jyn"cKe l<pajHHe ca Tp- �CTOM THTOBOj JyrvcnaBI1jH. (6ypHO 11 AyroTpOjHQ OA06pasa1-be). l.\ena JynHcKa KpajHHa KaKo A 3o- cr ame H Aal-by H Hot:ay Aa 3awn1Te ose cnaao~ AB HX He 6H case3H_H4Ke ynpase 3ananHne, ~e 6 3CHU CTYAHpa.na je Y.craB- H HTa/1J1.. jaHCKI1 PBAHHU.« cy ce TaKolje OAfiY411n>~ 3a Jy. nao WTO je 611no cny4ajeea. Hapo,q t.e ca4e~aTH KOMHC'Ijy >1 Ka3at.e joj csojy jeAHOAY~HY rocnas11jy paAH ,qsMoKparcKHX npasa Koja cy 3arapaHTOBaHa YcrasoM. (6ypHo nlbecKai-be). Jyrocnas>~jH (Annay3). Ha TaKa H y ·Be3J.1 CiJ r.;:-HT11CKO·M KOjW Bpw6 peaKU.,HOHapH KdKO y 36M!hH TaKO H y lo1HOCTpdHCTBy, jaCHO je Aa MopaMo H MH Y4BpCHtTH CBoje peAo- Be H npOWHpHTH CBOje OCH0!3He 6a3e, a C HIM y sesH, npep, Hac ce nocrasJba npo6.neM A-a 11 ll<eHe y4ec.-syjy y t~eno«ynHoj '13rpaAH>l1 " Aa OHe Y3J.iMaiv yL!ewt;a y CBHM a-K4HjaMa Koje rpe6a Ad 3awn1Te Hawa OCHOBHa npasa. VIera je raKe jacHo Aa Re >KeHe pa3BHTJ.1 Hajsehy AenarHocr 6aw Ha roj _OCHOI?H Aa 6H Ha raj Ha4HH YK1bY""ne y ieAHH·crseHH cppOHT cse cno6oAOJby6Hse AeMOKparcl(e• a:e.::1 _ nponm peBKU.HOHapHe a .... cpaHJ>~Be y Jynl1cKoj KpajHHH. (Annay3). ~aHac croj>~MO npeA Aor.acKoM MeljyoHapOAHe caseJHJ•fl-:f<e K9MHotje .Koia t.e .o.a nperne.qa eTHHYKe Me:f)e. .ll,aHa<: ce Hana31o1Mo y npH11H4.H p,a ce rosop11 o n""'eP/Iory mnaf-ba nne6HCU,HTa JynHcKe KoajHHe . .lJ,aHa·c ce nocrasr... a ,nM·Tal-be BH·nco:Hoee ,1B•fHt1je r.1 3aTO je -jaCHO Aa- Ml-i HeMaMo WTa Bill We Ha>K~Mo Hero LUTe cy Ka3ane Hawe >Kptee. Hawa je »<elba o6er:em:eHa >KptsaMa Koje HHcy wreljeHe Aa 6>1 ce 1;3Bojesana Hawa cno6oAa. (6ypHO nlbecKaH>e). l.\ena JynHcKa KpajHHa ca TpCTOM npr.~r.peMHa je Aa AOYeKa case3HJ.14Ky KOMJ.lCJ.o~jy.· CeyAa cy nocTaBibeHw cnasonyLV1 KaKse . ora~6HHa Hawa H~<Ka,q 11>tje e",qena, cey,qa cy 70 Htercy 3d H:OHdl.IHO· npHKfby4el-be JynHCKe KpaJHHe CacBHM je APYK4>~je cTaH>e y 30HH 6 ;Ae je Hawa sojHa ynpasa. Y roj 30HH ocrana .Je HapoAHa enaCT, OCTdilJ-1 cy HapOAHH CYA-OBH H HapOAHa 3aUJTHTa. TaMe je A03BOJb:Ha Hapo·AHa caMOHHHU,IAjanma. TaMe Hap:'AHa BOJ~Ka noMa»<e napo 1 11 HapcA csojoj BOjCLV1· Ta- Je capaAf"ha c;..,'-'"'AHeBHa aHa je BHA-Ha M cnoHTaH_a. MeijyT~;:.:·~~crn1M 'cy Apyre npHnHKe y A 30HH. TaMe 1c --rnpaao o6pHyro. J.-1 3aro raMOWI-bH CnoseHU.H, ·)·:P~-i2HI ~;~ llfTaJH-ljaHH Tpa>Ke Aa . ce nf?HAPY~: w cPHP Jyrocnas'ljH. np,eMa TO~e JOCHO JB A• I r.v.tatt.e TpcTa H JynHtKe Kpap1H-e ea>KHO He caMO ca Hawer ymer craHo·BHWTa, ae'li 14 ca craHoBHWTa· ~ene Jyrocnas~-tje na H ca ctaHo·BHWT-a CBJ.1X AeMOKpaTCKHX 36Ma1ba cse.Ta. (&ypHO O·AO~ 6pasaH>e). HaPOA JynHcKe KpaJ'IHe 3Ha AB He Mome 6}1!n1 Hau,HoHanHe cno6oAe 6e3 rocno6AapcKe J.1 cou,MianHe cno6oAe Jot Aa MY re cno OA6. He Mo>«e H"wKo 6o-fbe 3arapaHTOBaTH Hero _caMo T>~rosa JyrocnasHja (6ypHo nJbeCKaH>e). ~aHac KaAa npeA AHTHcj:lawHCTH4KHM cppoHTOM >KeHa JyrocnaaHje tToje· ea>KH~ 3aAa~: ~a o6Ho·BI-1 nopywe~e 39Mibe,. MH ce JOW B~e Ba~ ce1iaMo nose3aHH c saMa, jep 3HaMo A-6 J • 6 . cnex H Haw ycnex. J..1 3aTO HeMa CHile KOJa H ~ac Morna pa3je,!IHH>~TJ1 11 o,qsojHTH OA Jyrocna- 71 �BHje. (6ypHO 0Ao6paaal-be. (CnO>KH>f nOI<JlHf..\~: je). MH Hel\eMo orcryn>m< OA nporpaMa Hawe 6op5e. 3a Hac HeMa ,qpyror pewel-ba. 3a T<!KO Hac HeMa >f<HBlbeJ-ba HGro CaMe y npi1Klby4efi:.y Tpcra u 4~e JynucKe KpajuHe Turoaoj Jyro· cnaaHjw. (Onwre 6ypHo H ,qyrorpajHo n.<beCKBI-be). . Munua MmmJ; M3 Cp6;,je: nocne ocno5ol;e1-ba, }' 0H0iA- Bel111KO·M nonery 3d no Mo-t. BOjCL~~~ 3d sp"eM.e M360pa H -KOA ripepa,qe Ycraaa, ·no KaJano Ce konv.Ko cy· >KeHe Cp6Hje nom1TJ14KJ1 y orpoMHoj ee1H1HM 6Mne 3a Hosy JyrocnasHjy, 3a Hawy HOBy HBp·O,q.Hy BlldCT, .a npOTHB CBera Q· Hora wro je 611no y crapoj Jyrocna,sHjH. Tpe5a · HMaru Ha YMY ,qa cy HenpHjarefbH pa4yHanH Ha >KeHe Cp611re Kao Ha csojy pe3epay. OH., cy oYeKHaanvr ,4a t.e »ceHe y Cp6Hj"' .Qan1 no,qpw'KY pea.<L..!HOHapi-H1M · en.neMeHTHMa H ,qa i;e rnacant 3d f<palba nporJ.1.a T1-1ra. Me'hvrMM, H36opH cyi jacHo nm<a;?_anl-1 K011J1Ko -je csa nponaraH,q-a 3a speMe para, KonuKo je cse OHo w.ro je 6Mno y Cp6HjJ1 npe para, HaKo· je noHer,qe ocraeHno M ,q,v6Jber Tpara, 6Mno HeMo"fiHo· noe,q senHKJ.1M noneTOM YHrasor Hapo·.£l.a y Cp6MjH, npeA o.q,yweB/bel-beM 36or ceera OHara Hosor WTO ce palja y Hawoj 3eMFb>1. Y HaweM AOcaAawl-beM pa.q,y OOKaJano ce A.a MH Ha J.13BeCHH·M di<4J.1jaMa, BJ.fllle )f{eHCf01M H MO)K.q.a 4HCTO )f(eHCf<J.1M, MO>KeMo np~..fllHYHO nat<o .qa M06Hm1WeMo orpo- MOH 6poj >KeHa y rpaAy .,, ·ceny 11 11a dKf..\Mje M3· BOfJJ1MO ca 0HOro ycnexa. To cy no·Ka3ane Hawe aK4Hje OKo ·'35pi1H>a'BaH>a ,qe4e " pa3He 71! ,qpyre �' m I . ! '' i I : i ( rpaAy " Ha ceny, C04>~)anHa n>~rafba HTA. 3a Hawy opraHH3a4~otjy y Cp6Hjlot npercraaJba y Cp6Hjlot Hajrem~ot npo6neM .., Hajaeile rewKoile ,qa npoHaijeMo norc-AHe 3dAaTKe 11 Ha4HHe pa.qa, '-" y npeKo KOjHX 611 M06HnHcanH H ,qp>+!dJ111 Ha ot<yny meHe cena Aa 6w .11x rprm-1 113 AOCaA-:iWI-b-\ YYManocn1. 3a Hac je remH paA Ha ceny Hero y KynrypHo-npocserHe aaocranocnt ·rpa.qy, a6or >KeHa Ha ceny, 36or Hd4HHa 1-blfxoaor >tU-oJaora, 36or paWipKdHOCTH AOMOBd H pa3HHX ,q,pyrHX 0- KOJlHOCHf, ycneA Yera je MHoro re·Y.<a cacraja1-be c thHMa. Ha -ceno MHoro reme AOn"'pe oHq wro ce AOraija y 3eMJhH 11 y csery, na ce npeMa ToMe reme o6jawf-baBa >KeHaMa Ha ceny. Y raKBJ.IM npHll11KdMa HdWH HeOpJ.1jdT6.JpH Ha ceny 0- Apmasajy ce H ;:ta1be ycnewHo. MH 3HaMo ,qa HMaMo HenpHjarelba Ha ceny. To cy pa3H~1 3eneHdWr.1, cneKynaHTIA J.i C60CKI1 6oraTaWH. npY!pOAHO je Aa Oh'H noJ<yma·sajy .qa pa3He Mepe, J<oje npe.£1Y3H_~ajy Hawe Hose HapOAHe snacrJ-~ y J.'IH,.ep.ecy 46nHHe, a Koje caMo f-bHX noraijajy, Ha~ CTOJe ,l\a npHKa>Ky Kao Aa OHe noraijajy YMTaso ceno. 3a Hawy opraHH3aL4Hjy HajaamHuje je npoHakH 3a ceno OHa nJ-nal-ba H 3a,t:~.an<e KOjM ile Moiuot Aa noKpeHy, 3dHHTepecyjy H oKyne Hawe }f{eHe Ha ceny. Vf3 HCKYCTBa. CMO MOrmof Aa BYJ- AHMO o.q KaJ<sor cy 3Hallaja 6vme Hawe aK4Hje Ha 3ApaBCTBeHOM . nolby H KO·m1KO je Taj Haw paA Morae Aa 3ai1Hrepe·cyje H ee:me H Haj3aocTanHje Hawe )f{eHe. ~CTHHa je .qa Hawa AP>Kasa He Mome p;aHac cey.q_a J.1 MHoro ,q,a noMa:me, am., ce HnaK H3BecHe craapH Mory Aa npeAY3HMajy H aA te np6AY311Majy OHe HOiotfl83e Ha naBOJ'baH KOA >«eHa Ha ceny. JaKo cy Ha np"Mep HaWe ·aKU,Hje Ha COU.HjanHOM no·lby noKa3ane eo-, 6pe pe3ynrare. llf 3a Haw paA Ha KYnlf'P opocseTHOM nolby >KeHe ca cena noKa3YJY aeHHTepecoaal-be. Y nocneAI-be apeMe noKa.., 3ano ce Aa ce meHe ca cena Mary naKo Aa noKpeHy J.1 Hd H3B6CH~M 6KOHOMCKJ.1M m1TatbHMa. KaAa ·cy nocnep;l-bHX He,o.e!ba ca3H-BaHe 3aApymHe cKynwT~otHe .., MeH>aHe ynpaae 3aApyra Y Cp6HjH noKa3ano ce Ad cy nane OHe npenpeKe KO'e cMGTane meHaMa Aa yt,y y 3aApyre, rAe. ~OA CMO MH opraHH3dU.J.1je >t<eHa ycnenH Aa 3a~ ""repeceyjeMo 3a 3aApyre. llf raKo cy y HeKHM -aApyraMa .., >KeHe ycnene Aa 6yAy 6HpaHe y y~pasy 3aApyre. A 3awTo? 3aro wro ce ycneno A-a meHe ceJbaHKe cxsaTe Aa je TO 6aw 1-bHxoao nHraH>e jep 3a,p,pyre y ceny MMa1y Aa 3aMeHe prosu.e. KaA ce paAH o Tpro·BU,HMa, wneKynaHH rynHKo>KaMa, Koje je ceno H Te KaKo ocenmo Ha csojHM neijJ.o1Ma, apno je naKo Ha HIM mnal-bHMa M06J.oJnHcaTH >t<eHe'"'ceJbaHK7· MeijyTJ.1M MallO CMO_ ycnexa HMa11J.1 y dKU,HJH ACJ 3dAp;re OTKY:nibyjy cae lnpoH3BOAe cena H Aa npeKO 3aApyre Aajy ceny OHO WTO paAHHK npoH3BOAH y rpa'AY· Jlf3rneAa Aa MH TO HHCMO yMenl1 AOBOibHO Ad o6jacHHMO. Mo-me ce ynpaso eiiH Aa 6aw- no TOM HajrnaBHHjeM nHTal-by, m1cH-a6AeBal-ba npoH3BOAI-1Ma ca cena . paAN HHKa y HHAycrpHjH ...., nJ.lTal-by cHa6AeBal-btl ceJbaKa npoH3BOAHMa J.1HAYCTpJ.1CKio1X pap,_HHKd y rpaAY- HHCMO YYHHHflH MHOrO. ~1.\ieK ~HKO cy ~HMa ~athy 81 �rnaBHOM OA6opy ACb>K 3a Cp6Hjy MHOro je CMeTano Aa 6p>t<e ry?are npo6neMe Ha ceny He· p,oao~Ha Hawa opraH!-130BaHOCT. HawH OKPY>KHJ.1, cpeCK>f 11 MecHM OA6opH HI1CY 6HJ111 MeljyC06H<i A06po nose3aHH Aa 6>1 6pme Meljyco6HO MeH::.ami HcKycrsa 1o1 cnpoBoi}etbe 3ap,araKa 6olbe ToMwHh y cacM pect•epary a y Ee3J1 ca HawoM 6op6oM Ha npaTMJlH. 0Ho wro je Apyrap1<4a f1pHBP6AHOM nolby J.1CTaH:na. 3a HI'JC HHje HOBO, jep cy HC!M Te 3aAaTKe HaWH pyKOBOA110i.J.11 se1; paH11]e nocr~BYWH, arJH MH ro y Cp6HiH. H:.1CMo AOBOfbHO yncpHo >fCTHUaJlH. JaTO fieMO y 6yAyi\e MOpaTI1 BJ.1We na>KI-be ·a6panfTH Ha MCTpajHOCT '1 HaWy aKTJ.1BHOCT ,qa 6H ce Hay4J.1i1t1 Ha CBtsK.u• AHeBHH HCTpaj.:J:H pa,q, MaKap OH noHeKCA 61-10 14 CJ.ITaH. De3 nperepHBaf-ba 6H ce Morna pe'fin Ad cy ycnos." 3a paA Hawe opraH/o13d4Hje y Cp6~j~< ~a­ CBI-!M nOSOJbHVl H p.a cy 1-lilM ,qOCaAaWt-bH pe3yJT- ran1 OMcryfiHm1 .qa 11A6Mo Aalbe, Hapo4r.tTO p,a npo,qy>KHMO ca Ol<ynibaf-beM OHHX >KeHa KOje AO caga ""cy 6"ne y Hawoj opraH"aa~"i"· ,11a TaKo npH611H>te.WMO Mace meHa, JJ,a HX nom1TH4KJ.1 aacnvnaMo H Ha raj H3411H OTprHeMo OfJ. ynn.J.aja pear·C!. V1je. TeK nocne rora Hawa opraHJ.13BU,Hja y Cp6Hj~ Mohu he ga npeTcTaBJba OHY CHary Ha KOjy t.e ce noy3A6HO· 11 y CBaKoj BKLVijH MO'I'I.i-1 ga ocnatt.a Hapop,HH cppoHT H Hawa Hapo,qHa enacT (0Ao6pcosa1-be). CaBKa Koaa'lez"t N3 Kccosa H MeTOXI<je: Hawa o6nan, Koja je y crapoj JyrocnasHj" " no.n. oKync:.~~joM 611na o6nacr pa3p,opa, Hecnore 82 6* �Hawe >t<eHe Y3HMajy y4ewl;a "' Ha KOHcpepe~:n..r.l1jaMa arpapHHX HHTeJ?eCeHara A·a 6H ce a~ rpapHo mnaH:>e pew·wno Hfr npaai14BH Ha4HH. 0He. KaTeropSo14KH ~1CTWLJY no.rpe6y Aa ce ara·Ma J.1 6:=rosHMa KOjH cy TflB4HJH1 CHpontl·by H >t01B6IIH OA 1-beHor 3Hoja, OAY3Me 3eM.~pa H npe,c.a oHoMe no je o6paiwje. Cse HanpeA H3IIo>KeHo yn'lu.ano je, Hap04Hro nocne J.136opa H A!IIC!{YCHje o Ycraey, Aa y Hawe opraHI-1::::au,J-~je yna3H cee BeiH1 6poj >KeHa, Hapo~wro WHnrapKH (nSb_e·cKat-be). 0HO W70 K04!-1 OMaCOBFbetue HdWe oprBHH- 3a4}1je y l<oCJ>AeTy jeCTe H6A.OCTdTdK WHnrapCKI1X KBApOBa, a TO AOBO,CI,I-1 AO Tara Ad M!-1 Ha 3Bj6A· HHlJKMM KOHcfJepeHLJ,I'IjaMa MOpdMO fOBOpHTJ.1 H:l rpM je3HKii 1 Ha UJJ.inTapCKOM, rypCKOM 1<1 cpnCKOM je3HKY· 36or TO.f CMO MH npH6ernH O·BOMe, ,qa OHaj 6poj w~mapa "' WHmapKH, Koje ce 0A1111Kyjy yMewHowl;y " n011HTI14KOM ceewf.y npe6au,yjeMo ..,3 jep,Hor MecTa y p,pyro, p,a 6w oner raMo MOrnH o6yxsannH cae meHe, HapoYl<1TO Wr-fnTapKe, y opraHJ.o13au,Hj~oo~. Y ee3H ca KY nrypHo-o_poceerHHM pa.qoM, Ko· je HajBa>KHHjH CeMTOp ABHaWI-be, opraHH3BI..\11je, jep je 94 OA CTO »<eHa y Hawoj o6nacr11 Henw- j11 cMeHo, jecre ~ ABHBC jeAaH OA CSKTOpa KOMe Hawa opraHH3a·u,Mja nm{nm1::a HajeHwe na>KI-be. Y se3W ca opraHH3al.\MjoM aHancpa6ercKJ1'X rel.lajeea H l.fMTaJJa41H1X rpyna, J.o~Hrepecoeal-be CBHX >KeHa je ronHKO AS npenaaH y OAywaaibel-be. Kpo3 Hawe rPaA,aee Mory ce BHAeTH KonoHe W~-!nTapKH ell ra6naMa w 6yKeapwMa, S4 AoroAH!lO ce Aa je HeKH Ka-.-onH4xl-1 ceew'TeHI'IK, narep ToMa, noKywao Aa HCKopHcTH OAYweeJJ;tef-be HaWHX meHa aa aHancpa6ercKe re4ajeee 11 noKywao p,a opraHW3yje jep,aH Te4aj ca 120 >t<eHa p,a 6w HX npeKo re4aja MOrao p,a nosep,e y 6op6y npoTHB np11epep,He o6Hoee HaLLie 3eMJbe 11 Ha nom-1H14KOM noJby. Y KynrypHonpoc~eTHOM paAy 3aAaje HaM senHKe rewKo"fie Hep,.ocTaTax npoceeTHor Kappa 3a wHnrapcKe meHe. KoA Hac f;1Ma csera 20-30 >t<eHa Y4HTe- JbHL\a. Y nojep,~HWM MeCTHMa HMa op, 400-500 >HeHa Ha ret..:ajy. nocroj11 MoryiiHocT AB ce y OTBOpH no jeABH TS4aj. 0cJ.1M OBHX CBBKOM ce11y "Ma "' p,pyrHx rewKol;a y pap,y ca wHnrapcK>1M }i(eH3M8 a TO je UJTO HeMa·MO MaTepHjana HB wHnrapcKoM je3HKy. Hawa opraHH3al\Wja npep,y3ena je npesoijel-be M3 1111cta ,3opa" HI1f;1 H3 r,5op6e'• oHora- wro ce T!rll!e meHa, am1 TO je HeAOBOibH.O jcp MH HJrl·CMO y Mory"kHOCTf;1 AB f;13paA111MO OHOJ1141<0 npHMepaKa KOJlHKO je noTpe6HO AB --6#- ce norpe6a 3Bf.ltOBOlbi·1IlB. Y npBOMaj_cKOM TBKM~1481-bY H HaWa oprCJ- HH3aU,Hja cnpOBO,Il)1 TBKMH461-be no CBI1Ma CSKTQ.,. p11Ma paAa· >KeHe W1-mrapKe ce HajsHwe TaKMH4e y KynrypHo-npocseTHOM paAy, a ceM Torq cy C6Me pa3BHI16 TBKMHLfet-be y TOMe KOje i;e M8CTO Blo1W6 p,an1 on;:pHB6Hl1X Wll!nTapKH a OA- peP,01fl>l cy 8 Mapr, 27 Mapr >1 npoH Maj· Kao AaHe y Ko;>1Ma lie oHe 11l\w 6e3 t:pepe1,1a no ynHL!W· (nfbecKaH>e). Ycnosw 3a pap, Hawe opra, HH3BU.Hje M.ei}y oH~-tM meHaMa Koje -ce jaw l:ia"" na3e 113BDH HilWe opraHH3aL\wje jecy nosoJbHH, 8§ �ie-Aio1HO WTO Hep;.ocrarm< npocsenwr ~ca.,npa 3~ W1o1nrape 414HM semmy cMerl-by, am1 J.inaK no.. I' l peA CBera "fQra Hap04J.1TO y npBOMajCKOM TaKMHLfe!-by K:oje -cnpoeoAJ.1 Hawa opraHH3au,Hja np:-EH1 noLfeU)o~~ noKa3yjy Aa iie y TOKY oeora rat<.. A.U1~el-ba 6HTH -npenoMa Ha KynrypHO-npocseTHOM 1-1 noJH1TW·H<OM Y3AM3att.y Hawe meHe M y pa,qy H~we ·opraHYJ3aL.J,Hje no CBHMa ceKTopv.Ma Hawe oonaCTI1. (0Ao6pasa>be). C:!>6a Kcsat~esH!; l'iojBOAMI!a: Meiw HeK:011HKo Hafsa-mHHjHx 3aAaTaKa Kcje je ~Mana Aa caenap_a BojB6AHHa op, ocno6oijett.a Ha osaMo, C:E'-aKaKo je jeJJ.aH o.q HajKpynHHjH)C f{_OI10HX3au;~-:ja arpapHa pecpopMa. nJ.1Ta:l-be KOJ10HJ.13aU,M;e H arp~pHe peq>opMe yDeK je Ha AH6BHo.v, pe.~,y, Ma Aa je jeAaH se-kJ.1 Aeo nocna oKo casnaijl-1saJt.a rora 3a,QaTKa· seii H3cpweH. J.1 Ao XHJbaf\e MJ1~J.1ja OJOJ ca,qa je Kop, Hac Konor:H31-1paHo oKo 24 nopOA~t~U,a OHJ.-1X 6opau,a 1o1 1-bJ.1XCBJ.1X ¢aKOjM cy Y.ManH HajBHwe 3acnyra y Ha- ocno6oAJo1fla4Koj 6op6H. To je oKo 150.000 lb~p>-J. Ko11oHH3au,Hja jow HHje 3aspw·eHa, am1 Ha;se'RH geo nopo..qJAu,a eei; ce Hana3J.1 Ha rep~-1- )!(Oa Kao saJKaH cpaKTop "' y Mo4eTK~ AP»<YI Ha BJ.-iCHHI-1 Koja je 3a p,a-HaWf-b\ norpe6Ha. Tpe6ano je 3aTJo1M np,.,!;H q:>. t-bY HDBV.X eK~-tna >t<eHa Koje 61-1 MMane 2a raK A-a KOJlOHYICTII!Ma yKa3yjy noMoi; y CHa). nD,I4 HOBHM ycnoBHMfl Y.H1BOTa . .f~aJbe je )ly>KHOCT >1 3aAaTaK A• ce opraHJo13yjy aHancpa6ercKitl re4ajea11 11 01 noYHe ca !{ynrypHo-npo· }-1{61-t>Y cBeTHYIM paAOM Meijy KOI10HHCT~M·!:I. Y TOMe ClvH1CJ1Y He M0)1{6MO pe-h:-f AB je Hawa opraHV.3aU,Hja nornyHo 3aAOBOJb!.ma. 61-1no je ycnexa. Hawe cy ce >KeHe 3anarane, anY! HYICY 61>1ne AOBOJbHO nnaHCKI-1 opraHM30BaHe, Te J:-63YI1TBHt HHCY 6HnH OHaKBH KaKBH 6H MopanH Aa 6yp,y. I'J:TO raKe rpe6ano je noMarar11 HapoAHY snacr y HCxpaHI-1. Ty cMo MJ.t >K2He yno>tume p,ocra rpyAa npeKO Hawe opraHH3BU,Mje y OllBHpy ¢pOHTa ca oCTa.nHM opra-HJ.t3BLV•ljaMa ACJ 61-1 -ce Hewro Y411HI•lnO. Ca6YipHa aKu,Mja Aana je y HC!U1M Mecn1Ma A,o6pe pe3ynTare. CaMe y jep,HoM Mecn~ cKynJbeHo je TOllYIKO xpane Aa je gowno no 60 Krp. Ha csaKy nopOAJ.tU.Y KOnCHY.CTa. To je 6~-t.n:a nena noMo-h, jFP HapoAHe Bil3.CH1 Hwcy M::>rn3 OAMBX AB oprci.HI-13YJY A05py 1.-lCXpaH~'· Y npXI13- ropH/" Boj BOAJo1He. noMoi; Kojy je Haw a opraH"- roijaBatby 3aU,)1JB MMam:3 Aa cnposenH aKu,_Hjy ga ce 3a csm<o ceno KOnOHH-_ era aHramyjy crapcceABOU.H 11 p,a ce caMe cen<? Yl<a:3yje y rnaBHOM ce -csoA1111a Ha To t1,a ce nopOIJiHU,aMa KOJTOH~-Jcra npMpeA~ A06ap A04eK KaKo· 6M oceTHnH Aa AOJTa3e Y Kpajeee KOj_l-1--i:'le v.x ripHMY.Tilf ca A06po.Qo-wm1U,OM •. 3an1M ce ra noMoi; cacrojana J.1 y TOM·~ wro Je rpe6ano noMaran-1 Ho.we Hapop,He snacrH p,a_ ce Y'ICXpaHa ~1 cMewraj t<onoHHCTa nocraew npaBHIIHo, a Hero TQKO Aa ce 3Apascn~eli9 cny· BG KO-J10HI-1·CTa HOBOM >KHSCTY MH CMO no6pY~He. wro je norpe6Ho y norneAy xpaHe H npKnora y Hosu,.y, OAe-kH H CYAOB~Ma. Te:KO 11MaMO 1-1 y ceeepHOM 5aHary 1-1 y CoM6opcHOM oKpyry Aa j e csy .c..a 2·BAY>HSHO no jeAHO ceno o6aBe30M AB yKa3y;e nDMO'ta je,O.HOM MeCTY KO· 87 �'J (.;~.·, ': '! ' 1." • •TOHHCTa. >KeHe cy oAna3Hne y eKHnaMa y rroje. AHHa Mecra, 3ana31111e y Kyf:ie H noMarane, Ky•. sane, noKa3HBane KaKo ce MecH xn_e6, KaKo ce no>KH nel; 11 AP· Ty je 6Hno "' nen11x ycnexa, a 6Hno je H cny4ajesa .qa ce >KeHe H3 eKJ.o~na HHcy A06po HH noHawane, ael\ Aa cy ce Ap>Kane Kpyro npeMa >KeHaMa KOje MHore crsapH 143 Hawer }f(HBora HHcy_ pq3yMeeane. OpraHH30-BaHe cy H nocere KO·nOHHCTHMa. fpa.qcKe meHe H3 Hosor CaAa., nerpoarpa,qa J.1 .qpyrHX MeCTa cy y HdC6lbd KOllOHHCTa Cd npH1103J.1Md OA1ld·3Hlle H pa3HHM na, cy Ha· jeAaH Mana CB64dHHjH Hdl.U1H Bpw1-me pacnoAeny TaKa Ad je 6Hno nenHx ycne .. nOHYAdMa, Xd, CdMO WTO Td dKI..\Hja jaw HHje AQBOlbHO npo .. Apna y cse Hawe Kpajeae. >KeHe cy opraHH30· sane H Te4ajeee 3d WHBe~-t:.e. Y norneAy 3A.paa .. cTBeHe cnym6e He MO>Ke ce pel;,., Aa ce ypaAH· no MHoro. To je m.nal-be DA senHKe sa->KHOCTJ-t, H11je ce MHoro y ToMe norne.qy YYHHHno Ma Aa ce O,[lp>Kasajy Te4ajeal1 npcr~a neraa4a. Ty ce HaHwno Ha TewKoile, jep HHje 6Hno canyHa. He~ Ke cy eKHne HOCHne co6oM canyH,. a HerAe je To 6~o npo6neM, TaKa wcTo paAJ.iJ10 ce Ha opraHH3oBal-by aHancpa6eTCKHX Te4ajesa. To je J.o~Wno seoMa Te~ WHO. Hawe opraHHsa_u,wje cy noMarane Aa ce Ja Aelly HonoHJ.1cTa o6paayjy narpoHaTJ.1 KojH 6H TY Aelly cHa6AeaanH, To jaw HJ.1je cayAa cnpoaeAeHo, an11 ce Ha TOMe- pa.Q,H. To -cy cse aKu,Hje KO~ je cy AO caAa Hawe >Ke-He AeJTHMHlfHO cnposene, HapaaHo Aa HMa nponycra, Y HeHJ.1M OHPY· 3HMd je nocTaBJbeHO HeopraHH30BdHO TaKa Ad 88 Boj"OAHHe: Ja l;y HajH'd 3 APaBCTBeHOM pap.y 89 �p,Un>filitHMa cpet.y ce H yri03Hajy meHe CpriKHfbE! "MaljapHL\e H TY ce 36paTHM1byjy. CaAa je 3Apaa craeHI4 caser yz.eo csa osa nopOAIIInHwTa nOA csoje crpyLtHO cTapart.e. TaKa HaM je· era p.pmaaa, np~13J-;ana 0!-:10 WTO CMO CTBOp)fl11H 11 npyma HaM y roMe cso~y no·gpwKy. Y cPeKeTv.i;y np1o1 nopoAI4m1WTY HMaMD case~ rosam1wra 3a: TPYAHe meHe 11 m:eHe ~a ~an:>M Aeu,oM. Y Cy6ontJU,.Jo1 J.1MaMO oTaopeHy 3ApaacrseHY craHHU.Y H y 1-boj cMo OABofvun1 j'eAHY co6y 3a nopoAHJbe ca neT Kpesera. Olla n:::-po,rv·111J.1WTa Hawe >KeHe cy spno A06p::~ npHMHile, ja 6J4x caserosana ,qpyrap!~!LJ.BMa p,a cKynn~ajy 4apwas no 4apwas 1-1 H:peeeT n_o t<pe- ser, jep y ceny nopog11nHwre ca 4-5 Kpeaera 3Ha4J.1 spno MHoro. (nibect<al-be). Aywa .. Kil KOBil'laB~I; H3 oocHe: Jy4e je e.aWD nperceAHHu,a. HYI30M npHMepa npHt<a3ana paA opr.aHJ.13a!..~Hja H ycnexe KOje CMO y TOM~ paAy nocn!rlll-1·, a ja i:ly p,,a-Hac rosopl-1n1 o cna6ocTMMa Hawe opraHJ13aU,Mj\3. Y pa3B~TKY H5WJ.1X opraH~13aU,Wja y 5ocKM Mary ce ja:Ho s:.1p_en1 ABa nepHO,IJ,a. npe~-t nepHO,IJ, o6yXBB·Ta s.peMS paTa, spe.Me MaCOBHOf xepo.113MB H2:Wt.1X ":>KeHa:, Ca 411Me cTe BJ.1 sei; yno3HB·Te· ,D.pyr~ nap~O·A o6yxs~na Hawe nocnepaTHe 3ap,.aTh:e, Hat.:I1H KaKo CMO 1-1x !-1Cny!-baBanJ.1, CM6TI-b.S 3a 1-bJ.1XOB0 V.3Bf=l'W31-be-!1 CJ1] 6ocn1 opraHJ.<t3BU.!IIje Koje je Tpe6a:·no yKna:H:~a71:'f. KoA Hac nocToje ABe epc'Te opraHW3au,YI.ja: ce·ccKe-ycTa·:-IH4Ke, Kao WT'O cy oHe l{o3apa, Apaapa 1 Majee1-14e H 6JIIp4a Vl cpra-HH3aU.I-'Ije rpaACKHX >Ke- Hi!WYlX Ha, Koje cy ce <j:lopMHpane nocne paTa, AaKne 9J �1 iiocne ocno6oljeHoa. CeoC:Ke ycraH~4Ke opraH~o~. 381.\Mje. nocne ocno6oljeHoa npoHana·311ne cy cj:>op. Me paAa Aa ce pewe HOBH noparHH npo6neMH, AOK cy ce y Hoaoocno6oijeHI1M KpajeBI1Ma npeA Hawe opra<Hio13au,Hje nocraeJofnJ.i 3aAa4H 3d· oKy~ nlbaHoe ~ yjeAHHoaaaHoe >KeHa OKO Hac. Oaaj APY· rJ1 3d-AdTdf< HHje 6HO HH Mano JldK. nJ.1Tdl-be >KeHa CpnKI1Hoa y rpaAOBHMa 6Hno je noce6Ho n11raHoe. 0He cy ce no ceojHM cxsa-Tal-bHMa. oceiiane ycaMIbeHe·, ycneA rora wro cy YaMHne y rpaAOB}fMa .H raKe HHcy oceraHne cay 6op6y H CHary cpncKor HapoAa y TOKy para. nojasHne cy Ce 4aK H Te}f(l-be "'>Kelbe Aa Cp6H 6YAY y H6KOM 6olbeM nono>Kajy <>A Xpaara 11 MycnHMaHa. KoA >KeHa XpaaTHL\a O· ce:1ao ce oner yn-1u,a~ Knepa H ocrau.H ycrawrsa. M~ cMo ce nporna. rora csera Mopane 6opHrH. Mycni1MaHKe y 6ocHI1 "Xepl.\erC>Bi<HI1 6>tnecy MaCOBHO roroeo y u.em.fHH, Ha IlHHHjH Ha·POAHCr cj:>pe>Hra. Hel\y THMe Aa KameM Aa KO,!l, H>I1X HeMa pe-aKLJ.J·fje, anJ.1 je HeMa opraHH3osaHe na ce MO>Ke pel\H Aa cy ce y HaWHM rpaACKHM HOBO· creopeHHM opraHH3aLV1jaMa a.max HajeHwe a·KTHBI1311pane MycnHMaHKe. OKynlbaH>e >KeHa CpnKH1-ba H XpsarH4a, Ko.je HHCMO KOHa4HO pew11·111-1, pewaaaMe> caAa KP03 craapaH>e ceKL\Hja y APYwrsy ,nppcaeran 1-1 uHanpe,q.aK", _rAe ce cpopMHpajy >KSHCKe CBKU.Hje f<Oje JIIMa,jy HCTe 3BABTKe M YKfhY4yjy ce y Here nocnose Koje apw11 Act>}!{, '¥ HfM HOBOCTBOpe.HJIIM opraHU384J.fjaMa" HMa. Taa Kolje npo6neMa, YcneA rora wro ce npeA Hac nocraslbajy xwrHe aJu.J,Hje, MH 4ecro n}'Ta ,ll,aje·Mo noje,n.J.fHe_ sa..qarKe OHMM: >KeH.aMa _tcoje cy cnocq~ 92 An"' . . newHo H3Bpwe. 36or tSHe AO TaKBe 3aAaTKe yc rpaAOBHMa, Ha np. y 6arora KOA HaC y MHOfHM 6pe>j' >Ke-Ha KOje no 4HJl yu.H, HMa H3B9CTOHosaMO H pa·Ae, AOK Apy ~ tbB H rase ABHe T~4e raMo . 6H rpe6a.ne Aa ce yKno~ r!li setiH 6pOJ >KeHa: KOJ8 CT a'-lH H 46CT0 nyTa HM ne y raj paA, e>craJy no p~ .~ nocna· Taxo ce AeCMO 3HBJ1e HB n,,., HHI MH CaMe HJII rpYe no LJ.SO p,a.H H o"'ecopKe waa8 Aa Hnp. n P .,.. 38 6Mcj:>e-roM6ony Ha npH· catcynlbajy npHnore e HMaMo y 6afba.ny4KOM peA6H, AOK y >~c;ro apeM aa ca apno cna611M aacoKpyry 12 A94HJHX AOM'? Ma cy HOM crpyYHH KBnHTaYKMM KaApOM, y KOJ6 36or rora CMO npe APOBH HeonxOAHO n_or~:H3HOH~ai11-1 Kypceae· aa )f(etcpa·TKor apeMeHa apr eco Ke H Y4HTefbHLJ,.e He, KojHM8 pyKoaoAe ~~oo6~TI1 JeAaH 6poj >KeHa 11 Ha H>HMa l\e ce o.cn tieMO nocne ynyrHTH y f!-9· 38 sacnHTB41-1U.e, ~oJe Hac spno sa>KaH nocao, Jep Yl1je AOMose. To Je 38 MaMO npeKo 2000 caMe> y 68,.,anyYKC>M OKpyry 11 Ael.\e y AOMOBHMa. Hac y 5ocHH npercras~ nace6Ho nHTatbe KOA . aa MH HM·~ ' TaHM4KHX KpBJ6 • lbajy opraHH3ai.\HJ9 yc ' Mep11 HCKOpHCTHMO OHY CMO. ycnene AB y nyHOJOCT HaweM noKpeTy >KeHa orpOMHY lby6aa H Bef'!H e •• o~pya H H>I1XOBY n apa Ma;JeBHL\ " . · Ko-3ape, r'--l<PB .' · CTfllM nalpHO·TH3MOM Kao cnpeMHOCT Aa· ca. OHHM H. H3r AH,H J.1 o6HO·BH pa >KeHe Ko3ape Y A06a· ycraHKa yyecrsy)y y ce Aecr.tno, AB HaM H 3eMJbe. -aMa a- a T e6a Aa pa-Ae. Ta-Ka ni4T8~ Ka~::=l<~/tce!a raijaBIIIL.J.~, niiiWY H H93Ha-:;cy meHe IA3 OAr caKvnrbane A06poBOJbHe npJ;~jyti« wra Aa paAe, • . 93 �nore 11 6.<(H6CHJie 11x sojcu,11. i'o Ha,jtJolbe noKa3yje AB HaWI1 cpecKJ.1 OA60pr.1 HltiCY npym~Jll-t AOBOJbHO noM01;Y~ ceocKHM opraHJ.o~3au,Hja"Ma, HJ.1T!1 cy 6l4m1 ca 1-bHMa AOBOFbHO nose.J<'iHJ.1. M111 cMo Ta-Koije nponycn1m1 p,a o6jacHI1MO meHaMa wTa 3Ha.4M 3aApymHH noKpeT H KaKo ra rpe6a opraHH3oBaTH. Ose rO·AHHe apno 3HaYajaH 3aAaTa'!< nperCTa.eJbao je oncyn m:~t~r:a. VI' MY!, y MeCTO p.,a Mo6J.1n~~tweMo I I meHe 3·a wro ycncwHHje oCTB·apel-he osor 3a.QaTKa., ~o>t01se·ne cMo p.a. cy J.1H.aye A06pe aHn1cpaw!1cTKHI-be noA yn1.u.ajeM KynaKa caKpMeane >HHTO. Tax:o je jeAHa caKpMna· 3aTo ca3H-a.no I 50 KJ.1norpaMa >tH1Ta, a tt:.eH KO·MWI4ija J<ynax 500 KJ.morpaMa. KaA ce J.1 Ka·A cy je 36or ror·a npeKopenJ.1, oHa, csecHa wTa je Y411HJ.1na pacnna!<ana ce· ~3 TOra ce Hcij6o.Jbe BMAH A·a CMO MH MB·JlO YYHHJ.o~Jle 3a o·A,p>K&I-be 4Bpcre ae3e ca ceocKHM meHaMa·. MH HJ.1CMC Hacrojan11 fl.B Te meHe no.n.MrHeMo Ha je)::;,a-J-1 BMWI1 CTeneH npocsei;eHOCTH Ill HHCMO JIIX M'06~1JU1C8;JTe OHai<o KdKO je TO Tpe6a·fl0 y4J.11-iHTJ1. no On<y,c,·a· TaKse cna6ocn1 KOA. J.iac? MOM MI-1WJbet-by TO je pe3ynrar He·csecaor 6HpoKparJ1Caf-ba OA crpaHe HBUJHX .ctpyr.aps•nJ,a aKTJ.1BHCTtU11-ba. Bel'i"Ha je fb"X gaHac sanocneHa y gp}l{aBHOM anapary H 3aro HMa nojBBa·, epno t.JecrHx, p_a~ Te ,q_.pyrap1o14e CMaTpa.jy Aa 3"60:r ,qplK,a.BHo·r nocna Koj11 o6aelba- jy >:e rpe6a ""we Aa '8o,qe 6p>try o ceny. Ta·Ko je H~·npJ..lMep jet:\HB p,pyr.apvH.J..~·, nosepeHHK cpeCKOr o.q6opa ~wn:a A.a Kyn~-1 Apea 3a J:~,eYHjH ppM. 1-by cy telbaHKe yno30p><ne Ad He ~tynyje ApBa, jep he <>He aa raj fJ.OM np"'Hyn'fm norpe6Ha Apsa. Ha HaMa je ABKne, Ha HaMa a!<rJ1BHCTKHI-bBMa Aa re HeJ.1C 4 pnHe CHare 14 CBY T'f Iby6aB HCKOpJ.1CT\t!MO 3 a o6HOBY 36M!b6 J1 60JbJ.1 >K~BOT Hf!WHX 1-:apoAB. IJ,a 61-1 TO 143Il64!-1IlJ1, MJ.ol CMO y noCI18AJ-b6 E::pCMe rioL:en~tt p.,a OAp>KaBeMO cpacKe cacTaHI<e aH!H- raKO Ad 1113 cBaKor Cena A0fld3l-1 nc: He-__ KOilHKO x<eHa Ha Te peAOB!-:e CaCTaHKe, KOjH ~e o;ai{IIIX 15 p,aHa OApmasajy 11 KojJA. eeti noxa3YJY BMCTKHI-bEI, Ao6pe pe3y mare. Hewro 0 paAy Hawer rnaBHOr OA6opa. Y- cneA pa 3 sV!jeHOCTH nocnO·Bd Ill pa3HOBpCHOCH1 pa- AB, opraHJ.o130B8HH cy np14 rnaBHOM o~6opy ceKU,Ylje 3 a nojep,MHB nYfTal-ba, 14 TO cOU,HJant-:-al npo·~ naraHA,Ha 1o1 npocseTHa,1 p,oH cy y3 oKpy)KHe op,:· 6ope cpopMMpaHe npocseTHO - nponarmlAHa H COL\I-1jailH8 Cel<L\Hja. . PaA 1-vawer rnaBHOr OA6opa 6Ho je nnoAOHOcaH. HH 3 ax 411ja 6wo je nnoA.aH, ·~ aKr~BHOCT LJHTtlBe· r:awe opraHJ.13a·u,Hje 6)11.na Je Haj60Jba KaA rCA CMO A06!o'lf!H AHpeKn1Be OA r.nBHOr op;.6opa. HeAOCTaTaKa je oneT 6HnO y TOMe WTO HI-1CM0 yYHilH meHe Aa rnepujy m<o ce-6e wTa 6H. Tpe6ano .qa y4~ttHe 1 pJa cc:i3Hajy wTa HilpopJ-IH OA6op Y TC·Me TpeHyTKY pewasa., p,a 6H ce. Marne c.l-bJ.o~M-a noee3an1, lt!nl-1 A.a noHeKaA AdJY ~1HMU,I,IIaT!t1BY Y caMOM ~!apOA·!-:iOM op,6cpy WTa 6!-i Tpe6ano paP,JtlT~. y 50cHH H Xepu,eros~HH 3aHCTa sna,qE! 04aJ- Ha. nycrow H seJU1Ka 6ep,.fl.· .~ape-A 5ocHe· p.aayMe y Befl"I!<Oj Mef)l--1 .D,a TO HHJ.e_.y .CTat-t.y CaM,a HBpOAHa. enacT p._a nonpasH, 1-'!ero p,a coe Hawe opraH~3au,H.je ca WTO BHL.Ue. A0.6p0801bHOr 1-1 nnaH- CKOr pa,Aa• 1pe6a A.a y4HHe wro je Moryhe 3a wro 95 �t5pmy 5ocHe. oi5Hosy ~ 143rpa,~~,.,y Hawe onycToweHa Ap llcnosHI; H3 ManeAOHHje: MH CMo capa" snacT,.,Ma paAHne Ha 3Apas- l;yjyt;~ ca HapoAHHM crseHoM ceKropy. Hawe opraHH3dU.!1je npy>teane cy y noYency HapoAHWM sna-cn1Ma 1o1 H3Bof;etby f-bl-1xoaor nnm·:a noMo'ti y crpyllHHM Kil.qpoaHMa. Y CdMOM M04eTKy OiBopeHH cy Kypce·B!-1 3a Bacm'f .. Ta4HL\e 14 C6CTpe y ,IIOMOB,.,Ma 14 3a 15a(),.,L\e. npo. naraH,qa Meijy >KeN:aMa Hawe opraHJ.13a4!.1je ,c..a:.na je norpe6He v.a,qpose 3a ose v.ypcese. Y v.aM" nponia nerasu.a MY! CMO ycnenH P.a MacoeHO M06Hm1weMo »ceHe 11 ra ce KaMrial-ba 3dspWI1na ca nornyHI1M ycnexo·M. MH P,,a:-rac no nps11 nlll·b!1 nyr HeMaMo y Mav.e.qoHHjH neras4a. TaKolje CMo ycnen/4 ,11a opraHI43yjeMo lKeHe y 3,11paecrseHe aK7Hse. TVIM. nosottoM noYenM cMo .q,a o- csy,~~a P,P>f-casaMo Kypcese 3d 3P.pascrseHe a-KTHBHCTt<H- lbe. l<ypceeH cy 611n11 H3BaHpeAHo no-ce·lu.1l3aHHr a OP.p}ICdBdiii-1 cy YIX cpeCH:H l16KdpH_, I<OjHX je J.1- y Mav.e.qOHHjH spno Mctno. Oreopwn1.1 CMo raKo'lje ~<ypceee 3a 3awnny Mcnepa M ,qeu,e. 3P..pascraeHe dKTHB!-iCTKV.I-be ynorp-e6MJH1 CMo 3a OApmaBal-be K}fpceBa y W!1pOKHM Hapo-AHMM Ma~ caMa. Ca·p;a, o.q.pmasaMo je,a.m-1 u,e1-npanH.11 Kypc npeKo PCIJJ.:Ma., -a cee Hawe 3Apa·scrseJo~e aKTHB!1CTK11tt.e cpraHI130Ba.ne cy rpynHo c.nvwat-be rora ICypca 11 1-beroso Tai<M5-~l.!et-be. Ml1 H>Vtx J.1 na.Jbe ocnoca61ba·saMo nyreM AOnJ.1cHs-citna 11 nyreM Hd4e wraMne. To je YPOAWno Ao6pHM nnD.l.\OM. f<a,11a je rpe6ano cpraHHooeaTH paA 6on""'4e y 5>~roJby, 3anaratbeM meHa :>a HenyH Mece4 ,qaH<J 96 . eHo 3a TY cspxy 7·000 OA Hapo,~~a J6 npwKyn~ x cpe,llcrasa no,llwrno Hapa. Teroso je W3 CBOJH 18 npocropHja. BY 3,11paaCTeeHy CTaHWL\Y ca >1 npmasy HJ4je . JBaHpeAHO nena ""' AHHoTo KO- n cem1Md HMa Clly4ajesa - Ha uJTa·na HJ..'IWTa. o . a cy caMe meHe HanpwMep y ,ll.paroMaHL\W6~:e AJ'e oa nopoAWI1HWTe, a "Y 1-1 ocnoco .., CTBHHU,a J6 J.1 ume 3rp ~"'~ l.IHO oco6.fbe. na caAa seli rpame crpy H H 3aAaTaK A'a OCHHnocrasHne CMO ce6 T . lieMO 3dAaTaK MOi=il-1 saMo jac.ne H o6AaHHwra. aJ npaoMajcKor TaHMI-1nposecTH y CKonfhy y. roKy L.leHrp·anHe jacne >< a W TO };e 6"'TI4 J6,11H6 491-b ' 6AaHHWTe. jeAHO U.eHrpa.nHo o . 6ecn.naraH pa-A "' neAHramosan!-1 cy ce _Ja . raKe CB'BKH AOMKapH no A6411jHM AOMBHMa_ H crpy4Hor .neKapa. •J caAa WMa " I; H3 5eorpaACKor oKpyra. • 6neMe Kojw cy HCKp· MHnHL\B H~KOnH t,y no.qeyRH CaMO He~:~~P~ACKOM oKpyry. y ~3cnH y HaweM paAy Y CMO CTB apHo a a, acanH -J.e• tbH MH ' 3 1 11 6opHOJ KaMna . KoA Hac je H:31o'!W.no Ha AaH orpoMaH 6poJ >t<eHa. Ha TaJ· je 6poj 1'5!10 0 90 OA CTO me . rnacat-be n~eK aKTHBOM >KeKa Koje cy AO H3aranacaH JeAHHM ' u TaKO J'e Hawa meHa, Hne Ha ceno. Yl • 36opa OAna3 H3na.3et.H Ha H36ope, HMa.n a npe4HWiieHe noJ- MOBe o rnacafby._ ,ll.aHac ce, MeljyTHM, ttaApOBa Hd no"aa.fbyje noMatbHatt.c J ce.n Y a OKO tbHX Tp e6a Aa ce Kpet.e . l.JHTaB paA Ha ceny. 1-be YBHAene 3Ha4aJ Aa 6H Hawe BKTHBHCTK~ noTpe6Ho AB- no.. noieAHHWX npo6neMa 6wn~H!:e ca cena Ha. 30SeMO Haj6o1he aKT11B.>1.CT . . . . 7 je,~~aH 97 �KYP~ OA HeP,elby AOHa, ,qa Ha 1-be·MY o6paljyjeMo one HajaKTyenHHje re~e :::a Hawe ceno. ToM npJII. 1111/KOM BOAJ1IJJ.1 CMO HX no ,qeYH./MM ADMOB~Ma, nopo~J.IIJ1J.1'WTHMa, C~BeT0!3anJ.1WTYfMa H y je,.qHO HH- AYCTpMCKO npeAy3et.e. no nHTat-by aHaJH:fla6erCKI-!X Te4a,jesa MH CMO no a em; senwKy KoMnaJ-by· M~ AOHac OA nHCAi~oeHHX y _OKpyry HMBMO OKO 8000 10.040 HeH6nJ.1CM6- HWX m:eHa. 3ana311Jlo ce ,Qa je ~--:a OBHM reYajesHMa OrpoMaH yen ex OOCTHrHyT TBMO r .a,.e CMO >t<eHe noAen11n11 Ha rpyne npeMa Ao6y crapoCTJ.1. MH CMO Te TeYaje·Be HCKOpHCHlnH H 3B 4J.1Tal-be OHHX YJlaHaKa HojH >KeHe -HHrepecyjy. }f{eHe cy noKa..:. 3~~ane Hap0l.JJ.1TO ~Hrepecosat-be 3a nHrepa·rypy 6pat<y, 0 3,qpa- KOJa rOBOpH 0 COBJ6TCKOj >K6HH, Bl'..,LHT,!\, • I ! I I I. I f I I~ JIU,!!Hja JoBaHOBHt. H3 J.lpHe rope: Ja t.y tJ.a rosopHM o <j:lopMaMa pa,lla. Y pecpepary je pe4eHo ga he nojeAwHe <f>eAepanHe jeAHHHI.\e 113. HeTI1 Mory"kHQCH1 pa,qa npeMa H:>HXOBH'M nOHJli-1J<a,\\a, Ja iiy saM HanoMeKyrH H3aecHe craap~ Koje ~!'fey CaMe cnei..IJ.H:f>114He 3a nojeAHHe cpe,.q,epanHe Jej\11H114_e: Be·il cy OHe 3ajeAHH4Ke CBHM.a ¢leAepanHY'lM JeAHHHU,aMa, noneT 6op6eHOCTH HaWHX )l{e.Ha 3a ape·Me paTa 6Ho je sem1KH 1 Hap0411Tri y rTOJeA~HMM .D,enOBJ.fMa 36MJbe. ~.aHaC KaA· ce npeJla311 Ha H3rpa,L:V-bY 3·eM!be 4eo paA .n.o6Hja caCBHM Apyre cpopMe 11 3aTO Ml1 Te cpopMe pa,lla rpe6a ..qa npJ-~narOAM"Mo npJ.111J.1KaMa. H3Ma i;e 6J·nM norpe6Ho jow npHnHLJHO apeMeHa AOK noCT~n;eMo Aa Hawc >«eHe Mary Aa Y3MY yl.f·ewf;a Y CBI1Ma cpopMaMa pa,qa. Hawe Apyrap114e Ha Te- 98 peHy Tpe6a A• ce yno3Hajy ca ceHMa 3aA<ll.\iiMa Ha H3rpaAf-bH 3eMfbe, TH cy 3aA.aLV1 Ha npHMep: o6patp1s·af-be 3eMibHLUTa, onpasJbatte nyTesa, cy36..,1·al-be HenHcMeHOCTH. To .6!1 6J.111Y1 KajsamHHjH . • 3 aAaU.H 3a npso speMe. M eryyr11M, y AalbOJ H3- rpa,qH>I1 Ml1 npe,qaHljaMo y _ceHMa <j:leAepanH11M jeA11HI-1U,aMa nnaHCKH pa3BOJ H3rpaAf-be ~eMfbe, Oaw 36or TOra, He caMe Hawa opraHI1a·3.U.MJa Hero 11 ,qpmaea sell y 1946 rOAI1HI1 ~3paljyje csoj np11speAHVI nnaH, no KOMe 'l;e MOiiJ.1 npasH!lH::J Aa .ce pa3e.Hja Hawa npHs.peAa. VI r:·awH 6yAy'fi11 3a·,~.a!..J.J-1' J.1Majy ,c.a ce TeMeibe Ha osoM npHspeAHOM nna.Hy· CsaKa cpeAepanHa jeAIIIHYH.~a HMaile P. a HCni1Tyje MC·rytiHOCT npJ1MeHe Jtl 113BpUJel-ba TOra ~pH­ speAHOr nnaHa. Ha ~pHMep, KOA Hac U;pHO J 0pH snaAano je· M11UJ1bef-be H.apo4HTO 3a speMe pe·aKI..\110HapHHX pe>KJ.1Ma, Aa J6 UpHa rapa naci-1BHa. OHa je 6Hna nacr.1sHa 3BTO UJT<? joj H!-fje 6Hna nocse"k.eHa na>Kf-b'a 11 WTO joj HHje Al:lTa Moryi;HOCT pfl ce pa3ei1ja y npaBI.\>fMa Kojl1 611 30 "'Y 6~nw noro·AHH. Y HaweM npHspe,q.HoM nna:Hy npe·ABHija ce Matbe .ceja·l-be NU1TapHu,a ·.a Byjwe ca:i}etba AYsaHa, 36::Jr Tora UJTO "3a ycnewHy npoM3B?A1-b.Y_ /~Y­ saHa I<•Ma y L\pHoj rep~< B>fWe ycnoaa ... ~ Ha. CaM npJ.1BpegHH nnaH MOpa A·a ce rneAa y Je·p,Ho.J WX·· poJ . neP·cn·eKTHBH,. jep. ce paAI1 . o no6oibWd·1-bY CTdHAapA.a >f01BOTa ·H:auJer n.apop,a P.a COU,.J(a11.HOM 11 eK::oHoM.d<o-npHepeA.H·oM noJby. J.a F:y ce caora nyia 3ap,p>KOTH CaM0 Hd· ~KOHOMC~o-np11B~eAHJ.1M m1Tal-bii!Ma, Tj. Kd·KO 6M M0f11M p,·a. y4eCTBYleMO Y pewasal-by mx nwTaH>o. Keg Hac V.Ma 35.000 nopyweHHX Kyl\a. 3a 1946 ro,qHHY CTaBHJlD ce Y 3a- y 7• r 99 �]eA>fHHLI,I!Ma na >i KOA Hac. BepoeaTHO je· Aa tie A;il-aK ,.a .,. nonpass " noKp><Jy re nopytiieHe Kytl01 a JdTHM je npeABH!jeHH nnaHCKH pa3BOj Ha. WJ.1X y3opH1-1x cena, .Aa 6H ce nocntrna XHrHjeHa, pa3BHO ·KY11T}'PHH >f<J.1BOT J.1 cnposena eJ1eKTpHcf:H1~ y HaUJHM KpajeBHMa. To m1Tat-be noseayje ce ca 4J.1TaBHM HH30M APYrHx n~i·Tat-ba. Tpa>KH ce HanpHMep n}'H KanaLvneT paAa 4HrnaHa, 3antM 1<at.v1ja ce4et-be rpaf)e, a UJTO je Hajsa>KHHje tpa»<M Cf! paAHa cHara. Ba>t<aH je raKolje >< cj>><HaHCHCKH ecpeKaT, amot je nnaHcKa pacnoAena paAHe CHare Hero raKo sa>t<Ha. Y ry paAHY CHary YKibyYyjeMo ce 1-1 MH meHe. Hawa opraHH3dLJ.Jo1ja Mapa Aa op- raHW3yje >KeHe Ad ce notnyHo YKibY.4e y oaaj nnaHcKH npJo1speAH" paA. KoA Hac je 3Ha4ajHo a.t nMTaf-be p~-t6apctaa· M><. ><MM-'o CKaAapcKo je3epo ca MHOro pw6a " .Y roh\e p><6onosy yyecTsyjy MacoaHo >< >t<eHe. 1-1 .Hawe peKe H Hawa Mapa 6orata cy pH6oM. 3aro ce npeAB><lja y nnaHy KOH3eps><pa1-be p><6e y se- J I iiHM K011H4HHaMa. Ha osoMe nolby paAa HMajy meHe MorykHOCTH Ad y4ectayjy y notnyHoCTH, M11 aeh Hawe 3aAaTKe y 1946 np><naroi)asaMo np><· apeAHOM nnaHy. .LJ.aibe J.1MaMo co·naHe Koje Hajseiil-iM AenoM paAe. Y conaHaMa cy Haj6pojHHja paAHa CHara »<eHe. ,IJ,oibe HMaMo cpa6p><Ky canyHa H rn><l.\ep><· Ha, na 3a H3paAy nnaTHa (>t<yKe). VI TO cy cse rpa. He npOH3BOAI-bS y KOJ><Ma Tpe6a Ad yyecreyjy >t<eHe. >KeHe raKoi)e HMa,jy Moryt.HOCTH Aa Y3HMd· .jy yyewta y caljel-by AYBaHa, rajeH>y croKe, noAH3al-ba >K>fBHHapcraa HTA- HTA. 3a epeMe para YH>UJ.JTOIHO js MHOrO GTOKO y CBHMa cj>eAepanHHM 100 AP»<asa npeABHAeTH H nnaHcKo noAH3atbe croKe na c THM y se3H " pa·3Boj MneKapcTsa. VI TO je jeAHa rpaHa npHspeAe y Kojoj >t<eHe Mory .AO ce ynoclbasajy. Y nojeAHHJ.iM HawHM cpe3oBHMa CHTHa CTOKa H :H<HBHHa noTnyHO cy YHHWT6HJ.1, Y THM cpe3osHMa >KeHe ce opraHH30·sa·ne Aa ct... CHTHY CTOKy H >KHBHHY noTnyHO o6Hoee· I<OA HaC je TO MOryiie H3BeCTH 6e3 BeJlHKHX TeWKOila, jep HMaMo nnaHHHa Koje npHnaAajy KoneK:rHsy. Ha· THM nnaHHHaMa nocroje orpoMHe Hcnawe, wro oMoryt>asa rajel-be CToKe y een><KOM 6pojy. Xotly jow Aa ce 3aAp>t<HM Ha paAHOj cHa3H H yyewi;_y HaWHX >KeHa Ha CBHMa nOibHMa paAa• l{ao rOA WTO te ce pa3pdAHTH npHBpeAHH nnaH, ra~o rpe6a H Hawe meHe, celbaHKe, paAHHU.e H HHTeneKryanKe Aa ce nornyHo yKonYajy y 4eo nnaHCKH np><speAHH TOK paAa. ToMe je Ha nyTy jeAHa eenHKa 3anp.eKa, a ra je Aa HMaMo ManH 6poj HHTeneKTyanKH. MH Jaro rpe6a Hajnpe Aa OMorytiH,MO CTpyYHY Ha,o6pa36y HaWWM >t<eHa.Ma, anl-1 je 3a ry Hao6pa·36y s.eoMa· Mana Moryli.HoCrH, jep Hawe meHe He·Mcijy r AB Aa y4e, a· ceM rora aHe jow yseK HHCY AOBOibHO CXBdTHne norpe6y 3a yYel-beM. norpe6H'H cy HaM AaKne CTPY4HH Kypces><. CsaKa Hawa >t<eHa rpe6a Aa ocer>< Aa 1-beHo yYewt>e y H3rpaAI-bH 3eMibe Tpe6a Aa 6yAe noTnyHo. 0BAe ce Hdp04HTO paAH 0 MndAHM >KeHa· Md. JeAaH senHKH 6poj HOWHX ApyrapHI.\a, na H Hecrpyi.JHHX HnH ca Ma.no wKone, A06Hne cy 3anoG.nel-be, a·nH He Mary y nornyHoCTH H ca ycne- 11)1 �xoM A" oeiasfbajy nos!'peHe J.fM nocnos.e. Te APY· rapwge rpe6a Aa 6YAY csecHe Aa Mopajy .qa y4e. Mli ra'Koi)e ccefiaMo Ad jeAaH · Beri_HKH 6poj HCl·· uil-1x >KeHa,_ Koje cy y H~poAHoj snacri-1, He Mary ,qa oArOsope nociaelbeHHM 3d~au,HMa. nowro MJ.i je no3Ha·ro· A·a ce y CBHMa cpegepanHWM jeAWH11l\aMa J.f3pai;yje npHspeAHH K0111 lie ce yHiby':-HHH y OnWTH npH. spe~HH nnaH, ·M~C11HM p,a ce H Hawe opraHJ13anm::H, I.IJ.fje Tpe6a csoji1M pagoM Aa yKcn4ajy y osaj nnaH. (n1becKaJ-be). l'arjami Map~m;rl; ·lf3 XpearcKe: foaopHtiy saM 0 COU,I1ja.nHoM.- CeKTOp}t~ Ha K0Me Hawe opi-aHY!3a'U,Hje -paAe. l{oA, Ha·c ce· pa,qvmo Ha 36pHH:lascif-by Aeu.e, Ha npy>t<al-by lioMoiiH Ae4Hji1M ! i :I '!. i ~qOMOBJ.fMd, Ha K0JlOHH3dU,HjH ,.qeu,e, Hd nop,H3dl-bY c.6,.qaHI-'!Wi"a ~ Ha- YI-(13:311BiH·be· noMoii~1 P,eMo6Hn~caHJ.1M Apyrap11u,aMa. Y A64J.1jHM AOMOSJ.1Ma Hawe 4pyrap11u,e 61-1ne cy yaeK aKTHBHH ·cap~A­ HHLJ,H -HapoAHe sna.cni ~ H3spwwne cy cse 3a- ,l\dTH~ t<ojJif ·cy Ce nf::iiaA J-bMX nocrae1-0i11. J).eqYijH P,OMbBH· KOA Hdt y CTBap11 cy Aeno MaCOBHWX cprOHI13a!.J.I1j-a, t<oje ·cy ce nornyHO YKJbY4MBane y pa,ll HapO,liHJ.fX OA6opa no TOMe n~Tal-by. nacne ocno6oijeJ-ba raj""pa,q HHje ·3a·-Ap»<Cio· oHe o6.nMKe Hoje je HMaO 3a apeMe 6op6e. Y npBHM AaHHMa nocne ocno6o'ijel-ba 6Ho je TO s11we MaHwcjlecraL\~CH>I o6nwH paAa, OA aKl\Hje AC aKl\Hje. V1 'no" ilHTat-by wKonosa.l-ba ,qe4e Hawe cy ce .opraHJ13aU.J.1je YKJbY4J.1Jle y nnaH Hapo~Hwx ·ana- '·.[····.'.' ~ CHI. I 102 ! o _.m1Tal-be · o?yxaaT~JlO je He caM~ HBJ:6pH· Hyry Aeu.y Hero ~ Ae4y oH~X pOA~TeJb? . KOjH HHCY HManH Moryt.HOCT>I Ad Ae4y WHOilYJY· Y HeKHM OKpy3HMa HaLUe opraHH3aU,Hje 0cHHB:aJle cy caMe A.eY~-tje AOMoBe, H3Apmasane HX H paAMne a Aa ce HHCY yK1bY4HBane y AHpeKraH nnaH HcipoAHe snacTJ.1. Aoraijano ce Ha ~P· p.a cy ce ncjeA11HH cpe30BW Mei;yco6Ho HaTJe• OCHOBan1~ VieTH je cnyLJaj 611o H ca HHrepHaTH":"a. TaKe ce KOA HaC nojaBHO orpoMaH 6poj Ae4r.1jHX AOMOBa u,am1 KOjl-1 Tie BJ.1W9 TaKBHX AOMOBa ~ HHTBpHaTa. 3a speMe 6op6e KOA Hac cy A.el\a 6"na pa·. cnopeijeHa no cenHMa, :.1 nocne ocno6of)el-ba ipe6ano je TY A_eu,y pa3~pcTaT.I1 M J.13BpWHTH opraHI430BaHy KOJlOHJ13BU,MJY Aeu,e. Hawe opraHH3au.Hje He caMo 11..a cy ce y ToMe nocny yKJbY4J.1ne y paA HapOAHJ.1X BJlBCTI-1, Hero cy. HctWe YnpaBe, Mo"me ce pe"kH, 61-me HOCHOU,~ Tara no- Kpera. Osa 6p~ra 3a Ael\y rpe6ano Je Aa ce Y orpoMHOM 6pojy yCTaHoBa OAp>+U'f. PaAH rora KOA Hac ce np~t~cTynJ.1no npey3HMal-by narpoHaTa HaA CBJ.iMa Ae4Hj"HM AOMOBHMa 1-1 OcTa~J.1M Ae4wj~t~M ycTaHosaMa. Y rpaAy CHcKy TaKa ;e rpaA-. '"" ., cpecKH oA6op A CO>K-a npey3eo narpoHar je 3BTO y OBOMe cpa3y Y,HT€pHaTa H 6onHHU.a KOjH cy T~KO"t)e Tpe· 6am1 noMo-Ii Hawl-1x opraH!13aLV1ja. 360r Tara LUTO je Haw a cpraHH3aU.Hfa 6.11na npey~ena eTa- . pal-be Ha,D,. · jeAHOM y-cTaHOBOM OHa H~!Je BHWe Morna, npy»o1TJ.1 noMoi=. ApyntM ycTaHoeaMa, H6A JJ,,e4J.1jlo1M AOMOM, an:-1 611no KOj~<Ma je ra noMot. y HCToj Mep~< 6Hna norpe6- Ha. Pa,qH To·ra ce KOA Hac cTano Ha rneAHWTe ,qa 103 �!' Actl>K He npeyJI1Ma naTpOHaT caMo HaA jeAHOM yn:Ho·soMI Hero Aa noAjeAHaKo noMa>Ke cse y. CTilHOBe y HOjHMd HMa Aeu.e. MJJi CMO o6AaHwwra opraHJ.130Bam-1 noseayjyi;w ce ca cBr.1Ma HapOAHHM opraHH3dl.\HjaMa, HacrojHMO Aa -caAa o6AaH~·Iwra ocreapHMo y HHAYCTp11jCKI1M npeAyJeiii1Ma, y KOji1Ma nocToje 3ApdBCTB9HJ.II dK!MB 3d --_ 3A,PdBCTBeHy aawnny paAH11Ka. no jei\Ha ApyrapHL.Ia JaAy>t<eHa je y TOMe dKTHBY Ad HCnJ-na CBe MoryiiHOCTH 3d Q. CHHBatt:.e o6AaHHWTa. 0Ha ce OAarne nose3yje ca cBHMa opraHl-13a4HjaMa H re opraHH3dLV1je npy>t<ajy joj noMoil Ja ocHI1Batt.e o6AaHI1WTa y caMoj cpa6p111.\H. n11Tatt.y OTBapatt.a 06AaHI1WTa Ha ceny jow HHCMO npwcrym1nH, CTPY4HHX KaAposa. jep HeMaMO AOBOibHO V1Ma HeAocraraKa. Hawa r.1CKycrea He npe"" Hoco ce AOBOJbHO H3 jeAHor Kpaja y Apyrw·. Cae Hawe Apyrapw4e KoJe Aona3e ca repeHa oce. l;aiy Aa 611 Tpe6ano noja4aTH noMoi; ceny 113 rpap,a. Oceiia ce no-rpe6a Ad ce r-~cKycrsa cre4eHa Ha TepeHy y paAy Ha COI.\HjanHOM noJby 6oJb.e npeHoce H_ HCKOpHwiiasajy raMo rAe ro111-'lP.O I-1CKYCTBa HeMa, C THM AB cpe30BJ.1 6ygy 1.1ei<Tp11 paAa. KoA Hac BHLUe HH y jeAHOj A94Hjoj ycraHOBH HeMa YaCHHX cecrapa, am-1 3BTO· y T~1M ycraHoBaMa _HeMaMo ADBOJbHO CTPY4HHX HeApoea. 36or rora HaM je HeonX!=)AHa noMo'k noMok rpe6ano 611 Aa o6yxsant He caMo a6p>ttt.aeatt.e Hero 11 OAroj Ae1.1e. (nlbecKatt.e). aKTJ.11!HCTKI<1tba, 11 ra tbJ.1Xosa 104 Xeneua tiyxap CnoaeHHja: KoHrpecHa KaMnal-ba Kao 1o1 npeAH36opHa Ka-MnaJ-ba 3a ym1cHeatbe y cppaHT, eenHKa 1136opHa arHTBL\Hja H y4ewile y n11TaH>HMa arpapHe pecjJopMe Hapo4HTO cy 3aranacarm Hawe )KeHe. npao,MajcKO i"aKMl140tt.e y CnoaeHHjH A0je Be!1J.1KH 38·M8X. Y TBKMHYetbe Ce yKJby4yjy H meHe. TaKa cy ce >KeHe y o•pyry Map~6HnO 6opcKOM o6aee3B·!le AB H3Ap>KBBBJY ,qe·:..JHJH· AOM y Cn>tBHHL!H H Aa cHa6AY eojHZ4KY 6onHHLIY• y cpe3y nTyjcKOM ... y APYfHM cp930BHMa >t<eHe cy ce o6aee3ane AB noMamy cereH. BenHKY je ynory OA!o<1rpa·ll·a· H KOA HaC arpapHa pecjJopMa. Ynora >t<eHa y TOM peaonyl.IHoHapHOM nOKpery 611118 je HBpOYHTO y H6KHM t<pajeeHMa epno eenHKa J1 3HB4·ajHa. Y OKO·JH1HH npeBalba 61-me cy eefiHHOM. >KeH_e HB CBCTBH41'1_Ma arpapH1o1X HHrepecaHara. Peat<u,Hja je npH cnpo- aoljett.y arpupHe pecjJopMe, 11 npHnHKOM AOHO- wetua Ycraea cppoHTaJlHO Han~Aana. HapO·AHH cppoHT. ,ll.aHac ce m e>twe He ycyljyje .. Ba>t<HO nHTa+-be KOA Hac npercraaJba 3611H- maeatue· >KeHe celbaHKe ca meHaMa paAHH4aMa H HHTeJieKTyanKaMa. 3a ~ynrypHo-npoceeTHM paA noKu3ao ce ea11HKH HHrepe·c. Ca repeHa te oceiia senHKa. noTpe6a 3a crpy4HHM npeAaBaf-bHMa H 3a npat<TH4HI1M noy4HHM WTHBO'M. i-'1M6MO HaMepy AB 1-13jeMO npaKTH4He, noy'-IH9 -l<tbH>KH49 H3 o6naCTJ.1 XHrHjeHe, OAroja Ae4e HTA· KOje 61-1 H3ABE!aO rnaeHH OA60p Actl>K-a. lGli �it<eHe pap,Hwu,e ce 6p3o YKibYYYlY y CHHAHJ<aJlHHX opraHH3aU,Hja. Kp03 Mv. pa.q HacrojHMo Aa CJ.1HA11KdTe a KT_HBJ.13HpBMO -OHe >t<6HS Koje cy · ycneA csoje 3aocranocTBJ..1 61<1ne pasHOAYWHe npeMa CJ.1HAS.11<an1M:J. J.1 113 Ha npsoM KoHrpecy y 5eorpaAy Hawa opraHH3dll,_J.1ja AcP>K o6ase3ana ce Aa i;e nosecn1 axu,Hjy 3a 36pHH>aBal-be Aeu.e H3 llHxe H ,LJ.psapa, Ta aKu,Hja Aana je sem1t<e pe3ynrare. CnoseHI-1~ ja je ca seJmKOM Jby6aslby 36pHHylla AeLW H3 51?cHe 11 Xepu,erosHHe H TJ.1Me je- crso'peHa Haj~ 6ofba· 3~nora 3a 6parcrso H jeA,HHcrso HBWJ.1X HapcAa. Mopa ce pet.H p,a cy p,e4a H3 5ocHe nonHTH4KH OA11114Ho sacnHTaHa 11 OA -rora Ae4a cnoe.eHaYKa Y!Majy MHoro HopHCTH. Hawe opraH\113::JU,Hje cy opraHM3osane YHrasy Mpemy A,641-f~ -j1-1x AOMOBCL CsaK:a Hawa opraHI-13aU.I'lja 6Hpana je Haj6olbe meHe -:;;a o6Hna3aK AOMoaa y Koje cy 611na CMewreH:J Aeu,a CMO HJ.13 KOHKpeTHHX npHMepa a J.1Cro TaKO A11CKYCJ.1je. MJ.1 A.aHac crojHMO npeA 3aA·arKC·M Aa J.ll3 C-Bera TOra lo<13BY4eMO OHO Wro je· HajBalt<HJ.1je 3a Hawy opraHJ.135U,J.~~jy, Aa 61<1 nocnl'lrne Aa HdUJ paA 6yAe WTO ycneWH111jH H n110A.OHO-:CHHjJ.1 323 HapcA H Ap»<aey, AB T6KO H CBOjJ.1M pa-· ADM ACnpHHeCeMo ·cse wro MOmeMo J.13rpaAf-bJ.1 J.1 06HOBH 36Mlbe. 11Yl M3 GocHe. 'fe >KeHe Hajca- eecHI4je nposepasajy ycnose noA KojHMa Ae4a ·y AOMOBJ.1Ma >to. IBe J.i o caeMy V!3sewrasajy Me· poAasHe cfJaKrope. VlcTo raKe HCmnyjy ce np!li11Y!Ke noA KojYIMa cy .Ae4a CMewreHa y nplo1BaTHe P,OMOBe J.1 KdKO TaMo >KYIBe. Y TOKY HapOAHO ocno6op,HnaYKor para pa·A CHTJ.icfJaWHCTH.4KOr .cf:lpOHTa >KeHa .6J.10 je MH.Oro' jeAHOCTBBH.HjJ.1. 0HAa je rpe6a110 M06J.1JlHCaTvt. H<eHe 3a noMo-11 cppoHTY. MH CMO J.1CTJ.1Ha 1-1 3'j speMe para paAHne Ha l<yrrrypHOM, npocBeTHOM J.1 non111n1"'1KOM nolby, anH ce· ·AaHac raj Haw paA; pa3sll!ja caeCrpaHHje 111 OH je pa3HospcH!t1jl-1, rp::~­ >K!-1 s11we na:w.:t-Oe H YAY6fbHBal-ba. r Q-BOpJ.1J10. Ce OBA€ 0 npJ~JBpe,qHOM Ba·cnHT3· ~by >KeHe·. Wra TO 3HaYJ.<r? Ma Ad "''HTaB Haw paAHH.i_e _p,ona·3HO y cyt<o6 ca onwTHM 3aA.a41-1Ma mnarby Y1HenpaBAa Koj_l-1 cy .nocrasJbeHl-1 npe_A_ Hawy AP>«as)t, Ml--1. Yl- · naK Hlo1CMO AOBOJbHO 6KTI1B_I1311'Jf)a11J.1 HaWe >K_eH8: MVI 1-mp., HJ.o~CMO P.OBOJbH'O eJHramosa.nJ.1 Kuw·~-· meHe y ae31-1 ca c;.rt<yno·M >KJ.o~Ta. Y ToMe nHTarby _ Tpe6C.J10 je o6j:lCHHU1 >KeHaM0 WTa nD1lHTJ..-PHH1 3a Hac 3Ha4111 OTKyn· H pacnoAena >K~Ta . .na 3a-_ THM no n.Hrt-by npHKynJb_af-ba nope:=a, no nJ.1Tarby pet.w A• Act:>>K nocm> ocno6oi;e,.,a Hwje p,osofbYl 3aAEITKe y 1-131-pa,Q.fbl-1 3eMroe, !43 pecj:lepara p,pyrapH4e MY~rpe MHTposHt. YY- npoTHB wnet<ynau.wje, nHTal-by o6Hose HaW!oi.X npep.y3ei1a n1o1raf-by · c~TB_e_ H mHa·l:by wTeAJUe, _ lOG nOABYKSO- l.laua lla61.'BHI;: MH cMo BHp,ell" A• ce y HaweM nneHyMy 4ena AYICKycwja pa3BJ.1jana no Hawe'M Ha.jBa>t<HJ.1jeM ·npo6neMy, no 3rPaAI-be 11 o6HoB"e 3eMibe. b11n::.. . HO · Cxaan10 ynory ·6J.Il cnposoijefba arpapHe pecpopMe nHniby 6op6e·. t<Oja je nHTal-ba ,qpyr TJ.Ho Hapo4J.1TO_ no~-eHyo H y CBO·Me eKcno3ey. na OHA.a H nY1T:3i.be. · >•Apyra H yyewt.a »<eHa y 3ap,pyraMa Taxoi;e je �l Ba>t<Ho 3a Hac. Cee cy TO ropyi;a m1Tarb::l H noA~ jeAHBKO sa>KHa 3a cse Hawe Peny6nHKe. MHora nJ.'ITal-ba y Be3H ca H3rpaAI-bOM 111 o6~ HOBOM 3eMfbe rpneke cae AOrne AOK ce Hawa >KeHd He ocno6o11~ ,QOMdil~x 6p~ra. JacHo je ,Qa je Hawa >KeHa A06Hna paaHonpasHocr, anH ce ca·Aa nocraslh·a n1-1Tal-be KaKo keMo HajnaKwe KoHB4HO ocno6oAHTJ.1 >KeHy p,oMakHx nocnoaa. Ty ce Ha npso·M Mecry nocrasl'ba mnal-be ocHHsa~ 1-bd jacdnd M o6.QdH~wn, y KOiMMd ile Ae4d <j:>a6pH4KHX pa,D,HHU.a H . 41<1HOBHHU.a y HB,D,fl6WTBHMa 6HTH o6e36eljeHa 11 y norne,Qy 11CxpdHe ~ y norneAy XHrHjeHe H BaCnHTBt-ba P.OK cy H·M MajKe H-:1 paA,y. MH sei; AaHa.c MO>KeMo 3a OHe Hajnorpe6HHje, 3d pap,HH4e y npe,c.Y3eii11Md 11 411HOBHMU.e no HBA.fl6WTBHMa, CTBapaTJ.1 TBKBa o6ABHYIWTO H raKo no.cTeneHo Hawy >KeHy ocno~ 6d.ljdT~ 011 OHOrd wm je 3d "'Y Hdjreme. Jd MHcnr..1iM' ~a He 6H rpe6ano oTnol.!ent ca crsa.pal-beM TMX o6ABHI-1"WTa H jacana TaMe rp,e HX HeiieMo Mol;~ OAp>KdT~. 3aro Howe oprdH~3d4Hje y caPBAt-bJ.1 ca Hapo·AHHM snacTMMa rpe6a o roMe- .c..a crsope nperneA. MH MOH<e 6~-tnl sei; ca·.o.a He 6vt MOrn11 A.a CTBQpHMO jacna ·3a CBBKO npeAy3el\e ·anH· MO>K,Qa ileMo Moil>! Ad ~X CTBOpi1MO 3a rpyny npeAy3eila. Ty l;e eepoearHo ~ .n.,?>Kdsa H6WTO AOnp!-1HO·CHTJ.1, am1 rpe6a T6)1{J1TH ToMe AB AP»<aBy He onrepeiiyjeMo., Hero Aa 3a jacne H 06AaHHWTa AOnpHHOCHMO OA CBO-jHX nnaTa, Ad 3a tbHX A06HjeMo AOnpMHoce O·A naTpOHaTa, CHH'AHKaTa H OCT~HX MaCOBH'Ji1X opraHH3a4J1~a. MH Ha np. HeileMQ Mol;~ 3a CBilKP M~Hl1crapcrep anH 3a rpyny MJ;~HJ1CTapcTasa aepoeaTH.o_ .iieMO MOiiH creopHTH je,QHO o6AaHJ<WTe. To Je Jei\HO oA Hajsa>KHl'ljHx nvnal-ba 3a ocno6oijel-be meHe o,c. ,c.oMaiiJ<x 6pMrd. Pewelhy ror~ npo6neMa Tpe6a npa.ti:rynJ1TV1 car nacHo ca HapoAHOM anawi;y H HapOAH~M o,c.6opHMd. OceTHno ce nocne ocJJo6oijel-ba AB cy Haw~ p,pyrapHL\e, H3pdcne y roKy 6op6e, 3anocneHe y pa3HJ1M yCTLlHOBaMa AOBOibHO npeonTepe-keHe J1 Aa He CTH>KY Ad ce· 6plo1HY 0 HaWH.M opraHJ.13a~ 4~jaMa. VlndK re .Qpyrdp~<L\e rpe6a Aa Y3MY o6ase3e Ha ce6e, cHe cy TO HajsHw6 AY>KHe AB 4J;l· ee,, jep cy HdjnpoceeileHHje H jep cy ce y3p,l1rJie y 6op6H, Af1 Hd ~~TdBOj Jl~HHjH pap,a BHTH<j:ldWHCTH~KOr <j:>poHra meHa capaljyjy. To je anconyrHO HY>KHO. Bei;~Ha HBWHX p,pyrapHL\a pa,r.e y AP>KaBHOM anapaTy H 3aTo OHe Mary H. Haj6oJbe Aa KoopA~H~pajy pd,Q HdWHx opraH~3aL\Mj~ ca HBPOAHHM ana·cn1Ma. no4eB OA rnaBHJ1X, OKPY»<HHX, cpeCKHX na 110 HdjH~>KHX o,c.6opa, oceila ce A• y HdWeM paAY HeMa jeA.He-'cTanHo·CTio'l. BHwe ce paAH no. noieAHHJ1M KaMnatbdMa. &aw paAH Te CTdJlHOCTH Y pdAY norpe6Ho je Ad cs~ HdWH .op,6op11 O,Qp>Kasajy pe·AOBHe ceoje cacraHKe, jep -keMo caMo OAP>KaBal-beM ·peAOBHJ.1X cacTaHaKa ycne·TH Ad Ha 1-bJ1Ma nperpeceMo KOHKpeTHO csa aHa nHTatba Kdja ce y ,QBHOM MOMeHTY nojaelbyjy KdO aKTyeiiHa 3a nojeAHHa MecTa. MH iieMo ce Ha· THM caCraHUaHMa HHTepecoea·nt 3a OHo wro nocraslbdjy HapOAH~ <j:lpoHr, HapoAHa enacT ~ ocrana ppraH~3BL\Hje npe11 ce6e ~ KBKO i-leMO CG M~ lQ' �YKnc-nwn1 y raj paA. CeMo ~-:a raj HaYHH Haw P:lA 611TH CHCTeMaTCKH 1 CTanaH H ynopaH. fi·e nocn.e OCil06ofjetba MH HYICMO TBKO B6Ili'!Ky na}l{H:>Y nocaen11111 paAy meHa Ha ceny. KaA 6J-t 0Kpy>tcHJ.1, C_p6CKH r.1 f11BBHH C?A60p:.i OAp>Kasam1 peAOBHe cacra~Ke, ja·cHo je Aa 611 ce HeH·36e>K~~ npe,q_ Hac_ nocTaBJ.10 · T:.Jj npo6neM y csoj csoJCJ BaJ.KKOCTH., Kao 11 HBYHH Ha KOjH i;eMO OKynMTH OKO ce6e OHe CH!IHe »eeHe Ha ceny 11 iO He ceMo no ropykHM n~rat-bHMa Hero 111 no KynrypHo-npocseTHMM H nOili1THYKHM nHTatbHMa. MH He CMeMo A03DOJH1TH Aa >t<eHe Ha ceny ocraeYJMo B-:.>H yl!_ew-faa no CB11Ma JU1HI1jaMa H.nwera paAa. MH MopaMo ynopHo HacrojarM Aa Mo6J.o~nHwe.Mo.. >KeHe cena: A Ktmo? Mw MopaMo CTBIIHO O,ll.llB3HH1 y Cena J.1 TaMO npeH.OCHTH KOHKpeT~e 3::JABTKe. JaCHO je Aa TO rpe6a !.ii1HHTH Y 3aJeAH~l.\~ ca HapOAH~M cppoHTOM. M•c1l~M ,qa Je Ba>t<Ho nH_Tal-be 3a paA Ha ceny ra·Koije 11 m1Tat-be H3Hana-mef-ba Ha;j6oTbJ.1X >KeH-a aKn1si1crKI-'I~a, Ha KOje 'keMo npeHeTi.-1 Hawe re>t<J.1WTe ·1-1 t-COJ!4Ma i1eMo nocseTJ.1TH Hajsei;y na>l<l-by, AB 6H OHe M~rne npeHOCV.TV! y ceno 3a,qan<:e ~coje noCTaBlb::IJY HawJ-1 o-p,6op~. ~aKne, rne6a nocseTHTH na>Kt-by OHYIM meHaMa KOje noK.a3yjy HajBHWe HHTepecosat-ba H ·Kaje -HMajy nepcne·KTHBe ·p,a ce. pa-3aJ.1jy, ~a OH,rta npeKo 1-b£.-IX A.0·11B3HTvt p,o H:lJWHpHX CilOJeBa >1<6Ha. MHTpa _M>rrf"CBH!;: ,ll,pyrap~l.\e, HanpaeMily caMe Mane 11 KpaTKe 3BKJbYYt<e no· MoMe peC:pepary. npe ceera no MOMe M11WJbeH>y A~cKyc~ja 110 je 011na Ha BHCHHH. 0Ha je 3aTHM noKa3ana nen HanpeAaK HaWMX opraHH3B~Mja 11 Ha-w'HX Apyrap11l.\a y pyKoBOACTBY ACD»<-a. CeM Tara noK~3ana je H jeAHY 6orary rOAHHY no pa3HOil!IIKOM pa·AY H HCKYCTB~Ma Koja cy CT6KJ1'e Hawe ,qpyrap~l.\e y TOMe paAY· Vb cse AHCKyc•je xol\y Aa nOAByYeM caMe HeKOilJ.1KO crsap11. Ba-Ma je- ja- Aa ce npeA Hac nocraslba mnaf-be Aa noja4aMo paA :H<.eHa Kp03 t-t-~1XOBO MaCOBHO yyew-Jie y 06HciBH Hawe 3eMJbe, npB6HCTB6HO y npHspep.HOM >KMsory 3eMJbe. MHcnHM Aa ro rpe6a A·J 6yp,e jeAaH OA HajKpynHHjl1x 3aKJby4aKa H3 4HTaBe AHcxycHje o A.ocaAaWI-b14M cpopMaMa paAa 1-1 y4eUJ-ky Hau.a1x >+eeHa y o6HoBVI 39Mfbe. Taj paA rpe6a p.__.a o6yx?an1 MHoro Hajpa3HOBpCH~<~­ jwx cpopMH, no4es OA HajcYJTHI4jHx. Ha np., aKa ce >KeHe pewe p,a oKpe4e cse wKone no cenJ-.1-Ma v.nH Aa Y3MY yyewi;a- y nocnoBI4Ma ynenwasal-b:J Hawe 36M.rt.e, OHe ke YYJ.1H!-1TH orpo-MHO 3a o6Hosy 2-eM~pe. HY13 Yl H~3 Hajpa3Hosp·CHHjHx cpopM~ Tpe.6a npoHat.H ~ >KeHe ile ~x paAO set. npl-lxsannl-1. Y ToMe paA,y rpe6a ~~~~an1 nnaHa, Aa ce 3Ha wra 'Koje ceno PilAH 11 WTa je A06Hno y 3aAaraK y OKBHPY onwrer nnaHa paA,a. 3an1M H6WTO 0 OHOj nose3aHOCTI1 J-13/v\eijy cpecKHX Of!t6opa oKpy>KHHX AO f11a-BH~x OA6opa. 0 TOj nse3:1HCTJ.1 rpe6a -nosecnt_ BHWe oaLiyHa. BH cTe BI-1A6IlH OA K01lJ-1K6 je B611J.1Ke KOpHCTH HaW !J.OHaWI-bH cacraHaK H paA y nneHyMy, B11A6:flJ.1 ere KOJU1KO CMO 0BA6 LIYI1H HOBHX CTBapH 0 paAy p,pyrap~l.\a y jeAHOM "'"" APYrDM Kpajy. 3aTo Kp03 nC-B63aHOCT Tpe6a npeHOCHH1 OB-e H~jpaCHO •I ! i1 ji l'li'i H lj rl ,, ::II I'' II I il �I ' I 3HoopcHHje cjlopMe paAa H3 jeAHOr Kpaja y APYBe!I~Ke H tcpynHe peaymare. rH H TO 'fle HecyMJbHBO AOH8TH noABfiBL.B1M Hapo4HTO, Aa osaj nneHyM rpe- 6a Aa o6aBe»<e ApyrapHI.\8 H3 CBHX H~pOAHHX Peny6nHKa Aa Hasewraje 1..\eHrpanHoM OA6opy Walby peAOBHO, Aa nase3-aHocr ca ~eHrpanHHM OA60pOM 6yAe WTO 4Bpwi=.a-, CBaKO,q'H6BHHja, jep [4eHrpanHH OA6opl HMajyi;H ·npeA 04Hf.Aa 4HTasy. 36MJbY MOi=.H i=ae He06HI.{HO MHoro AB noMorHe y paAy Ha onwntM 3B-ABLV1Ma CBI-1Ma >KeHaMa, Os~Ko, 6e3 KOHTaJ<ra, 6e3 H3sewTaja H H3MeHa pa3HHX cjlopMH p<!Aa, 1..\eHT~CailHH OA6on Helle MOliH npy»<HTM ry noMoll. Jaw jeAaH MOMeHaT >K611HM p,a nOABy4eM. JeAHa ApyrapHI.Ia rosop>ma je o pa3HHM caseTHMa KOjH ce cjlopMHpajy npH OA60pHMa HapO,<\· He BJ1aCTJ.1, >KH.y Ha ry >Kem1M Hap04J1TO cpopMy paAa, jep Aa CKpeHeM ne- lie raKe csaKa ApyrapHu,a 6HTH Ha oaaj lo111H OHaj Hll4HH nose3CiHa ca HapOAHOM snawily H AD6HTH AYmHOCTH H OA,rosopHo·crH re raKe 6Hnf YKihyYeHa y 4Hras Haw sem1KH nocao. sesH ca r1oj"~4asaf-beM Hawer paAa Ha o6HBpOliMTO no npHBp6AHHM m1Ta~ t-bJ-fMa, nOA.BJ1B4MM O·BO: loiCTO KBO WTO CMO roBOpJ.IJla.i o KOHcfJepeH4HjaMa H nom1TJ!Il!KOM paAy, Y HOBI-1 3eMfbe A.a caAp»<HHa H>Hxosa Tpe6a p,a 6yAe Hp4ara npo6neMHMa Koj~ cy HajeileMeHrapHHjH, HeOAllO>KHH H HajXJ-tTHHjJ.1 HaWa WTaMna Tpe6::t 3M.H.I1 112 CBOj y 39MfbH, nOABJla·liH'M AB H y J.13B6CHOM ·.CMHC11Y AB H- ,qoca,.qaWf-bl-1 HB4HH nJ1C81-bS, THM6 MHC!llofM Aa wYaMna rpe6a Aa HarylJH OHaj cy- BHW6 MBHI-ictletraL.f.J''IOHI-1 KapaKTep, a BH·we Aa noKpeiie l-13aecHe aKryeJlHe npo6ne-Me, AB sa-: CnJ1TBBa >K6He H AB HX yana4H y 4HTB·B 11p111Bpe~­ HH >KHBOT. HanocJletKy, 4yaajre ce - to HeKa HaM 6y- Ae jeAaH OA aaAaTaKa - Aa y HaWHM opraHH- 3aUrHjaMa 3BB11BAB HSKa . MHpHOAOntKa aTMO- c<j>epa pewasaH>a npo6neMa. JeAHa ApyrapHI.\a je rospHna Ha np., Aa y 6op6M npo·TMB neras1.1a HHty Ha jeAHOM Mecry HMane ycnexa 36or rora WTO HHje 6H!l0 canyHa. ,D.pyrapHI.\e, BdWH yrH~Y H y apenoj aoAJ.II, na aKa. HeMa ca~yHa, sew Je AOBOibHO npoKyaant. To JS caMo JeAaH Ma~~~~ npHMep, KOjl'l OTKpHaa AB ce y HaWy opraHI-13~­ U.I-Ijy yana4e taKBI-1 MBJlH Ml-ipHOAOnCKI-1 MOM6HTH, anH BH He cMete Aa 3a6opaBHTe AB Ce MH H AB!be Hana3HMO y apno aenHKOM paty. Haw not<per rpe6a Ha tBHM nofbHMa, a Ha,... po4HTO Ha eKOHOMCKOM H npHBp6AHOM, yayi;H y 6op6y H He AaTI4 MY Aa ce npersopH Y ~eKy xyMaHHrapHy HilM KaKsy AP~ry opraHHJai.\HJY Y KOjoj lie H3ry6HTH OHaJ CBOJ 6op6eHH J?eBOily4HOHBpHH KapaKrep, KOjH je CT6KBO CBOJI'IM n~- . cryni.\HMa y TOI<Y HapOAHO OC!l060AH!la4KOr pora. Haw·e >KeHe rpe6a npeKo Hawer noxpe1a ysyliH y 6op6y. OsAe cnoMHH.eM orKyn BH- WKOBa, rAe ·Ce o4eBI-1AHO noKa3ano Aa Ha ioMe nocny H~CMO ycnenH AB yayyeMo Mace meHa y HaW nnaH o6Hose H Ha noJbe 61-1rKe npoTHB ocraraKa <j>awHaMa H peaHI.\Hje, KOjHMa je crano caMO AO· l'bHXOBOr BJlBCTHT.Qr 61t'arocra\'ba. npe- �Ma :oMe yena4eh~ >KeHe 11 y Elopf5y, oreapajyl;~ HM JOW umpe_ 04H, yKa3yjyliH Ha Ha~n1He KaKo TY 6op6y Tpe6a 'KOA Hac BOAJ.1TH, Ca KaKBHM WKofiaM.J 6op1o1Mo _1-1 ce re- KaH:ae ycne,xe Mo>KeMo no- cnd;Jo1, rpe6a noHoBo y3ent jaw BJ.Ilwe Haser nonera, cHare 11 Hose ·aepe 11 cnpeMHocTH, Aa cse Hanope 11 rewKoile >KeHe npe6pop,e. Hawa op1aH~3a411ja rpe6a MacoaHo .q,a oKynH >KeHe y CBOJ <j>pCHT lol 3a BpeMe M11pHor nep110p,~ o6HOB6. L!aHa ~a6ealfl;: M11c1111M p,a je Haw pap, ycneo "' p,a Je 6110 Ha B~C~H~. 04eKyjeMo p,a lie ce nocne osora nneHyMa jaw jalle ocen1TH paA Actl>K-a y ce~M~ HOWHM Hapop,H~M Ppny6n~Ka­ Ma no csHMa ropyfiHM mnal-bHMa. 0YeKyjeMo p,a ioeMo Haw~M pap,oM onpaap,ar11 nop,pwKy ~ noeepel-be Koje Hawe meHe Y>KHeajy OA Apyra THra H HaWJ.1X BJl::tAa. MJ.1- AdHElc sHwe 113 cKpOMHOCTH HHCMo no- MeHyn~o~ KoMyHHCTI14KY napr~jy. C THM y ae3~ xrena caM ,qa KameM, Kd·A caM peKna Aa "keMo onpas_,q,aTJII >Kelbe H:lPOAa H Apyra THTa, Aa t.eMO Y HCTO BpeMe OnpaBAdTH H >Kelbe l<oMyHH- CTJ.1t.IK6 napn1je, Koja je 6Hna npea. Koja je wwpo·M OTBOprma BpaTa HdWWM >KeHalv\,-a, 1-1, MO}I{:e ce p~i1r.1, ca~o 3axealbyjy1iJ.o~ nonHTHU.H KoMyHJ~~-· -CTH4Ke napn-ije AdHaC cy CB¥1 Ha:WJ.1 HdPOAH, a y npBoM pep,y >KeHe, p,o6>~nl1 nyHy cno6op,y ., paBHOnoaBHOCT, ··KaKBy H'Kf<dA,d- A.O Cd-Ad HWCV H- MallH (6ypHo "' p,yrorpajHo nlbeciCaH>e). Jow Hewro. MHC!lVIM Ad -Haw nneHyM ynyr 11 noao,o,oM npeoMajcKor raKMH4el-ba 411!dBOr HdW~r HapOAil· onWTJ.1 no3HB 114 3AilEMI'll..\14 rmEHAPHOr CACTAHKA 1..\EHTPAJIHOf O,QJ'iOPA AHTI'l®AWI1CTW·IKOf ®POHTA >KEHA JYrQCJ1ABI11!'_ nneHyM LJ,eHrpallHOr . op,6opa AHTH<j>aw~­ CTH4KOr cflpO-HTd: >KeHa JyrocnaBJ.1j6, OAp>KdH Y 6eorpap,y 24 " 25 cpe6pyapa 1946, HaKOH pe<j>epaTa ,0 paAy H 3dA~TKY AHTJi'JcfJaWMCTHYKOr cppoHTa >KeHa r.-~ Ar-1CKYCI-!J6 no pe~eparHMa, AO-. HeO je cneAe-ke 3aK1bYYKe: 1) nocne OCJlo6o·t)E".J-bti 39MJbe >KeHe cy HaCTdBJ.1!le cooj pa·A 3a BpeMe para, Y APYrJ.o!M ycnosJ.o!M-a! y4ecr-soeane y pewasat-by CBHX nocraelbe-HJ.1X 3aAaTaK-a Koj~>'~ cy 6HnH p_pyre spcre, am1 cy 3 axT9Bd·/lJ<1 QHdl<dB enaH H no>KpTBDBdHOCT Kao 1o1 3a speMe pa_ra· >KeHe cy npasJ.o!nHo c_xsaTs.ine A ipe_6a ,D,.aTJ.1 CBS CHare 3a o6HOBY lo1 H3rpa-~.f-by 3eMTba no,cne ocno6o"ijet-ba. YMecro n~­ MOi;J.1 BOjC~H, ¢pOHTy, pal-beHH~HMa, OHe c.y cxeaTJ.1Ile Ha•jxHnmJe noTpe6e_ onlba4KaHe H onycToweHe 3e_MJbe. nneHyM j~---.\~OHCTaTOBaO P.lJcy me He ,qoc;:_a,-'l, noKa3ane senMKe ycnexe Y H~J·. pa3JlW.·lHTJ.1jVIM 3apaLV1Ma·, KaKO y o6HOBI11 .TaK.O 1-f y nOIH1TJ.i4KJ.-1•M 3aA.a~HMa, y snaCTJ.1, Ha- COLJ.}'Ijdrl,..HOM crap(:lt:b-Yr KOA pewaeatba. KOHKpSTHH~ no., rewKoi=ta ceora MecTa J.1nH KpaJa. nonHTH~Ka aKrHsH3au.Hja ·a6yxeanwa je Hose .Ma•ce meHa. H~-~ po 4 HT0 je TO AO~JlO ~0 113pamala y n.peAJ.1360pHOj KaMnaf-bl-1 KOJOM Je 6H.no o~yxsai;eHo rareso ceaKo ceno. Pe3ynrar rora .te MacosHo y4ewi;e meHa Ha J.136opJ.1Ma 3a YcTa~aorsopHy ct<ynWTMHy. 115 �2} Hajaet.y aKTHBHOCT H Hajaet.e ycnexe noKa3ane cy >KeHe Ha no/by cou,HjanHor crap.atba y nOMO'ttz..t i-1HBaJU.1AI-'IMa, HeMO"kHJ.'IM, paTHO:j CWpo- 40AH, y 6pH3H 30 MajKy H Aere HTA. nHraH.e parHe CHp046AH, COU,HjanHO yrpomeHe AeL.J,e, A641-!jH:X .o,oMosa H o6AaHJ'tLUTa nocra·no je ni-1Tat-be >KeHe, cacraBHM Aeo paAa Aeb>K-a. Y pewaaa1-bY OBHX n~t~Tat-ba >t<eHe cy not<;a3ane HeyMopa·; rpy,q, Ihy6aa 3a Ael.ly H pa3yMeaaH.e rewKoha Koje HMa p,pm:asa y TOM norne,qy J.1 THMe nocrar.~ o36J<JbaH ocnoHal.l AP>Kaae. AK4>tje 3a 36pJ<H.asat-be p,eu,e nO'-Jene cy OA npHKynlbal-ba ,qapoea .;a Ae4je AOMoae H nocer.e AOMOBI-fMa, ,qa ce pa3BHjy y A06py opraH>t30I.I>tjy np>tKynJbaH.a tcpynHHx npHnora, narpoHara H cranHe noM'.Yk~<', noje,qJ.iHI-IM Ae'-l~jHM P,OMOBHMa. nneHyM je 30KJbY4HO AO Aeb>K y POAY ,.,. 36pHH.aeaH.y Ae4e rpe6a cranHo A• no6oJbwaea H ycaapwa,ea AoCaAaw·~-t>e cpopMe H npoHana311 Hose, ,q.a at<THBJ.13J.1pa Ha TOM nocny Hose· Mace >K6H6 H A6 yHeCe jaw BHWe_. OpraHH30B6HOCTJ.1 H CT6flHOCTH y Te 6KU,"''je, Kaf<o 611 THMe npy>K~~ jow aet.y noMot. AP"'"""'· .:,( oajeAH~LI~ ca ocranHM aHTHcjJawHcT~4K>tM opraHM304~jaMa Aeb>K rpe6a A• ~oMorHe AP>KaBH H y 6pH3>1 OKO aacnHrasatt.a ,qe4e J1 aot,el-by pa4yHa o TOMe KOMe ce nosepasa sacnwraf-be ~eu..e. y_ 411rasoM pa,qy Ha 36p•H.aoaH.y Ae4e op,6op>1 Aeb>K-a rpe6a, A• ce jaw y>Ke noae:>«:y ca_ opraHHMa HapOAHe snacr:.1, Tat<o A• Mory Aa npyme caojy noMot. y ()HO opeMe H Ha OHOM Mecry rAe je oHa Hajno· rpe6HJ<ja. I.l6 HacrasJbat-neM paAa y norna,qy 6pHre l 3a . "' Aere - 6pHrOM OKO o6,a.aHl1WTa, case~ MOJ"Y Aeb>K t.e npyrosanlli:WTa nopogHnv.wra H en. . >KJ.1TH Hajs~'hy noMa~ 3anocneHMM >KeHa·tAa ~ MaJKaMa, y npaOM peAY paAl-iHU,BMB·, H T~Me ~MO:~: ilYlTH Q!=TBapel-be YCJl')Ba 1-bHXOBe noTnyH..... p HOnpaBHOCTJI!. cne , .,. , 3· . y onwreM pa,qHOM nonery KOJI-1 Je noocno6oijel-ba 3eMibe o6yxsarHo 4HTBB paA.,,_ . y paHI-1Ma o6- HH Haf)o,q He 3BOCTBJY HJ.-1 >t<eHe. . . Hciwe 3eM1b8 H caecrpa-Y.or raKMH4el-ba, Ha HOBe LJeny C paAHH4KOM crane KBKO 'y3 . KllBCC·M, >KeHe y C nOHOBO . caoje p_pyrose y paAHHM nO·ABH3H·MB, 11 y nO/bOnpHBpeAHA- y .HHAYCTpJ.1.jlo1,- TaKO peLijy y CBVIM nOCilOBHMB o6Hose. 0je go H3pamaja HOBJ.1 paAH¥1 xepoH3~M me- jepHOM wa'o Ha 14 CBBKI1M AB-HOM lo1CTI-1LIY ce HOBe >t<SH6 xe- . pojJ< paga y · ~HAYCTpYIJ~· 3BJ16 ctJojy cnpeMHOCT !l. B T"Me cy . meHe noKa" 3a!eAHH~KJ.1 pap.e ;1-11...1:- HapoA.OM Ha Ao6po cso_Je ::taJeA 4 ' . · eMeHo r pa36Jrtne cee CBOJB HOBe AP>KaBe, H J.1CT0Bp crape npeApacyAe o Hecnoco6H~CTJ.1 Jt<eHa :Ja onpeijeHe nocnoee. AnH nneHYM Je KOHCTa6roaao ,..... · • J.1M no/bHMa o Hose P.B a·KTHBH3BLV1JB· meHa Ha ce '· jow H~je AOBOJbHO. AHTHcjJOWYfCTH4KH <j:lpOHT H:~­ je AOBO/bHO YLIHHHO p,a 6H nose~ >KeHe npe npe.HX.... M06H11H381...\I-'IOHHX flKIJ,!tlja A.O W!<iper pa~ ~yMeBal--ba H pewaeal-ba CBHX npl'!epegHHX npo6neMa 11 CBMIIIM THMr iJP CHB>KHOr OCilOHL.J.fl Ha~ TflB\tiM. . 36or rora AHTHc{JawHCTVct.t!0-1 pOAHe BilBCTH. • i:1 .R cppOHT meHa rpe6a A• nocaeTH HaJBe y na> ;t"Y e~QHOMCKQM Ba~nJ.<TaH.y >KeHa' HayYHTH . >t<e"He 117 1,· �HOj HMOBHHH, pi3AY H CBHM TeW·KoiiaMa KOje Hc3M npercToje jeAHHO. fieMo ocHrypant ycnex, Ko .. pHcHoCT H Mi"COBHOCT aKTHBHOCTI-'I AcPH<-a. IIICTospeMeHo rpe6a nop,p:»easaTH J.1 pa3BI-'Ijan1 6y"t AYiiHoCT >t<eHa "' HawHx opraH!o13BLJ,.I-'Ija npeMa CBHM Moryi;r.1M aKU,HjaMa HenpMjaTe!ba 1-'1 peaKU,J.1je Ha npHspeAHOM,. nOI1HHf4KOM J.1I1J.1 Kynryp.-1-;QM nOiby, KOja, y 6op6H npOTHB Hap0AH6 a.naCT!.1, HdCTOjH Aa pa36Hje HaW jeAHHCTBSHM nc•{per- >KeHa, c THMe H HapoAHH cppoHr. 5· rlneHyM je KOHcTaTosao A• je paA Ac:P>K,a Metjy meHaMa Ha ceny jaw yseK Ma-mKas H HeAOCTaTaH. ~ nop9A- o6jeKTHBHl-IX TeWKOiia, 3a nocroje Aar-~ac cse MorykHC·CTH 3a nojayal-be paAa Ha ceny H aKTHBY131-1pa1-be meHa cena Ha CBHM AP>K8BHI4M nHTal-b~-tMa·, a Hapo4)1TO He, KMM Cneu.Mcfll14HHM nJ..1T8t-bJ.1MCl t<O~a ce _TJ.i:.ty Cena, K:ao wTo cy Ha npJ.IlMep cnpoB~?-i)el-be arpapHe pecpopMe, rajeH::.e cne-u,Hj~11HHX Kynryp,a 61-1-. IbBKa 38 J.1HAYCTpHCKy npoH3~0A1-bY 1 BXTI1BJ.13lo1pal-be CeibaHKI-1 y ceocKI-'IM 3a,-'J.pyraMa, npasHnHo c: :c:;6p,eBal-b.e rpap,osa >KJ.1Be>t{[<I-1M Ht::MHpHY.u,aMa .ACO}f{ J.1 CJH1l.!HOr. 6. nneHyM je KOHCTi3.TO-BaO p,a je H€0-MCMeHCCT jow yBeK Ha.jo3611IbHHja" npenpe·Ka 3a csaKM ga!bl-bVJ nonVJTMl.IKM M Ky.nTypHo-':1pocsen-l~ paA Met,y meHaMa 3a 1-bJiiXOBY e.ei;y dKTHBH3BLJ,V.jy H!3 pewaeal-by AP>t<aBHHX npo6neMa. !llaKo cy Ha nl-tKBHAO!U.HjM Hem1CMeHOCT"" aei; ,QOCa,!J, noCTio1rHYH1 senHK!-1 ycnecH, ~max mHal-be m1CMeHOCTill ocraje H galbe OCHO.SHO nYlTal-be t<yn:rypH J-n.poCBSTHOr paA8 Me:~y X<~Htl:Ma, Kao }II OCHOBHa CTe- 119 �. neHJ<f..\a aa csa"" P6A· Pa3He APyre cj>opMe KYilrypHo-:-npoceerHor paAa, Kao wro cy 4HTana 4Ke rpyne, KOH<jJepeHL\Hje, 3ApaBCTBeHo,- AOMaiH<HCKO, noibonpHspeAHO HTA. sacm1ra.fbe >KeHa nn.eHyM npenopy4yje Aa ce npHMetbyjy TiiMo ~ O'HAa KaA H KaKo HMa aa TO ycnosa. A<P}f{ Tpe6a TaKolje Aa nocael;yje .namtby pa3HHM sacnHTHHM KypcesJ..o~Ma, opraHJ.13osaHHM y aaje,qHH4H c CTaJl~M MaCOBHJ.IIM 3aL\HJaMa, aHrHcpaWHCTH4KHM · 0 opra'Hio1- KpeTHHJer AOHowetba 11 o6paljHBatba npo6neMa. An11 Hawa <PeAepanHa wraMna nan1 jaw yseK oA MaHH$6CTfiTI-lBHOCTH H H6AOBO_IbHe HaWHM >+CeHCf01M m1crosHMa J6AHH114aMa rpe6a KCHKpenm- y cfJeAepanHHM nocsen1T1-1 sef;y ria>Kf-by TOM y CMI'Ic~y- Aa Hawa wra~na wro I<OHKpeTHHje pa 3pa.ljyje npo6neMe KOJH cy y ycKoj aeaH ca cneL\H<jJH4HHM npH11HKaMa nojeAHHHX <jJeAepanHHX J9AHHHu._a Jil OJ].pa3 THX npHJlHKa, A.a AOHOCH WTO BJ.oiWe:: npHMepa HCTHU.att:.a }t{eHa Ha nojeA!1HHM nocnp_BHMa, Hapo4HTo y o6HOBH 3eM1be, Aa nHw~ o CBotM <jJopMaMa Pa·Aa >Ket<a H A<P>K-a ~" Aa ce H6LIHHy • o6pai')HBB.I-ba a;naHa-Ka WTO BJ.IWS npH- Y 6neMe YHTase 3eMJbe· · 7) 0A6opH A<P>K-a Tpe6a Aa y csoM PBAY Hap04J.ITO BHMa BOAe paYyHa 0 cneLVil<fJH4HHM ycno- npJ.~nHKaMa y nojeAHHHM cf>eAepanHHM Jll jeAHHV.U,aMa H AB npeMa THM ycnoBHMS·i Hapo- _ Y Hawoj >KeHCKoj wraMnH noKa3ano ce y nocneA.I-be epeMe no6olbwatbe y norneAy KOH- -~TJ.1, Morna Aa o6paljyje ~ OApamaaa np~<nHKe H npo-, 4HTO I HB1.J.I'10HBflHHM H KynrypHHM, np""narOAS H <jJopMe csora paAa. 8. Yo4\.1BWH sa»<HOCT cseHapOAHOr raK.MJ.If4etba Koje ce noA pyt<oso,qcrsoM JeAJ.1HCTBeHioifX CJ.~HAHKBTa paAHHKa H HBMSWTSHJ.1Ka BOAH Y Hawoj 3SMJbH y U,HibY WTO 6p>Ke 06Hose, npo""' HaJla>Kel-ba HOBJ.1X MeTOAB paAa H M06H.nJ.o13Hpal-ba HOBHX CHara Ha TOMe, nneHyM Aaje 3BAaTaK opraHH3aL\HjaMa A<P>K-a Aa pa3BHjy Hajw~py nponaraHAY H BKTHBHOCT 3a ysna4SI-be cena H rpaAa y CB\.1X TO onwTe TBKMH4SI-be. THM oaorOAHWI-ba npocnasa 8 :H<eHa Y B63H Mapra rpe6a C Aa 6yAe M_o61-in~au,J..lja csHx >KeHa 3a caeonwre TaK... MH491-b6. 9) Y opraHH3aL\HOHOM norneAy nneHyM KcHcrarosao AB je rpe6a: a) Y4BpCTHTH OA6ope A<P>K-a Ha TepeHy, Y ~ITH~Jil CSJllii·Ma, CTBaparbeM ~a ·~eHTpanHH nJ.fCT ,>KeHa AaHac", Koj rpe6a Aa HMa H npoyt.~aaa caaKa aKTJ.IB~CTKH!-ba ACO>K-a nocToje caMo cpopManHo. HajWHpHM >KeHCK14M MacaMa, Tj. Aa ·6y,D.e JBCHa, pa3yMJbMBa H jeJ].HOCTaaHa, Tpe6a oprcH>f3osam HajwHpy capaA"'Y y CBHM cpe.a.epam·lJII,M jGAJ..1HJ.14aMa, KBKO 6H OHa 3ai1CTa 120 y f-bHMa je3rpa aKTHBHCTKl-!tba 6) cnposecTH opraHH3aL\~jy TaMo rAe OHa jew He nocro.j~-1, a o6HoBHTH je raMO rAe OA6op1-1 u.) paA\.1 H3MeHe HcKycrasa no6oJbwant se3e HaMeljy og6opa A<P>K-a a1111 naaHTH npH TOMe Aa 4Bpwl;a seaa He 611 61111a Ha YWTP6 HHHJ.\HiaTHBHor paAa nojeA~HHX OA6opa Ha TepeHy,, . 121 �····~ I· 4J..~rasy '.1 ~3 A0 ,oJ opraHH3aL\HJ.Y op,, p,o. • t:'>. • rope· JOW. BMw..._. no_Be3ant. c __ o,q.6opHMa . HapoAH-or· cppot-~ra, re ._P~3_Biti'TH HaJl.U!-tpy nponaraHAY 3a ynMcH•a>~>e . meHa y. Hapop,Hif ""P OHT, JOW .. l· _ 'i"' 4Bp UJne n::·ee3aTH OA6ope AcP>K-a y co· OM · · · • pattY Yo aKU,HJaMa6 c. opraHMMa Hapop,Ee enacTH, {J,a 6 H ce -, Haw~ op, opH MornH BHwe YAY6"'T" y noje,qHHe npo neMe ~ Ha~a3HTH Hose H· 6olbe cpopMe 3a OKTHBM3a4,HJY Ha'JWHpHx Maca >KeHa Ha pewa CBHX nJ.1Tat-ba. KOje Hawa- P,plKaBHa 6 Bat-by . · 0 HOBa H H 3 rpil)J,I-btl- 3eMlbe nocraslba npeA Haw no.Koe ' T, CaseTy MHHHcTapa BafuCKUX nocrrosa y ITOHAOHY Ha csoM nJJeHapHoM cacTaHKY y DeorpaAy ABaAeceT Tpehcr H ABaA9C9T '-leTBpTor M\.1 npecTaBHHU,e Ac:D>K cPe6pyapa 1946 rOAHHe MHJl~-tjoHCKe opraHH3aU,Hje ~eHa JyrocJJaBI1je K6ja je csojHM aKntBHIH>'l y4ew1ieM y 6op611 nponts cPawH3Ma AaJJa ae.n11K!-1 yAe6 y no6eAI-l AeMo~ KpaTCKI1X cHara caeTa Tpa>KI1MO npHKJbyYel-be PCTa Jy. JlHCKe Kpaji1He 1-1 V1CTpe ]yroc.naBI1jH, Tpa>I<HMO Aa ce oCTeape onpasAaHe Te>KI-be HapoAa T pCTa V1CTpe 1-1 jy.n11cKe Kpaj!-1He sa cno6oAoM 11 npl-lcajeAI11-b91-beM c:DH P T c:DH Pj, csoj11M 6paTCKI1M HapOAI1Ma y TO npaao Aa.ne cy- 11M nuTI-b€ 11. >KpTBe KOje cy nOAHeJ111 3a AB3A9COT· ceAaM roAHHa HaU1Jba Tepopa H OAHapo~HBal-ba noA T3JH1jaHCKOM cPawi1CTHLfKOM -OKyilau,HjOM H 1-bHXOBa aKTHBH3 6op6a 11 yYewhe y 4eTeoporOAI1WI-boj 6op61-1 csor HapoAa Koja j.e 611J1a cacTaBHI1 AHO ocJlo6oA1-1J1S4Ke 6op6e c:DH PJ HapoAa ]yrocnaaHje. np11nojett.e H1X Kpaje3a jeAHHO je npaseAHO pewett.e Koje he 611TI1 HOBI-1 np11.nor y4epwtiett.y r-'11-1pa y csfny. fi]EHYM JIEHTPA]HOf OJJ,&OPA AflllK·A JYroC~ABHIE DeorpOA, 25 <loe6pyapa 1946 123 122 �Mei)y»apOAltOM AeMoKpan':KoM Case3y )KeHa llapll3 cacM nJJeHap~OM cacraHKY y 5eorpaAy ABBAecer Yerapror H ABBAecer neror ¢e6pyapa 1946 roA11He JyrocJJasHje yJJa>Ke eHepri1"1BH ·nporeCT npor1-1a HBCHJba H y6Hjal-ba aHnu::PawHCTH'-IK11X 6opau,a y Wna- Ha A<:P>K HHjH. :>Kprse I I ; I ' ! ! WnaHcKH y 6op611 HapOA npOTHB KOjH je npBH cPawHSMa OA AaO Ml-iJIHOHCKe 1936 fOAJ.tHe HMB nyHo 11 sacJJy>t<eHo npaao Ha caojy (Jlo6oAy "' HesaBHCHOCT. >KeHe JyrocJJaBI'Ije npoTeCTayjy npon1a noCTojeher cDpaHKOBOf pe>t<HMa y -WnaHHjH jep OH H9 npecraaJba caMe nopo6JbaBal-be wna HCKor HapoAa Hero H os6HJbHY onacHOCT sa yYapwhel-be AeMoKpantje H npaaeAHOr MHpa y cae-ry. nJJeHyM UeHrpaJJHOf OA6opa Act:>>K-a rpa>t<H OA MetyHapoAHOr AeMoKparcKor caaesa >K9Ha Aa y4HHH cae Aa ce cnpeYe B\1 BKTH HBCHJba H repopa HaA UJnaHCKHM HBPOAOM. nnEHYM 1\EHTPAnHOr 0Jl60PA M>lK-A JJrOCnABHIE DeorpaA, 25 cl>e6pyapa 1946 I ' l l21J � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource I Plenum Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Subject The topic of the resource Antifašistički front žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Antifašistički front žena Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1946 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 01-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 125 str. 1946 AFŽ Jugoslavije plenum http://www.afzarhiv.org/files/original/11d410a22d347adaeae5eb4008c69cb3.pdf 548173ae6e8747289ebc5f972ecfc670 PDF Text Text ' -">. "" .. ' II. nflEHYtvf ~" \ 'l ( "~ ' ' ' r ! / ~" . ~J ) I , UEHTPAnHor. O.llBOPA AHTM$Ailli1CTM~KOr IIJPOHTA JHEHA JYrDCnABHJE ) ,19-20 CEnTEM5PA i 1 _j''.-. -!.r-__ ·. ·. · I ' , . . i .. .. ' IHAAI·bE UEHTPAnHOf OA50PA AHTV!<PAWHCTW·IHOf <PPOHTA HlEHA JYfOCn.!.BHJE 1 9 ,4 8 �4 ' / My)KeBa Ji 6pafte, CBOjHM -BJiaCTIITHM )KHBOTHMa, liTO rpa)I.H-· MO Y.3 TOJIHKe uanope n caMonperop, liTO je liarna cpeliua 6y.AyliHOCT. Te KJieBeTe H KaMnathe npoTHB Harne 3eMJbe HaH·oce o .. rpoMuy lliTCTY. je)(UHCTBY. COI(HjaJJUCTH'IKOf ojlpOHTa, Ha qeJ!Y. ca CCCP, y lberosoj 6op6u npoTus H'MnepujaJJHCTH'IKHX pa,THHX xyrnKa'la. He KJJeBeTe, nero pa)(. ua lliTO 6pJKoj u lliTO ycnernuujoj H3rpa)(lbH COI\HjaJJH3Ma. Y 3eMJbaMa uapo)(ue )(eMOKpaTUje CHalKHH COI\HjaJJHCTB'IKII ojlpOHT; .jaqa MCljy.uapO)(HH pa)(HH'IKII 1\0KpeT, ja'la OCJJ060)(HJia'IKH noKper jorn n·oTJJaqeuux uapo)(a, pa36~ja paTHoxyrnKa'!Ke miauo'se uMnepujaJIHCTa. 3aTo MH, rpa)(e'lilf c .noseliauuM·uaqopnMa COU.HjaJIH3aM- y uarnoJ 3eMJLH, 3aXTeBaMo .u.a ce Ta KJie ... BeTHHl.JKa KaMnalba npeKHHe. <;_soM ll.e.uTpaJIHOM KOMHTeTy n i\pyry TnTy o6eliasaMo, )(a lieMO,, 3aje)(HO Ca [\CJIHM HalliHM HapO)(OM, yje)(HibeHH y Hapo)(HOM ojlponTy, yJJolKHTH uajselie ~ariope 3a OJKHBOTBOpelbe rrapntCKf: JIHHHje, IIOCTaBJbeHe Ha lleTO!'f:. KQHrp.ecy 0 )(aJbeM nyTy ll3rpa)(lbe COI\HjaJJH3Ma y uarnoj 3CMJbH, jep lieMo Tano u~joo,JI>e O)(roso:pi!TH no3usy Hapn1je )(a cse MaCOBHe uapO)(HC opraHH3al(Rje n porpaM KHJ npurpJJe KaO CBOj H 3~JIO)Ke CBe ' cBoje CHaf-e 3a lberoBO nyuo OCTBapei-be. / B~n)(a HosoceJJ: H3BElllTAJ 0 PA}l,Y CEKPETAPHJATA UEHTPAJIIiOr 0}1,60PA A<l>)l( 0}1, II KOHrPECA 0)( ]] KOHTpeca KOjH je O)(plKaH y <j:le6pyapy· MeCCI\Y rra AO ,nanac CeKpenpujar UeuTpaJJnor o)(6opa yrJJaBHOM je !13Bprnasao one sa)(aTKe Koje cy Konrpec u Apyr TnTO nocTaBHJiu npeA 'IHTasy opranusal\Hjy A<P)I( u nacTojao je )(a lliTO cKopuje ucnpaim one rpernKe y pa11y name opranusau:uje na Koje nac je TaAa yllosopuo 11pyr THTO. HilKon npsor cacTaHKa UenrpaJJHor 0116opa na KO jeM cy nope11 KOHCTHTyucaH>a M3sprnnor 0)16opa, 6nJJu nocTas''benu u sa)1au:u y sesu ca opraHH30BacheM cnposoljeH>a KOH~ · rpeca u osoro)1nrn!be npocJJaBe 8 Iii a pTa, 6Ho . je 0/1plKaH npytu cacyanaK H3nprnHor o116opa ca aal\m;KoM parn~nrn!ia­ BaH>a ocHoBHnx oprann3au:noHHx rrl!Ta>M A<P)I( .. Ha reMeJhY usnernene aHKeTe o opranH33l\HOHOM craH>y A<P)I( y rJiaBHHM,· cpeCKHM, -rpa.UCKHM H CeOCKHM O)J.60pHMa, Koja je lJOKa3aJJa Kpajlhy opraH!!3aQHOHy CJI360CT rOTOBO y CBHM peny6JJHKaMa, Apyru cacraBaK Hanprnnor 0)16opa )(OH€0 je 33KJhYtiKe ITO OpraHH33IJ..HOHHM II.JITal-bHMa, o6aBe3He 33 . ~HT3BY opraHH3aU:Hjy. Y 33KibY'II\HM3 je, H3Meljy OCT3J10r, yTspljeH opraHuaa[\uonu npunu:1m: je.[!Ho ceJJo - je11an 0)16op, TO jeer npHHU:Hrr npu!iil ca HarnoM opraHH33L\!;!jOM nopen. C3;l(p)!(HHe fl TepmopHjaJJHO lliTO 6JIH)!(e )!(CHaMa; 3r) 60ibli paA oprauusal\uje o;l(JJyGeHo je, nope11 ceKpeTapHjaTa, Kao pannor rujeJJa, cpopMupaTH y rJiaBHHM H cpecKHM 0)160PHMa jorn H CeKL(Hje: opraHH33QliOHy, nponaraHAHY H KYJJTypnonpocsjeTHY u ceKI\Hjy ,MajKa H AHjere". Hero TaKo cy 6HJJe noneceHe onJJyKe y sesu ca uarnoM rnTaMnoM. EuJio je noTpe6no 11a uaum peny6JIHKancKH JJHCTOBH 6yny HaMnje. J?CHH y npsoM pe11y JKenaMa Ha ceJJy, aKo xolieMo )(a ll3Bp- �.6 7 / IIIHMO Haiii rJJaSHH 3a,l(aTaK .>KeHa. HajiiiHpe q6yxsaTalbe CSHX HaKoH )l,OHeceHHX opraHH33UHOHHX saKJbyqaKa, Ha ApyroM cacrarmy Il3spiiiHor o,l(6opa ceKperapnjaT je rroMorao. paapa,l(y n rrpHMjeny THX OAJiyKa csiiM · oprannaau:njaMa, a Cp6HJH, XpsaTCKOJ> MaKe,l(oHnjn H CJiosennjn csojHM 06HJiaCKOM H ,1\HpeKTHOM IIOMOn!I Ha CaCTaHU:HMa CeKperapnjaTa rJJaSHIIX o,l(6opa 11 casjerosalbi!Ma ea ceKperapnMa cpecKHX 11 rpa,I\CKHX o,l(6opa A<!>):!(. Ha rpeneM cacranKy Ha!lpnnior: o,l(6opa .KojH je o,l(p)!{aH 14 JYJia o. r., y seaH ca Hana,l(I!Ma na HaiiJy OaprHjy, Apyra Trna n 'li!Tas Ham Hapo,l(, a na reMe.iby rroanare peao~yu:nje Hntjlo~Mal.\HOHo; 6~poa ne~I!X KOMYHHCTnqKnx napTHJa ,l(orrecerra Je peaoJiyU:MJa y KOJoj ce o,l(6aQyje ·peaoJiyl\HJ" HntjlopM6npoa o crarLy y !(OJ, a6or rrencrnHnror H KJieBeTHHtiKOf I1pHKa3IIBafba -H TyMa4efba Harne HapO)J.HO- OCJJ060,l(HJJaqKe ejop6e 11 I·bemrx reKOBHHa, ,1\aHaiiiiner cralba y floiiiTO CMO Sen H3pa,l(l!JI!j YIIfTCTBa 3a pa)( CeK\(IIja y TJiaSHHM 0)(60pHMa, a )\a 6H JOIII SHill€ IJQ\lOfJIH opraHI!30Balby ceKrr:nje ,MajKa H JJ:HjeTe" H ceKQHje aa rrporraraH.UY H KymypHo'-npo'csjeTHH pal\, o.up)!{aJIH C:.Mo .usa rroce6H'a CaCTaHKa y HaiiJeM ,01160py ca pyKOB0)(11011HM8 THX ceKQHja · · na peny6mma. <. 3eMJhH, H~flle jHyTap_Fbe H CIIOJbHe TIOJIHTHKe H H3pa- )!{eHO IIYHO IIOSJepe!be HaiiieM .I\p)!{aSHOM H rrapT!!CKOM pyKOBO,l(TCsy, Ha qeJiy ca ,1\pyroM TI!TOM. Y Hamoj pe30JIYI\Hjll JiaJlll CMO o6e'J\atbe .l(a neMO jOIII Sllllle pa.l(HTII Ha OKY!l./ba!bY H 36!1Jalby pa.UHHX JKeHa y · Harpa.Uibii counjaJI!13Ma n y6y.uyne .YJIO)KHTH cse csoje rranope rra H3Bplllelhy aa)(aTaKa H MJepa KoJe ce rrpeJJ: Hac rrocraBJbajy-y l.\HJbY narpa)(.· . narpa.ulhe COl.\H]aJIII3Ma. 3rrajyhH _JJ:a je perry6JIHKaMa jeAHo o.u ocHOBHIIX rmra":" aa •pa•3BHJalbe pa• .ua A<!>):!( nocToja_rbe ceKpeTapujaTa y fJiaSHHM 0,1(60p!1Ma, _-. CMO tj_Jop6HpaJIJI y BHIIIe . Has para yqspiiinerhe rJiasHHX OJJ:6opa.IY HeKHM perry6JIHKaMa: Cp6njn, CJioseHHJH I! MaKeAoHHJI! ce TO 11 nocirrr JIO. · Ha6opn aa · OA6ope ,A<!>):!( .KojH 'cy o)(p)!{aHH y Cp611jrr, MaKeAOHHJH 11 Eocnn 11 Xepl.\eroBl!HH, Kao II KoHrpecn y Cp6MJI! H. MaKe)\OHHJ!I, MHoro cy .uonpHHHjeJIH oprannsa11w OHOM yqspiiinetby A<J>)!(. .ila 6!1CMO DOMOfJll! opraHH3illr:HjaMa(Y, lbHXOBOM pa)(y, .ua. 6ncMo yoniiiTHJIH 1!3BJCCHa ucKycTBa 'Y pa11y opraarraa1\I!Je n TaKo y6psaJI!l opraHHaaQnono yqspmnerne A<!>}!( CeKpeTapl!jar je H3JJ:ao ynyT~TBa sa na6ope OA6opa Aiv):l(:. Yrryrcrsa aa. pa)( ceKpeTapHJaTa !{ yrryrcTBa aa pal\ rroje-. JJ:HHHX ceKrr:n]a. Hero TaKo ow HapaJJ:!IJI!I ocHosne tjlopMy- · Jiape 3a S01j€Ibe CTaTHCTHKe II CBH)(eHIJ,Hje. ,MajKa H ,lVIjeTe" · Ha HaiiJY. llHHl.\HjaTHBY 6IMa je <!JopMHpana npn Ca·Be3Hoj KOI-ITpOJIHOj. KOMHCHja rroce6Ha KOMHCHja ca 3a,n:aTKOM )(a, rrpoyq11 y u:njeJIHHII IIHTat&e opraHI!3<\UHje ,l(jeqje samrHTe · y <!>HPJ n A a naKoH Tor a )1onece KOHKperne np,HJCJJ:Jiore. KoMncnja je ycranosuJia .ua KO.ll nac HMa rrna rrporrycra y rrorJie.uy 3aiiiTHTe MaTepa 11 ,l(jene, kojn rrpmranJiaae v npsoM peJJ:y OJJ: Tora mTo je Ta rrpo6JJeMarmia pacujenKana y Hila .up)!{aBHJ;IX pecopa KojH nnjecy Me1)yco6no noseaaHH, · il1TO je HM.3JIO l!eCTO ilOCJbe)J,HlLY H rrapaJU:IC3Ibe HHHUHja- THBe M3COBHHX opraHH33UHja. Y I\HJbY KoopJJ:HHaQHje; pa;ia n rrpoJJ:y6,'biiBar-na npo6.rreMa · )(je<rje aaiiJTHTe KOMHCHja je npe.UJIOJKI!Jia tjlopMHpalbe cra.mmr. CasJeTa sa 33IIITHTY Marepa rr ,rr.jeue ca .Sa,naurrMa: · ,1\a npoy<raB~ · nbje)(IJJHe npo6JJeMe H'3 o6JiaCT!I aamciiTe Marepa n JJ:jeu:e ir npe)(JiaJKe BJia)(l! <!>HPJ JJ:OHOll1E%e Mjepa. H 33KOHCK.HX rrporrHca sa lhHXoBo pjernasai-Pe; ·~". .. ,1\a npoyqasa noje)(HHe 'oprannaaQnone npo6JieMe H AaJe o)(rosapajynHM pecopHMa n opraHH3aQHjaMa KOHKperne rr-pe,ZJ)Iore 3a FbHXOBo pjeiiiaBaiDe; " . . 11a yKaayje noje)(HiiHM pecopnMa na cTpyqne rrpo6JieMe KO]e XI!THO Tpe6a pjeiiiaSaT!l; · .ua JJ:a.ie HHHu,HjaTHBY OJ!rosapajynHM pecopHMa n M:l:CoiBHHM oprarrH3aQHjaMa sa nasoljeHoe rro je.unnm<J akQHja: H yno3opasa !IX. Ha noje)!HHe aKryeJirre rrpo6JieMe qnje pje' wei-be Tpa1KH sa. ]e,n:Hwm~ narrope. - .Y TOM· CaBj~TY ·~qecTBl?~ahe H Hama opraHHaauHja . ITprr]e)(Jior KOMHCHJe Je ycBOJeH a aaTHM je <jJOpM!IpaH CasjeT liPIJ<I(OM!lTeTy ,3a COU:Hj3JIHO CTapalbe rrpH BJJ3)(H <!>HPJ. , Je.uHa ]C O,[(JI'{Ka CIIOMeHyTe KOMHCH'je 6H.na H XH'fHO J\OHOIIJe>~e Ype)(6e o jacJIHMa 11 o6)(aHHIIITHMa. Y Hapal)nBarby Te ype.u6e 11 tjlopcHpar~>y aa lheHo mTo 6p>Ke .uorrolllethe rqecTBOBaJia je Hama CCKI\Ilja ,MajKa H .UHjeTe". Ype)(6a je OBHX .U3H3 TIOTIIHCaHa. �8 Kao, H Jia}hcKe, TaKa H ose ro.l(HHe yqecTsosaJIH cMo y opraHH3osaiby pjeqje HepeJbe, Koja je ose ro.l(HHe 6oJbe ycrrjeJia H s6or_ Tara- rnTo je .l(aJJa jacHHjy JJHHHjy y rrornepy sarnTHTe J\iel\e. UeHrpaJJHH OJ(6op je Kao csoj rrpHJior pjeqjoj He.l(eJbH H3.1(aO JIHCT ,.MajKa ll .l(HjeTe'' ca THpa:lKOM 0.1( 40.000 KOjH je Ha 'repeHy 6HO BJlJIO .l(06po IlpHMJbeH. nponaraH.l(HH H KYJJTypHo-npocsjeTHH ,pa)J, ITo pep rora rnro je Harna nponaraHpHa'- ceKl\Hja ~praHH­ sosaJJa y J\HeBHoj rnTaMrrH peposHro npanelhe yqernna, >KeHa· Y Herrocpe,l(HHM Sa.l(aUHMa KOjH cy CTajaJJH Ilpe.l( CBHM MaCOBHHM opraHHsal(HjaMa: sajaM, raKMH<Ielbe y qacr V KoHrpeca KITJ, yAernne Ha J(06posoJbHHM aKI(HjaMa, Ha Hsrpaw fbH Sappy>KHHX I(OMOBa 'HT.l(., MH CMO Kp03 TO BpHjeMe y -,nop6H" .1\0HOCHJIH HilS IlpRHI(HI!HjeJJHHX 'IJiaHaKa: QCBpT Ha II KoHrpec A<P)K, sa opraHHsal(HOHo yqsprnnelhe A<P)K, S3KJbY'IUH Ca cacraHKa !iYKOB'OI(HOl\3 ceK!JiHj€1 ,Ma~Ka H SaKJhY'Il\H Ca cacTaHKa Jl'yKOBO.l(HOU8 ceKJJ;Hjej ,M<!jKa H .l(Hjere'', 0 HS60pHMa H KOHrpeCHM3 y perry6JIHKaMa, 0 O!IliCMelhaBalhy, o yqernny >KeHa y rrpuspeJ\H, o sapaUHMa MajKe rroqeTKOM IIlKOJICKe ro.IIHHe HTJ\. HaKoH cacraHKa Ml(<P)K y PHMY .1\3Jill CMO TAHJYrY Hsjasy o cacTaHKY HsEipumor op6opa MJJ.<P)K; saTHM ·cMo paJIH qJiaHKe o H3JIO>K6H MJJ.<P)K y !IapHsy ll rroce6H'ci o >KHBOTy :>KeHa y KOJIOHHjaMa rrpe)( KOH<j:>epeHUHjy :>KeHa 33HCKHX 3eM8Jb8. , fo'rOBO CBaKO.IIHeBHO llaBaJIH CMO p8.1(HO BHjecm 0 ropIhHM·-rrpo6JieMHMa, a IIOCe6HQ BHjeCTH 33 €MHCHje 3a HHO- CTpaHCTBO. '. OpraH UeHrpaJJHof"bp6opa ,.)KeHa J(aHac" rnraMarraH je' pe)(OB~To, csa~a, J(Ba Mjecel\a, ~ sa HHocrpaHqso cMo H3- .QaJIH, TJlll 6po]a 6HJJreHa, !10K Je qeTBpTH y rnTaMnH. Ha KymypHo·rrpocsjeTH~M ceKTopy CMO Hspann.im nncMena ynycTsa 0 cys6HJa!by HeiT!!CMeHOCTH. , , Be3a ca HHOCTpaHCTBOM H, MJJ. <1>)K O.u "'KoHrpeca_ ,a;o ,[(aHac HMaJIH cMo HH3 f50HraKra ca HHOCTpaHcrsoM. HaKOH sacje.l(alba Hssprnnor opopa MJJ.<l>)l{ 'IHJH CMo M~ · 'IJiaHOBH, opra_HHsos'aJiu. CMO nonyJiapnsmmjy 0.1\JiyKa saCJe)(m<>a Kpo3 opraHHsaun]y, CnaJIH CMO Hawe peJ!eraunje Ha KOHrpec >KeHa y Mal)apcKy, H na rrpocnasy 8 MapTa y A.116aimjy. Harna•peJierau!Jja Ha rrpocJJaBH 8 MapTa y EHrJieCKoj HHje HCTyrrHJia, jep joj je rrpHpel)eaaqKu OJJ:6op. rrocTaBHO rropep ppyrHx ycJiosa H Taj pa y rrosppasy He/ crrciMHihe MJJ. <P)K. Haw pe;neraT rrpHC~/CTiiosao je y arrpHJiy ose rO.l(HHe cacTaHKY fJiaBHOt o.1(6opa AJI6aHHje. ,. Y HalliOj SeMJbH, KaO TOCTH Hallie opraHH3aQuje 6H.IIll cy: rocrrol)a MHMH JlyH.QeH, peJieraT OpraHHsauHje nopseIIlKHX :>KeHa y MJJ.<P)K, rocrrol)a JJ.jeCH CTpHT, je)(aH 0.1\ pyKOBO.l(HJJau<~ Jia6ypHC'FHqKe napnije y AycTpaJJHjH H 'IJraa COI\HjaJIHOr casjeTa -upH YjeJJ;n!h'eHHM HarrHjaMa, rocnol)a <PHH.QJ!ej HS lhy 3e,Taupa Koja je y spHjeMe rnrraHcKor rpal)aHcKor para opraHHSOBaJia CJialbe eKHrra 6oJIHHqapKH y IllnaHHjy !! II!ICaJia 0 Illq.aHHjH. . YTHCUH csl!x THX rocmjy Hallie opraHusauHje o Hallioi . SCMJbl! H 0 :>KeHaMa y JyrOCJJ8BHjll 6HJJH cy BpJIO JJ;06pH. HaKoH o6jasJbHBalba rro3HaTe pesoJiyii.Hje I1H<j:>opM6Hpoa rrpoTHB ·Hame TiaptHje, YHHOHe JJ:OHe HTaJIHaHe,. opramna~ UHja peMoKpaTcr<Hx :>KeHa HT<JJIHJe .oJJ:ro.l(HJJa je .l(()Jia3aK · 90 CBOjHX·8KTliBHCTK!lfh8 KOje cy 1:Jle6aJie ,!(a pol)y y Haiily seMJby, Kao rocm Harne opraHasan:Hje. . Hajsena Hallia aKl(llja y,mrocTpaHCTBY 6HJ!a je opraHH~ sosalhe nallier naBHJbOHa Ha H3JIO>K6u MJJ.<P)I\ y JiapHsy o 6op6H :>KeHa sa-'Nmp H )(eMoKparHjy. Haw rrasHJbOH je 6uo spJJo JJ;o6ap H no ca!1p>KHH!I H no <j:>opM!!. ' , · ToKoM osora speMeHa MH CMO ce o.QasHBaJIH H nonp>KasaJIH cse aKunje Koje,- Je capoBOJJ:l!Jia MJJ.<P)K, Hs Hallie seMJbe nocJiaTo je <Pe.Qepaii.Hjn 251 rrpoTCCTHH TeJierpa-M apoTes Tepopa MoHapxo<j:>arnHcTa y fpqKoj H 175 rrpoms Tepopa y <PpaHKosoj IllrraHHjH. He paqyHajynu npo\ecTHe TeJierpaMe , f!allia MeljyHapo.QHa ceKUHja je OJ\ Konrpeca . .1\0 paHac !IMaJia 174 IlHCMa ca HHOCTp3HCTBO.M. . ·. , ' Harne <j:>HHaHCHCKe o6asese npeMa <Pe.Qepauirjn CMO HcrryHHJI!! fiOTITYHO, a KaO IT0\110ll KOH<j:>epeHQHjH JKeHa aSH' CKHX 3eMaJba 1(8JIH CMO 170.00() .1\HHapa. Ha II l(oHrpecy MJJ.<P)K y. <PuHCiwj ceKperapHjaT je 36or npnrrpeMa oppepHo CJie.Qeny JJ;eJJerauHjy n rrpe.l(Jia:>KeITJieHyMy .Qa je HaKHap!!o o.Qo6pn: · MHrpa MHTposHn OJira MuJIOllieBHn 3m.ia Bplliqaj-XoJiy �/ JJ:ecaHKa l\osaqeaHli BaH,I\a HoaoceJI . PaHKa CTe¢aHoBHli · MnJI!m.a JJ:e,l\njep MuJia)(a PajTep Eoca 'Bypomrli JleHqe MeJII<OBa, 7 IIYTa yi\apHHL\a u3 CKOIIJhtl (6yl\yTIH .,1\a 1\pyrapuiJ,a Jieuqe MeJIKosa 36or o6nTelbcKHX pa3Jiora He MO)!{e nyToaaTH, Oi\pe~eHa je Ha aeRo MjeCTo DO)!{Hi\apKa 11Jinjesa, neTocTpyKa yl\apHHL\a H3 MaKe,I\6HHje) foja 'BypHJi, CCJhaHKa, 6pHra,I\HpKa pa,I\HC 3ai\pyre ,Ey'KOBHK'' H3 EocHe EpaHKa Canuli u ~ EJialKeHKa M!!MHL\a · AKIJ,Hje Oaoro,I\Hlllrua npocJiaaa· 8 MapTa 6HJia je y 3HaKy nojatmr-mr pa.ua Ha HcrryH>ei-bY Haiire"r DeToro)JJ1Wlber rwaHa H 6op611 rrpOT!IB panmx xylllKa'la. 0Ha je y 'IHTaaoj 3C'If.fhH .)(o6po ycrrjeJia _rr 6uJia je 1\0IIpuHoc aKTHBHaauRjn )!{eHa. Y 1 $corpa,l\y je U:empaJIH!! O)l60p, y 3a je,I\HHL\ll ca fpa,I\Cl(l!M O,D;60pOM, opraHH30Ba·o B€JiliJCll MHHIHf ./K€H8 Ha KOjeM je npHcycTaoaa.rro OKo 60.000 ,'byi\H. ToM npnJIHKilM 'H3)(3JIH cMo ·npor.rrac 1KeHa.Ma JyrocJiaauje. Y HallleM L\HpKyJiapy o opraHH3oaaay aKUHje 33 yrmc 'HapOI\HOr 3ajMa MH CMO yrro3opnJIII )(a Hallla opramnauuja Tpe6a TClK!IIIITe !I 3fHTai(Hjy 6aUHTll Ha CCJIO, H3)(3JII! CMO arre.n .IKeHaMa sa yrmc,· na HITaK ce MOJKe pella )l.a je Harna ·oprami3aiiHja Ha Tepe'tf\" apJio MaJio ypa,I\RJia Ha TOM nocJiy. Be3a ca cnH,l1.HKaToM Beli 1\yRCe speMeHa noc-rasJbaJio ce rrpel\ Hallly opra.HIT3aiinjy II Je)(IIHCTBeHe CHH,I\HK8Te IIIIT8I-bC pa)!a ca pa)lHHIIaMa. IJ:eHTpamiH O,l\6op Je,I\HHCTBCIIJ-IX CHH)(HKaTa )(0HITO je 01\JIYKY )(a je)!Ha ,1\pyrapHI\3, '!JiaH U:eaTpaJIHOf O,l\'6opa CHHI\HKaTa, Kao H rro je,l\aH 1\pyr l!JIH 1\pyrapniia y caaKoM OI\€JbCfbY U:empaJIHOr O,l\6opa 6yi\e 3a)(ylKeHa sa , npoyqasmue H rrpaBHJIHo pjernasaae csax IIHTaiba y , U:eHTpaJIHH o_ll_6o,p CHHAHI)ilTa crrposeo Je aeli TY caojy · Jo,I\JIYKY IT Ha csoje rJiaBHe 0)(6ope, rra je notpe6H? )(a ce HalllH f JiaBHII O,I\60p!i I!OB.elKy ca peny6JI!!KaH.CKHM 0)(60pHMa -cHHJl.HKaTa, YI<O.JTH:ko TO se11 HHje yqrnueHo. J-Ja Hallly HH!II\lljaTHBY IIOKpeHyO je U:eHTpaJIHH O,l\6op CIIH)(HKaTa Jlf!CT .,Pa)!HIII\8" y KOjoj !! Mil Cy)(jeJiyjeMO• 3a: ca)Ia 'cy H3alllJia )lBa 6poja . JJ:oHCCCHQ, je TaKO~ep pjellle>Ue )!a 3aje)!HllqKII BO,I\I!MO palfyHa 0 TOMe K8KO 6H HalliH OJl.60pH 6HJIH noi3e3aHH Ca <:YiHJl.HK8JIHHM TIO,UpJ)KHHU3Ma Ha J-hHXOBHM, TepeHHMa H no~ MaraJil! HM y KyJirypHo-npocsjeTHOM pai\y H pa,l\y no JIIIHHjH ,MajKa fi ,1\HjeTe", K30 ll Ha TO )(3 y HallliiM O,I\60pi!Ma 6yi\e Belin 6poj lKeHa pa,I\Hlll\a. U:eHTpaJIHI!' 0)(60p Jf,I\!IHCTBeHHX CHH)rl!KaTa IIOCTaBHO je npe)( csoje opraHII3aiiHje nonyJiaprr3Hpaae 3acje)(aaa lVl.U<P/l\ y PnMy II nonyJiap!!3!!paae KoH¢epeHIIHje lKeHa a3HCKHx 3eM8Jb3. Y pa)(y ceKperapnjaTa 61IJIO je T!po!Lycra H HecsplllaBama TibCTaB~'beHHX 3a1 ,ll.8T3Ka. fiJiaHOBH noje)JJJHHX C'eKII;Hja imcy y nomyncicm !!3BpllleHI!. Huje o)(plKaH cacTaHaK ceKpenpa. H PY!<OBOI\HOIIa opra.. HH3_3UHOHHX CeKII;Hja flO opraHH3HUHOHHM flHTafbHMa, WTO je 6!!JIO npe)(BH~eHo H noTpe6Ho. Y spoiin JielKe c je)(He crpaHe y -ToMe liiTO- HHCMO. 6HJIH.',ll.'OBO.JbHO peaJIHH KO)J; ilOCT8'BJbai-Da nJiaHoaa u 3a,l\a'T3Ka, a e 1\pyre crpaHe, y jom Hecpe~eHo'M nrnaruy Ka)(posa y caMoM arrapaTy IJ:enTpaJirror ·o_i:r6opa. fiJieHyM je npHxaarHo H3Bjennaj ceKperapujaTa IT rJiacao 3a npe,I\JIO)!{eHy ,1\CJieraiiHjy A<P/l\ JyrocJiaaHje aa !I J(orrrpec MJJ:<P/l\. sesrr ca RCeHaMa. JJ:pyrapHIIa Koja je Kao qnaH U:eHrpaJirror o,l\6opa 'CH.H,ll.HK3T3 33,UJ)f{eHa 33 Taj, pci,U, HMa1ie CT8JIHH KOHT3'!<T ca .IJ:eHTpa.rrHITM o)(6opoM A<P/l\ 11 npHcycrsoa.alie cjei\HW '!J,aMa A<P/l\ ir raKo 3aje)(Hli'IKHM casjeToBarhHMa rroMaraTn :Y pjelllaBa>Uy CBHX Ill!Tallia KOja TaHrHpajy 3aDOCJICHe )!{CHC. .·_:-r �IS / rpaMa onsapelba 6oJber H.'cpenHrrjer JKu!lora Hapoi\HIIX Ma-' ,03 , nporpaMa yqsprnnelba.n p,asHonpaBHOCTII, 6paTCTBa n Je- , .li;!!HCTBa Hapo)l,a JyrocJia•BHJe !'! o6es6e!)efba fhHXOBe CJIO- · 6o,o;e H He3atBHCHOCTH, IbHXOBOf. H8!llpeTK8 H ·6JI~fOCTai:b8, rrporpaMa recHe capa)l,fbe .c Me!)yHapo)I,HIH'M pa)I,HH'!KHM noKperoM, C )l,eMOKpaTOK!IM, aHTHIIMUep!!jaJI!!>CT!I'!K!IM cppoHTOM B1111a ToMumq: · Kor.tyH!!CTIIqKa na:pmja JyrC>cJiaB!Ije •rlo~nsa CBe MacoBHe Hapo)I,He opraH!!SaU.llje )\a np!!rpJie osaJ nporpa\l Ka~ V KOHfPEC KnJ 11 3A)l.All,l1 OPfAHI13Ali,HJE A<l>)l(-a; ·OHoj 11 Aa. saJia.Me csoje cHare sa I-heroBo rryHo ocrsapelbe. Y Haruoj seMJbll, :y 'lwjoj ·pa)I,HH Hapo)l, no)l, p:yKoso;r. crBOM KoM:yHHCT!f'rKe naprnje Hsrpa~.yje cou.HjaJIHcruqKv IIP,Ylll1'BO, .y Kojoj je ilap'j'Hja je)I,HHa pyKOBO)I,ena DOJIHHm<:a Cll!Jla, fbesnHe O)I,JiyKe, a •lfapo<rHro. KoHrpec, HHC.Y sHa'laJHH· CatMO sa qJ!aHOBe ilaprHje Ben sa Jl>l!IBOT GIITalle 3eMJbe. 36or rora je. nem KOHrpec KOM,YHIICTIIqKe naprHJe JyrocJia· BHje DpHnpeMaH H O)l,p:>!WH ys :>KHBQ 'HHTepeCOBathe CBHX rp.y.ll;6eHnKa Harne seMJbe, • thHXOB.Y CTBapaJiaqK.y capa.L\Ih)'' .ys Kao )l,eo Hapom1or cjlpoHTa. . . . . Opra·uusau.nja A<l'>)l(, Kao )l,eo Hapo)I,Hor cppoHTa, Je)I,Ha je OJ( OBHX MaCOOHIIX opraHHSa[\Hja npeKO KOjHX ilapTHja pamn Me~.y uajrnnpHM cJiojeBIIMa Harner Hapo.L\a. Km<rpec ilapmje je <160r TOra )I,Ora1)aj 0)1, B3Hpe)I,He BaJKHOCT\i 11 Y JKHBOT.,Y Hallie opraHHSaU.Hje. 0Baj nJieH.yM HMa .sa)l,araK 11a y cserJiy pa.l(a napmc;wr KoHrpeca· pasMorpll yi:nexe '!larue opra'l!nsaiU!je, Hapo'l!ITO· KpHTHlfiKHX H.e:UocraraKa .Hame opram13aUHje, Kao H .ua ycso~·­ j'll nocraBJbeHe 3a)l,a- H jorn .l(aJbe HX KOHKpern3yje. Ha raj Ha•qHH MH neMO O)l,fOBapaTH Ha I10SHB, KOjer je ,Y CBO'M npqrpaM:y na1 pmja ynyn!J!a .CBHM Tp,Y.l(6eHHI.\IHMa' Harne 3eMJbe: , ,l13Jiasenn ·ca OBIIM nporpaMoM npe.Ll: Maee. pa;:umqKe· KJiace, paJI.HOr -ceJballlTBa, uapo',lJ,He H'HTeJmr.enu,aje H CIB"HX OCTaJIIIX rpyl\6eH!!Ka KOje ey, CJIC)\enll I103HBY H rrapoJiaMa KnJ, OI\'HeJie rro6el\y y Hapo)I,HoocJio6o.l(HJiaqKoM pary ITP<trn.s CTp3HHX 3aBojesa,qa, ~o6opHJie HJI3CT Ka!TIHT3JIHCT8 HMO- HapXHje ,sa•cHoBaJia BJiacr 'P3.l(Hor Hapol\a H 3ano~eJia seJIH· Ko )l,eJio 1113'1'pa)l,fbe cou.rrjaJinc-rnq·I{or .Ll:PYIDTBa, KDJ sose .y csoje pe)l,ose ·CBe rpyn6eHHKe Ko•ju cy cnpeMHH )l,a ce aKTHB-HHM pa)I,OM saJioJKe sa ocTBape!be osor nporj)aMa, nporpa, Ma no6e)l,e 'II nsrpa)l,lbe cou.ujaJIH3'Ma y Harnoj seMJhll, npo- Cacs!IM je HeMoryne •Y KparKoM ocspTy 11cu.pncrn orpo. MaH MaTepHjaJI Kojll je aoHeo KoHrpec y TOK.Y sa·ce)l,afha. Pe·cpepam, )I,HCKycnje, nporpaM H Crar:yr sen cy npe)I,Mer cry)l,llpafha CBIIX qJiaHOBa naprnje, ~BHX aKTHBHCTa, CBHX TPY.I\-, 6eum<a Harne 'SeMJbe. Taj MatepHJaJI sanera !I rpa:>Kll .1\M'aJbHo npoyqasafhe n ycBajafbe. . Mu 6nCM·o ce OB)I,e .yxpaTKo OCI\PHYJIII ua onrnTH sHa~aJ KnHrpeca, lytKpaTKo ·trofJie,rr.aJIH sanaTKe KOJe 0H no:craBJba, a .l(CTaJbHHje 611 ce 'S3)1,p)!{aJIH Ha OHOM )l,eJIY M";Tepl!)aJia KO· jn ce uenocpei\HO Tll'le ,Pa.Ll:a Harne opraHH'Sa[]IIJe. . LneTH KoHnpec )l,ao je nperJiel\ reiiiKor, aJIH cJiaBHor llCTOpHCKOr nyra KDJ. npeMa pe'l'HMa .L\pyra T•rrra, H3HOme'fhe HCTO'pHje Hallie ilapmje, fbeHe )l,yfOPO')I,H'Illfbe 6op6e, •:YCITC· xa 2 CHeJJ.OCTaraKa, rpe6a ,IJ,a riocJTyJKH CB!II•M HamrrM_· Ka.UpoBHMa, a uapoGIITO MJia!)HM, a a ,cxsaTe cBe remKone. npen KO'jl!Ma je ilap:mja 'CTajaJia, O•fpOM3H SHaqaJ KOJll je l!MaJia y opraHrrsosat&y •6op6e sa ocJio6o!)efhe Harnnx Hapoaa ;D.Ll: O~<ynaropa H eKC'llJioaraTopa, Kao 11 sa H_3rpa.Ll:fh.Y ,cou.H]aJIHS· Ma. KDJ, nsrpal)eua Ha ocHClBy reO'p-HJe MapJOCIISMa-Jie!hliHHS".Ma, Ha .ocHOBY HcKy,cTaBa 13oJbiiH~BYPI'Ke rrapTnje, · Kao: M Ha ocHoBy HauniX BJiaCTHTHX HCKYCTaBa;:npeKaJIHJia ce IIIKHM ycJIOISHMa HJief3JIHQIC'FH, HapO,II,HOOCJio6oiJ;HJI3"4Ke •y. Te- 6,op- 6e, y casJia1),l!Bafhy rernKuna: co"\njaJIHCTli'IKe nsrpa)l,fhe. EopenH ce nporHB KJiacHor uenpHJareJb~ sc;H !be Kao H npoTIHB lberosl!x· areuara yHyrap napmje, JaqaJia ce, 'lk!CTeCBOje pei\OBe 01\ cp'p3K[\HOHarua, O!lOpT,YHHCTa II Kapnjep!!d·a. '-!l!lCTO'Ta H je)I.HHCTBO Harne ilapTHje, CTBOpeHII !lO.l( pyKoBOI\C1'BOM .L\pyra Tnra, 6HJIU cy HajsaJKHHjH rrpe.l(ycJioB CBHX IheHHX ycrrexa, TO jecT npenycJIOB rro6ena HarnHx Hapol\a. 36or TO>ra HaC II-D3H31Bafbe CJI31BHe l!CTOpllje Harne napTHje jom B!lme yqn )l,a qyBaM•q jea'HI<CTBO Harne ilapT!!,je. Y'lll Ha·c /(a MpSHMO 11 O)l,6ai.\HMO CB3KII HaiTa)l, Ha ila•p,THJ:Y, rm • �lS. ·14 . o.np)l{aBa:o ce noc.ne i)'Crrexa Harne o6HaBe, noc.ne ro;:r.nHy H ITO )\3Ha 0,1\ Ka,r<O je HaUJa.'aeMJba HOI\ pytKOBO)(CTBOM IlapTHje npHcrynu.na H3Bprneruy 'TuroBor neroro).ll!lllruer nJia-. , Ha Kao MofiHor cpe,l\C1'Ba 3a '1!3rpa,l\ruy .conHja.rrHaMa. KoHrpec je Ol\pMaBaH ,y sp.eMe IBeJIHKe rro6e11e rpyl\-6emma CoajereK·Or Caae3a Ha ,l(aJboj'>!3rpal\!h!i caoje conHjaJIHCT·Ht-IJie seMJhe, 1y 'BpeMe .naJher ja:lla'Iba seMaJba Hap-oJJ.He-. ,1\eMOKparHje, y BpeMe •cae Ben·er orrropa Hapo,l\HI!X Maca y: CBHIM K3HHT3JIHCTH-llKifM 3eMJb3Ma H nojal.JaHe ·6op6e 'IlOTJI3qeH>!X KOJIOHHjaJIHHx Hapo)(a. HcroapeMeHo, reK rrap ro,n;HHa. Kao Hajsel'm 3JIO'IHH He caMo npeMa IlaprHjH, setr H npeMa 6y)(yfmocnr OBI!X pa)(HI!X -Ma~ca. · · THrci je -o. roM-e Kasao: ,MH MopaMo t.IysarH je)l.HHCTBO Harne IlaprHje Ol\ CBI!X Hacpraja, jep je oHo aaJiora no6je)(e conHjaJIH3Ma ry Harnoj aeMJb!!." ' fipaSIUIHa 'IIOJI'HTIPIKa JIHHHja, tiHCTOTa H '-IeJIHlJHO je,UHH- C1'BO oMonyfiasaJie cy Harnoj 11ap11!!jH 11a ce noBeMe ca MHJIHO·HOKHM Maca>Ma paJJ.HMllKe EJiaee H CBHX pa)I.HMX CJIOjeBa " 11a HX p)'1KOBO!.\l! Kpoa HajreMe 6op6e. !1cKyeTBa ose 6op6e HMajy orpoMaH aHaqaj aa Haw ,1\aJbl! nyr. IlerH KOHrpec 1\DITp!!Heo je )\aJbeM ja'laruy pesoJTVnno. HapHor je)(HHcrBa KoMymrcrH'IKe naprnje JyrocJiaswje·. ll. Ilenr KoHrpec IlaprHje HapoqnTO je jacHo noKaaao qmbeHHU;y 1\a Hawn ycrrecl! I! na6e)(e· 'HI!CY 1\0.rraai!JIH eJiyllajHo, CTHU3 jeM HeKHX 'CpefiHHX OKOJIHOCTH/ sefl ,o;a cy eH·~reMaTCKWTipH'npeMaHH. Csa:Ka napoJia, ,csaKn rro'3:ws pa,nHHM MaCaMa 6uo je paaMorpeH Ol\ Harner py•KoBOI\CTBa y c'BerJioCTH TeOp!!je MapKCI!3Ma.Jiefhi!H1!3Ma !! CTaBJbCH Ha rrpo6y y lKI!B-oj npaKcl!. Yrsp!)eHI! Hei\OCranH 6!!J!!I! cy KpHm'IK!l H caMoKpHTH1fKM onc·prmaHH n ncrrpaBJbaHM. Ha raj HaT.JHH, PYKOBOI\CTBo Harne Ilaprnje, Ha qe,,y ca 1\pyroM THroM, CTBapaJiaq·KH je rrp!!MCfhHBaJIO TCOpl!jy MapKCH3Ma-JICfhl1H!!3-. Ma Ha iKOHK,perHe rycJIOBC •Y Harnoj 'J"MJbl!. 11oBe3aHocr Haill'I!X pa)(HHX Mae a c;a pyrwBOI\CTBOM. Harne Ilaprnje, ca 1\PYroM T!!TOM Ha qeJiy, t1!3pacJia je, paaBHjaJia ce H jaqaJ1a jeKpoa HajTeMe TO).IHHe I!JieraJIHOCTH H para, Ka,l(a je •!!!TaB HapOI\ CBa'KI!. ,1\aH noHoao ·6Hpao ro pyKoBo,l\cmo I! c KOji!M ' je 33TO Be3aH .CBI!M CBOji!M MprBaMa !! YCITCCI!Ma. IloHOBHHM 6HpalbeM TOra HCB,pyKOBOI\CTBa l(oHrpe'C je CaMO ITOrBpl\!!0 o.a.y 'll!fbeHI!I.\Y. ' III. Ileru KoHrpec IlapTI!je 'liMa 'BeJIH~<H, 3Haqaj 3a opraHH33!\l!OHo tyqB'P'llifieH,e Hallli!X rrap11!!C!<I!X OpT3HH3ai.\Hja, 'f HOB!!M •yCJIOBI!Ma '1!3rpa)(rue COI.(I!jaJIHCr!!'!'KOf .l(p')'U!TBa y 3CMJh!V ):(oHeceHI! Craryr npoH3HJia'3'1! Ra'lm i!IG Hallie 1\·0Ca,l\amrbe npaKce, TaKa H H3 lflcKYCTBa · EciJh'UJeBHLI'Ke rrapnrje. Ha · ocHoay ror Crary-ra Harna Ilapmja :he ce ,1\aJbe m3rpa1)Hsa- , rn Kao PYKO·BO)(efia KoMyHHCTI!'I'Ka rrapruja, a.saHrap)(a pai\I-!Kq~e K.naree H CBHX rpy,u,,6eHUKa, .H HCTompeMeHo nojaT.Jarn CBoJe Bese ca .BaHrrapr,HC'KHM -MacaMa. · IV. BpeMe y KqMe ce o,l\pMaBao nero raKo HaM )(aje f1eru KOHrpec KTIJ BeJIH•K·Y B3JKHocr. 0,1\pMaBao ce n6cJie ITOifle)(e Halili!X 'HapO,l\3 ')' 1Haf10.~I<HOOCJI060)l;l!Jja'<iKoj 6op6H, fTOCJie ·CBpllieTKa )lpyror CBeTCKOr paTa, UM'TiepHjaJIHCTH, Ha qeJiy ca CAL(, rrpurrpeMajy HOBH par. Cy.nporHocrl! ,HaMe\w 1\eMoKpa-rcKor ra<6opa, Ha qeJiy ca GCCP-oM, H nMnepujaJIHcTa CB8-K-HM )}.a HOM •CBe ·ce BHllle- 3301liTpasajy Ha CBHM TIHTa-.. fhl!Ma Me!)yHapO,l\He noJII!THKe. Par rrpo'rHB rp<,Kor Hapo,l\a, OHeMo•ry:ha'B3ifbe ·cnpoilo!)e>ba MHpooHHX ,yroBopa, c ynporCTaBJha'Ine pellle.fhy HeM3l..:IKOf Ili1T3Ih8, BKOHOMCKO IIOp06Jha~­ Balhe esporrCK'HX seMaJba :npeKo MaprnaJiosor rr.rraHa, apr a._ Hll30Bafhe paTH!!X 6asa, par. ITpOTI!B OCJI060)(l!Jia'fKOT ITOKpe-. · ra y Ko.rroHHjaMa HTI\, paao6Jirrqa-Bajy .aJIO·qHHaqKe HaMepeHMIIepHj3JIHCTa. Hosa JyrocJiaBHja, 6arn 36or rora ·rnro cy ·Y ruoj H3Bp .. rneHe. ,l\y6oKe peBoJiynHoHapHe · npoMeHe, 6!1Jia fe sell Ol\ CBor HacrajaiDa na cse ,II.o ~aHannner .n.aHa H3JIOM"e:Ha Haj_,_. MernfieM Hana)(y u xajnH HMITepnjaJmcra. Hefiy noHaBJbarn Il03H3'Te M3'X'liHaUHje aanci.)J.HHX 'HMnepnjaJIHCTa IIpOTHB HaUI0 3eMJbe. iA Kao HajHOBHjH I\9K33 fh'I!XOBe 6eCOMY'IHe MpMrue nporHs Harne aeMJbe HaBernfiy OTKjm:ha HeKHx nponeca Kojn ce y nocJie,l\rue BpeMe ·OI\pMasajy .y JyrocJiaBHjH. Ty MllCJIHM Ha nponec nporl!'B recranoBCK·I!X mnHjyHa y Jby6JbaHH 'II Ha rrpq!\ec npori!B .ycram!<I!X KoJba.qa .y 3arpe6y. KpBaBIH Xu-r.rrepoBH -KOJDati!H, ·opra~HH30BaiHH. n· no,n;ynpTH o.n: BaTHKaHa, CJiyMe ,D:aHaC 33H3,/J.HHM HMTiepnjaJIHCTHM3 .. y 1-bHXO· B!IM reJKr-baMa ,1\a repopoM a c.a6oraMaMa ·oMerajy Hsrpa,l\' roy Harne 3eMJb.e I! pas6ujajy ycnexe 'l!arnux rpyll:6eHHKa. Daa ITDI\M·YKJia 6op6a nporns tfioBe JyrocJiaiB!ije )(eo je on., rnre ·6op6e HMrrepHjamrcra nponm cppoHra ·WI.\I!jaJIHSMa H · HapDI\HHX 1\eMoroparHja •Ha qe.rry ca CcJBje11CK!iM CaseaoM. CHara ,1\pMasHor H 1\pyrnrBeHor ype!)erua Harne JyrocJiaBHje pa36Hja .o,se s.rro<mHa'!Ke nJiaHoBe sana,l\H!lx HMnepHjaJII!-. era, Haumx parHHX 3JIO<JHHaii,a H ·BaTHKaHCKHX Kpyro·Ba. Ha fhi!XO'Be noKyrnaj-e Ham Hapol\ O·)(roaapa jom BelluM pai\HHM ""'"" ~,. ... ,.~.~~ ~\ r:t,~J '~L �16 ) 17 •eJiaHoM," jorn s'ettoM 6y)J,HDrnny Koja je )J,o ca)J,a, na lie H !)'6y)lcylie, paa6HjaTH raKse H CJ>HqHe norxsare ..Y sesH c Tl!M HapoqHTO MOpaMo :nonpaBI!TH npOTHBHapo)J,Hy yJiory KaTO.JmqKHX- Kpyr.osa. KaTOJHP-I'KH ·c:sernreHHUH KojH ·cy .nasaJIH •O)J,perneHe pyKe ·H 6JI3fOCHJb3JlH, •01pfa:HH30BaJIR H CBOjHM ripRMepOM npe)J,BC>)J,HJIH M3COBHO y6Hjalbe HeBHHe )J,e[(e, Ca)J,a •Hs HHocrpaHCTBa :ys noMoli BaTHKaHa oner nCJKyrnasajy npH- · npeMHTH poncKy Cy)l6HHY HaJliHM HapO)J,HM3. l\oHrpec je .A·OnpwHeo )J,aJbeM .yqsprnlie!by KTIJ jorn jJ3efieM ITOJIIJITHIIKO:M je,D,,HifiCTBy HaUIHX Hapo,rr,a H IhHXO'BOM jorn q.sprnlieM 36Hjalby OKO TiaprHje, UeHTP'aJIHor KOMuTera n il,pyra Trrra, )J,OnpriHeo je jaqalby )J,eMe>KparcKor ra6opa, JliTO je HapO'IH'f'O BalKHO :y OBOM speMeH)' paCT,ylie p3THOXyrnK~qKe )J,eJI3THOCTII l{MnepnjaJIHCTa. . AJIH je j-orn je)J,Ha OK6JIHOCT )J,3J1a l\oHrpecy Harne Tiap:THje HapoqHTH sHaqaj. Tlem KOHrpec O!l;pJKasa-o ce y speMe Ka)J,a ce Ha Harny TiaprHjy, Ha uarn UK. Ha csy Harny seM·JbY H Harne Hapo)J,e 6auajy Henpase)J,He onT,yJK6e H KJiel)eTe Koje HMajy 33a [(HJb )J,a pas6Hjy je)J,HHC'I'B·O Hame I1aprHje, · .na yMalhe u oMaJioBa2Ke Harne rr-o-CTHrHyTe ,ycnexe, .rr.a pas·6Hjy Ham seJIHKH :yrJieA y ·cBery. KoHrpec Koju je TaKO ocseT.JIHo · Ham )J,OCa)J,arnlbu nyr, · name 6yAylie sa)J,aTKe Kao H nepcrreKTH·Be Harner passHTKa, )J,ao je jacaH H He)J,•BOCMII·CJieH O.lJ,rOHOp Ha ese ·OBe KJieBeTe, "43K H BHIIle - . OKpHO ·' je !hexos rrpasH cM!lcao. ,Upyr THTO ·O ToMe KalKe: ,Oso, ..il,pyrosH, Hllje caMo HaJia)J, Ha PY"<OBO)J,CTBO Harne I1aprHje, 'Os-o je Hana)J, Ha je)J,UHCTBD Hallie f1apTHje, OBO je H3·Tia)J, Ha 'KpB3BO CTeqeHO je,rr.:HHCTBO .HaUIHX Hapo,ll,a, D'BO je HG3HB ·CBIIM )J,enpyKTHBHH.-JJeMeHTHMa )J,a pyme Ose OHO JliTO •CMO M.ll 11!3 ·Cpeliy H3Jli'HX H3pO)J,3 rpa)lHJIII )J,O )J,aHaC; TO je IT03Hs· Ha rpaJ)aHCKH paT y Ha!lloj 3eMJbH, IT031lB H3 :yH!!JliTeihe Harne seMJbe." f10IIITO C•M3TpaM )J,a Hllje !l0Tpe6HO Ha OBOM MeC1')' ]ja•6paja·m •CBe Harne jaKe apr.yMeHTe :mpo11liB K.nesera Koje ce )J,aHac 6a1.1ajy Ha Harny I1apn<jy, ja 6Hx sac wrraK IJOT:ceTll.na Ha Ha}KpyiiHIIje KJieBeTe KO-je liCTO•BpeMeHo OTKpHBajy He Hallie rpernKe, seli CTpa!llHy ·sa6.ny)J,y HamHx K.neseTHHKa. 'Y .nHue Hamoj seJIHKOj Jby6a.BII npeMa CosjeTCKOM Casesy,· HarneM pyKoBO)J,CTBy, H<trnoj T1apn1jn ll qHras'oM HapoAy npe6auyje ce aHrncosjeTcim ll aHTHpycKH eTas. l1crospeMeHo Ka)J, CMO npe)J, QqHMa· CBIIjy H3JIO(KeHH Ha•rra)J,HMa liMITe- ~Hj3JIH'~T~, K3,IJ. rpT.IKH MOHapxo!flaiill:ifCTH CB3KO)I.HeBHO Ha Ha-, moj rpaHHII:II q11He HH3 npoiloKauuja, •Y6Hjajy. Hallie n-ojHIIKe, npe6auyje HaM ce )J,a CMo' rromJIH :y Ta6op IIMrrepHjaJIIICTa 'II ,n:a HaC je TaMO. o,n:seo T060·JK" YCKll Ha[(IIOHa.TIIICTIIqKH IIHTepec Hamer PYKOBOACTBa H lbiiXOB naHHqHII CTpax. npe)J, paTHHM npeT!baMa IIMITepffijaJIIICTa. ,[(OK Mil .yJiaJKeMO cse CHa•re y usrpa,n:lby COl\HjaJIH3Ma, ,1\0Kasyje ce ncrospeMeHo, ynpKOC Halli-IIM pa)\HHM no6e)J,aMa, KaKO Ce !<O)J, HaC rpa, )J,II CO[(HjaJJHCTHqKo .Apy!llTBO, O)J,HOCHO )J,a xolieMO )J,a ra rpa,n:HMo 6es CosjeTcKor Cas-esa H seMaJba Hapo)J,He peMoKpaTl!je, qaK H npOTIIB lbHX. YnpKoc TOMe !liTO, CMO JIHKBH-' ,DiHpaJTII· KallHTaJ!llC11WqKe eJieMeHTe :y 'f'!Ja)J,y II 'lliTO CMO '"f "ornTpoj 6op6H c ,lbuMa Ha ce.n:y, TBPAH ce )J,a Ko,n: Hae jaqaj.y KaiiHT3JI-HCTHtfKH eJieMeHTH .fl ,IT.a Ce H3IIIa-. seMJba pa3BMja 11e y HapOAHY perry6.nrrKy, seli •Y 6ypJKoacKy seMJby, jep T06oJKe HeMa o,n: Harne CTpaHe ·sao!llTpasalha KJIWCHe 6op6e, HapoqHTO Ea CeJiy, )J,a 360r TOra pacry KyJ!aqKH eJieMeHTll KOjll lie 6p~o JIIIKBII)J,IlpaTII Hamy OO[(HjaJIHCTllq:Ky H3rpa)J,Ih,Y Ha ce.ny. YnpKoc 'l'HlbeHH[(H )J,a KO)J, Jrac cBaKo 3Ha sa KoM,YHHCTH<rKy napnijy H )J,a je q!f!ras pa)J,HH HapoA cneAu, HarneM PYKOBO)J,CTB:y 11 I1aptujH npe6auyjy ·ce JIHK:BH)J,aTopcKe TeH)J,eHuHje Koje, T06oJKe, Tpe6a ,n:a )J,·OBe)J,y )J,O .nHKBH)J,a[(HjeHarne I1a·pTHje, nornTo CMO, ro6oJKe, sel) .nHKBH)J,HpanH a" BaHrap,DiHy ynory pa)J,HH'!Ke KJJa•ce 11 KI1J u npeAaJTII :pyKoBO)J,elie rrOSHII:Hje HapoAHOM <j:>poHTy. TuM KJJeBeTaMa, Hapo, 'l'IITO y noCITe)J,lbe speMe, npHAPYJKH.na ce 6eonpHHI.\HIIHje)IHa KaM.ITalb~ rnpOTWB :Harne 3eMJbe 'f 3'eMJbaMa HapO)J,He )J,eMOKpaTIIje, KOJ,Y, J8eHo,. ca BeJIIIKHM O)J,y!lleBJbelbeM rrpaTe H joJII 'ilOTCTH'I!)' >IM'il<lpHjaJI!iiCTH. f1D!llTO Harna flapTIIja H 'Hallili . HapO)J,II. 'HII•Cy MOf'.TIH IIpHMHTH KJieseTe Koje Ca)J,pJK'H D03HaTa Pe3QJ1YU11Ja HH<j:>opM6Hpoa, HalllH mmpnHuunuje.nHH KpHmqapH, y II0!'13IbK:3'EhY 6HJIO KaiKBHX HCTriH·CKHX apr-yMeHaTa, Ca)J,a HaCTOJe )J,a Hac •DH.TIOM u npeT!baMa nprwciiJ!e )J,a rrpHMIIMo ·ga ce?e HenpaB'I!Jl'He onTylK6e. Haj•e)J,aHJIYT m!rna seMJba nocJa.na· Je Ta•KO 6apeM H3rJJe)J,a ~ HenpHjaTeJb 6po I sa CBe Te SeMJbe II· sa CBe KOMyHHCTHqe napTHje. C H3JliiiM rpa~aHHMa, Kojn ocTajy sepHii C•BOM napTHCKOM pyKoso,iJ.. CTBy, ITOCTyllaJY" KaO Ca 'HajTeJKHM BJIO'l'HH[(HM8. flOCTyrraK •Ca HalllHM yqeHH[(HMa :y 'IeX~CJJOBa'l'Kqj, ·C ll!a!llHM rpa~a~ HilMa 'Y ~aHHJ'II, ByrapcKOJ c HapO:l\HHM M8lbHSaMa y Ma~_apC!WJ .II PyM)"HHJII, mqHM ee He MoJKe ·orrpaiB)J,aT'!I; Oaa J. noeryrraK M•H M'OJKeMo ,l(OHeK.ne pa;syMeTn. Y no~ MaJbKa:EDy Ma Ka1KB'HX ,ll;OK333 33 'IhHXOBe KJieBeTe,. ·OB3KBHM, �• 18 / noctynUIIMa 11 Tep~poM _npmcyn,n,eHThM apryMeHTWMa..c ,eiHJit Ca)(a OeC1'!1)\HO 'l!OIO:Y!IIaBaJY )(a yoe)(e Hallie HapO)(e, Heo6aBeiiiTeHe Jhy)(e ,y cseTy ~ a He sepyjeMo· 11 ce6e. BeJI:He HsjaBe HeKDJlli!J:ThHe <lBHMa naMa noaHaTHX )(eoepTepa Kap!!-. jepm:ra, aHToltnapT!!}CKHX •H \llHT!fHapo)(•HHX ·eJieMeHaT~. HJIK ynJiarneHHX naHHliC!:pa, ,lbHXQlBH tfl0'3'li:B'H Jra ,iyCTaHaK , Ha csprasafbe Ha!IIer na pTHCKOr li 1\pJKaBHor pyKOOO)(CTBa ~ MOJK)(a ll!Majy H<li<Y Bpe)(HOCT y Qql]!Ma !fa!IIliX KJieBeTHHKa ~ aJm KaKo )(a .y6e)(e Hac, Hmne Hapo)(e, 6opl.\e, rpaJl:HTeJhe aKTHB)fcTe Hallie cTsapHocrn? A !lira )(a KaJKeM? o repop.y Ha)( Ha!IIIIM ,yqeHHI\HMa y lJe!IIKOj. Ha!IIa seMJha Je raMo nocJiaJia XHJha)(e Haj60JhllX OMJla)(HHal(II ~ )(el(y HalllllX II3JlllX 6opal\a, aKTWBHCTe Ha!IIIIIX OMJia)(HHCK:llx opraHH3ai\Hj,a. Ose· Hallie OIMJia)l;HHL\e ca)(·a. rrprl<lHJhaBaJY )(a rrJhYHY Ha npo- . JIHBeHy KpB CBOjliX pOI\IITCJh3, )(a KJieBen:y ORO !liTO CMO 113· sojesaJIH lKpTsaMa fbli'XOBHX oqesa n M~jKll. A OH!.\a :- aKonope)( XI!Jha)(e l!a!II!lX OMJia).\I!Hal(a KO je f!e MOJKe IIOKOJle6aTI! HI! re_pop HI! o6enafba I!IlaK HpHC!lJie fbHX HeKOJllii\IIHY Ha HeKl'!IlOTirlliC, 113jaBy, !IITa TO 3Ha'lJ!I sa .y6eljHBafbe Ha!IIHX Hapo)(a? HHmTa. AJIH TO he 6HTII HeHs6pncHBII ,n,oKas l!ajTe}KHX aHTHJ(eMOKpaTCKHX, npOTHBlJOBetiaHOKHX M"'eTO,[I,a ,sa.:.. lli!IX KpHTH'13pa. . Y BpeMe rr6jaqaHe aKT!IBHOCTII HMTieplljaJII!CTa OBI'! KpaTKOB!I)(H!I KJlCBeTHlii(M KOp!!CTe Ce JiaJKuMa II cpaMH!IM micHJheM njloilis Hallie IlapTnje, p•yKoso.n.crsa, npoTli'S Raine seMJhe H naumx Hapo)(a. YkTMHa, re!IIKO je pasyMeTH 'Ka-· KaB l(l!Jh H KaKB;y KOp!!CT- MDJKe )(a liMa 003J<Ba 6op6a npoTHB je)(He seMJhe K~e )(aJia 'TOJIHKO np!!Mepa y 6op6H nporns <j}alllnaMa, Kao n y usrpanfhn OOI\lljaJI113Ma. AJiu seJIM-· KY rnTeTy ,o.n. rora He caMo sa Ha!IIY seMJhY sen u sa 'lrrtaBH Meljyl!apO)(HH pa)l;HiiqK!I TIOKpeT MOJKeMO sen )(aHaC 811)\eTH. HaiiJn Haj:iOI\11 Macosno o)(6al(yjy KJieseTe ll KaMTiafhy ·npoTWB HaC, I! TIYT KOjll HM TIOKa·syje Ha!IIa Ilapruja Ilp!!Majy K30 tsoj nyT. Ta Henpase)(na ocy)(a, re KJiesere HMajy '1<01\ Hac· sa noCJJel\lii\Y jom jaqe s6Hjafbe oKo IJ,K, oKo T'HTa, OKO nalller pyKOBO)(•CT,Ba. ,Ha KJI<"BeT'lii!'IKY KaMnafby He O)(rOBapaMO KJieseToM sen pal\ OM H ,ycnecnMa y usrpaJJ:fh•M coi(HjaJIH3-· ' Ma" - TO je -6,[(tOBOp •Hii:IIIHX p3.UHIL:Ka ··'CBIHM: KJie'BeTHHUHMa· 1-r. TO je HCTOBpeMe'HO ll je)(HHH llYT ,n,a liM ITOMOrHef,!O )(a !IIT0' npe 'YBlll\e csojy rpem&y. 19 A !IITa )(a Ka}eM o ndjasaMa noje)(HHHX Ko.ire6JhHBal\a .H naHH'Iapa KO)( HaC? 0CT3JI!(, cy ·OCaMJhell'H II !(a HaC cy OHII Ben ocpaMoneHH 0)\ lla!IIHX pa)(HilX Mll!Ca. . . \ Iler11 Konrpec, nocJie )(eTaJhH9r pa·aMarpa!ba )(Oca)(a!IIther nyra Hallie 6op6e 11 nOJI!ITH'IKe cnryai\Hje y csery, •YTBP.1\liiO je )(aJhHH nporpaM IlapTrrje sa liOBY eTany Hallie 6op6e. 0 TOM ITporpaM KaJKe: ,,KllJ Ha qeJl)' paJJ:HH'IKe KJia.ce H 'IMTaBor pa,n,Hor napo,1\a rpa.n.a ll ceJia oKynJheHor ,y orpoMHOj seni'!H!I y Hapo)(c HOM <j)pomy, 6op11 ce y ca)(a!IIfboj eTanH aa uarpa,n,fby coI\HjaJIH3Ma, Kao npse <j)aae KOMYHHSMa, TO jeCT, sa rrsrpanfhY ra,KBMX 1\PYlliTBeHHX 0)\HOCa y KOjHMa he cpe)(CTBa trp0H3BO,ll,fbe 6uT!!' no,n,py!IIrBJheHa, npoH'SBONha nJiaHCKH opraHHsosaHa, ryHHillTeHe MOryflHOCTH eKCITJI03T3UHje l!OBei\a DJI. l!OBeKa, JIHK'BH)J.1HpaH.KJI3CH-H 3HT'arOHH33M H npHMefheH .npHHUHTI: CB3KO npeMa CBOjHM •C'HOC06I-{OCTHMB,, CB3K-OMe npeMa fberOBOM pa,n,.y." . Taj nporpaM sen je TIOCT30 nporpaM Haj!IIHp!!X Maca Ha-' llii!X HapoJJ:a. lJHfbeHHI\a JJ:a je lleTII KoHrpec 'ca CBHX crpaHa ocsenmo nam ,n,aJhHII nyr, rroKaaao jacny nepcrreKTHBY Kao H KOHKpeTHe ):(3H3IIIFhe 33)l3TKe; l!HfiH H3 KOHrpeC'HOr MaTe- pnjaJia, a Hap·oqnro us 1\0HeceHar IlporpaMa, •cHaJKHO opylKJe Sa )(aJhy MOOHJ1!13al(lljy CBHX CHa;ca Koje cy IIOTpe6He 3a IIOCTH'r'HYDe TOr BeJII!KOr I(HJha. . IlporpaM IlapTHje y CBOM rpeheM )(eJiy rosop11 o JI!IHI!JH KITJ 11 o Herrocpei\HIIM sa)(al\l!Ma y ca,n,a!IIfbOj eTaiiH 6op6e aa ocrsape!be COI\I!jaJI!ICT!lqKor 1\pymrsa. 36or rora )(eTaJhHO nosllasathe rrporpaMa, fbero>so rrpoyqaBafhe y u.eJ!HHH, Kao' H rrpoyqa-salhe rroje,n;IIHHX rrHTaiha H3 I-beTa, JJ..a'Ba:he ~BJ;IM H3IJJHM_ a·KTHBHCTHMa MOryilHOCT ,lla ce~· •CHaJHpe 'J CB3- KOJ CHTyai(HJH, npe)( CBWKJIIM Sa)(aT!WM !I )(a TeopHCKll HaOpyJKaHI! u npaKTli'IKH ocnoco6JheH!I npHcr-yne fberoBOM pelllaBafby. Ilo!IITO je .y MOM pe<j)epary HeMor.yhe .n.eraJhHO ce aaJJ:plKaTH Ha ca)(pJKajy IlporpaMa KITJ, ja hy a6or I(eJli!He Ha:'eCT!! CaMO OIIneHHTO HajoCHOBHHje KOHKperHe 3anaTKe KOJe OH IlOCT3BJha: yqsp!IInefbe 'II HSrpal(fba Hapo,n,He J?Jl3CT!I, Y'IBp!IInHsafbe paBHonpaBHOCTH uapo)(a JyrocJiasHje H o6es?el)efhe npaBa Hai(HollaJIHilX Mafbi!Ha, noj<)'laH pa.n. sa COI\1!JaJIHCTHqay H3rpaJJ:fbY Hallie seMJhe, naBpwasafbe sa,n,aTaKa Ile:r-oro)(n!IIfher nJiaHa I!HI\YCTpHjaJIH3ai(Hje H eJieKTpH<j)HKa1\HJe 'Y 1\MJhy npeTsapafha JyrocJiaBHje y pwssHjeHy HHI\YcrpHC'KY 11 TIO.JhOillp11Bpei\HY seMJhy, llapO'IHTa 6p!!ra aa COI\11; �_20 21 ' ./? jaJiaCT!NKII npeo6paJKaj 11 •yHanpel)eEbe <i\'o;wrrp!lspe.ne, Hapo'lMTO Kpos aeMJbOpa.nHII'l'KO sa.npyrapcTBo, sa KYJITypHo IIOJ1113alhe ceJia, iiiOJ1!1Salhe JK!!Boraor H!lsoa pammx JbYJ111, no.nHsalhe npocseTe 11 KyJmype, !Y'l'Bplllnelhe 11 •y.casplllasa.lbe JyroCJIOBeHDKe a:pM!!je, !Y'l'Bplllnelbe HeSaB!ICHOCT!I <!>HPJ II lbeHe tiBpCTe IIOBe33HOCTH C 6JIOKOM ,[l,eMOKpaTCKHX 3eM3Jb3, Ha qeJiy ea CCCP.oM. Y lh!IXOBOM nssplllaBalhy KDJ ce oCJia!ha Ha paJ1H•II'l'K!Y KJ!acy, opraHH30BaHy •Y Je)1!1HCTBeHIIM CIIHJ1i!KaTHMa, Ha Hajlllnpe Mace oroyrrJbeHe y , Hapo.nHoM <jlpoH'J·,y, .OMJiaJ1HHOKJIIM 11 JKeHCKHM .opraHnsaunjaMa. T·iiM· Ma•CO'BHIIM opraHusaunjaMa PYKOBOJ111 napT!Ija. DpeKO lb!IX OCTBapyje CBOj · nporpaM H M0611Jl!IIIJe 'MaoCe Ha CBaK0)1HeBHIIM sa.nani!Ma y ·OKBilP¥ csor rrporpaMa. TaKa je rrporpaM KDJ !ICTospeMeHo u rrporpaM CB!!X MacoBHIIX opraHH3ai(Hja. DporpaM KDJ ll lheroBe sa.naTKe ycsajajy pa.nHe Maee JyrocJialllije u 3aJiaJKy ce '!Ia lb!IXOBOM ocTBape!hy. Pa.n Mel)y JKeHaMa H!lje HernTo O,!J;sojeao o.n neJioroyrrHor pa.na u 6op6e Harne DapTHje u s6or rora MM He MoJKeMo Ha !hera rJie)latH O,IJ.BOjeHO HJl'H qaK MHCJIHTH ,IJ.a Ce M3 qli1'3- BOr, KOHrpeCRO•r MaTep!!ja.~a, HS CB!IX pe<jlepara, )1HCKYCHja, DporpaMa, Harne·opraHl!sanHje Tnq'e caMo oHaj .neo Koju )l;HpeKTHO roBOp!! o pa.ny Mel)y JKeHaMa, o A<P)K. Mu MopaMo •yseTH y o6s11p 'l'HTas MaTepujaJI KoHrpeca, a npuMe)(6e !! J(HpeKTHBe KOje fOBOpe J(!!peKTHO 0 HallieM pa.ny I!OMOnli tie HaM ,!(a ta KOHKpeTHO np!!MeH!IMO. neT!! KOHrpec KnJ YKMao je Ha OCHOBHe MOMeHTe !Y pa3B!ITK!Y a,HT!!op~CTll'l'KOr oppOHTa JKeHa JyrOCJiaB!Ije I) KDJ OCH,OBaJia- je sen 0,1( CllOT rroqeTKa pa,l(a. M'el)y 1KeHaMa Ha HayqHHM OCHOB3M3 Ma·pKCH3M3-JielbHHH3M3. MapKcosa OTKpnna, )(a no)(pel)e(IIH rroJIO·JKaj JKeHe npousimasn us cyrnT!!He KJiacuor .npyrnTBa, ,!(a ra Hllje MOr,yne !13MeHHTH HeK!I':' pe<j:>opMaMa y OKBHpy KaiiHTa_JIIICT!l'l'KOr J(pyliiTBa, sen )(a Je <jlaKTH'l'Ho ocrro6ol)e!he JKeHe Moryhe caMo •Y 6ec. KJiacHoM J(pyrnrsy, Jecy reopHCKa ocHosa ql!TaBor pa.na KDJ Mel)y JKeHaMa, . . , . 2) .f5DJ, •Y J(yxy_ HOMeHyTor npHHU!IIIHjeJIHOr C'TaBi!, 'Ben Y CTapOJ JyrocJiaBHJH rynopHo .je opraHnsosarra rroKper JKeHa. Kao )(eo onrnreHapOJ(Hor noKpeTa y 6op6u npoTHB eKcnJio~Taropa sa cs~rasalbe .KJiacHor .npyliiTBa. Mo6llJI!!SHpaJia Je JKeHe sa saJe,I(HGJqJ<y 6op6y no)( pyKoBOJ(CTBOM pa.n- Hifl-IKe- KJiace, noBeauaaJia ~Hxoae aaxTeBe ca saxreBHMa tJH- . TaBOr pa,I(HOr HapO,I(a, K3•KO ~lll MeHe KaO aKT!IBH!I yqeCH!IUH 6op6e "'ornp>~!!eJie ocJio6ol)e!hy ·pa,l(uor Hapo.na a TI!Me 11 ClEOMe BJiacmroM. Ta·Ko je KDJ pas6Hrra yrnuaj peaKnuje Ha fV):3Ce )KeHa H H3 lbHXOBHM BJI3CTHTfiiM HCI{j)fCTBHMa I)'K33HBa- Jia HM peBoJiynnoHapaH rryr 6op6e.1aj .ynopaH pa,l( Daprnje Mel)y JKeHaMa IIOKasyje HapO'l'llTH ycnex 1y ,1(3HHMa <jlaliiH) CTHqKe OKynanHje JyroCJiaBHje, Ka)1a JKeHe, Ha II03H-B llapTHje, Ma·COB!IO CTynajy •Y pe,I(OBe ·aHTII<jlaliiHCTII'l'·KliX 6opau:a. 3) Y TOK.y HapOJ(HOocJio6o,I(HJia'fl<e 6op6e llJ\ KDJ rrpHCTyna 11 opraHusanlioHOM yqsplllne!hy aHT!IcpamHCTI!qKor noKpera JKeHa !I 1942 <jlOpMHpaH je Ha 3eMaJbCKOj KOH<jlepeHUHjH AHrn<jlarnHCTH'l'KII <jlpoH'r JKeHa JyrocJ!a!Bilje Kao rn11po~ Ka je)(llHCTBeHa opraHHsanHja H nsa6paH ll,eHrpaJIHH. o.n6op. Ta·Ksa 3ace6Ha opraHns~·nHja JKeHa :OM·orynHJia je H>l!XOBY Hajlllupy M0611JII!Saunjy. 3ace6Ha opraHnsauuja, .naKJie, H!lje HHKaKo sHaqnJia O,I(Bajalhe l!(eHa l!S saje)(HI!qKe 6op6e, sen Haj60JbU H_aq!IH }bl!XOBOr nose3!1Balba c EbOM. Kao .neo HaponHor <jlpOHTa, A<P)K liMa orpOMHe .y.cnexe !Y M061!JIHSa. UI!Jll JKeHa. sa sa.naTKe Hapo)1Hoocrro6o)(HJia4Ke 6op6e. OH . paSBHJa HaJlliHpH IJOJII!Tl!'l'KII ·pa,l( 1 opraHI!Syje HOMOn HapOJ(HOOCJI060)111JiaqKoj BOjCUll, CTBapa MaCOBH!l OCJIOHa[\ HapO!l.- · HO J BJ!aCTH. . · 4). I1o6e.noM y Hapo)(HoocJio6o)(HJiaqKoj 6op611, perne. ~beM OC~·QBHOr IIHTalba peBOJIYUHje - miTai-Da BJI3CT1I KOjy Je Y:CBOJuo pa.nHH Hapon liD)( pyKoBo,l(ersoM KDJ, -~ perneHO Je H nHTalhe noJioJKaja :rreHe. Y Hosrj JyrocnasHjH HHJe pCTao HHJe)(aH saKoH, HHJenHa ype,l(6a ns CTape "JyrocJiaBHJe _KOja 611 )10'llyrnTaJia HepaBHOrrpaBHOCT JKeHa. )KeHe 'Y HOBO] J,yrocJiaB!lj'll paBHOonpaBHO yqeCTByjy ,y CBHM rpaHaMa }l{'l1BOT3, UO-CT3JIH cy CBeCHH rpa,UHTeJbU COI~Hj3JIH3Ma. 5) DocJie ocJ<o6ol)efba, KDJ 11 ,l(aJbe pasBHja A<P)I( Kao )(eo Hapo.nHor <jlpoHr~, Kao •OHY Hajnoro.nHHjy opramrsanl!oHy <jlopMy ·sa M061!JIHsaunjy MeHa ,s'a Hsrpa.nfhy couujaJIH'3Ma, sa fhHXOBO IYBJiaLJelbe y opraHe--Hapo;:r,He BJiacTH; sa 1-hHXOBo 'B3CITIHT3Ihe ·IY JJ.yx,y C·OI.I;Hj3JUI3M3, ca noce6HHM I:f Hlipo'l'IITO osaJKRHM sa,l(aTKOM .n_a pan•u Mel).jt·'Haj•sao~ra.JI1llj'HM, rraCHBHHM M3C3-M3 JKeHa K·Oje, ynpKOC TOMe lllTQ. je y Hamoj ~"MJbl! •!YKHHyTa Hepa£HOnpaBHOCT TIOJIOBa, jOlll yseK He, SHa- jy )(a Kopncre _cBoja npasa. Dope)( Tor a MacosHor pa,l(a Me-. l)y JKeHaMa KOJH Je Hap<nHTo saJKaH Ha ceJiy, A<PJK: .no611ja II .npyre 'C'BaK0)1HeBHe KOHKpeTHe 3a,l(aTKe y H3•rjla,l(lbf! CO'UH- �23 22 jaJII!~Ma· ~ K~o cnenmjmqan 11 rpajan 3a,1\aTaK je capai\H>a C3 HapOI\HOM BJ!atuny .Y nHTafbHM3 3arn'fl!TB MaTepa I! ,1\Bil,e. . A<I>)K y nocJiepal'HOM nep!IOI\Y npercraBJba I! nose3vje "'eRe JyroCJiaBI!je . Ca C'BBTOKIIM aH'!,'!Hpaill'!ICT!IqKI!M ,1\~MOKpar­ CKHM <jlpOHTOM )!{BHa ·.Y 6op611 3a MHP I! ,1\BM6Kp3TI!jy. , 3a H3HprneH>e OBI!X 3a,1\aTaKa Tiapr11ja rrponaJia31! I! pa3BHJa 0,1\fOBapaJYllB 'opraHH3all,IIOHB <jlopMe. · 6) Dope!\ · nocrnrnymx ycnexa y pal\y Meljy "'eHaMa, Tiem KOHrpec KTIJ yKa3aD je 1\3 rn ycqec11 jom yst>K ne Ol\r·osapajy MOTYllHOCTIIMa H ,1\3 liMa jom MHOfO HB,1\0CT3T3K3. Hajo3611JbHI!jn HB!l:OCTaraK je npeMaJia aKTHBI!33l\llja "'ena, Hapoqi!TO HaJ3aOCTaJII!jHX )!{ella . . Y3pOK osor I! 1\pyrnx He,l\ocraraKa Jiexm n y Kpyrocm H jB,I\HOJ!HqHOCTH opraftl!3al\HOH!IX <jl·opM•!!, Kao II V TOMB ,1\3 ce MHore ~arne opraHH33Il,llje H pyKoBOJ.<CTBa He- opujeHTI!my Ha CBOJB CIIBil,H<jJJiqHe 3a)\aTKe !I Ha Taj Haqf[H ry6e BBsy Ca .IKeHCKHM M3C3M3. · Koje 3aA3TK,e TIOCT3BJb3 nern KOHrpec KllJ npe,l\ anm!jJarnllcTnqKH <jJpoHT >Kena Jyrocnasuje , 113 OTirnTHX 3a,1\aTaKa KOjl! CTOje npe,l\' TiapTHjOM !1 H3p01\I!Ma Jyro.CJiaBIIJB,. H3 Kp!irHq!KOf OCBpTa ·Ha HB,I\OCTaTKB Harner pa,na, 'K30 H H3 .HapOLIHTO rrpe.[( HaC ITOCT3BJbel:IHX sa- ,1\aTaKa y pe<jlepa nil\! a H qporpaMy ITaprnje, ,li!O)!{eMo .yrnp-" .UHT11 cJie.u.eD.e Harne sanarKe: · I) Hajiunpn noJIHTI!'IKH ·pal\ Meljy "'eHaMa, a napoqwro Me~y H~j3aocraJmjHM nacHBH~M )KeHCKHM 'MacaMa. · K3KO HliJe HOBH 33,UaT3J;<: Y To HH~ CBHM HaiiiHM :YiflYTCTBHMa, Ha ca- CTaHil,HM3, KOH<jJer-HJaMa H KOHrpeCI!Ma MH ra l!OCTaBJb3MO. Ha HameM llpyroM, Kon.rpecy 1\pyr Tnro ce l!apo'!I!TO •KPHTH'IKH ocspnyo Ha osaj aa)\aTaK. AJ!•H jom yseK je ~am pan raMo r,l\e Hac TiapprJ3 nenpeKHI\HO ynyliyje najcJraOHJH . !13 KOHKpeTHHX llO,UaTaKa KDje (re H3f!BTH 1\pyrapHil,e o Ha6opnMa o,1\6opa A<I>)K, o npo6JieMy cKnl\aH>a qJepei,Ie, ~lfKBII,I\all,UJJ!. HemiCMBHOCT!J liT)\,, M!J neMO MOJiH jaCHO yoIHTH ,na .~BOJHM 'pa,ll;OM HH_ H3.l(aJieKa H'HCMO o6yXB3THJIH Haj3aOCTaJilljC *BHe .. CJia6 pa.u A<I>)K I! a ceJ!y, Meljy Hail,noHaJI_ · HUM -_M3_'lhHH3Ma.' JOlil y:BeK OCT3BJb3 MHore )Ke·He B3H CBaK0- 1\HCBHOf YTI!Il,aJa Hame flapTHje, a HeKe pannje aKTHBHe "'ene na~I!B1!3HpaJJe cy ce, 6poj )KeHa y napDI\HHM o.u6oonMa onao Je. · Ca!l:p"'a j Harner noJIIIT~'IKOr 11 yonrnre q!frasor Harner p31\a Meljy *eHaMa - jep imje Monylie Kpyro 6,1\sajaTII no, JIIITIWKI! pal\ ITO pa3HIIM rrpaK'rl!'llli!M lii!TB!bHMa - Tpepa ,1\B je no,n,Hsaae ·no.nHrHqKe esecru Hajrnap·:Hx Maca JKeHa, lbH ... xoao saorri!Tal}>e y JJ;yxy col\lljaJIH3Ma. . Kpo3 raj pal\ Ml! Mopa'MO YHHrnTI!TH i)'TIR\aj rrportaraH. JIB C'BprHy'l'liX BKCIIJ!OaT3TOpCKIIX KJiaiC3 II CBa)<ojaKIIX HMllBpujaJII!Cru'IKIIX 3!fBH3Ta, pa3BHja'l'li 6y)l,HOCT y 6op6!! ·rrpQTfiB napo,mHIIx'uerrp!!jareJba 11 rnTBTO'l!!Ha. Kpo3 raj pal\ Mil lieMO jorn ,1\aJbe BaCITHT(>BaTH Harne )!{BHB y 1\•YXY COil,lljaJIII. CTII'!K.Of naTp110TII3Ma II IIHJepHail,IIOHaJII!3Ma, ·pa;3Bllja1'1! 6op6y npoms MHCTIIU,H3Ma, rrpoTIIB yr!!IJ,aja peaKnnonapHor C·BelllTBHCTsa HTI\. Kpo3 ·'raj noJIHTII'IK!I pa.!\ Mel)y "'ena>ra H'). OCHOBy pBBOJLYIJ,HOHapHe TeOp!!je MapKC!13'Ma-Jie!b11Hif3M3: IID,lll!tm lieMo )!{eRe Kao .· aKTfisHe qJiallo:ile HapOI\HOr <jlpoHTa, oMoryli11lieMo liM ,1\a ce o,1\a3osy rro3HBY ITaprnje - Aa ·CTYne 'Y pel\olle KITJ. 2l K,yJITypno-rrpocseTJIH pal\ Meljy -HaMa rpe6a .ua HaM IIOMO)!{B 1\3 l)''lBpCTHMO UOCTHrHYTY pas\IbrrpaB'HOCT )!{eHa, ,1\a oMorylil! "'eHaMa yno3Hasallie ~hlfXOBOr rroJio"'aja y Hame'M 1\PYillTBy, ,1\a HX na,yql! ,1\a ce •cJiy"'e•caojiiM np-aB!IMa. Ham ,1\0Ca)\alii!bll KY mwpno'npODBBTH!I pal\, I! nope!\ se.Jin'KIIX ,ycrrexa, 6onyje KaKD 0)\ rtpeMaJie mHpHHB TaKq !I HIICKe~ !11\ejuocnr. MHoro nyra Mil ·ae 3Ha-Mo ,1\a y pa3Hi! <jlopMe KYJI-. Typ!jo-npocsernor pa,l\a y.neceMo BI:Illle 6op6e aa pa'3BIIjaH>e noJIHTHqKe CJie,u.Hu.a Ha To mVra ·Hapot:IHTO niTeTHHX rroCeJiy, f,II,e K3TIHT3JIHCTHqi!{H KyJial!KR eJieMeHTH cseeTH :iKeHe. . y 6op611 rrpOTHB COil,lljaJI!ICTIIqKe peKDHCTP.YKl\Hje nOJbOllpliBpe,l\e, rrpOTHB. Mepa l!apO,I\l!B BJiaCT!I, CBaKO,I\HeBHO IIOKyrnaBaj.y ,1\3 CBOj.OM 11,1\BOJ!OrHjOM 'yrnqy Ha M3:CB ·pa)l;HHX CeJba~ Ka. YnomeH>e' Bllrne Hl\ejnocT!I y Halll royJITypno-rrpocserHH ll O'llrnTe 'IIOJllll'llqKH pal\ HapoqHTO je BalKHO y ,1\00a Ka,l\ cy CB .II0'3HaTH.'KOJie6JbiiBl\!j, naHIIqapl! II C'BI! OHI! I<Ojll HeMa. JY sepe 'Y slfare HarnHX pa,I\.HII~ MaCa, Hame TI_apmje, KDj'll HBMajy Bepe y H3rpal\rb.Y CO!l,lljaJIH3Ma •Y H3lllOJ 3BMJbl!, 110· qeJI!I ,1\a ICB CJ>y)!{e <jJpa3aMa 0 fbHX·OBOj T06d)!{lbOj 6op611 3a · q!fCTOT.y M3pKC!13Ma-Jielbl!HII3Ma, Kp!!jynll ce H3a <jl'pa3a 0 Jby6aBI! rrpeMa CosjeTCKOM CaHe3y, o sepnoCTII 1\BMOKparCKOM Taoopy HT)\., a Hamoj flapTHjll rrpe6a,u,yjy 1!3,1\ajy CBB- . ra osora. • ' \ �25 24 nope)( ~ora uarn Kymypuo-npocaeTHH PM Tpe6a 11a !13·llPIDH MHOre rrpoMeHe y ·CB3KH)\3llilheM JKI!BO'cy Hallii!X pa)(-, .Hllx Maca. nocJie yKI!)\a!ha eJ<Cl[]JIOaTaUI!je qoaeKa ITO. qoaeKy, II~­ 'cJie 'CTaapa!ha MOryJi.HOCTI! )(a CBaJKI! pa)(HI! qoaeK· 1\00I!Je 'pal\ 'II npHCTOi'ffiY 3apal\y, Morylinocm )(a cTaJIHo noi\I!JKeMo npol\yKTI:lljy MHOrHX npe)(MeTa )(Heane norpom!he, Ml! He Mo~ ·JK.eMo BRine CMaTpaTR Oe)!:y, IIpJbaBlliTRHy, 3aOCTaJIOCT, KaO. Reke HYJKHe IIOCJ!e)(RIJ:e COTI:I!jaJIHC>r nopeTKa,. Be,Ji Y lbl!Ma, .MqpaMO BH)(eTI! ·OCTaTaK npdlliJIOCT!I, MpCKe OCTaTKe 'He3Halha !! He3a!!HTepecoBaHOCTH, Koje je Kaiii!TaJI!ICTHqKQ 1\py.lliTBO cmCTeMaTCKI! raji!JIO y pai\HHM MacaMa jep MY je TG · oJiaKmasaJio !hi!Xoay exmJioaraTI:rrjy. TH ocral\H cy )(aHac HajBeJi.H HenpllljaTeJb H~npeTKa. 3a fbHXOBY Jl!!KBI!)(aUHjy MH CBaKO)(HeaHO CTBapaMO ,!::Be Billie MOryJi.HOCTH. MHCJII!M )(3 ·Hefty rrorpemHTH axo TBPI\HM ):(a je JKeHa·I\O Koje Mli ~meMo jorn y CBOM paAy CTI!r JIH Ha jqerulie HocnJiau saocTaJiocm H He3Ha!ha --" rnTo je oner nocJie)(Hl\a !heHor noJioJKaja y crapoj JyrocJiaslljlj;,.~ H so or Tor a je Ham pal\. Me~y, THM JKeHaMa ol\ TOJIHKd'<ilehe aaJKHOCTH. MH MOpaMO JKeny HayqHrH ·1\a MpSH. CB6jy HepaanonpaBHOCT Koja ce )(aHac jom KOI\ MHoro XHJba)(a· rrpaKntqKH Kpnje HSa <j:>epel)e H 1\pymx, HaKo · Maihe BHI\IIHx Hl!Bl!Ka; Ml! M·opaMo oc.JJOOOI\I!TH Mace JKeHa · Ol\ cyjeBepja, pa3HHX rrpel\pacYI\a HTI\. To je 1\·yroTpajaH H · :ynopaH pal\. Hero TaKo Mil MopaMo rrpeKo pal\a HamHx opraHH3aTI:I!ja· oql!CTHTH, OKpe·qHTH, on paTH Harne KyJie,. liSOall;Jf1 . Til HS lhl!X cpe)(!h·OBeKOOHa Of!bHWTa, yHeTH y KyJie Jqiesere,' . . H Ha,)''lll!Tll Ce O)(pJKaBa!hy ql!CTOJie H OCHOBHHX XHrHjeHCKHX i)'CJIOBa. Haaw joru nocrojn HecrarnHTI:a paSHirx CTBapn )(HeB· He II0Tp0Ullbe, HIIaK4:"foJKeMO TBpi\HT!I ):(a llO)\USa!he lK)lliOT- · · :Hor craHI\ap)(a He !11\e y KopaK ca rro6oJnUla!beM·onmrnx Ha··mHx ·YCJIOl'la a ycnexa y npnBpe)(H. Mil' He MOJKf'Mo saMHCJIH··. JIH H3rpaJ\!hy counjaJIH3Ma . 6e3 HCmBpeMeHOr ncii\I!Sa•lba 'cTaH)(ap)(a JKH'BOTa, a HapoqHTO 6e•S HCTOBpeMeHOr IIO)tll3a- H:i3 Te)I{f:be 3a rio60Jblli3JheM }KI{B·OT3 IH8IIHIX ~pa,IT.HHX Ma·C3, · ' HapoqHTO Ha ceJiy. 0Bo lie ripHB)'liH cyBHUlHY pa)(ny CHar•)' . ca CeoJia 1y rp31\, OBO Jie IIOTCTHI\aTH Ha B~Jiy IIPOI\YKI\lljy, . Ka BOJbH )(3 ·Ce ITOJbOIIpHBpe)(HH >ITpOHSBO)\H pa3Meibyjy Sa HHI\•YCTpHCKe HT)\. • ' 3) HapoqHTH sa)(aTili{ KOjii je .Oem KOHrp.ec IIO)(ByKaO· sa· pal\ Harne op•raHHS31\Hje jecTe paaBujalbe qHra!lor cacreMa ITOMOITH pai\HOj JKeHH H Majn;H. )lpyr Kap)(eJb y CBOM pe- <j:>epary HarJiaUlaBa norpe6y HajTernlhe ~apa)(!he A <I> )I( c Ha- · pOI\HllM 'o)(OOpHMa, s)\paB•CTa~HHM opraHHMa, CHH)(HKaTHMa, UpseHHM KpCTOM UTI\. n Ha6paja ycTaHoae Koje lie o6es6eJl.HTH TY noM:o:h: MaJKY uopo)J,IHJ]HIIITa, caiBeToBaJlHIIITa ·3a CT3HO'B'HUITa Bell ynocJieHHX pa)J,HHX M3jJKU, T3KO H IC3 CT3HO- B'HlliTa sa)(ataKa MOOHJIHsan:Hje ROBe Mace JKeHa y npHape1\H. Ees THx ycraRoBa Harna napoi\Ha sJiacT Helie 6HTH y . crarhy npimyliH Ha !!SBprnetbe HaUlHX ·rrpii'Bpe)(HHX sa:"aTaKa OHe Jill!Jba)(e H CTOTHHe XHJba)(a· JKeHa Ha KOJe qeKajy Ha-· . .rne <j:>a6pHKe, Helie MOJi.H IIO)(HJil! lhHXOBY 'KBaJIH<jJHKaU:Hjy. TaKse .ycranoae lie rrcroBpeMeno oMor,ylinrH JKeHaMa fflHXOBO ,yqernJie 'H 'Y QCTaJIHM rpaHa.Ma I\P)'Ill11BeHor JKHBOTa. 0MO. nynHJie HM KYJITYJlHO '!! ITOJIH'i1l'<IKO oOO)(·HSalhe, .yqernli.e y TIOJIIITHqKaM pal\y, yqelllli.e •Y pal\y oprawa uapoJ:QHe ·BJia•CTI! HTI\. Y OKBH<py oBm: Ml\aTaKa tKOHKperHo •cenocraiBJna npel\ Hame op . raHHSan;nje pa3Bllja.!he BeJIHKe aKTHB'HOCTH KO)( IIpOB•O!)e!ha JKHBOT HOBe ype)(6e 0 )(eqjHM jacJia'Ma K30 H HilS OCTaJIHX, BeJi paHHje )\OHeCeHHX .ype)(a6a !j SaKOHa KOjH Ce THqy •T!paBa )l{eHa H neue. 4) npeKo A<P)I( MH MopaMo noja>raTI! pal\ Ha .MCJOl!JIH. san:Hjn JKeHa ea Hs!l'prne!he sa)(araKa HeToro)(Hrnlher. rrJiaHa. To je aaje.uH;JPII<iH sfi,II,aTaK .csnx MaCOBJ!lHX opraR1ll'3a-: ' l(Hja. Y TOM CM!l>CJiy MOpaMO jorn rrojaqaTH capal\lhY ca OCTaJ!HM opraHUSaTI:IIjaMa )(a 0!1 M06H.n'I!CaJll! liTO BRIDe JKBHa y pal\ Ha CBIIM ceKTOp!!Ma Hallie irpHBpe)(e, )(a OR HX M06HJIH- . C3J!H Ha · ·s.aje)(HH4Ke pa)(OBe. nope)( iora Tpeoa HapO'II!TO· •Y OHCB!!py MeCHIIX ITJ!aHOBa npoHaJill Sa)(aTKe KOje Jie l!SBpruaBaTH JKeHe: AJIII 3a)\21.\H neroro)(I!Ullher IIJiaHa sa KOje rpe6a )(a ce •YXBare opraHHBaiJil!je A<P)I( HHcy caMo )(o6poBO.JbHH pa,nosrr, sell T'Y' yJia3H II IInTas HH3 sa)laT8.Ka, Kao Ha · npHMep M06HJIHsan:Hja JKeHcKe pa)(He cHare sa Harne cj>a6pnKe a ycraHOBe, 3a pal\ Ha ceJiy, opraHusoBa!he Sal\pyrap' CTBa If C .Tl!M' y BeSH ITO)(·I!Salhe 3al\pyJKHIIX 1\0MOBa, .. Ul!!pbKa np"rraraHI\a u aKTHBHsauuja JKeHa y 6opl'i11 sa Benu npHHocKoju lie OMor:yliHTH'II no6oJn'llia!he JKliB•oTa pai\HHX Maca Ha ceJJy Kao !I )(onp!!noc no6oJbUla!hy cHa6)(eBa!ha H !!CXpaHe ,y" rpa)(y. · .· Y HaUloj npHBpel\11 •YIIQCJleHo je CaM·O 20% JKeHa, a. IWSBplliefbe Sa)\aTaKa Harner 0eTOrO)(liiU!her ITJiaHa HSIICK,yje .Y ' • ·H )(en:y, aM'6:yJiaRTe, )(eqje jac!!e, o6)(aHHIDTa, aptrrlie, saraM . MeHSB UlKOJ!OKe KYXH!he, 3aje)(HRq•Ke rrepHOHHU:e, qnCTI!OHe HTI\. Ha M·peJi<,y THX ,ycranoBa MH MopaMO rne)(aTH KaKo ca �26 27 jorn MHoro PilAHe caare 11 nope,Q TOra MHoro KBaJIHcpaKoBane · pa,QHe GHare. M11 cli!o )lio ca,Qa .aprni11JIH ueJ{y nponaraHI\y, .aJIII a~ MOJKeMo penn ,Qa je osa npoiJa,raH,Qa .611Jia 1\0BOJbHa, .. · n ,Qa Je pa,Q Ha M0611Jili33QIIjll JKeHc,Ke pa,QHe CHare 6no op- · raHII3oBaH, Pa,Q!IJIO ce 6ea •KOHKpeTaor nJiaaa I<OJiaKo JKeHa, HaKBHX oco6HHa 11 r,Qe Mory ,Qa ce aar:rocJie. H11je ,QOBOJb!IO, .1\pyrapHQe; ,L~a caMo o,QeMo y CeJio, 11a ros·opHM'O o·nm·pe6Ji :r.w6HJI113all!H Je iKEl!KlKe <pa,QHe m~are u ,Qa nponaraH,QHCTIIqKH npe,Q JKeHaMa Oll,pTaMO Jlei!I,Y 6YWffiHOCT sa· lh!IX y rpal\y II "j cpa6p!aKaMa. /KeHe fie Hac UIITaTII TaqHo 'Y KOjy cpa6p11KJ )Ia o,Qy, r11e ,Qa ce CMeCTe, r,Qe ,Qa CTaae csojy ,Qeny, a Mil Ha Ta TII!Talha ,Q·O Ca,Qa 2KeHaMa HHCMO ,Q3Jie O,QrOBOpa, HIICMO <:e qaH HH TIOTP.Y!l:IIJie 11a I\06HjeMo O,QroBop aa 'To mrralhe KO,Q yn·paRe a a M06HJIHaanHjy. pa,Q.ae CHar e. HapoqnTo HHje . 6HJia ,QoBOJbHa 6pnra a·a·CMernTaj JKeHa, aa CMeunaj .lhliXOse ,Qene. Os·o 1'pe6a O,QMax ucnpasnr11, y capa,Qlhll ca CBHM MaOOBHHM opraH11aan11jaMa, 'Hapoqwro ca c·IiH,QIII.KaT!IMa·il ynpa" BaM a aa M0611JIH3an!IJY pa,QHe caare. M11 MopaMo npHcry- · fl!ITII TOMe pa,Q.y casecao .. OpiiJIHKOM ynocJie!ha JKeHa Mopa~o rJie,QaTII ,Qa .oHe ,Q0611JY pai\Ha MeCTa Koja .HM ·o,Qrosapll.JY· Jorn yBeK liMa MHoro tenpaBIIJIHOCT!I y norJie,Qy 0:!\36!!pa!ha pa)l:H!IX Mecra aa JKe'He. Ja M!ICJI!IM ,Qa je jel\aH o,Q sa. ,QaraKa am71e ·opraH!13aQ•Hje )(a aa KOHcpepeHQ.njaMa ca JKeHaMa, ;:,: 3aJei\HHQH ca CHHI\l!Ka·TuMa, YTBPI\ll 11 npoaal)e Ok rosapaJY:t'!a pa•)\Ha ·Mecra sa 2KeHe. Ha M06HJIH33!1Hjrr ceocKMx JKeHa sa sal\pyrapcTso 11., ca11a CMo MaJio ·ypa,QnJie. Tpe6a ·Henpecra.ao 11 csaKOI\HesHo JKeHaMa CllpoMarnHor 11 cpel\!her ceJbaUITBa jam!haBaT!I . IDTa 3Haq!l sa lhl!~MJbopall:H!Iqrro 'Sal\pyrapcTBO. Mu rrMa-. M(l se:t'! BeJIHKH 6po'J 3al\p)"l'a 11 y !hli'Ma Tpe6a )l.a je jorn BHIIIe <Jcem aKT!IBHo ,yqeru:t'!~ lKeHa. Tpe6a cpopcnpar!l pai\Ha 3a.l\PYlKHHM ,~OMOB!IMa, jep j~ TO Ham KOHKpenil! joru HeHCTI,YlheH nJJaHC•KH sa.11araK sa osy. ro)l:IIHy. Harne ,QpyrapHQe y OHHM Cpe~oB,Il'Ma r !1e je H&rp81\lha 3a)1pC)'lKHliX )10MOBa sa>CTaJia Tpe6a )\a npyJKe H,YHY TIOMOfi y M06liJJHSaQ•I!jH JKeHa, .!\a 6!1 poMorJie ,Qa H3rpa!1rba !10MOBa nol)e aanpe,Q. Jofu je)laJJ sa)1aTaK ee nocTaBJba npei\Ha!I!e JKeHe ca ceJia; a m je _Aa TIOMOrHy ,YBO~elbe HOB!IX arpOTeXH~qKIIX Mepa ,y TIOJDOnp!IBpel\y. Mu 3HaMo 1\3 He:t'!eMo Kpeliyrn Hal)pe,Q aKo ae no-. MOf'HeMo pal\. Halli!IX 381\pyra ·11 ysol)elhe KoiBnx arpoTex)lll'ri<>liX Mepa y TIOJbonpnspei\y. Hap·o·qHTo Tpe6a saHHrepecosarH lKeHe aa nose:t'!a!he npHHoc~ CToqapCTBa, nospTJiajl- .oo crBa, >KliBHHapcTsa, HTI\. Mil saaMo 11a He:t'!eMo KpeHyTH a~~ Tijle)\ aKO 'He 'ilOMOrHeMO pa!1 Jja •YBO~Clb,Y ar:poTeXH!IGK!IX Me- pa ll TliMe iTIOBefiaMO TijJ'l!HOC, i(0611jeMO Bl!IIIe XJie6a, Ma'CT!I 11 Meca. 3eMJbopai\HH<rKo saAp.yrapcrno· je .oaa opraH!I3aQ!IOHa cpopMa KOja HajBHIIIe MOJKe >TIOMOfill KO'I\ rl0)1!13alha TIQ, Jb~TipHBpel\e 11 yonrnTe rro60Jbillalha iKHBoTa pai\HliX ceJbaKa. A<l>/K •Mopa Kpos csoj .pal\ aa eeJiy np116JIHlKHTH JKeHaMa aa11pyrapcrso n noMo:t'!n 1\H ce JKeue Koje cy Be:t'! y sa)1pyraMa jorn 6pJKe ,YSI\HJKy, Kao 11 11a .y3 TIOMo:t'! A<l>/K liTO Bl!rne no60Jbiiiajy •,YCJIOBe lKHBOTa Ma jKH II )1CQe. 5) lhrpal\!ha COQ!IjaJJ!ISMa TpalKH capal\lhY 11 KOHbpO\JIY a a jmllpHx aap0)1Hl!X Maca, KaKo 611 ce Ham 1\plKaBH!I n npHspe,QHll. anapaT paSBil!ja,o CTBapHO y CM!ICJIY norpe6a Harner · COQHjaJJ!ICTH'>KO·r 1\pymrsa.· KaKo n.pel\ cse MaCOBHe opraH!Isan:!lje, TaKo 11 npe,Q A<l>/K noCTaBJba ce s6or Tora aa.QaraK paaBHjalha 'MaCOBHe KOHTpOJJe !I aapo,QHe iiaoneKQ!Ije OJlOS,QO. Ha Taj Haq!IH A<l>/K :he ,QonpMHeT!I npaBHJIHOM cpyHKQ!IOHllca!hy qnTa·sor anapaTa 1\plKaBHe .ynpaBe, Hapo'l!IITO oanx ,YCTallOBa KO je HEmOCpe)\HO ,YTHqy Ha lK!I-BOT rpyl\6eHHKa, Ka.o ~~ OH'HX Koje cJly)Ke saiii~'IJI'fH MajKe H ,neTeTa. OBaKBUM CBO jHM pal\ OM OH Tpe6a' \'KT!IB!I~!!pa lKeHe Ha TIOMOfi Ha- )\a pOI\HO J BJiaCTll 1,Y C'B!IM H!IT3lbl!Ma. . ' Ha raj miq!IH MH :t'!eMo' .y.cnenl tla jorn Bnme JKeHa .yqeCTEYJY ·Y opraHI!Ma Hapo}l,He BJiacnL M11 :t'!eMo Kpoa raj pa,o: BOI\HTH 6op-6y npo-rns 6npoKpaT!ISMa y -ynpaBHOM anapary, TIOBefiaTH 6pHPy Sa 2KHBOT pai\HOr HapOI\a I! TIIMC K.OH•KpeT-- . HO 1\0TipHKeTH nO)l:!fSa!hy ~!'BOTHOr CTaH)\apl\a HaUIHX pai(HHX Jb,Yi1ll, a TO Je ,Y Kp3JlhOj m<HHjll H QHJb ll3rp31\lhe Hamer ,!lp.,YIIITBa cpei'IHlljii H 60JbH lK!I>BOT Haiii!fX rpyi(6ec HHKa. 6) /KeHe Koje fie Ta!«< ~KTHBHO yqeCTBOB3Tll y HSrpal\lhH. coQMJaJill3Ma 6M1'Ie I! Haj6oJI>ll Basnnraqu HOBHX reHepall,HJa. 0 "DOM sa11arKy Ben 'BHrue nyTa r·OBOp>lo HaM je H AP•Yr Twro. IToMoh MeHaMa Kao rrpBHM sacnHTalJHM8. IbHxose ;J;~~'­ Qe nero TaKa je aa,QaTa:K Koj!l npe11 A<l>/K nocraBJba OeTH' I_<O_Hrpec KOJ. HMa jo_m je~CHo !IIHTalbe, jorn jei\Ha crsap KOJ•OJ Harua op.raHHSaiJ:llja MOpa TIOCBCT!I'll!l orpoMHy TialK!ho/, a TO Je YTI!QaJ peaKQHOHap»or ·CBernreacma aa jei(aH !l:eo AeQe 11 ·OMJiai\HHe. Eno 11 ,QaHac BHI\HMO 11s npoQ.eca ·H 3arpe6y ill'Ta Cy CB,e ypa)l!IJI!I peaKQ!IOHapHH CBeiiiTeHI!Qll CBOjiiM O.l\TOJe,M. HeKa y oa6HJbHOM pa,Qy A<l>/K aa nMTa!h!IMa sacmrTaBa!ha .1\eQe pacre Harne HoBo hoKoJii%e sa11ojeao Jb)'6as- �29 Jhy npeMa ·CBOJOJ c-onnjaJlHCTif'lKDj .Z!OMOBifHif, CBojoj I1apTHja 11 APYI'Y Tnry, cnpeMno .!(a ce 6opn 11 caBJJaljyje C'Be Tern-· KOlle Harne COl\HjaJJHCTif'IKe HSrpa.l(!he. 7) Bepna csoj11M liHTElpHannoHaJJHCTH'fKHM 1lpa.l(Hl\lljaMa KI1J noc'raBJ&a npe.l( A<'!>)I( Kao· je.l(aH o.l( HajBalKHHjHx sa.l(aTaKa - .passnja!he coJJH.l(apnocTH 11 capa.n:lhe ca .l(eMoKpaTcimM JKeHCKHM opraH.HsannjaMa cseTa •Y 6op6n sa MHP l! .deMoKpaTnjy. Mu CMO csoje sa.l(aTKe 'Y Be341 •C THMe sen .1(0 CaJ!a HSBprnasaJll!, a Ha OBOMe I1.neHyMY j-orn neMO Hapo'IH1'0 rosopHTU 0 lhHMa y BeSII C npe'CCTO jElll"M ,llpyrHM KOHrpe, COM M,ll<'!>):K. neTH KOHrpec l(nJ.n opraHH3anHOHH sa.l(ann A<I>):K.a ,llpyr KaimeJ& y ~lOMe pe<jlepaTy o TOMe KalKe cne.l(ene: ' ,HMaj•ynn y B'll.l(•Y HeJ!OCTaTKe, npe.l( HaC, ry Be3l! ·C pa. .l!DM A<P/:K, !110CTaBJha 'ee y .rrplloM pe.lly Ga.!( aTaR .!(a· .yqHHHMo ~cp):K y opraHH3anHOHOM llO'fJJe.l(y jorn f!HijUijllM, pasHOo6paSHHjHM, 6JJHlKHM OBa•KO}J;HeBHOM lK'I!BOTY pa.l(H!!X >Ke. Ha. BalKHO je .lla A<P):K He 6y.l(e KpyTa ·opraHHsannja, CTB<DpeHa .tiD jeJ!HOj rna6JrOH•H, Hero rHHKa y CBHM DBOjHM <jJOpMaMa n DTioco6na .lla •nosesyje >KeHe Kpos Hajpa3JJHqnmje op- raim3aU.Hje. '' · Harn I1JJeHoyM Tpe6a .lla o!lo ynyncmo .lleTaJhHO. npo.l(HCKyT,yje H yTBjY.llH y KOM npasny Tpe6a .l(aJhe paSB!JjaTif Harn:y opraml3annjy .!(a 611 D.llrosopnna. DBIHM sa.llannMa. U:eHTpanam O.ll6op A<P/:K cMaTpa .lla je ,y TOM BH.l(y noTpe6H·D joru .llaJhe paSBHjaTH Ha TepeHy CcrC<BIDM 6JIH3Y lKeHaMa <jl·DPM'Y aKri!Ba..iW jeAHDM ThlfTa!hy: DnTa!ha na ocnosy Kojrrx neMa npn.crynnTn >KeHaMa n M06HJmcaTI! · ux sa pan Many 6nTJI Hajpa•31loBpcrmja. AJin OJ( namnx opraH·Hsa·nnja 3aBUCH ,n:a HHIHUJij3TUBY- 2KeHa ITipaBHJIHO noue.IK'Y Ca OiilllTHM .sa.llail!l!Ma -npe.l( KOjHMa <CTO jHMO, l l Ha Taj HaqHH BelKy !!HTe/'pece >KeHa C-J'HTepecnMa ·Hsrpa):(!he c.onl!jaJJHSMa. To je yTOJU1KO JI3Kille lliTO je 'fiHTalhe H3'rp.a.)J.-Jhe eou.ifjaJU1'3Ma IIJIT3fhe HajmHpHX HapO)J.HHX. Maca, illTO ·CO'UHja.n~I3aM 3H3tJH HO:B, 6oJbn If HanpeJ!I!HjH lK~<HOT sa DBaKor noje)(iiHna. l(a.l(a cMo Mil npHcrynnJII!. >KeHH I! aKTHBHS!!paJIJI je Kpoa lheH unrrepec .Ha 6HJ10 _l!<jOjeM TIHTalhy, npnspe.l!HOM, Ba•C'II!!THOM, K'YJITypHOnpocse'CHQM, HJIH na f(HTa!hy sarnTHTe Maj,Ke a .l(eTeTa, Tpe6a .lla Ha'CTO jHMO .lla aKTifB, KaO je.l!Ha 0.1( HajBalKHiljHX MOlKeMO .Ka•sa11n OCHOBHHX <jlopMn paJ!a name opraHnsannje, passn- ]€ CBOj')' aKTUBHOCT KI!KO y pemaBaH>y TOra TII!Talha, TcrKO ll 'j IJO<BeSHBa!h y KOHKpeTHOf pa.lla Ca Oi!Il!ITHM IIOJI!!Tl!qK'If!" If KryJITypHO..[]pocseTHHM. Mn neMO Ha Taj naqnH sal!HTepeco- BaTil JKeay sa ,cBa ocTaJia nHTa,lha. HaJsena ona•cHOCT sa npaBHJJHO paasnja!he aiKTHBa 6mm 611 y 'COMe Ka.l(a 6H·cMo c:xmaTI!Jll! ·.!(a aKTH'B MOpa eTaJIHO OCTaTH aHralKOBaH ·no jeJ!HOM Te HCTOM <f!'llTaJh,y ll .lla je.llaH aKTHB He MOlKe <npO.llry6HTil HJIII pa:>BHTH CBOj pa.ll jorn ll y· .l!PY!'H-M npaHl\HMa, llJ!Il ce qaK npeTBOpHTil y aii<TilB <TIO .l!PY!'OM 'f!HTalhy, llJll! HC'I'OBpeMeHO pernaBaTH 'Bilrne HHTa!ha. JlaKO MOJKeMO saMHCJII!1'1! .!(a aKTilB KOjll ce ·cacTao, Ha npHMep, sa Hery .llene YTBP.llll .lla •YqecHHnH •He anajy nncam, na .lla ,ce lKeHe y TOM aKrnsy <D.llJiyqe sa rrocenHsalhe anan<jla6eTDKor Teqaja, !!Jill .lla ce ;aK opraHHSyjy HH.l(HBH.l(yaJIHO <0-ITilCMe!ha~alhe MJJa,!(i!X MaJKH. naJbe, )1.3 Ce H:oHXO\Ba capa,U.fb3 pa31BHJ3 H ITO ITHT~I-hiHMa II0- 60Jbillallalha li'HrHjeHCKHX YCJIOIBa lhllXOilllX :r<yna KaO npe.llycnosa 6oJ&er lKHBOTa lhllli'OBe .llene, .lla ce Taj ncTn . aKTHB sarrHTepecyje ·H sa pa.ll_ rnKoJJa, nornTo o6yxsaTa >KeHe KOje HMajy erapnjy .l(€1\•Y HT.l\. 3Haqn Haillll aKTHBil MO.fJ!Il 6n .ycrsap!! O.llroBapam Ha saxroo KO)n je noCTaBJbeH aKO HX CXBaTHMO, opraHHSyjeMO ll ITOMOrHeMO' y TaKO II!HpO.. KOM orrceny. , )laJhe Tpe6a HaCTOjaTH Ha illTO, Befioj aJKTJlBllSanHj!! lKeHa y .llpym'M oprannsannjaMa, .'Y 3a.llpyra<Ma, y K,yJITypHOnpocseTHHM op·raHnsannjaMa, ·C'IlH!I:Il'KaTnMa HT.l(. OcHDBHa opraHusannja A<l>/1\, ys noMon epecocnx •11 rnaBHHx O.ll6opa, Mapa 6nTH anoco6Ha .l(a .I!Ialje nyr JJ;O rux lKeHa. A <jlopMe Mory 6HTH HajpasJJHqllTHje Hell npeMa ·IWHKp€THfiM ycJIOBJ!Ma, H .•y carJJacnocm ca pyKoBOJ!C1'B,Ma ,osnx opraHn·san:Hja. AKTRB lKeHa sa.llp.yrapKR, Ha rrpuMep, cnrypHo tie ce HHrepecoBaTH sa npo6JJeMe sarnTirTe paJJ.He MajKe, a cmap je oJ!6opa A<'!>/:K Jla HM npn TOMe· rro·Morne. ,Ca.lla npenasnMo Ha .llpyr.y <jlopM.y rpa.lla ca lKeHaM'a Ha Tepeny - Ha MaeosHe KoH<jlepeHnnje lKeHa. TnM' .KoH<jlepen' IJ;Hja1Ma y llOCJJepaTHHM •YCJJOBHMa qeCTO ITyTa HHCMO ycneJIIl .l(aTn aKTyenaH sHa<raj. One c'y qaK qec'ro rryTa MHoro .l!OnpnHeJJe JIIijt'JJioHnsnpa!hiY Harner pa.lla. Kmr<jlepeH'nHja csrrx lKeHa, Kao je.llHHif o6JIHK pa.l(a · A<P/:K ca JKeHaMa, r.lle He MO>KeMO BOJ!'!!TH paqyHa 0 lbllXOB'HM pa,SJIIlqlfTf!M U0Tpe6aMa H HHr.epecHMa, ,cBa~aKo c,y 'rrpe2KHlBeJie, aJirH us Tora He CMCMO J!OHeTH sa:KJhy'laK .lla He rpe6a Bnrne caSH'BaTu YOO' lUTe KoH<jlepeHn:nje JKeHa na TepnropnjH oCHOBHe opraHH3a- �31 30 !1Hje. Mil ne-Mo !IX ca:>BaT!I y Bell!IM BpeMe.HCK!l1M pasMaljHMa, rrpeMa KOHKpeTHHM rrorpe6aMa, a ca.l(pMaj ·JIM MOMe 6HTII HajpaeJP!Iqnmjll. To he 6uTII KOH<jlepe!IJ1!1Ja n-o npHspei\HllM IIJ':lTaibMMa, Ha ITipHMep J(UC'KYTOBalhe lflJiaHa MeCHOr O,!J.6opa, c rroce6HWM pocsproM Ha ,yqernhe MeHa. ,Ua.Jbe, o sa)(pyrapcrsy, o .rr!lraibHMa no6qllirna!ha noJbonpHBpe)(e, o rrpo6JieMH-' Ma IIIOBena!ha tiipOI\IYKT!fBHOCT!I pa.l(a, 110 11!!Talhi!Ma IICXpaHe II CHa.6)(eBa!ba C o63!1pOM Ha yqernne lKeHa Ha Ma•COBHOJ KOHTpOJUI, no TIHTalhHMa OTBapalba Me:H,3-ll, IIIiK:OJ]C~HX KYXIUba, !hllxosoj KoHrpoJIH UTI\. To he 6\rru rroJPIITJiq]{e KoH<jl~peH­ !1Hje, Ha rrpHMep sa o6jarnfba.satbe· nojeAHH!IX noJIHTli'IKHX )(·oral)aja, •yrrosHasa!he ca npo6JieMHMa •MeljyHapo)(Hor )(eMOKparcKor rroKpeTa lKe!_la, o M.U<P/1\, o pa•cKp!!H!Kasa!hy liMrrepHjaJI!ICTif'rKIIX rrJiallbsa rrpom.s Hose JyrocJiaBJIJe I!TI\. Hem Ta•Ko he 6HTI! rrorpe6Ho saje)(HH'IKa KoH<jlepeH!1Hja no 11p06JieMHMa capa)(!be CBHX lKeHa OCHOBHe opraHI!·SaiJ.rrje Sa samnrry MajKe n )(ereTa, sa Me1)yco6Hy noMon liT!\. Mil HeneMo, jacHO, <jlopcHpaTI! O.l(pMa•Ba!be IIOCe6HliX oifOJI!ITHqK!IX KOHrjlepeHIJ.Hja ca MeHaMa Ka)(a. rrocrojH Mor.ynHocr o6yxsaTa!ha H M06!!.flll3a!l;Hje MeHa !Kp03 <jlpOHTOoB:OlliJ KOH<jlepeH!1Hjy. !lira •BHme 'MH MopaMo rJie)(anr Ha Ham pal\ Kpos rrepc· neKTliBY rnw Beller •}"K'JbyqHBa!ba MeHa y orrrnTI! TIOJ!Hl'l!qKfl JI(HaoT •Y opralfl!Sa!1HjaMa Hapo•)(HO~ <jlpoHra, ·Cl!HI\HKa'ra HT!\. AJIII jam yseK nocroja rrmpe6a, Her)(e seha,, Her.l(e Malha, rroce6Hor pa)(a ca JKeHaMa na ·c THM 11 noce6mrx KOH<jlepeHU;nja A<P/1\. OpraHnsoaa!hy n nplllllpeMaM!hY OB·l!X KoH<jlepeHIJ.IIja Tpe6a nOOBeTHT!I MHOPO B'llrne HaJK!be HePO)\OCa)(a CsaKa KOH<jlepeHL\Mja, na 6HJIO no KojeM nnraay, a'Ko je npaiHJIHo np!!npeMJbe~opa .ua AOnpnHece M•061!.JIHsau.njll lKeaa •Y 6op6n sa c'onHjaJincTll'<Ky nsrpa.ulhy, Hii!XCl'BoM ascnn-. TaBa!bJ 'Y TlcYX·Y U)(eja ·C0!1UjaJIII3Ma, !biiXOBQM pasyMeBa!hy TIOJIKTMqKe Jrl!HIIje Harne l(oMyRII'CTH'I]{e napr11je. Ta•KBe KOH-· <jlepeHIJ.IIje, nope.l(i aK'THBHOCTII JKeHa •Y MalhiiM rpynaMa aiKTIIBHMa - nOMOllll fie pal\y THX aKTHBa ,y TOMe rnTO fie Oc HH )(06rrr,i •KpOS KOH<jlepeH!11!je 1\}"DJby •Ca)(pMIIHJ, 'lllTO he J<.oHCpepeHU1 Hje il0TCTHI.J.3TH )KeHe 'H triiTaiBe 3KTHBe .11;3 Ce Me~ l)yco6HO TaKMnqe, lll'W fie pa3BIIjaTH KpiiTIIK,Y 'H CaMOKpiiTH- K'J liT.!(. flope)(,! T!IX <jlopMII MOJK)\a Bell .l(aHaC, a 611ne Cll't'ypHO II y6yl\,yne, usparnhe Ha TepeHy jorn Apyre, Kao Ha npnMep eaBeToBa!ha pyKOBO)(HJiana aKTI!Ba (rro •11-cTOM nnTa!hy), C<!!BeTOBa!be ·CBHX 'IJiaHOBa I!'CTHX a•K'DHBa Ha O.UpeljeHoj Te~ p11TOpl!jH. Y·s TiJ pasHOJII!'KOCT <jlopMII CJHJYI[]Jba!ha JKeHa Ha repeHy Mil cMarpaMO )(a Tpe6a jorn •)\aJbe pai\HTII Ha !bl!XOBOM yq.aprnne!hy 11 no6oJbrnalhy Mero.ua P)'KO·Boljelha · HarnHx eJtpeCKHx 11 rJiaBHIIX 0)(6opa A<P/1\ •Kao II UeHrpamror o.u pa_ MH He MO)KeMO 33M11iOJHfTil CHCTeM3'J1CK0-IIJ1aHCIKH KOHTHHyH- paH pa.u Ha repe11y, pal\ Kojn rpalKn TOJIMKO paSJ:MeBa!ha, _. , .1\llp<lKTHe TIOMOlll! H y opraHIISaD;I!OHOM 'II Ca)(plKaJHOM •1_10-: rJiel\y, 6es pyruoBOI\CTBa Koje h~ 6HTII crroco6Ho )(a npylKTh o·.urosapajyny noMoh. AKa ·6McMo Mrr caMo rpalKIIJIH onheHIITO II nponaraH)(liCTH'fKII rOBOpllJJH 0 CBHM TIIM <jlopMaMa pa.ua, caM-a MaJIO 6KCMO SHaJIII 0 CTBapHO J aKT~BHOCTII Ha repeH•Y, H yMecro )(a 6neMO opraHHsau.nono paaaH]aJIII A<P~, Harna opraH11sau:11ja 6n ce .y crsapH pacnJIIIIIYJia. JacHo l" )(a yqsprnnelhe cpecKHX I! r;nasHnx o)(6opa HIIKaKo He cMe )(a H)(e y CM!ICJIY .ysol)e!ha H·eKor Kpyror KaHIJ.eJiapncKor pa. Aa, 1 ysotjefha MHore npemioKe, o,ll.alliHJba.fha rr~ucaMa, oKpy-. . lKH!Ina liT)\. Harnll PYKOBO)(ellll on6op1! MOpajy .U·06po op' raHJHsosaTH p~.l\ ceK~erapnjara •II ·c·eK·~HJa, nMaTII I\06pe, peaJIHe IJ]JlaHGBe ·p~Aa, ·cnc1:el\.1a'DCK'lf ·pa,UHTH Ha lhHXo:&o:M· _ UCIIYlbefby, CTaJIHO KOHTpOJfHIC3TH IhHXOSO H3Bpiiielbe. I-Jarna pyKCJBO)\>CTBa rpe6a )(a sHajy OKYTIHTH OIKO ·ce6e aKTI!BI!CKH!he Koje he O)(JiaSHTH Ha TepeH H noMararn pa.u A<P/1\, H.aKaIIHa~e pa)(e Ha .upymM rroc.ITOBI!Ma .. Cpern<n 11 rJiaBHII o)(6oPH MOpajy. SHaTII )(a ITCYBeJKy ICBO•J pal\ ·Ca pai\OM 1\PYrHX MaCOBH!IIX opra•msall!llja. H TO' ynos;ram ce nJiaHOM. CBIIX: MaCOBHIIX •OpraHIISaiJ.Hja Ha repi!TOp!!JH Cpesa, 0)\HOCHO. perry6JII!Ke; •JCKJia)(HT!I CBOje TIJIBHOBe ca !bi!XOB'l!M; )\aTII II pa~BHjaT!I IIHIIL\IIja·raBy sa pa.r: )KeHa y OK.ll011J TllX TI.JiaHOBa, , a nope)( rora n sa pa.u KOJH 1e one!1H<jlHqaH sa MeRe,. Ha npulliep: ys nJiaH HeJI!IKHx .ll:06poBOJhHHX .aKll!IIJ" HapOI\HOr <jlpo)f ra yq11HUTII nope)( n.JiaHa sa anrrau.HJY Mel)y MeHaMa sa OI\JiasaKHa pa)(ose H nJiair 6pH·re sa )(e!1y MaJKH )(o6pOBoJbHHJC pa.UHliKa; ys rrJiaH sa MOD!!Jl!HSanHjy lKeHcKe pa.uHe cHare y IIp!!Bpel\y, npe)(JIO:»<l!TII HJiaH ll !KOIH'KpeTHy 110MOll Harne OpraHI!Saul!je sa orsapa!be .ycraHOBa sa sarnmry )(ene sanoCJieHHX M3jKH H CJIHtrHO: . .\ , Tiope)( wra cpecKII 0)(60p11 1MopaJy 6!!TH oooco6HII )(a IISHOCe np!!HijiiiiiijeJIHa nHTaiha Ha KO]a Hai!JiaSe .Y CBOM palJ.Y Ha 'repeny, a ne )(a llii!XOBa capal\!ha ca ooeraJIHM Ma•COB~ /HH~ o-praHH3?U.HjaMa· OCTaHe Ha HetK.HM BH'liJe TeX.HH"lJRIHM TIH-_ "ra!hHMa. Cxaarajyn11 •Cnoj pal\ Kao aalKaH eeKrop napTI!CKori.!acoaHor pa)(a, OHH Mopajy ca CBOM 03611JbHOlllllY aHa.ITI!SII- ,. �33 32 paTU!beroB()"CIIexe !!He)\OCTaTKe II 3ai!HTepeCOBaTI!II OCTa· Jie 'MocosHe oprannaauuje aa aaje)(HHqKo pernaBalbe III!Talba. Hs garn11x 1\pyrapHua.aKTHBli'CKH!ba A<I>)K, HapoqHTO •Y, cpeOKuM' 0)\60pHMa, Tpe6a i<JoHaqHO )Ia HrnqesHe ocenaj 1\pyro. paapei\HOCTH pai\a Meljj 2KeHaMa, a Ta~<o he oRe HajJiaKrne 0 paS6HTII TaKaB IICTH 0)\HOC KOjH qeCTO HyTa npeMa TOM pa1\Y ITOKasyjy O)l;60p11 HapOI\H•O·r <j>pOHTa, na qaK !I HeKH nap· THdm KOMHTeTI!. ·cae oae npHMe)(6e ·sa2Ke TaKolje sa rJiaaHe 0)(6ope, Kao 11 sa UeHTjJaJIHH 0)(6op. UeHTpaJ!lm o)(6op CMarpa )Ia je je)(aH o)(' rJiaBH!!X KOHKpeTHHX ilj)Ci\YCJIO'Ba Sa TaKaB pa)\ HaillHX fpyKOBO)\CTaBa OjJ· . . . raHHSOBalbe eBH)\eH'UH:fe 0 •CTa!bY opraH!!SaUH]e, KOJB ]Ci\!IHO M02Ke )\3 HaM )\3 MOTYflHOCT Ilj)BBOBjJCMeH!!X l!HTCjJBCHl\IHja. Mil neMo 0 TOMe jolll noce6Ho ros.op!!TH. ',lla.n,e, rpe6a pasKHHYTH c uasecHHM ornopoM uamHx pyl<jOBOI\CTaBa npeMa <jlopMH aKiHBa. HeKII cpecKH 11 rJJaBHH Oi\60pH cJia6o cxsaTajy, a jom ·MB!be ce aaJ!a2Ky sa OCTBape!be a!lrnsa Ha Tepe, Hy. Hcnma je )Ia je paasHjalbe opraH!raanHje ca TOJI!!Ko pa3JI!!qHTl!M <j>opMBMa, 'KOje npseiiCTBeHO 3aBJrCe 0)\ KOHKpeTH!!X ·YCJiosa 2KeHa Koje x·oneMo o6yxsaTHTH, rernKo. O!laKsa opraHHaanHja rpa2KH Oi\ Hall!er pyKOBOI\CTBa MHoro BHllle aaJiaralba, Pi\1\a, pasMl!ll!JbB!ba 11 npoyqasarba Hero <j>opMa HCKBKBC KjJy,Te 6HpOKp31'CKe OjJf3HH33l\IIje, f)\C .CBe 111\e CBO· jHM q)3jJCTl!M YCTaJbeHHM j)B)\OM, f)\C Ce jJB)\ll Ca O'Kpy2KH!I· l(aMa JIT)\. Ja 611x ce noce6Ho 1\0Ta!KJia capa)(fbe uarue opraHH3aUHje ca Cl!H)\l!KaT!!MB.MH•CJI!!M, )\3 je ')\0 CB)\a 6!!JIO •Y TOMe· nponycTa ca o6e cTP'if'He, a nocJiei\l!ne Tor a Ha TepeHy Blli\e· Ce y CJie)\elll!M; oi!Jr3aK IIOJil!THql<j!l H K'JJ!TYjJHO-ilpOCBeTHH HH· BO Ben 3anocJieH!!X jJi\)\H!![\3, noMalbKalbe capa)(lbe A<I>)K H' Cl!H)\l!KBTa _!10 il'l!Ta!Dy DOMOllll pa)\HOj 2KeHH, MajuH !! lbel!Ol\! )(eTeTy, a mTo je 1y BeJI!!KOj BCllllll'll je)(aH 0)\ B32KHI!X pa3JIO· ra cJia-6or noJI!!TH'!Kor !! CTPY'<HOr Y31\H3alba pai\HIIU:e, y · 0)(6opHMa A<I>)K pai\HHne HeMajy oHe yJiore Kojy ")Ia l!M3JY, H3jJO'IHTO 3a 0)\TOJ. 3aOCTBJI!!]HX 2KCHa. . 6!1 'MorJie . . ' JaCHO )\3 ce HHrnTa He MC!ba y TOMe ll!TO· .Y <j]a6pHKaMa H •ytTaHoBaMa noero jn opraHH3aU:H ja A <I>)K. Ami MH rpe6a Ha_, Tepeay 1\B .Hacrojl!Mo )Ia y aall!eM pai\y yqecrsyje IllTO· BHllle )KeHa pai\H!IU:a, a e 1\pyre CTpaHe, Hall!a pyKC>BOI\CTBa MOpajy )\3 'CTaJIHO capaljyjy Ca CUHJI:!!KaJTH!!M <jlopyMHMB y' 11l!Jby 3aje)\H!!'lli:HX M~pa sa HOMC>n pa)(HOj 2KeH!!, 3a IT0)\:11: -~ ' sathe cseCT!I 2KeHa-pa)(I!!IL\~. Ta capa)(lba ca)(a HapoqHTO . Tpe6a )Ia )\OJI33!! )\0 ll'3pa2Kaja,, y BeJIIIK•bM 33)\aTKy M06HJI!!3al(11Ije 2Kel!OKe pai\He,-cnare. Dponpi\M KOjoH je ycsojno nem KC>Hrpec KDJ H Ha OC,HOBY KOjer Hallla napmja PYKOB0)\11 H3rpa)\lbOM 6oJber !! cpen- HHjer .tKHHOTa 3a c:se Hallie Hapo,ue, .sa. Haiii,y .ueu,y, n3rpa.u- fbOM C011HjBJI!!CTI!qKor 1\PYlliTBB, Hall! Je npo·rpaM, ·nporpaM csaKe pa)(He 2KeHe J.yrocJiaBHje. 06HMHe aa)\aTKe KOJe Je aa . Hl!3 TO)\HHB Hall!a Dapmja ITOCITailHJia iflj)HXBaTaMO KaO CBO,je H 33JIO}I{'Hlle.Mo, ce CBHM CHa-raMa 33 I-bHXOBO IIITO 60'Jbe !!3Bplllelbe. MH neMo pa)l;HTll ..Ha lbHXOBOM cnposoljelby II' CTIIM OHHM eJiaHOM H IIIOBepe!bCM 'Y Hallie p)"KOBO)\CTBO, Ca )l;pyroM T,HTOM Ha 'le.Jly, Kojn ce •TIOKaayje y xepoj•cKHM no)(' BH3HMa H3illHX pa.LJ.HHK3 H •CBHX _rp.y,rr;6eHJrKa Hallie 3eMJbe._ To. he 6.HT!l Ham 0)\fOBOp Ha ]]03l!B Hame napTHje Koja ·~ac je pyKOBOI\l!Jia Kpoa HajTe2Ke 6op6e 1\0 no6e)(e, ITOI\ ql!JHM p.y!Co,somcT.soM cTsapa·Mo lJeiilliH 2KHBOT aa Hallly )(euy. To fie 6HTU Haiii O,U,fOBO'p .CBIHM HMnepHJ3JI'HCTHMa M fbHXOBHM_ TIOKymajHMa pa36Hjalba Hall!HX TeJ<jO'BHHa, TO ne 6HTH Hall! BeJTHKH )l,O!llp!!HOC 3aje)\f!HqKoj ·C'J1Bapll Ta6opa )(eMOKp3TH· je H MHpa, Ha 'leJiy ca Cos jeTCKHM Case30'M, TO he 6HTH Hall! omro•sop •CBI!Ma •KJieBeTHHl\liMa Hamer UK ca 1\pyroM T!!TOM Ha qeJJy OBHM KJieBeTHilL(l!Ma Harne DapTHje !! 3eMJbC. , Hei;i\ )K!l>BII nem ICOHrpec KoMyHH'CT!lqKe napmje Jy. rocJiaBH je! . HeKa 2K'H'Bil "pyKo•BOI\HJian narniix Hapoi\a ,y con!ljaJIHc CTH4~<oj H3rpai\lbH, JJpyr T!lTO! ,napTuja je nonyJiapHcalbe CCCP ~xBaT~Jia Kao ca. CTaBHH )luo 6op6e aa ocJio6oljelbe. Ona Je ytiHJCI\HJia Mace ,ll;i\ jecyA6HHa HapoAa Jyrocnasuje HeO)\Bojnsa OJ\ cy)(6HHe H 6op6e CosjeTCKor Case3a. Oua je ytije)(nJia pai\HH uapo11. uarne 3e.;.rue Aa je npyJKaHa 6optia npoTiiB OK}'naTopa HCTOspeMeuo u 1\Yr npeMa xepojcKoj 6op6u uapo)(a CCCP, Oua je Y'IBJlCTHJia KOA Hapo)(a uerroKoJieoJbHBO sjepy y · <;CCP, 0Ha je paa6nJia KOJ\ Maca npe)(pacy)(e o CCCP u o6JaCHHJia 11111 cseTcKo-acTopncKy ocJio6o)(HJia'IKY MHcujy CCCP. Bjepa napTuje y CCCP nocTaJJa je sjepoM uapo)(a. 0cuosy 'IHTaBe Te nponaraHAHe )(jeJJaTHOCTH )lao je 1\pyr TuTo y CBOjHM .. MHOro6pojHHM fOBOpHMa H lJ.IIaH.U.HMa.". . (M. 'BHJIAC) �35 / ,, y WnpoKOM Ep11jery yqJiaffieHo y Hapo.!(HII cjlpoHr sa speMe naMpa .4.000 l!{eHa. . ,· . AJIH ns6opH cy I!M3JIII n csojux HeJJ:OCT3TaK3 11 npo. mycra, · KaKo y npHnpeMaMa, T3KO 11 y caM oM cnposol)elhyi HSOOpa. 0 lhi!Ma . neMO T3Kol)e OS!\e TOBOj>HTJi ,!(3 Oil Ce HCKYCTB'HlM3 Koje CMO Mapa HaiJ,esa: PE<I>EPAT 0 HEI(11M OPfAHI13AIJ,I10HI1M DI1TAI-bi1MA Je.n:aH o.n: seOM(! saJKHHX ycJiosa sa ooJbH pa.n: Harne opraR!lSaiJ,Hje jecre ."IJipaB!lJIHO l!sspm3\Rafbe oprniDHSal\'1-0HilX s.n:araKa. L(pym KoHrpec Jl{eHa JyrocJiasnje yrspp,Ho Je Has· opraH!lsaiJ,HOHilX rperna•K3 Koje cy HaM CMeTaJie y p3.1\y . .[(3 6H ce ucnp3sHJie ose .yrsp~eHe rpernKe a rrpaBHJIHo nocrasHo opraH!lSaiJ,H·OHH pa.n: Ha Tepeny, HssprnHil o.n:oop A <I>)!\ Ha CBOM C8CT3HKY OJ( 6 . arrpHJia 19~8 TO!UlHe H3p3JJ:HO je 33KJbYtJ'Ke rna opraHH33UROHHM llHTaH..-...UM3, lWjH ce !Ben ciiposo.n:e Ha repeHy. . . . •· , DeTI! KOH!'pec .l(OMY'ffillCTHqKe naprnje JyrOCJI3BHje, VKaSYJYnll Ha !BaJKHoer pa.n:a c3 JKeH3M3, ll!O.!\BYK30 je · no1·pe6y 33 jOJ? eJI3CTfl'qH,lljliM O•PT3HH3a!J,HOHHM cpopM3Ma · pal(a, npeKo KOJHX 6RCMO ]Om Willpe o6yXB3THJie Mace JKeHa. Domro je .1\pyr3pHL1,3 Bn.n:3 y •C•soM pecjlepary sen · rosopHJia 0 OpT3HHS3Il,'llOHHM cpopMaMa, ja ny Ce 3a!(plK3TH C3MO Ha J(B3 IIHT31h8: ITH"Ta!he HS6opa 'H KOllrpeca 0.!\pJKaHHX y HBKHM peny6JHIK3Ma. .. . · 0):( LlpywT ·KoHnpeca A<P)K O.l\pJKaHn cy Hs6opH sa o.n:6ope A<P)K y Cp6njn, MaKe):(OHIIjH, EocHH " XepLI,erosHHII, Kao 11 KoHrpecH nocJie II&6o•pa y Cp6njn n MaKe):(OHHjn, a sprue ce npnnpeMe· aa ns6ope 11 KOHrpec y CJioseHnjli. 1) lh6opM ·CY J(OIIp!!HeJIH )1:3 ce yqs'PCTe 0!\00pH H rrpollilf,p.n H3rna opraHIIS3!\IIja. HsaopaHII •cy HOB!! OJ160pH, senHHOM 0,!( MJl3QllX aKTllB!lCTKHfba, Hp!! qeMy Ce BO)l:HJIO paqyHa II 0 HaL(!lOHaJIHOM H COUIIjaJIHOM CaCTasy, HJTO npyJKa r3paHTHJY s3 6ollil! pa11 Harne opraHH3aL(Hje y6yAyne. . 2) H36opn. cy. c je](He CTpaHe JIOITp!!HeJin ·nMaco'sJbelhy Harne ·opraHH3al.\l!]e, a c .n:pyre crpaHe 11 M3•COBHHjeM crv. nalhy lKeHa 'Y Hapo.n:HII cjlpoHT, jep •cy ce lKeHe' np!!JIHKOM' 11s6opa iY'fll!CIIil3Jie •Y HapOJ(H'li cjlpour. T3J<O je, na np!!Mep. ,J:L:OC3)J.a Ha TOMe CTeKJlH MO-rJie IIO• CJIYJKHTII peny6m,Ke Koje ce HaJia3e npe!\ usoojiiiMa. 1) Je):(aH o.n: npynHHX HeJIOCTaTaKa 6!!Jia je neJ(oso,hHa MOOIIJIH33!\Hja JKeHa Ha. pas.>mM TIIIT31hHM3 y TOKY npe~\HS· 6opHe arHT3UHje. ArHT3I\llj3 Hllje spmeHa Ha o•cHosy pa.n:c HHX TIJIHOS3 KOjH Oil OI!Jlll TaKO peaJIHO IIOCTaBJbCHH II 6.n!l· - CKIH )KeHaMa, ,D.a 6H MOrJIH O'KYIIHTH IIIHpOLK.e Mace )KeHa, Ka· . KO. y rpa)l:·OBHMa TallO H y CeJIHMa. . Y / HeKHM MeCTHMa, 1yMeCTO .Qa Ce o,a;p2Ke I!Jie-HyM"H !-!a 6H ce pa3pa!\HJIO lli!Ta!he Cll'POBO~e!ha H300pa, ·0;\P• KOJHMa JKaH!! c.y caMo cacraHL(II 113sprnHHX o.n:6opa a Her11e qe11 Hll TO, KaO Ha rrpHMep •Y Cpeay cspJblllliKOM· r.n:e je CaM Ce· Kperap cnposeo. H36ope. L(aJbe, y HeKHM Mecn>Ma Mecro cpecKnx H36opmix KoHcjlepeHI\IIja o.n:pJKaHI! cy eaMo nJieHy· Mll Ha KOji!Ma cy H3a6paHII HOS!l OJ(60pll. Hecxsarafbe .nnJba H36op3 BH!\11 ce H y TOMe mro cy HeKe opraHH33L\HJe nocTaBHJie .n:a npas-o yqemna Ha H36oJ?HMa IIM3jy C3MO JKeHe qJiaHHue Hapo](Hor cjlpoHra, a TO Je H3p3!SHO •CY3HJIO ,yqemne JK"H3 H3 !!36op!!Ma. Hapo'!Hro HHje ycneJio Harni!M opraHHSall,HjaM3 .n:a sa .us6ope S311Herepecyjy -pa.n:H'IILI,e. 33TO je .yqemttc lKeHe p3.!\HHL(e Ha ns6opHMa 611JIO CJI36o, a !ICTO TaKo 11 6poj pa:\· Hlll\3 y HOSOH3a6p3HllM OJ160p!!M3. je He,!(OBOJb3H." Y 'HeKHM -MecTHMa BOjB{),UHHe HIIIJIO ce LiaK ,UOT.ne , JU'i cy S3 ns6ope 6nJie nocJI3re nosHBHHLI,e caMo rroje11HHHM ><eHaMa. Doje!\HHH O!l:o6pu HHcy ce norpyJJ:IIJIH JJ:a J6ee6c "-e Tip3BHJTHOM ·H36opHOM 3fliT3UHjnrvi- lll3JI333K CBHX -_IKPH1 1!:"1 . 11s6ope, n3 cy npH6erJie rajHoM rJiaca!hy K3o cpe!\CT"BV '" npHBJiaqefbe lliTO setter 6poja_ JKeHa 11a ·,yqecrsyjy Ha H36!). pHM3. CBe -ase rpeurKe .n:em3saJie cy ce 11 nope.n: rn.re ..... ,, cy 6HJia .!\3Ta J(eTaJbHa yrry1'CTB3 ns UeHrpaJlnor c "" , .. A <P )!\. S3THM qJI3Hl\H H ycMeHe J\HpeKTllBe. 2)JlpyrH. 0300Jb3H !Jj>OITYC"T 6no je raj lliTO Y!IR"·PHH'' CeJIHMa, y ce KOJHMa Je pa,[~. II HHaqe. CJI2.6, I-IHje TI0"""'-··y_, .... , BOJbHO Il3)KJ-be, HlKO _na Cy H ca,n;a IIpHJU!KOM H360n"l .,.., '· ceJia ocraJia ITIO eTpaHH 11 Heo6yxBaheHa. Her.y rrni~~, · P,.., - �36- '37 JIH cM.o -H y -13etiHiiH ce.na n~;e )I{HBe HaunoHaJIHe MalhnHe. Ha · npHMep y, Cpesy 6yjaHosaqKoM y 21 nmmapc.KoM ceJiy, r)(e je 11 pal\ "'eHa cJia6, H!!cy yomme <aprneHH Hs6opn. 3) DOIUTO ey rJiaBH!! G)(OOpH ·O)(pe)(IIJPH BeOM'3 KparaK poK sa •113Bprne!he an6op·a, ycJie)( re Kpa-rKone speMeHa HHcy HI! MOrJie 6nrn nssprneHe ·CBe norpe6He amraiWOHo-rexHHqKe npnrrpeMe, HI!TH npy)K<'lHa IIOMOll cpeCKHM H CeOC;(T!M. o)(60p!!Ma, a oso je yrHnaJio Ha npa•BHJIHocr cnposol)e•na H36opa, ·Kao H Ha 6poj '"'eHa Koje cy i)'qecrBoBaJie Ha !136opHMa. • · J.136opHa amrannja 6HJia je He)(OIBOJbHo npnnpeMJbeHa n cJia6a. Arllranl!ja Kpos wraMII·Y ol!Jia je He)(os-o.ILHa. YcJie)( KpaTI<Olle BpeMe•Ha 3a_,l!360pHe IIp!!IIpeMe Ha MHOfHM MCCTHMa )KeHe Hli•CY npaBHJ!-HO ooasemraBaHe 0 1!300p!!Ma Ha n,reHYMI!Ma !l KOH<jlepeHnlljaMa, wm je yn!naJJo Ha 6poj yqe"3HHKa Ha H36opuMa. ArHTaUHja 1.::c ry 'HeJ.<;HM MeCTHMa CBC- nHJia yrJiaBHOM Ha npocr-o nosi!Bacrne ua KOH<jlep·eHJIHjy. 3aro je oHJio nojasa na ce ycJien cJia6or yqernna "'eHa Hs6opHa KOH<jlepeHnHja MopaJia oruasHsarH. J.1s l!CTor pa3.nora lKCHe cy_oJ16HjaJie na yl)y •Y o)J.·6ope. EHJm je qaK CJIY'JajeBa )Ia cy HOBOH3a6paHe 0)(60pH1!!1e )l.OJ!a3HJIC eyrpa)l.aH y cpeCK!I Ok 6op H MOJ!l!Jie na HX ocJiooone. 0Bo je pe3yJJTar c.na611x npnrrpeMa, a HCTO TaKa je 'LIHI-beHHU.a ,Ua y MHOi'HM MeCTHMa CaB reper pana nana na on6op, re je pasyMJbi!Bo wro ce lKeHe Hepano rrp!!Majy y o)l.6op. Jiwme arrrr3nrrje CKopo unje HH OI!JIO. 11s6opH cy rrpoBo~eHn y HeJmM MecmMa 6es capa;cH,e HaponHor <jlpoHra H ·OMJiannHe, a r)l.e je ra capa)l.lha •rroc-rojaJI3 Ha H36op~ H3Jla31!JIO 90% I! BI!IUe)Ke;Ja (npi!Mep Cpes napani!HCK!!). Ta~mr )l.e nl!je 6!!JJO re capanihe nern3E3JIO ce na cy o)l.oopn Haponnor <jlpoma HlliJII! Ha yunp6 H36opa. re cy >raK saKasnBane I! panHe aKnnje HaponHor <jlpoHra rne je onJJa3rro jenaH neo JKeHa (ceJio 5eJiywn:h, Cpe3 pilaaHf!qKrr) . .J1cro raKo newasano ce na HapoilHH <~pDHT I!CTOra naHa II:P*ll IIJieHyM H jenaH neo aKTI!Bl!CT'<H· lha ycJie)l. rora He nol)e na rrs6opny KOH<jlepeHnnjy. Ho u nopen CBHX nporrycra H He)l.ocraraKa y Beni!HII epee 30Ba rrsnpweH!! cy ns6opa •I! ll3a6paHH HOBH O)l.6op!!. Mel)yTHM, He M62Ke ee y rrroTrryw/ICTH _JJefm )l.a . fe nocJle H36opa HOBHX pyKoBoncrasa pan rrpaBHJJHO nocraBJbeH. HeKH noBOH3a·6paHn O)l.OOp!!, •YMeCTO )l.a Ill!!pOKO OKynJbajy lKene ll Mot'inJmrny 11x .3a H3Bpmeae pasmrx JIOKaJIHI!X -sa)(araKa rrpe- KO pa3HDBpCHI!X HOBIIX <jlop,Mll pana, JIOHOBO CaMH 1!3Bp!lla- Bajy cBe sanaTKe. ,· . MopaM uanoMeHyrn ·na CMo ce cJiy)f{HJII! HaJSH!lle aHaJI!I30M H36opa y Cp6!!jl!, jep HaM je Cp6!!ja ·O•MorynnJia na· no61IjeMo nyH ysl!n y roK •cnpoBolje!ha nso6p3 n 1!36opHe pesyJITare. ·· ,Ua 6HCMo y enpoBoljelhy !!36opa ns6erJIH Harrpen HaBe)l.eHe HenocrarKe n rrporrycre rrorpe6Ho je ·Hapo<mro: 1) OnpenHTI! peaJiaH poK 33 crrposoljelbe !ls6opa •Y KOMe ce MO·TY CDJIHnHO !13Bplli!!'Dl! CBe Il0Tpe6He IIp!J)]]peMe. 2) H3npa!BHTI! A06ap IIJ!aH HOMOhll HI!)Kl!M on6opHMa, Kao n rrJiaH arrrranl!je KOjl! Tpe6a na )l.onpnuece yqewtty "'eHa y H36op!!Ma. J.1s6ope cnposo)(Hm y car JiacHocrl! n y3 rro,-ro:h ocraJJHX M3'COBH!IX opraH.nsannja Haponuor <jlponra I! 0MJlani!He. l(ourpecn nocJJe •c:npaBe)l.eHll!x !!36op-a ·Y Cp6Hjl! II MaKenoHHjll onp"'aHu cy KOHrpecl! A<l>)!( mx perr.y6JIHKa. 3an3T3•K OBHX KOHrpeca OHO je na CYM!!pajy noCa},a!lllhe pesymare pa)l.a I! na ·ce nbcrase HOBH uenocpe)l.HII aananu open Harne opraHH3aiiHjc. Ou;n KOHnpecn HMaJlH cy nmllrl!Bl!I!X pesymar3 ll •yrJJaBHOM 'O)J.TO'BOpHJIH UOCTaBJbeHOM 3a)la'TKY;-'" HIO OHH cy. H'M3J!H I! uenocra-ra-Ka 'H nponycra. · 1) Hajsenl! He)l.ocraraK KoHrpec3 6no je ·Y TOMe wro pe<jlepaTu Hncy J10BO>JbHO nornpraJIH 6ynyne 3a)l.arKe, taKo n3 1ytreCHHUe 'KOHrpeca HH1CY tiTOIUJie ca jacHOM npeTc:TaBoM uJTa Tpe6a Ben c.yrpa na pane. · · 2) Jorn yseK rrpeoBJI3ljyje MaH!I<j>ecTanrioHn KapaKrep · Kourpeca. J.-!3 p3na •KoHrpeca Bl!neJio ce na rJJ3BHH OJ160p!! He nosH3jy na>BDJbHO :csoj repeu, jep je nara c.na6a aH3JIH3a. 1\oHrpecl! rpe6a )l.a HMajy panHI! KapaKrep !!' ni!OKycHj3 rpe6a na ce onBHja •Y roM npaBL\Y- Mel)ymM, JJ.HCKyraHTH cy 1yrJiaBHOM ITOJI.HOCHJiif"H3Beunaje 1M oospTa~m ee Be:h!ffHOM Ha- iycrrexe, AOK ey Ce Ha He,ZXOC'TaTKe BeOMa M3JIQ. HJIH HHMaJIO sanplKaBaJIH. YcJJe)l. rora KOHrpeCH cy .1106HJI!I U3rJJen • Ool!qHe KOH<jlepe':nllje H3 KOjbj_ 'CBaKO I!M3 ITOHeillTO )13 KalKe. ,U!!CKycuja je raKol)e naJia BpJio MaJio o <jlopMaMa pa.11a Ha CeJ!y, 0 sanpyr3pCTB,Y, 0 pany )KeHe-panHI!IIe lJ f)l.. �38 . 39 ' 3) Y npnnpeMaMa aa Kolirpec 6nJio je raKol)e rrponyCTa H rpernaKa, pa11a Ha 6parmy, nnca!ba pe<jlepaTa .y noc CJ!e)\!beM MOMeWcy,. TaKa 1\a ·CY pe<jlepaTH 6HJIH OllillTH a He KOHKpernn n nwcy o6yxBaTHJIH CBY npo6JieMaTHKY repeHa. · Mn c•Mo ·Ce Bnrne 331\plKaJin Ha He)\o·craQI!Ma, 11a 6n na rora naByKJJH noyKe aa Ham 1\aJbH pal\. Ho He cMe ce OBHM CTBOpHTH y6el)e!be )\a je 6HJIO 'llHille He)\OCTaTaKa Hero TIO~IITHBHHX .peayJITara o.n: ,llpyro~ !I<OHrpeca JKeHa JyrocnaBnJe .uo .uaHac, KaKo ·Ha y4BprrFmBa:rb:y, TaKa H Ha oMa·coBJbC!hV Harne opraHnaaunje. · YKpaTKo hy ce jam ocBp~ynr Ha nnra!he eBHI\eHu.nje n CTaTI!CU!Ke y Harnoj opraHH3aQHjll. DpaBI!JI1J'H 11 rrJiaHCKH pa.n: Harne opra'Hnaau11je He MOJKece ·3aMIHICJIHTH ·6e3 BOt).f'lba eBHJJ.eHuuje H cranrerHKe na re~ peay. • · DpeKo 'llol)e!ha eraTHCTHKe n eBH.QeHQ!!je npe cBera 11- · MaheMo 6oJbn YBHI\ y ,.·cratbe n pal\ opranl!aan!lje. Oao he H3M OMOfyOHTH 1\3 MOJKeMO Ha Olpei\le HHTCpBeHI!C3Tll 11 npylKIITH noMoh 'HI!lKHM o.n:6op!!Ma. EsH,n:enu:nja ·I! crarncrrrKa he U.OMOhH HHJK!ll'.i ·OI\60pHMa ,n:a· npaBilJJHI!je pyKOBO,Qe pa..D:OM n 6oJbe yrroanaj:y CBojy opraHH3anHjy. 3aro eBHI\.eHun~y He rpe6a cxBaTHTH Kao onrepehe!be aa opraH!I!aanllJY KOJa Je npllKYTIJba, a Kao oJiaKrna!he pa.n:a H J>YKO•Bol)elhe caMo Harnnx o,n:6opa. Han'Po11nB, eBHI\eHnnjoM H CT3THCT!IKOM rpe6a y npBOM pe,n:y 1\3 ceeJiyJKe OHe opra" H1!3aU¥je Koje je ·llpiiKYITJbajy, a aa 6oJbe pyKo.sol)etbe II npaB!IJIHHJ!! CBOJ pa,n:. ... · YBIII)ajyh!! cBy BalKHOCT eBu,n:eHnuje n craTI!CTI!Ke aa Ham pal\, U.enrpaJIH!I o.rr:6op je o.n:ny'lHO .n:a ce npnl)e npmcyn' . Jba!hy TIOT'Pe6HHX ifo'iiaraKa sa ·yBolje!be E>BI!.QEJHnnje 111 ·cra'tHCTHKe Harne opraHrrsau:nje, Ka,n:p•o.sa u o yqe!I!ny JKel!a •Y pa3:HHM 8Kli,IHJaMa H n;o6poBCflliHHM pa,UOBHMa. , · .He rpe6a cxBaTHTH oBaj rrocao KaMna!hc.KH I! CMarparH .Qa je OH 331BplleH npHKynJba!beM TpaJKeHHX TIOI\aTaKa H yB·O•qe!heM <KaproreKe, <;rr!!oKosa 11 <jlnpMyJiapa. . EB!II\eHunja 11 ·CTa'PilCTIIKa MOpnjy 6HTI! lKllBH, caaKa npOMeHa Mapa ce CTBJIHO YHOCI!TH :Y KBpTOTeKe, O'ITRCKOBNITI\. · ll.enrpaJIHH 0116op je napai\HO <jlopMyJiape u ·KapTOHe aa _Kapror~e, ~a KOJI!Ma oy .ynmHam rnaRHl! o.rr:6opu. To je MHHHMYM KO J!! ce TpBlKII, a 'f Jia•BHH o,n:6opu. MOfy ,!IPHKYITJbaTl! l! .n:pyre no.n:arKe, sa KOje CMarpajy .n:a cy ·rrM norpe6HI! sa 6oJbl! pa,n: H pyKoBol)e·!he; BOI\ehn npH TOMe paq:yHa 1\B He npeorrrepenyjy opraunaau:11jy. 0 onoMe npeTxo.n:no ,n:a <i6BIBBCTe LJ.enrpaJII!H o.rr:6op;. rpe6a J1cTO TaKOMH O'leKyjeMO 0)1: fJIBBHilX o,n:6opa cyrecTI!je, npe)(J!Ofe, KBO H rrpei\MeTe Ha Harne <jlopMyJiape, 'lli'IH> neMO ycaBpill!!TII Boljetbe Harne eBI!)\eHU:Ilje H CTaTHCTI!Ke. ,MH HHCMO HCl.JynaJIH KopeHe KamtTaJIH3Ma, •.. HHCMO <IOTKonanu TeMeJb, ocHosy yHyTpamlber uenpuja reJba. • • Aa QI!CMO ra llOTKOllBJIII HMBMO je,QHO Cpe,QCTBO: 1\B I!peBe)!,eMO npi!Bpe)!,y aeMJbe, Ha HOBY reXHII'IKY 6asy, Ha TeXHH'IKY 6asy MO)!,epue Kpynue nponaso,n:lhe •.• TeK ou,n:a Ka,n:a aeMJba 6y,n:e eJieKTp1I1f111U:HpaHa, KB)\B IIH)!,yCTpHja, '!IOJbOllpHBpe)!,a H cao6pa1\aj 6y)!.y ITOCTBBJbeHH HB TeXHH'IKY 6aay MO,QepHe KpynHe HHJl.YCTpHje, - TeK OH)l,a fi.eMO K0Haquo no6ujeli.RTH." ( Jle!bHH, Co'IHHeHIIa xxvn' CTp. 349) ,npasan uamer pa3BHTKB rpe6a, 1\BKJie, )!,a 6y,n:e, YCMepeH Ka nperBapa!by name aeMJbe y rexHH'IKH pasBnjemrjy HHI\ycrpHCKO-arpapuy aeMJby. Ha raKsoj MarepnjaJmoj 6a311 rpe6a )\a ce uarpal)yje nama cou:njaJIHCTH'IKa eKOHOMHja." (B. Klf,llP!i(ll) ,Je)!,HHO pyKoBo,n:ena ynora 11 rrpaBHJIHa JIHHHja Harne flaprnje je, 11srpaljnoaua ua reMeJby uayKe 'l\lapKcHsMa-ne"'llHI!aMa MilrJia je y TaKo KpaTKOM speMeHy ue caMo o6opnTI! noJIHTII'IKY BJiacr 6yp>Koaauje nero u cpyrnnru lbeauue 'OCHOBHe eKOHOMCKe II03HIJ.U:je, OCHOBHe ll03HU,Hje KallHTaJIH3-. Ma y uamoj aeMJbH. CaMo pyKoBo,n:ena ynora u npaonJiua Jill· Hl!ja name flapn1je MOrJia je ycnOCTaBHTH TOJIHKO jali H KOli-COJIH)J.OBaH, 3a ,ll,aJLe o.PaH3HBe crroco6au cou.u:jaJIMCTHqKU <:eKTOp llpiiBpe,n:e Kao liTO je TO Hall." (B. i(H,llPlfq) ,Sea pyKoBO,n:ene yJiore KoMyHiicrn'!Ke napr11je Jyro- CJianuje, MH .n.auac ue 6HCMO HMaJIH Hone JyrocJianuje, HHTM 6n uapo)!,u JyrocJiasuje OI\HrpaJIII TaKo Kpynuy yJiory y ilenooo)!,!IJia'!KOM pary H 3a,QOOUJIII TaKO BeJIHKH yrJie)!, y .CBHjeTy," , (TlfTO) ' �41' / He,11a CTeljJauosafi: ITPE)l. )l.PYfH I(OHfPEC ME'BYHAPO)l.HE )l.EMOI(PATCI(E <I>E)l.EPAIJ.MJE )I(EHA n~orpaM name DapTHje Hac yqn ,!Ia je je)laH 0,11 Haj· ~ sa~<HHJHX 3a,llarana !'\.nTrrrjlarnncrrrqnof rjlponra JKena pas- BI!Jaf!'e COJIH,aapHOCTH 'Ca ,lleMOKpaTCni!M JKeHCKI!M opraHI!· . sal\I!J"M CBHJeTa y 6op6n sa Mnp n ,aeMonparnjy. .lla 6n. osaj !IHO rrporpaMa name Dapmje y ITOTITYHOCTH OCTBapHJJII, MH fieMo ce II y6y,ay1:Je, nao H j\0 ca,11a, y Ham eM pa11y pynoso,aHTH crroJbHOM ITOJIHTHnoM . name DapTnje n BJJa)le. Ocnosn~ ITPFIHU:HITe Ha no jnMa ce ocJia!ha CITOJblia ITOJJHTHna name Dap'rnje ,apyr I\ap_l(eJb je na V nourpecy · l<:DJ paspa,arro, a ro je: · , L . Csecrpana awr-nsHocr y 6op611 sa MHP n sa MrrpoJby6rrsy capa,a!hy Me~y ,aplKaBaMa Ha 6asu paBHOITpasnocrn yoiTrnre, a y onsnpy Opranusal\nje Yje;J.mheHnx Ha[\rrja ITO· Haoco6. 2. EIWH?MCKa capagfba ca CBHM 3eMJ:DaMa noje JKeJJe ga · rrogpJKaBaJy ca · uall!,I?M seMJbOM Tansy capa,a!hy na 6asu pasuorrpasnocrn n ITOllJTOBafba Me~yco6nnx o6asesa. 3. DoJJHTH<;na ITogprnHa cnaraMa noje ce 6ope sa MHp, Sa .lleMonpaTHJY, sa Ha[\HOHaJJHy CJ1060)(y H He3aBHCHOCT; sa CO[\IIj8JJH3aM. . 4. Tnjecna capa)(!ha n csecrpana ITO)(prni<a MnpoJby· 6nso J )(eMonparcKo J aHTHHMrrepnjaJJI!CTH'lKOj rroJIHTHI\H CoBJeTCKOr Casesa n 3eMaJ:Da napo)(H~ ,aeMoKparnje. 5. ~asJ~Hjafbe csecrpau~ capa,a!he ca CosjercKHM Ca· BesoM 11 3eMJbaMa ;rapo,ane .)(eMoKparuje y o6JJacTH rrpllspe)(e, KYJirype Y 1\HJ:Dy Ja'lafba H l(_OOp:'\rrHal\Hje saje,annqnor rrprr· Bpegnor pa3BI!Tna 3eMaJba COI\HjaJIHCTH'lHOr CBeTa H fbHXO· sqr nyJITypuor s6JJHJKasalha." . . .llpJKehn ce yqe!ha Harue Daprnje, MH CMo go ca,aa nc·. rrylhaBaJie name o6asese ITpell\a ,apyruM ,aei.!onparcnnM JKeH· cnnM oprannsal\njaMa san rpaHHI\a name seMJ:De, n pynoso~ )(ehn ce OBHM rrpHI\HllHMa. Harna opraHnsau:nja je aKTHBHO pa)(I!Jia y M.ll<P)I( ne caMo Kao !hena Hal\HOHaJIHa ceKI\Hja, nero n Kao 'lJiaH Hss·prnnor o,a6opa. Hawa oprauusa· I\Hja je ,aocro jno sacryiTaJJa JKene JyrocJJasnje na CBHM cje)(HHI\aMa M.ll<P/K n ysnMaJJa ITyHo yqerntie y ,aonornefby OAJJyKa ll rrpe,aJiora )(OHeCeHHX y U:HJbY jorn jaqe aKTHBHOCTil M.ll<P)I( y 6op6n ITpoms ITOriTaJ:DIIsaqa paTa. 25 HOBeM6pa OBe rOAliHe OApJKalJe Ce Jlpyrn KOHrpeC M.ll<P)I(. A<P)I( JyrotJJasnje he rrpeKo csoje )(eJJeral\Hje ITO)(· unjern csoj nasjewnj o pa)(y us nora he ce BH)(jern Aa JKeHe JyrocJiasnje cKyiTa ca csojnM napo,aoM neyMopflo pa,ae Ha nsrpa,alhH csoje COI\HjaJIHCTH'lKe. seMJ:De, ,aa one crojehn . qspcro ys Harny I(DJ, Ha qeJiy ca HarnHM UK ll ,apyroM Tu- TOM> HliKa,aa Hllcy sa6opaBHJJe )(a je ITHTa!he 6op6e ITpoms HMrrepHjaJIH3Ma, nponm HaaanBaqa paTa - npsH Haw 3aJJ..a ... TaiL I1 Ha OBOM JlpyroM KOHrpecy MH lJeMO H3HOCiiTH HaiTope Harnnx JKeHa n IToMoh Kojy cy one ITpylKrrJie ,aeMoKpaTCJWM rpqnoM Hapo,ay; IT0Ce6HO lhHXOBOj ,ajeU:H, ITOMOlJ KOjy cy Hece6nqHo O)(BajaJie o,a csojux ycra n cJJaJJe AJJ6aHnjn .. Mn heMo nannjer11 run cy name JKeHe ypa,anJie ITOBO)(OM MOHapxorjlawncnrqKor repopa y UIITannjH H fp'll(oj, o naUieM yqeiUhy y KaMITafDH- sa cMarheae Haopymalha, aa a-a·. 6pany aTOMCKe eHeprnje y parHe cspxe, ITpoT'\fs para y fpq· noj, I\nHn, BIIernaMy. HT:'\. HsHocehn ITpe)( anrnrjlarnHCTKHihaMa u:njeJJor csnjera rporoJiHWihll 61IJiaHC CBora pa,aa MH heMO jorn je.J(HOM AOKa33TH HaW HHTepHaUJi:OH3_JIH3aM TpHOTH33M y KOjeM Hac H H3III COIJ;HjaJIHCTH"LJKH rra·- je TOJl.HHaMa B3CIIHT3B3Jia ·Harna Daprrrja. 11s sal!aTaKa, noje je V noHrpec I\DJ rrocTaBI!O, sa Harny opraHnsal\Hjy ITpon3Jiasn aa)(aran )(a MopaMo n )(aJbe na· CTaBHTH I! ITpo,ay6JbHBaTH )(OCa)(aW!hY Harny capa)(fby ca CB jeTCKHM aHTHrjlalliHCTI!'lKIIM IIOKpeTOM JKeHa y 6op6H sa MHp ll ,aeMoKpamjy, ,aa H )(aJ:De, Kao n ,aoca)(a, rrpyJKaMO 11YHY ITOMOlJ ,'l€MOnpaTCKHM ·JKeHCnHM · opraHH3aU:HjaMa. Y sean c THM ITpe,a Hamor.! opraHH3al\njoM crojn: )(a jorn HHTeH3liBHilje pa)(H Me~y JKeHaMa y CMHCJiy HerrpeKil:'lHOr, CBaKOJ.(!ieBHOr H CHCTeM3TCKOt o6jaiiHhaBalha .Uy60J~fr �43 -42 l nose3aHoerw Harne 6op6e Ha rroJby n3rpa)1Ibe conlljaJIH3Ma C OIIU!TOM 6op60M 3a Mllp. · . KoHKpeTHo, y · OBIIM )1aHnMa rrpe11 ll:pyrn .KoHrpec MD:<!>)!( MH MopaMo: 1. 11 )1aJbe HeyMopHo pa)111TII Ha yrrosHaBalb y JKeHa ca crroJ:bHOM ~OJIHTHKOM J'::{arne flapTHje· H BJiaJJ:e, IIITO 3HaqH, )1a Hame JKeHe IIMajy eras Harne B,1a11e rro CBIIM Me~yHapo)1HHM rruTalbiiMa (Ha npHMep 11a rrpoy~asajy rosope rrperCTaBHIIKa Harne 3eMJhe Ha \ Me~yHapo)1HHM KOH<j:JepeH[jHjaMa, )1a 3Hajy KaKaB je craw Harne 3eMJhe no II!Ira!hy fbeMa~Ke, rro KOJIOH!IjaJIHOM ITI!Talhy, no nl!ra!hy Tpcra, Harni!X rpaHHna nr11:, 11a 6y)1y yrro3Hare ca HanopuMa 11 ycnjecHMa Koje je JyrocJiasl!ja IIOCTHfJia II IIOCT!IJKe y 6op6l! 3a Mllp ll )1eMOKpamjy. "" Harn3 IlapT!Ija Ha·c 'B0)1!I nyreM Henomr,e)1He 6op6e npo_TIIB IIMnepnjaJiucra Ha '!lljeM ce qeJiy )1aHac HaJia3H HajII.p!ba peaKU:Hja AMepHKe 11 EHrJieCKe. Y· pasorKpllBa>hy parHax xyrnKa'!a 11 aMnepnjaJII!Cra Hama ITaprHja H Hama Hapo)1Ha BJiaCr- HMaJIH cy orpOMHHX ycrrjexa. 2. ITpou:ec y 3arpe6y Ha)1 ycrarnKHM 3JIHKOB!1HMa Mn~ .JIOill-KaBpaH H ocram-rMa, Kao a . cy~ei-be recrartoBcKo-aMe:pH'IKHM rnnnjynnMa, OcsaJIJ1y, Jypaunhy n · ocra.iiHMa y Jby6JhaHH, orKpHJIH cy Mero)je 6op6e Kojy MMrrepnjaJincrn BO)J.e IIpOT.HB Harne 3eMJbe 'KaO H OCTaJIIIX se:rvraJha HapOAHe .)1eMOKparnje. CsaKa nama JKeHa rpe6a )1a 3Ha KOJII1KO cy DB a cy~elba y Jby6Jbauu H 3arpe6y 3a)1aJia crraJKaH y 11a pan _ .Me~yHapo)1tiOj peaKU:HjH, KaO II Ib!IXOBHM HaMjepaMa IIOT!IaJbi!Balba HOBor para. OBI! npou:ecli cy 3Ha~I!Jlll seJi"HKH )10rrpHHOC Hallie 3eMJb-BapH MeljyHap0)1HOf MHpa; OHH cy 3Ha'!HJ!H seJIHKY no6je11y qarasor )1eMoKparcKor ra6opa Ha)1 Mpa'!HIIM HaMjepaMa peaRU:Hje. 3. !1 )1aJbe Me~y Hajrrmp<iM MacaMa JKeHa nonyJiapH3HparH MD:<!>)!( 11 IbeH ocHoBHH nporpaM: 6op6a 3a Mllp H )1eMOKpaTHjy,. 3a npasa JKeHa H MajKII,·3a aarnmTy 11jeu:e. Mn neMOyii03H3TH JKeHe ca 3Ha'lajeM ll:pyror KOHrpeca MD:<!>)!(. 4. Hawn r JiaBH!I o)16opn rpe6a )1a Hanpaae rrJiaH KaRo :he yno3Harn >Kelfe ca 0)1jiYKaMa D:pyror KOHrp~ca rrpeRo Hajpa3HOBpCHHjnx <j:JopMH, Kp03 rrpe)1aBa>ba, KOH<j:JepeH[jHje, caCTaHRe, '!HTaJia'!Re rpyne, npeRo Kypcena ·Koje Harna opraHrr-· 3aUHja OJJ.p}l{aBa, npeKo unaMne HT,U. - ' y roR.y HOBeM6pa y CBI!M pemy6JiHKa!fc~HM JIIICTOBHMa Tpe6a o-6jaBHTH qJ!aHKe 0 MD:<!?·/!(, y lbHMa neMO )1aTH O'CBpTe Ha y.onjexe K·oje je C!>e)1epanHJa nocTHrJia 011 lbeHor ocHHaatha, o ;lbeHOM 3Ha'!ajy 3a )1eMOKpaTCKH 'IIOKpeT JKeHa Y CBH. jery nr11. · _ 5. ITpuje Kao n y roKy Di1p~asa!ha ·n11pyror RoHrpeca MH heMO ca HarnHX KOH<j:JepeHU:Iija H ·Ca'CTaHaKa CJiaTII IT03)1paBHa iiiHCMa •Y KOjiiMa ne 611TH •Ca,llpJKaRe JKeJbe HalliiiX JKeHa: 11 a MD:<!>)!( jorn HHreaHsHnje pa)1H Ha mupoKOM OK)OIT- .Jbafhy 1KeHa,-, LIHT31BOr 'CBHjeTa, a Hapo'l!HTO OHHX·KO.Je ]Dill ~H­ oy qJ!aHOBH C!>e11epau:nje, 11a .neyMopHo paAH Ha pqaH>y Je)1IlHCraa u yqaprnnelha Me~yHapD.rr.Ifor )1eMoKparcRor aHTH<)Jarn!I•CTH'lKOr <j:JpOHTa >KeHa; . _. )1a Jl:MC!>)I( jaw Bllrne 'llOJa'Ia C'BOJ:f a•KT,HBHOCT Y 6op6H np01'H'B ITOTII3JMIIB3lf3 HOBOf ·paTa; . . .rr.a -crrpoae11e aKnnjy ga noMoh JKeHaMa KoJIOHH]3JIHHX "3eMaJb3- KOje C·KJ!lii3 -~ca <CBOjHM HapO-JJ.~fN!3, IBO,Ue OCJI06n,II.H- 'Jl3'1K>!! par npoTHB HMIIepnjaJ!FLCTII'!KOT ]3"pMa .. y THM runeMJ!Ma ynyrnneMo Ham saxrJeB aHTH~amH­ ·CTKHihaMa AMepwKe, EarJ!ecKe, C!>paHnycKe, XoJiaH,~I!Je )1a - rro-se11y jorn ornrpnjy 6op6y 3a pa3ompusa!he CBOJHX HMnepnjaJiuCTH'!KHX aJia)1a, 11a ce JKHJiaao 6ope. 3a noaJia'!~Ibe rpyrra 1! 3 3eMaJba 011 lbHX oKynnpaHHX, )1a JOrn yrrop:mJHM pa)10M y6je~yjy c'Boje JKeHe ,a M3JRe 11a He waJBy c]30Je CHHoBe sa nopo6JbaBalbe 11pymx Hapo)1a, ga ryme!he tb!IXOBIIX OCJ!060)1lhl!a '!KHX 6op611 .. 6. l(ao je)1aH AIIO Harner pa11a •Y ;ITJl"I'IIpeMaMa sa Jlpyrn l(oHrpec MD:<!>)!(, nama opraHH_3aii;I!Ja lie pai1HTH Ha ynoJIUBalhy HarnHX JKeHa Ca KOH<j:JepeHU:HJOM JKeHa a3HCKHX 3eMaJha, .K'oja ce rpe6a 0)1pJKar'!! 15 ORT06pa y Kan_Kyrrr. Mel)yrHM, HH,ll!ICKa MapHOHeTCKa BJ!a)1a 3a6paHHJia je 0)1plKaBalbe ose RoH<j:JepeHu:nje n y3 <)JamHcrrr'!Ke •Mer-o)1e re~opa Hall HH1I.HCKHM- 2Ke'H3M3 H ,II.jeU01 M iTIOKiYlllaBa ,Ua --cTipHJ~l!H •6op6y JKeHa ga lbeHa )1eMoRpa11CKa II!paaa. H cJio6o)1y. 3aro IJITO Ce 'COJ]H)1apH'llieMO •Ca QCJI06HJ!a"!KOM 6op60M ·H -~OKpe­ THMa nop66JbeH!IX •Hapo)1a Harne JKeHe he •YIIYTHTH CBOje n.porecre rrpOTHB 3a6paHe KOH·<j:JepeH!11lje JKeHa, 0)1JIY~HO neMO gaxT'I!jesarn 11a o)1o6pe o)1pJKaaalbe K-oH<j:JepeHIJHJe. )!ZeHe Jyroc.rra•Bilje, Roje -cy npomJie crpaxore <)JamHCTH'!Ke oKyna'IHje, Ca rHyrnalbeM he OCY,IIiHTil repop KOJH C'Ilp0B0)1H IIH)11I- �.- ,, __ ' •... 44 CKa IIOJIHU;Hja Hal( HH)(H·CKHM Haj)O)(OM H eHeprHqHO Tpa:>!<HT!I )(a rrpecraHe ca nporoHoM . .lla 6n ce name JKeHe jom 6oJbe ryrrosHaJie ca JKHBOTOM . H 6op6CJM KOJIOHHjaJIHHX Haj)O)(a H yqernneM JKeHa y !bDj, L\eHTj)aJIHH 0,)(60p ne HS)(aTU 0 TOMe 6pO'liiypy, a MHOTO ne HaM liQMOcnH .'!JiaHIUI K•OjH ne mmnn ry Harnoj liiTaMm< Y BeliHM rpa)(OcBHMa H •Y Capa)(lbH ca Je)(UHCTBe!fHM CHH, 1\HKaTHMa rro cj>a6pRKa•Ma ·OI\pJKaneMo rrpe)(aBalba sa JKene. · ,QucKycuja To •cy sa)(aU;n Koje no OBOM nHTaibY Harna opraHH3a!1iija rpe6a )(a HCHYHH Mn neMo H •)'6y)(ylie, KaO H )(O!Ca)(a, CBHM <9Bojmi lHaraMa nacrojam )(a pai\HMD Ha· jaqafby •Mel)yHapo)(He coJIH)J,ap.HocTn 8HTHciJaruu~)KHiba ·CBHjeTa, HaKO HaM· Ha TOM pa- 1\Y Beli 1\aHa•c rroqaBffiajy rrperrpeKe H HeKe JKeHcKe )(eMOKparcKe oprannsa11Hje .y 6parC'Kll'M seMJbaMa. 0He TO. )(8HaC IIO<IW'Syjy THMe, !p'TO OI\6Hjajy capa)(!bY HSMel)y A<!>)!( H WHxom!x JI{EIHCKHX opram;s·a!1Hja, Koja j~ 0se pes.oJiy!1HJe HHI{lopM6Hpoa 6HJia rrpHiFHqHo paaBnjena, n KoJa Je sa lbHXoBy opraHI!Sa!1Hjy 6HJia npnMjep. AJIH Ma KOJIHKO (}Hll 6y)(y Ba,CTOjaJIH )(a HaC H )(albe OMerajy, OHH: Helie 'fOIIJeTH. )(a JKeHe JyroCJI8BHje HSOJiyjy 0)( CBjeTCKOT 1\CMOKpaTCKOr liOKpeTa JKeBa, jep Mil Ce BCnCj\!0 )(aTH CKpeHyT!I ca rryTa no KojeM Hac BOI\H nama ITapTnja Ha qeJiy ca 1\py.roM THTOM. Taj riyr je nyr mrpa)(lb·e cpelie, ·rryr HCMHJIOCp.l1He 6op6e nporw u·MnepnjaJIHCra, nyr capal\lbe ca CBI!M M!!poJhy61!'BHM HapO·I\HMa CrBHjera. A ml! OHI! rwjH Ha 6l!IJIO Ka' KR'B Ha·qnH 'TIOKymasajy )(a pa.36Hjy je)(I!HCTBO )(eMcJKpaTCIWr Ta6opa nalin lie ~1\HOM y He3arBI!I\HOM noJJOoJKajy )(a o.ur.asapajy Kao pa36njaqH Me~yHapa)(He coJI·H)(apHoCTH y 6op6n sa MHp n )(eMOKparnJy. . ,HOB!! jyrOCJ!O~eHCK!! llaTpHOTlj3aM 3H3'1H ycal)UBalbC H rrpo)(yoJDHBalbe' MplK!be npeMa HMnepHjaJIHCTHqKi!M nopo6JbHBa1.JHMa, npeMa H3aaHBal.JHMa paTa. OH ·aHa•-m o~raia· !he Maca y 1\yxy BjepHOCTI! I! JJ.yoaBI! npeMa CCCP I! npeMa :sn~ AeMOKpaTCKHM H peBO~fil!OH8pHI!M ITOKpeTHMa y CBll- jeTy." (M. 'BHJIAC) Aut)a 'BypamKosuli., IJJJau nponarau)J.ue ceKU.n)e, U.O A~)l( O.n; nosuaTe pesoJiy:u.Hje HmpopM6Hpoa, Koja je uerrpase,u;uo u 6es CTBapuor ocuosa uanaJia uarny seMJDy, Tiapn1jy H H>euo pyKO!iOJJ;CTBO - nojeJI.HHii pyKOBOJI.HOUH, CBaKOJI.HeBHO H CHCTeMaTCKH paAHo H niTaMna llpoH3JiaGe .n;eMoKpaTCKHX CBe HOOe K HOBe seMaJba MOryt'JHOCTH :~;a csojuM uapo.n;HMa npHKa}l{y cTaroe y .,JyrocJianuju cyrrpo-r:HO crsap-~ HOC!" .n;a csojoM rrponaraHJJ;OM OM3JitOBauKe orpOMHe ycnjexe Koje uaum ijapo,n.H ITOCTmKy _ 6esnpHMjepHHM pa;:U-IHM ilOJieT_OM y H3rpa,IUbH COJJ,HjaJIH3Ma. CsaKH rp'at)aHIIH name eMJBe, cse cJio6o)lOJDy6nso tmsje'-laHCTB03 ·aHa sa xepojcKy 6op6y Hamnx H3.po.Lla Koja• je sot)~na IIO.Ll pyKOBO)\CTBOM I(O JyrOCJI3BHje, Ha- '-leJiy- ca .llpyroM THTOM. Ty .<QIJIDTeTI03HaTy HCTHHY He Mor)r HerHpaTH i-IHK3KBH , Harta):lH, Ma ca KO je CTpaH:e OHH )loJia3HJIH. HeMoryhe je rropetm orpoMHe sacJiyre osor Hcror UK; KOjH je ycnno .ua y ·najTe)f{HM ,ll,aHHMa nosep;e Hapo,lle JyrocJiaBHje y 6op6y s.a ocJio61{)j!)erne H H3Be)le px -Ha nyT CTBapalb1a ~r H cpellHHjer )KHBOTa. Hama··flapTHja 6nJia je y Morytni:ocTH .n;a rrosene Hapone y 6op6y, jep nx je jam MHoro pannje, a HapoT.JHTo._ O.Ll ,n;OJiaCKJ. ,llpyra Twra, sac_ miTasaJia y JPy6aBH H o~aHOCTR npeMa CosjeTCKOM Casesy; yKasyjyt:m Ha seJIHKy 3eMJhY COJJ,KjaJIH3_Ma K30 H3 llpHM_jep H IIYTOKa\3 'KojH TJ}e6a CJIHje.rUfTH. Taj rryr., nyT Ha Kojn HaM. je. yKasaJio H yKasyje Hallie PY'" KOBO,!I;CTB9, HapO,UH JyrOCJI3BHje cy 11pHXB31THJ1H K<iO je):lHHO llp<;tBHJlaH sa· CBO je. KOHa'-IHO OCJioCiot)eH>e' H He3aBHCHOCT _CBOje 3eMJbe .. Ta. HCTHHa je II03HaTa _'CB3K9M rpat)ariHHy Hallie 3eM.Ibe, H YTOJlHKO Mapa 6HTH qy)lHHje .U.-21 HaC OITTy)f{yjy sa aHT!fCOBjeTCKH CTaB H 33 aHTHOOBjeTCKy TIOJIIITHKY KOja ce H3BO.IT;HO rrpOBO.IT;H y Haiiiaj 3e.MJDH. AKo ce caMa ocspHeMo na paJl Harne- oprammau_nje, Ha ,n.jeJia H O'-IHrJie,n;He qmbeHHlle, HaMa csHMa rrooHa·Te, ysjepnheMo ce H jam je.rr;aHnyT carJie.llaTH HCTHHy Kbja je cyrrpOTHa K:moj TBp.U.IDH. Y opy:tKaHoj 6op6n, no saTBOpHMa H JioropnMa, naiiie :tKeH~_ cy ce ytJHJie Ha npHMj_epHM<JJ )KeHa CosjeTcKor Casesa. YmJGHaJie cy -ce ca JIHKOBHMa xepoja .paTa. Kao IIITa ce ,n;anac yno3Hajy ·ca xepojnMa pa):J;a. Ban csaKe je cyMH>e .ua 6H ce -TaKsa nponaraHJJ;a MOfJla npoBOJ-(HTH y HaiUOj opraHH33U,HjH ,Ua T3KBY JIHHHjy iiHje O,ll,petjHBaJia H3ll13 f1apTH_ja 11 UeHTpa.TJHH KOMHTeT aa KO j11 anaKo CMjeJIO Tsp,n:e Aa BOAH aHTHCO-ajeTCKY. noJIHTHKy. Bea6pojm~ -cy ¢JopMe H I-Ia'-IHHH annaunje H nparra..:· raHne na KojnMa cy )f{CHe rrpoyqaBaJie }l{HBOT llieHa CosjeTcKor Ca- �46 sesa mTo ·ie HMaJio sa QHJb ·rrony.rmpnsaunjy seJIHKe seMJbe- cou.njaJinsMa H yllelbe Ha IbHXOBHM DpHMjepKMa. 3acJiyroM flapTH:j-e, ,ll3KJie. Harne )Kefi:e cy jam ·snme sasoJhHJie CosjeTCKH Cases yrrpKoc peaKul-wHapaoj, -aanwosjeTcKoj nponaraHAH Kojy je HaUia TiapTnja H _IbeHo PYKOBO,llCTBo ycrrjeJia ,lla cys6nje n oneMorytm sHUie Hero IIITO Je TO yqn_ lbeHO y Ma Kojoj ,npyroj .seMJbH. . Passnjajytm HenpeKHAHO Jby6as namnx _Hapo,lla rrpeMa CosJeTCKOM Cases·y, TiapTHja nx je o)lraja.rm H y ,llyx.y HCTHHCKor npoJieTep_cKor HHTepH3UHOHaJJH3Ma. 3aTO je HeiipaBe)lHO Harra)laTH Bailly IJapTHJY 1-f pyKOBO)lCTBO, H TO 6es- HKaKBOr llHib€HHliHOr MaTepHjaJJ.a )la· BO,lle HaUHOHaJIHCTHllKY liOJIHTHKY, H pet:JH ,ll3 je HaUia SeMJba CKpeHyJia ca nyTa HHTe[maunoHaJIHSMa. Cs.a cnoJDHa noJJHTHK<i Harne sJia)le, iliTO sHal!II pyKOBOJlCTBa Hame TiapTHje, sa spnjeMe H no_cJIHje paTa, opnjeHTHCaJI·a ce rrpeMa CosjeTCKOM Casesy, saTo mTo Je TaKsa rroJIHTHKa o,n;rosapaJia HHTepecnMa Hallie seMJbe H ,llOTipHH~HJia yqspurti.eiDy rrpaBe)lHOr MHpa y CBHjeTy. Ilpse Mjepe Koje je ~Earn UI< llpe,llysHMao nocJIHje ocJio6o~elf>a 6nJI-e cy )la ce Hmua seMJna H Hapo.n; jam liBplllhe nose:~Ky ca CoajeTcKHM CasesoM H seMJbaMa Hapo.zwe )leMOKapTHje. IToJIHTHllKe, eKOHOM.cKe H KYJITypne sese. cTsapalbe naKTosa o nplfjaTeJbcTsy n ysajaMr-wj noMo'hn, je)lHOM piijeqjy ceecTpaHa 6pllTcKa H ncKpeHa capa)llba ca CCCP-Oh-f, n seMJbaMa Hapo,llHe i.lleMDIK!(laTnje, ncnyibaBillJra je JIHHnjy CIIOJ:bHe TIOJIHTHKe Hallie BJI<;l:,D;e. )J.pyr TlfTO je Ha V KOHrpecy KTIJ peKao:-· •• Tpe'6aJio 6H )la OH!i KOjH HaC Hana.rr.ajy, a TO cy pyKaSO)lHOll,li KOMJI2pTHja '6aUI H3 SeMaJba KOjHMa CMa MH 'HajBHUle ITOMaraJI'H, HMajy 6ap TOJIHKO ITOlllTelba, na .u;a ce He 6ase T8KBHM •Jia:IKHHM, ym:aCHHM KJieBeTaMa, Kao Ha llpHMJep .II.a ~Ma MH Ha.Il,HOHaJlliCTH 110 -jeCT, )J;a HHjeCMO BJUlle HHTepHall,HaHaJIHCTH' HT)(.". . BjepoBaTHO cy HaliiH KipHTHlJapH, TBpAetm osaKa ue~To sa6opaBHJIH OHe BeJIHKe H sa H3!JIY 3eMJhY OCjeTHe ycTynKe KOJe cy Haiiia BJI-ClJ.II;a H HapOA npaBHJIH eiaiii OHHM 3eMJbiJ.Ma KOje cy O.U pe30JIYU.Hje HHciJOpM6~poo ,llo .n;aH<liC neyMo·p_iHe y K'JieseT<liby Harn;r U.eHTpaJIHOI' KOMHTeTa, rnTo 3H~_I<TI n_ Hapo.ua JyrocJiasn_je. Ha cse Te HanaAe H HeHCTH~e H8JIIIH Hapo.u.n O'JJJ''O~apajy ocy.!I.OM H IIOjallaHHM pa.li.OM H3 ITYTY CHrypHe narpa,llH>e COIJ;Hj3JIH3Ma· Hama TiapTnja,. H31 _lieJiy ca UeHTp~L7IHHM KOM!iTeroM n .npyroM · TToM: oarasal?a csoJoM Je.llHOAYlliHOilllly H sjeP<JM y no6je)ly rrpaseJ(Hf! cTsapn aa KOJY ce 6apn. JoKa CTa,HHWidi, ceJbaH-Ka us MJtHI,Ie. liJiaH nJieHyMa UO _A'IJ)K . .llpare .n;pyr.apnue, ja 6nx ce Kao ceJbaHKa ocspnyJia Ha KJieBeTe KOJe ~y 6atJene Ha nam UeHTpaJiim KOMHTeT n Harny Ko;MyHnc'rn'lKY rrapTHJY. na Harne Hapo.n;e, Ha cse Hac. Ja MHCJ1HM, .n;pyrapr-m;e, )la je Ham UeHTpaJIHH KOMHTeT no.Kasa\o. Kpos ·6op6y KQJJHKH je npnjaTeJb CBOra Hapo.ua, KaKsy ITOJIHTiiKY. BOJJ;H H ca K3KBHM TCIIIKOfiaMa ce 60p!i:O H Ha~eo 6op6y p;o Kpaja. Ja MHCJIHM )la je Haura I<TI nan;H.rra HajTe)l(y - 6op6y ·CaMo Y Hapo)lHOOCJI06o,ll'H:JI.a.qKOM pa-r-y, WKO :B TIOCJIHje OCJI06ol)elba _y_ o6HOBH seMJbe. YcnjecH KojH cy iro.cTHrHyTH y 6ap6n, y o6HOBH H Har-pa)lffiH SeMJ&e, Haj60JbH cy -O.[lfiOBOp CBHM KJieseTHHIJ;HMa. 47" rosope H3~ Ha BOAHMa HeppHjaTeJbCKY IIOJIHTHKY npOTHB. Cos jeT-. CKOr Case3a. MHCJIHM )la ce· BH CBJI CJimKeTe C .THM .n;a TO HHJe T3"!Ho. Ja sHaM .ua cy HaiJm· pyKosa.nn:Ocin ysHjeK rosopnm-1 O~ CosjeTCKOM• Casesy K30 0 SeMJbH COIJ,HjaJIHSM3, Ha llHjHM IIpHMjepHMa MH Tpet':la .u;a ce ytiHMO. MH CMO yaHjeK ·6HJIH npnjaTeJbH CosjeTcKor Casesa a, 6nt1eMo H y6y)lyfie. Hamn .6opun cy rnHy_JIH Ha sjernaJIHMa H CTpemtIUTHMa KJIHllyhH CosjeTCKOM Caaesy, Be.rmKoM CTaJDHHy. 0HH cy yMHos.Mr ca HMCHOM TnTa n · CTaJDHH<i Ha ycHaMa. 11 )(aHac MH c.rrnje)(HMo. CosjeTcKH Cases. Ka.u q'l:ITaM'o Harny lllTaMrry BH,lli-IM-0 KOJIHKO H mTa. aHa murre o 6paTcKoj cosjeTcKoj seMJbH. TaKa ce- He 5H m-IcaJio Ka-. na 6H Harna seMJba BOJJ:HJI3 HenpnjaTeJbCKY naJIHTHKY npeMa CosjeTCKOM Casesy. VlCTO T3K-O HaM IIpi-IrOBapajy )(a Harne pyKOBO)lCTBO He CIIpOSO.JJ;HJ rrpaBHJIHy TIOJIHTHKY y CBOM pa)ly. HH TO HHje Talli-10. Mu SH,UHMO, KaK.o ce Hallla seMJba 6pso_ o6nasJDa. I(a,ll Hac y BoeHM, a TaKa -Je I-LH y ..!lpyrHM KpajesnMa, sHIIIe ce carpa.n;HJIO, Her-o HKa,lla paHHje . .fpa)le. ce TBOpHin~e. IIO)J.H:IKY ce HOBe Kytie, y HaUIHM CeJIH~ ce. CIIpoSO..!lH: eJieKTpHKa, rp3.IlHMO S<mpy)KHe ,UOMOBe, OTBapaMO ,UeliJe jacJie H 06~ D:aHHlliT3, .ll06HJIH CMO Tp3KTOpe sa JJaKllle 06pal)HBaibe .SeMJbC HTJl. I(a:IKy HaM .n;a He H:srpa~yjeMO COUHjaJII-l.SaM, a CBH' SH)lJiMa KaKO, Ce Haura HapO)lHa BJiaCT 6opH rrp_OTHS • OHHX 60rTaiiia KajHX joni: HM&. Ha ceJiy n KaKo jooj MH y TOMe rroMa)KeMa. I<o.n Hac HeMa ·amue ·HHr.n;je· ceJI>aKa KOjH MD-/Ke rr:a KYIIH KOJIHKO xofie SeMJbe H .n;a OH.Il.a CllpO-. MaUIHH ceJbaK pa,!J;l-1 sa Fhera. Onaj .ceJbaK KOjH'npHje HHje HMao seMJbe_ JHmac je HM>a, jep ce yse.rm O,ll 6oraTama H OHHX Koju je Hncy· caMH HHKa)l o6pal)ns·aJIH. YJ HHKO He MO:IKe SHllle ,Il3 Kynyje SeMJby• 6es 0Jlo6pea.a Hame Hapo.n;He BJiaCTH. Ypen6e Koje ce .ll•OHoce HAY· TaKo'l)e y npHJIOr HaMa, pa,UHHM. JDy)lHMa. HaMa ".llp2Kasa noMa:rn:e y OCHHB3H:oy CeJh3l.JKHX pa,!l;HUX Sa)lpyra H OCHHBalbeM ,!1;p2KaSHHX IIO.JbOIIpHspe.UHH:X ,ll06apa. 3aTo MH csaKHM )laHOM .IKHBHMO cse 6oJI>e .. Ma rrpoJJ.ajeMo no sesaHnM lV-IjeHaMa Hallie rrpaHsso.n;e, a sa TO )l06HjaMo, OCTaJiy p06y KOja H-8JM je IIOTpe6Ha: p23He IIOJbOTipHBpe,llHe 3JiaTJbHKe, o.n;jehy, ·o6yhy HT.Il. Harne :~KeHe ca _pa,llolllhy npo.n;ajy cHoje npmisso.ne no sesaHHM IJ,HjeHaMa, jep cy csjecHe ..Ila THMe noMa:IKy rrpexpaHy· pa.[HHJb JbY.IlH y fpap;y Q.JJ; KOjHX MU JJ;06HjaMO HaMa ll•O.Tpe6He ripOHSBO.n;e. YfcTO. T3KO HHje TaiJHO HH , CBe OHO ,llpyro lllT3 HaM IIpHrosapajy. Cne cy -TO caMo K.rreseTe 11 K-2na 611 ,n;omJIH OB)lje, y H<imy seMJDy._ OH.Ila 6n ce y T6 ysjepHJIH. 3aTo llMeo MH. ,llpyrapnue, Ea cse Te KJieseTe o.n;rosopnTH THMeIIITO fteMO jolli Slllll€ pa.D;HTH H Haiiiy .Ujeuy y_llHTH H BaCIIHTaB2TH y .IlYXY M3pKCH3Ma-JielbHHH3Ma ~:lHaK,Q K.aKO HaC YllH Barna ITapTHja H Haru, 11,pyr TnTo. 3l!Ma Bpwqaj, liJJaH ceKpeupnjaya fJiaBuor 0.11.6opa A4l.)l( CJI>OBenuje. )1\eJIHJia 6HX .n;a Ha OBOM IIJieHyMy Ka:J;KeM Helll_TO 0 O)lHOCY. 2KeHa1 CJioseHHje npeMa namoj TiapTnjn. _ 4HM ce y HaiiiOJ IIITaiiMH rroJaBHJI<i·· nosHaTa .p,esoJiyiJ,Hja I1H!popM6npoa, )KeHe CJioseHHje nsp<fsHJie cy ell_ JiaH OTliOp H OroplleH..e ripOTHS Ijeiip3E,!l;eHHX OITTy:iK6H, IIITO je H3p0-. l.JHTO ll:OlllJIO }lO HSpa2Kaja y T3KMH'IeiDy y 'I3CT .J/ KOHrpeca l(flJ. Me-:, ~yco6no c'} ce TaKMH"!HJle :m:ene rroje.llHHHX -cpesoB3. y .rr_o6paBOJDHO~ �·pa,!l;y, Y M06H_.rmsau;n_jH )KeHcKe pa,Une cnare n y_ ocT~apnsaH>y ,Upyrnx :ga)J;3T3K3 KOJH CTOJe IT'J)e)J; H<llliOM Opf3HH33Ll;HJOM. Y )J;06pOBOJbHOM pal)I;y napOlfHTo cy ce HCTaKJie-· :m:ene Jby6Jbane; Koje cy cicsojnJie npeJiasny sacTasnu;y. One cy yo'-IH KoHrpeca_ H y TOKy o.upm:asmna caMor· KoHrpeca_ .rr;aJie I 06.622 ;:J;o6p6BOJbHa pa.rr;na q.a.;::a, Te npeMalllHJie o6asesy OA 72.900 pa;:J;HHX tracosa. A KaKo cy m:eHe naiin:lx py.JiapcKHX pesnpa nspa3HJie csojy O,.ll;aHOCT Ha~oj Oapmjn n MapiiiaJiy THTy? Y ,JJ;aHHMa Konrp-eca oHe cy _o6asJbaJie nocJiose HanoJhy KaKo 6!-I My_uiKapu.H MOfJIH ca BIUlle ycn'jeXa )];3 C:e T-3·KMHqe y 0KHHM3. CaMO· y XpaCTHHKy pa,!J;HJIO je 200 m:eHa, II TO OHHX Koje 06HqHO He pa,!l;e H3 ·OB.OM_ TIOCJiy. KpOs TaKMHqefbe y '-IaCT ITeTor KOHrpeca KDJ Hallie ->KeHe cy -y6p~ 3aJie OCTBapnsaH>e je,n:nor sa.rr;aTKa _ Kojn je seoMa snaqajan HapoqHTo S,a r:1IIIY Pen~y6JIHKy: sa!rr.a"I!aK Md,6HJIKaau.nje ->KencKe pa)J;ne cnare. 'CaMo cpes Tp6osJhe M06HJIHcao je -500 )KeHa. - Ha rro.n;pyqjy aarnnqe pa·JlHe-_ MajKe H ).:(jeTeTa y irpeTKOHrpecHoM "Ta'KMHqeH>y Ti!Kot)e CMO- llOCTHfJie HOB€ ycnjexe. CnoMeHyhy C3MO CTIBrapa_rbe jaca,JI.a y Jb)116Uh.3~r-m, sa lf1Hj·y1, H3·rp.aJUby H· ype!jeH.e c·y ,it.a!Jle HHHUHJ•atrHBY >KeHe Jb:y6JhaHe .. 0TBOpHJIH CMO H 4 HOBa rrp-aBHa casjeTOBaJII-l:illTa. 3a. BpHjeMe KJleB€THIHKe K<iMIIai-be IIpOT!-lB H8ll1HX H8pO.[t.3 ·a Ha~er _napTH<:Kor pyKooo,nctsa, MH CMo o~p}l(aJIH s6opose H KompepeHI.tHJe aa KOJHMa CMO npeTpeca\Jm SH3l13J V sacje,nafua Hsspnmor on6opa M)l<P)I\ y RnMy. Ha IhHMa cMo TaKot)e ynosHaJIJI MeHe ca 1IenpaBe)lHH~ OITTy)K63M~ H )KeHe cy Ha OBHM KOHcfJepeHUHjaMa H3pa~.o ·*aBaJr~ CBOJY o)I.aHocT HarneM pyKoso.n;cTsy, na qeJJy. c .llpyroM THTOM. 3a H.IT,eOJTOIDKO H noJrHT·H'-IKO 'y3,UH3aH>e m:eHa MH CMO Ce, y ,l.(OfOBOpy c HapOAHHW ¢-poHTOM, cpo6pHHyJIH .rr;a ce ->KeHe yKJhyqe y C-eMH-Hape, Kpy}I{OKe H caTaHKe. H3 KOjHM . Ce rrpopal)yje KOHrpeCHH MaTepHjaJL 3a OHe }Kei:Ie_ KOje HHCY 6HJI-fi o6yxsa!'reHe OBHM o6JIHU,HMa p3,1la ·opr3IiH30B8JIH CMO cneu;n.jaJIHe C8C1'8HKe y UHJbY H>HXOBOf )J;eT3JbHOr :yrrosHaBalba ca MaTepHjaJioM V 1\oHrpeca. 0 33JI..aUHMa Koje V Konrpec .nocTBJba npeA.- uamy opr.arunaauajy rosopHJIH: cMo Ha. perry6JIHKaHcKoj KOHcflepeHil,HjH, a IIOCJIHje IIJieHyMa MH heMO, Ha OCHOBY pe. 'tPepaTa .n;pyrapnu.e BH.n;e To:r.-mmq, jolll HcupnHHje· _YrroaHaTH Hallie .>KeHe ca OBHM aa.rr,an'fta'. Dpe,n Hac ce nOCrasJba ,Ua n,n;eo.'IOIUKo sacnHTalhe nosesyjeMo ca •_csaKH,U3liHb0.\1 npaKCOM, ,n;a npo,Uy6JbyjeMO 00llHjaJ1HCTH'-IKY. CBHjeCT 'HalllHX )KeHa y Be3H Ca TerUKotJaMa CB3KH:J13llllher ->KHBOTa, .rr:3 B3CIIHT8B3MO )KeHe y -C-OIJ;HjaJIHCTH'{KOM JJ.y.xy. 36or. TQf,a_, CMO y H<HIIeM ro)J;HIIIlbeM llJiaHY TIOKJI-Gl'HHJIK B€JllfKY ITa-'Kr-hy ynpaso H,ll;COJTO!llKOM BacflHTalby 2KNICKHX M8C3 KaKO 6HCMO ITO,UHrJIH :iKCHe H3 330CTaJTOCTH ·n HCTprJIH I-IeKe ->KeHe HeopHj3TCJbCKOr YTI1JJ;<aja, y npBOM pe,n;y npo~ TyHapOJJ;HOr CBeiiiTeHCTB3 y flpRMOjJCKOj H liJTajepCKOj. 3a .H,ll;€0JlO}llKO. Y3)l.H38fb€. H3WHX JKeH~ HCKOpHCTH-heMO ·H_ OBe fO}J;HHe npaKTUqHe Te~-WJeBe y KOJe 11e11w yHHjeTil smne_ noJII-JTH•n<or pa~a Hero rrpolliJie fOJ.UIHe. 3a ·ose Te'-Ia j~se· BJia;::r.a. Ha TepeHy O[pOMHo HHTepcoBaFDe H )K€He ?Oje)l.HHHX cpe30B3 npeM:arnyjy IIJI3H ITO TOMH TIHTaiby. HapO· 'H-I_ro Je BeJIHKO HHTepecosalbe sa onrnTe06pasosHe reqa,jese, re ce npe,ll;B~~a 6po j -*€Ha KO je he HX noxal)aTH. l1CTo TaKo cpesosn rrpe-<Mawyjy -nocTaBJbeHn nnaH pacTypaFDa Hallie aceHcKe mTaMne. Ha Haiii oA penyOJinKaHCKH 60.00 )KeHa. ·-qaconnc ,,/Kea~- .n.aaac" npetnJih-eHO _je. YKYITH-9 JJ.ywanKa Kosaqesnti, qJia-H fJia.BHor OJIJ5opa A«P)I( J),ocHe n Xepu.eroBnHe V KOHrpec- KITJ nocrasno je Harnoj ITaprnjH Kao je)laH O)l HajB8}I{HHjnx sa,rr;ataKa- UUfpOKH KyJITypHO-ilpocsjeTHH pa,n. H pa,n. H3 H)I;e'OJIOlliKOM ys.rr;nsaH>y Hamer a_apo.n.a. XTjeJia 6nx )la no.n;ByqeM__ KOJIHKO je o.n; orpoMHOr aHaqaja Taj pa_n; sa Hallly Peny6JIHKy. KoJl Hac je noJIHTHqKH pa,n; -qeCTO nyTa ycK03fHT3IJ;HOHH, ynpaBJbeH GaMO Ha OHO HJIH 080 KOHKpeTH6 ITHTaH>e KOj Tpe6a MoeHT3HO pelUHTH. fi·OCHa II Xepu,eTOBH a HMajy HajcTapHjy opraHH3all,Hjy A<P)K-a H MH CMO y T?M IIOfJie,.ll;y MOrJIH ,n;aJieKO BHIJle yqHHHTH y OHHM KpajeBHM3 r,rr;je opr<:J.HH33II;Hja TIOCTOjH joru O)l 1941 DO,[l;HHe, jep cy Harne )!{€He y THM KpajeBHMa H3pacJie Kp03 ·fLapO).:(HOCJI06oA.HJiaqKy 6op6y. lfosopefiH 0 TIOJIHTH'-IKOj CBHjeCTH HalliHX ->KeHa, CTBopeHoj jOIII y TOKY 6op6e, He Mary a. ,rr;a He rosopHM- 0 TOMe K8K38 O,Il;HOC npeMa pe~ soJiyunja Hu¢opM6Hpoa HMajy 2KeHe KpajnHe H Jlpyrnx ycTaHnqKux MjecTa aarne Perry6JIHKe. )loK je KO)J; Hac y Capajesy 6HJIO qJiaaosa TiapTHje KOjH cy ce _n;p)KaJIH KOJie6JbHBO, y lleMy je jaCHO KO.D; H>IIX 6HJI3 HCTaKHyTa Te}I{H>3 sa npaBJbelbeM KapHjepe y OBHM TeiiJKHM MOMeHTHMa . ,!J;OTJie cy XHJba,!J;e H XHJba)J.e H3IIIHX }KeHa HenoKoJie6JhHBO cTajaJie 'ys aaur UeHTpaJIHH KOMHTeT. H-31Beiiihy saro- caMo je.n;<iH npHMep, npnMep MajKe ca l(osape, Koja je· Hsry6mia y 6op6H Tprr CHHa. 0Ha y csoj-oj Kytm H3 SHAY ,n;p:am ys CJIHKe CBOjHX CHHOBa H CJIHKY CT<i.JbHH<l. H Tnra H nos·o.n.oM pesoJiyqnje KaMe: ,Ja HII j-eA.HY o_n; OBHX CJIHKa. He ·Mory CKHHYTH, ca lbHMa je H3BOjesaHa H3Illa CJio60)J;a". Q_ 83KBHX IIpHMepa HM3 Ha 'CTOTHHe; OHH fOBO.pe 0 BHCOKOj TIOJIHTHqKoj CBHjeCTH H3IDHX :iK.eHa H Jly6oKoj BeSH H3[IIHX Hapop;a ca CosjeTCKIIM Case'30M. Earn saTo lliTO MH HMaMo TaKa npeKaJbeH-e )KeHe Koje cy sesaHe sa Hallly napTnjy, Tpe6a HarJI.acnn-I .rr;a cy ce KO)I; nac y TIOJIHTHli~ KOM ·pa,ll;y C3 ~eHaMa MOfJIH TIOK333TH H 6Dil'hH pe3yJITaTH. Pa)lH CHCT€!M3-TCKOr TIOJIHTHqKor pa.n;a ca )l{eHaMa MH C3,ll;3 OCHlfB3MO llKTHBe Sa '-IHT3Jl31£Ke rpyne, a HM3MO MOMeHT3HO H_ .ll;OCTa O,!J;fOBapajyfler MaTepnjaJia KtOjn ce paspa~-yje y HaiiinM opraHnsau;njaMa, Ho nope)l rora oniiiTenOJIHTif"lKOr H HJleOJIOrnKor ya.llH3alba; Ko,n; Hac ce y BocHH H XepqeroBHHH nojaBJbyje H .n;pyro -rrHTalh-e, Tj. TIHTaH>e OnTer o6pa3083H>a m:eH.a, n6:H:H33lbe lbHXOBOr OIIIDTer KYJIT-YPHOr HH-: soa. Kao je_n;Hy 9Jl ¢opMH sa onillre ysA.II3aH>e )l{eHa, MHCJIHM na 6H 6HJIO ,n:o6po o6paaosaTH cneii,njaJIHe rpyne Ha KojnMa 6n ce )KeHe yrrosH-asaJie C3 pa3HHM TIHT3fh-HM3: HOJIHTHtJKHM, HCTOpHCKHM, Ca IIpHpDtll.--:_ J;IHM HayKaMa, H CJIH'trHO. Y Be3H ca OBHM, y BOCHH H Xepu;erOBHHH .MO-.: paMO HhH BpJIO 6p30 ca JIHKBII,!J;aUHjOM HeTIHCMeHOCTH, TIOlUTO Y TO~ ITOrJiep;y HH.CMO joru .[t.OB.OJbHO yqHHHJlH. XrjeJia 6Hx jOlll .rr;a aanoMeHeM HeKoJIHKO CTBapH -Y sean ~a_ pa4m.~ Hallie opraHHsaunje y EocHH u XepiJ,erosHHH. Ka.o.a je pajelf .o ITeroro..:. JIHlUH>eM IIJiaHy, a Hapo~IHTO H3Bpmefhy ITJI3BCKHX sa,n:aTaKa, je.rr;HO oJi HajB3}I{HHjHX IIHT3lb3. jecTe ITHT3fb€ p31AHe CHare, l:i8pOqHTO y lliYMCKOj H rpa1)eBHHCK:Oj HH.rr;ycTpHjH. MH HM3MO BeJIHK!-I 6poj ll3CHBHHX cpe3083 Kojn HMajy MJ-Iore pesepsHe pa,n;He cHare .. AJIH n;nTaH>y yrromJba~alba )l{eHa cynpoTcTaBJbajy ce pasHe CTape H_aBHKe H o6nqajJ1, :r;mpo..,. �. 50 51 q.ATO y M.YCJIHMa-uckHM cpesosnMa. Jam ysnje'K HaM je TeiiiKO rrosytui _MyCJIHMaHCKe 2KeHe Ha H3rpa,IUbY 33,11;pymHHX ,[l;OMOB3 y Jlpyro CeJIO. 3KaMOJIH y .upyrn cpea. Hpn Mo6nJmsauHjH pa)lue cnare uarrra opraua~ sau.nja Tpe6a ,rr;a o6patw 1IapottHTY ··rraJKibY cMjernt.arjy uososanO<:JJeuuic JKeHa-paJJ;HHua· n o6es6e~elhy a.nxose ,rrjeii,e. I1cto TaKo Tpe6a rrocTaBHTH m!TaH>e ·.naJber pa,D;a Mei)y 2KeHaMa Koje _cy yKJbytieHe y npnnpe.l(y 1i y TOM ITOf Jie.rr:y Dpy>KHTH nyuy llOMOfi CHH,!I;IIK3TY ._ Ko.n Hac y Bocun K Xepii,eroB.HHH pa.n; ca t;:eOCKHM :>KeHaMa jam YBHjeK je Upo6JieM. MH OCTBapyjeMO COII,HjaJIH33M irOJJ; TeiiiKHM YCJIOBHM3, Me1)y HemiCMeHHM H 330C'f3JIHM uapo)lOM, H ja;~HO je -,l{a llHTalby ·pa.n;a Me~y :>KeHaMa MOpaMO Jl3 ITOCBeTHMO 1\oiHOfO II3)l{Ibe H .n;a H3CTO:jHMO )la CTIOjHMO JbHXOBe CB8JKO)lHeBHe JIH'!He HHTepece ca OlliUTifM HH· ·repecHMa aeMJbe y narpa,mbH- cou,njaJinsMa. Tiprr oaoM 6nx XTjena ,lla IIa~e.u,eM npHMjep Cpesa sapeiiiKor y KoMe H!ICMO HMaJIH opraHHSan;HJY A<f>)K-a CBe ,llO Mjeceua Maja, HaKO je TO 'je.u,aH O.D; HajsaJKHJ:fjHX HH.llY":"· cTpHcKHX ueHTapa Eoc~e n XepueroaHHe. Pa,n:HHUHMa KO JH pa.LE.e y PYP:HHKY HeJ(ocTajaJio j~ MJIHjeKa H MJIHje1IHHX rrponsso.LE.a, Ma .ll& je BapeiU no pep: HH.llYCTpHeK_,r H_ CTO'IfapCKH Kpaj. ;U_a. CMO M3JIO pa.rr;HJIH ca :m:eHaMa Koje y csoM ,noMah-HHCTBY HMajy- setm 6poj osau.a H Kpa..: _,. sa. OH€ 6H MOrJie 6HTli CHa6.rr;jes_aqn· Bapewa MJbel.!HHM IIpOH3BO.llHM3; THMe 6H HMaJie H MaTepnjaJIHY KOpHCT, a yje.rr;HO 6H .ll.OllpHHHjeJie H3· epiUefhy rieroro,n.IIIHiher rrJiaHa. MH DeMo I HOBeM6pa nMaTH npsH OcHHsaqKn KOHrpec l(f1 5ocHe H -XepueroBHHe. Osaj l(oarpec 6nhe Hajseha MaHncjlecrau.nja Hawe .Jby6asn npeMa I(IlJ. OH tie rtoKaaarn je.rr;nHcr-so I\oMyHnc"rnqKe rrapTHje y EocHH a XepuerosHHH n nyr KOjHM cMo HIIIJIH no.n; pyKoson;~ CTBOM UeHTpaJIHOr KOMHTeTa I(J1J K3KO llpHje, T3KO H sa BpHjeMe paTa, -Kao H· Y. roKy o6Hose H nsrpar.Ufbe seMJbe. KoHrpec he nocrasHTR sem:1Ke sa)laTKe rrpe,n; Hap-OJJ;HI-1. ¢poHT, a caMHM THM H npeJJ; aaruy op. raHHsau.njy. HcnyJbeH>eM THX sa.uaraK-a· MH DeMo oMorytmTH .n;a HaiUa · Perry6JI.HKa joru ycnjeunmje KpeHe Hanpnje.u. MJI3}];HHaU, H je)J;aH ITHOHHp. Uopell. Hrpe .neir:a HMajy pe,n.OBHO Ir TpH sacrrnrHa qaca: jeJ.(aH _Hs cjJHcKyJITYPe, ·je,n.aH- mioHnpcKn· H je,n.<i.H · H3 KOM€ ce ,n;eua ynosHa]y ca OCJI060~HJI3tiK0M 6op60M H3IIIHX Hap0,!1;3· n naj6oJbHM JbY.li.HMa ns 6op6e H H3r·paafbe seMJhe. l(a,n;a pa.l(H XJia.UHol'Ie 'npecTaHe -pan Ha nrpaJIHlllTHMa;· o.u;pRmsaheMo H ,n;aJbe ca ,n.e~ •oM ose sacnHTHe qacose n TO y 3aJ.(py·:m:HoM ,n.oMy. Hame JK~He cy TaKotje aKTHBHo yqecTBoaaJie y ynncy HapoJ.(HOr sajMa~. TaKa je_ 1.118 )l{e_Ha, Koje Hncy CHH,[(HKaJIHO opraHn3osaHe YnncaJio cyMy o,n 1,700.000 AHHapa. Ca.n.ru, y ,n.aHHMa ·Ka)la ce· Haiiioj DapTHjH H .n.pyry Tnry, Haiiioj seMJbH H HaJJIHM Hapo.LE.HMa rro,u;Mehy Jia)I{He omy.>K6e H KJieBeTe, .>KeHe I1o.n.pHib3 H rpa,n.a IIIanu;a jow M3COBHHje he Yti€CTB0BaTH Ha CBHM pa,n.OBHMa H. ITOKasafle_ )1;3 cy CBeCHH rpa.llHT€JbH COUHjaJIHSMa KOjH C€ y Hamoj 3eMJbH OTCBapyje no.n: pyKoso.n.cTsOM ,u;pyra Tnra. AJIH IIOpe,u; ycrrexa Koje CMo HMaJIH, norpe6Ho je )la ce H KpHTHqKH ocspHeMo Ha pa,11; Marne opraHHsan.Hje, uapotrHTo aa pa,11; nponaraH.rr;Ho-npocs-eTHO-KYJITypHe ceKJJJije y IIIanu;y. 0Ha. HHje )laJia oHe pe_syJITaTe KOjH ce o,n IDe oqeKyjy, 1-mje 'ycne;ra ,u;a Kpos pasHe ¢9P-· Me KyJiry_pao-npocaerHor pa,o;a ycnocTaBH t.Isprnhy se3y ca ce;roM. llho ce THqe . l.!HTaJia'lfKHX rpyrra, oHe pa,Qe n Ha lbHMa je o6yxsa~ heH sefm 6pOJ .>KeHa. Hp .n.emasa ce .n;a pyKOBO)lHOUH t(HT31J1al.!KHX rpyna HeMajy yseK npnnpeMJbeH MaTepnjaJI HJIH je MaTep.njaJI TaKaB )la He MO:tKe .n;a s.anHrepecyje :>KeHe .. Heorrxo)lno je nOTpe6ao Hsa6paTH TaKas MaTpnjaJI KojH he rroMohn 2KeHaMa .n.a ce ys,Qn:m:y. Ca .n.pyre cTpaHe rrorpe6Ho 6H 6uJio o.np.>Kasarn cacraHKe ca pyKoBo.n;HOUHMa tiHTaJiat(KHX rpyiT31 Ha KOjHM3- 6H C€- OHH YIIOSHaBaJIH ca JIHTepaTypoM KOja fle ce_ 'tfHT3TH, .1I.3 6H MOfJIH TIOMOhH )J;a ce pa3BHje ,lJ;HCKyCHja Ha "!HTaJiatiKOM -qacy. liCTO TaKO, IIOTpe6HO je o6paTHTH Ua)Kfby ,ll.a- OHe .npyrapnue Koje l.!HTajy H reqHo tiHTajy, jep o.zr. caMor 'IHTalba yMHoroMe sasrrcH H yenex 'IHTaJiatiKor l.!aca. Pa,!f,MHJJa MaHQjn-osuh, 11nau fJI<tJsuor oJJ;6opa Aq,)l( Gp:6nje AHKa ByllaH, ,llpyraj;mu,e, ~neJia -6Hx HelliTO ,lla Ka)l{eM o pa.LE.y }Ke!ia ns Kpaja r,ll.e je nyKJia rrpsa ~.rr;apcKa nyiiiKa_ Hero OimKo Kao IllTo cy }KeHe flo.n;pnH>a H rp Aa lilanua aa speMe paTa noKaSHBaJie csoje pc>.n;Jby6Jbe~ ROMa)l{ytiH HapO.UH00CJI060,n;HJiatiKY 6op6y, HCTO TaKO OHe ,n.aHaC KpO~ opraunsau.ujy; -AQ:>)I(_a H Hapo,n;an ¢poHT, aKTHBHO H rrpe;iano yl.!eersyjy y nsrpa.UihH csoje seMJbe. J-DHxoa pa.ll Ha nsspiiielhy IleToro~ )J.HIUfb€r llJI3Ha, H3 OCTBapeiDy COUHjaJIH3Ma KOA HaC HapOtiHTO je .1I.O~ iuaQ .LE.O H3pa:maja y T3KMHqen.y npe,n V KOHrpeC l(OMYHHCTHqKe nap~ THje JyrocJiasnje. PesyJIT:tTH ca Koja:Ma cy · oae noqeKaJI V KOHrpec H·arue Ilaprnje, jecy sancra seJIHKH. CaMo aa TeiiiKH!.-1 ¢H3HtiKHM pa. ,r:r;oBH!.-p: Ha nsrpaJUbH nyra. illa6.alu.-13orocasau, sn)laH>y cTaH6eHnx arpa.n;a, Ha aarpnasafby Qapa, Ha ruJbyuKapn, oue cy -Kpos Hapon.HH !flpOHT )laJie 18.700 pa.n;HHX qacoas. Y npeTKOHrp~HOM T3KMHqeiDy OHe cy HCTO TarKO HCITYHHJie H CBO j~ rroce6He 06asese, OTBOpHJie cy 18 ,ZI.el.!jHx HrpamrniTa y lllanu.y.. fhHXQBHM .n;aJbHM saJiaralbeM .LE.anac C.e Ha HrpaJIHiDTHMa npaBHJIHO O.UBHja OOCifHTHR pa.n; Ca ):{eU.OM, ys IIO· MoO oMJia.llHHCKe H IIHOHHpc~e opraaHaau.aje. CsaKor )(aHa H y csa~ x:ow urpaJIHIIITY )f.e)l{ypa no je.naa .llpyra~mr.a us A<l>)l(·a, .je;n;aH o- Ja 6Hx ce ocspHyJia nope,n Ky;rrypHo-npocsjeTHor pa.ua Ha jomc HeKa nHTalba Koja Ce oAHoce· Ha jyqeparufbH pe¢epar. Mn c·rvro y ,llaJJMau-njn 3 O; M. o,rr.p)K.aJie nJieeyM 06JiaoHor op:6opa. Ha roM nneHyMy ce rroKasaJio .ua y )laJIMau.njH nocrojH HepasHoMjepHOCT y· paesHTKY noje.LE.HHHX opraHHsar:r.nja- AW)I(-a. To je Hapo'lfnTo .nowno .no uspa:maja y TaKMHl.!eH>y sa V - KOHrpec IUI_J. MH· cMo y npeTKOHrf)ecHOM TaKMHl.!eH>Y ·fltOCTHrne_ .nOOpe pe3J(JITare~ MeQyTHM, Kap;a CMO norJie)laJIH 'K3l{BH cy pe3yJIT8TH y. IIOjeJJ.HHHM CpeSOBHMa H rpa)lOBHMa, na Ir y yHyTap CaMO jeJI.HOr cpesa, BH).lj€JIH CMO ,ll.a 6aw y OHHM cpesoBHMa Kojn cy sa spnjeMe HOB 6HJIH HapoqHTO aKTHBHH, K:ao Ha- IIpHMjep Cnnnr; ·lllH6eHHK, MaKapcKa. Xsap, Bnc, KopqyJia HT.Il. )J.a cy TaMO pesyJITaTH pa.na 6HJIH CJia6HjD, IIITO HHKaKO He 0/l.:. rosapa CBHjeCTH )KeHa H H>HXOBOj npHBp)KeHOCTH TI-apTHjH H HapOJJ.HOj BJiaCTH. C .npyre CTpaHe, rpa,rr. ,lly6pOBHHK, y KOMe je Kp03 paT upraHH33UHj<i 6IiJI3 CJia6a, flOCTHrao je y_ npeTKOHrpeCHOM' T3KMHqelby Haj6oJbe pesyJITaTe, H Kao TaKas AOOno aarpa.ny o.n. 06Jiacnor oJt60- ·0 qeMy TO rosopn? 0 "ToMe .LE.a pyKoso,Ucrsa y H~KHM cpesosmm ltu-cy IFpi31BitJIHO' KOJ)HCTHJI.a CII<peMHOCT 1KeHa ,Zta pa.ae, .IbHXOBY O.ll3JHOCT lJJiaH fJiaBHOr o,H.6opa A<ll)f( Xp-saTcKe �53 52 onmToj CTsapn, HHcy pan opraHHsaunje ycMj_epHJIH y n:pasuy_ IbeHor .n;aJbe!' jaqmna- H npoumpasaiDa. TaKa Ha npH:-:'Jep; y ycTaHH.t~KoJ. _ByKo: BHUH HM3MO BeJIHKH 6poj sjoCaJIHX .ceJia r,rqe pa,u_ opraHH33UHJe. -HH€] aKTHB3H. Y3pou.H -raK;sor ctralha H<1IJI.ase ce npseHC'DB-eHo y 06JI.acHoM o,u.~ 6opy A¢)1( _trHjH pa.ll HHje ysnjeK 6HOI CHCTeMaTCKH, sefi ce O)l.BHjao 6es '.zlOBOJhHO KOOP;'AHHa'!I,Hje ca O·CTaJIHM M3COBHHM qpraHH33IJ.HJ3M3. AJIH naKO rpeiiiKe Tpe6a Tp3)KHTH y npnoM pe).l;y y HaMa caMHMa, y H31JHHY npHJIOOKefba J,I€H3M3; ja !JII3K MOp3M )l.a je ITHTaEbe UIHpe 3KTHBH331(H]e LKeHa .u;pyrosa. To rro.nsJiaqnM pa.au Tara, jep y ~Ma noja~a )KeHa, .n;o6.pnx aKTHBHCKHlha, noll. yTnuaJeM paJio. OB)J;je :ro,u;syfm:- qmbeHHUY ,lJ.aJIMaUHJH· H TIHTaFbe HaiiiHX )l;a ce seJIHKH 6poj nacnsnsn~ csoJHX My:IKesa . . )la: 6n OTKJioHHJIH ose He,u:ouaTKe Hama opraHH3an;HJa Je npmnJia yqspll!hHBalby cpeCKHX O,!l6opa; liOCB€THJII1 CMO BHllle II8:HUbe FbHXOB?M Y3JlH3alby K8KO 6H OHH 6HJIH CTBapHa pyKOBO\ll:CTBa Harne opraHH38ll;HJ€. TaKot)ep cMo npe.z:wseJin Cse Mjepe ):la 6n ocnoco6nJIH_ a HajocHOBHHJe 6praHH3aunje A<P)K npeKo• npocsjeTHHX n noJIHTnqKHX _Kypcesa . .TaKo cMo ce npe.u; I1 KQHrpec KJl XpsaTcKe o6ooeaaJie .na O.llP>KHMo Je]laH TeiJ;ij ca ,npyr.apnuaMa H3 ceJia Ha KOjHM !i.e SOH€ Jl?6HTH OCHOBHO 3Ha~e 3a UITO ycnjemHHje -pyKOBO~elhe ,KYJITypHO • llpOCBJeTHHM pa,ll,OM y CBOM ceJiy. Y UHJby YKJbY"lHB8Iba IIITQ sefler 6poja lK€~3. y npHBpe.uy, IIITO ce npe.n; Hac nocrasJba Kao sa:m:aH sa.n;araK Hama oprasnsaunja Hnje ysnjeK 6nJia noseaaHa .ca ynpasoM- H . cmiAHKaToM nojep;HHHX npe.llyse:ha, HHTH HM noMaraJia ,rr;a ce Ton rrHTafbe rnro npasHJIHHje pnjeum. TaMo HHTH aM- IIOMaraJia .n;a ce TO IUIT3fbe IIITO npaBHJJHHje pnjeruH. TaKO cy ce Ha npHMjep y }e.z:woj rsopHHu;H CoJIHHCK6r 6aseHa :m:ese ocJio6o6nJie T€lllKHX ¢nsnqKnx pa,u;osa H ynocJIHJ_Ie ce Ha JI8Kllle cpnaaqKe nocJiose, a Ha lbHxosa MjecTa aanocJIHJIH cy ce Myumapu;n. . MH y Lf.aJIMau;HjH HM8MO CBe ycJIOBe .n;a O)J;fOBOpHMO 3a;:('aD;HM3 KOJ€ je V KOHrpec KTIJ nocrasHo npe,ri Haruy. opramraaU:Hjy. 0 TOMe Haj_ peqnTuje roB-opn H -qnfueHH:u;a .n;a ce ca)l..a, Kap;a ce npoTHB Harne seMJbe BO,!lH 6jeCOMyqHa, KJieBeTHH'IKa KaMTiafba, llieHe )J,aJIM'au,Hje HHCy HII· MaJio noKone6aJie·. Ht!!E,9THB, csaKo,u;nesHo seJIHKH 6poj :>KeHa sa.HnapTHjCKH ,lJ;OJI33H KO.[I; p K080,llCTB3 KaKO Hallie Oipf3HH33IJ..Hje TaKO H Ilapfnje H Hapo.ru1or ¢poHTa H H3paLKasajy csojy o.rr;asocT IlapTnj~. 0Ha TO H Ha .rr;eJiy llOTBp~yjy CBe BehHM y-qeruheM y CBHM 3KIJ..HjaMa. Pa.rr;a fanea.a, q;mH.TJiaB'HOr o.u.Oopa A<I>)K MaKe)l.OHHje. · Ja 6nx ~e_ · noso.n;oo .pe¢epara -.rr;pyrapn:ue Bn.n;e ToMIIIHti sap;p:>KaJia · Ha OHOM:,!leJiy KOjH roso-tm 0 pe3yJiyUHjH 11H¢0pM6Hpoa. CBHMa je II03Ha'fl6 .na peaoJiyunja I1H¢opM6npoa, H3Me1)y ocTanor, KJiesetie nawy I1apn1jy H 3aTo )la je OHa To6ollie Hau;HoHaJIHCTHqKa, .n;a OHa He cnpoeo.nn noJIHTHKY HHTepHau;HoHaJIH3Ma. Mn Kojn lliHBHMo y MaKe,llOHHjH HapO"tJH'OO ocetl..a!MO H 3HaMO K'OJIHKO je Henpase,ll,Ha TaKBa OIITy>K6a. MH MO>KeMO .n;a roBOpHMO 0 TOMe ,lla JIH je H3JJ;HH8JlHCTiiqKa HeKa ,ll;pyra ITapTHja K'Oja Hac omy:m:y je, a He na:r.rra. CsHMa je HaMat noaHaTo ,na je H'a XV~ rmeHyMy JiyrapcKe paJlHHqKe napTHje (KoMyHHcTa) ,moHeceHa pe3oJiyu;nja o ToMe .n;a BPIT (K) Tpe6a ~a- ocHrypa MaKe.n;oHJJ;HMa y ByrapcKoj, HJIH .n;a ra-qH~ H;a)KeMo y Iln- "pHHc:KOj MaKe,lloHHjn, KyJITypHn, n _HaU,HOHaJIHH paGBHTaK. TaKa je no TOM TIHTalby -Ha XV~_ nJieHyMy BPTI (K) 6nJio perneHo ,u;a ce y TiupHHcKoj MaKe,lJ;OHHjH OTOOpH IIIKOJia 38 ,!leUy y KOjoj fie ce y~mTH Ha MaKe· p;;QHCKOM je3HKy, )1.8 Ce OTBOpH M3Ke)J;OHCKQ II030pHIIIT€ H Kf-bH>Ka.pa. KaKo 6H ce MaKe,ll,OHJJ;HMa y TinpHHCKOj MaKe~OHHjH OMory:hHJIO ,na uno rrpe .n;o~y .n;o ceoje naunoHa.rme csecTH n csoje KyJIType. )J,ocJie,lJ;HO TOMe y f1HpHHCKOj M.aKe)J.QHHj~ je. 6HJIO OTBOpeHO M8Kt::noHCKO II030pHIIITe, aJIH ce He MOllie peflH \ZJ.3 ]€ OHO y CBIOM paJ,n;y HM8JIO MaTepHjaJIHY HJIH MOpaJIHY IIO,llplllKy O)l 6yrapCKHX HapO.llHHX. BJiaCTH. ileJIO epeMe I-Iallie ITOOQpHIIITe je pa)J.HJIICli IIO)l BpJIIO T€IIIKHM ycJIOBHMa H Ca BpJIO OCKy)J;HHM M8T€pHj8JIHHM Cpe)lCTBUMa. O.n;JiyKy o yno~efby MaKe.n;oscKor jeaHKa Hapo.z:r. IJn,pHHCKe MaKe.n;oHHje je npHXBaTHO n o,n;ymenJheno noa,n;pasno. Lleu.a' cy yqnJia Ha MaKeJWHCKOM. je3HKY H 3KTHBHQ capa~HB3.Jia 6HJIO y H8IIJHM HOBHH8Ma HJIH y opraanaau;HjaMa. AKo rrorJie.n;aMo Haiiiy TIHOHHpcKy IIITaMny MH :heMo BH.Q€TH )J.a ce·y FbOj H8Jia3H B€JIHKH 6poj )l0IIHC3 0)1;. ,!l€J.I;€ H3 flnpHHCKe MaKe,lJ;OHHje., 0CHM TOra, Haiiia je IUTaMna BpJIO MHOro paum:peHa H qHTa je caB Hapo.n;. TinpHHCKe MaKe.noHnje. TaKOBOl cTafbe 6HJIO je ,llO pe3uJIYUHje Yhr¢opM6il:poa. Me~yTHM, o6jaBJhHBafbeM __ pe~OJiyu;aje I1n¢opM6npoa BHAHMO .n;a Cy CTeapH noqeJie nhn .n;pyrHM "J<OKOM H .n;a je pesoJiyunj.a. ·rroCJIY2KHJia "tJaK H MHOfHM HenpHjaTeJbHMa ··y ByrapCKOj )];a ce nonoso 6auajy 6JraTOM Ha MaKe.n;onujy H ,!la MaKe,u;onuHMa y · TiupHH-: CKOj MaKe.IJ;OHHjH OAy3HMajy H OHa OCHOBHa. npaBa KOja cy CT€KJIH o,n;JiyKaMa XV~ nJienyMa BPIT (K). IlOOHaTO je CBHMa ,!J;3 H3IIJH yqHT€JbH KOjH Cy TipOlllJI€ f'O,lJ;HH€ 6HJUI y- ByrapcKoj ose ro.n;HHe rmcy T-HMO, jep je O)l6njeH fbHXOB .n;oJiasaK. .I\:ao pa3JI0f HaBO)J.H ce ·)la cy OHH 6HJIH p~aBH, ,[la cy T06ollie IIIHpHJUt jyrOCJIOB€HCKH IIIOBHHH33M. MO:tK}la je HeKIO ·TO H qHHHO, 3JU-I Ce TO He MO:tKe pe1in 3a CBe. A~'O je H€KO 33HCTa 6HO TaKaB, y TOM CJiy-qajy MH CMO MOfJlH TIOCJI3TH I1 .llpyror, 60Jb€f- yqnTeJba, a HHje Tpe6:3!JIO je.n;HoCT8BHO o.z:r.6nTH n.pnMafbe naumx yqHTeJba. MaKe.n;oHCKO noacpHlllTe Je ca.ua, nocJie XV~ IIJieHyMa BPTI (K) TIO'-!eJio .n:a pa.nu na 5yrapcKOM je3HKy, a He BHille Ha MiJ.Ke)J.HOHcK'oM. 0HO je IIJTaB:I-Illle 381 KpaTKO BpeMe A06HJIO orpoMHa MaTepnja.llHa cpe.llCTBa, csy MaTepnjau:my H MOpaJIHY rro.n;piiiKy OA 6yrapcKe BJra.n;e H TiapTnje. C .n;pyre CTpaHe, Hailla KfbHlKapa y IlHpHHCK·Oj MaKeAOHHjH KOja. je OTBopena YroeopoM o KyJirypHoj capa.llfbH H3Me~y Hac -H HapO,!lHe Pe· ny6J)'HKe EyrapcKe 6nJia je aaTsopeHa y poKy OA 24 caTa, a HaruH JDYAH npoTejmHH. · -, · . He 3H3Mb aauiTo, aJIH ose rO,!lHHe ce Halll Ha:u;nonaJIHH npa3HHK l1mm.n;eH c~'laeHo y ByrapcKoj. MH ce ToMe pa:JlyjeMo, aJIH 'ce He pa.n;yjeMo TOMe mTo ce .npiiJIHKOl\11 npocJiase y CoqmjH H-OJJiaaHJIH spxosncnr If HerrpHjaTeJhH MaKeJ(OHCKOr Hapo,n;a, KOjH cy C€ 6opHJIH npOTHB HHT€~ peca napo.n;a MaKe)loHnje. I1cTo Ta'-KO Hac He pc.Ayje mi TO lliTO ce y nocJie.llfbe speMe, .HapoqJiTo rrocJie XV~ TIJieHyMa -£PIT (K), y ByrapcKoj 4eeTo rosopH: ,MaKe.[I;OHJJ;H cy 6yrapcror nopeKJia, OHil TeK ca.n;a no· 'qiuny .n;a CTBapajy csojy H8UHjy". MH He MO~€MO HHKa.n; H HHKaKO ,n;a Ce CJIO:tKHMO Ca T8KBHM HenpaBHJUII-IM CTaBOM H€KHX KOMYHHCTHqKHX napTH ja ITO HaUHOHaJIHOM H tOCT3JIHM ll/-IT8fbHMa_.__ MH, 2K€He MaKe]lOHHje, Beh CMO ce naJaiCHHJie o- pe30JIYUHja I1H¢opM6npoa, Kao H tiHTaB M<lKe,ll,oHCKH ._!Iapo)J.. Mn CMO csecne .n;a tieMo ·__.; �54 rrojal.faHHM pa.zw,.M Ha _usrpaAI-bH cou.ujaJIH3Ma y Hamoj seMJhH, nojalJ.aHKM pa,z:r:oM Ha acnylbeH>y fleToro.unnnber nJiaHa· H cse setmM yqemheM y noJIHTHlJKOM H eKOHOMCKOM :m:HBOTY Hallie 3eMJbe Haj60Jhe o.rr.rosopHTH Ha _cse KJieeeTe KOje- cy. 6alJeHe Ha Barny flaTpHjy H Ha cse Harne Hapo.u:e. )I(eHe MaKe.rt:oHnje seh ,n;ajy TaKas o.n;rosop. 0He ysHMajy H<lljaKTHBHHjer- yqemlla y nOJIHTiilrKOM, npHepe.UHOM- H KYJITypsoM JKHBOTY seMJhe lliTO jacHo noKas}rje ,n,a fie oHe H .a;ame utm nyTeM KOjHM cy H .u;oca.l(a HIIIJie. TO _jecT nyTeM KOjH HX sop;H KITJ H ,n;pyr THTO, . llapa_fKeBa CuMoeuli, npeTceAHHK fpa.n;cKor o,11.6opa A~)l( - Hnw. ,Upyrci:puua IlapacKesa CuMosuh rosopnJia- je Hajnpe o yqecTeosaFby :>KeHa y H3Bplli~Ihy· sa.n;aTaKa TieToro)lHIIUber nJiaHa H o usrpa.u;If>If co:u;HjaJIH3Ma y Haruoj 3eMJbH. 3aTHM je peKJia: ,flO.li. pyKOBO.li.CTBOM I(oMyHHCTI.fliKe napnrje Jyl'oc_;raBHje :meHe JyrocJiasHje cy H3sojesaJie TaKas pasHonpasaH no.rro:maj kaKaB He Y*lmajy )KeHe HH y je.a.Hoj seMJhR Ha. cseTy, ceM '! CosjeTCK~M _Caseay. 3axs~Jbyjytm KoMyHHTHIJKoj napTHJH Jynoc.rraBHJe Harna )Keifa je .U.06HJI.a CBOJY paBHOIIpaBHOCT, Y1i{HBa CB3 npa_.s,a rpat}amma, YKJb'Yl!Ufta- "l~e y ·rip"HBpe,u:y ~r,u.e paM Hlli •H31B:prnea.y cma-c_ Ko,n;HeBHH:X aa.u.arraKa" .. I1ocJie TOra, napacKe.s:a C_HMOBitli rosopn.rra. je 0 00Tpe6H OO,II.H3afba H)lOOJIOlliKOr. IIOJIHTHIJKOJ:' H KYJlTYPHOJ:' HHBOO )KeHa, 0 6pH3H 3a ,lleUy irT,o;. Ha Kpajv .rurcKycnje peKJia je: ,l(pos TPH ro,u:HHe cJio6o.lle, rro.u My.upHM. PYKOBO)lCTBOM KoMyHHCTH 1IKe napTHje· JyrocJiasHje, . Ha qeJiy ca .llpyroM THTOM, Ha pyrnesHHa!Ma ·cTape JyrocJiaBHje pO,ll;Ho ce HOB )KllBOT, pa3BHO Ce .llOCa)la HeBH.U.fhHB pc3.,ll;HII eJiaH KOjH je 38XB3TH@ ~Be Harne Hapo.a.~ y 6op6n sa HSrpa\UibY cou;HjamraMa. l·brpaJUhOM counJa~HsMa y HaUIOJ 3eMJbif ~H Ce y HCTO BpeMe 6opHMO H llpOTHB XYWKalJa, KOJH CBaKOJJ;HeBHO xymKajy Ha HOBH paT. U.snTa fHJmli, - ceKpeTap 06nacaor o-.n..6opa A$)1( ,l],anMall,uje. ,llpy~H KOHrpec Act>)I( Jyroc.nasHje nocTasn~ je rrpe.a. cse- Harne opraunsau;n]e sa.n;aTaK: rnTo umpe aKTHBHsnpafbe 2KeHa y aa.upY*HOM 2KHsooy, YKJbyqnsarne :m._eHa y _pasue spcTe sa,ll;pyr~ n H>Hxoso CTPYliHo y3.li.H3afbe IIO 3a.Ilpy}KHOJ JIHHHJH K80 H HH3 ,llpyrHX Ba}KHHX 3a).l;aTaKa. fJI8BHH O)l60p A<P)K Xpsa~ paspa.IlHO je Te O.LlJiyKe Ha CBOM IIJieHapHOM cacTaHKy, o.np*aHoM nenocpe)lao nsa E KOHrpeca, H yseo, nope.u ocTaJIHx, o6_anesy: nocseTHTH rriTo · Bmne 6pnre cTpyqHOM ys.unsafby )KeHa B-:t SaJlpyEmOM ITOJby, YKJhylJHTH 100.000 2KeHa y pasHe BpCTe sa.n;pyra · Kpos 1948 ro.rumy._ ,Hn?Ke opraHnsanHje A¢/K, ysesrun .onileimTo, -rrpaBHJIHo cy cxsaTHJie osa-J sa.uaTaK o qeMy rosope H nocmrHyTH ycrrjecH no TOM TIHTaiDy. TaKo je.J-6poj o6yx13afleHHX :m.eua y pa3HHM spcTaMa sa.n;pyra TOK<?M ose ro.li.HHe SHaTHo nopacTao. Y nomonpuspe.une. sa)lpyre yKJDylieuo,..Je Y TOKY 1948 r .. saKJbYIJHO .no KuHu;a asrycTa, .43.161 )Keua, a y pa)lHHIJKO-Ha6asJbal!Ke aa,o;pyre yKJbyqeuo je 23.942- 2KeHe. Hs onora ce BU.D..H Jla cy )J(eHe y 3H3THOj Mjepn npaBHJIHO CXBaTIIJie 3Haqaj H>HXOBOr YKJbyliefba y s~.n;pyrapcTso Karo H nepcneKTnsy sa~pyrapcTsa, y AaJboj HSrp~)I:IbU _C011,HJ8JIH3Ma y H<lllioj SeMJnH.. l-IMa. HH3 IIpHMjepa KOjH f'OBope 0 TO] CBHJ€CTH. Ja fly IIOJJ.By1'IH npHMjep )K€Ha CJiea EHJIHIJ,e KO)l IIJn6eHHKa, KOje cy 6HJie HHHUHjaTOpH opr3HH3HpaH>a MJbeKapcKOf _OTCjeKa npn nOJbonpllpes.n;Hoj -sa.upysn y, cBOM ceJIY·; .llo ra.ua cy. *eH€' ·CBaKe jyTpO HOCHJie MJIHjeKO Y' rpa,n;. _0He , cy y~H,!:r;]eJie lliTeTHOCT TaKBOf Ha':' IHJHa P?.ll3, Te cy )l;OIIIJI€ )l;O _H.Ile]€ ,D;<I. OC~YJY MJbeKapcKy 33.1lpyry Y CBOM ~eJiy, F)J;je he npo.uasaTn MJIH]eKo H aa_ TaJ .HaqHH OJiaKIII~TH ce6H nocao 11 oMOryhHTH Hapo,o;y rpa.ua npaBHJIHHJH aaqnH caa6.n;njeBalha. Hapo)laa BJI3CT H OCTaJie M3COBHe' opraHH3J.I.Hje ,llaJie cy. HM nyay TIO,ll;piiiKy. ,llaHac;: cy 130 *eHa ceJia Bum1~e qJiaHOBH · MJbeKapcKe sa.u;pyre. · : Pa.u; 2KeHa y ceJhaqKHM pa,o;nHM sa,11;pyratMa TaKo~e ce y oooj. or.n;HH~ ~maTtfO nojaqao. Epoj *eH~, yKJbyqeHH~ y ceJbalJKe. pa.nae sa.upyre y l'OKy· 1948. f'O.JlHH€, H3HOCH 17.228 IIITO 3H3l!H .ll3J 6pOJ yqJiaiDeHHX )KeH~ "y _ TOKy . cise fO.UHHe; y OJJ;H()cy Ha' yKynaH 6poj _y_qJiaFbeHHX, H3HOCH 54•1•~ Y-qernD.e *eHa y nponsoo.n;ibH ceJbaqKHX, pa.n;aux sa.upyra Tako~e je H,a- SHq.THOj BHCHHH. 3a pa3JIHKy O.li. llpOH3BO~aqKHX, CTOliapCKHX -~· OCTaJniX, y pa,n;HnM 6pnra,o;aMa ceJbalJKHX pa,ll;HHX s,n;pyra. yqecTByJe 3.386 1Keml. )I(eae y ceJbaqKni'pa.llHHM_sa\II;pyra~a say3HMajy H otn;rbsopae PY-:KOBO.llehe TIOJIO:>K3je~ Y ,YnpaBHHM "OJl60pHM3 CeJhaqKHX pa)lHHX sa,!lp)lyra, · aaJiaae ce 74·.:m.eH~ O.ll Kojnx 6 spme ¢YHKgHje rajauKa. )Keile ce.na cse sHine ysH~ajy npe.n;HOCT ceJbaqKe pa,n;He sa.llpyre nj)eMa HH.UHBH,!I;ya.TIHoM· rocrro,o;apelby. Kp~s :>KH~OT n pa.u y ceJba_qKH_M: jJa.UHHM saJI.pyraMa )K€Ha-ce.lhaHKa ocTsapy]e cBOJY pasaonpasHQCT, Jep ]e sa . jeJlH3K pa.n: aarpa~eHa. je,o;HaKo Kao H MyniKap?U: · · ,Ua · 6H mro aKTimlmje cy.ujeJiosaJie y nponsso.n;IbH, JKeHe cy ys no..: fi!Oh ynpBHHX o.u6opa coojHx sa.upyra u. opraHH3JJ,IJ,Hja. Act> )I( y osoj ro.JlHHH rrpnlllJie opraHnsau;HjH _J(je-qjnx Y:CTaHosa (o6,!1;aHHIDTa•, H jacana), TaKa )la y 8 ceJbaliKHX pauanx sa.upyra y XpsaTcKoj nocroje H .lljeJiy jy TaKse ycTam;me, ,o;oK je y 1947 r. nocrojaJia caMo je.rt.HaJ TaKsa ycTaaosa: . Y OBOj fO,ll;HHif )KeHe y CeJbaqKHM pall.HHM aa.n;pyraMa IIpHCTYTIHJie >ey, TaKo~e, opraHHsan;Hjn cesoHckmi.: ¥-eHsn. ,l.J.oca.n;a cy y 7 eeJbaqKifx Pa.nHHx. sa,ll;pyra orsopeHe ceooHcKe MeJise~ Cse je TO y saaTHoj Mjepa OJI3KIII3JIO 'Hanope 2KeHa y THM sa,o;pyraMa H rrpy2KHJIO HM setJ.y MoryllHOCT .zr.a aKTHBHO cy,u;jeJiyjy y. rrponsBOJlH>H. fJiasHH o.n;6op A<:t>)K XpsaTcKe je y TOM npasny .n;ao nyHy noMotr )KeHaMa y ce.llialJKHM pa.n:HHM sa,Upy:~ raMa THMe IIITo · je ca IDHMa. O.rt.p*ao je.n;'!H ceMHHaJP r)lje' ce TyMalJHJia opraHnsau;rrja pa.rt.a y ceJbaqKHM pa,u;HnM aa.upyraMa, Kao H HeKa npHspe.n;aa: ·H noJIHTHqKa nuTafha fJiaBHH o.u6!op A<P)I\ OAP*ao. je, taKol)e, reqaj :sa o)lrajHTeJbHUe ,n;jeqjux o6)laJ-IHrriTa, IIITO je noMOrJio ·arsapaa.e '7 o5~amiiiiTa y osoj ro,u;HHH. · · Cases ceJna.qKHX pa.uaax sa.npyra, y capa,nlbH ca fJiaBHHM -o;xOopoM A<P )I(, noseo je y TOM npasuy aKU:Hjy npy)KaH>a noMohH )KeHaMa y ceJhal'l K1IM pa..IlHHM sa.n;pyraMa TnMe nno y npeTcro}ehoj jeceiDoj cesoHH npu~ npeMa o.n;p2Kasmue 4 JlOMatJ.nqKa reqaja Koje :he yrJiaBHOM nOxal)aTH *eHe- qJiaHOBH. CeJbaqKHX pa.U.HHX 33.llpyra. TH h.e TeqajesH OMOrytJ.HTH LKeHaMa )la y n.n;yiloj ro.n;HHM rrpncryne opraHnsoBaH:oy jorn seller 6poja ce30HCKHX MeHsH H aa Taj HalJHH oMOryhe MacosHo yqernh.e 2KeHe y npoH3BO..D..IbH. Pa,o;HJIO ce H Ha CTPY"IIHOM ysp;H33l:hy :IKeHa Ha. 33\llPY*HOM TIOJbY Te '{;y opraHH30BaHH 38.ll.py)KHH KypceBH Ha KOjHMa Ce OCIIOC06HJIO 548 LKeHa -Koje ,o;aHac pw.n;e y aa,n;pyrapcTsy. O.u Tora 6poja HMaMo 7 :m.eHa TpaKTOpHcTa KOje cy. SaBpiiiHJie· Tp<iKTOpCKH Kypc H KOje fie KaO T3KBe pap;HTH y CBOjHM 3a,UpyraMa. Bpoj ·)K€Ha y H3rpa)lfbH 38mpy:mHHM ,ll;OMOBa TOKOf\1, fO.UHHe H3HOCH 115.137. . �,, :r " 57 56 fiope.rr; 0BHX ITOCTHfHYTHX ycnjexa y- ITOrJiep;y 3KTHBH~Hje }f{e:. -Hii ITO paaHllM aa.n;py)KHHM ITHT3fbHMa Tpe6a HarJiaCHTH H He)J;OCT3TKe", nponycTe KOjH cY Y· TOM npasny -YtiHHHJie Harne opraaHsanHje. Doje.;. AHHH O.ll6opu A<l>)K aucy ce .llO Kpaja aaJIO)KHJIH aa HSBpiiieH>y cso-. jHX sa)laTaKa, ITa cy TY H TaMO· ITOCTHrHyTH HSBjecmi ycnjeCH saxsaJbyjyflH innrnHjaTHBH caMHX >KeHa. OpraanaanHja A<PJK anje nocseTHJia JJ;OBOJbHO naanoe O)lrojy JKeH31, IDHXOBOM npHBHKaBalby H3 pas.:.. HOnpasao y'leUihe y aa.1I.py2KHOM xmsoTy, TaKo )la jorn ysHjeK il:Ma no-jasa .na ce )l{eHe, HaKo y'lecTsyjy Ha sa;!lpy)I<HHM cKyiTOBHMa, ae ocje• flafy pasHOOpasn"e 6HJI<;I y .l(HCKYCHjH, 6HJIO y ,llOHOllleH>y Ma KaKBHX O)lJiyKa. CTpy'IHOM ys.n;naatoy *eHa Ha sa.n;ppy*HOM noJby nojeAHHe Harne opraanaanHje HHcy ,n;osOJbHo no-cseTHJie na*IDYDeTH KOHrpec l(flJ, nope~ OCT3JIHX, IIOCT8BHI01 je Sa)laTaK:. ,,Jai.:. qalbe tou,HjaJIHCTWIKHX noonnHJa aa ceJiy .,YTeM nponmpelba opra..: HH3aU,HOHOf H li~3TepHj3JIHOr je1J"alb3 seMJbOpa,li;HHlJKOf Sa.llpyrap.CTBa aa ceJiy''. ""! . CnposecTH osy OJUIYK~ y :tKHBOT aaa'IH npntm jam jaqe H -oaOmn~ HHJe sa.n;aTKy yKJbYllHBaiDa unrpoKnx Maca *eaa· y sa.npy:ame opra. HH3au;Hje, Y3.llH33TH 33JLPY*HY CBHjecT KO)l >KeHa, IIpHBHK383TH }l{eHe Ra ·y-qemhe y eKoHOM<;KHM npo6JieMHl\1a csor ceJia H jam BHrne rroKJIO· HHTH na>Ktoy CTpyqHQM YSJ(H3afby HalliHX }l{eHa ITO p33HHM CTpy"<IHHM rpaaaMa sa.n;pyrapcTBa. TieTH KOHrpec KTIJ jacuo je OJJ:peAHO JIHHHjy passoja narner ceJia II HSrpa.rr;r"he cou,njaJIH3Ma Ha ceJiy, a Harua oprannaan.nja je TY JIHHnjy apnxsaTHJI.a. Ha HaMa 'je, .ll<J.KJie, .sa.n;aTaK .n;a ce AO Kpaja aaJIO:iKHMO H joru jalJe aHra}l{yjeMo opraunaall;Hjy A<P)K aa aKTHsHsHpatoy >keua H IDHXOOOM YKJhYtiHBalby y H3rpa.n;·FbH COIJ;HjaJIH3M3 H3 CeJiy, tiHMe :li.eMojom j_aiJe, na- ~jeJiy, JJ;OKaSaTH H IIOTBp)lHTH mpaBHJIHOCT JIHHHje Halle DapTnje H Haiiier UI(, aa tieJiy ca .rr;pyroM THTOM. ·H~a Bo.r.rr;aHOBH1i, CeKperap. r.n:aBHOf O)I.6"opa" A<l>)l( Cp6nje. Ja ·oax ce ocspny.n:a Ha ,npyrn .ueo pe¢epaTa .upyrapuu;e Bn.n;e ToMIIiHII. · ,y aarnoj opraHHsaunjff, 9.ll TI I(oHrpeca A<P)K, ocefla ce npe.n:oM Ka ITJI3HCKOM H oprmm"'SosaHOM pa.rr;y. Y CeKpetapujaTy rJiaBHOr 0)..(· 6opa nsspmeaa je ,nonyHa n no.rr;e.n:a pa.rr;a. r JiaBHH o.u6op, o.unocHO- ce.KperapnjaT, Harrpasno je csoj ITJiaH pa.rta Ha ocHosy_ Kojera cy H ceKII.Hje HanpasHJre csoje mraHose. Oao ce o.upasn.n:o n na pa.n;y aaiiie' op· r<!HIISau;nje Ha repeHy. Y speMeHy DA- Hamer I(oHrpeea ..no .n;3aac MH cMO y HaPo.rr;Hoj Pe...: ny6JIHII.H Cp6ajn HMaJIH KpaTaK nepHOA cJia6Jbeffia aKTHBHOCTH name opraaHsan.Hje s6or ITOJI>cKax pa.nosa. Ho, pa1.ll je 01KHBeo y npmrpeMaMa aa TieTH KOHrpec aawe DaprHje Ra.na cy JKeHe H3 Jby6asn npeMa I(flJ npuMaJie o6aseae H rrpnxsaTHJie T3KMHlfeFDe. Y t~HTasoj aarmoj opraa!fsau,a]n. nocToje csy.n;a ceKperapHjaTH cpeCKHX O)l6op_a A¢)K. He MOJKeMo pehn. ;::t;a cy ceKpeTapnjarH csy,u.a OH3KBH KaKBH 6H-Tpe6aJIO ;::t;a 6y.rr;y -- Her;::t;e cy fJIOM33Ha TeJia, a. HMa .cpesosa r,a:e y ceKpeTapnjaTy pa)le csera .rr;se ·.rr;pyrapn:u.e. OJJ;rooopaoq cpecKnx -o.rr.6op.a npeMa fJiaBHOM o,n:Oopy rrOsetiamt. ae. ToMe je ,o;orrpRHe.n:a H" qspcTa sesa fJiasuor o--,n;Oopa ca cpecKHM OJJ:- elopoM;'.nope.n; ,.Q6HJiacKa opraan~anuje Ha Tepeuy H nosasaiDeM .llp}rra.: pHu;a y rJiaBHH .OJJ:6op no rroje)lHHHM npoOJieMHMa aarna opraHHsau;uoua · ceKu;Hja npaTJ{ cs~ uaseniTaje, o.n;roBapa- aa csaKH noje,n:naa-qao, yKaayje aa nponycTe H He)lOCTaTKe, H IIOMa~e Ha·T8Jj H3tiHH H3li1HM CpeCKHM OJl.6op~IMa K~wa .n;a -npasn.n:ao pemasajy n~oOJieMe. . Ha Tepeay, opraaHaan.noHal cpopMa aKnrna Hnje jom csy.lla ycnojeaa. AKTHBH ce HajqewOe n Hajsmue CTapajy npn cnposol)eH>y HeKe KOHKpeTue aKu,nje Kao mro je 6HJia ,,,u.e-qja ue,ne.lba" OTKyrr syae, aajaM. HajBHme cy cy ycneJIH aKTHsH sa r8jetoe CBHJieHe 6y6e. AKTHBH ce jam csyr.n;e npasHJIHo He nocTaBJbajy_ no nojeJJ;HHHM IIHTatoHMa, seh HMa cTyllajesa )la ce cpopMHpajy Kao Konnj.ar ceKn;Hja: KYJITypao-rrpocseTHlf 3KTHB, aKTHB ,,MajKa if. )l€Te': H CJI. LiecTo aawa pyKoso.n;cTsa He iJOKasy jy ,n:osOJhHOI pasyMesaH:.a y rrpoHaJiaJKeiby ¢opMH pa.na. ,Uernasa ce ,n:a aa caMoM Tepeny nunu;njaTHBOM *eHa HHtiY HOBe ¢opMe. Y Cy6oTHIJ;H je, aa rrpuMep, nama opraanaau;uja OK-Q )J.e-qje KOHcfJeKJJ;Hje OKYITHJia OKO 500 1KeHa. Ose ce )KeHe nape)]; pa· .n;a y KOHC{leKu;njn KopncTe H sa noJIHTHtiKH pa.n;. BH)J.HMO ,lla je TY CTBOpeH u;eHTap OKO KOfa- ce :iKeHe OKYIIJbajy, ca IbHMa ce O,ll;p)KaBa_jy cacTaau;u n o.rtsnja _ce pa pa.n;. Y IIOCJie)ltoe BpeMe MOfJIH CMO BHliie IT3:iKH:.€ o6paTHTH CeJiy y ITO~ rJie.n;y saJJ;pyrapcTsa. O.n; sarrpeJJ;He CKynwTHHe Caaseaa aeMJbopa,nHii'IKHx aa,u.pyra Cp6nje MH CMO. 036HJBHHje IIpHlliJIH ITHTafDy yqernfla }l{eHa y sap;pyrapCTBy, )lOK ce )1;0 Ta;:J,a Y'IerntJ.e )KeHa CBO)J;HJIO C3MO H8 yrrn:c. ,Ua 6H ce rroMorJio *eaaMa Aa ce rnTci mnpe y1voy-qe y aanpyre, rJiaBHK o,n;6op. je H3pa)lHO ynyTCTBa KO ja cy IIOCJiara Ha TepeR. Kao · je)laH OA aaJJ;aTaK y THM yrrycTBHMa nocTasJba ce IIIHpOKo ynoaaasaiDe )KeHa ca SHatiajeM peKOHCTpyK:U.Hje IIO.ioorrpHBpe.n;e H YJIOfQM 3eM.IbOpa.n;HHqKHX _sa.npyra y uarpa.tlFbH cou;HjaJIH3Ma y ceJiy_. ,UpyrH sa)laTaK 6uo OH y-qern· fie >KeHa y IIOJbiOnpHspe.llHOM caseTy, H TO OHHX 1KeHa KOje ce HCTHtiY y HeKOj rpaHH ITOJbOIIpHspeJJ;e. ITpeKO~THX CaBeTa MH fleMO.MOtnr .l(a pasBHjeMo Met)y :tKeHaMa arHT3UHjy )l3i HX Ce .IllTO sefin 6poj llpHjaBij K30. 6opn.H sa BH.COKH IIpHHOC H THMe ll'OMOrHy pa3sojy IIOJhOIIpHspe,n;e. 3aTHM ce IIOCT3BJba yiJerrrtJ.e :meHa, y CBHM. sa,n:pylliHHM BJJ;6opHMa. 0He fie y THM O)l60pHMa CT83tp3TH HOse <fJo.pMe pa,na ITO IIHT3fbHM3 KOja FblfX · Kao llieHe l;(HTepecyjy, aa rrpn:Mep, y o,n:Oopy sa CTOllapcTso ¢opMHpahe aKTHBe sa yaarrpet)er"he )KHBHHapcTBa, MJieKapcTBa HTA. Y op;6opy 3a paTapCTBO CTBOpHfle aKrHB sa IIOBpTJiapcTBO, KOjH"6H HMaO 3a aa,u.aTaK .n.a. TaMo P)J;e rrospT.n:apcTso HHje paasnjeao pa.n;n aa IDerosoM passnjalliy~ a_TaMo r.n,e oao sHfl rrocTojn: )lace yse.n;e_nose spcTe nospfia, HOB HatiHH o6pa)J.e, npnMeHe arpoTexawme Mepe HT,ll. JeAaH o,n: sati.aTaKa 6Hoi Orr .n,a Harne }l{eHe ,n;ajy HHHIJ;HjaTnsy ·)la sa.llpyre rroMorHy yaanpeljyjyj .n;oMa:tiHHCTsa -IIyTeM pa3HH:X pa,U.HOHHII.3: ne.KMeaapa, 33. KOH3epB·Hp3Ib3,. MJieKapa, ITeKapa, KyiiaTHJia H CJ,I. Y OBHM pa)lHOHHIJ;aMa 1KeHe 6H Ce TaROt) sauolliJbasaJie. Kao pa,JJ;aa caara. Kao sa.n;<iTaK nocTasJI>a ce, TaKot)e~ OTBaparoe ycTaHosa ,rr;etije saiiiTHTe H no.n;nsalbe MeHa y_ CTpytiHOM norJie,ny npeKo paaanx Kypcesa Koje Oe opraaRaosaTH 3aApyre. liJTo Ce THtie YKJbyqefba lKeHa y IIpHBpe.n;y, MH CMo -MaJID YllHHHJIIr aJIH ja 6HX y ~OM nor JieJJ;y H<l,BCllgl IIpHMep Bo jBO)lHHe r,rr;e je IIOCT3BJbeHH: n.n:aa y·roM CMHCJIY npeMarneH TaKO ~a je 33 7 Mecen.a y npnspe,lly yKJby'leHo 9.617 lliei:faJ. �59 S8 .MuMa. )l(yna~~lHli, - Y ceKpenp rnaBHOr o.n:.Oopa Afll)K csojoj ,n:ucKycHjH rosopnfly yrJiaBHOM 0 CnoseHHje~ snaqajy IIJiaHCKor p<i.n:..i 'Y H311IOj BpraHH33U,Hjif H 0 3KTH8Htda KaO .n;o6pOM OpraHH331UfOHOM 06~ JHiKy 33 nmpy 3KTHBH3aU,Hjy )l{eHa. I1aKo .nl!aH, KojH je fJJaBHH o.n:.60p Acfl)K ·CJioBeHHje· HSpahHo aa..n:.pyro noJiyrol)e ose ro,n:uHe, ca.np2KH HssjecHe He,nocrarKe, HnaK ce sefi .noKasy jy nosHTHBHH pesyJITaTH ri.1aHckor pa.n:.a. TeK caJJ;a naM je O?.f<). .ryfl.eHO p;a CB3KH Mjeceu; H. CBaKHX 14 ,U,3f:I3 KOHTpOJJHlli€MO CBOj pil.l(, ,!la 1BH,D;HMO H KOHTpOJIHIII€MO pa,[!; cpeCKHX opraHH33.U:Hja, Jl3 ce, Crrposopefm mran, yqHMo y6y.n;y:he 6oJhe mraHHparn. Y D;HJby crsapaiDa cpecKHX nJiaHosa Harne opraHnsaunje, _OJlP>KaJIH CMO ca opecKHM ceKperapnjaTHMa :KOHtf:lepeHU.Hje Ha KOjHMa CMO IIp0JlHCKYTQB3JIH HaqHH H rJiaBHe TaqKe nJiaHa. HeKe cpecKe o.praHnsaunje nspa.unne cy spnD ,n;o6pe rrnaaose ~JIH sehHHa !HX IIJiaHosa jorn je cna6a H yKasyje Ha ro .n;a fJiaBHH o.u~ ·60p HHje ITpy2KHO cpe30BHMa )l;OBOJhHY ITOMOh IIpH H3pMH IIJI8HOBa. flo~ . KasaJio ce .n;a je noTpe6HQ,; opraunsoeaTH ceMnHape sa nJiaHHpalhe y no~ je.unHHM ceKuHjaMa. TaKo:je ceKuHj<t- ,MajKa a .n;rrjere" oprannsosaJia .J(BO.l(H€BHH ceMHH8p. ~ . lliTO Ce TH<Ie ¢opMfipaa.a H pa,!!;a 3KTHB8, MH HCITO"II€TK3 Hl'fCMO ITO>CTHrJIH sa.n;os·oJbasajyhe 1pesyraTe, jep HHCMo cpecKHM opraHasa:unjaMa npy)KHJIH .ll;OBOJbHY IT0M01i. y pa3Bifja!hy C8.Jl.pJKaja pa.ua noje)l;HHHX 8K-:o 1'HBa. TaKO CY ce OCHOB8JIH ~IHOrH aKTHBH, <i'JIH ce !hHXtOB pa.l( HHje IIO-:o KpeT~O. TeK Ka.n;a je o,D;p)KaH ceMnHap ca pyKoeo:n;HoiVIMa ceKunja ,,MajKa H .l(HjeTe:• 9)l{HBH0 je pa,!l. a_KTHBa Il'OOBHM H .n;pyrHM ITHT8ff>HMa. ·Cap;a. HHqy aKTHBH ,ITO CBHMa ITHT8fbHM8: CHa6,n;aje~aH>e H OOMOfi M8JKII :H ,ll;HJeTeTy, 3KTHBH sa cae. BpCTe KyJirypHO-DpOCBJeTHOr pa.u.a H pa3HII npnspe,UHH aKTHBH. Op; npnspe.n.HHX aKrnsa HajpacrrpocTpa!heHnjn cy nepa.Jl.apcKH H cjeMHHapcKH aKTHBH, a y Jby6Jba•HH se:!i nocTOje npBa .aKTHBH 38 M3CO~Hy KOHTpOJiy H 60Jbe CHa6,n;HjeBa!he. Ma .na cy 8KTHBil ·'!'eK O}KHBjemi, taM r.nje n?cToje se:!i jacn-o noKasyjy KaKo cy .uo6pa '¢opMa sa IIIHpy 3KTHBH38:UHJY :IKeHa. . Mel)yrHM, .Harn je nponycr mTo aKTHse HMaMo .n:o Ca,li.a y npsoM pe,lly T3MO f,llje IIOCTOje .u6opH O,ll6DpH OCHOBHHX opraHHSau;uja. a HeMarifo •ux taMo r.uje je opraHnsau.nja cna6nja, a r.uje cy oHH napo-qn~ noTp'e6HH, p;a 6u ce npeKo a.nx~e aKTHBHsHpaJie n y-qecrsoaallle y pjelllasalhy ,pasnux IIHTa!ha csor MJecra. . Mn c-e ca.ua rrpnnpeMaMo sa ns6ope Hawnx ocnosnnx opran~Ba:unj.a J<Oje he, nopeJ{ ~CTaJior, .uorrpHHnjeTn n opraHHsa:U!10HOM y-qspiiihelhy ·Harne opraHnsaunJe. Ha npe.[urs()opHHM c.acraH[{HMa :IKeHe ce ynosHajy_ ca .aa.na:UHMa Hame opraHI-fsau.Hj_e n rtpnMajy o6asese sa H:.Hxoso OCTBapeH:.e. ;HBK<i. Ul~ro.~, - ICeKpeTap rm!JBHOr ~o)l.Oopa: AcJ>)I( XpBaTCKe. Ha casus I1eTor .KoHrpeca KJIJ ceKperapnjaT fJiaBHOr o,ZI.Oopa je,ll;-HOMjeceqHo TaKMH"~IeH>e y ·qa~r V K:~H,rpeca: To raKMnqe!he je o6y·xsarnJio H nnraH:.e 6pnre • "M3JUH H ,UJeTeTy Ha KO•Me Hallia oprm-rH'33IJ.Hja ,llO Ta,ll;a HHje-. fOTOBO HH~ ·mra pa.unJia. )laHac MOJKeMo CJI06D.llHO pe:!iu: ,ZI.a j-e TaKMlnefbe. ycnje.rro "lf )la cy llOCTHrHYTH B€JIHKH pesyJITaTH. PesyJITaTH, IIOKa3aHH Y, TaKMH~ "llelhy, Haj6oJhe noKasyjy BeJIHKy JhyQas H rrosjeperbe )Kena npeMaJ Harnoj IlapTHjH, HarueM UeHTpaJTHOM.KOMHTeTy n Jlpyry. Tary. 0 ToMe fly Ha~ .AID)!( Xpsarcke .Uao je HHHUHjaTHBy sa 'f .BeCTH CaMO HeKOJIHKO npHMjepa. -Hamoj peny6-!1HUH K~03' TaKMH.qefbe je ocpopMJbeHO 1794 pasHa aKTHBa TIO llHTaH>y MaJ_Ke H JI;jeTeT_a KOJH C,Y .o6yxsaTHJIH 7646 )l{eHa, a Kpos 1363 omp:m.aHa npe,ll,aBaH>a nponwo Je 38.176 }l{eHa. YcnjernaH pa.o. <lKTHsa Koju_ ce 6pn~y o TPYAHHUaMa H .n;o~ jeHqa.un aKTHBa sa cys6njaH>e .n;jetijnx npoJTHBa, sa orsapaH>e nrpaJIH~ rnra, sa' qysaH>e .ujen;e Maj~H KOje O.ll.Jiase Ha pa,ZI._ H ~JI. Kao n cse oHo nno je o6yxsaheHo sa spHJeMe TaKMHlleH>a, ipas6HJIO Je cxsaTaH>e .ua ce y jeKy BeJIHKHX TIOJbCIUIX p<i,n;osa He MO}l{e pa.l(HTH Kp03 Haiiiy opraHH~ .sauujy. CTsap je 6mm c?Mo y ToM-e .Ufl ce npoHat)y TaKse cpopMe paM · KOje cy 6JTHC.Ke )KeHaMa, a )l{eHe je 6HJIO JTaKo OKYriHTH. )f\eHe ceJia KapJiosau., y KOrapy ITpenor, cpopMHpaJI-e cy aKTHB sa 6pnry o rpy.zum~ uaMa. ITpeKo fberw OHe cy nonncaJie cse TPY.llHHUe, nossaJie Hx Ha ca.craHaK HCIIHT3Jie ff>HXOBe IIOTpe6e H ):(BeMa CHpOMalliHHM )l{eHaMa Ha~ 6asnJie' neJieHe II -KOinape sa .ll.Jeuy. )I(eHe· ycrarnKor cena ITaKJieHHU,e, . KOTap HoBCKa, )laJie cy KaO ,!l.06pOB0JbHH rrpHJIOr 6oHOBe H KyTIHJl€ IIO·Tpe6He crsapH "Sa qeKa-oJHHUY ,,MajKa u .ll.HjeTe''. )KeHe je.uHor ceJia o · Koarrapy. I)peJIOr n~~aJie cy seJIHKHX rernKoha ·OKO npal-ba py6Jba, jep y ceJiy HHJe 6nno sOtD;e. OH-e cy. npeKo opraHH3an;Hje K30 ,U06poJ!OJbHH npHJIOr c.aKyTIHJ~e ()OHOB.e -~a KOJ€ CY Ha6aBHJie :ueMeHT. 3aje,UHHllKH CY KOIIaJie Je,llHy )aMy KOJ8 je HCil;eMeHTI-IpaHa H caa.rr. y IbOj )KeHe qnraeor ceJTa qyaajy "~IHCTY so.uy sa npaa.e py6JDa. )l;o6pe pe3YJIT3Te Y- TaKMHqefby IIOCTHrJie CMO .p81)I..H· rora lliTO np_e,l( -caM hoqeTaK T8KM-J1qeH>a o,ap)l{aJin cacTaHaK ca ceKperapHMa H pyKQ~ BO.UHO:UHfi.Ia ceKn;nja ,Maji<a H .rr;ujere'·.' r.uje C¥ ce H3MHjeit.aJia HCKY~ ·CTBa y nocrasJbarby nJiaHa sa TaKMHllefbe. flocJIHje sasprne~or TaKMJ;ilJelha TIOHOBO CMO O.llpJKaJie TaKaS CaCT8JH8K H3 KOM€ CMO ll3HH]eJie C13i0J3 HC~ l{YCTB3 H YK838Jie Ha He,UOCTaTKe KOjHX je 'y pa,n;y 6HJIO. AJIH nNiaMo HeKOJIHKO KOTapcKax· opra!HnsauHja Ha np. EpHH>e, Bp6o'B3JJ. H lfmma KOje HHCY no T8KMHtiefuy YtiHHHJle HHIIITa, HaKO cy ~HJTe- Ha caCT3HKY DpHje T8KMH'IeH>a. 0cHM TOra HMaJIH CMOI llSBeCTaH ?poJ KOTa_pesa- r,n;je 360I' HeMapHOCTH KOTapCKHX O.l{6opa T3KMHll€Ib3 HHj€ llpO,llpJIO y CBa ceJia. OcHM ropfDHX o6asesa Ha repeHy cy :w:eHe nponm,pHB3JJie raKMnt.J:efbe "li' Ha .Upyra UHTai'b8: y CeJIHM3 Ha H3rpa,n;H>l-I 33,il.pyp:W:HHX )J.OMOBa, a Y rpa,B,y Ha jasHHM pap;oBHMa. Ha- Hs~pa,ll.H:.H. sa,rr.py)KHHX .l{OMosa -7469 JKe~ H3, y TOKY je.llHOMjeceqHOI'. TaKMHqeH>a, ,JJ.aJie cy 152_.91_5 pa,n;HHX_l.JaC-018~. · TaKa cy )KeHe XpsaTCKe- O)lrosopHJie _Ha KJiesere KOJe ce Ha6auYJY Ra Harny Tiapnrjy. Ha Haiif UeHTpaJJHH KOMHTeT H .l{pyra THra Ha <:Be Hac. Ho Hame :1K€He HHCy .CaMO y je.l{HOMjeceqHOM T3KMHtiefby npe,D; V J<oHrpec 'KTIJ HOKa3aJie KOJIHKO BOJie Harne napTHCKO. ll )lpJKaBHO pyKOB0.1lCTBO. One cy H' cap;a npo.uy:IKHJie _ca nojaq-a.nHM yqernheM Ha --cBHMa rroJbnMa pap;a, H ca.n;a K3.lla ce y HaiUDJ pe?y6JIHUH sprue ~pnrrpe­ .Me sa n I<oHrpec K.D XpBarrcKe :IKene na nJTeHyMHMa ysnMaJy nose' o6asese. · · :o.ura'Ma-pa'COBHli,-- -ceKpeTap fJiaBnor 0')1,60pa A<J:l)l( s·ocHe H Xepu.erosnHe. y_ pecfJepaTy je .u·aHac :tfarJTaiiieHo .ua je ITporpaM Harne Dapruj~, · "KOjH je )lOHHjeT Ha V I\.oHrpecy, ycsojeH O,ll; CBHX HaJ?HX opraHH33II;H]3 :360r TOra IIITO OH SH84H H H3CT8BJb8lb€ OHOI'. nyTa KOJHM CMO MH lllliJIH jorn rrpnje -paTa, y TOKY paTa H p;aHac y H3rpa,UIDH ·couH"jaJUJsMa. MH �61 MOJKeMo petm ){.a. cy Haure opraHusau.nje H Ao ca){a paAHJie y ll.YXY Tor TiporpaMa . .MacJIHM, ){a je sa){aTaK _osor Haruer TIJieHyMa .n;a npoAH'cKy.:. TyjeMo o oHoMe rnTq je aarJiallleHo y pe¢epaTy, o opram-~:sa:unoHHM <f>opMaMa pa.n;a Hame opraansa:unje, Koje De o6es6njeAHTH Aa ce AYX TiporpaMa Haiiie TiapTHje a y ncTo spnjeMe H nporpaMa Hallie opraHnsa· D;Hje OCTBapyje jam KOHKpeTHHje Ha OHHM Sa,l{aD;HMa KOjH ce npe){ Hac llOCT3BJbajy, Mn CMO' 0 THM opraHHSaUH:OHHM QlopMaMa MHOrO nyTa fOBOpHJIH, a_ HS ){0C3){3UUbe ){HCKTiyCHje ce BH)J;H .U.a HHCMO no-TOM TIH'J23'fhy ){aJieKO OJ{· . MaKJIH. ,UaHac ce nocTaBJba npe.n Hac ){a ce ca onmTer amTaunoHo-npe~ naraH,QHOr pa.na BHille npeopnjeHTfliUeMO Ha KOHKpeTHO H3BpUiaBafue 33· .naTaKa. ,llo ca.ua cMo MH, Ha· npnMjep, y BocHn. n Xepu.erosHHII nHTalbe M06HJII.f33UHje- pa,o;He CHare pjemaBaJIH ~TiyTeM 0Kpy_HUIHU3, nyTeM KOHCYJITOB3lb3 ca CnH.nnKarrHMa, pasroB:opa ca .n;pyrapuu.aMa- ns cpecKHX OA6opa, yMjeCTO ,ll3 CMO ITIOCT3i3JbaJIR TIJI3H pa,n;a H H3Bp_lliaB3Jie fa.,_ Pe3YJIT3TH KOjH cy IIOCJIHje TOra YCJJHje,llHJIH HHCY OHaKBH K3KBe, CMO OtJeKHBa.nH, 33TO IIITO CMO l'H-i:Talbe M06HJII.J3au;nje pan.He CHare BHIIIe orpaHHtJHJIH H.a arHT3LI;Hjy. . ilHTalbe CTBapafb3• HOBHX opraHHSaU,HOHl-IX <flopMH y Haruoj opraH~­ S3UHjH aaxnrjesa BeJIHKY rHnKoc, s60r Tara IUTo Harna opraHH3aUHJa HMa MHOrO CIIeUHc:PHtJH'O!CTH y O.ll.HOcy Ha .npyre Macomre opraHHSaU,Hje. Harne 2Kefie CBe BHIIIe H BUllie y.rraae y .D;pylliTBeHH H llpHBp€.llHH 2KHBOT SeMJb·e. Mn HM3MO ,llaHaC }K€Ha y IIIKOJ:(H, y pa,llHOj sa.z:r.pysH, y Qla6pHLI;lf' HT,ll. 3a.naTaK je Harne opraHH3au;nje_ )J;a- Te llieHe, Koje H3 .,llaHa y ,QaH cse snrne yqecTByjy y Hsr.pa.rr;IbH- cou;nja.llHSMa; y capa.ll.fhH _ca CHH,llH· KaTHMa ca,ll& noMorHeMo y fhHXOBOM cTpyllHOM, KyJITypHo-npocsjeTI-IOM" n n,n;ejHo-noJJHTH4KOM ysnu3a&y. Barn pa,lllf Te cneJJ;J-IcjJHqH·O~cTn Harne· opraHusaunje nOTpe6H_o je rrpoHaJiaSHTH TaKBe opraHnsao;HoHe cj>opMe· Koje 1i.e HM H (l~rosarpaT!I. )laHac je y pe¢epaTi uar"TJarueHo nHTaH>e CTBapaH>a aKTHBa y ceJmMa _ OCHOBHHM opraim3a:UHjaMa y rpa.rr;y. 0 fleMO MOhJ-l MHoro JI3Klli€' H OCTBapHTH y rpa,n;y SaTO lUTO T8MO HM8M·O H KYJITypHHje H IIOJIHTHtJKH ys,n;nmyTnje 2KeHe Kao H jaqi-f pyKoso.rr;etJH J{a.z:r.ap. AJm Ka.u:a ce nocTaB-· Jb.il. TIHTaH>-e ycrrjernHor o¢opMJheHor pa.z:r.a -aKTHBa Ha ceJiy, MOpaMo ce HajrrpHje .ocspnynr Ha cTafbe y Haliii!M cpecKHM opraHHsao:,njaMa, o,n; KDjnx Pill r.more Hncy ~wheHe, a rrocToja TaKo1)e, n cJia6a O,ll;rosopHOcT pyKOBO,llHJiaua. lla 6n ce cTsapafhe n pa,n; aKnma, KojH cy nepcneKTRBa sa ,n;aJby aKTHBOcT Harne opraHHSal..(nje Y-BocHH n Xepu;eroBHHH, aancTa ycrrjeiiiHO ·o.nsnjaJIH, Heonxo..n:Ho je yqspcTHTH cpecKe o.n.6ope H cpe,!l;HTrr llHT8fhe C€KpeTapHjaTa )l.a OHH 6y,ny -.pyKOBO.ll.CTBa CllOC06Ha ,lla .n;ajy JIH_ HHjy pa.n; •opraHHaau.ujaMa Ha TepeHy, Jia_ ocnoco6.JhaBajy pyKoso.z:r.e1ie Ka,n;pose, JJ:a rroMa:tKy ceocK-HM o,n;6opnM.a Kao Henocpe.ll.HOM pyKoso.n:cTBy paSHOBpCHHX 3KTliB8 y CeJiy. OcspHyJia 6HX ce jom Ha llHTafbe CTaTHCTJ.iKe H €BH,ll€HU,Hje KOje· ~my Hawoj opraHasaurrjn jorn IiHCM·o pnjeumJm. Ma y Bocmr a Xepn:erosHHH He 6HCMO MOfJIH ,ll.aH3C )l;aTH IIO~aTKe 0 )f(eHaMa y sa.n;pyraMa, y H_ap:o.n;Ho j sJiaCTH, o }KeHaMa pyKoBo,n;nou.nMa y HapoAHOM ¢poory HTJJ: .... SaTO IUTO HHCMO ycnjeJJn ,n;.a 0,11; CBHX O,ll6opa JJ:<l6HjeMO Te ITO,llaTKe. AKo ITOrJie,ll;aMO <jlopMyJiape sa cTaTHCTHIJKe no,n;iTKe BH)J;IIMIO Jla cy OHH ~mo,ro­ KOMITJIHK'OBaHII lliTO sa HaC npeTCT3BJb3 jdiii je.n;Hy TIOTeillK01i.y. 'Ca IIHT3Ih€M ysol)efua CT8THCTHKe H eBH,lleHll,irje IIOCTaBJba ce H nHTafne cnp~- MaiDa K8,llpOB8 KOjH he 3HaTH ){a_e~ .Y ITHTalby eBH.li.€Hl.(Hje H CTaTHCTHK€ cHaljy, ocnoco6HTH y TOM norJie,n;y c~o~Ke o)I.6ope JJ:a 6n MorJIH )J;a OArosope Ha OHO IUTO ce o.n; lbHX Tpa}I{H, Jep rrJiaHcKora pa)l y opraHnsa:u;HjH 6ea -esu,n;eaunje He MO}I{e .n;a 6y,n;e·. .JloOpHJia Oj)l;a,Huti, - •CeKperap r.itaB-HOr OJ.t69pa Acf>)l( UJme fope. Ja fly ce yKpaTKO OCBpHyTH H3 He,llO:CT3rTKe Haiii~X O)l60pa; . K8KO .cpeCKHX T3KO H CeOCKHX. Y )lOC3Jl:llllh€M HaiiieM HCKYCTBY IIOKa3aJIO Ce ,n;a cy MjeCHH O,ll60pH K80 opraHH33I.J;I-IOHe t!JopMe IIOCTaJIH KOlJHHD;a Y Haii.IeM pa.l{y H K.aO TaKBe MH CMO HX JIHKBH,llHpaJIH H CTBOpHJIH- ceocKe ()JJ:6ope. To je oMoryhnJio )J;·npeKTHY -sesy ceJia ca cpecKHM n;eHTPHMa, a THMe Herrocpe,n;uo rrpeHoruelbe csn:x saJJ:aTaKa Harne opraHHsaunJe Ha IIIHpOKe M3C€ )f(€H3. ' ll:aJbe CMO npHCTyiiHJIH _QlopMHpalby CTaJIHHX H ITOBpeMeHHX aKTHB~ npH CeDCKHM O,ll60pHMa UITO he yqHHHTH ,ll;a ce. aK:HBHSHtpa seflH 6pOJ }l{eHa. I1CTO TaKO aKTHBH he HaM ITOCJiyJKHTH K80 je)J;HO 0}1; cpe,!I.CTaBa -sa ysJJ:HSalbe 6y.ny1i.er pyKoso)J;eh-er KaJJ:pa. PeopraHI-fSaU.HjOM CeKT.J;Hja npH fJiaBHOM O,ll6opy. Tj. ¢-opMHpalbeM >CeKUHje ,MajKa n .n;Hjere'', opraHnsan;H~He ceK:UHJe H .rrponaraH,QHOxy.liTypHo-npocsjeTHe ceKu;nje, oMory1i.eHo Je .n;a -~e rrocseTH sell~ na:>Klba pjernaBaiDy nssJecHHX nnTarna. Kao.. Ha J]pHMJep: . IIHTalba SaiiiTHTe MajKe ll ,n;jeTeTa, IIHTalbe B8CIIHTalba JJ;je:Ue, eBH,ll;eHU.HJ3 Ka,JJ;pOB3, IIOB€· 3MBai-be npaKTlltJHOr CBaiKO.D;HeBHOI' paJJ;{l Ca lbl-IXOBHM TIOJIHTHqKHM TyMalJefueM HT.ll. AJIH nope.ll rrpaBHJIHO ITOCT3BJbeHHX opraHHSaU.HlOHHX cpopMH Ha KOje BaM je yKasao UeHTpaJIHH o,n;6op AQ:l)i\ yotJHJIH CMO ,n;a MH?rHM OJJ:6opn-_ Ma He)l;oc1aje csecTpaHa HHHD;HJaTHBa H II.IHpHHa y pa,Qy, He 6ase ce no8oJbHO noo6JieMaTHKOM Hallie opraHHSaUHje H HeMajy onepaTHBHOCTH. Y sehHHH CJiy'lajesa TO je nocJbeJJ:Hua He,!l.OBOJhHe HJIH spJio MaJie ysAHrHyrocTH Harner pyKOBO,lleher Ka.n;pa, YrJI3BH~M y H3IIIHM OCHOBHHM opraHHSaU,HjaMa. 0CHM TOra ):(pyr~pHn;e HS HS_BJec:H.HX cpeCKHX H rpa.n;CKHX on:6opa saaeMapy jy p.3t,ll -y opraHHsau;.H_JH, _Jep cy rrpeonTepeheHe pasHHM ,n;pyrHM JJ:YiKHOCTHMa. 36or cJia6or pyKoso~efha .n;eruas~ ce ~ecro rryra KPYTO n·pHMei-bHBaiDe je,llHOM IIOCTaBl.beHHX <lJ'OipMH KOJe ce y npaKCll HI-ICY IIOKaSaJie K30 y-cnjeruHe. f10lli'fO je KO,ll HaC TIHT3Ibe K3,llpa BeOMa Ba)KHO ITHT3lbe Harna OipraHHSaUHja je npnlliJia ys.uusalby )f(eHa aJI6aHcKrrx MalhHHa. MH C!'fO ):(0 CKOpa CBe OHe opraHHS3:UHOHe tlJopMe pa.na KOje Cy Ca CHT.HHM H_SMje~aMa o.z:r.ronapaJie norpe6aMa Haii.Ier- -repeHw, 6es HKaKBHX H3M]eHa rrpeHH]eJia ua pa.n; ca AJI6aHKaMa. Tipn _ToMe cMo HcnycniJie HS sn,n;a .u;a 6ea nper_x:<mHor ocrroco6JbaBa•lba pyKo&o.n;e1i.er KaJJ:pa Me!)y JDHM~ caMH!Io!a HetieMa ycnjeTH Jla HX MaCOBHO 3aXB3Tl-IMO H3IIIOM opraHnsan;HJOM, ~- JOITI Mathe UOJIHTHlJKH. H KYJITypHO .zra p;jeJiyjeMO H3 fbHX. 3aTO H3C je HCKYCTB!) ynyTHJIO .n;pymM nyTeM. I(ao npnH· saJJ;.a.TaK nocTaB!IJie _C~Or ce_6H .n;a npoHaJiaSHMO y CBaK,!l;HeBHOM pa.z:r.y ca Ibl-IM8 JKeHe KOJe HMa]y BHIIIe ycJIOB3 sa ys,n;H3aiDe~ .U8. HX OKYTIJb3MO-H KpOS ~HCTeMaTCKH pa•)J; OCITOC06·JbaBaMO sa pyKOBOJJ;e1i.H K3.ll3p, KOjH he KaCHHJe rrpeKO o.n;6opa H ,n;pyrH~ opra!IIHS<iD;HOHHX c!JOpMH 06yXB8THTH H OCTaJie M8C€ 3JI6~HCKRX :>KeHa, �62 Besanr ux s<J,--Harny opraHHSHJ.I.Hjy u· sa omiiTY. cTB~p Hsrpa.zune corvrja- JIHSMa. KaKo .ce npe,n Hamy opraHusal(Hjy nocTasJba 036HJbaH sa,naTaK Ibe- Hor yrmprnfle_IDa, a IIOfOTOBy CeOCKHX. O.ll6opa H OCHOBHHX opraHH38LT;Hja y rpa,!ly. KOJH cy C8CT8BJheHH o.n;- He.D;OBOJbHO HCKYCHHX H Y3.U:HrHYTHX .n;pyr.a.p.Hu;a, TO CMo- npucT.ynuJIH npunpeMaMa sa o,n;p.>Kasaa:.e Kypcesa y ToKy OKT06pa. lbux :he rrocjetmsaTH cse ceocKe o,nOopuune H o.n;6opHnu,e ocHOBHHX opraHusau;uja y r.pa.n;y, a ca,n:p)f{HHa pa.n;a Ha KypcesuMa 6H1i.e H.D:eOJIOlliKO llOJIHTHtiKOf KapaKTepa. B~,cKa Jl.yranosa, - npeTcettHHU.a fpucKor o)J.5opa.A4J)I( CKonJbe. Ja fly ce JJ;OTaflu rrHTmna o pa,u;y oprauu3au;aje Ac!l)l( KO.n; uac y MaKe.n;oHnju ,a HapotiHTo uamHx o.n;6pa y ceJIHMa. flocraBJba ·ce rruTaFDe aKTHBHsauuje :m:eua Ha CeJiy. ,II,o ca.u:a je o6aqHo 6ao cJiyqaj ,rt:a ce y o.n:?op Act>)K HHcy 6apa.rre oHe ,D;pyrapau.e Koje cy cnpeMHe .n.a pa;l(e~ WOJe HHCY HMaJie JOIII .llO~JbHO HCKIIyCTBa H 3Haa:.e HHTH HM ce IIOMOf.D:O Jl.a ce ocrroco6Jbasajy H· qpoiiiHpyjy csoje sna"Ihe. MacJIHM ,lla je ro HenpaBHJIHO H ,n;a· y o,u;6ope A¢)f( rpe6a 6ap.arra oHe .n;pyrapau.e Koje aMajy BOJbY 38 pa,n:, na H aKO MOMeHT3HO ImCy y IIOTIIyHOCTH cripeMHe ,[(a O)J;fOBOpe MHOrHM. sa.n.auaMa. TaKBHM .llpyrapn:UaMa Tpe6a ITOMotm y pyKonobelby ca opraHH38Il,HjOM Ha Taj HaqHH UITO he HM 'ce y IhHXOBOM pa.ay npy11WTH CTaJIHa, KOHKpTHa .IIOMOti, a- 3-2.1'I'HM HX IIOJIHTfJ!IKif H KYJITypHo ys.aasa:rn npeKo Kypcesa H ceMHHapa. Ta.aa he oHe 6HTH crroco6ae .aa peurasajy cse -rrpo6JieMe Ha KOje HmrQy H IIOTITYHO, fle Ce OC3MOCT3JIHTHy csoM pa,D;y. ~oca.aamihH Henpasa.rraa pa.n. no. osoM mnaH:>y HMao je aa ITOCJie)I.HUY .,ZJ;a ce ~Hare 2KeHe HHcy .llOBOJbHO HCKOpHCTHJie sa pa,ll y opraHif33IJ;HJH, mro Je, paayMJbHBO, UITeTHO H Ha pa.u; opa-rHH38IJ;Hje PI HLIIJIO Ha UJTeTy Y3,ZJ;H33fb3 HOBHX Ka,n:posa. XTeJia 6ax jOUI: .aa Ka)l{eM HeKOJIHKo petiH y sesn J£3MeHe HCKycTasa no~eJUIHHX 0Jl6opa A¢)!(: .llo ca):{a cMo ce ynosaasaJIH ca HCKy_crBHMa ITO je.J(HHHX O)l6opa C3MO IIOeKo OB8KBHX cacTaHaKa UITO HHje, ,llOBOJbHO. ~HcJIHM .lla 6H 6nno ~o6po Ka,lla 6u_.n.pyrapa~e aa je~Hor cpesa o,ll~a· anne y ~pyrH cpea, n~ qaK H Ha je.nae peny6JIHKe y .a;pyry H TaKo rrpe· HOCHJie HCK6yCTBa TIOje.Ll,HHHX 0,[{6opa H ·npHMeihHBaJie FIX y·CBOM pa.ay. TaKo, aa npHMep, Ha~pyrapHu;e aa MaKe.n.oanje Morne 6H .u;a noQy y HP Cp6ajy HJIH HP XpsaTCKy H .a.a npeaecy HC.Kyctsa (o opraHHsoBaihy. pa,llHHX aa.rr:pyra H OCTaJJO). TaKO- 6H ce Ha tep€Hy MOrJIO MH010 B.Hllle aaTI~RTH H .Ha ,[{€JJY BH.LH'TH KaKO ce CIIp080.1lH Op;peQeH 33,1laTaK lllTO 6H ]OIII BHIIIe OJI8KLII8JIO npHMefbHB3fb€ HCKy.CTBa H3 je.aEi:e peny6:· JIHKe y .Llpyry, ca ·ruro Mafhe rpemaKa y pany. KaTHI~a. Kyme~. ceKpeTap fJiaBHor o)l6opa A<P)I( 3arpe6. ny Ja ce ocspayTH y CBOMe rosopy Ha _je.n.aH on; aajset!Hx aa.n;aTaKa Ha · KOMe cy ·Harne )l{eHe ·nane BH.Ll,Hor ylJ"eiiifla, a TO je narpa.1Ub8 AyTo· CTpalle. 3aT~M fly ce OCBpHyTH Ha KyJitypHQ·HpOCB jeTHe lf>opMe pa,lla aawe opraHHaau;Hje y 3arpe6y. _ C o6aapoM ,na je Harpa1nna AyTocTpa,[{e npeilsnl)eaa Iletoro.n.HUIH.HM nnaHoM H a6or Tara. HMa aeJIHKH saaqaj, Haille m:eHe cY yJI01KJlJie H MHoro Tpy.a.a aa JbeHoj u3rpa):{IbH. OpraHHaau;Hja :m:eae y 3arpe6" rroT_pyJ!HJia Ce .na OMoryiiR ClSaKOj )KeHH yt!emfie y OBOMe pa.a.y, TaKO CMO, Ha rrpH- Mjep, ¢opMHp8JTH 3KTHB€ KOjH C.y BO)lHJIH. 6pHry 0 ):{jeu;H .ll.OK Cy HM· MajKe pa,n;Hne Ha. AyTOCTpa.zr.H. Opr?HH3osaJIH .cMo .zr.jetJja HrpanamTa nO· 6JIOKOBHMa K80- H Ha CaMOM rpa,[{HJIHlliTY y KOJHM3 cy- ce lJBY&IIa ,[{jen;a~ TaKa cMO ocaosaJIH 101 ,n;jet!jK aptHti. Hero niKo opraHHsoaaJIH cMo npe6all.HBafhe !fa pa,n;HJIHlllTe soaoM. 3aTHM CMo" opraHHSOaaJie jyTapihe pa):{IQBe H3 KOje cy HlllJie :>K€He. TaKO CMO IIOCTHrJili .Ll,a je, Ha IIpHMjep-: -.. 16· ceiiTeM6pa caMo y TOKY je.n;Hor npHjerro,[{aesa Pa.n.HJw 1345 :>Keaa: YKynao -j~ ,n;o ~a.n.a aa Ayrocrpa,n;H 6aJio 441.462 J:ISJiacKa .>KeHa Ha pa.n~ sa TO spHJeMe Je .n.aT 1,977.581 ,ZJ;o6posOJbHH pa):{HH lJac.- Tpe6a HCTaKHYTH ,ll3 3a OBO BpHjeMe, na H y TOKY JbeTHHX Mjecell,H Ka)I.a cy 6HJI€ Be.;_ JIHKe Bpy~IDie, HHCMO HanymTa.JUr KYJITypHO. npocajeTHH pa.D;. MH CMO y T? spaJeMe o,n;p.>Kas.aJIH llHTaJiatJK<€ rpyrre; I(poa t!HTaJiaTIKe rpyne y OBOJ ro.n.IIHH npomJid Je 71.439 .>KeHa. Ilho ce THqe .nJiaHa pa..u;a 'IHTa.tatJKHX rpyna MH _cMo npe.asnQeHH IIJiaH ,ZJ;aJieKo rrpeMaiDHJIH H cap; ce H3JI33HMQ IIpe,D; 3a,ll;3TKOM ,[{a HanpaBHMO HOBH IIJiaH KO jH he 6HTH MH0f() setJ.H . , _ . Han.aa~MO ce npe.ll ·je,u;HHM npo6JieMoM Kora heMo, ja ce Ha,u;aM, ycrrJelllHO pHje~HTH. Y CIDI,ZJ;HKaJIHHM IIO):{py.>KHHil,aMa opraHHayjy ce KYPcesn sa H.n:eoJIOIIIKO-IIOJIHTHqKH pa):{. DolllTO HMaMo npe.Llyseha r,n;je pa.u;w lo:'IHOI'O 2KeHa, ITOCT3BJba Ce TIQ_06JieM KaKo" p;a HX cse YKJbyqHMO y H,[{eOJIOIIIKO IIOJIHTHlJKH pa_n;. Y TOM IVfJbY MH CMO ,llO ca:l{a opraHHSOBaJIH 8K.;_ THBe P>:OjJ:I BO,[{e 6pHry 0 KypceBHMa H,[(eOJIOmKO·IIOJIHTHlJKOr pa.n;a, KOJe opraHH3yJe Hapo.Ll.HH ¢poRT .n;a. 6H TaKa aanocnene 2Keae, Koje na6HJIO KojHx paaJiora He Mory ,n;a rrocjet'Jyjy Kypcese y npe,D;yseflHMa no-' cjeflHsaJie Kypcese Koje opra~mayje Hapo.aaa cppoHT. )lo ca.n:a ce 3a Te Kypcese rrpajaBHJio OKO 10.000 _.>KeHa. Me.yTHM, n~aHOM cMo·npe.n.sH.u;jena p;a THM KypceBHMa o6yxsaTHMO 40.000 :>KeHa IIITO tieMQ CHrypHO H IIO. cTHflH. TaKol)ep fleMo pa;:unH aa TOMe ,[{a 6poj reqajan.a ae orra,ll;a, ,[{a ce· Tel!ajeBH 88Bpiiie ca HCTHM _6pojeM TIOJia3HHKa C~ KOjH"M Cy il: OTII0tJeJIIf pa.o;_. -- . Hallla opraHH3au;Hja je rroseJia paqyaa o toMe ,n;a s6pHHe ,n;jeu;y .sa.; liOCJI€HHX MajKH. TaKo cy ,ll;pyrapH:u:e aa pejOHy npHIIIJie ¢opMHpalb:Y 11pyrra .>K~Ha JIO 6JIOKOBHM8r -KOje cy npyJKaJie IIOMOfl .n;jenfl, O,Zl;HOCHO .>Ke~ naMa .KOJe cy YKJbyqeHe_ y rrponaao,n;Jby. Oso ce rroKaaaJio Kao apJIO ,[{O. 6po, HapoqHTO ca.n;a Ka.ll· jam HeMaMO TOJIHKO 06,ll;3HHIIITa ,ZJ;a 6HCMO MorJie tsy .n:jen;y y IhHx· cMjecni:TH. · 0c6f.>HyJia ce .a_aTHM Ha opraHH30Bafbe Jb€TOBaJIHlllTa sa ITHOHHpe H eapa.n;Ihy ca nnoaHpCKOM oprit.HH3C!-UHjoM _na je aa Kpajy, HarnacHJia ,lla os~Ko c~ecrpaHHM pa.u;oM H .ycnjecHMa opraHaaau;Hja 2KeHa y 3arpe6y ;::r;aJe HaJ6o.rbH o~orosop CBHM KJieaeTHHIJ;HMa KojH ce 6au;ajy KJieBeTaMa Ra HaWy flapTHjy, Ha_ HaC, Ha 'IHT3B Hapo,u;. . n CHHJba JoBa.HOBHli, IJJiaH DOKpajJ.i:HCKOr 0)l6opa A4>)1( ·_3a s'ojao;:uuey. nornTO y BojB0.11;HHH HMa HajBHllle Ha~HOH3JIHHX M3fbHHa ja fly roBOpHTH HelllTO 0 pa.n.y ca JKeH.aMa H?UHOH3JIHHX M3fbHHa. D.pe II360pa Sa o.a6ope Act> )I( y Bojso.l(HHH, y DoKpajHHCKOM· o.n;6opy HHje 6a.rro HH jeJJ;He JKeHe H3 HaUHOHaJIH. M3IbHHa, a -HCTO T8KO HHje HX 6HJIO ,ZJ;OBOJbHO,. y o,ll6opHMa Ha repeay. Tlocne. Ha6opa Ham~ opraaaaan.Hja je HacToja.rra ,n;a oBaj He.n.ocTaTaK OTKJIOHH. Y ceKperapnjaT DmcpajHHCKOr o~6opa ymna._ �je je.n;aa .n;pyr21pnua - no aaunoHaJIHocrn Mai)apnua Koja ce nc~JbY-:: q;Hso t)aBH rrp'o6JieMaTHKOM »ceHa Mat)apCKHX MaH>H~a y J?OJBOJ{HH~. QH~ je y HCTO BpeMe H ype.n;HHK JUICT8 ,,l(OJif030-He KOJH I10KP8JHHCK}\: .o.n;6op ns.n;aje Ha Mai)apcKOM je3HKY y 11.000 npnMepaKa. Tioll!TO Je oso ·.uaJIO .n;o6pe pesyJITare y pa.n;y ca MaljapCKJ:IM »ceHaMa, floKpBJHHCKH ~,ll6op H8 ITO.cJie.n;H>eM CBOM caCT<iiHKY )lOHeO Je O,n;JiyKy .ll8 y CeKperapHJ8T ·yi)e u je.naa PyMyHKa Koja Oe ce 6aBHTH npo6JieMaTHKOM ?Keaa pyMyHCKHX M81DHH8. Ha caMOM repea;y ae nocroje cneuHjaJIHe opraHJ:Iaa.uoae .¢opMe sa paA ca }KeHaMa H8UHOH8JIHHX M8H>HHa. )l,'OK cy 'PaHHJe UOCTOJ8JIH IIO.llQ)l60pH Act>)K 323 mene aaunoHaJIHHX M~H>HHa, nocJie npo~IJioro.n~nrH>er OOJUITHllKOr pa,n;a ca H>HM8 yciieJlO H<iM Je .n;a y CBHM .aKIJ;HJ8Ma 38Je,Z.l;HI£l[KH o6yxeaTHMO *ene Bojso.nHHe 6es o6snpa aa IbHxosy aau;noHall{HOCT. To ce aapol.IHTO noKasaJio sa speMe raKMHlle:!ba npe.n; V 1\oarpe~ I(DJ y KoMe je nope.n; CprrKHiha H Xpsarnua yqecrosao seJIHKH 6poJ )Keaa Mal)apnua, CJioBaKnH>a, PyMyHKH HT)l.. Os.u:e M-Ory .n;a HCTaKHeM Kao npnMep Cpes aJin6yaapcKn--i'r.n;e cy y cprrcK.a ceJia o.nJia3HJia Ha nsrpa.n;H:ty 3aAPY*HHX .llOMOBa PyMyHK~ H raMo ce sa,u:p:>KaeaJie no ueo .llaH aa pa)ly. CJinqao cy yqnHHJie n CJiosaKHibe y Cpesy craporrasoeaHKOM. HapbqHTO nosnrnsae pesyJITare y pa.n;y ca :meHaMa aaunoHaJIHHX MaH:.HHa ,[(8JIO je TO IIITO ce cacraHUJ[ K80 H IIOJIHTii~KH H KYJITypHo-rrpoCBeTHH pa,n; O,n;pJKasajy Ha fbHXOBOM H8UHOH8JIHOM Je3IiKy. 3[ KYJITypHo• npOcBeTHOM pa,n;y HMaJUI CMO H8p0l[HT0 ycnexa TIO IIHT8H:.HM3 OIUICMefbHB3lb8 y pa,n;y "lJHraJiallKHX rpyrra. H nope,n rrosHTHBHHX pesyJITara y pa..ny c.w. )K-eHaMa aaun~aJIHHx M3IbHH3, MH HMaMO je.z:t:aH ,neo THX )KeHa KOJe cy JOIII. TIO,Q YTHU3jeM pe• 3KUHOH3pHOf KaTOJIH4KOr CBelliTeHCTBa H TIO,!l; YTHUajeM p83HHX c._eKTH. 'Ee3 o63Hpa Ha TO HaMa je TIOIIIJIIO sa pyKoM .z:t:a HX YKJbY"<I:fiMO Y aarue aKUHje )l;OK. HX IIOJIHl'HIIKHM p8.ll0M HHCMO o6yxaaTHJie, HHTH HX MOXNMO .n;.osecrH aa Koa¢epeau;njy HJIH. KaKaB .upyrn c~craHaK. Dpe.n Hac ce oae 3HMe JIOCT8BJb3 sa,naraK ,n;a HHTeH3HBHO Ca fbHMa ~IlOJIHTH"lJKH pa,ll;HMO. o,n;Oop.a A<ll)l( 6eorpa.n,. opraansaunoaoM )_'llBpiiibeiDy Acl>)K y Maj,a JaaKes, ceKp·erap fpa)I.CK'Or trosope1iH 0 Eeorpa.ny. I<oarpe~a Hallie nap,n;pyrapnu.a Maja je p~-: ,TaKMHl[elbe y qaCT THje jom aHIUe je .n;onpnaeJio aameM opraHHsauHoHOM yqspmh€!f>Y· Jl.a 6H lliTO ycneiUHHje H3BpiiiHJIH aa,n;aTaK CTBapaa.a 8KTHBa ITO TIOje)l.HHHM IIHTafbHMa, Ham fpa.n;CKH O)l60p je,__ Y3. ~pMOfl f JJasHO_r O.D;6opa A¢1)!( Cp6nje, opramrsosao ceMHHape. Kpos KOJe ', cy rrponiJie cse Harne o,n;6?pHHUe H3 OCHOBHHX opraHH33U,HJ3. 0CHM 110ra ITpHIIIJIH CMO BeflOJ H Henocpe.z:t:HHjOj -TIOMOflH OCHOBHHM opraHH3aU.HjaMa II03HBafbeM "lJHT3BOr' o.u.6opa je.n;ae TaKse opraanaauHje aa· cacraaaK y rpa,n;cKn o)l.6op. Ha T~IM caCT8HU,HMa .D;HCKYTOB3JIH CMO 0 cneUHclJH'IHOCTH. H npo6JieMHMa ,II.OOHI-IHe v opram-~:sauHje. Hama npaKca je noKa3aJI3. .rr.a je aaj.6oJbH aaiiHH rroMaraHJa ocaosHHM opraHHaau,HjaMa TIQ3HBmne noje.z:r;nax pyKoBO.llH~U.a_ aa paaroaop. Kpos Taj pasrosop o npnJIHKaMa aa Tepeay rror.p,e6ao Je npy:mHTH rroMoll . y pemasaa,y pa3HHX llHTarna. 3KBHM H811HH~M pa.a;a TIOCTHrJill CMO ~a Y .Eeorap.a;y KO)l setmH:e OCOBHHX Opi'8HH38UHJ8 HM8MO ITpHJIHl[aH tJpOJ 8K1'HB.8' KOjn ce 6ase Hajpas.HospcHnjHM nnraHJHMa. TaKa aa npnMep XIII 65 ocHoBHa: opraHHs~unja V peoHa y Eeor,pa.n;:y HM:a 14, ·pasHHx aKTHBa caMo no IIJ:ITa!f>HMa M3JKe H ,u;eTeTa. Me[)yTHM, J8 MCHJIHM .U.a je BpJIO B8>KHO mro "je .u;pyrra1pH"Ua BH.Li:a TOMa.umq HarrOMeaym', a TO je: OJlipr}J{aBarfbe Me~' ljyc_o6anx caaer<;maa.a aKTHBa, jep ce y pa.lly aKTHsa ooje.u;mmx ocHosHnx opraansauHJa oceha rrorpe6a .n;a Me~y co6oM HsMeHJajy csoja HCKYcrsa. • Je.n;aH o,u; BeJIHKHX rrpo6.11eMa opraHnsauHje >KeHa y Beorpa.z:r;y jecTe YKJbyllHBaFhe >KeHa y rr~nspe.z:r;y .. To aapoqHro ,n:oJiasH no nspa:m:aja y TIOC•JI€JI.Ibf! ~peMe, y OOOJ• .U;p}lirOJ fO)JJHH:l-f HI8IIIer ileTOI'Q,llHUI:fber ITJI.aiH<r. Cse smue HaM ce o6pa1iajy pasa~ ycTanose n opraHH38UHje H rpaJKe :>KeHCKy pa,n;ay CHary. HapoqHro Je B8)KHO IIHT8lhe Ka,llpOBa KOJ,l; Hac y 7prosHHH H caa6.z:r;esaiDy. Y seaH c T~M xraJia 6nx· .u;a aanoMeHeM Jl.<! je opraHnaaunja >KeHa y Eeor:paAy y OBOJI ro.n:mm· MHoro cnoMorJia .ILa.·oe yKJbytm 'BMHIKJR -6poj *eHa . y Tpi"''OBaiiKy M~e)Ky Eeorpa,lla. 3a -cse rrpd.n;aBHHU-e MH CMO .n;aJie rrorpe6ne Ka.n:pose KOJe cMo M06HJIHca.rrn npeKo opr.aun§auHje *eHa. · AJIH Y M06HJIHC8H>Y }l{eHCKe pa.z:r;~e CHare MH ,ll;O C21,ll_a HHCMO HMaJII-r CHCT-eM3TCKOr IIJiaHa. Dpe Kp8TKOr Bpe~eHa MH CMO npHIIIJIH, y saje,llHHU.H Ca OL(eJhefbeM TproBHHe H CH86,lleBaH>a fpa,llCKOr H0-81, CTBapBiny IIJiaHa YKJbyqHMH>a ·2KeHa y rrpnspe.u.y. Ilomro ce. Kao saJKaH 'npo6JieM -IIPHJIHKOM sanocJieH>.a. MajKH no. CT8BJba CMenn:aJ JbHXOBe ,llen;e llOBe38,1IH ~MO ce ca. MecHHM CHH,li;HK3JIHHM B~heM ,lla 6H !IITO BHIIIe IIOMOfJIH MajuH pa.llHHD;H. TaKO je Hat Hamy HHHUHJ3THBY opraHH30BaH- cacTaHaK MecHor CifHAHK3JIHor sefla, J'pa)lcKor o.u6opa AclJ)I(, _CBHX yrrpa.BHHKa rrpe.nyset1a y KOjHMa cy sauo. CJieHe )KeHe, K80 I'J. CBHX CHH.IlHKa{IHHX IIO.IlPYJKHHII,a. TaKO, KOOp.UHHHpaHHM pa.llOM, MH CMO IIOCTHfJIH -H3BeCHe pe3yJITaTe. 3aje,l(HO ca MeCHHM Cff~,llHK3JIHHM BefleM H8IIp3BHJIH CMO IIJiaH OTBapaH>a jaca.rla H .0CT8JIHX .z:r;eqJHX ycTaaosa y 1948 ro.n,HHH o KOMe ca.z:r;a ,n;HcKyTyjeMO ca MecHnM· CHHAHKa~'lHHM sefleM n -rroje.z:r;HHHM ynpasaMa rrpe.D;yseha. Ocm.-r Tora · o.rr;p.t:J<aBaMo ca~TaHKe ca meHaMa H3 npe.z:r;ysetia_ KaKo 6n ·naM H one ,naJie CBOJe cyr-ecTHJe H f/PHMe.D;6e. ll.a .6HCM6 IIOMOfJie 38ilOC:TICHHM >KeHaMa H fbHXOBOM Y3Jli-I38H:.Y MH t1eMo: .saJe.D;Ho ca MecnnM cna.unKaJIHHM BeheM nanpaBHTH nJian paaHHx npe.z:r;~BaH>a sa )Ke:ae aanocJieHe y npe.ny3etmMa; _¢a6pHKaMa H ocraJIHM· ycra~ros_aMa. HaatJe Mn heMo ce y csoM 6y.u.yheM · pa.lly snwe rrosesarH ca CHH}.(HKaJ.IHOM opraHH3aUHjOM jep je TO jep;aH O.ll fJI8BJ:IHX 38,11.a'Tal(a.. · aa Y<::nemaHJH pa.z:r; ca -*eHaMa pa,n;nnu;aM2l. · Sopa ·oaT03, -:- IIJian: fJI_asnor o.n;Oopa A<IJ)I( E·ocae H Xep~erQBHHe. Mn CMO rrocJinje E I\oarpeca :meHa JyrocJiasnje o)!:Max: rroqeire ca npnnpeM~Ma sa ns6ope, ami CMO rrpnMnjeTHJie ,u:a je, y cnposol)eH.y npe,D;J1360pH~ K8MIIaFh€,. 6HJIO MHOfO He)J;OCT3T8K8-. 3& H360pe OCHOBHHX opraHH33UHJa, Ha IIpHMjep, o,u;pe.n:HJIH CMO pOK O,ll je.llHOr .llaHa. AJIH CMo . D.l!Max sarHM ysa.n;jeJIH .lla ce y TOKy je.uaor .z:r;aaa ns6opH nelle Motm -.ll8 H3Bpllie. 36o,r TOr a Cli_lO ,11.8TYM OBHX: H360pa ITOMjepHJIH yHaiipH je,n, a CaMHM THM CMO H ,llaTyM cpecKHX H360pa MOp3JIH IIOMeOHTH. flpHJIHl(OM C8MHX H360p<li HaHlUJIH CMO Ha H3Bj€CHe JIOTCIIIKOhe~ TipBa llOTeIIIKOtla 6HJia je y TOMe IIITO cy ce H360pH BplllHJIH rrJ'TeM KOHciJepeHII,Hje Ha Kojoj nncy. M'Or.lle .ua rrpncycTsyjy cse :>K~ae. AKa je y Je.Uaoj KYfiH �6uJio 4-5 )l{e6a,. je~Ha J:I~H .rr:se · py MopaJie ocTaTI.f xo.a. Kyhe .na qysajy ,njeu.y n' cspruasajy pen;osHe' nocJIOB~. ITo o6HJiaCKY. TepeHa no-.· CJIHje H36opa MH- CMO _,YCT3HOBHJIH CBe Te CTBapH H BH,Lt;jeJin CMO ,a;a; H360pH nyTeM KOHQlepeHUHje HHCy ycnjelllHH. . llope,n; · osora HeKH op6opn npn crrposol)eEDy ns6opa cxsaTHJIH cy .a.a cy qJiaHOBH A¢)1( caMo oRe >KeHe KOje cy n liJI8lHrOBH Hapo.a.aorcjJpoHTa, u TaKa HHcy o6yxsaTHJIIt- cse .>KeHe Ha HS6opnMa. Y cTsapn .. TO je llOCTaBHO CaM f JI3BHH o.a.6op, aJIH C THMe )(3 ce y TOKY rrpe,llH3,.. 6opHHX npmrpeMa Yl.£JI3HH IDTO. sefiH 6poj MeHa y ¢p0HT, K3KO 6H HX WTO muue MOrJio nsntm Ha us6ope.- ,TaKa CMO Ha lllupoKoM BpujeryY<IJiaHHJIH 4000 :»eeHa a y OHHM .cpe30BHMa J;')l,e Ce 2KeHe HHCy yqJia· lhHBaJie MaJio ux fe ·u~aumo ·Ha Hs6ope. MH CMO y COHCaK }l{eHa yBO,ll;I-IJie ·H OMJL<WlHHKe IIpeKo Jhy6oMHpKa ToMHfi: 18 rO,!J;HH8,.. ynpaso -~Be. oHe Koje nMajy npaso rJiaca,_aJIII ce .uecnJio ,~~;a cy Ha Hs_-H3aiiiJie C~MO y,n,aTe ;>KeHe, .31 O)J, OM!I~H_KH _-B'PJI~ ·Ma.Jl!H: 6p~J;_ 0He He yqeCTBYJY y p_a.n;y Harne Gipr8HH38IJ,Hje, Jep CM8Tpajy.,n;a HeMajy HHK8KBe sese ca Act>)K H 9'11-TO HHCy HH H3HUIJie Ha H36ope. .. . l(ana ce KOA naC rrpeiii.uo Ha peopraHnsaunjy ceKunja, H8HJia3HJIH' CMO Ha noTeiiiKOfie II joru 1I.8H8C HeM.aMO y CBHM cpeCKHM O,U6opnMa ~BpCTO ocpopMJbeHe ceKIJ,Hje, HHTH 'j CTB?PH 3H3MO KaKO. OHe pa)le. TaKol)e HaM Imje YCf!jeJio jom ,~~;a yse)J;eMo KlhHre pa.n;a y ceocKHM op.6o;pBMa. I1a:Kro cy noJeli.:HHa ce.1m .noq~,na )J.,a IBO.ll.e :K1hHry pa-Jl.,a:, 'HnaK .JOill ysajeK He lii8JbY HHKaKBe _IIO)l8TKe,. Ma ~a :>KeHe M8COOHO ytreCTBYJY y 8KII;HjaMa. Do_ IIHTalby CJ18lha U3BJ€UIT8'J8 ,ll;HCKYTOB8JIH CMO ,11;8 .ce rnaJby ·sanncHHUH ca cacraHaKa ceocKnx op6Dpa H JI.a ce rnaJby MJe-ceqHH cTaTHCTH'IKH nssjelliTajH. Mn y~paso joiii He- sHaM-o- J.la JIH nasjeUITaje H sanHCHHKe Tpe6a Co18TH MjeCetrHO HJIH TpMjeceqHo. PE<l>EPAT 0 KY.JITYPHO-flPOCBETHOM PA,U:Y ~pe KepuMa J-!3 Myli!H, - ceKp-erap Cpe-cKor o-JJ..6opa )J.eOap. ncKycrsa Koje cM'o MH. cTeKJie npnJIHKoM ns6opa y MaKeJ.lOHHjH· BH.ll.H ce ,n;a Heycrrexy rrs6opa HHje rJiamnr yapoK: TO lllTO KOHCpepeHunje HHCY ycrreJie, HJIH UITo ce rJiacaJio aKJiaM.atnHJOM, sell y noJe.n;HHHM cpes-OBHMa ancy ycne,rm s6or cna6e annaunje. CaM noqeTaK "arnTaJ.J,Hje r JiaBHH OA60p je ,n;o6po opraHH30Bao. Hajnpe je casBaH DJieap.pHH C3CT3FI3K Ha KOM~ ,llpyrapHll,e H3 cpecKifX H qia,n;cK.~X OJl6opa 6HJie o6aBeWTeHe KaK~ ce cnpOB'O,llHTH H3_6opH H K8JK8B fie 6HTI-l' H<J.1HIH rrs6opa. ITocJie -:rora je opraHnaosao aKTHB arHTaTopa Koja je Tpa nyTa o6Hnwo cs-e cpeao,se. I1 caMo y OHHM cpesosHM<ll r].le caMn cpecKI-t _o,u;6opH H:Hcy 6HJIII Ha BHCHHH Kao HH aKTHB arnTaropa H36Gpn HHCY _ .n.aJin ,~~;o6pe peayJITare. TaKa Ha rrpHMep y HeKHM cpesosHMa ,.n;pyrapm~e­ arnTaropH saTo mTo cy 6Ime cJia6e HHcy Mor Jie _Ao6po ,u;a opraHnsy JY' KoH¢epeHunje~ 3aTnM je 6nJio cJiyG-ajesa .lla H raMO rAe_ cy KOHCJ:lepeannje 6HJie ].lo6po noceheHe Hncy ycneJie saTo IliTO arHTaTopH HHcy no6po rrpnnpeMHJIH pecjJepaT, l(o,n; Hac ce IIOKasaJio )la cy cJI~6o nparrpeMJbeHe npe].lira6opHe KOHCIJepeHII;Hje yspoK Heycrrexa Ha ns6opnM.a.. Y nporpaMy KOJ, np!!MJbeHoM Ha IJeroM KDHrpecy, IIO.I\BJiaql! ce !(a je ,n3rpaA!ha connjaJIH3Ma Hepasi(BOjHo nose~ 3aHa Ca CBecrpaHI!M K·YJJTYPHI!M ll0)11!3311bCM !!apG)1Hl!X Maca". A<!>)i\ HMa. '3a)1araK )1a Hajnmpe )KeHcKe uace, cnenHJ8JIHo oHe HajsaonaJmje, I)'BJiaqn y n3rpa!11bY connjaJII!3Ma, .Ua HM IIJOMa~e _na UO,CTaHy Iheromf CBeCHH rpa,[J;I-:ITeJbH, a TO Ce He •MO)Ke llOCTI!fii! 6e3 !tipOcsefieHOCTH )KeHe 1! U0/(1!38Iba lbeHor KYJIT)'pHor Hl!Boa, )1aKJI~, 6e3 IllllpO'lwr KI)'JIT·YPHOnpocserHor pa,11a. nocraBJbajytm Y' TOMe npasny 3a)1aTKe npe)1 A<!>)i\, !1pyr Kap,11eJb Ka)Ke: ,A<!>)i\, y capa)11bH ca ocTaJIHM opraHHsanuja.Ma, rpe6a HajnmpHM no.nHTll'iKIIM pa,l1oM !(a o6yXB3TH Hapoquro 330CTaJinje H nacHBHHje 1K€HCK~ ·Mace. OH 1pe6a .l(a rrocsem csecrpaH.y naJK!bY KyJJT.ypHo-rrpocserHoM ·pa11y Me~y )KeHaMa, Hapoql!TO y npasny no)1H3alba rromiTHqKe ·CBeCTH, _cou.rrjaJIHO-KyJirypHor ·HH'Boa, HTJl." Y CBOM ·1\0Ca.l(aUJfheM K•YJITypH0-11pO•CBeTHOM pa!1•Y Me~y )KeHaMa, Harna oprmmsan!lja iiMaJia je BIIJ1HHX ycrrex.a, aJI~ sa rnro ,ycnernHHjH )1aJbH pa,11 !l ncnylbelbe 3a)1a'fai<a, KDJH npe.l( Hac nocraBJba Oera KoHrpec KOJ, riDTpeoHo je ocspHyTH -ce Ha He,n:ocTaTKe Hamer )(oca,IJ,3.nnher paJI.a y TOM npasny. Kao npso, 'MIICJJHM Aa HHcMo KOpHcr!!JI!l uocrojene <j:>opMe KyJJTypHo-npocseTHOr pal(a <;_a )KeHaMa !!CTonpeMeHo I! sa no.l(nsaiDe lbl!xosor IIOJJHT!!qKor HHBoa. Ham roynrypuonpocserHH pal( H!!je AD6Hjao np'asy ·Ca,l1p)K!!HY, qecro ce CB'OI(HO Ha C}'BII npaKT!!ll,l!3aM, Ha npHMep: ,11p)KaJIH CMO KpO· JaqKe I! ,1\0Manl!qKe eypcese Ha Koje "Y JKeHe seoMa pa!!o, �68 69 ' .l(oJra~nJie, aJIH .Ha lbJtMa nncy .liOOHjaJie HHlliTa i\pyro, ceM ,l(a Hayqe KpojHTH, 0,1\HOCHO 60Jbe ,KyBaTH II 130,1\HTH ,1\0MafllfHCTBO. HJ<CMb HCKOpHCTHJII! OBe Kypcese l(H :>KeHaMa Q6jaC-· HIIMO. rryrese passoja Hallie seMJDe 11. · rrepcneKTHBe lbe'Jor 6•YIIY1ier :>KJ:!BOTa. XTeJia 6nx OB.l\C ,1\a 110.1\BY'ICM ,1\a ce •Y r<yJirypHoM-npocsemoM pa.l(y MopaMo 6opi!TI! aa 1!,1\ejaocT. MopaMO illy 1\aTH rryay ll0JII!TI!'Il<Y ca)\p:>KI!Hy, Hllit'le neMO rracrn •Y cyan npaKTHI\I!SaM. 0orpe6HO je;. TaKO~e, SHaTI! )\a Ce y CBOM pal\y Ha. BrtCf!HTalby :>KeHe y 1\YXY CO!(HjaJIHSMa He CMCMO sa.ycraB'fT'H Ha je)\HOM 'IJIHHKY 0 TOM_IIHTalby. LfJiaHaK HaM MHOT'O ITOMa)Ke y paCBeTJbaBafhy TIHT3fba 0 H3IIIUM 33Jl3UHM3, tY J-b~ro­ BOM KOHKpeTI!SOBalby, aJIH Mil -Mopa·MO HHKOH TOra )\06po paSMHCJII!T'H KaKo TO )\a -11a Ol\pel)eHOM Tepen.y ca :>KeHaMa Ol\pe~eHor nOJ!I!TH'IKor li •KYJinypnor HI!Boa cnpoBel\eMo y )\jeJIO. 0orpe6aH je )\aKJie, HaKOH TOT'a; OHaj ~BaKO)\HeBHI! pal\ ca :>KeHaMa, Ha csaKOM Mecry r11e cy one ·oKynJDene •Y MalbeM HJIH seneM 6pojy - y I<ynn, aa TC'Iajy, Kypcy, ;ro6poBOJDHoM pal\y HTI\. . . Ha OCHOBy Sal\aTaKa KOje je OeTH KOHrpec KnJ rrocraBHO npel\ Hac, noTpe6Ho je ,1\a CBI! r JiaBH-l! o116opl!, BOI\elin paqyl{a 0 CBOjHM H3II;HOHaJIHHM, eKOHOMC~HM H I<yJITyprmM Ollel(mjln'IHOcTl!Ma, paspa11e nJianos-e Ky.l!'rypao-npocseraor _ pa11a Me~y :>KeHaMa, pasnHjajynn Hajllinpy nH•I!I\Hja'rnsy l! pa·aaoJIIIKoCT f paRy, yseK "nosesyjynH KOHKperaH pal\ ca onlliTI!M npocseTH!fM n KYJITYPJJHM •Y31\H3afbeM :>KeHa. Ha OBO<M UJieayMy, ja 6nx.-x"reJii!l\a ce no)\po6HHje ocspHeM aa )\Ba nnTalba Hallier Kymypao-rrpocseTHor pa11a: !Ia CKHI\albe <jleper.re H -MelbasaH,e. AJIH ro· ae 3Ha'lll 11a rJiaBHH Ol\6opn He Tpe6a 11a paapa11e !I csa ocTaJia rrnralba OBOr T3KO lllHpOKOr- pa,aa ·C8 lKeHaMa, Ha KOJe ce MOlKeMO jorn y 1\IfCKi)'CHjH OCBpHyT!I. AKI\Hja •a CKHI\albe <flepeJ,Ie 01\Max uo aasprnenKy paTa, Kalla !lasojesaHa cJio6o!(a H!lje SHa'IT!Jia CaMO OCJI06o~elbe aeMJbe O)l oKynaropa sen a peaJIHy MorynaocT ocJio6o~eiba 011 csera o}rora IUTo- ca.y -' T3Ba CJI060JJ;3H H -npaBHJiaH p83BfiTaK Harner ·JKHBOTa, noqeJ!O je H CKH)\albe <jlepeJ,Ie Me~y Mi)'CJIHMaRCKl!M I! llllfiJTapcKHM :>KeaaMa. CKI!I\albe <jleper.re yaeJio Je aa:Maxa ·Y noJei\HHHM KpajesuMa, Kao aa npHME'p aa KocMery, r11e ce 1946 11 !947 T'O)lHHe OTKp-I!JIO OKO 30.000• :>Kel!a. · CK!!I\albe <jleper.re 6HJIO je aajqellifie jasao, :-r seal!BaJio ce aa sHatiajHe )l.aT.yMe: noBO.IJ.OM upoc..rraBe 8 ~apra, l 11,1~­ ja, aa -.BpeMe ~ace)\alba Koarpeca, aa speMe K~H<jlepeHUJ!je n 1\pyro. AKI\uja aa CKHI\albe <jleper.re aaHlliJia Je Ha omop Mi)'lliKapaua, jep rrpeTXOI\HO HHcy 6HJie naspllieHe cse rqnupeMe sa CKl!l\albe <jleper.re. )J.a 611 CJIOMHJ!e THJ oTITop :>KeHe KocMeTa nocJiaJie cy MOJI6y rrpetoe)(.HHKY BJia)\e J::!apo,Dae Peny6JIHKe Cp6nje )\3 ce )\OHece 3aKOH ll CKH;l)llbi)' <jleper.re. HapO.I\Ha CK;_\'IIIlliT!lHa Hapomse Perri)'6JIUKe! Cp6nje JlOHeJia je pe3oJiyu:njy yKojojHcmqe 11a HUKO HeMa rrpasa 11a orpa-HI!qasa CJI0601\'Y rpa~aHa Koja je 3arapaHTOila:Ila Yc:Ta·B_OM, na rrpeMa TOMe HI! )\a crrpeqasa CKIII\I!Ibe <jlepe\'e. 0Bo JC 6nm1 BeJ!H>Ka MopaJ!Ha !101\pll!Ka MYCJIHMaHCKIIM .:>Kef!uMa. noc.ne osora 1\0lliJia je•n KOH<jlepeH!(Hja xor.ra KOjH cy rnKolje pacrrpaBHJfH IJOKpeT CKH!Ia•ba <jlepel,IC H 1\0HCJIH -pe30J!i)'I\l!JY 'Y Kojoj ce Ka:>Ke ,l(a <jlepeJ,Ia aeMa auKaKBe Be3e ca sepoM l! BepcKI!M nporrl!cnMa. Me~yTHM, HI! je11aa an 11pyra peaoJiyU;nja HHCY ce n:oBOJLHO HCKDpHCTHJie K30 arHT3U,HOHO cpeii,CTBO 33 'Y.fl0':3H3- Ba:fue CBHX. )J{eHa, a H Jh:YJJ.H, c I-bHMa. PesoJiyU11je ce Imcy. KOpHCTHJle aa paa6Hja.lbe npel\pac,yl\a o 'HOllielby <jJepei,Ie. 36or KaM'ITH!bCKOr II MaHH<pCCTH!(HOHOr Kapai<Tepa OBH aK!(Hja je rrocJie nssecaor BpeMeHa orra)\aJia. AKI\Uja sa cKHI\albe <jleper.re rrponmp!IJia ce H lla ocraJJe Kpaje!le Hallie aeMJDe y KOjHMa lKHBe MycJII!MaH~e u UlnnrapKe. Ha KocMeTy 11 y Upao; fop11 oBa aK!(HJa JC; H nope!\ HaBe.UeHHX He,UOCTaT3K3, HM3JI3 M BH.ll.HHX pesy,:TraT_a_. fV\eljyTHM, •Y EocHII n Xepl(erosllHH, MaKei\OHnjn l! nojei\HHl!M cpesosuMa Cp6Hje, aK!(Hja .aa CKHI\albe <jlepel,Ie 6HJia Je BjlJIO CJia6a. TaKo aa n•pnMep, npeMa no)\al(HMa na MaKei\Ol!l!je 011 50.000 MycJil!MaHKH CBera _ OTKPHJIO 1_.592. Y Cpe: ce av (lyjaaoBa'IKOM, HapO.l\Ha Peny6JIHKa Cp611p, O.l\ 28.000 MycJJII-MaHKH oTKpi!JIO ce TeK 10. 3a EocHy I! Xepl(erosHHY aeMaMo nol\aTaKa, aJIII H3 paH!IjHx wssennaja H paaroBopa Ha rJiaBHI!X Ol\6opa A<!J)I( MO:>Ke ce aaKJbi)''IHTH .1\H aKI\T!ja . sa cKn,l(albe <jleper.re CJia•6o cTojH, HaKO cy 6alli y Eocr-m " Xepl(erosuHH 6HJII! aajnoBOJbHIIjll .ycJioBH 3~ OTKpaBalbe MyCJIHMaHKH, jep ce y TI!M KpajeBH•Ma Ha.jBI!Il!C Sa)!p:>Kasa.rra Hapoi\HOOCJI060I\HJiaqKa sojcKa, Koja je lliHpHJia HOBa cxsa·' �70 Taiba, Harrpe-il.He rrorJie,n:e K_O)J. MycmiMaHcKor JKHnJba, a no ocJio6ol)e!H)' y Bocun n Xe~n:eroBHHH nocrojaJio ie Hajsgme 71 '· MorynHOCT!! sa yKJh)"'IliBa!&e MycJIHMaHKil y npaspeJJ:y., HaKo cy •Y noje)(!IHHM KpajeBHMa 6uJJH pasJJll'll!Tl! yCJIOBH ll pesyJJTaTH y pa,p:y ca MycJJHMaHKaMa, 11naK ce MOJKe penu JJ:a je aKnllja sa CK!IJJ:alhe <jlepei,Ie y CBI!M Kpajenl!- . Ma HMaJia :yrJiaBHOM HCTe He.li,OCT3TKe. l.l(aMnalbCKH H •MaHu<jleCTaTI!BHH Ha'IHH paJJ:a. Hama opralllisa-r(Hja, Koja · je .yrJiaBHOM pyKoBOI\IIJJa aKn:njoM CKH;l(a!ha <jlepei,Ie, HHje y noqeTKy cxsamJJa cynrruHy osor nnTalha, !heroB npoc:aennr :H eKOHOMCKH 3Haqaj. HHje cxBaTHJJa )(a je rrHTaine <jlepe1,1e 'lTina<he Haju:p!be saoCTaJioCTH, nHTa!he npeJJ:pacyJJ:a H TJlaJJ:HL\Hja. 3aTo ce u ·lberoBOM pemaBa!hy HIIje nplllliJJO Kao•npOCBeTHOM ll eKOHOMCKOM >npo6.rreM)', Ben M)' Ce npHJJa3UJJO KaMllalbCKl!, Ml!CJJefll! )13 Ce OHO MOJKe pellil!Tll je)1Hl!M MHTHHrDM HJIH KOH<jlepeHU:l!jOM. OsaKaB Haqnu P3J\3 JJ:3B30 je qecTo, no pe'll!Ma JJ:pyr3puu:a II3 M3KeJJ:OHHje, ueraTJIBHe pesyJJT3Te. 3aTo je 6HJJO nojaB3 !13 cy ce JKeHe 'Koje cy ce DTKpnsaJJe Ha cKynoBHMa qecro rrO•HD•BO nrn<pHBaJJe. !JpeMa noJJ:anHMa !13 11 cpeso'Ba KocMera OJ\ 40.000 IllwmapKH CK!IH'jJJO je <jleper,ry 5.473, a noHO'Bo Ce U:OlOp!!JIO 4.196. 0He Cy Ce UOKpHBaJie 3a TO ll!TO CKH)1a'lb)' <jlepe,ce HHje nperxOJIHJJa COJLHJJ:Ha npnnpeMa, :t6el}II!Balbe JKeHa )' BaJKHOCT H KOpl!ICT OKH)1a,lha <jlepei,Ie, Te KOI\ lhHX Hrrje 6HJJa pas6njeHa npeJJ:pacyAa o cjJepei,IH. 2.<1>opMe pa,l(a. Y npoHaJJaJKe!hy · <jlopM!! p~JJ:a ·6!fJio je 1\0Cra KpyTocm. Haj'!ellihe ·ce pa~nJio caMo npeKri KOHcjJepemmja Ha KOjllMa'"'ey ce JKeHe rr03!1BaJie 11a CKliHY <jlepei,Iy, a HHje 6HJIO HeKor nperxo,n:Hor pa,n;a ca MYCJiiiMaHCKHM .Me~ naMa. Jacno je JJ:a KoH<jlepeHnHje Hl!cy .ycnene, a Hapoqrrro cy OllJie Heycnemne OHJJ:a I(aJJ:a cy Ha IBHMa, ya noMon npeBOJJ:!!OU:a, rOBOpl!JJe JJ:pyrapm(e Koje HlfC)' 3HaJJe lilllTITapC'Kl! jeSHK. . Hihna opraHII3a'l(Hja ·HHje ce yMeJia rrpu6JJllJKHT!I, JKeHaMa' npeKO lbHMa 6JJU'CKl!X ITHTaiha, npii6JJHJKHTH Ce Maji(ll M)'CJJHMaHKH no nHra!hy H,eHe 1\ei(e. HHje ce KOpHcrnna <jlop1\ia KaO lliTO C'j Te<jlepH'lH, H3JieTH KOjH C)' pacnpOCTjl31bCHH KOJI MycnHMaHKH, )(a ce oHe rrpeKo. THX <jlopM!l K)'JJTyp>to H ITjlOCBeTHO I)'Si\lllK)' ll )(a ce Bpllill OllllJTll )'THU:aj WB lbllX. Ja_ CHO )(a TaKaB pal\ TjlaJK!I Bl!llle CllCTeMa H )'TIOjlHOCTH. 3. HeJJ:OCTaTaK capa)(lbe ca ocTaJiuM· MacosHHM opraHH3au:ujaMa. JeJJ:aH 011 KpynHHl< He)(ocraraKa ry 'HallieM paJJ:y Ha ,CK!!Jialhy <jleper,re 6no je neJJ:OBOJbHa capaJJ:Iba ca HapoJJ:HifM <jlpOHTOM U 1\pyrHM opraH!f3aU:HjaMa, lliTO y;6)')1)'fle Tpe6a .oTKJIOH!fTU. Hallie 1\pyrapHne Koje ·CY ll qJiaHOBH Hallier 'O)(OOpa H 'lJJaHO'BH !JapTHje iH 'IJJaHOBH 0:r160pa <!JpOHTa Mary )' TOM MHOro )\a )''Il!He, TlfMC lliTO ne llOCTaB!fTII OBa(rrpo6JieM npeJJ: Hapo;J;!flf <jlpoHT u HaCTojaTH 11a ra Hapo.JJ:HH cjlpom pelliaBa Kao csoj npo6JieM. 3aro ce JJ:emasano )(a Hallia op'rauusauHja BplliH ITiponaraHAY KOJJ: JKeHa sa >CKH)(albe <jleper,re, a c JJ:pyre CTpaue nrrje Hl!lliTa .yql!lheHo Ha TOMe )(a M)'llixapu:H He mpeqasajy JKeHe )(a CKHAajy cjlepe1,1e. Y BacHa rr. Xepl\erosl!HH, Ha npuMep HMa jolli MHoro 1106pux <jlpoHTOBan:a KOjH He )'\OSBOJbaBajy CBOjHM JKeHaMa ,lla Ce 01'Kpllj)'. TaKBIIX nojasa I!Ma H y JJ:p:yrnM KpajeBHMa. Hapo)JHH <jlpoHT HHje )(OBOJbHO pa~I!O Ha TOMe )(a y6e)(l! MYlliKapu:e "f TO 1\a je HOllielbe <jlepel)e y cyrrpornocTH ca HanpeJJ:HHM cxsaTalbHMa H rrpaBl!Ma Koje HMajy Hallill JbYJl:H. Hollielhe <jlepel)e aua'IH, JJ:aKJie, 1\plKaihe .'Y uonH!heHocm seJJHKor 6poja MYCJJliMaHCKHX JKeHa, KOje ,l(aHaC HM;.ajy rrpaBO )(a JKHBe KaO paBHOITpaBHW '!JJaHOB!! 1\P)'lliTBa, Aa je Hajsa)(, Homelbe <jlepeI,Ie )' C)'TipOTHOCTH ca OTilliTHM COU:HjaJIHCTJlqKJlM paSBHTKOM Hallie seMJbe, )' KOjeM CBaKH rp'a1jaHIIH Tpe6a )\a Aaje CBOj )\onpHHOC l! )(a je rrpeMa TOMe 1\YlKHOCT CBaKor <jlpoHTOBU:a .l\a 'llOMaJKe !!Kl(Hjy CK!I)\aJha <jleper,re, jep Ha raj Ha'll!H TID'·· MaJKe u niHpe )'KJb)''IH'BB!he JKena •Y H3rpal\lb)' seMJbe_ JJ:o6pe pesyJJTaTe no nHTa!hy CKHJJ:alba <jlepel)e rronnrna je Hama opraHHSHI\Hj'a 1946/47 r. Ha KocMeTy jep je HMaJJa rroMon HapoJJ:HOr cjJpoHra u napmcKux oprannsal\Hja., Mel)yTHM, HH CHH)\II£<3T HH HapOJJ:H8 OMJla)1HHa H!IC)' I!MaJI!I CBOjHX noce6Hrrx .nJiaHoBa sa pal\ •ca pai\Hl!l\aMa o.n:nocuo ca aceHCKOM MYCJIHMaHC'KOM H umnTapcKoM oi'IJII8.JJJIHOM. 5.fioKpHBalbe MJia,ll.HX )l.esojaKa. BpJ!o. Marro l!JJ!I C·Kopo HHlliTa HHje npeJJ:ysero )(a ce •MJJaJJ:e JJ:eso]Ke ne noKpnsaj.y, Te HMaMo Mec'!1a, Ha npuMep, Cpes 6yjaHoBa'lKH, l'Ae ce cse MJiaJJ:e 1\esoj.Ke no'Kpwaajy, a y BocH!I je rrpo•uenaT OHHX KcijH Ce HOKpl!Bajy Beftl! Hero OHHX lliTO CKH)(ajy <jlepei,Iy. 5. YKJbyqusalbe MycJJHMaHKH H lJjHnra·pKu y npus~e­ Jl)'. y aKUHjH sa CKHI\alhe <jlepei,Ie usryi'lJbeH i.e 1!3 BHI\a JC):(aH O)J.~BpJIO Ba)KHHX MOMeHaTa, ·a TO Je: COUJij3JIHO-eKOHOM£KH MOMe"HaT. MorJio .ce MHoro BHUJe MycJTHMaHKH aarro- �73 72 CJJIITI! II TaKO eKOHOMCKI! OCaMOCTaJII!TII II I!SByrm IICIJO)( yT!!l~aja CTI}p!!ji!X. ¢epeJ,Ia HHje CMeJJa •6HTII CMeT!ua sa YB.ll'aqelbe )KeHa y npnBpe)(y H II.PYlliTBeHH )KIIBOT, a sanoc.rreHe )KeHe Haj6p*e yanljajy cyBI!lliHocr <jlepel,le 11 JJaKme je Dll.6m~yjy, K•ao rnro HaM je npaKca sen ·rroKaaaJJa. '. 6. fioHoBIJO rroKpnsalbe orKpHsenux )Kena. OrKpllBeHe )KeHe Hajqemne ·cy rrperryrnTeHe c.aMe ce611. Hama opraHH3a!111ja je .IIOHe!')le, CXBaTIIJJa ](a je !'JJaBHO )(a JKeHa SDaljl! <jlepel,ly, I! sa To ·J(aJbe H!!je BOJ(IIJ!a o THM )KellaM a. I-lHje HX aKTIIBHsHpaJia 'YBJJa'le!heM y pasHe o)l6ope <PpoHra, A<P)!(, r.l(e 611 I!M Ha raj Ha'!nH J(asaJJa cTaJIHY rro.rrpmK·Y haKO He Dl! TiaJie 110)( •YTH!1aj napujHX )(a ce IJOHOBO !IOKPHBaj,y. Y HCTO BpeMe OHe KOje cy ce IJOHOBO TIOKpHBaJie pJiaBO cy ,lleJIOBaJie Ha CBOjy OKOJIIIHY II Ha lbi!X je caMe Ka·CT!Mje MHoro TelKe 1yTHUa TIL 7. YTH!1aj nenpujheJbcKe nponaran/'.e· HerrpHjaTeJbcKa nponaraH)(a je KOpi!CTI!Jia cJia6oer Harne opraHH3a!1Hje rnl!petm Jia)KHe BeCTI! )la lie oHe MycmtMaHKe Koje ll!\Y Ha l<OH- ·· <jlepeH!1Hje HJI!! Ha ·cacraHKe Harne opraH!!Sa!1Hje 6HTI! npHgyljeHe )la CKHHY <jlepeJ,Iy, HJIH ](a lie !IX cBe nosusaTI! y BOjcKy, mm Aa lie ce nocne C,KI!J(afha <jlepel)e jom Bllrne .pa.nHTH. Ha 1106poBoJbHHM pa)lO>BI!Ma HT.l\. PeaK!1Hjal je raKol)e HaJBIIIUe YTIII1aJia Ha pDI1HTeJbe Kojn cy 1111aqe 6HJ!Il BemrKa cMeT!ba Ha nyTy CKII.l\aH>a <jlepeJ,Ie. fopR>H He)(OCTI!Ijll •cy yrJ:IaBHOM yoqeHII ·Y TOKY OBe 1'0J\HHe ll HIICTDjaJIO Ce )(a ce OHI! OTKJIOHe. OpeMa 113Bernraj.y UpHe rope Blll111 ce )la ·cy !\pyrapn!1e y noje)liiHHM Mecrw~a. orKJialbajyrm nanpe11 HaBe11eHe HeAoCTaTKe, ycneJ!e 11a 6a!1e re)KI!lliTe na KYJITYPHD-np·ocseTHH pa.l(, KDpHcrenn rrpH TOMe one <jlopM,.._je cy •OJII!CKe MYCJJHMaHCKH.U )KeHaMa: ce)l.eJbKe, re<jlepwie, nsJieT'e HTI1. TiojeJ(nHaqHn pa.11 liM. je T8Ko1je orpOMHO KOp!!CTIIO. . .Y lbiiXOBOM pa11y MHoro liM je TIOMOTJia Tiapfl!ja H HapOJ(Hil <jlpOHT, rwju roy Bplli!!JII! yTn!1aj, Ha MYUJKapll;e. Ha . cKyiTDBIIMa raKoljep cy acryna.JIII 11 MYCJJHMaHCK" csernreHII1111 ll I'OBOpllJII! HM 1111 <jlepeJ,Ia HeMa sese ca BepoM. Hs)l.aBaJlll cy qaK H rrpornace y KojrrMa cy no:maa.JIH MycJIHMaH·Ke 11.a ·s6a11e <jlepel,ly. OpraH1131!U,Hja y fpnoj ropll IJOKJIOHilJia je na>tllhY II )Ke,HaMa Koje oy o11611!11!JJe <jlepeJ,Iy. 0He cy ysJiaqeHe y Hano.li.HY BJiaCT; HapD11HII <jlpoHr, 11 ynase y •cas .11pym-rseH11 11 rrpll- oplll<y spe.l\HI! )KIIBOT. Kpos pasHe ·crpyqHe K•ypceBe ocrroco6Jbanajy ce sa y.JiasaK y rrp11Bpe)(y. 0BaKaB HaqHH pa,11a iiiije rrpHMelheH •Y CBHM cpesoB~Ma Upne rope 1'11e )!{!!Be MycJIHMaHKe, Te HMII Mecra, Kao !'lTD cy Bap u-Yn!1Hih, r)l.e ce BpJio MaJJo pa)(H!JO ca MycJJIIM&HKaMa 11 pesyJJram na CKH)l.alhy <jlepeJ,Ie cy Bpno cna6n. . . Tiocne)llhiiX MeCe!111 y BocHII 11 Xep11eroBHHH, a raKolje .11 opranusa.1111je y MaKe110HHjll, npH·nase OB)M npo6JreM.y ca Mi-Ioro 'BHIIIe .nJiaHa. YoqaBajyliH He)(OCTaTKe y 110Cal1arnlheM pa11.y, rrorpe6no je OBOM npo6JJeMy npHnll J:I.JiaHCKH, Ca nyHo CHCTeMa II yrropHDCTII, cxsaTa}yli11 ra Kao jeii.HY .l\YI'OTpajHy 11 ynopHy 6op6y nporaB MpaKa saocranocrn, npe!lpaey11a 11 "'Pal11111l!Ja. ,CxBarnTH 11.-a ce HapoqHro Ba2KHa y.~ora A<P)!<-a ca. CTOjH y TOMe IUTO Ce o6pana HajSIIOCTaJilijii'M, IJ3C!!BHI1M MaCaMa )KeHa - KOje jorn )KI!Be y Mpa®y H Koje yrrpKDC <jlOpMa.JIHIIM npaBHMa Ha- paBHOnpaBHOCT npaKTIIqKII He KOp!!CTe ra rrpaBa", Ka)Ke 11pyr Kap)l.eJb y cBOM pelpepaTy o,Ip)KI!HOM Ha TieroM KOHrpecy KTIJ. A nocTojn JIH Beha 3aocTaJIOCT, rracHBHocT H MpaK o.zi OHD!'a •Y KO jeM )KHBe MycmiMaHKe? M01 rpe6a 11a sHaM·O )la ce nHralhe CKH.l1a·rf>a <jlepel,le He pernaBa je,l(HHM, MHTIIHI'OM IIJIH KOH<jlepeHrrlljOM, Ben )(a je sa TO rroTpe6Ha 11.yrorpajHa H ynopua 6op6a (npo1HB Mpa-. Ka, saocraJJocrll 11 rpaii.H!11Ija). Tpe6a cxBaTHTil !(a ni!Talhe <jlepel,le Hllje CI!MO DHTalhe npOCBeTe II KY.JI'I)'p€ BPll II Cvl\H-. ja.JIHO-eKoHDMCKO rrHTalbe. 3aTo, .yrrope)l.o ea KY.rrrypHo-rrPOCBeTHHM pai\DM Mel)y Myc:JmMaHKaMa H lll!!nrapKaMa, rpe6a pa)l.IITH H Ha mro ·BefieM lbi!XOBOM •YKlhY~IlBa!by Y npnBpe)ly, CKH11alhe <jlepeJ,Ie Hl!je caMo rrrrTalhe )!{eRa Ben H nnTalhe MyrnKapa!1a, Te je noTpe6Ho )(a y pernaBalhy onor npo6' JieMa aKri!BHD yqecTBryjy cBe MacoBHe opraH1r3a1111je. 3eMaJbCKil OII.6Dpll Hapoii.Hor <jlpoHra, CIIH!\fiKalTH, Hapo;J,Ha 6MJJai1HHa H A¢)!( y peny6.JIHKaMa r11e )KI!BII BeJIHKH 6poj M•YCJIHMaHCK!!X )KeHa (Bocna 11 Xep11eroB!!Ha, Cp6nja, MaKe1\DHIIja, UpHa fopa) Tpe6a 1111 rrrrTalbe CKHII.alha <peper)e ysM·Y Kao je)l.HO 011. ITI!Talba KOje om; rpe6ajy 11.11 perne, ,11a nal)y saTo Ha}norD11HIIjl! Ha'tilH n )(a Meljy o)l.6opnMa CBHX opraHH3al111ja y·onocTaBe cTaJIHY Be3y 11 recHY caparrlhy rro roM III!Talhy. HcTOBpeMeHo, Tpe6a crrpoBO.l\HTH aKrriiJY y CBIIM Ma �75 COB!lHM- oprj!Hl!3aunjaMa. TOM 6!10 6ll: A fbHXOB najBaJKBnjn 3a.D;araK rrpli. . 1. Yrropao ce· 6opnrn npoTliB rroKpliBa>na MJJa.D;nx J'e.lloJaKa. 2. Hac-rojaTn .D;a ce !liTO seliil <ipoj JKeHa MJCJJHMaHKH :sarrocnn. 3a.D;aTaK Cllll.l\liKaTa H A<P/1\-a 6no 6n 1ra ce 3arroenene )!{eHe' CTPJHHO ocrroco6Jhasajy 3a csoj rrocao, !liTO 611 yml(ano Ha fbHXoao oTKpHBafbe. O.D; pa.D;Hlll(a Koje cy ce OTKpnne Tpe6a CTaapaTll aKTHBHCKll!be aa pall. Mei)y MyrnnMaHKaMa. . 3. ITojaHam rrpocseran pa.D; He caMo Mei)y )!{eHaMa aeli l! ca MYlliKapl(HMa, a aa To je norpe6Ho !liTO Bllrne rrpe.D;aBafna, 'l'jlllJJMOBa,. npupe.D;6H, · HHjll 6H. Ca.D;pJKaj BaCUHTHO )1eJIOBaO Ha paa6nJa!be Tpa.D;Hl(J'Ija n rrpe11pacy.D;a no nrrrafbv <jlepe\Ie. !•Ko~e je norpe6Ho H3)l;aBafbe 6_powypH, CJIHKOBHiil(a 'V EOJHMa 611 ce 110HOC!l0 l!CTOpHjaT rjlepel)e; TIOKpeT CfU!)1afba <bepel)e y HeKliM peny6nrrKaMa CCCP-a n ll.aHarmBH n<llBOT >KeHa Koje cy HeKa!1a )!{HBeJJe nop <jlepl)OM. 3a]:laTaK opraHH3au,Hje A<P.IK-a 611 6w>: 1. Kynrypao-rrpocBeTHYI OTCe!( L(eHrpanaor o:,6opa rpe·6a /(a ce 6aBH IIHTa!beM )1a KOOp]:lHHllpa ·pa]:l OBI!X f.@BHHX Ol(6opa, lllTO lie ,l\OIIpl!HeTH H3Me!bliBafhJ HCKJCTaBa, a MO- )Ke OCHM rora n.a AaJe HHHUH'jaruny 3a H3JiaBaroe noieJUP-mx 6pomypa HT!J.. AnH 3a oBaj aal(aTaK HHje o]:lroaopaH caMo KyJmypHo-~pocaerHH orceK nero l(eHrpanHa 011:6op, O!J.HO~Ho 'CeKperapH]aT y UeJJI!HII. 2. ll.a fJiaaH~ op6op 1\.<P/1\ 'Y MaKe]:loHHjH, BoeHl! H XepueroBHHH, L(pHOJ fopH ysMy o36l!JhHRje nero nocapa TO llll·Tafbe u Hai)y najrr""""'JhHHjrr HaHHH sa fberoao pemasa!he 3. ll.a "ynrypno:rrpocaerHH orceK, ys HOMoli ceKu,rJie .. MaJKa n !(ere" •. Hanparru_ rmce6aH rrnaH Meljy MYCJJHMaHKaMa, o6yxBaTajyli1! H3jp33JII!HHTHja !IHTaina_ H3 fhHXOBOf '€BaKOL(HeBHOr 2KHBOTa, a Haf}oiJ:H'rO ITHT3>I-ha MajKe- H ,nerera. 4. ll.a ce H3l(a rroce6H3 6poruypa 33 paJL na HaraJiaqKHM rpyrraMa, Rao u rroce6Ha 6poillypa Koja lie Tperl!paTH Hapoqnro rrnrafba Koja t;HTepecyjy MYCJJHMaHKe. lJ.a ce 6oomype F<oje H3!1ajy .rnaBHH op6opn o.n:Max rrpesorre Ha lllli'IIT'ap-cKn je3HK. ' · TerjJepHqe, mnere H CJJHqHe rjJopMe OK)"l!Jha!ha MYCJlllMaHKll Tpe6a rrocTerreno nperaapam y quTanaqKe rpyrre, KpylKOKe HT.l\. 5. IToiUTO MYCJIHMaHKe •BOJ!e sa6aay. Tpe6a ]:laaarn aoce6He npupeJL6e 3a fbHX Ha KojHMa 6n HrpanH rrlloHllp!l, rra qaK H one caMe (L(pHa fopa naao)J:n oao Kao l(o6ap aaqrrH sa ol(6al(HBafbe rjJepeJ,Ie). ll.aBaru noce6H~_oJLa6paHe 6nocKon.c"e npercraae 3a MYCJJliMaHKe ca npell.aBalLeM. OpraHHaoaaTH lliTo anwe npocaeTHHX npel(aBa!ba - 6al(HBUI" reJKHrnre Ha 3JLpaacraeHo-rrpocaema rrpeJLaBafba, a HapOHHTO o 11errn. OrrropHTH sa MYCJJHMaHKe noce6He Kypcerre: py•mor pa;:(a, KpojaHKe, .1\0MaliliHKe, Rypceae sa OJLroj l(el(e, pasHe crpyqHe Kypcerre 3a MYOJIJ!MaHKe >Wje xolie JLa ce sanocJie HTJL. IToTpe6Ho je HapOHHTY !la)!{fbJ .IIOKJJOHHTH OHHM )!{eHaMa l<oje cy Ce OTKpl!JJe, JKJhyqHB!UH HX y JLPYWTBeHH H upHape]:lHH .IKHBOT H ,U3B3TH HM ·CT3.1lHO DO,UplliKY H3 Ibi1XOBOM ,l3- JbeM •J3l(H33fhJ, ,yaJiaqeliH l!X y HapO!J.HY BJJ3CT (y KOMHCl!je, CaBeTe), y -HopO]:lHll <j:>poHT, CliH!(IIK3JIHe yrrpaBe HT,l\. KoprrcTeliH ll.OCa}:la!llfba Hcf{ycTaa y pany, yHoceliu y pal( MHOro Bllme- nJJaHa H cucreMa, yrropHo ce 6opeli11 }:la ce OH npOBe]:le, <YCrrelieMO .l\8 Ill!Tafbe· CKH]:la!f;3 rjJepei,Ie IIOT!JYHO JIHKBRUHpaMo. 0 HTalb-e HeiiHCMeHOCTH _Ha K'YJI'rypHo-npOcseTHO¥ IIO,Il,H3afu·y Hapo,ITHHX Maca ITporpaM Harne ITaprHje rrocraa;Jba Kao npaH 3a]:laTa!( JJHKB!!JLHpa!be aenneMeHocTH y rrno KpalieM poKy. Ca Hermn<e_HHM U 33·0CTaJJHM JhJ!(liMa He MOlKe Ce H3rpaljHB3TH CO[(HjaJlll3aM. Herrr;cMeH panHHK 3aocTaje Ha nocJiy jep He MoJKe na ce CTpyqHo yal(HJKe, He MOJKe JLa npenas11 na caBprueHHje Marnrme. 3aTo je noTpe6Ho ]:la HaM pa!J.Hlll(a 6.yl(e rrrrCMeHa, JI.a HMa DRy HeOnXOJI.HY OCHOB.Y 3a )1.8~1b2- crpyl:fHO, KyJITypno-rrpocBeTHO H rroJJHTHHKO yapHaafbe . ITHTafbe oriHcMernaBafba ll<eHa A<P/1\ je yaeK cxsamo Kao· jel(aH O]:l CBOjHX 332(aTaK Ha J32(U3afby JKeHCKHX Maca . f1peMa TIOTIHCJ CT3)!0BHHl!lTBa •Y 1931 rO]:ll!Hll 6HJJO je .2.073.161 HenHcMennx· )!{eHa. '-lnfheHHl(a !(3 je !J.O ca]:la onHCMerneHo npeKo 900.00.0 :>KeHa rosopH pa cy 'Y cya6njart.•Y HBHCMeHO>CTH 'IIO:CT!!THJTI! ]:l06p!! pe,sy:rrTaT!I. ll.a BHJLHMo KaKo •CMO ]:lOCaJL npHJJ33liJIH peiUaBafuy osor 3a,n;a1'Ka, KaKBe_ CMO HMa.n-a ycrrexe H }(aK~.e Henocrar- Ke. ll illTa 6H 6HJJO II0Tpe6HO •JHHHHTH y6y JLylie ]:l3 6Hl(O!IpHl:leJie nornyHoM JIHKBHll:Hpalhy HenncMeHocru Me9y ~eHaMa. �1/., 77 76 Xpna1icKa' ' , .Y p81\Y Ha. OllllCMelh8B81bY y OBOj 1'01\HHH H8p0'1HTO )(068p ycrrex rrocntruyr je y XpB8TCKoj. [JJaBH!l O)(OOp A<P/1\, )(Orosopy C8 MnHHCT8pCTBOM npocsere, noqerKOM w OBoron'fHIJJbe KaMrralhe, o6aBe3ao ce na he ,y TOKY ose ro- 1\HHe OIIHCMeBH11li 63.000 2KeH8 H )(a fie ,1\8•1'1! H3BeCTaH 6poj APYF8pHI\8 uecrpy4HHX pyKoBOI\HJJO.I\8 reqaj8. Ben 1\0 jyn8 · · MeC<:.I\a 6HJJo je onHcl\le!heHo 58.131 MeHa Ha re>wjeBHMa, a 3.395 noje)(HHa4HO. OcHM rora ocraJJo je o6yxsat1euo jour 15.888 Meua pal\ OM req8jesa. C rrpeTitocrasKOM )(a he 11 ose lKeHe aasplliHTH · reqaj Kpajer,~ cenreM6pa Ka.Qa ce 3aspma~ Ba OBOFO)(HUI!ba KaMITalha Ha cya6Hjalhy HCitHCMeHOCTI1, ITJIH on!lcMelhaBalha "! HP XpsarcKoj vllhe ne caMG Hciiyn.eH, Be!i ll 3HaTHO rrpeMaru,eH. 1\aKo je opraHH3al(Hja •Y XpaaT.~Koj ycrreJia )(a HcrryHH npeM aureHn IIJJaH? r JI8BH!l 0)(6op XpaaTCKe []O'KJIOHHO je nyuy ll8)K!bY on.r-. c·MelhaBa•!bY ll W3Bpurno )(eraJbHe rrpoopeMe K8·KO 38 rrpo!JaraH)(Hil pal\ T8KO H 3a opraH!l3an;Hjy p81\a reqajesa.Y TY aapxy o,llip2Kairlt cy caocraHI(ll ca .ceKpempHMa cpecKHX n rp81\CKHx 0)(60p8 rro mnalhy onncMelhaBalba. Ha Taj na•mH ITpeKO KOMHCHje 3a, JIHKBH)(8U,Hjy HeitllCMeHOCTH, KaO ll npeKo cacr8HaKa H o6HJJacKa repeua, fJJ8BH!I OJ1:6op je ttMao CTaJIHO ~Blll\ •Y CT81be OllHCMelbaBalba Te je M,Of8C> H·8 speMe npy2KHTH TIOMOft ·TaMo !')(e je pal( 6HO CJJa6HjH. ' o 0.l(p2KaBaH!i cy noce6H!t K~pcesH Ha nojnMa je ocrroco6_ Jbeno 740 !l:P~rapHu,a 3a necrpyque pyKoBOI\HOU.e. 11M a n;mMepa !l:a cy osaKBe 1\pyrapm.\e pyKDBO.l(ltJJe ca Tp!i re•Jaja H O!lllCMeHHJJe 6l1"jkeHa. · flponaran).(a OK.yrrJbalb8 Mena Ha reqaj spum.rya ce nyTeM 'MaCOBHHX C3CTaHaKa, KOje c.y O,IJ.p>KaB3JIH aJ<T'HBH :3TH~ Taropa rrp!l Hapoi\HOM cj\pOHry. Hero T8I<a -cy -cpecKu 0).(6op!l A<P/1\ <jlopMupaJJH aKTHBe amraropa Ol.\ Mena H3 rpa11a, KOJe cy o6HJta3HJJe ceJJa y KOjHM8. cy ce reMe oKyliJbaJJe lKeHe na· anaJJ<j>a6ercKe reqa;jese. ,UpyrapHn:e H3 aKrHB8 onp*aBaJie cy y ceJJMMa cacraHK"e ,ca HermoMeiiHMa LJ:aK 0,QJia3HJie K.O.U HeTIHCMeHHX }t{eHa 'H noje,IJ.HH8'tlHO HM o6jarn~aBaJJe BaMHOCT OIIHCMei:haBalba. 0He HeiTHCMeHe )KeHe J{Q.:. je H3 6HJJO Kojnx -pa3nora mroy 6HJJe o6yxsaheHe reqa]eBnMa nop;yqaB8JJe cy ·ce noje)(HHa4HO 1<01\ Kyha. flopel\ rora, 38 OK•,YIIJbalhe HeiiHCMeHHX 2KeHa KOp!tCTHJIH CY CC Kpoja4KH, 1\0Maftll'IKH ll 1\PYfH reqajeB~.., H UOK83aJJH ce Kao BpJJO !10I'O)(Ha <jlopr,~a oKyrrJbalba MeHa. ,H3secraH 6poj onJtCMe!heHHX lKeHa y nporrlJJoj ro)(HHH noxal)ao je u BHure npocneTHe re>Jajeae. I1opel\ roplhHX yCI!texa y XpaarCKoj je 6HJJO H Hel(ocra:aKa,- Kao H y ocraJJHM. peu.y6JJHKaM8, na Ko je liy ce ua KpaJy ocspuyru. Cp6uja · .Uo6pu pe3ymam onHC·Melbaa81ba noc.THrHYTH cy " na 1\0CMery, HaKO cy raMo 6HJIH HajrelKH yCJJOBil 38 pal(: Be.ITHKH ·6poJ HenHcMeH!tX, paunpKaHOCT ceJJa, 1!aJJo Kal\pOB:l 3a . pal.\ ca IllmnapKaMa, HTI\. AJJH 3axaa!hyJyhH 3anara!hy Hapo~ne BJJacrH u noMoli!l Kojy je npylKHJJa Hallla opraHH3aUHJ8, TIJI8H OTIHCMelbaBa•lbB 3a OBY I'Olli\HY 6Bfte OCTB8peH. !'18BeurlieMo 'CaMO je).(aH iUpHMEl)l KaKO C~ Ce KOpHCTHJJe CBe MocynHOCT!l 3a OITHCMelhaBalhe illltiiTapKH. Y He)(OCFaTKy yqureJba, na · ~aK ll uecrpy~HHX P·YKOBO)(HO!(a, Koju cy OBI\e. y nehunn, KopucmJJil cy ce .rrHoH!lpH 3a pyKoaol),lhe reqaJeBa. To Je 'Y3 ocraJJe <j>opMe pa,l.\a noMorJJo ).(a ce om{cMelhaBalbe Ha_ 1\ocMery .ycneurno pa3BHja. .Uo6pnx pe3yJJTara 6HJJo je jolll ,y cpe3(1llllMa.: KOJiy6apCKoM,. TaMH3B-CKOM, ceqafhCKOM, MOpaBifqKOM, KOjM cy JJO- CTHI'HYTll rryHOM KOOp)(HHal(HjOM pa)(a napo)(HHX BJJaCTt! It MaCOBHHX opraHH38l(Hja. Y OBHM cpe30BitM8 reqajeBH cy noqeJJH Ca pa)(OM Ha BpeMe, <j>opM!tpaHH cy It &KTHB!t 01\ onHCMe!heHHx MeHa, opraHH3al(Hja A<P/1\ no6pnHyJJ8 ce sa .ypel)aJ npocropH ]8, ocserJbe>be H orpea, o6e36e1te>he 6vKBapa H 1\p. · . · Mel)yruM, HapOI.\Ha Peny6JJHKa Cp6Hja HMaJJa je . y OIIHCMetheBa.Jby H KpynHHX HenocTaTaKa. TaKo npe1Ja npna- U.HMa, I\06HJeHHM ,yrmlBHoM Ol.\ MHHHCTapcrsa npocacre, 6poJ o6y~aalieHHX 2KeHa Ha reqajeBHMa je oKo 207.177. 011. TOFa 1\0 JYHa Meceu.a OITHCMelbeHO je reK 166.099 UITO 3Haqa 1.\a je BeJtCKH 6poj Mena re48jau.a npecr8o ).(a rroxa1)8 l'e48JeBe. Ocnrralhe reqajeaa H8pO~HTO je KapaKrep!!CTH'lHO sa noje).(ltHe cpe3oae Kao Ha rrp!tMep 3a npH6ojCKH rl\e ce oJI L442 o6.yxBalieHHX lKeHa onHcMeHHJJO cnera 29. l1JJn y cpesy M84BaHCKOM 0)( 2.158' o6yxBalieHHX MeHa OllHCMelheHO je 741. flopel\ rora urro cy ce ocHnaJtu reqajean H TaKO orpoM8H 6poj 2KeHa HHje OUHCMerteH, KaKO je TO 6HJIO npe,1Ril- �78 l)eno, ,D.OIIIJI<Y Je ,D.O nspaJKaja jam je,D.Ha HerarnsHa rrojaaa ,•a Ta je: noHa'BJbalhe reqaja. MHore JKeHe cy no~roso rroxal)aJie reqaj nro je lia lhiiX caMe Jioirre· yrnnaJio. TipeMa no11anrrM<\, MrrnrrcrapCTsa rrpocsere, ;y ·cpesy Tl!MoqKoM rroHaBJbaJio je reqaj 230 JKeHa, ,y ja,D.apcKoM 259. BpJio CJiaon pesyJITarrr Ha orrncMe!haBalf>Y OIIJIII cy y cpe3oBHMa rJJ.e .IKHBe BJ.IaXliHhe. Y·spoK OBOMe je, ;yrJiaBHOM, HHatie CJia6' noJI:rrrJiqKH pa.u Hallie opraHH38I.J)Ije .ca BJiaxHIhaMa, a H HenosHaBafhe jesHKa. EocHa u Xepl(eroBIIHa \ Y BoeHl! rr X~pnerosnHn npeMallleH je npe,D.sl!l)eHir nmiH ooyxsaTa!ha nerrHcMemox Ha reqajese: AJIH pesyJITaT!I Harue noMotm na. omrcMe!haJBa<oY 6HJIH cy pasJIH"llfTII. 3oor pasJlli'Il!Tor saJiararua Harne o•praHrrsau:Hje y <twje,D.l!Hl!M cpeso. Bl!Ma nocrojn :pasJIHKa y l\p'ojy ooyxsanenrrx JKeuia, re rrMa cpesosa r,D.e je onn•cMelheHo i:aMo 20% O,D. ooy]()BaneHnx JKeHa. To '""aql! ,D.a ,ce ca:Mo ooyJ<BaTalhe npe,D.BIIl)enor 6poja JKeHa y reqajeBHM8 He MO./Ke ·CMaTpaTH ~y.crreXOM, , K8}L8 je OJJ. THX ooyxsaneHHX JKeHa •Y HeKHM cpesoBHMa reK HesHaran 6poj onHCMeJheH. .[(pyrapnu:e Haso,D.e _,D.a cy HapoqHTo cJia6n pesyJITaT!f fialll y OHHM CpesoBHMa II rpa,li.OBHMa KOjH HMajy )!OOpe ycJlOBe sa pa)!. TaKa, Ha npnMep ry 3eHHl\H o)( 537 ljerrrrcMeHRX ooyxsaneHo je 387, a OIT!!CMe!heHo TeK I97 JKeHa. Ocnrralhe reqajesa najsena je cJiaoocr ose penyoJinKe. BpJio CJia6 O,li.31!B 0110 je !!'Ha K•ypcesnMa sa necrpyqlle pyl<'oso)(Hone aHaJicPJ.\l,ercKIIX reqajesa. ll.Pna fopa Ilona fopa rpe6a ,D.a y osoj ro)(HHII .nnKBII,D.Hpa aenn- , CMeHocT. Me1jyTHM, KaKo crojH IIHTaine orrucMeiDaBai-ba !.;:Oll fhHX? TipeMa JTJiaHy onwcMelhasalha y. osoj ro)(I!HH rpe6a.no je ,D.a ce ormcMeHI! 19.646 J!<eHa. L{o jlyua Me.ceua onw1 ie o6yxsaneuo I 7.308, a onncMe!heHo 14.029 JKeHa. y,g 'l'o 1y L(pHoj fe>pi!, 'f)(e 1<pajeM ose ro,lli!He rpe6a 11.1 Ce JlllKB!!,li.Hpa HeiT!!CMeHOCT, npeMa ITO)(aU:IIMa lJOjCl(l!lll!X cpesosa, 11 rpal(osa, ·BU)(I! <:e Ha nprrMep, ,D.a cy y cpesy 6e, , pa'HCKOM O',l( 540 HerrHCMeHHX :lKCHa TeqajeM o6yxsa'f1eHe CaMO 2 JKeHe, IIJII! 'Y HI!KIIII!llKOM 0)( 303 o6yxsaneHe cy raMO 3. Y rpaAy L(ernlhy s6or aepe)(osnor l>a)(a aaampa6erCKHX 'Teqajesa HI!! je)(aa JKeaa ,D.o }ya'a nnje OIIJia saspiiinJia ,Te'Iaj. OcnM rora HSrJie)(a )(a L(pna fopa ne pacnoJiaJKe, 6oJbe penn nnje pacnoJiaraJia, TaqHHM rro)(al\hMa o 6pojy nermcMeHHx JKeHa. To CMO 3aKJbyqHJIH npeMa HssemTajy fJiaBHor o.rr;oapa. Bpoj HerrncMeHHX JKeHa y janyapy I946 CO)(HHe 6no je 56.848. Mel)yrnM, •Y 1946 ro)(IIH!f orrneMe 7 fheHo je 18.285, a y 1947/48 TO,li.!!HII, Ka.!( OH Ce CBe APJTap!!ne npe,D.BH~eHe I1JiaHOM )(O Kpaja OllHCMeHHJie, CBIIX I9.646 He!!HCeMHHX, OH)!a OM yKynaH opoj OTIHCMCrpCHIIX OHa 37,9I3, IIIro anaqn ,D.a ocTaje jow 18.9I7 HenncMeHHX :lKeHa. He MOJKeMo ,D.a sepyjeMo ,D.a cy cse ose Jl{eHe nsaa)( 45rO.n:HHa CTapO~CTH, Befl je C3CBHM BepOB3THO .ll;a HO,l1.3UH Ca KojnMa pacnoJiaJKy ,D.pyrapnu:e HHCY raqnn 11 )(a jolll ""a BeJli!K!! 6poj JKeHa ,li.O 45 fO)!IIHa, KOje HHCY npe,D.BH!jCHE> ITJiaHOM ·o6yxBaT3I-b3 HefUfCMeHHX. - MaKe)(onnja Pesymarn onncMe!halla!ha, y MaKe,D.oHnjrr TaKol)e cy CJiaOH. IJpeMa !IO)(aU:HMa y I946 fO)(HHII 6HJIO je 17L972 nerri!CMeHe JKeHe. 0)( Tor a je ,onncMelheHo caMo 45. I 98, Y I947/48 rO)(!fHH.npe)(sllljeno je ,D.a ce orrncMeHn 45.000, 0)( rora je o6yx,saneno Kypces;nMa ,D.O jyna 36.390, a 3aspiiinJio je reqajese 23.737. HcrHHa je )(a os)(e noercije H o6jexrnBHe TeiiiKOne Sa OTIIICMelha!lafbe, a TO Cy BeJIHKH 6poj MycmiMaHK!! II llJnrrrapKH, aJIH ·611JIO je H He)(OCTaTaKa 'y' pa)('y' 6alll CaMOI' fJiaBHOI' 0)(60pa KOjll HHje npy2K110 )!OBOJhHO !!OMOlllf CpeCKIIM urpa,llCKli'M O,D.60pHMa ITO OBOM II!!Talhy. , .[(a 6mCMQ :W3BYKJIII UC'K)OCTB,a Sa Halll ,6y,D.ynll pa)! Ha ClrriiCMe!haBalhy, []OTpeOHO je ,D.a ce OCBpHeMO 113 HC110CTaTKe •Y HaiiieM )(OCa)l,aW!heM pa-)('y' KaK(J 611 IIX MOI'Jle H OTKJIOHHTH. I. He,D.ocraraK euu.u.eur1uje. Je,D.aH o)( HajsenHx ne.u.ocraraKa •Y pa,D.y na orrllcMefhaBa!hy 6no je noMalbKa!he eBII)(eHu:nje o 6pojy HenncMeH'IIX, Kao H oHHX Kojn cy ce Oi!HCMeHIIJIII. TaRo, Ha npHMep, MaKe,D.oHnja HaBO)(ll ,~a qecro HeKII cpe30BH JliiC'y' 3HaJIH IKOJ!l!KH je 6poj JKeHa o6yxBa1'JeH r-eqajeM. 3aTo IIITO ce HHje snao 6poj HerrHCMeHnx JKeHa~ 3aTHM 'opoj onncMe!heHnx, Kao 1111 rrJiaH MHHHCTapcTBa rrpocsere, Kojn npe)(snl)a KOJIHKo je TpeoaJio y osoj ro)(HH,! ,D.a �81 80 Ce Ot!HCMCHH, i MOfJJO je ..1\3 ce JJ;eCH ,1\3 y HCKHM perry6JJHKaMa •Y rroje)1HHHM il!eCTHMa OJ\ 303 JKeHe 6y11y o6yxBaliene CaMO 3, HJIH OJ\ 2.000 JKeHa S3BplllH Te'laj C3MO 700 H TOMe CJJH'IHO. 36orTora rnTo ce HHje HMa.JJo nperJJe.ua pa.ua Te'tajeBa. Ha. repeHy, M3COBHO cy ce OCHIIaJIH Tl?!1JajeBH, a ):(3 Ha- rua opraHrrsanrrja Hrrje To rrpnMeTHJJa, Te HHje Y4HHHJJa HHlllTa JJ;a ce ocurra!he crrpe'!H. 2. nJlaH. TIJJaHa,. a HapO'!I!TO rrpasoBpeMeHO CTBopenor riJJaHa .aa pa,l( ca HerrHcMeiUIMa, 1-mje 6HJIO. 3aTO .ce H ,n;emaBaJJo JJ;a paJJ; IIO'!Hibe yMeCTo y OKTo6py naj4erulie ·Y janyapy rra '!aR n y cj:>e6pyapy. 3. i(aMrralbCKH pa)J,. CKopo csyJJ;a orrncMelbaBalbe ce CX'BaTaJio K30 K3MU3fuCIK!H 33,l(aT3K H :K30 TaKIBOM MY ce ·rrpnJJasnJJo. PaJJ; je o6n<JHb •Tpajao 2-.3 Mecena npeKo SliMe, a y npoJJelie cy ce Te'lajesn pacrraJJ;aJJH, a JJeTH MaJJo rJJ;e paJJ;HJlH. . . ~BH­ Te1fajeBH 4. Ocunalhe reqajesa. YcJie;:J; He,nocraraKa n.naHa, .n.eHuHje, K3M'TI3IhCKOr CXB3T3Ih3 6ITHCMei-h3Ba,f-ba, cy rro'!Hib3JJH BpJJo Kacno, rra ce nncy MorJJH saEprnHTH y M3PTY Mecel(y, KaRo je TO rrpeJJ;BHJ)eno. Ca noqerKoM noJhCKHX p3JJ;OBa, TeqajeBH CJ ce HafJJO OCHII3J1H. 0CH!1afue TCqajeBa 6no je jeJJ;aH OJ\ najBetmx pasJJora sa Heycrrex y pai1Y Ha orrncMelhaBa!bY. AJJH noJbcRH paJJ;oBH Hncy jeJJ;HHH pasJJor sa ocurralbe Te4ajesa, jep y TOM cJJyqajy ne 6H ce ocnrraJJn .y rpa!I.OBHMa. Me1)yTHM, y rpaJJ;OBHMa, nopeJJ; spJJo. rroBOJbHHX .ycJJoBa sa pa11 anaJJcjla6eTOJOIX Te4ajeBa rrpeKc ueJJe roJJ;HHe, TaKo1)e HMa JKeHa Koje Hncy o6yxBaraHe re··m- jeBHMa, Tr:! una mnne -A oHe QQyxa~l'JeHe ~ucy .ce onHc:Me~. HHJJe. CRe ro roBopn JJ;a Harna oprannsai(HJa Hf!Je JJ;OBOJ&Ho Y41lHHJJa .I\ a crrpe'lH · ocnrralhe reqajeBa, npy>Kajyll!l no~10h JKCH8Ma KOje cy Ha Te'lajy (rroyqaBalbeM, qysmneM ;J'CI(e HT.I\.) I1MaMo rrojaBa, Ha rrpnMep .y Cp6l!j-n, JJ;a · je BeJJHKH 6poJ )KPH3 ITOH3!llb30, a MH CBH _3HaMO IIIT3 3H3'-1H II.OHaB- Jh3I·be reqajesa 3a >KeHy, Kojy CMO jeJJ;Ba ycneJJH ;u yeieJJ;HMO y 3Hauaj DITHCMelbaBarna, JJ;a pa36f!jeMo KO;J' !be Heaepnl\y )13 OHa MO}I{e )13 Y'lH, )1a TO 3H3'lll 33 Ihy IIOTIIJHO o6ecxpa6peIne a H Ha !\pyre l!errrrcMeiie JKeHe pJ)aBo JJ;eJiyje. cHa. Y MeCTO rrporraraHJJ;Hor paJJ;a ca JKeHaMa rroner )1e cy naille OpraHHSali:Hje, ,1\3 Oil rrpHByKJJe JKCHC Ha Teqaj, !IpH6eraBaJJe pa:sHi!M o6elialbHMa, na rrpnMep JJ;a lie oHe KDJe peJlOBHo JJ;OJJaSe Ha TC'laj JJ;06HTH TeKCTHJl. 6. <l>opMe paJl.a. y· Orm~MefhaBalhy MeHa KOpMCTH1la· ce yrli3BHOM C3MO jeJJ;Ha cpopMa - aHaJJcpa6eTCKH reqaj. ll TOy lliKOJJH. TaMo rJJ;e cy ce Ha Tepeny KDpHCTHJJe n .rrpyre cj:>opMe rroyqaBalba JKeHa npn mypcy Kpojelba, JJ;OMaliHRCTBa, OJ\roja .JJ.eue HT,[(., a- HapoqHro noje,D.HHatJaH pan. ca }KeHaMa, T3MO je H 6poj O:ITHCMelbCHHX JKCRa 61!0 llCDil!. 7. noMoli MajKaMa ca MaJIOM )J,el(OM. Hnje ce ,1\0BOJbHO BOJJ;HJJO 6pHre 0 TOMe )13 MajKe ca MaJJOM ,1\CI(OM noxaal]jy TC'Iaj. J1CTHH3 y HSBCCHHM MeCTHMa lbH·x CJ ITOjHJJ;IlH341IO 011HCMelbaB3JIH, aJJH J BeDHHll OHe HHCJ IIOXa1)aJJe Te'lajeBe, Te cy raKo ·ocraJie HerrHCMeHe~ 8. Pa.11 KOMHcuja 3a JJHKBHJJ;al(Hjy uenHCMeuocTu. KoMHcnje sa JJHKBII,I\3!\IIjy HeTIHCMeHOCTH ,Y !IOjeJJ;HHH>I perry6JJHK3Ma, HapoqHTO IIO cpe301BHM3 H MeCHHM OJJ;6opHM3, llOCTOje caMo cj:>opMaJIHo. Hama opramr3al(nja Jmje HlllllTa yqnHJIJia J\3 OJKl!BH paJJ; OBHX J<OM'H•CHja. 9. TexHH'IKe npHnpeMe. HecMeraH paJJ; Te'lajeB~ oMeTaJJH CJ 1i He,I\OCT3[\II 4HCTO TeXHll'lKC npnpoJJ;e KaO: HeMalbe ITpOCTopuja, ocBeTJJelba, .1\PBa HTI\. HeJJ;OBOJbHa 6pHra JJ;a ce.fiyKsapn n csec'Ke Ha :speMe o6es6eJJ;e rrocemou:nMa Te4aJeBa. y nsBecHHM cpesoBHI\!a T3Ko1)e je OMeJJo paJJ; ... Ha rrpHMCpCpes 6eorpaJJ;CKH y TDKY ose roJJ;RHe Hnje JJ;o6Ho Hlf je.rrau uyKnap. CacBHM je pasyMJbl!BO JJ;a je oBaj Hexar JTHI(aO ·Ha {)TIHCM€I-b3B3Ibe, KOje HHKaK~ HHj'€ MOrJIO 6HTH ,YCIT~IUHO. 10. Pa11. ca onHCM_elbeHHM }l{eHaMa.-' Ca: ornieMefbeHHM JKeHaMa TaKo1)e ce cJJa6o paJJ;HJJO. CKopo Bp.rio ·MaJJo JIJJH HHIIITa HHjC<J'IHibffi!O )13 JKeHe t!OJOa1)ajy BHIIJC iipOC'Be"l'He Te'lajeBe. HernTo BH!Ile je no osoMe yqminJJa XpBaTcKa H UpHa fopa. AJJn cBe cy TO CJJa6n pesymaTH TaKo JJ;a HH ~(]% ·Oft oriHCM.€I-b€HHX M€Ha HHje 6HJIQ o6yxBaf:teHO mm:aKpi:IM. opra•HifSQB·3JIHM paJJ;OM, 6HJJO, fe·4ajeM HJJH qHT3J134KOM rpy-.. 36or ITOM. TOfa IIOCTOjH .onaCHOCT )J.a OTIHCM€Ib€W~ J:I<€H€ flO- -HOBO ITD-CT3HY H€IIHCM€H€. , . 33 orniCMeJ-baEarue no'4H- 11. CTsapa!be HOBHX .. auamjJaoeTa. Y 6op6u sa JIHKBH- Iba~l!a je BpJio K3CHO, 6e3 .LJ:OBOJbHO TIJiaHa H ,YITDpHOCTH, !f_l1je JJ:aUHjy J-IennCM€HOCTH B€JIHKY OII3CBOCT M02K€. H:METH crna- . fl. nPO:nara.H,ll.a. n porraraH,[(a onJia rroBeSaHa ca orrrnrrrM KymypHo-rrpocBerHHM paJJ;OM, Te je T3KO H30JIOBaHa H K8MIT3lhCK8 6HJJa He)J.OBOJbiiO eclJHKa- P. a !he uoBnx •uenncMennx. He BO!I.H ce yseK JJ;OBOihHo 6pnro . . ' ' �I, 83 ;na ,l(eqa, HapoqHro JKeHCKa pe;ndBHO noxal)ajy !IIKO"!)', raKO> :Aa ,[(&Hac jeAa'H npoqeHaT Hen'HCMeH!IX ·C84!1IhallaJY HOB<> cTaopeH!! HermcMe<HH }!a .pe,n:osa Aeqe._ Ha npHMep y cpeay Ea])' (U:pHa [opa) ,y roKy oae rOA!IHe HliJ,e rroxal)ano mKony 202'· Aeren!, a y cpesy 6epaRCKOM 350. Cn!lqH!IX -IIp!!Mepa liM~ R y ocraJI!IM, peiiy6JI!!KaMa. Y EeorpaACKOM cpeay .II~xal)a . UIKoJiy 97•/o ,l(eqe, a y Cpeay aeMyHCKOM y ceny EaraJHHqa . 250fo ,l(eqe He IJOxal)a pe!].OBHO ruKony, HepeAOBHO IIJIH yun-. wre HEmoxa1jar:be ruKOJie noKyipaBa ce qecro TyMa"ll:HTH H:J.J.o--:. CT8TKOM y ooyrm !I TOMe CJI!14HO. Mel)yTHM y Cpe3y 6eorpaA-. CKOM, a MOJKAa !I ·Y APYrHM .yracno ce oyQeT C:per,;wr Ha~ poAHor OA6opa aa noMotr C!!poMaiiiHoj ruKoJicKoJ JJ:eqH, JbeHo. f1GCTOjH. 6naCHOCT, IIaKO je IJ.eHp.naHH OJJ.6cip Ha apeMe 1yrroaopHo Ha oao mnalhe, .n;a pa.IJ. H o:Be ro,IJ.HIIe aaKaCHH-.. Haura praHHaatiHja, Koj a, HMa aeJIHKY •yJiory y Harp a;nIh!! oCOIJ.MjaJIH3Ma, y OBOM CJiyqajy Hllje !ICII'jH!IJia OCHOBHH aa;naraK KOjH ce nocrasJba npe;n fhy a THMe ce ;noao;nu v ITHTaiDe' .ycrrex y pa;ny Ha JI!IKB!I)18IJ,IIjH H.eti!ICMeHHX •Y oao} -rOJJ.HHH. I, 06parHTII napoqnry rraJKIDY O'IIHCMeH;>al3a•IDy JKeHe pa;nHHUe H 6y;nyhilx pa;nHHua. Y capa;niD!I ca CHH!1HKarnMa II3~8!1HT!I l!JiaH KalKa treMo o6yxsaTiirH aHaJI!jla6erCKHM TeqaJeBHMa pa;nHHue, a •nero fa~ro 6a·UUTH reJKnrure y HarueM pa;ny Ha repeHy Hit OHe JKeHe Koje tre cyrpa nocram pa;nmrne .. 2. O;npJKa'BaTH 4Bpcry Beay ea Hapo;nHoM sJiacm 11 ocra.JIHM M3·COBHHM opraHH3ai..J.HjaMa, IIITO fle Ce ITOCTitfm HallJaM aKTHBHl!M. pa)10M H 3aJiararuCM y KOMHCHjH 3a J!HKBH,i(aq!lj'j I2: l'ad y npe;ny3e~y. C~l! Haiipe,q: HaBeAeHH np11•;epM! o.i\Hoce ce yr naBHOM H& ~pecKe H rpaA·CKe opraHH3aqHJe y . yHyrparuiDOCTIL Eso HeKOJIHKO npHMep~ o onacMeiDaBaiDy •Y. npeAy3efiHMa: y ,0KT06apCKOj CJIOOO,l\H", 30p!!h Jbyol!qa, OCMOCrpyKa. •YAapH!!qa HeiT!ICMeHa je; •Y IIpeAy3ehy ,Cra~, JbHHrpaA" 6!1Jio je y >4eceqy ·anprwy I 20 Heii!ICMeHHx. 0)1,: . ra,l(a je OIIHCMeiDeHo oKo 30 JKeHa, DponaraH;na sa IIoxal)a- , IDe reqajeaa apul!I ce Ha raj HaqliH mro, ce rrpeKo M!!Kpo,poHa II03HBajy JKeHe ;na ce npHjaae·Ha noxal)aiDe reqaJeBa. PesyJITar raKBOr pa)(a jecre .caMo 500fo onHcMeiDeHHX :>KeHa, )la 0!1 y H)1'jhoj f0)1HH!I IJOMOrao OTKJ!a,IDaiDy_ Hai!pe;n:, Haae;nen~x He,n:oCTaraKa, U:eH"P]laJIH!I o,116op Je ·Y Majy Mece-· UY OBe r0)1!1He yiryTHO IIHCMO CBHM rJiaBHHM, 0,1160pHMa 'j KOMe, je •YKaaao Ira HeKe 011 He;noqarta. y ;noca;nat'liDeM pa;ny , 11 ipaJK!Io o;n rJiaBH!IX o;noopa ;na nocJie yqH!beHor 9CBpra. Ha paJ( .y OBOj rqJ1HH!I 'HanpaBH, y cnopaayMy Ca KOMHCI!JaMa , sa JlliKB'H!1aiJ.Hjy HerrJit\:reHOCT!I, rr,roailoae •II ITOMOrHecpeca<;!IM, o;nHoc!Jo rpa;ncKHM, o):(oop!lMa Ji:a 11 OH!I Hapa;ne Ha speMe · csoje nJiaHose, a' y eerrreMopy Me<:eiJ.y' ;na O!l:pJKe caaercaaa;e ca ;npytap!!IJ.aMa aa;nyll<eHHM aa orrHcMeiDasaiLe 'Y cpecKHM II eeOCKHM o;n6opriMa. Ocapr Kao !I nJiaHOBH pa;na rpe6aJili cy OHT!I fOTOBlt u nociiarH U:eHrpaJIHOM 0.116upy ;no 15 aarycra I 948. Mcl)yTHM, Mll CMO y TOK'j aarycra }106HJIH CaMQ Kpa'ri<e ll HeTIQTOyHe Haaeurtaje. MaKeAOHHja H Cp6IIja' nocnane cy 11 ncraHOBe.J1a OBaK'O OCKYJJ.HHX H3~ennaja MO~JIO 6H ce 3aK.JhytiHTii' )1a rJiaBHII 0)100pH TIO OBII:< ll!IT~Ih!II.Hi' HeMajy ,yBH~ Y ~3)1: opraHH3aiJ.rtje Ha 'repeHy,. a ruro Je JOru_rope ;na rnaBHH 0!1- , 6opH f!HC'j !13Bp!II!!J!H qaK H!I OliO IIITO je npe;n Ih!IX TIOCTdB- . ' Jla OHCMO OTKJ!l)H!IJIH J10Ca)13II1Iue .rrporrycre H rpelllK'e II IIOCTHrJie ooJbe .ycrrexe Ha orrHcMelbaBaH,y y osoj ro;nHH!I norpeoHo je: HeiiMCM€HOC"I:H. ' . - ' . 3. Ha'lipaBHT!I IIJiaH H yqRH!ITe cae ;na reqajea!I rroqHy' OKTOopa. ~ , llJiaH Harue opraH!13aU!Ije Mapa OHTH ;neo orrrurer nJiaHa, a !Ic"ioapeMeHo, 11 paspa;na oHora ruro MciJKe ll rpeoa ;na: crrpose;ne Harua opraHHsau_llja, . · , a) O!jlopMliT!I y caaKoM ,ceJiy ,!I ocHoBH!IM opraHH3a(IIHjaMa y rpa;ny r;ne joru HMa HefiJICMeHHX aKTIIBe sa JIHKB!I)1aiJ,Hjy Heii!ICMeHocrH. 3aJI:araK osHx aKTIIBa orro 6;r: ;na HMa TiperJie.z:t CBMX HenHCMeHHX 2K€Ha Ha .CBOMe-· T€,P€RY !I OH!IX Koje rroJiase re~ajeae. ;na rrparH paA reqajesa, vpe.i\Ho noxa~alhe ?J1. eTpaHe Te"llajKH. rr )J..a nOMame }KeEaMa Koje . cy Ha reqaJy ;na OTKJioHe rrpeiipeKe Koje Hx OMer~jy ;na ra pe;noBHO noxa1)ajy. (IIysaiDe JI:eiJ.e, rroMoli y KyhHHM rroc,loBHMa IIT)1,). _ 6) Ha apeMe 113BpmHrH nponaraH;ny yi<aayjyhrl JKeHaMa Ha BaJKHO'CT 'IIHCMeHOCTll. pasonjaTH K()/1 fhHX npeApac·y;ny ,.Qa llHCM€HOCT HHje" 33 JKeHe", IIP.UH33TH Bepy .U:l Ca MaJID 11Jl'j)1a H OHe MOry IlOCTaT!I IlliCMeHe !ITJI: l(op!!CT!IT!I CBe !jlopMe npoiiaraH;nHor pa)l:a ITO'Iea o;n KOH!jlepeHuHja ;no JIH4il!IX · paaroaopa, r;ne Mary Hapo4Hro· noMolill >Kel!e Koje cy ileli orrHcMeiDeHe, DocnyJKHT!I ce H HCKyc'iBCiM XpaarcKe 11 crBa- -'· �84 85 paTH 3'KTHB€/)!{€H3 H3 .rpa,Qa KOjH ne 06HJia3HTH CCJTa r)1C cy reqajesn CJTa6n !! !IOMODH HM y pa,Qy, · u) DpoH~JTasn'fn Hajrroro,Qllnje llaqHHe sa pa,11 ca HeiJnCMeliHM )!{ellaMa, He ,llp)!{aTH ce Kpyro ,Qa ce reqaj Mopa o~p)!{asahi y IliKOJIH I!JlJI caMo Ha je,QHOM Mecry, AKo. je eeJJo ipalliTpKaHo, norpe6Ho je (j>opMHpam smne rpyrra no 3aceol\l!Ma ,Qa 6n )!{elle MOrJTe JJaKIIIe n ypeJ(Hnje ,QOJTa3HTH. ,Q) Do6pnllyrn ce ,Qa ce Ha speMe o6e36e,Qe rrrocropnje, orpeB H ocserJiei-he. YcJie,ll.· eBeHryaJIHe Hecranmue nerpoJieJa MO)!{€ Ce ·YCIICIIIliO KOpHCTI!l'l! Kap6!!,Q KOr3 I!M3 y )l;OBOJhHHM KOJJnqnli3Ma. 06e36e,QI!TI! Ha speMe rr!lcann rrpn6o~ H 6yKsape. C!!pDMaiiiHHM 11<eHaMa osaj rrp!!6op )(asarl! 6ecrtJI8.THO, a TOM"e MOMe...t-MH0fO ,UOITpHlH~TH rrpey3HM3I·be rrarpo- HaTa crpalle ocllos.imx opraliH3aiJ,nja l! rpyna. e) 0,Q6op!! ey 1\Y~H>I 1\3 HMajy rrperJJei\ HenncMeHHX )Kejla Ha repeHy; oHI!X Koje rroxa~ajy req3jese, KOJII!KH ce •6poj ormclliefbeHnx )!{CHa YKJhyqno Ha smne rrpocseTHe H !\pyre Kypcese, Kao II nperJre,Q KaKo noxal)ajy !lli<DJJe )(eiJ,a. o,Q fopfbe TIO,QaTKe rrpiiKYliJhaDeCjl'eCKl! O,Q6Dp Ha CBOMe TepeHy H ,1\0CTaBJh3Tl! CB3Ka Tpll MeCel\a fJJaBHOM O,Q6opy. <jl) .[(arn III TO sehu6poj )!{eRa 3a llecrpyqHe pyr<OBOI\HO!\e. II raKo o6es6e)(HTH orsapallie IIITO seller 6poja reqajesa. Do)(al\1! H3. npolliJJe ro,Qnlle rroKa3yjy KOJJHKY Cf noMon Hecrpyqlllf pyKOB'OI\HDIJ,H rrp!y)!{HJJa Hapo)(Hoj BJ!a·cm y 6op6H 3a .JinKBHI\a!1Hjy ller!HCMetrocrn. H>HXDBHM 3aJiawa!heM ae C3MO )(a je OITHCMelb€H BCJIHKH 6poj HeiTHCM€lll!X, sen je l! wsaJJHTeT pa.,Qa 6Ho spJJo ,zio6ap. D6Tpe6a ocrroco6Jhasa!ha lleCl'py'IHHX pyKoR<I!!jll;OI1a llapoqnTo je aeJJaKa y KpajeBI-rMa r)(e )!{I!Be liiHrrTapKe, MycJJIIM3liKe II BJJaXIIfhe. r) Y l\HJby IIITQ 6p)!{er n ycnell!HHjer JJHKBil,Q!lpa!;ba HenncMellocm r JJaBHH 0)(6opn rpe6a ,Qa ce rr03a6ase ITHT3llieM ysol)efha raKMHqefba H3M'CQY aKTHBa, ceJ!a H cpe30Ba Kqo H nrnaiDeM ,IJ.aBafu~ Harpa,IJ.e rr. rroxsaJbHBafheM aa . nocrHn!iy- , · Te -ycnexe. i I 4, Doce6aH IIJlaH pa)(a llanpaBHT!i 33 OllllCI\efbaBafbe' MycJJH'MalllKH, illHrrnpKH !I BJiaxalha, BO)(enn paqyHa o IhllxosHM rpa,QHIJ,HjaMa, npe)(pacy)(aMa H ycJJoBnMa )KUBOTa. B!IIIIe Hero nr ,Qe, OB)(e Tp·e6a 6nTII eJiaCT!I'Iall y <jlopMaMa pa)(a, <jlo,pMupaTH reqajeae rro KrynaMa, 3a pynoaOI\UO!\e Y311MaTH 1\pyrapi!II;e Koje cy OII'l!CMefbeHe ll TI.POIIIJ!e KpaTKH J<iypc 33 HeCrpy'lll€ ]).YKOBO)(HO!\e,' a HDMaraTH ce H ITIIOHHpHMa. Jla 61! 'HM T€'laj '6Ho npHJBJJaqHI!JH qnTaTI! l!M npe UJIH IIOCJI€ '!aca llell!ro .o He3n l\€!1e, ",ypeljnaa!hy Kyne n !\pyre crsapn" 6JJHCKe fui!XOBOM )!{HBOT,Y. ' 5. Bo,QHTH Hapoqnro ynopay 6op6y nponm crsapallia HOBHX H€IIIICMeH~X Tj. )\a CBa 3a Il!KOJJy· I\Opac,"3 )(eii,a pe1\0~liO Je rroxaljaJY. Y ry cspxy opralll!3DBaTl! aKrnse )!{ella KOJH ne qspcro capal)nsarn ·ca MajKaMa, ll!KOJJCKI!M BJJacTJ;Ma H ITHOHHpCKHM opraHH331..{HjaMa, p33HHM MepaMa OTKJia- fbaTH pa3JJore Heype)(Hor rroxal)afsa IIIKOJJe (IIIKOJ!CKe Kyxnfhe, pO,QHTeJhCKH CaCTaHII,l! HT,I\.). 6. He ,Q03BOJ!l!Tll 11a II je)(Ha onncMefheHa )!{eHa noHoso rrocraae allaJJ<jla6era. Os,Qe np!!MeHHTH cse Moryne r,mKe <jJOpMe pa)(a ·ca )!{€llaMa, I1pHXBaTHTH fhllXOB llliTepec 3a 6HJIO KO.Je IIHTalbe, )J.3Jh€ ra pa3BHjaTH KO,lJ. H::HX H UOB€3HiLlTI1 ca ,D.3JhHM npocse:li.rrsmneM }KeHa, ~Y: tieM.y HaM MHcjrd Mor,y ITOMotm lJ:HT3JI3'l!_Ke rpyne 33. T€K 0IIHCM€fb€H€ }K€1-I€. - 7. Jlo Kpaja Mecel\a, a HajKacanje rroqerKoM oKro6pa D)(p)!{aTH C~'B€TOBa!he Ca pyKOBO)\l!Ol\HMa cpeCKHX H Tpa)(CKHX ·CeK!\HJa, 11ponaral111e n KYJJT.YPHD-!lpocserHor pa,Qa u 1\pyrapnii,aMa · sa,Qy)!{ellllM 3a onncMefbasa!he y ruM ceKI<llJaMa, a no cpe30BHMa caseroBafbe ca pyKoBQ_l1!IOI1HMa ceoCKHx aKTHBa- sa orrH~ro.:elliaBaiue .. Ha caBerosa:fby1 ocBpHyrrt Ce Ha pal\ 'Y rrporeKJJOj rD)\llllll H liPO,Ql!CKyTOB3Tl! IIJlaHuBe 3a H,Qyny fOI\l!Hy. . . ,CasJraljnBalbe ca11x rax · reiirKolia onJJo je y npoiiinocm,. a OHne II y 6y)(ynHOCTH MOryne C3MO flO je)(Hl!M YCJIOBOM: ~Ko H )J.aJhe_ 6y)J.eJWo 3HaJIH ,ll,a Mo6umnueMo IIJHpciKe ua·~ POI\He Mace y l'iopou 3a couujaJJH33M; aKo Mace OYI\Y cxBan~Jie npamfJIHocr name noJIHTHKe; ;:tKo ra nOJIHTHKa ,He 6y:l:J.e _HCTpqasaJia uanpeJJ;, HH 3aocrajaJia H3a ~BHjecnr Maca; aKo. uapO)(HllM MaCaMa oy)(eMo CTPIIJbMBO oojawH>'asaJIM CB3KY Mepy Hapo)(He BJJacm na nyry y CO!!HjaJiusaM u aKo ce Mace - oy)(y ysepaB3Jle Ha CB3KOM KOpaKy, Ha CBOjMM COIICTBCH!!M HcKycTBHMa :ll.a ce peqH 11 )J.eJia KO,ll, uac ue pa31wa 3e." (E. I(AP,ll,EJb) �87 / ' Mn: CMO ·liP6.ll;Y'.SeJID[ ,n;a oe Hfl. CBIIM axa.Jicfl~6eTcKffM reqa,jeB:m:Ma .M:OP6'.ll ;pe:n;-oR\Hor TPaJJ;'HBa )Wme -n<pep:aBaiDa o ,lJataHHM Te:Ma.Ma .H .)I;a .ce .np€®0 Rylmn:x: rrpe.n;aBaH:,.fl. HCTOB:PeMeHO [IOJUDIW H .IIOJIHTH'J.:Kfl. CBe.cT ./ :mena. Jby6uu,a JleBKOS~, •waH ceKpetapujaTa fJiitsoor O)I,6opa A¢1)1( Ma-Ke)lOHHje Ca ,peayJiTi'rti1Ia KY..JITY:Pf1ro-np.ocseruor pa;:J:a v osoj .ro.n;niJfl, :Ha- mi orm·CM:e.H>aBal:hy JI\;eJia y ua:rnoj Perry6J1H:U:H. :He· :r.roJKe_Mo .ce moxsaJI-HTH. ~llP.OLUJie romnre •D<CTBa.peuo je ·cBera so% mra:Ha Jia O<mrC'J4e.lbaBaH,y ~eua.. lloKaaam> ce .n;a je. ualll IIJI,:an 6i:Io .Hepea.rra1r- n 11a j!e noJJ;6a-li)IO ml:p-o"f.IIITO Melw. M~H>li~crmu .memt.Ma. llope)l "TBlJaje:Ba '3fl. OIIHCM6IbaBaJUe -a.LH .CMO- Q}o-pMiHij)aJill .1[ rrpo-fl-BeTJJe Te'Iaj;eBe ~oje ICMO llo)leJIHJI:II rra "f.PH rpyrre:. ·Jra· Te"lajeBe aa Rp()CBeTHO vamraa.H>e merra. aaTIIM 'Ie'IajeBe ·ca.· IIPe,ll;ami.a;HMi na .a.u;'J)aB-. -eTB6He 06JiaCTl{ Ill· '06Jifl.CTII ITOJbOIIPll-Bpe,lJ;e. 3a OBe Te"'ajeBe RaiiPaBllJill_ -mt:o .rrJiaHOBe· -:H !liOCJiaJlil:[ nx xa Tepen. IiMaMTo naMe'J)y :n:a OTBO:p'lliMo jom iHeRe TelJaiem;; iRa npnMep, T6'Iaj OIImTer- o6.pa.3oBaiDa. 3a yCIIIem.unjJI 'J)a.n; "'nTa.rralffillx r.pyrra na..rrp_aBJIJII-1" ·C:MO TJ)O:Mece'Irn:e· p:Jiauci-Be; Y D:'PBOM 'I:Pouec·e-qjy rrpepahnBaJI·o >e:Mo "'JiaR:Ke 1I nec:!.re HB HOB. 'l'-o je 6HJIO JIOTPefuiO ,n;a -•ce ·Hfl.IIIe· -~erre III'IIO -Burne. Y·II03Ha_fy -1-I: !llpaBIIJIHO 4m;ene -.ana"<~a~ HOB. Y )J;py.ro.M "f.POMe·ce~jy Jl'pepa.l)nBfl.heMo -Hamy IialJillOHaJIRy .HCTOPH iY. Ha Tora -ce · BR.ll;H .na he Hame 'I:rrraJia-t:rie npy:ire ·y()y;n:ylie p-a):{JITJr no .rr._rrany. po'llrrto ca. iPe3j.'rr3.'l'H.J.fa fJI&BHa 1CJia60CT 61!.'Ia je y T01Ie ·mrO CllO 'KtliC.!HO •c)ril'O'ieJUr ca OTBU.- 'j.BIMM Te'lli_iena -aa uemrcMeue. ,Upyrn ;pa'aJWr sa ReYc:rrex Te'!aja 6no je y TOM•e lliTO .Mnore .meue 36orr necxBararoa Ba.i-RHOCTH OIIHcMeiDaBmna, ;pa.a:rr.Pe D;:J;JI:13e q-ra. ·6nJio KaitaB .u·p'yru ·nocao nero fra. ytreiDe. · 3a'T'Q> je liOTP'e6HO ,l:{a 1IaiUa RYJITYP'HO·:TIP·OITafali)J;Ha ceKuuja q::IOCBeTH mrme Jia:J.Itfue OBOM nn'raThY. 0Be· ro;vnre U. 0. 'YEa3il:o naru j,e ··Jra B,pe¥e .noMOh H M:H CMO IIa OCll'OBY' TQra Be:h I;fpli'liiJie IIOCJIY. . Mn ·C:M:o aa {)yJJ;ylur· pa,n na:paJJ;\fiJie ,.uentJharr '':tr:ra.H H -Mll'CJIHM .n;a heMo l].fl-Ioro 6oJbe ycmeTH. Ha oonOBY . ro.zvrnri&er mra.ua CEaRa opra~ JIH3al\Hia fie·· 'IIPH-CTYUIITH lf3'PU..UII _ Me<ce"'l-HI:X .IIJiaUOBa. . HeKn 11Pa):J;e<RH 0,11;60p,Jf, II lle'_K.H •CPecrotr xao JIU. upillren .IJ;e6apCKB} r:opraHH3•0BUJIJI 'C.Y •O;J:PJRaBaibe -c3!CTU.HaRa II·O 'il_tyha.Ya H 113. Ib.HJda .Ce Y'IHJie JIWHe ':UITaU,Y :H -mrcaroy._. _s·a--.:lnf cy opraHJ-IBOBaJIH ai~nme 3a 'IYBaJbe ~eue "Ii: ..r:~·nvre. It-aRo ·6ll :trrm-ie uo-rJie nec.ire·Tauo .n;oJiaallrn ·ira a T€'lJaie. ~ Rao na jTe;.ItH rrpo5,uc\r IW.in ·Ce rrpe21;. uaruy ·O.oranJr3aUiFr.iY rroiiTaBJba .i-ecre orrH·c:MerbaB.iibe MaibltHOJt.1lX ~ena: CaM-& ·HeriH•CMemrx TypEHiha MH EYaMo- QKO 50.0.00 ..TeiiLEJohy 1Ia.M rrpe-r-m·amoa II n-cll.wa!hf.albe PYROBO.Ueher. Kfl.,I{:pa, To eYO .IItHTaJDe ..uo ca,n;a ycmenJI peiiBI'Tli na. Ta.i Jia"!HII IliTO 'CMI? 1t01JH-C"J'RJIH Tilf;01Urpe J[- OMJia.J;JIHbK:V- ·cmramraituHj,y 3a IDY:R.O.'BD,ZJ;Hou;e a-na.mfm6eTcr~nx Te"'a.ieB:i. Y Be.JJJeiii!RoM II IlpiiJrerrcxoM cp'eay mt"fl.Jie. •C:1.f0 '20 T6'Iil jeBa_ RQ;j!H·Mfl. CY P'YIWBO.L(UJIH JIUOl{ITP'II ir -TW.iJI C.Y KBaJJHTa'IUIB1IO liORa..JaJIII, .,;J;o6pe .peaYJITU.Te. · Mnc.;m)~o ;a;~ '3a OK}"'I.rba-I-ne. Ma.IbiUICRoHX xohe ,caCTam"e lfail:>r-tx TUTH ;}{ ITHCaTH. ppyrra m:e.Ra, Qla K•O.tn'.Ma ·6H ce ·orre y'Jn.;Je -qu- Y oBoro.::unmr,e:.r pa.:r.v ::~,nroro ·cY raUH3rtilll.i~, IIa}JO'lU:'O, .V'IH_TeJI;Ff .r..oJm, :m:em~. ,tPW·na op·ramrnielro ~Ta­ Ha-M TIOMOrJie Clfll.JJ;li:Ita,JTI£(3 Q}J- ·CY oJJ:mRaBaJrH.- TIPe,;J;aBaiDa ·aa. .. rEMHJUtja lllenapoBHli, lfJiaH ceKpeTapHjata r'JI. o.n;6opa XpBaTCKe. y· 1947 ro.n;urnn· ·O.lJ;~p,ma.rre je,n;au .TelJaj aa:·PYEOBO)l;H•on;e· cdtyJitirlJ)JJlO-IIPOOBjernor ,pa)la, ROj·n :HaM je MHOrO .ll;OIIp.nueo ):{a HC-IIYMn <:M-O HHMO 06aBOOY ::U ,n;a ·yR;.lby<llliMO MHO'!'O BHTII6 "fte.Ha y aHaifdJaQe' :':cme· re~ -IaieBe ue.ro IIITO •CMO -6HJIII ·. rrpe.IJ;Blf.1IJIIJIIL HrraK •He MOJRe1-fO n-elm .n;a <CY TBlia_je:inr Y CBOlf :pa,n;y IIOCTIHJ1IT llylli Y•orrjeX. Je,':(MI ipfl.3JIOJ' I.IITD Te"lajeBH JIJI.by CU.CB1L\f ycrrjeJLJI je II Ta.l, 'lli'l'O ·CY )I;O.C'I'a KaCHO IIOi'lBJQ-I, ·C:a pa,noM Tai~O. ,ll;a ,UO ·Ma:pTa lflffiCY MOrJIH ,n;-a 3aRp·IUe. MH CMO Jia Te'!a_je-BltMa omr-cMexerrJIII 62.000 .merra:, a.JIII RRll je ocTa·._rro jam 6.000 K'Oje ·T.Pe6a ..ua ou:r.rr·m,re.HrrMO y TORY 1948 ·ro.n;nue. . . :Y iD~.n:y u~ cy·36.ajalby rren.;rr•cMexoCTH Hallie .1lteHe cy noitaaa.rre ...Kp.a.m:.e noJKP'rBO~aiDe M aa.rrai'aThe. O.He ;cy· O)J;Jia3MJie y lJ~a.Ha ee._rr_a y.n;aJDeHa. 6-7 E·Y. O,:ri; ·M.iecTa IDJixoBa ·cTaHOBaJba JI Tallo .o6mraaHJie ~erre .,Koje -ey rrorqe._rre .D;a. noc_iehyj:y Te'Ia.iteBe. 'ro· .i1e· II·OlJermruaMa ,ri&rro jom rorme cHa.re ,ll;a •caBJia,n;aN ·IJl_o~rerue -reiiiRohe y Y"'€ThY. !11iiHn,craJ)c'rB-o .JtPOCBjere O)J;aJIO _je_ 'ltPir3IIaiDe PMY TiamRX lliKTJlBiRCT:K.ll'Jba H 3·a IhHXQ-B nc.»xrpTBoBa.H .pa.n;_ na orruCJJeiDaBaiDy .n;o,n;rrjeJIHo JI.M jte .uarpa.n;e. Hai1pa.ije_no je 12 -aJtTJif!ili·C"IlRHIDH 'Harpa...uoM . .Cit,IJ; no 2.000 )limr. aa o.n;Jilf'll-10 JI.J-_ ~p~el!e opraiUr3annoire IIPIIIJ:·Pe-Me, a B'JrdJla· JIP XpBa'l'CRe RaTPa.n:.HJia · .J~ .Ha 160JhY aitTJIBHCT.K.liH>:Y llful!pa.I{iQ•M ·0,11; 2~.000 ,llmi, IIIro ·ce TII'Ie pa;l'a ~rRTaJia'lK.HX .rpyna Cm je oBe ro,IJ:ame .r~oCTa ·~orrye:rno. Y 1947 1110.lJ;JI-Rn CM-o H-M-a.JlJI 1·2.000 ·•mTaJia'IIGLX I'PYTia xa xoJHMa J~ 6HJ10 ·o-6yXBafieRO 150.000 ~Ke.Ra, JlO:K. U:fX. Y, ·OBOjl .fO,.'J;II·HII 1-IM:a.M•O· ·-~aMO 3.600. ' 3amTo? Yr.rraBHOM :aaTo mTo ICMO· Behe 'IHTaJI1ane rp.;Yrre paa6iH.JIH 'Ha iMa.IDe .ll illTO CY OCR.OIBHJI a[tTJIBII MOijiaJIH -,ll;a YB'M:Y :aeeJIH1tH ·,;:pro iUO.CJia Ha ce6e, a -ClliJI , aa TO RHCY E:UaJin ,lJ;·OBOJio-110 '.c·uitre. 'OC:HM TOra ·{'Yll:WBO.llCTilra Harne opraim:3an::rrJ.e. XH·CY ce y nyHo.t ,~I_jep:rr aaJIOJKi:IJra 'lJ1!TaJia'I.K.JIX npy111a. To je orpoMaH He.n;oCTaTaK xo.lJI. c:aaxD..Eo MM-a ·CBO,T Dfl.3JIO·r. JI Y opraH!ll3aD;HOHIO!M IIO·UyH>aBa!Dy O,ll;60pa II yonhe W 01JraiiH'3fJ..lUIOHoM -crarny A<PJK y XPBai'CIWj, L(a. 6n {',e -cmaj He,!l;·OCTa- _.aa. -:pBJ( �.88 Ha)l;a ·MaHojJJoimti, qJiaH ce~"petapuj-at~, rnaBHor o)J.6opa AfJ))I( BocHe u/ Xepu,eroBuue. Ja 6rr~ ce OCBpH,Y.'Ia Jia TIH'Ta~e a:I\.Ilifi:_i~. CI~U.I{alba cbe·peue JW)l; xac y Bo-cmr H Xepl{eronm-ni. Mu HH-C)-10 rrp:HmJLn TOMe rr·o-CJIY:_ opra.HH- ' Ta:K lY.rKJIOHII'o-....Mir" -cuo- aaKJbY'fHJIX ~a .ce. y ·a:aje,n;urr:u,u ca.· ·npocBjeT-' -HI{}{ B-JiaCTJUfli, ·CTB<O;pe- TIP.0CBjie'J1lfJJ: aK:THBJI y IKOJe he.- :-ce YKJbY'illTH .a;K':f.IIBll'CTRIIID6; Ko.fe he .. II.MaTH Sa aa.l{aTaE )J;a .pa,Ile TIJia.HCRH rrc) lie.QUH·CTBt)<HOM UJiaHY Hil lfPIOCBje'rHOM ll'OJby: ·MH 'GMO Y Ta'K.Be aKTHBe YI'\JJ:,Y·"!!llo16 ~eue Il:oje liiMajy Haj6o.Ji,e lfCl\YCTBO y -'llPOCBjeTirOM ,pa,)l;y, a OCli-:0.1 BOBaHo H OHC'J'8.MaTOKli ll 3a"i'o alUJ;IIja 3a ·CKJI,IJ;a:fbe · cfle,peue Htli.]e 1-D.J:aJia, Tora. HaCTo.Tinw _.n;a ~crB<lPH.MO noce6He_ mencKe a:KTHBe ;no n·p-oe:n::2-'mlHL ycrr_j;exa. HanponiB, 6n.:1o }e qaK H TaJ.umx Im_iana ,J;a j_e, a6or He.n:~~ .BOJbHOJ:' _ ·o6jaunoanaiUa, aKilU.ia cKJI,IJ;aiba cj)epeue iliea~Ba,ua -IIOKPJIBaThe· BeJIIrKOr 6poja .n:jeBrojaxa, ·Koje 1toa\.,Zia ne 6n 'cntBILJJe cPe-peu:,:- ,':(a C?-f_o OBOM 3U,:J;aTKY _lrpiiflliJie opra.HH30BaHH.J:e. 860r 'fOra illl1 -HaM _1e yrJif1:B0' HOM je;:J;mrd QJOp:ita pa.I{a ·aa cKn.n;aine <P·e·P~r.re 6H.rra Kombe.peHI(JIJa. HliCMO MOrJie JIO·CTJfhii 3HaTHli j.e_ yonjexe. 0CU)J Tara 'HHCMO C-TBOPHJIH nJiaH no KO'l.-re· Ou TP·e6amr npnhu pjemanaH>Y onor ·nHTalba. 1ra Tep-eHy,. Te ·Jra.-Ko je 6n.rro JlHjermx ·Il1PJr.Mjepa Ha!PO'MITO y rpa;:~:onieua rr y noj:e.HumrM ·c.e.im'l.-ra; Kilo mro .le ceJio Ropa.Jb RO;J; Bp'!Kor, }LJI mrc.M_o ycroH!laiDy cbepeue rrocTnrJTII .n:,o6p-e, 1wryhe :pe_ay~T,ure. Je,:~;aH o.n: nemrsnx He.IJ;oc-raraRa y p ieiiielby ·ono.r ·nuTalba .1e H lHe,~~;oBOJbHa samr:re-· pecoBaHOC'I' 'naunrx ·C.HH,l{II:Ka-Ta. rraK.O na mnnriep y Ca:paj.eBY n:ua 'II-0; jenrrHHX ;pa.IJ;IIlfi(a 1~oj.e y' -dla.6p.:u:Ka)m pa.n;e 6e3 cbePei,Ie, a JW.){ O;rJ;JI-azeca- IIOCJia TIOHOBO je CTaBJbajy, ill-To -ce Tn~re o-rrn-c)feiDwBa-Ib<-1. JIWHa y naiiito•_i Peny-6,illllUI :.-.nr cMO· y onoi ro;r:~;nHII •omrcMeHn.riJI OK-o 100.000 ~CJI_ra. MehYTlhl.i TO mr..ie '{Crrjex liOK,ibY'IIIBO Hallie Opraumaai(II]:e Be<h BHme ·II<tP6;:J;He lW!l.CTIL ·:acene ·CY }fdeOBIIO rtpunm.e 'l·e-<mjenrnra, aJhl:f .ire .[(OitHM.ie !lOIIIJIO AO·· ociiiHl.Ib<l.. reqa.·jena 36or c.r1a6or 'Pa.n:a name opramr;3aun.i1~ no -cpeaoBnMa, a naPo•nno rro ~c·emo.m. Harrra opramraannja nnj.e· ce sa,rnnepe* COBaJia TIO,':{ I<aJ.~BJI•M illP•JlJIHKib,r-a J:l{KBH rroje;:J:lllfa JI~eHa, '.n;a_ JIH OHa, MOJr~e ocTaB•IITH rwhY sa. n-pnjthre pa;ra Te'raja, r::~;}e .ua oe:rasn ,njeny H11.J. Y,c:rnr_ieBaJIO Ha)I j1e- OITHC)felb"aBUH>e ~R·en.a •IW. IIQ je,.lllHlnf- P:1,J;IIHM a.R.Unia)ra. Ta1w j;e ua uar-pa;:J;IboH inY:.\I-CRe Irpyre CTp~--ra-K.rraJJ;aJD orrucMerbeU neJIIIKH 6poj :llyc.rr:nMaH·CKIIX JI-\ena.. Heru je c.rry'ltL.i n Ha. narparnon rrpyre BjeJJ~mra-o-Bocyr, r~j1e je ,Il;·Ocra JI~eua CeM6epJij.e uay* '-IH.rro "'IITa-1 n n mrca'llil.: IIoPe.,I:l Tom 6nJI-o je n ·C.iiY'Ia.iena ,11;a c.Y rro.;e~. ..::1HHe !J.Rl'HBHCTKIIlbe Oi(JlQ3Ii,TJe IIO Ryha)ra· li rioj-e;:uma:'IHO IIOytJaBU..JIE!' ~Rene: KacHnje ·cy ce '0=\ omrc:-.reH,euux :n~ena ·crBapao'le 'IMTaJia"IIi:e rpy~ rre .na KOjHMa ce .rrpoy-qasao .l.IaTepnja.rr ~ojlir je· ua;pO"fnTo nHTepe{',oEao-· Hame .;rwue. 1-'Inc.TIH1f ..'{a 6H ·GHo'I•O .IJ;·o6po )(a ce ,·aa meH'e PYKOBO;a:uoue 'IIITaJiatJKIIX rpyna ·O,':(PJiw.naj:y .rron.peMe.ffiH .ce·}LHJiapH -no na-3HIIM · mrraIDIIMa. l{OITKL1eTno MJrcmr:u O.u- ce 1-ra -ce.mma.pirMa MOrJrO u-vepal-)rr~, BaTH rrnTaThe peJWI-Ic·FPYIU~-nje rroJDollpJ-mpe;::(e, y.;:rora· nwme·r aeMJDopa.a-RIItJKor aa.zrpyrapcTBa ua cezry JITZC Ca;:t -oe .'uerroc'p-e_.'l;HO rrocraBJ.na aa.J:aTaK !npoytJaimHJa MaTep.n,la.-m -ca V KOHnPeca ffiTIJ. 0pramr3DBaJHI ·CMO ,I(OMahn'fRe u Kpoj:atJKe KYPcene sa ;rteHe n IWPHCTJI,lJII IIX aa 'rroJIHTIItJI\0 II ·RY,JITY·PHO ya_::l}maibe- <neHa., HHC'lofO £0. o.rpanH'nrmr -ca,_),fO ua TO ,:~;a .;tteHe y~m1w J<a.Eo ;:t;a cnpe::J.re an:-.mnu.v H ToMe ·CJIHtJHo, nero ·C·)fO yje;:uto o,:~;pn.mBaJiu H rrpei(aBaTha H-3 TIOJI;JIT;lf'l,KOr.mnBam IWKO Haiue a-e:Mo'be TaKa H lfHTaBor eBnieTa. 3a:riiM, npe.n;a~ BaH,e JI3 HCTOl::nde HOB ·o napol(noi Birac11rr, o HW· HTJ;•. Bn.;ro _i.e TaKimx:: ITPinriepa n;a. ·CY Jia ose TetJa:eBe ii:oJiaaiiv1e Jr-errnc:l.reue mene n _v_ TOKY KYPca -ce omrcMeHnJre ,IJ;a 6u Moue caB.nU.;:nnH .}rarepuj.aJ> xypca 1~0~•I-l' nx ie 3aJIHTep-ecoR,lo ..rrnTaH>RMa Ko:iLir he JWMaranr- aKTJIB1L\Ia npocnjeTHil:x BJiaC'I!ll liPYro Ba..JRUIO naTri.I&e .fe Pi1.Il ·PWHIIX . Te:rra ieBa. Mrr CMO O))l'<LUHi30B<l,Jill Te'lajene sa -cnpe:~:ralbe 31IMHHU.e JI TO IHajanme no De4.IIJMa_ Ycrd~Jlll[ C}IO -ocHryrpaTir -cna no-vpe6rra MaTePif.iamra. cpe.n;CTBa aa ThH-- xo:e _Jiecuemu P&.Il. 3·a PYKOBol)e.fbe TelJa.jemnm auraawnaJIH cuo .n;o6pe~IWH~ ~o:Ma;hHu:e napo-qrrro na rpa.I(a. Ha Tl!iM Te-<ra_jeaHMa ·CMO ogp:Ra: J3aJili n rriOJilfTlHRa ·IIP8.I(aB&Iba. ·Be,nrRJ-I .I(IW OBHX Te"faie:sa Je Y•CJTJf(} ,'lJIJI je 6n.rro JI ne~ocTaTaRa y TOMe -nrro IUO.i~.ll)fHe oprrammaurrje -rurc_y M3~-6paJie sa PY.KOBO,IJ;Iror:r;e rcme :tRel[e RO je uor.v u ·atliajy Y·crrocTa.surn Jra.J6mrmn lWHTaKT ca ""KeHaMa ·ceJia. · Mu_ CMO i~Hrjenrrr.rr.u "ja Hanr '1IJiali 11a l:I):{eoJIOillROM ys,.rJ;-tr-3albY .1r~ena YKJbY'lHMO ca nJiaJrQ'.M.·dmoaH'ra .n:a. 6:rr -naiiimr -.Ha_i6o.JJ:>-e .o6.u:Ime ~i uajJ6o.lbe- HatJuHe pa.n:a ritaKO 6a. ce .nomiTntm.o Y:3.I(Jf3aThe ceocitHIX ~t;eHa B'DI!DfJI'O IT.rlaHCKU lf ClfCT8·}Ia1'Cl\H.. 1 E_oca Hej0 1 B~fi:, 'JJlaH H3spliJuor O).J.6opa A¢1)1( 3a LJ.puy ropy. Ro.l( ua-c .ie ·naj.nehu -npo6~lf-eM a.Kr:r;H.J.a 'CKJ!Jla:Fba: cbe-peue. Hot. osdM: aa,.J;aTKY nama -opra.mraal(rria _ie P!1.IUIJia -Y -carmicnoc,:n Lii ya no:Moh. ocraJUIX MacoBnnx opromrsar(u.ia. AJTIH ·a6or LI-Ie,~~;onoJDiH'O·r, tueCJrCTeMa.T~ ?K'D! pa.n;a ca JIWHaMa ·6n.l!o ie rrojaBa Rao Jia II'PH1tkp y. YJUJ;:IIIbY, ,IJ;a. ·Je Je.I(arr .n:Ho Jr~eHa 'CKHHYO _cbe.TJei,Iy M nocmde Ire.rw,'LJUW JiaJia oJIOliOBoie· ·CTaB-11'0. Mn ·cMo 'I\.U.Cimj:e oa6mnnnje UIP,'JflliJIH 'PitemanaibY onor .npO~ 6;re-.Ma rJie.:t:a. ]yhn Y cbepeiJM ·c.MeT:!ny: oa 'ITOJIJfl'lf<.mo II Jr~eoJioillK:O ya,n;Haaine JIWHU.. ffliiJaihe -c~au.a <bel)eJ.Ie cxBaTRJiu .cuo .u xao Ba-mno rm~­ 'l'aiD~. ~.I( .R-Ojera. Y -@iaTIIpj MjepH 13U.BllrCII y,RJbY'HIBa.Jbe· :tR8-Ha-MYCJIH-MaH-_ lUI y·-rrpHBPea.v. Beh ·caJJ; anra. j:e~aH ;n:Ho lrycJimra.HRH rwje .cy ·CIWHY.Tie d:Jepeu.v :_a '3arroc.JHIJie -ce. Uooe.a •OKH,~~;ai-na ·dJepe:ue Ka.o BamuOir RYJT'I".YPHO-IWO-cB.ferH·&r mrnti-na aaiUa opramraa.rn~je. 'P.iem-a.BaJia -H npo6JieM .uenH('MenocTu. Ja fiy- pa;:r;rr 6oJDe JrJIYCTPai~H-je pa.l(a .lia TO-M JIOJbY IIaBe''CTJI <HeE-O.liJ-IltO-• ~wcba-Pa. Roil: Ha'c je ·6riJIO 19)46 HBII·IDCMeHirx ~ena, a y Te':Ia.jeB-lllra ,;e 6rrJio o6yxBaheno 17.307. Te"'aj je .ca .vcrrjex-o:M ·oaBp'IIIn,wo 14.029 -'I~:-ena. To·ana-•nr .I{a I-IaY oOrafte- jom o1to _5.000 .meua 1-wje fe :rwnpe6-noOIIHCMeHJ-ITH. To je Miroro tn: saXTJr.ieBa. o,n lllarrre .o,praHH3al(nje .aa.JMl YITopaH •Da,'l Ha Jl'Ol1JIYHOi\! JIIrJCBI{.I{il'])•a.JbY lliemrc,:Yeno.cTJL Ka3ah:v He'Ko.Jlli-Ko pnj1e-.m o "HrTaJia'I1\:HM rpyrraMa.. Y ·rro'tfe:r.r;y -lhHXoBa ·womnrpaTh-a aHe ·cy 6:uJie ·IliP-Jio _neJIJI:Ke lliTo je OTeJimBa,Jo J)<4[(. l!orwaie C:Y:o ·-nx ;pa3.pe..n;HJ.tH Jia Mmoe .rpyrre TaRo ,~~;a j,e y je,JJ;'Itoj 6u.rro OKYIIJbeHo 10~12 meua. Tro je ·c je,JJ;Jie C'Ilpane 6rrJio .l(o6po, amr c ,JJ;pyre ·crpalJe .taBno _.ce .-rrp06JieM. 'PY:rooso.l(rron;a "'HTa.Jia"'KJIX rp:vrra.. Taj rrp-o~ li.-rreM IIOKJ'lll~Ljur c:l.IO_ pu,tennrmr na Ta.j na-qw ·IIITO •OM-o -cBaKor ):[kcon;a. De.Ilon:uo ·o!FPJICaBa,TI:n ,cacTairKe ·ca. PY1WBOJJ:li'OU:rrMa. "'HTaJia-'IKHX :rpy.rra..,. .vrryhuna.;ru ux y na.n; n .Z(a.Ba.._i]H Jnr uaTepK_iarr I\0 in TPe6a .nipopa}jnBanr ua 'lrrra.TTa"IKIIM rpyrraMa. .i .n:a .J ,I �91 . '" eseHKa .. By j!:dli "I~·aH · ce.KpeTapHja.Ta.,r JJaJil'~or o)l,6.opa A~ )I( Cp_6nje. · Y Be3H· ca rpedJeparo:Y: ~~y-rapnue Jhy6o::.:mp'K.e· Tm.rllih· ocBp-Hyh;r .ce :Ha He>Ea n.IIraiba JtOja •ce O,IliHJOce- na axn;Hjy OIIHCMeffiaBaiDa y H-aJlO-UHoj Perry6J:ufJ.~H 0p6I:dH. ·.Ha.Ko je IT\O,n; Ha'c, rrpeua neJioTrryJUIM JIOJJ;a~Ma, Y O~OJ ·rO)l;MH!I. OIHfCMelD-BHO 150.000 JIWHa, ·nrraE .flHCMO :IIOCTHl'Jll! aa.n;oio.TbaBajylie -peayJITaTe, Ma·· p;a je :f{aiiia -oprau:u.aan;.n.i'a .r:r;py:mnJI.a ..IIplLJIH'{Hy· IIOMOh' 'IIj}OC:(leTHJIM· Q;p.raJIIDia narpo,n;He BJiaCTli. L{a --6H ,p.a,J; aame opraR:uaan;uj1e Y 6op6trr npoTJIB nemrcM-eHOCTn ,n;ao -6'oJ.be ,peayJI·TaTe Y Ji;J;jr}ioj iri,'J;IIHH,:!.·.rrponaraH,iJ;HO-XYJlTYPHO-IIj)OCBeTRa ceKn;nja ll'pll J'JiaBHOM' O,n;6opy::pa.ap.3.,I{IIJIH je :rro OBOM IIHTan.y· CBoj 'IIJiaH M J:lj)YJ.IlliJia tie IIOMO~ -cp·ecR.Ifil:' £i.,n;66puiMa II-PJI CTBWpa:a,y IDllXOBliX .I!IJia.JIOBa. flpO· ·.mJioro;:orimoa· rrpaKca-EaM j,e- no~a3iLJia .n:a.. k y- cpeaoBHL.\fa -r.L(e -ce x.arua <l:Pl'a.JrJiaaurrjra· .:3ri.JI·oiron:rra- rroc-Bri'JIYT .x :y,c_rrex. T-arrvo cy, ·na :rrpn:M:e·p _J.mora aaoCTaJia- ·exouo1rcxa ,c_e.l:i:a- _. jyroXCTO'lHe Cp-6lrje, Ca:m,ra.xa, Jlo.6PH'11Wr :II' RoCallili'1K6r cpeaa 'Kao II noje,n:una ceJia.··.sarra.D:-He Cp6Hje, yrrpxoc Te-lll1wha.Ma Ko.ie xa.Mo .rrocTo.k OCTBapu.rra "H n-pelralUUIJia llJia.II .()IIHCMelbanalba, .aa·ro III'l'ci · Je Ra.Uia ·OPrm;aan:Hira Ty o36HJKHO rrpy. ~Jia IIO.Moh, ,n:ox ·CY .1nrorrrs rPa.D:oom ·'1! opeaoBn 'y Ma'lmr -'H -liiYMa;:J;H.)H .a6o,r Maine .a.K.THBH·O<CTH JR6Ha D;O.IJ:6a.I(.HJIII ·y ITJiaHy. Ha.p·O"lHTo -•CMO 110 .·OBOM rrHTa:a.y nua.JIII _ycrrexa y ·D-HI]IM -Meo mMa r,ll;e ·CMO KO.pnc_TIIJIH JK-eHe R-Oje CiMO •'J)aHJrie HaY'lliJlli . _n:a· ':IHTajy ·H ..numy_ Rao aa liJHU.r~o y Cpeay Tfu'M:HaBClWM, ·r,I~;e -cy y. aKTill:Be aa orr.nclrelbanan.e ·YIIIJie :6a.m Te x._eHe. · Uoiiuo ce Me.IJ:OCTan;ll HaBe.,n:emr y ped>~pary o;:~;uOce II na Ha.III.r .Peny.6JII-lliy;· ja 6nx -ce ocnYJiyJia Ra. H·eJ:-te m>:vre cf>opMe oHamer :I\YJITYP--HO~-mpocnenro.r ;pa,IJ;a. Ha.1P!.LUIB;peu.rrj-a n Hajllp.rrcTyJIIa'llJilfja cf>oPM·a ;ztyJITYPRo-rrpoc~erli:or -.pa.IJ:a uefjy ·.m:e-rrw.m jecy ~nrra.Jra:'!Ke rpyne. II aKo .JfX Y OpOa)H .nocTojn BeJil{K.ll_ ~poJ, m:rraR. He M6~e.Mo -,peoh:JI )Ia · c-xo ID.RM:a o6yx1Bam.TI1r li~rrporte Mace x-wHa, 'il<i.TO ·nrro. rrncuo yMe;rre- .rrp3..Bn~o _'.n;a: RQ'PHCTlllMO 'IUTaJHll'lR.e- rpyrre, .a Jur ·J.raTepnj-a.Jr aa rrpropa;J;y amJe -6Jio HHTEjpecarr·.raH ·JI~eHalfa. 36or _Tora n·MaMo 1I!o-JaBY .ztEt-~.t:e- pa.zr '<JiiiTaJia'll·mx -'l1Pyua, RaPO'liiTO aa :spe-Me :noffiCK.rix pa.,t:tona·, orra,i{ao, a He· :rJie TiaR._ ·rr tiiOTII~YirO JIJ)ecTa.iao. ·Tft.Ro ]e, Ra Itpli:uep, y Roj.Bo.D:lmn mpe :JI(YlJeTRa: rro~cKHX· 'Pa..D:ona na 6.446 r·PY.na ·6HJro ··o6yXJJahe.rro 1oo'.ooo ~eRa, )];OK.. Je aa :npe~erihJfx -paJJ;cma Ta:j 6poJ 61i:o c.ne.n;err rr:ra rro· -~liOE:EilH:Y. ' Mel)yTILM, nrp.n,MemrJio_ ce ,i!;a· _i.e iPa.~ 'lJil:rioa.ira'EtrrX rpjJJa y Mece:r~:r JYJIY n _a.nry·cTY .n;o6p1o orr;Imeo' 6anr aGior Tor:_a mro je MaTelJH.1a.JI aa I:IjpO·· 1JaJJ;Y 6no Jr3a6p·aR >ra.xo .n;a j-e np.nmra.-qrro mene. OBo_ rroRa.'3}rje_ .n:a .~ro-­ .meMO H rrpeiW JI·fJTa. Ca .~eHa.Ma pa,I(<IITifl Ha. IbJIXOBOM: IIOJIRTH'IIWM Jl -:KYJITYIPHO·.mpOaneTJ-ITOfM Y3..IJ:Hq:aibY. . liOtpe.If; .D;ar-Ba.Iba ,60Jr.e -GMNKHIIe 'lliTa..rra.qRHM rpyna.M·a Rame ~eRe cbo;p-::i\m 'lll-ra.Tia'l!.RJiiX: ,11JJYJia._ Oue cv liL'C ;D;DJRaJie Ilia JIOJOY, ua Da.D:JIJWIUTY rr ·CJIH'lJio. 1mo, Ha· )JIPHMea>. Y llomapem-ty, l':vT.JiH. Jby6a-:mdH- n'll,u;. Y MaTa-pyruiwj Bll.lbH na.ma Qipran.rr-aanJr ja .j!e D.IJ:.p-~Ea:sa.rra 'IHTa.Jia"tn-te ~pyne -ca .'J:Ren-a:Ma Koje -cy ;n;oru.rre Jia "1e'IeiDe.. __ . Ha:-.ra ie vcrreJio .ua- .oxyrriDJo BeJIHK-n -6p·oj JIWHa ·-(}EO . name. op.raunsa.uRi'e nrp~KO npe.n;-ana.Ina no !06JiaC""IH sacnnT-a.IDa,, X;Irrrrjene, rrpaB-'lf:HX -HaYKa · .n I]Pe.Ko ·UOJI-RTH'llOI:X rrrpe.:r:~-aBa.!ha.. Ta:Jw· je y CTJeay MOlla· -ey ce aa -npe:~rr-e, JreTa cRarra.am:re H .rra- IIIHT·aJbY • :reH"U{Qld: .rr:pe,.n; V KOH'rpec RIIJ. 'IIPOII:[Jio Kll03 rrpe.IJ:aBa.lba. · 8.320 .me!lla .. ·Y Iq)a}J;OBHMa CMO IIPe.KO llOC8Jia. Y· BefiiiHR _MeCTa YCJieJIH .,JJ;a. D6YXfBa-TJIMO ·One meure xoj.e -ce Pf\-RH.te HH-CY 'JIHI'€1)}ecuxsa.Jie aa lpa.n; Acl>.ilt_. Y o:R.RIHPY -H-arne op-rmiJI.aau;a.ie· o,n:p·.m:aH je' HHoa -cel!nmapa aa I:Ijpe1'·c~nur~e, eeKperaJ)Je ,H D.KTHBJI-c·muune · ceJia· no opraRH3aiUIOHHM IIHTa-lhHMa. 3a-r1GJ cy qp'rarHUI30BaHn ceMrrnaon. ua KcdrrMa cy ~pepalj:ima.He lla'3He :y.pe.IJ:·6e; ~Max'eDH.iaJI ,ca II'iKOlillPeCa A<P.ilt Jymc.rr-aBHje oH ·Cp6rrje_ · }tao H -ce.MHHa.pH 110 mtraJf>y peaoJI}''1Hrie RoMJHJici>roip:M6Hpoa. l{a rro..rr;.rraruny ItaJitYJpe -cnaKo,n;HeB:fiOr mHBora meue y :a.eHo:M .,n;oMahtrruC"".r-f!.Y, ceJ.i. opraull)30Bafua iliiPO.ia"1iKnX Te'la..~ena. YII HHCM(} -;rwroo .pelm JIRmra· V'lllHHJie ,n;a ce(}CR.a JReHa 60Jbe y.pefjyje cBojy Kyhy, ,u;a ·-60JDe rrpnrrpeMa: jeJIO, .miaH· Ha 'l.Jic-rohY .'liM: r.ll3!B:liii, O.z:t;-tlo.o _1-e :rrpe):I'IBH,ll;eO JIH.-1 ce~rmrapa ·no OBJI)f 'IIHTafu·JiMa y TORY feceRH II aJLMe. PJiaBil'II O,!J;6~o- he -o_rm)y,Itwmr JIOMoh- op-eCltEir x rp'a.,IJ;-cxuM o~-6o­ i.Pl-IMa- -,n:a ItYIDYPHO·!JiPIOCB6T.H'lt -pa,Q BHIIIe II- llpaBtliJ1HH]Ie- :paannj,Y; ~a Olf rrocTarre CW-aKOJJ:-HBIBaii tKao .u: o-cTa~a ·Rarna 11Pa..Rca 'Jr .n:a- y Ir.era ynecy rurrne Jr,n:e.i-HO·TIOJTII'1'1I':II-tor ca,l{lpmil.ja. IImaTHhe rH J]poyqa:sahe :a.eroBe _·<bOlnre. Itaie ce !HI1 TEipeny :rro.iaBJbY.iY. A nornTo je aa rrpa"Br-warr iPa,;J; . ,xaroo oaa opramman;nci.Hu Tawo. n .RY.JITYP.HO:-IIPocBeTRii, nonpe6rro IIOJIMTII"l'KII Y'3.IfH·l'.HYT0 •p_vu\OBO.IJ:CWO, HaCTO_ja.he VJ;a. ,c_e Jr ·.n;a.Jbe 11a Tepeuy O,P· .l'aJIJ-rayj!y 1'311 ,ceoc<Ke cexperaoe, npeTce,n.Hnu;e ill aKTHBHCTRIIIbe · cel-HIRa~ -;pH ·riO Op}I1I~H311I~UOHHM 'If. TIO,lJ:HTli'll\.H:M ir.HTaThrHMa. - ·OJJra fJION>Barr,-•IJlaH _06Jiac-Hor· o,IJ.Oopa A4>)1(' aa· l(ocMeT. O;:J;Max no-CoTe •ocJio6ol}eH>a .aie.ne lliHrrTa;p.Ke 1ra Ro6:M:ery: YKJbY: ·qJfJI_e ·C.V- .ce y ·C·BO.~e o.pram:Ial1nnj~e. ·H C.&Oj:JL"-1 ;pa,n;o1r ,cy 'II·O,)LOrJre )(a ce ua:s.-p'me aa.J;m~n IKD.hr cy :rroCTan.lbemr JtaKo- rrpe4 ua.po)J;HY BJiacrr H Ha· ,p-O.l(UIDI dmoH-r, TaRo 1r rrpe,.::( narny o-nraurraan;Hjy. fio-qe-rKOM npolli·Jie ·m.D;mre JReJie llhnrra;rnte Ha RocMe-ry- JIO'le· -~116 cy .ua cK:.n:,n:a jy QJepeJ,Iy ua MaooBrurM ItO·Kd>-epemJ:rr.iaM:a ca. :K:ohrx -cy .c,,raJie Te.rrerpaMe n mrm:ra n.rra~l( HP Cp6:n:.i,e c . MOJI:6oM .n;a ce _..n:o-Hece Y'Pe.16a no _onO~-r_ JIHTa:a.y. Ha ocu?BV' ·IbJIXOBHX M_O.rr6u Hapo,n;na cKynnf.n;rua. HP 't·TJ6H-\Ie · je .n;Ou-CJia lJeaoonyn:u.io.Y -y xbfo i -ce -II031i;PaBJDa a:K-UH.itt ,.:rcen11. ·aa CE1f.r:t:albe cf>e;.peJ,Ie. Ta 1W3DJIY1(H.i.a. ;:~;aJia .~e illnnTapitaM:-a. semmv Mo.pa,~itv no):{PmKY.- M-el)YTJIM HeupnjaTeJb je iH.acToj-ao .n;a mTo · .Si!I'llie · o:ueTe ·OBY a:KI(Jijly, Te je ro:sppno ItaKo lie, To6o%e, .meue, xoje -Cili-H,n:aiy d:lep.er.ry on.m3mn y nojcKY; 1ra upyry Irr,n:. -3-6or Jianre 1l:e.l(oBOJb1Ie U:JtTIIBHo-Cnr, a IIO;:l; V"f:HT{aJe1f qnaE.Be -nerrpKja-reJhCRe IIP011aTaH· ,JJ;e,· •3-t:nore liiimrapKe cy IIOHOBO ·DT-it-BJI•'Ie cbepeJ,IY. Ty 'llpe6a 'Har.rra·OJ-ITJr .i(a cy- ·nprrJIIII-.0-M OK-H.IJ:a:a.a ·d>e.peJ,re jReHe H:auJIMrrJI·e 'Ra OTIIOP · RO.IJ: MYIIIJtapaun.. Hama je .rp-enrn.a uri'O cMo -a.Rl(-Ir.i•Y aa -crur,n:albe -d)ept}J,ra. .Bll11JJUJIH RD.MrraiD•CKH, .n_eo3H'Ba.Jm te '311 :rrpamrmw Rao uno c.v 1 Ma i, 8 Ma.p'l' i£r.n;. u mro nncM·O Y ·ca:rJiacJmcru .ca. Ha:poLJ:mnr. cbpowroM yrH. I(<lJIH na :..rymeBe n P·O.IJ:ll'TeJDe. .Ila 6IHniO 'HCIT-PaBJIJrui Y'-minene Tiponycre, .MJI CMO one rop;nne .ll'J).HCTYITHJie, JIIYPel{ OC'TaJIOr, H- JIOje.l(HIHVIIIOl-f pa.,uy C&- Jl'<elfaMa, TfuKO - ..:.1-a ie -cBaKit a.RTHBH·CTKmha- rrpeyae.rr-a o6aBe-a:v na pa)(M -ca: -.n;Be JIJJ:rr TlJH n::hmTal)"Ke . .n:a HX, v CTa..:mo:,'!I '])aa.ronony -ca ·H>JLMai y.6e:l)yje_. y rr-o--rpe.6y -CRH,n;au.a. QJepeJ,re. Hew TaRO CM·O opraHH30BaJie O.J;JI.it3a:rt eruma meua JI!lrn:T.a.-pinr xa rPaB:a, xo.te va oc-ra.rr•o .rroKa;ayJ-y jReHa.Ma. I~§UW ce crrpe. i �i Ma '3-H-MHH:n;a, .IWJeO Tpe6a RYhY OA-P-'~"aBaTH y ':iRCTOfur liT..'l. liTO ce 'Ilii'H~ n-O:Kp.H:Saiba, cfJeP.f:JlO'M MJia):{IIX ,D;eBOjMta, MH MHCJTIIIMO' ,!{a fie~W TO illiTalb6 MOThJI :pemiiTn Je.!J;ImO rrpe:rto [K.OndH;pexn:ui'.a .-ca IDHXO:&HM ;-,mj;ItRMa u y:a ,JIQo).f,Oh Hapo,zuror ¢PORTa, a6iannnaBajyh:u r:onxomn.l po~n­ 't-eJJ:JrMa slra"Ia.i <CKM!{arua cfJepeue. .,PeBOJiy~HOHllpHH, )J,eMOKpaTCKH H CO~HjaJIHCTH'IKH npeoopaJKaj Kojn je y TOKY HapO)(HOOCJIOOO)J,HJia'IKOf para " y nocJiepaTHOM nepuo)J,y H3Bpllieu y JyrocJiaBnjn cacrasuu je )!,eO OHOf peBOJIY~IIOH3pHOf COBjeTCI<O-HCTOpHCKOf 30MBaiba· Koje je noKpeuyro BeJIHKOM OKTooapcKoM co~ujaJIHCTH'IKOM pesOJiyU,HjOM." -! . (113 IlporpaMa I(IIJ) .,KOMYHHCTH'IKa naprnja JyrOCJI3BHje, Hep03)J,BOjHO Be •. 33Ha C peBOJIY~HOHapHHM MeryyuapO,l\HHM pa)J,HH'IKHM UOKpe~ TOM, fiOpHJia ce, OOpH Ce H oop.Hfie Ce 33 ja'lalbe ljlpoura Mlfpa, )J.el!,IOKpaTHje H COI.\HjaJIH3Ma." , (113 II porpaMa I<nJ) . ,Y ,yCJIOBHMa oop6e 3a H3rpa)J,Iby CO~HjaJIH3Ma y H3lUOj · aeMJhH KJiacHa 6op6a ·aaouJ.TpaBa Ce H. rpajafie _Cse JJ..O Kouatt-· He JIUKB~Jl.a.~nje eKcnJioararopcKHx eJieMeHaTa." -"" · (113 IlporpaMa KIIJ) . ,Hapo)J,HH. ljlponr JyrocJiaBnje jecre je)J,nncrseua oniUTe"· napO)J,Ha noJIHTH'II(a oprauu3a~uja, y Kojoj pyKolio)leliy y)m •. ~y I!Ma KoMyHHCTH'IKa napruja." . · · (lh II porpa Ma I( IIJ) ;,OcuoBu~ y Hapo)IHOM ljlponry JyrocJiaanje 011 yaeK je· MuJia Ilpo)lanosuli: PEct>EPAT 0 PA)l,Y CEKU,I1JE .,MAJKA 11 )l,ETE" I ITuralbHMa MajKe J:1 11erera nama opraHH3a~uja ce 6aB!lJia. MO)Ke ce peliu,.o)I.CaMor rwqerKa csora pa)(a. "Mu CMo Ha OBO ITHTalbe rJie)laJie K30 Ha ITOMOD JKeHU pa)IHH~ll y OJI· rojy !bene )le~e,Kao rroMon csaKoj Maj~u pa rrocrane JJ,o6pa HeroaareJbHU.a .H Bacmrral.IHUa cBoje ,neue, H Kao nyr aa rrpi!JialKelhe csaKoj u naj3aocraJiujoj u najrracusnujoj )KeHu, lheno rrpus,mqerioe na pa.r\ y .i!amoj opranusanuju. · 3a L(pyru cacraHaK l13BpiUHOr oJJ,6opa A<P)K JyrocJiasuje O,llp)KaH 6. arrpliJia T. r. CTaBHO je y JIY)KHOCT IJ:eHrpaJIHOM 0)(60py, fJiaBHIIM, cpeCKIIM H rpa)ICKHM OJJ,60p!IM3 )18 HaMeCTO..BeD rrpe)KIJBeJIHX CO~HjaJIH0-3,llp3BCTBeHHX CeK~l!ja O·ljJopMe ceK~IIje ,Ma jcKa u 11ere" KO je nMajy sa 3a)laTaK )(a cxsaTe y ~eJIHHII ITI!Tatbe MajKe II JJ,erera )Ia ux rrpoAy6Jhyjy H rrpy)Kajy ITOMOD y pa,lly CBOjHM OJJ,60p!IM3 Ha OBHM IJI!Ta· lbHMa; CeJIHMa H OCHOBHIIM opraHH3a~ujaMa CT3BJb€HO je ,y AY)KHOCT )(a craapajy aKrHBe no rroje)IHHHM rruratbHMa MajK"' H V ROHrpec u nparpa1M !Hallie ITa.pTIIje !IOHer na J(onrpecy, rro.usyKJIH cy, Kao Ba)KaH 3a)laraK KOjl! KIT no. ·CraaJha A<P)K-y, pal\ na DBHM ITHTalbHMa . , Y CBOM cpe<jlepary Ha V KoHrpecy KITJ crosopetm nAil:> )I( ,llpyr l(ap,lleJh Ka)Ke: ,Ail:>)I( MO)Ke H )13Jhe )Ia yq!IHH MHOfO Ha Mo6HJIH33UHjH )KeHa 33 H3rpa)J)by COUHjaJIH3Ma", a sa~ THM )laJhe KalKe 11a je A<P)K Ay)KaH )Ia ce napoqJ:Iro o6pana Ha jsaocra.na)HM H nacHBHHM )KeHaMa, LJ:a · HMa Hapoiii1TO B3)KHe 3a)laTKe na ceJiy. 6HJfO H OCTa-JJo: je)J,HHCTBO MaCa.'' (Hs IlporpaMa KfiJ) )J;erera·. V L(aKJie. y Be3H ca 3a.ua~l!Ma Koje je rrpe11 nac rrocrasrw KOHrpec KITJ rrura!he MajKe u 11erera Mopa.Mo 11aHac �95~ 94 CXB3THTH ITPB_~HCTBeHo K30 TIHT3Ibe tiHje pe~elbe ycJIOBJb3Ba> yJiaaaK :>KeHe y rrpHspel\y, y'<eiiine :>KeHa y ocrsapelhy DeTO- , ronHIIIFDer nJiaaa, ,u_aK.rre Kao rmTaHse yBJia"llefba :>KeHa v H3-· -. rpal\lhy coQHjaJIHaMa y Haiiioj aeMJDH. PeiiiasajynH oso rrHra!he MH HCTOBpeMeHO ITOMa:>KeMO :>KeHH )(a KOp!!CTH y ITYHOj . Mep!! CBOJY paBHoripaBHOCT KOjy joj )(aHac rapaHTyjy YCTaB. H 33KOHH Hallie HOBe OT3IJ6HHe. AKo peiii<iMo :>KeHH ITHTalba cMeiiiraja H o)(roja !heRe-. )(eQe, OHa ne 1100!1 y <jla6pHKy, crynHne y pe)(OBe pa)(HH'Ii<eKJiace. OHa ne ce TY H3rpaljHBaTH, H31\H3aTH ITOJIHTII~KH, KyJITypHo-rrpOCBeTHO 11 crpy'!HO, aayaHMane paBHorrpaBHo csa pa)(Ha Mecra Kao H lheH )(pyr, rrpeMa csojoj crpy~HOCTII rr CHOC06!!0CTH y pa)(y, a 6Hne HCTOBpeMeHO 1! MajKa II )(aBarn: aeMJhH HoBe -rpal\l!TeJD~ COI\HjaJIH3Ma. · He peiii!IMD JIH ro llHTalbe,_ je)(aH BOJIHK!l 6poj :>KeHa OCTane I! )(aJhe y KYDII, )(a O)(faja )(eQy II 6aill! CeJ 1\0MilniiM HOCJIOBHMH, HJIH fie ITOnll y· npHBpe)(y 11 ycJiel\ 6p11re o )(eQH II KynH aaoCTajarH Ha nocJiy, a )(eL(a fie liM aaocrajaTH 'J <jli13H'lKOM II 11CHXII'JKOM paaBojy, IIITO TaKOlje He CMeMO I\03BORHTII. DHTafua MajKe H )(eTera MopaMo TaKolje cxsarHTH H Ka<:> rryr npHJia:>Ke!ha :>KeHn H Ha ceJiy. To cy nHTaiua Ha KOjHMa lleMO noqeTH .)(a rrpocsellyjeMo :>KeHy ceJia, )(a je ocJio6a1)aMO pa3HIIX IIITeTHI!X npel\pacy)(a 11 cyjesepja. To cy rrH' Taiba. npeKO KojHx lleMo noqeTH )(a H3rpa1)yjeMo Ol\ >be.csecHor rpai\I!TeJDa coQHjaJIH3Ma. PeiiiaBalhy nHra!ha aaiiiTHTe MajKe H )\eTera KOI\ HaC" ce Hllje noKaaaJia 1\0BOJDHa rra:>Klba. 0Baj Ba:>KaH ceKTOP' 1\P:>KIJBHOT ITOCJia H!Ije I!Wao y KOpaK ca OITIIITHM pa3BO je;J Haiiie aeMJDe, HHTH e!I"<MorynHOCTI!Ma · Koje Ben ca)(a nocroje y Hallloj 3eMJhH. 3a OBaKBO CTalhe 38IIITI!Te MajKe. ll )(eTeTa BeJIHKa 0)\TOBOpHOCT na)(a Ha H3IIIY opraHH3aQHjy. Mil HHCMO yMeJie )(a yKa:>KeMo Hapoi\HOj !3JiacrH Ha ropyna. TIHTafb_a_ H3 Te 06JI3CTH, KaO lliTO cy CMpT'HO.CT Hallie )J.eUe,. Iwja je I\06pnM- )(eJIOM rrocJie)(f!I\a HenpocBeneHOCTH MajK!I,HesoJDe pa)(H~x MajKH ycJie)( He)(ocraraKa ycraHosa aa cMelliTaJ H O)lrOJ fhHXOBe .zxeue, HT,ll,., HRTH CMO Ce .l(OBOJbHO. yrropHOCTll 6opHlle 38 ;peiiiaBa!he OBHX HIITa!ha, IIITO je 6HJia 1\Y:>KHOCT Hallie opraHH3aiJJije. Hero TaKO MH HHCMO HaiiiJienpasH nyr aa peiiiaBa!he OBIIX nuralha I<poa pal( Hame opraHH3aQHje. OpHjeHT!IcaJie cMo ce Ha 6rsapa!he· jacaJia, o6,naHHlllT<l,. nopo.n.HJIHiliTa., q~KaJIHIUTa, qeKaomrua 3a MajKe!- H )(eQy '·!IT)(. II ce6H CTaBJhaJie ·Ha Teper BeJIHKY 6pHry OKO· Ha.l(p:>KaBalha osnx ycraH6sa, yMecro )(a CMO, nope!\ rorallirO 6i! HacTojaJie ·1\a BJiacTII orsope ose ycraHose, paaBHJie mnpoKy caMOrroMon Meljy :>KeHail!a 3a peiiialialbe osnx rrH-: Talha,' O)(rajajynH HCTOBpeMeHO KO,l( TiiX :>KeHa: OHY COQHja-' JIIICT!Iqi<y JDy6as · aa qoseKa, oHy 6pnry cBaKor 'lOBeKa 33: CBaKO )(eTe y Hamoj 3eMJhii, KOje jam HeMa 1\0BOJh!'IO KO~ Hall!HX Jhy)(II. ,llpym cacTaHaK Hamer H. 0. )(aje y TOM rrorJie,l(y rrpa. . BIIJIHy Op!IjeHTaQHjy Hall!Oj opraHH3aQllj!I. _ U:eHrpaJIHH o)(6op je TaKo!je rrocJie ,llpyrm: KoHrpeca A<P)K oa6HJDHHje rtpHmao yJia:>Ke!hy y rrpo6JieMe· )(eqje aaIliTIITe y Halllbj 3eMJhH H nomTo je )(06!IO yBH)( y CTalhe ,JJ;eqje 3all!THTe y QeJI!IHH, Il0Tpe6e KOje HaM sen )(aHaC Hac Melle :>Kl!BOT n rrepcrreKTHBa Hamer paasoja, Hajo36IIJDHnje Je ro rrHTalhe nocra_B!Io rrpe)( o)(rosapajyne pecope. . Kao rrps!I 3HaqajaH peayJITar osor Hamer pa)(a II Haiiier·.· yqemna y pewasalhy OB!IX nHra!ha, rroTrri!CaHa je rrpe nap· )(aHa Ype)(6a 0 jacJiaMa' H o6)(aH!IlliTI!Ma, Koja ne HaM 3HaTHO OJ13KlllaTH pal( Ha llOMOnH )KeJlll pa)(HIIIJ:!I. · OsoM' Ype)(OOM pemeHo je ITHTalhe KO je )(y:>KaH )(a orsa·· pa aBe ycraHose, KO je _)(y:>KaH )(a !IX H3.l\p:>KaBa II KO )(aje Ka)(pose 3a !h!IX. HapO)(HIIM 0)(6opHMa c'rasJDeHa je y aa,1\araK KO!ITpOJia Hal( rrpe)(y3eni1Ma, KOja cy 1\Y:>KHa ,1\a OTBO-• pe ose ycraHose. · Ho rrorpemHo 6n _6HJio MHCJIHT!I .l(a je ca. OBHM ra CTBap tBpll!eHa H )(a ne OTC3)( jaCJie H 'o6)(aHHiliT8 HHI\aTH y KopaK ca rroTpe6aMa pa)(HIIX MeHa. Ca)(a · TeK HacTaje 6op6a Hac :>KeHa )(a ce Ta Ype)(6a O:>KHBorsopn, jep cMo MH :>KeHe Ha jsHrne aaHHTepecosaHe aa, lheHo O:>KIIBOTBOpelhe. Y csoM rosopy :>KeHaMa pa)(HIII\aMa 1919 r. JJelhHH je pei<ao: ,MH rosopHMO )(a ocJio6o1)e!he pa)(HHKa rpe6a )(a H3Bpme caMH pai\HHI\H a _.Hero raKo oclw6o!)el:be :>KeHa -pa.l\HHQa MOpajy naBpiiiHTII caMe )KeHe_-pa)(HHI\e. )KeHe pa)(HIII\e Mopajy CaMe )(a ce_ 6pHHy OKO TaKBIIX ycraHOsa II T3 ,1\eJiaTHOCT :>KeHa )(OBemne .l\O norrryHe npoMeHe lheHor cTapor noJIO)!{aJa y Kal!IITaJIIICTII'!KOM 1\PYiliTBy". ,llaKJie rrHra!he jacaJia 11 o6)(aHnm-Ta sa cMemraj )(eQe pai\HHX :>KeHa y rrpsoi1 ·pel\y crsap je · pall:HHI\a, aJI!I IICTOspeMel:IO II Haiiie opraHH3aQ!lje,inpraHn3aQHje JKeHa H MajKn, opraHJJ3aQHje pa)(HHI\a II 6y)(ynHx pa.n;HHI\a. ,llpyr Kap)(e.ll> lj' I, I- I I' j, ' I �G7 / KaJKe y CBOM pe<jJepary na V I<:cinrpecy I<:ITJ: ,3a)J.araK je A<I>)K-a paslmjm~>e umpoKe !!Hlll\!ljaTime JKeHa Ha rmra!bll· Ma aallimre Marepe 11 ·,n:ei::(e. A<I>)I( rpe6a )!.a opraimayje 11 nOMOrHe pa3Bllja!be 'IHTaBOr C!ICT.eMa ITOMOflll pa)J.HOj JKeH!I 11 Majl\!1 a ro y Hajrelli!boj capa!J.'bll ca HO 3)J.pascraeH!IM o~­ raH!IMa, C!!Hil.l!Karl!Ma, UpseHHM KpcroM, npeKo nopo)J.!IJ!HmTa, caaeToBaJIYilliTA, aM6yJiaHTH, neLijHx jac.i:m, HrjJa.mnriTa, OO)J.aHllUJTa, Ce30HCK!IX jaCJ!!I, )J.e~j!IX Bprn/ia, ITO)J.!I3a!beM JJ:OM3fiB;HCTB3, o.JraKIUa:fheM .EQIBOTHHX ycJIOBa MeHa, OTB3M :paibeM M€H3H, IIIKOJICKHX KyXHfb3, aaje,ll;HMqKHX rrepHOHHII.3, 1JHCTHOH3 HTJJ;. HyJKHd je Aa Hallia opraH!I3al(llja JK!IBO yqecrsyje ua pelliaBa!by osor nina!ba, 1\8 yqecrsyje y nJ!aH!!p8IbY MpeJKe -oB!IX ycnHoBa, )(a noMaJKe pai\Hlll\e y nocrasJba!by Ib!IXOB!IX aaxresa npeA ynpase npel\yaelia, )(a npe)(J!aMe H. 0. TAe rpe6a X!ITHO orsapar11 ose ycraHose 11 )(a liM noM8Me .. ·npn orsapa!by ncrl!X. MopaM jorn OB!J.e cnoMeHyTI! )(a ynope)J.o ca HallioM ·6op6oM )(a OCJrOOO)J.!IMO pai\HY M~jKy 6p11re 0 IbCHOM )(C· rery Mop8.jy !!!ill 11 H8rna nacro jmt.a )I. a je ocJ!o6o)J.!IMO Oil. .!J.OMali!!X noCJ!OBa. H8 llaMa je )(a yrnqeMo np11 TIJI8H!!pa!by· napoi\HHX o)J.6op8, )(a ce npei\BHI\e n rnro. npe oraope nepnoHlll\e py6Jba, KpnaoH!I.I\e py6Jba n O)(eJ!a HT,l\., ,11a ce noKJIOHH -~Hill€ IT3JKlbe .ll.PYiliTB€HOj HCXpaHH, M€H3aMa, MJieRapaMa HT,l\. _ ' · · 0,11 )J,pyror KoHrpeca JKeH8 JyrocJ!aBnje Hallie .oprimnl(llje cy HMaJ!e npHJ!I!qHo ycnex8 Ha pernasarny TI!!Ta!ba MajKe n ,11erera. Ja liy ce OB,l\C WOII,PHYTil Ha pa,11 HarnHX opr8Hll38I\HJ8 Ha OBHM nHTa!bnMa y npocJ!aBI! ,11eqje He)(eJbe I! npnnpeMaMa aa JICTOBaJ!IlrnTa y OBO j TOI\l!Hll. OsorO,l1IIrn!b8 )(eqja He)(eJba l!MaJia je 1\0CTa He,l\ocrarar<a, Ha Koje ce MopaMo KpllrllqK!f ocapnyrn pal\li CTIII\a!b8 ncKycralla 38 -nocraBJb8Ibe )(eqje He)(eJbe y li!JYiioj ro,l\HHII. I) Y caMo MnoqeTKy HanpaaJbeHa je rpellil\8 THMe rnro je )(eqja He,l\eJba paa611jeHa. Y Mai<ei\OHlijii 11 EocHII n Xepl(eroB!IH!I OI\PJK8Ha je )(eqja ne,11eJba 0,11 6 ,110 I3 jyHa, a y Cp6IIj!l, XpaarcKoj II CJ!OBeHlljll o.)J. 20 1\0 27 jyHa, )(OK je y UpHoj ropa O,l\pJKaHa Ol\ 24 j:jo 30 jyHa. Oao paa6nja&e oMeTaJ!O je nponaraHAY )J.eqje He)J.eJbe y ri,eHrpaJIH!IM .J!licroBHMa li Ha pa)J.Hjy: l(aKO cy !ICTOBpBMBHO BO~eHe H /\pyre KpynHe aKI\Hje, Kao Ha npHMep ynnc aajMa, y JIHCTOBHMa ce HHJe MorJ!o A06Hrll norpe6Hor MeCTa 11 )J.eqja HC)J.eJba ocraJia je rrpHJ!f!qHo Heaana}KeHa, a Harn "eHrpaJ!Hli nJ!aH nponaraHAe ocrao je HeocraapeH. · 2) HH UeHrpaJ!HH, HH rJiaBHll o)J.6opii Hucy IIMaJ!a )1.0BOJbHO yaH~ a y TO, KaKo TeKy rrpHnpeMe Ha ~repeHy, HHTH Je yKaaaHa Ha speMe norpe6Ha noMoli repeHy. fJ!aBH!I 0)1.60pli yKa3HBaJIH cy TIOMO!i repeHy npei<O TIHC3M3 li 1\HpCKTHBHHX' qJiaHaKa y J!HCTOBHM3 H TO npHJIH4HO )\Ol(K3H, a KOHKperHO TIOMOll Ha repeHy yi<a3aJ!e Cy CaMO XpBaTCKa 11 CJ!oBeHaja. 3) Hajaetm He)J.ocraraK opraH!13al\!lje )(eqje HeAeJbe je y TOMe, rnTO ce 1\0TIYCTHJ!O ,n:a ce ITOHOB!I npOlliJ!OrO)(Hlli!ba rp·ernKa, !l~ Aa ce np11npeMa noqHe !J.Ol(KaH. 36or rora HHje )1.0BOJhHO IITijlOI\HCKYJ'OBaHa TIOCTaiBKa )J.eqje HCI\CJbC. }J,eqja HeAeJba y aeliHHli peny6J!HI<a Hllje nocTaBJbe.Ha Ha 6aan npo6JieMa )J.eqje aallirnre peny6JIIIKe. IIIa6J!oH Ol\ npOlliJ!C ro,lll!He yaeo je Maxa KOA selinHe o,116opa y rip)lnpeMaMa )J.eqje He)J.eJbe. Tai<o ce )(ecnJ!o, Ha np11Mep, )1.8 ce ai<I\IIja i<oja je J TO )1.063 BO~eHa 01\ HapOI\HHX BJiaCTH, 6op6a npOT!IB )J.Cqjf!X npOJ!IIBa, npHXB3TH Oil. aeliHile o)(6opa aa npocJ!asy I<ao DCHOBHn 381\araK )J.eqje He)(eJbe. Oso HaBOJJ.HM I<ao npnMep, )!.a ce 0)(6opu aa npocJI8BY Aeqje He)(eJbe Hiley rwaa6aBHJ!II CBIIM npOOJICMHMa )\eqje 3arnTHTC Ha CBOM repeHy, Hai<O THMe He JKeJ!HM )(a yMa&HM aHaqaj 6op6e nporns )J.e4jax npo.nHaa, Koja nMa 33 H~rny aeMJbY orpoMaH 3H848j, jep je TO HCTOBpeMCHO 6op6a npOTliB. CMpTHOCTH Hallie )\Cl(C, I<Oja je y Harnoj 3CMJbH BeOMa BeJIHKa II qHHll je)(all 01\· HajaKTyeJ!HHjHJ> rrpo6J!eMa 3ApaacTBeHe aarnrHTe Harne 1\Bl\C. YcJIC!J. cs~ra osora )leLija He,IJ.e.lha HHje ,IJ.aJia HH ose to,l.(HHe oHy O'-IeKHBtLHy III3p0JIHKOCT, HHje 33XB3THJia OCHOBHe npo6JieMe )l.e•rje aallirHTe caaKe perry6JIHKe, n Hnje I!MaJia yrnl\aja HH H3 -pa,U Harne opraHH33UHje, H3 OBHM IUIT3IbHM3,. K30 HH Ha pa,n: HapOJtHe BJI3CTH H OCT3JIHX M3COBfH1X OpfaHH3UHja, KO-· JIIIKO je MorJ!a HMaTH )!.a je Ha speMe 11 COJili)J.HHje rrocraB.JDeHa. Ho II nope~ Hase)(eHnx He)J.ocrara!(a )(eqja He)(eJba HM3J!a je OBC rOI\HHC II I103!1TllBHIIX peayJ!TaTa y pa)J.y Hallie opraHH33UHje Ha IIHT3I-bHMa MajKe H )l€T€T3. I) Cya6nja&eM cMprnoccra Harne !J.Cl\e noaa6aBHJ!H cy Ce CBH Haiiili 0)(60pH H y TOKY )(eqje He)\CJbC, y pa3HHM <jJop- �98 MaMa IIOBeJU! cy 6op'6y IIpOTHB OB6r HajKpyn·HHjer rrpo6JieMa 11eqje 3a111THTe. . . ·TaKo je OL\pl!WH.O HH3 rrpe,!1aBa>ha 0 6op6~ ~pOTHB L(eqJHX: rrpoJIHBa, o He3H OL(ojqaL\H HTL\. Y XpsaTCKOJ )e Ha rrp. o,!1p:>KaHo 3.450. osaKBHX rrpeL(aBa!ha, y CJioBeHHJI! 486, Y M~­ KepoHHjH .''310. · Oi1p>KasaHH cy ceMHHap!i ll KpaTKI! KYP~­ ceBH 3a MJiaL(e L(eBojKe. 11 rrpe,!1aBa!ha H ceMI!llapH H KypceB!1 ca HHTepeCOM cy rrpafieHH 0,!1 :>KeHa. c)JopMHjiaHH CY 3KTHBH 3a 6op6y rrpoms ,!1eqj11x rrpoJIHBa, <jlopMHpaHe cy eKI-me 3: onJiasaK Ha ceJia H H3BpiiieHu MacoBHH rrperJI~}!H 58 ca JeBHMa H rpa,n:OBHMa IIOKyiiiaJie cy opraHHSOB3TH )l3 1KeHe KOje jolll Hiley YKJDyqeHe y npOH3BOJ11hY qysajy 11eu:y pa)(HHX MajKH. Hapo~uro )(o6ap pe3y.nrar IIOCTHrJJe cy y OBoMe . L\pyrapuu:e 113 XpnarcKe. 0He cy y TOKY )(eqje He)(eJDe ycrreJJe )(a y rpa)(OBIIMa o<jlopMe 208 raKBHX aJ<THsa ca 739 )I{OHa, a y cpe30BIIMa 84 aKTHsa ca 347 )!{eHa. Ma)(a 1\pyrapuu:e 113 IJ:eTHI·ba Ka)l{y )(a :JKeHe KO)( lhHX He IIpHXBaTajy pa.~o osaj o6JIHK IIOMOnll pa)(HHM MajKaMa, rrpHMep Xpsar- crrposeL(eHo cy 6pcilllype n <waHI.(H,'Kojrr cy rrpopal)HBaH!! 11a qf!TaJiaqKHM rpyrraMa :>KeHa. Oso Hll.je cacBHM rrpasHJIHO. 4HTaJI~qKe rpyrre He Tpe6a 11 a CJJY*f' 3a rrpopa11y osaKsor MaTep>rJaJia_ Osaj MaTepHjaJJ Tpe6a qHTaTI! Ha aKTHB,HMa >KeHa KOJe ce 6a 8 e THM nurarrviUvia, Kao 11 Ha _cacraH~HMa ca MJI3AHM MT:r K~Ma). DpHpel)eHe cy cTaJJHe H rryTyjyhH, 3,!1paBCTBeHe "~= .no:>K6e (13.y CJJoBeHHjH, I IIYTYJyha y CpoHJH, I! I Y MaKe J(C>hHjH), seoMa )(o6po rroceheae OJ\ JKeHa. ,[LeJDeHe cy Ha-. rpa)(e MajKaMa 3a )(o6po O)(HerosaHy )(el(y H ":aJ~aMa ca MHOro )(ei(e. Ha• IIHIII(fljaTI!BY )l{eHa OTBOpeHO ·. ]0 Y TOKY JI,eLije He,n;eibe HH3 ~aBeronaJIHlliTa sa .rr.euy", TaKo ey Ha npH-_••cp y C;~oseHnJ·II OTBopeHa y TOKY )(eqje He)(eJDe 32 osaKBa "· , caBerosaJiiurna. OrsopeHe cy qeKaoHHUe sa Ma ]Ky··. II )(01'0' _ ( y CJJoseHIIjH 6, y BoeHl! 11 XeprreronHHH 2), Beorpal\ )e o6p~­ THO rra>KFhY H Ka)(pOBHMa KOjl! pa)(e y yqaHOBaMa L(eqje· 3all1Tf!Te. y TDKY 1\e~je He)(eJDe Ha _J3BHHM KOH<jlepeHI\I!JaMa. IIOXBBJbeHO je !! Hari!i!,.l)eHO H~3 H3j60JDIIX HeroBaTeJb!1l(a I!· sacrrl!ra•mua Koje pa)(e y )(eqJIIM ycTaHOBaMa y Beqrpal\y. 2) y roKy )(e'Ije He)(eJDe o8611JDHO ce rrpHlliJJO pelllaBalh:. rrpo6JieMa 36pHinaBa!ha )(eue pa)(Hl!X MBJKH. 0TBOpeHe cy Y rroMoh .)KeHa o6.aamnrna :H 3arroLJeJio ce ca rrpHrrpeMa~a 3~­ oTBapatLe jacaJia n o6)(aHIIlllTa y Bl!llle rpa)(osa II HHI\Y-· CTPIICKHX 'l.(OHTapa. IJ:pHa fopa je CITpOBeJia 3HKOTY rrpeKO lKeHa H )(06HJia rrperJie)( r)(e cy rrDTpe6He ose ycraHose. UTTO tie :RoM T.PH )I{CHe. cy ce pa)(o, npHxsamJJe ocnoco6JDaBa!ha Hrpa,lHlliTa 3a )(OUY KaKO y rpa)(OBHMa TaKo II Ha CCJIHMa. Y TOKy )(e~je HeL(eJDe OTBopeH je HH3 OBaK&II]( HrpaJIHliJTa. .y XpsaTcKoj je · Ha rrpiiMep OTBopeHo 135, y CJioBeHHjH 39. ,I:Lpyrap1111e H3 ceJia 1\ymHe ca rroHocoM Ka)l{y. 1\o)( Hac BIIllle MajKe He rpa)l{e )(eQy no YJIIIU:aMa, jep 3Hajy r)(e cy. Csa cy l!a )(e4jl!M nrpaJIHlliTHMa. Dope)( rroMC)fiii MajKaMa rrpeKo yCTaHosa rr nrpaJiumra, Hallie l\pyrap11u:e, Hapo•mTo y HH)(ycrpnjll _pa3snjeHIIM Kpa- oBaKB.HX M3coBHHx nperJie)l.a JJ.eue. lllraMnaHe CJioseHHjH je ,Ha rrpHMep opraHH3osaHo 11 ycnexo~vl ,IJ.eue. 99 joj cana noMotm :Ua yTHlJe Ha rrocraBJb3lhf: rrJiaHa rr~a~. BHJIHe MOOH{e OBHX ycTaHoBa. Pa)(HHM 331\pyraMa rrpy)!{aHa je ITOMOh rrpll OTBapa!hy C030HCKHX 06)(aHHlliTa. Ta~ocy Ha_ rrp!!Mep, y Bojso)(I!Hll oTBopeHa 44 ce3oHcKa o6)(aHHli!Ta Y pa)(HI!M 3al\pyraMa, a Ha ]\ocMery caMo y Cpe3y rpa~aH!I~~ CKe noKa3yje na Ce Ha oBoMe· Mf!oro YlJHHHJIO, ,na ce MO:tKe OKYIIHT!l )(06ap )(CO >KeHa Ha OBoM 3a)(3TKy, a THMe rrpy)KilTH n .036HJbHa noMoh MajKaMa Koje pa11e a HeMajy r)(e )(a CCTaBe 1\CU:y )(OK cy Ha JIOCJry. 3) Y T\JKY )(eqje He)(eJDe 01\PH,aHo je Hfl3 POI\HTCJDCKIIX CaCTaHaKa Jf3Me~y H3lliHX 1\pyrapiii(a H IIHOH!lpCKHX opraHI133IIHJa; rrpHpel)usarre cy 3aje)(HH4Ke rrp11pe)(6e,. rrocete 6nocKorraMa, saje,n:HHqKH HSJieTH; Y3HM3HH cy naTpoHarn I HaJJ; ceoCKIIM lliKOJiaMa. ]\po3 cse ose <jlopMe rrpo)(y6JDHBaHe ·cy Be3e 1!3Mel)y Hallie opraHH3a!(IIje, lliK,OJie, H IIIIOHHpCKe Op- I raHH33UH je. I 4) Y TOKY L(eqje He)(eJDe )(OlliJia je OIICT )(O 113pa)l{aja 6pura )l{eHa 3a )(eu:y. 6e3 po)(rrTeJDa. DocennsaHn cy 1\0Mosn H Y31!MaHII rraTpoHarn Ha)( lhHMa. DoKJJO!heHo je rryHo rra:>Kihe II 1\0I\H no)( cTapaTeJDcrno!\!· BaH )(DMOBa. TaKo cy 1\pyrapHu:e H3 BacHe n Xep!(erosnHe rrpoHali!JJe 90 6oJDnx CTapaoQa 3a osy 1\ei\y, a capa)(lhOM Hapo)(He BJJaCTn n )l{eHa, rrpeKo 600 ose 1\0pacJJe )(el.(e yrrynerro je y IIIKoJie n rra ii il f ' i I I~ 3aHaTe. 5) Jl.e'fja~ He)(eJDa n ose ro)(HHe 6IIJia je pa)(ocr Harne )(el(e. Ha oBoMe cy Hallie 1\pyrapHu:e n ose rOI\IIHe rroKa3aJJe MHOrO HHHI(HjaTIIBe.. ,[LaT je HI13 HOBilX <jJopMI! pa)(OCTH Kp03 KOje je y MHOro CJiy'fajesa )(3TO MOCTa H BaCITIITHoj Ca)(p)l{llHlL Tafo cy Ha IIpHMep opraHH30BaHH•y MHOrHM MCCTHMa 1i i !I i ·- �100 !OJ H3JleTI! Ha"HCTOpi!CKa MeCTa Ca 6op~11M3 KOjH cy ITp1143Jll! 11cropujy rora Kpaja, JioropcKe uarpe ys Koje cy MajKe rraJIHX 6opaua H .Popii,H rrpnqaJIH o 6op611 Hanmx Hapo,Qa, o xepojcKI!M ITO,QBH3HM3 ITOje,QHHHX H3UIHX JbY,QH ll ){(eHa. Ba:HI:Ho je no,Qsyfm ,Qa je ,Qeqja He,Qe.Jba ,QaJia rr HOBHX <jJopMI! pa,Qa na OKYITJbalhY nacuunux H saoCTaJII!X MeHa. HanoMeHylieMo je,QaH Jierr rrpnMep. Y ceJio KpniKo, aKTHBHCTKH!he A<P)K ca MeAHl\HHCKOMceCTpOM nocernJie cy ,Qo ca,Qa rracusHe MeHe-MajKe, rrpyMHJie HM caBer 'KaKo ,Qa neryjy csojy ,Qeuy, u 3aHHTepecosaJie ux sa pa,Q Ha miTafuHMa MajKe H ,Qerera. OcspHyliy ce ca,Qa raKolje Ha pa,Q Hanmx opraHusaurrja Ha ITOMOn HapO,QHOj BJI3CTI! Ha JieTOBaJIHUITHMa y OBOj ro.LlHHH. OBe ro1mHe .liMaMo Bp.no Jierrnx npHMepa capaJUhe Ha- ll!HX ,Qpyrapnl(a Ca OpraHIIMa HapO,QHe BJ13CTH Ha OBOM ITII731-hy. HMaMo npHMepa BeirHKor 3aJiarai-ha Harnp,:x JJ.pyrz.PHUa Hapowno y JioKaJIHHM' JierosaJIHUIT!lMa. TaKo cy Ha npllMeP MeHe 3eHnrre norrryHo onpeMnJie Jie'rosaJIHUITe y HeMHJmj, ITn:ijMHJie ce naTpoHaTa HaJJ. fhHM H craJIHO o,n:Jia31lJie ua ,Qo6posoJbaH pa,Q y JierosaJI!lll!Te. Y ceJII!Ma Cp6uje y KyhaMa ,Q06pux 3KTIIB!lCTKJlfua JieTOBaJIO ·je 4.000 ,Qerre 113 )lOMOBa. ··~ Ho 6!lJIO je 11 os6HJbH!lX rpeuraKa ca Haure crpaHe KU,Q ynyfmBafba MeHa Ha ,Qo6posoJbaH. pa,Q y JierosaJI!lUITa. JierosaJirrurra cy y MHOrHM cJiyqajeBHMa nperprrasaua ndMoliHHM ,Q06pOBOJbHHM OC06JbeM, TaKO ,Qa je Haura ITOMOn ITOCT3.13 CKYITJba Herb ,Qa je nJialiarro oco6Jbe. HMaMo rrpHMep ,Qa je V je)(HOM JieTOBaJIHillTY Ha 600-,QC[\e, IIOCJiaTO 200 )(06poBOJbHOr oco6Jba. Ose ,Q"pyrapurre cy ycJie,Q onopryHI<CTH4Kor CT3Ba HalliHX O,o;6opa KO_iH cy HX CJI3JUI Ha pa,n; JIHlliT3 CXB3THJie CBOj' O)J,Jl333K y y JieTOBa- JTeTOB3JUU11T3 K30 CBOj JIHlJ- Hil 0,1:\MOp, a He K30 CBOj 1\0DpllHOC Hacrojarhy H3UIHX BJ13CTH na _IIITO surne .rr,eue li,HjaJIHo CT3Paihe O)J,p)K3HOM 5. 0. M. J.(OHeT je 33KJbVti3K .Ua v ce y HAyfioj ro,Q!lHil- 3·aae,Qe no Morylicrsv CBHM ·JierosaJIHU!TI!Ma casesH_or H peny6JIHqKor 3uaqafa -nJialieHa pa,Qua cHar2 ' Osu Kpan<H ocspru Ha ,Qeqjy ue,Qe.Jby ll Hall!y noMon JieTOBaJII!IllTilMa y OBOj fO,QHHH ITOKasyjy ,Qa je H3Ill pa,Q Ha ITilTaH>nMa Ma]Ke H ,Qerera y pas.zio6Jby OA ,Upyror KOH. roeca )l(eHa JyrocJiaBI-Ije JJ.O JJ.aHac nMao nosHTHBHHX pe-· 3YJIT3Ta, 3JIH HCTOBpeMeHO H 036HJbHHX He)l;OCT3T3K3 H npo- nycra KO je MOpaMO OTKJIOHHTH y HaUieM. ,Q3JbeM pa,Qy . : nomro HaM ,QO ,[("HaC .HHje,QaH fJiaBHH 0)(6op Hl!je ITOCJiao nsseurra j no OBOM ITI!Tai-by, orpaHnqnny ee rca 1!3Be: illTaje KOMI!CIIja KOje cy 061!Jia31!Jle JieTOjlaJIHUITa ll Ha HCKa3e npercraBHl!UITasa peny6JI!l'lKHX MllHHCrapcrasa cou:ujammr CTapalha Ha cacraHKY y KoMHrery 3a corrHjaJIHo .crapa!be O,Qp){(aHOM 5 0. M. I1 caMo 3a csojy ,Qerry 3a6opail:n;aJie ,Qa rpeGa ,Qa 6y,Qy MajKe H cuoj ocraJioj ,Qerru Ka,Qa cy ce npuxsaTuJie TDra nocJia. l·i3 csux ouax pasJiora. Ra cacTaliKy y K OMHrery sa co- nornalbeMo Ha Jierosa!h~. Ha pa)l cy yrryhrrsaHe n MajKe ca ,QerroM Koje cy y ce6HqHoj 6pu3a 3aro j~ norpe6ao CJienelie: I) y'\BPCTHTH Hallie CeKrrHje H ,[(3TH HM nyHy Ca,Qp)KHHY pa_na. 2) Hallie ceKD.Hje Tpe6a )\a Hanpa!le KOHKperaH nJiaH csora pa,Qa H ,Qa ra pa~uujy Ha Meceue, ue,Qe.Jbe, ,Qime. Hu!e,QHOJ 3K.UHjH He rrpHJia3HTH npe Hero IUTO je npO,QilCKYTY· JeMo H nocraBrrMo IIJiaH.- TaKa :tieMo ·H36et:ni: 1ta saKaCHHMO ca npHnpeMaMa H ,Qa joj ycJie,Q rora npul)eMO nospll!HO. 3) illHpOKO p33BHTH CT3JIHe ll UOBpeMeHe 3KTI!Be )KeHa no pa3HHM rrurarnHMa MajK~- n )J;erera,- Kao mro cy 6oara _o TPYAHHl\H, o npaBHJIHOj Hesn ,QeD.e, aKTHBH sa 6o.Jbu pa,Q ycraHOEa sa s·arnnnv MajKH rr ,llei.I,e, aKTHBH sa ocrsaperhe HOBHX YCT8HOBa HT,!J.. Bd)J.efn:I rrpH TOMe DRLIYH3 )la 8KTHBH ·Hacrajy Ha ocHoBy norpe6a repeHa, Ha ocrrosy Koje HYMHo rpe6a pell!uru. npo6JieMa 4) norpe6HO je OCTB3pHTH jour 'IBpruny Cap31lfbJ Ca HapO,!J.HHM BJI8CTHMa H M8COBHHM opr8HiiB8UHjaMa Koje ce 6.aBe OBHM ITHTa>bHMa. Harne opraHH3aiJ,Hje AYMHe cy nocrasJbaru o6pasJioMeHe npo6JieMe MajKH If ,Qerre Koje rpe6a pell!HTI! ll ynopuo Hacrojarn ,Qa ce u YAPYMeHHM cHaraMa pell!asajy cua osa nl!Ta!ha, rnro lie ,QaTH MHoro 6o.Jbe pesyJITare y pam:· ,Upyrapuu:a BaH,Qa HosoceJI je jyqe o6aseCTHJia nJieHyM lie ce Ha HHHrrHjamsy U:eHrpaJIHor o,Q6opa A<P)K ycKopo <jJopMnparH npu KoMHrery sa corr!ljaJIHo crapaFbe caseT 3a salllrHry Marepe H Aerre, Koja nMa sa sa,QaTaK ,Qa ce 6asn }\a I �!02 . io3 33ll!THTOM MllTepa H .nel1e y l1e.JIHHH H ,l(a KOOp,l(HHHpa· pa,l( CBHX pecopa H C,BHX M3C6BHHX opraHM33'tJ,Hja H3 TiliT3I-bHM3 MajKe H J(erera. · fJiaBHH o.n6opH 6H rpe6aJio .na .na.ny rrpe.nJior .na ce osaKBII CaBe'ril <jJOpMIIpajy H ITpH peny6JIH>IKIIM MHHHCTapCTBHMa. cmurjaJIHor era p3Cbj3, a Hallie ceKuHje rpe6a .na rrprrKyDJbajy MarepHj3JI IlO oBHM IIHT3Ih!IM3 H JJ.ar ITOMOfHY H3rneM rrper.craBHHKy y casery ,na Hf:l speMe nocra~JOa H3BecHa rrHTaEba !! y~eCTByje y EbllXOBOM peiiiaBaEby. Kao Herrocne)J,He 3a,n;arKe KojH ·croj'e rrpeJJ. Hawml'f ceKUHjaMa ,MajKa H ,!(ere" ja 6HX rrocraBHJia: 1) JJ:a CITpeMe MarepHjaJI CBOjHM O,l(6opHM3 Ha OCHOBY I<OjHX Jle. ce rrp3B!IJIHQ.i H Ha BpeMe YTHII;aTH KO,l( O,l(fOBapajynHX pecopa y · Hapo.nHrm o.n6op1IMa H MHHHcrapcrBHMa Ha rr.naHHpaEbe. qeKaJIIIIIITa sa rpy,l(He lKCHC, ITOpO,l(HJIHIIITa, Ca-. serosaJIHWTa, nelijHx jacaJia, spn-dla, MJiellHHX KyXmba, ,n:etijHX 3M6yJiaHara, "LieKaOHHU3 33 M3jKy li ,LleTe, IIIKOJICKHX KyXHEba, rrepHOH!!l13, KpnaoHa, MeH3H HT,l(. Ha I!JiaHHpaEbe crpyqHIIX Ka.nposa sa one ycraHoae Kao n paaHHX norpe6a sa .neuy H rpy.nHIIl1e. • 11croapeMeHo paaanjarl! 'I!!Tasy MpelKy OHe 1\HpeKrHe rroMofm MeHal\H\ Ha peruasai-hy OBHx· rrurama a 3aro rrPeHoCHTH lfCKYCTBa ITOjC,l(HHHX KpajeBa !I 3KTHB3. 2) HanpaBHTH ocspre Ha J.lOca.naiiiEbH pa.n Ha s.npaacrneHoM npocnelinBatby II noMofiH Majr<aMa- .lla npaBHJIHO BaCTillTBBajy CBOjy .i[Cl1Y, a Ha OCHOBY T.Ora Haj.i[aJbe Y poKy o.n: TPH He,UeJbe, y capa.)J.I-hH. ca aapo,rr.miM .BJJaCTHMa H Ma_-.., ·co.BHHM bpraHH3ci.U"11jaMa~ HanpaBHriJ: IIJiaHOB€ 33 H3,U3Bafhe 6polllypa sa Kypcese, rrpe.nasacba n ceMHHape no OBIIM rrllraEbHMa n rrocJia rn nx U:eHrpaJIHOM o.n6opy Haj.llaJbe .llO 15 OKT06pa TeKyhe TO.i[I!He, saje,l(HO ca OCBpTHII]a Ha .i[OCa.llaIllfbll pa.n, ·pa.l(M rrpeHoiiiefba llCKycrsa irsMel)y rJiaBHHX O.ll6opa. · 3) Hanoasam rr.ITaH KaKo lieMo rroMofiH napo.nHHM s!raCTHMa .ll3 ~o6njy Ka.npose 33 )(eqje ycraHOBe. EasHTll ce '!}3T€JbMllP, B3CIIHTaqa -H yqHT~Jba .H IIp~TCJf3BHHK.3 H.awe OP· ;raH!I3al!Hje, a IIPH oqa.JIHM ycraHoBaMa sa aaiiir!Iry MajKe H .nel1e aKTHB!I 3a TION]Ofi y pa.ny OBll.X VCTaHOBa. 5) C o6anp~M Ha ae.JIHKY BaJKHocr saKUHHe EC)I( y 15op6H npOTHB Ty6epKyJI03e Meljy. HaiiiOM ,l(CI(OM II OMJ!a.i[HHOM,, ITOMoJi:fi ~ectpaHO OBY aKUBjy HapO.i[He BJiaCT!!, KBKO rrponaraH)!O. M}!el)y JKeHaMa nyreM KOH<jJepeHl1Hja, IIITaMne !I JillqHor y6el}lraafba, raK& H rrpyJKaEbeM opraHH3al1!IOHe rroMOfiH CTpyqHJIM eK!ITiaMa Ha repeHy KOje fie BplllllTH BaKUM·t~HCaJ-be Harne neue H OMJianHHe. MopaM pefill Ha Kpajy ,l(a je je.i[aH CCKTOp pa.na CCKU!Ije MajKa H .i[ere ocrao aaHeMaoeH. Dnrafbe rrpasHe rroMol)u HIIJe Ltocana saxsaraHo y HarneM pa,z:r,y n HeMaMo HHK3KB~X rronaraKa ca repeHa o TOMe, .ua cy 11 .upyrHx ycraHoBa ~ouajaJIHo rrpasHa y CK.Jl:OIIY caserosaJimura . y Koje pe.noaHo .noJia3e JKelie <jJopM!!PaHa caseroBaJIH!llTa. KaKo cMo MH 3aMHcJJHJIH osa rrpasaa caseTosaJIHiriTa? Y ·flapel)eHe .naHe .neJKypaJia 6!! y >biiMa je.nHa .ll'pyrapHl1a KOja MolKe .na .llaje caaere lKeHaMa (Ha rrp. o. rrpasy pa,l(H!!Ue, ocy·CtBo rrpe H rrocJie nopol)aja, rrpeJiaaaK Ha JiaKIIIe rrocJIOBe, .no. jefbe .nerara HT,l(. -'-- o npasy BaH6paqHe MajKe .na tpalKH ns.nplKaBarbe .,l(eTera o.n oua, o rrpasy JKeHe y o.naocy rrpeMa c6pa'IHOM .l(pyry liTP.). , . OsaKsa caserosaJmillra orpoM.HO 6Ii --rroMor'Jm *eBaMa )(a Kopncre caoja rrparra Koja cy HM sarapairroaa!Ja .saKoH}IM3 ··Haiiie 3·eMJbe:· a Koja HM_ TY ·n ra~o HeKH." 6H"poKpara 'HJIH Hec.asecraH liOBeK ocnooasa. ' - ' · Ho, · oaa casnosaJIIIIIIra rpe6a .na Kop!!cre Hcroape· MeHO II HaM a' y HaiiiCM pa.ny . .Kpo3 EbllX 611CMO Mil (aKa ype,l(,' .1!0 BOAHMO IIOCT3BJheHa IJHT8llia) 3H3JIH KOje H€BD'Jb€ HajBHlli€ Tlllllre Hallie JKeue. Mowe 6HCMO oTKp!ITH IIITa KO'IH .na ce -crrposeny y )KHBor ~au::m saKOHe, He,nocraraK rrsseCHHX rrpo· II!!Cq KO,l( HaiiiHX ype.i[a6a ll 3aKOHa, KaO II rrpeJKHBeJIOCTll li3B€CHHX rrpOIHICa. THM€- 6HCM0 IIOMOfJI€ H )K€HaMa, H Ha· C3TH·J-bHXOB IT03IIB:· · po.llHOj BJiacm, a !I caMe ,l(OIIIJie .no rrpo6JieMaTHKe JKeHa, IIITO 6n HaM IIOMOfJIO ,l(a rrpaBllJIHHje ITOCTaBJbaMo Haiii pa.n Ha ITOMOD JKeHaMa. . 4) llOMOfill ,!(8 CBH Haiii!l ,l(OMOB!I H l)aqKe KYXHEbC .llO-· 6Hjy narpoHare JKeHa, .lla ce np!I CB!IM jacJiaMa, o6.llaHH'iliTHMa H IIIKOJI3Ma <jJOpMIIpajy CaBCTll 0,!( po,l(HTeJba, Hero- E11Jio 6H rroTpe6Ho .na ce .npyrapl!l1e Kpo3 ,l(HCKYCHjy 'OCBpHyo Ha TO ,l(a Jill cy Ha OBOMe IIITO ypa,l(BJ!e !I Ha KaKBe <:Merfbe l!aHJiase rrpM roMe pa.ny. )KHBOTHHM yCJIOBHMa OBHX }KeHa, TIOM3f3TH HM H ITOIIyJiapH- I I �·' 104 / · Y Hall!eM pap,y Ha miTalhHMa Maj~s:e n ,QeTeTa He cMeOM sa6opasnTn ):(a cy ni sa):(au:n ~s:oje je rrpet\ Hac rrocnsno It rrporpai.r H~ll!e ITapTnje, Kojn KaJKe: . , ,I(OMjHHCTHqKa rrapTHja lie ce HapoqHTO 6opHTH SB csecTpano jaqa!he aKTHBIIOCTH HTH<jlall!HC'u\;;,wr <jlpoHTa '\. }1 • JKena y pat\y Ha sacrrnTaBalhy JKeHa y t\YXY (~u:.:nJaJIHSMa, y pa):(y Ha selioj Mo6HJIHsau:njn JKeHa sa usrpaJ,;:'by cou:njaJinSMa, sa yqspllllie!he rroCTHrHyTe pasHorrpaBHOCTH )KeHa u sa o6es6e1)e!he Te pasnorrpasnocTn nyTeM CTaJIHe 6pnre sa !hHxoso.KymypHo ri rroJinTnqKo ys):(nsa!he, sa MajKy 11 ):(eTe·, KaC> n ll!To MacosHnje YKJhY4HBalhe JKeHa y cse o6JiaCTil J:\PYA. . IIITBeHOr H eKOHOMCK_Gf }f{HBOTa". O,ll.6o-pa CnoBeHHje-. llje':I]ty ne.,n;je-Jby y CJioBem~jll R:DJ).KCTHJia je Hanra opramiaarQr·j~ ea ·opraHBJ3GBaHY Ma-GOBHY H CTaJlliY ):(eJiaT-IIO'CT meHa :IIO IIIHTaJME\i;::. ~a­ WTHTe ·Ma jxe n ,ojere-ra_ To Ha)f je .n;o6plfM ,n;,Irje.rro)[ ycTiemo, ,licTo TaKo BeJIHKY 6p11ry KUJ je rrocneTIIJia paJI.y M~­ ljy )l{eHaMa. HacyrrpoT 6yp)l{oacKHM cxBaTalbHMa rroJioJKaja. JKeHe y KarrnTaJincTnqKoM APYliiTBY, uacyrrpoT JKencKOM lj!eMHHHCTHqKO}\f llO~peTy' i<OjH TpaJKH peiuefbe )l{eHCKOf mna .... lba y OKBnpy 6yp)l{oacKor cncTeMa KP03 caMocTaJJny 6op6y· )l{eHa 3a CBOja rrpaBa rrpOTliB MJWKapau;a, - I(OMJHHCTHqKa. rrapTnja npncTyna JKeHCKOM DIITalhy ua ocHosy lfayKe MapK. ca n EureJica npeTCTaBJbajylin Aa je nyT pelllelba )l{eHcKor mnalha, - nyT pesoJiyu;nouapue 6op6e npOTHB KJiacuor eHCTeMa, y Kojoj )l{eHe Mopajy 3ay3eTH csoje MecTo y pesoJiy• U:HOHapuoj oopon npoJieTapujaTa," - r .ii~BHOr l.J.HTa lioJJe, lfJiaH ceKpcTapujaro (A. PAHKOBH'fi) i1erp CY' . opramraarurie ·3na.rre aJramra.JFp.ani :mpo6Jie.M:aTli!KY cBor -IIO.'TIJY'Ija, Te cy crrpeMI-IDC'T meHa \aa pa,n: ycMje:J)IlrJie y ,n:je'IjoJ ue,n;je;'bH I-Ia. pj,emaBai&e I-I3.jrBa.JB'..HJI fiix aa,JJ;a-mKa. · , R.o.u: nac ·ce Kao na}aE.TYeJI.nnje u:roCTaBJDa nnTaihe noMolm aa.nocJiemnr J.rajrrwMa. A"Ko Y-3i).£6iMO y n63lrp ~a ·ce ·o'Ile ro,lJ;rrRe .uo ~r.te­ cen;a jyna JR.JbY'IHJio y oJrP•O.I:t;YICIJ)rjly CirPBiw 18.000 .w:ena, a oBa i _ie 6po_t Beh noma:cTao Jia 20.000, TIHTaipe opra.lltH'a-Ol}a.:a.a .u:.i·e-r,i'Hx jacaJra onn·.po. ce IUOCTaBJDa. Hame n~:eHe ·CY -ce -HapO'IXTo 3a.Ji:()1[mJie 1sa ·OTBapalDe JIIHBaoHa!1! IVP:II~wua. S.a Ir:mrMjep ie rrocJIYmH'Jia opramman:rri\a AWJK' Bn'I-Pa:koBHfllK, r,nje je a1t'1UIIE 10.TI; 5 .me.Jia ITP•OUamao .H YJP6,li;HO TIPOCTOJHtj,y, uaQaBHO 10 ·mnl!ahrrx IMa:rrmna Jl! a.tmt..HIII3:0Ba-o rroTierny -p~HY ·¢Irary. IIpHjaBir.rro ce ·n:ec·er meua' K6Fe··.ne ,n:-o6poBOJbliO mll"tH, Oae· -cy CBOiJI1\! 'J).a,z(oy {)IMOryhnJie_ ,n:a .Ce, y.s OO'JI rpeonc%or 'O,IJ;~opit A<PJK, -6e-CJiJiaTII•O m.n_ie cinpoMaiiTH.IDjiiM JReH-aMa H ',II;j6101. TOKOM ,Dje-qje :Jie,z:Jjleme-·OTBOpeHa .f& IImBaoua. ·y Mapw6opy, Y ITI-PHll!PeHM _ie -o'I1Ba'J)rune lb· mima.o·Ha o,rpr·Oc-H{) Kl}TI.ao-Ha. OClllM 'Ilora Y .u:.le'<I~oj Hen;j.eJDH cy OTB01Je-He DIIemrJamre T·P . l'Dmrne' aa •CHati,L(Jr.tenalbe :Ma_ixm x .n;jeu:e. Ca.n;a Ta.IW})e ·n:pnnpe:r.ra.Mo OTBafJaiDe 10 ona:&BHX r.rrj)romrna xJiH o,QiemeiDa y O.R.BUPY [{<YrpomalJKU:X: BaJl!PYJ'-Il-, - I ' i , . ' ( IlpJIJIID:WM -oprarrlll30Ba.H,a :rrpaBHe noM·oh.H ..w:eHaM:a, oco6liTo ..npanHRX .. ca-BieToBaJUmHa, •HaiTIDJie 'CMIO Ha ·B6J1IDIW O,n:ymeBJbe-IDe ROll; Hallill-I!X ::tRTJIBJII()'I'RJIIha. Y H"a.'IID1Il:t: w:eH·CRIEM Jill·CTOBJfMa OTBO.pHJie {;.MO J>IIJPaBHH KVTI-fh«, ii II01)ell; TOT'a (I(OHOCRlMO 'CJJiaHKe ill'3 OtJJiaCTH 'IIPaBJre Ba1IIT1I'Te ·Mai)Ke ·;ff. ,lljeTera. Beh ){oca.n;a nOnToie "CJ8-TIIfPH -courrJa.JIHOnp-amra •Ca.:BjBTOBa..JIJJI!JIITa. a __o-pra.IIJt3yje •Ce jom 21. UOO.IITHB-Ra ·CTJ)a.Ha Hamera pan:a rra p.:lemaBaTh:V rriha-H.a Ma'jtRe rr uie-Tera focTe iflnBe:'!rma.H:.e Ca li8iDOUH-OM BJiamhv, .,-e ie". Kao liM'O ·Ra:M ie rr.peT!ODY'IHO lieRTJJft.TIHH O,zrCiOD A1>JR, JI Ham 1maH {~'rBOIPerr nocmrje YilO'S.HaBalba rwauoBa napo.znre B,TTac·m. MehYTIDI. 'He!:{ocTa.TaK y uan;y Jianre r.e-R.uHie »Ma iRa II JJ;Jf.ie-r-e« IJ()'K;003.'0 Ce ITIO IIHTaJbY OCHHBalba 3.KTHBa. UpBO, ,3.KTHBli CY -Ce ;s-p.rro li!laJrO .OOlJIDmJm; a Jl:PJn'O, OHruMo r.~:de cy ·ce ocmrna.mH' JUICy o-.IJ:r6no.- ~ I �107 106 • Ha:po.n:a.. 'Ha TOM- JIOJby P~HMO CEil, IloTP06HO j~ y6yl{yhe Ha OBOM !IIOJbY, rn:·ao !I na ·OCT.a.JliiM '3aje~·HH'fll{H_M :IIOJbH:ira -pa~a, IWQpi[(.HHmparii wune mramme, ,n;oBec-rB: _.u.o 'leCHe -ca,pa,IJ;lbe arpn .~r3BPIII01-hY rra.umx mrauoBa, cna.KaKo y Tecnoj ca-pap;IDH ·ca. u.apo.n:JIOM <BJJamhy, Il'O..'J: ·'-m.rJnr DY1WBO;:J;-GTBOM Tpe•6a ,u;a ·Ce .O.LlBn.ia rpa,n; Jia .s.n;paB-cn:enm.r npocBehnBalhY IIWpo;J;a. Ha Taj na'f!Jf.H n·a6all)Ihew> 'TO ,IJ;a ce .:rr-cre ·CTBapu plli!(e y .n;na IIJIH JlHllie .KO,nocena H ,L(a .ce .aa IDHX YTPO'llln :mroro nmrr.:: .cuare ue-ro .mro 6n ro 6no cJJy-qaj ,11;a je ,!];o6pa capa;!];H:.a ·OC'I·BapeHa. . JIIPYTH _ie ·H0l(-'OCTaTUK. lll'TO, 'IIOpe;.( Jie;::t;oBD-J'bHe capa,Jih0 :ueby IIOMeJf.YTH:M OpfUHJI'JaUll jia,):£a, H0-Ma -llli ;::(O.B-Q-Jbf!C IWO·P;J;IIJia.JUi.].e :Mel)y TI·Oj.el(JHilDI t:Pe.z:~epcwuurM }e.n;nmrl(a].ra. Oc.Tahy K-OJl TIPHMe.Da Sl{·PaBCTBBJror rr-p-ocBehirnama. CBa.Ka OJJ; M-t~JCOBHHX ODNLHirJar(Hja na ToM .ce~ropy paaBJrja. Be.m-my JI3.IJ:a.Ba~my .o;eJVlTJIOcr. 36or HeJ\-'OOIJJ,ll;If.HILpaJ&a. Hnje :pemo .,D;a ·0 JICTOj .CTBapH JIHIHY CllJI ll ,.CB.Y.J;U, JiaRO 6rr H3Becne IIOIIYJJaPHe 6p.orny.pe, ,I(06Do a5-paQeue, O.J: Jl06pnx c~·PY<IJL-a-I{a, ~nnyji&PJIO JramrcaHe, MOrJie RDJ10 JJ;u6po .n;a ce :roo,pacTe u y ll:·PYrJnr d)e,J;e;pa,'IHH::U je;:(nHIII(a:-ra. ·CTOra '61! .BPJ10 1\JOPH·CHO -6IJJIO H'3:!.10H>TIBa-nr II·pmraraH;!l;UJI Ma.-•re·pll]I3.JI Meby 'J)a3-HIH1 Q}e,JepaJI,l-IH'M Je.JJ!HHUa)fa H ij)f13JfH·M J-IaCOBIIH1f .CTBeHO JIPOCBehiiBl:LThe -pa.r.m OpraHJf3afi~oHIDI ;riHTaJbn:Ma, I\.a.J\.0 6H 3"aH·CTa MOMJI O,!I;TOBO,PHTII -iff3,;MjBJb.B1iO_i YJI'D-3-H, jep ·CY '110 y ClBa:p'rr 6rr.Jie ·CBKIJ)Hj'e, a II€ .aJ\:TliBH.· Tpehn HB.I(OCTaT:lK. Y pa~y aKTHBa 6H:O je y TQ:;ue IIITO CY Oifli OKIIJ'JbaJDI ca:_~.w Beh ·x mra'Ie aKTIIBHe mene, yYje.cTo ;.':{a -Ge aKT:HBHL\ra o6y- xBa.ru naitJIDipH 'KPYr meita. _II .n:a ce n one .aamrrepe-cyjy :no 'IIO.ie;:pr·Illf).{ IIlfTa1blD,£a.· MIIJIHI.(a CTaJuli, npeH:e,rr..HnLta fpa,11;c~or o.a,fiopa HoBo Ca.!J,. J-mra.JtJla je .n;a ie y HoEro::_~.r Ca,n;y Ha.POJJ:-H€ B.Ira:c·nr OTBOpBJIO HII3 YCTaHOBa JLpyrarprriJ;a Mmmu;a G:ajrrh TCCIIOM -aa Ca-pa;pb·O·M LITO'M•01t A<f.l-.i_K li SJte·uu .n t:J.mjl(rr. TaKo HoBJ:r Ca.IJ; -~a.nac JFMa 8 o6JJ;amrmTa, 1 nopO;'J;ITJIHIIITe <:a 18 K-peBem, n 2- jac.rre, 1 riPe.':(yaemo o6;uaHJIIII1'C, :~;oinJrHmre, ;D:B'Iil::t xo:rrrl)eKunja., ,D;e-qja :J..f.TieKapa.. n [l.lJei\D JieT.a- o6.i'(a· HlflllTC Jia »Y llY.naBy. TUKMIPJel&Y 3a \::,_ K-OHr:pec ff[[J YCIICJIII CMO iel(IIO -06;J;aJIHIIITe y d:>a·6prrrhi. Tv }rajke ~Kan:a .n:olw -na cBo.fi.v ;:~;eny, _IwJa ce .x·pam~: :r{pa.6piPIRoi 1teuan. .l(a OJ.BOPH-MO rroca·? ,IJ;OHoce HMa:Mo _Ta.EJobe .I('06.po ypel)euy Aeq ~Y K·OJ-rclJeKu;Ir.iv r.IJ;e :}ra.jKe ~o­ -Oli'Bajy noTPe6no o.n;e;~ro H ·py6,'be 3a. ~cnoiY ..n;elt.Y. Haiiia ·o,pralli:l'aar~rrja mnra.JI~e cBa'Ke. ro;:(mre -Rapo:~no.i .BJiacTII na ·-Q1PraJUI30BaiD}' JieToB-amrnrTa. Ho HrraK cBa nama .lleua He :}r·orv .n;a O;:t;Y Jia JICT'O·BUJne. 8a110 CMO OCHOBIWIC ·Ce30HC'1W 06;::t:aH-IIUITe 'HU }J:yHaBy, opranrr·sauwja):ra. TaRo 6HCMo npamvmo liOTJirr j:{a 1WPHCJ-Info--Jiaiire ua.j·60Jbe eua.re ·aa,_l(CJIY :30.),ULY, liB 6HC.).f0 TPOIIIllJIII .a-a HC:TY .CTBtl.D BlliUe ·{'lf<ll'e 1rero illTO ie noTpe6no, a n. ·IIo6oJDIIIaJIIr 6mnrd K.na:::rwreT namHX liOTIY"'la-pmrx ·He,J;aEJa. Ha .oBaj rra-qun, ..:\-mc.rrllM, ,na 6i:-rc:Mo, ycrrocTaRlbaJbeM JWOP.IIJIHH;onn:. a IIJia.HoBa ~racoBHIIX oprmrwaanrria, Mel)yco6xn}r MaMeiDHBaibeJ~[ u-al(aJDa nojezumnx QJe):(epamrux _le_.J;IIHHIJ.a H -Beh-oM -6-pJl:rO)f .ga;. KBaJIH- , 'ler Ha.mux IIWII.YJia.pmr:x 1:fa,.'J;a.H:.a:~ uormr )(a LIIOCTJUHC"M·o ~.onr 1mo-ro _v ROMe -3a npeJrre· JI8T1hHX 11ana 6opaBe ,!ie:o;a -qn_je cy 1rajli.-e .sanocJiene. -l!·eua TY ,[{OJia;ae .Y](YTPO, 6oDUBe l(BO .D;Ulf, 1\.yTiajy ce H CV·H'lajy Y,3 IWHr;poJIY ..IJ:CJIDD'Hltx .n;warrp.ua, .n;o6.njajy K xpa;::t:y, a yBe~Ie ·ce' n:paha,}y ItYhH. . ·Oc-~oBaJI_H c:w:o 1r .n;ojnmnme .rnpn rba6Pl-fl{H cnrme. Majne TY ,n;oMoce CBOJY JJ;O·i~H'fla.,::J; a.a Bp_e-Jw .pa.ua. TJnre ce ur·OCTirrJro :r~a ,ce pa,ruro tB.neM:e :6oJDe HCROPifCTJf, .i:e-'D· Ma_hw 11 ry6e :Muom nDeMena ua.- .IIO.imh_e JJ:eue. Oc1ru TOra ue ·6:omrv T.l(e ·he ocTaBHTH. JJ;eTe .l(OK.--CV -1ra ru:ocJiy. · Mu CMO OCJ-ronaJie .Jle:qjy :1fJIC:K.a.py, rwia ire -cHfu61(eBe·:Ha .:~.meRoM l-1: ):{.pyrnM 1>-IJIC'f!HHM ;rr.pO.H·3BO. .'lJI)-fa. :nc}']:·ve6JtJDI )(eiJ;I-I, Yne~Ie MaiRe, B:pa·iha.i-yhn ce· rra "IIICTEJe c-a Jl~UO:M, cnpa.haJy- y 'MJiexap._v rr .J:raxp·aHe ,I~ertv <MJieKo.:M, rDlf30.M. J-I.)(.Jl., ~~VTDO Mana o~paonda .n;e-ua lfrrie llra.itKe JPa.l(e ~oJiaae na ;:J:OPJ'f!art. Ma_ -)wrv MMIPHO .a:·a rr-ohy .ua· rrrocao ;pano M ,.u:a '!He 6DTIHY 13a ,a:O·Dy"<:Ia'K. .n;e:o;rr, jell ra- .IIe:o:a ,1J;·o6u.iajy y :MJieitaiPH.' HeRH d:(aH ·caM cToia.rra: y Jiamoir .):i.rre'!taPH. lloru.rra je jCJJ:Ha 1le:nohHir:a-- ·;Ha· .!W.,py:aR. Y· xaJDifHIIIJ)I ,>rapa.heRoj. y .ua.mo-j ltOIII'be'R.IVrhr 1-r ea. ·:rr;rpauoM lWJY -CY l-f3Dal(HJie .Hallie mene. rJie:IJ:a..:rra 0a"M j·e H ·IW:M:HCJni..r1a: -)>Jie.rro jre mrrBe·rn y _ie,~:m·ou :rpa..IIY JI Gcehn,rr KaEo -cy y. r-beMY ·Baopane 6pa·aZJ;e, K-aRo err HC.IIITO .l(orrrpnueo )(a :pa.J:I'Hff ·HaTJO,!J; To.ra rpa,I(a 6oJLe -.JR'.JfBlf.« Jl. -p OJira MuJioruesuli, ceKpeTap 11.. 0. IJ,psenor Kp-cTa Ja ~Y c-e Y -cnoM 1-I3JTara.IDy 'o-cBPRYTII :ffa _.Hi313e·cne . .aa_ie;om"T.Ke paJJ;y :naiUJIX ua.COBHHX onr:aurraamria.. Je,11;au :O.:J:: He.n:ocraTa'Ka je·c-Tfl ne..'l;OHO,;bna_ Jwo;p.n:rrHau:rr.i-a -MacoB1-nrx ooranrraarnqa nprr ·m~pamr 1-nnxo·sux rmanoBn.. l{e.cTo ncTe 3alla'TK_e noc'11aBJhajy ce6rr 11 A<,D:iK :u HaP·OJ:HJ-i: ib-pou-T u U,pneHrr <RPCT _H. Hapo-i~ -1-ra oM.ria..'InHa. Riw ru-pffife.p. Tai{Bor aaJe.J;JLlf%-Dr aal(aTK.a vaeh6.~o ·aiPan~ Re~'I·OCTane Y :j -s -;; ' • J ' ~4 '1 ~ Bmrre ua TIO.~y npocBelnmaEJa napo~a. JipaHKa Ca·B.Uli, ·ceKpeTap. l(o-M~nera 3·1 cou;HjilJIHo CTap:albe· q,HPJ. .IlOTWKJia :6nx ·ce m-ITaH:.a ·KOO:p,J;.rnia.rurje pa;:{a .uaco11mrx opra.unII !pC·COpa l\.0.}1! 'J)a,rr:e .no 'liRTU.IbHMa 3alllTliT0 MQ.T0·D8 II ..'J:CIJ;e, lOP JB ono ·CJIO.irteuu npo6"1e:M JT aa..·c-reBa .l(a }[y -ce ·,cBe-c·rpa.n.o IT,Pluraarr. ..1\·fa ,n:a ce RO..J: nac .llOC-ra ypa.,.T(JIJIO no ~ur.aiDY· Jle'I.ie .aamTHTe, MH ne J.WJJW:lriO DehH .rra CBH- ·oprann )(-P*aBRe ynpa-Be y 'nrjn ,ne.rrmwyr Pa.lla ~tti~H_ia I ·orraJJ;a )(C'Iia .aalliTJITa ,iJ;OCJ'a pa.;r~;e .JI .Ila rrrpf.iBIIJmo· ;pa.ue. Sa aarnTHTY .J:leue y.rraJRy -ce u orpO·.MHa -MaTePH.iaJina. ·G'JJC.J;·C'TBa (4 urrmrjap.n:e ·caMo ·•3a 1947 r.),, a ·ana liTiaJ{ ,IJ;aJiei-;;o '3aoc-raje ua<t" yc;rrexa rrocTHrHY'IHX na · .ZJ:PYrHl[ :·CeK'J10plma. Op.ramramnrje A(M·K--a, 'KOje HMa.i.Y neae ·ca. TepeJIOY ,KO]·e JJ;OJia3e Y .CBUIWl(H0BHH ,l{O~r-rp ca. Majna:~-m II )leUO)-f II naj·:60.!M MOry .l(a yo-qe tiiPo6.'1eMe I<o.iJr .ce nooT-aBJbajy Kao n cBe nponY-cTe IW.iii ce Y pa..n:y ,n;eiiia.Ba.iv. rpe·6a ,n;a 6Y..!l:Y HHIII(rr.iaT·OPH aa pem~Bmr,e ·•CBJIX TID06JieMa Ir-3. 06JJaCTlf aanrriiTe .IJ;el(C. rf.O .ie If ·aa):(aTaK JW jrr HaM i·e .l(ao V ROlir'J)ec KIIJ. Y IUifPOKHM MRCa}fa napo..'(a I-IHje jo-m JlOBPJDHO :pa3BJI· jeua Jby6a.B ea .ll0IJ;Y II llOlll'TOBUH>e •IIpe)!la ,.ya_il(ll. n.vamoCT je naure i:mraHJI3anrrie ;:r:a OBY Jny6aB H rr-oiii-roBalbe ·Da:omrj·e. Ha .maoTr)CT, ·1-m HaJvra.a.r-uw JI KO.ll -TIO.te.D:HH-IIX JU)0TCTa.BHl-Irut IIaiiJe Ha'J)O,i(H0 BJI&CTK Ha He .. ;paayY.eBaThe ITpo6JieMa JJ;C'Ije 3a.IIITIITe H IIe.!J;OBO-JI>HY 6--p.lll'y 3a Jr_,HXOBO Hamer I I �109 rpema:sa.H.e .. OTY.ua:':rr.po:uCTH"le ,l(.a Jiama o,prammaiJ;Jr.ia Yo;pa ylllopHo )(at YEa3yje ·Ha ::O:·Oj~IIHe rrp06JieM:e ill HeTipaDJrJIHO·CTH, ,ll.a IIOCTaBJba HSBe~ icne sax-reBe; a.rrH cne TO ·'I!Pe6a .u;·a. 6y)I.e o6pa.sJioJReuo n ca KOUK.per-JIHM rro.u:auuMa. ]lanac .Ie· j,e.I{&H ·O~ HajB&il~HH}HX 3a.!(aTa.Ka ;pa;~; lla CIIPOB0hen,y y :;r~HBOT Y,pe)J;6e o .l(e'ljm,r o6.LJ;a.HHIUT.H:1-ra :H jac.m)[a. lloHomelhe Ype;:~;~ •6e je Te:rt !ILPBH 'KOPaK li TO HajMaJI,H Iwpfwt. Ha ·1epeny IIOCtaB:ahe· •Ha.M ce IIIITalbe lta)J;•P·OB.a, cran6en{)r tboHJJ;a -H j101rr. IDIOra ·',n:pyra JUITa:Ina. Iwfa he ce -rennw Mollir !pelliaBa·nr. MH Mopa.Mo nMaTII raqne· ·rro.n:arKe o 6po.i[y .mena n .n;el(e y ;rrpe,r~;yah:Fi.Ma WL -Hame11 'l'epeny, y Eo:Me .npe,!];yaehy je no-rpe6Ho ,D;a -ce ·OtBope one .Y·Cla:none. Mn Mo.pa::.ro. <3HaTir .D;a Jill fie_ '06 YC.({.OpO Y H8KOM ):[8CTY 'Pa:3-BHTII He-Ra lfH~1.YCTpUja,. .IJ;a JIH lie 6IITH II01lpe6na meiiOKa pa):(na ·cnara m:.Q. Ha -repeHy MOIRe ~Ua HaM ·ce ;I(ecn .21:a ·ue .MO~RC-3-!0 o.:r~rax OTBOPHTH o6I(amrmre, neh ORO· <Mo.pa .n;a Ce 3H,!la., "ie ·C.Y JHUI SaTO CBII ·OBH TIO;:(.aiUI -·IIOTpe6Hir. a :!ICTO TaJW II ,Ua 6UCMO IW..J HaPO,l(ifHX O,I{6opa Y ·CBOj OIII'l"·PHHH IIOCTaBII~1R oBa.i rrpo6.n:eJ.r. Ha~a ce .iolll YBBI~ '-ICCTo • llernana .ua H;::(e:Mo na perry 'ifn.po.:unrx -BJiaCi.fli. Tl·. illa .paJl)IDJo .mro IUTO npe.a: Hac -rroc-raBJ:b-a ua,po.una BJiacr. M-H -GaMe .H:Fllta_l)a H8 [l-lJ0HaJiaJ3-IE\fO IIP06JieMe H Jie .pemaB&\fO HX, HIITU HX-IIOC'l'a.BJ.ba:MO upe.n; .Hap•O)J;H€ ·0;:(60pe. 0BO je RYHtliO, liM-IT 6HC:MO TO> iJia.i:6o.lbe Mo.rJie .n;,a· YJPa,IJ;ID:Io jep CMO y .n'aiTemH>o.i Be·aii ca Ma.iRa~ra. Mop_aM ~a JIO)l;By-..IeM .a:a ce. ;p~.n; :rro ceJ;.:o;njrr _Ma.iiKa n ,n:ere o-5JPI'HO CBWJ;e ~a ]8,l(HY 'APYTfl:P-lillY !IWja .pa.a:n· .y .MliliiiC;_apcTBY II _n;a. ce. •C-Ma'TIJ)a ,n:a ]8 TO ,ll;OBOJbHU 'B83a ca peCOlJOM ITO TOM .CB.KTO]}:V. To .:uopaMO> or.KJ.IoHn:rlLGrupa,r:J;IDa ca ;pe·copinra Mo.pa 6nTn cTaJI-Ha II uh.u Ea npo,l(y·6..nuna~ny. Ha rrpu~ep, ·Ornapalbe JJ;e'l_inx :III'lJamrmTa jb BeoJ.m ycrreJia aitll;Ii]a. _.:\.Jill . Hll_jle ;:(OBO.lLHO •Ca~m -OTBOP.H'Tli HI~paJI.H·IIf.l'B, C'K_ymr;.rr .ue~y H O.l(PB.UJITH .n;e:acypny_ IIo-rpe6a.Ir je JI 'lY Ba.OTIHTHH pa;:~;. Jacno je· ~D;a He MOJR€MO 'DPaiRHTJI rrpO(/JB-CIIOHa.JIHB~ Bl1CIIIITa"'e, aJIH MH MOllteMU ·name ,n;pyrawru:e -ocno-co6rr-TJI,· ya "CUPa.)J;Iny ca rrrpocneTHJ-rn pa,rommr:Ma,. ):(a, uame .n:~mY-P-He .Il'PYI'aPHIJ;e ,J-ra mpaJIHll!TI-:!:~Ia rr .nacmrmo ;a;e.rryjy· na .n:e.u;y l\JO.la ·ce --raMo JiaJiase. Ha 'It'Pa ~·.v 6ux - XTBJI~ ac-raKHe}f IIHTa.IPe uo;::t;eJie xnaue 1\Ielw·HaDOllHor. :n:e'!]e-r. (boH.n:a. 0B()){· ,I{eo·6oM j1e oOyxnaheHo 600.000 .D;eu:e, o6pOKO·M O,ll; 300 'KaJIOPJI.ia. lio Rpaja jy:mi 'llH 1IHCMO :VCIIB.ITH ,I{a o6yX'BaTJIMO 600.000 ..uen:e TOM XP:aHOM, a XpaRa JIBJIOI .. "}( Marai(HRIIMa. H 'M:H nocTa.BJb&.\IO. mrra!-n.e · .CHa6.a:enaJba tMJieKOM. H He. -caM.o .ua HMaMG> 600.000 l(e:qe EO]Hl[a ].e IIO'T-P66Ha Ta X'J)aHa., nero HX liMa},[() ··II )fHOrO •mrme. AW/E ce OBbJ:e mrje JlOBOJ.DJIO '3a..rro,RHO. 0Ba ..!reo6a · Ra ]16oJ.be ce·'lt(ome lf3B'J)JIOITH ~eiW YCTaHOBa, rrpeKO IIIROJia. .ciBapaH,eM J{e'l_iHX KYXHiha :II •cneuH 1ammx n:e1rrao~ aa .n:eo6y ome xpane. Bmi-O ie . Hepa-3:VMeBalba ua repeHY li ,r~;o-6u_}a.JIJr CMO '!ecro o.[(roBOP: l(a cy TernKohe--oxo OTBapalba omrx KYXHH>a JI ueu-ra.pa orpo·:u:rre H .a:a ce He. lwr:v npe6p.oJJ;HTli. MehYTHU TO -HHje Ta"'UO. Y -GTBUPK mrje -6:n;ro JJ;OBO.J)lro aaJI8JI'aJDa. MncHilli <bon.a:a ,n:aTa .ie o6a.Be3a .n:a lieMo -roRoM .-eerrreM6pa o6yX-Ba.TliTH 600.000 ..uen:e TOM: x.parro1.r. A1>JK ·MO.il~e v -oBoMe MHoro rro1whm O'JI~apaiDe xyxmna -Jt XORTJ)OJIOM nparuume .n:eo6e. Po.D.Ha reopr-ooo, P,YKOBO.D,HJiaU: c,eKU:Hje ,MajKa H ,!J.BTe" o,rJ;6opy MaKe,rJ;ouaje. 'DPH r ,llaBHOM lfcrroqeTKa .KO,IJ; Hac C8K-II;Jije·'·>J:MajKa 'II ,IJ;8T8« HHC.V~ 6IIJI8 O·praHJI· sau.uono ycmpmheHe HH -opebene. CBaitH "flab cy ce Meii>aJIH · IbHXOBH "tJJiaiiOBlf, YC.Jie,'J; ~Iera RH- rpesy;rrraTH pa;:J;a HH·CY MOrJIII 6HT1I IIOTIIYHO "3a,'J;OB·O.lbaBajylm. 1\.acnH,i-e -c~w opramr.aaunoRo Y"IBPCTHJIH ceKl(Hj,e, ;pa.a: JI0;:{8JIIIJ1JI Ha ·C8Klope, a ':lJIUHOBe ceKUHje 3a;:(ym.IIJUI Sa pa.n; IIO •no_ie.;lHHH3.I COKTO.PHMa. lla 6H C8IU(Hje ))MajKa H ,I{eTe« IIITO y-cmennruje :pa.;;!:I:IJie, r.n:aB~ Jill O,J;60.p j,e ·O:J:P.iltaO ,Il;BO,':(H€BHll . -ce.:.IHHU.P ga ipj'KOBO.l:UIOIJ;e -ceKIUija .,cpecrmx o;:J;6opa, na 'EOje:My ce roBOPHJIO o 'o-prammaunorroj CTP.YKTY.PH · ca:.re -certun.ie. Ha ce~muapy j-e o.z:~pmano JI ie.u:uo ne.a:aroiiTKo n.pe.\ltlBarno Bemum He;~;ocTaTait .namera -pa.n;a je v -r.oMe lliTO HHCMO ,n:o'BO.'biiO Y'IllHIIJie ,IJ;a -cTa.II>e nanmx .YCTaJIOBa ,n;e'-I.i-e sam'I'Hre 6.v.ue aa..u:o-.noJnaBa)yhe. L(oca.J; ce nucy rmpoua..rr3.3n.rre QJ-opMe pa.a:a Koie 6n o6es·6e;a;n.'Ie ntnwh mena y -pa,IJ;y yc1anona. Ca..Ll ce IIPH1IIJIO CboPMHPaH>y runnBa KO.i-II he 61ITH ,I(Irpe:KTHO IIOBB3aHH -Ga ynpaB.a:\fa rroje,':(HHIIX yc-rauona H rro~-raraTrr ILM -cBecypcpro Y :pinY. RaO ENID BW~RaH rrpo6Jie.M y namoJ ·Perry6JIIIUR Jio-cTaBJba ce rpe..JOBHO rroxal)albe IDKOJie on neue ,I(OpacJie -sa IIB\OJIY. 36or -HenoBOJI>uor .paay:~.~eBa}ba -po,J;IITeJI,a ;il;eu:a ocTajy ,n;a lJyna_iy vBue· 'li ne ·O,I(Jiaae y IllltoJI:/. 3aro- joe ITO'I\pe6HO JJ;a CBC GBRI(irje UOMOI'H.Y "Mai!K-aYa -ca. CeJia -opramE3Vi.Ylm ·3n.ie;;:mr'IKO, n.arra:Memrnro "'YBaiOe cToKe. Hame ·CBioJ;nje -cy nocTa pa;J:nJie na 3;J;PaBcTBenoM n.pocBeh.rrBalby Jizeua, Te je y ono.i ro.J;HH-II no !K.paj1a J.mcen;a ivna caM:o y 15 o;:~;6opa ·OJ;pJIWJIO 488 ·TI·pe;{U.Balba ca OKO 30.504 CJIYIIIa.Jial(a. Jl.para·Hmdi:, l(JIUH' CBKU:Hje ,MajKa -H JJ;eTe11 npH fpa·)J.CKOM O,!J;6opy• Y cnoio.i JJ:HCX:V•CHbr .ocBpuy.n:a ce na11If.Pe ua -'PeoprauE3a:o;njy CCKJ_J;Irje, cbop-MILpalb~ a.E.-r-HBa, a- "3aTlliM Je 'f.OBO:PKJia 0 pesyJITaTHMa JIO· CTHr1IYTHM y )),lle-q_i•oj JreneJDH<\ li ·O ·I-r3Bpmanmny iJ:;pyrnx: aa;:~;a--raKa ceK~ IUde »Maj,Ka II .a:eTe«,_ Te je :Peua: ))Hama cxunia .ie, nope)]; ocTa..n:or. ~a ·6JI -ce II·PY.ii-ama m~o Beha TIOJ.IOh JRerra:lrra T·P.Y..a:Fmua.Ma, o-p.ra.nu.aoBaJia -Hspa,n:y _iennoo6pasmrx na~ Jteru. aa -r.py;:unm;e. Omr mme-rH -ce npo,najy y. rroce·Gmnr 3a::I·PYmHH-M npo;{-nBI-IHU,aMa, a -cOIUI.i•ao'lHO yrp.o•.~:r~emni meua.:1ra ;a;o.JeJDy.ie ce 6ec-mmT1I-O Mn cMo TaKohe IID-IIliiJre .pema.BaH>Y l[[lfTaiha :rro60Jb1UaJI>a. ncxparre Jiarrwr cTafroBHHlll'f.Ba IIIOY'laBaH>eM mena o ua':l.HHY rrrpnrr.PanJI,-aJba x;pa.~ rr-re .. MH Jiil:a.l\!0 ,lJ;OBOJT,He IWJ:np-nnre -·IIOB-Dha JI .TO j'ja'3HORPCHUX, a~1IH HX nauro meue ue 3ua jy ITPIL'Pe:hrrBa'llii sa xp:any, a Reiw -ce '-ia:E\. :n ·He 1WP1f·C'TC Y IICXl)aHH. ,36ot• TOra CMO OJJ;JI:V'HfJie ,IJ;a opram-my_i!8.MO JI8KO~ .IUIKO ,lJ;Oc.mhrfliKJL.)f R:Y:PCBJ3a IT ,n;a ITa. Taj JiaqrrH IIOMOrHBMO jlteHaMa y ITPJHIPe~IaThY XlJU.He. IlpJI ].faTe'P}rn-c:K.JIM ,l{OMOBILM·a, Y .K.OjHMa ·6o.paBe· Ma_irte IIIlJe,l( iiiO.po}ja.i, O'PrammoBa.Tie ·CillO RYPceBe -sa nery o..uo.Ma,:pr .n: Ta.Iw oue BPeMe -c;w-r 6o,paB:Ka Y ,!:IOMY ltoPIICT8 3a CTIIIJ;afue OCH•GBHOr 31I-a-Iba 0 ·R8!3H: .n:eTeTa. I ,i I �1!0 OJira MHBKOBJ.di, ·-PYKOBOAlfJJal( ":-eKUHje ,_MajKa." ).l8Te11 npu ~ o,n;Oopy Cp6nje. J:enoj•uru.e 1 -pytnwu .pa,1Y ,l:I'r.::t:: Y •ne!Krr:l>f rJiaBHOMl Ce.KIUI.ia »Majim tH· ,u;eTe« II·PH J'JiaBHOM oJJ;6opy Atll.i:K CpGuje o,n; II xonrpeca .n;o .rHtRac 6aBHJia ce yrJiaBiroM 3JJ:paBCT'B8IOIJ~.r npocBe·frnBalbBM H Yita3HBiHbeM un:Molm tMajxaMa ILPH BaCtiiHTai:oy .n:ene. CBRilH.illi [IOCTdje aKT-JLBII f.lf.HBROJLOra If ,[{e'Ij1IX J18Kapa. fiaCaJra Upn Ro,n: Hao JRBHB csy,n;,a ·IT·Oxpehy mrralhe -ocrrun.m:oa rrdpoJUL'IIIIIITa .. H o6,u;ammura. Ha jsehn rrpo6.rre}f rrpu OTBapaH~Y OBIIX :vna.noBu,- 6no je Taj IliTO Jilll.i:e 6uJio U3,rrm£3JM OB8 Y.CTaROBe. Ype):{·6e Jto.i'a 6rr o,:~;.pe,n;mra JVO orBalj<"L n 3aiiiTHTJI ,u;eqjer au.pa&lba 1rama oprUJirraar~uj.a :rroimaiDa -cBe Belly rraJI~lby, 1I 13a B.P8).fe »Lle<Jje 1Ie.;J:8Jh8<<, ItaO lr ITOCJie JUe, O.J:PJitaH j.e liH>J ,npe,u;asa:H:.a o uean ):(eue. Y CeJ:ocKO)r 6aaeuy .meue cy opraun3VBa,ile 'IIP8l','I8.IJ: )l8Ue M, rTIOillro je R.D'IIC1a1'0BaTIO ;:~;a mm 'Be1u Upoj Gv]e-t.Jfe .IJ:e.u:e, CeR.u:rrja ·»MajKa rH ,ll;8Te« :ie -liaCTOja,Jra ,Zl;a ce .2(81UI noselia CJre.n_oBaJDe x.pane. Ca po.IJ:HT8JDII1f~ i"e Tmwhe O:ZlJ).nam ca.cTEUia'R. H Yimaano JEM lWKo 'DPe6a ,u;aHeryjy ;J;env_ 3a ony .r~en::y j.e oprmnrsoBauo·H ,:reroBaJIHIIITC. ... lloMoh n ·6pocra sa ;a;e•lja JI8TOBaJiuurra ·6HJie cy cnecT.paHe. Bemum 6p0j n~:eua ·mrrao je .-ca .n:euo:M Rao rro.Mohno oco6.1ne. Behmm c.pecrm·x o-pranHaarur.ia A<D/.K, y ·mro-paay~ry ca uapo,:~;no:M Biracnr, opraurrsoBa.n:a je -cnoja JIORaJrua .rreroBamnm·a. Tmwhe jie 4.000 ,n:en:e ll3 ,n;ec1:rnx l!O.MOBa y HP Cpfu(iu JieTOBaJI·O ITO IIP,HEa·"iHRM p:m..raliHliCTBH}Ia. nena. cy Bp)IO :pa,u: o npnwne.ua Jr ,n:o6po ]feroBaRa. Up_e~Ko .pa,tia y i)tv:mn~r KY.xnu,WMa o6yxBaTHJIH ·ClfO B8JI1l'I\H 6poj :.>R.eira. lJrpH 'KYXHlha:Ma JIOCTOje a:KTlHBH meum IW.iilr 'BOJH' pa:;~y.Ha· o ,D;eiRyp.cTBy, eaTnM o ro6p.a~n 6amre 1 -c.peaOBJ::I:M:a. 1r0cro.ie a.KTHBK aa. c-Tapa.reJJ>'CBTO, a.JI.H OBO:\! IIIliTaH>Y C.WPW.ll-0 HOCBern:.dl BG:fiy IIIaJRIDY, no~. liiTO. ra Ji'3BecHe Harne oprarmsar~nie jorn HHCY os6ll.ll>IIO cx.BaTnJie. I llD·H I'JI:a.B.HOM O.J:6opy cRopo.·:~e' ij}o;p::\mpaH upamur: .arnJJ:B. Y Eeo-. ca· J'PW.J:Y H Jie.K-IIM 'C1P8;.30BinFl. n-o·ci'i)je no.pe.J: 3.L.(PaBCTBeanrx n· npamm Bt.'TOBaJIHurra, IW.fll iJIHCY _j;Qilll :pa.a.eurJI-a 'Y IIOTII.\'1!0C.lf··CBOj-:pa,u;. !' ,Ila 6n ·ce 1ILP·Ol(€1Har . C.Mpnvoc.r:.rr ,n,eo;e nud npe 'c:MalhH·C?, .Mopa.Mo. Pa.J: -no 13;-J;paBc-:memnr . u.poGBelHrBamy lll!POill.HPHTII ;J::o n-oc.Tie~JDe a-<eiRe . y ,C6Jiy_ Y TO:M l(liJb.Y ·C.:MO ·IIPHHpe:Mli.JlU ornapalbe ·6a6JFII{e .IILKOJie Sa.. illtllii1.'a.JH\.e y llptra.peny,. nonrro ia:1ro ·uo&roj,rr rJnreK.O'.rro·m:wo o;::):e.JDeme lrPH -Go""IJUIIJ)I, r;I;e he y•Iem>rJ(e 1r-ohu .mpaKurquo ·.u;a. ·P·a,u:e. I:bmMo Y liJiaHy JJ;U. rO)JII'.U'HH:JyjeMO ;:J:e'Oe'TO)JIHeBRe .ffi.Vif)CeBe 0 OCHOffiiOM 3Hainy JIS... x'rrrrrjone Ji ·o·;:~;ro::;a_JJ:el(e, 'IWj1e he TIOCehnna·nr UTil cna\ltOr CeJia .rro je,:::t:LH:a. , -'Rena.· !I ope,!{ TCJ>rft ov~ra.miJouahe:.\w Jma ·ce:\mua.pa u :pac-rypaJne 6po. ury.pa Ira ucre o6Jia.cTII. · Harna oorra.nmaau:nja -raiwbo ·nooJrryk cnaRoJI:nenHe 1JOTpe-6e .a..:eura. ll IbiiXOlW ,:::J;el.(e II lbf'Tepne:!f:IUIIe IH[l. lb}[X·OBQ).[ ROJIKT,l8iHOM .perna.Ba.H:>y. Ha -rrprr:\rep 'y ·Boorp·a,J;Y n ,n,:pjrrnx Behl:!:M rpa;wmrMa 6rm •ce rwja.n.nroil1iP06a:e:J ona6~emuna ;:tOI(e ,:\orJieRO:.\I. Ha lllH!IIl(II.iaTHBy A<DJK cPopMlf:pa.na j6 JWMlllmija i:KO}j, je .H'CTIHTaJ(a. J:a CEe MoryhHO·C:J';li •Clia6,u:eBaH:oa ·li TIOMOrJia. nd ;u.po·6.rreru: :pemu. J:I.oro Ta.KO y n.rra.ny iHH.iQ 6u.Jr.n ,u:et1jnx Ipirrerra ir qa,:pa.:i:ra. CeRinria >>Maj1ta 'II ,Il;8<1'e«. 'llP·li rJiaB:ii0::\1: D:U6opy YRa3aJia. jo .n.'!ac1Ii),:fa ·1ra Taj H0.J;OCTfimK 1r: {ba6PJI'Ka.)m .ie .n;a:r mw.rr··Jt.apa;:(e H ce OBlfX aJ) -1HWJia. ¥mUITCT<l.Jl}CTB0 'Tpli'OBlnHe H iC1Ia6,.::J;eBalha· ·ITI.pH:YllLJIO jeTaKOhe Jraiii .rl.pe,::wor ~J. ce T:p:y~mrn:inra noneftu.' •CJre.J;OBaBJe, TffiteTHJla. raa 15 :l.ferava. · , li08.J: Jf3.:\Hi CT0.:,1f npo6:Ie:.\i:. ·6e<-3.1Ipli!30)JiHe ;a;e:u;_e, 'Ii:OI)Ie MO.pa:l.!O ·Ca.'\ rrocneruTn: Imrne ·naauhe. 3a l)a'lKe .JtyXlllDfl, TirPlliTrDeMH 311I:lliJfJIUe JfT.IJ:, 'Ba.'lKe ·KJXHfhe CY }.lHOrO .uorrpHue.Jie ,ll;a l(en;a. y:pBlJ)IH.ie noxabaJv IIillO"JIY Kao u .n:a O"'.YB::tjy · 31lDaBJbe. Ha IIIIOJbY BfucniiTaH:>a TaKohe .ce npM.'I.lPiuo 'P&!l;HJio. Ilpn ·ceKI(H.iaMa 'liOCToje aKTJfRH ne;:t:amra. IIo"<IeB o;~; >>]Ie-.:Ijc -ne;t:eJI,e« Ol.pmasajy ce BacrriiTira. IIPe.LJ:aBarna {HtO'D·O Y CBlf.M ·ope.Jomn£a. "Y ·JoKy >>Ile-q_'e Hea;eJI>e«0TBapaue ·CY J]:e'l}e vcraJJoBe, .n:e"I]Ie j1acmrne, n.rpa,'IH'Irrra · (y EeoTDa:u .. Ba:!'f.esy, Illa,un;y, HoBoM Cw;~:y, u 3aje"l:ap:Y). xao u ·ceaoaHma o6:ramrY ·ITIXK-I:IJY MP..r,TIHJYa .n:~Y o·6aB"eoe 3.a· .a;a.Jbe oTBapa!he o6.::~aHHmTa, u ·Oira ·ce Beh OCTBapy,j,y_ S.a Bpe:-.re .>>Jle··qje are.;J:e,fbe~< on_raHir3o.~air.n cy· ::Jaie..'lHJI'!kH II's.rrerR m:.trouwoa H .lfa.iiKrr. Hr1te murre opranH"lann.ie ·:."il.p.ahv~v ca mmmmm.m. Ha TIPrrMep Y· 3peiDauuuv ~~teue -c.v Y'liL'Ie neny y cTillJIIUlR npwom&nm.a ·Ita.Ro .oe raje R.VHHhn. ·y Hono:l.r CaJJ;:V Jr IIaH'IBBY rroy"Ja"Bajy D:eBoi'l:rme ;pa3JIIHll fP"Y'1:HlljM: :o-a~DBIDia. Y Ilo:JRenmmr -cpe..3y, lWlO JI Y ReR.li'J\r .D;IJ}YTHM •C!J)e30BHMa, cflO'j)'}UfPU!HH cy aJtT"llRH iK!OjJI :BO,IJ;e' 6pur:v rQ 'TOMe .n;.a D:er~a P8.IJ:OBHO noxa.ha.i[Y, ·lllliOJIY. Oun O•;:(pJRaBajv -ca~ cTruHRe 1Ga 'P·OVJ:HTe.Jbilll}W. "<I:aja ;re11a nsocTai1Y Ira illKO.i'Ie. u ·aaxBa.Jhy jylni IDuxoBoM :Y~rrruajy rro.oJ~eua·r ..ueu:e. y !lliRomr ce Tione:hO,nao. Gra.H>e Y ;:;~;e'Iilf.:M .a;ro-:l.w»IIMa·'.KruRo TIO ·rnrrai.DY ucxrp-ane Taiw u rF)· muaHoy B&CJIJ:Ua.Jba HP. sa;~;onoJbaBa H =nope,.:~; "J1ora mro .liP11\aBa :J;a..:e Re· IIITa. JIIDW C~MP. HO.BI.(a. 3a -rJ.Be He,l(Oc:rai'IW rC.HOCit O,[lJrO'BOPIIOCI' H ili:.tlUil. ·Op.raliH3aiJ:li}a. Y TORY »l{e--.:rje :rre,n:e.:r:.e<c 6-pura ·0 ,[(e'liH.\£ ~0:\:WB'ID.Ia ce n·o-ia"'a.. rm. .IKerHe .no.=t:e PH"I.V'lfa ·O 1101.\r:e ,;:~;.a ce y· ;:J:O)f.Y O.>:J;pJI\:aBa pe.I( ,If 'iH· c~'oha, .u;a ..U8JJ{a yge, BOJ."If\ pa'Iyna o )J;O:~.r-CKJLll noaprnr,aun:\fa, ·a-6Y"1<Llla.Lv TarJaHa Mapumdi, ~ Xp·BaTcKe. Ja 6rrx. caBetHHK XTjejia · D:a MMHJu.crapcTBa ·CGo;HjaJJHor cTapaH::ta_ HP. 'fOBO·PIL\I 0 TO:Me Rtl.Ii.O CM:O MH JI(n!Ol'JI8 opra- Hir30Ba.ID·e ·ce.Ku:Jda >>1fajKa If ;J;.nj.eTe«. Harne .cexl(Hj;e cy y ·CBOU lpa,;:J;y·. mm.Jie ycnjexa, jep ,cMO, rrpnj·e He1'0 ·lliTo 'cMo 1rx ovramraoBa,r:re, npa.BIIJIHO H Ha ·BDH.ieMe li3BP'llfll.Jle :cBe II·DifiiTipe:Me. 3a TO G;lrfO ltO:PHC'l'ill·JieU IIITa)f·llY KOj-y j·e lf3.J;aO r.rraBUH ·O.LJ:60p. UO [lHT'd.IDY 3aiiiTII're: Mahte· .JI ,njereTa n TI·O ·rr.urti.my o.J:roila ;~:,ieue. 3aTnM ·CJJ:O ·ce. noBeSa...'Ie c~ :rra.po.n;no:-.r- B.:ramfiy II ·ca CBU:M }fiLCOBHH.M: '0Pra.R.Iraau.a.iaM:a rHa Tepe,rry. 0.praHH30BUJJO ·CliO ·;e-.:Iaj •3a "PYl~oH0):{ll'OIJ;e •CeKl(lfje J>Majlka K ,n;.njeTe«. Ha KYPCC.iHIMa xoje CMD .Q<pram:rr:aoBaJie y ·r~paJI:ClKoiDf H cpecKM·M:: r~eurprrua J.fH ·o:..ro ·irope.J: :s:~:waBCTBeiiliX ,rrpe,n;a.Bama .u;pm.amr ne;:~;arornKa H no.'nTTIPnm rrpe;:J;aBaiDa. Y -roMe ·cy .na-:lrf -1nmro m:mwrmr Lrpy:roBH Hl3-. Il[ljPl'H}CKOr PY1Wll0:::t:C~Ba... 'To j ~la.JIO Jour BHITI€ .o36IUb:.IIOCTlf l?MY KYPcen.a, KbiH cy 6HJIH Y.C·IIj-e IIIHif JI IIO TO·Me llfTO ee 1ia ~lllia BO,i:{HJia. '"'RHBa ;r:J;HC.KYCH.['a. 3:r:~;paB-CTBeHa ·l1'j)e,J;aBaibU O.'J;:P,J\:aBa.Jur 'CY ,:a:py.rOBII JheKaPJf II 1fC;I;Hl(H'HCKe ·CeCTPC. ffiO)JHO}J10 _ie '6HJIO IT TO UITO< 'CY Ce TC"Ia~ jeBU O;J;PmaBa..'IH Y 3.-"0I:PaBCTBOH:li.ll -cT'aiUUJ;aMa, "o6,J:a.JIHillTH:\fa, O;::t:HOCHQ. v TaKBHM :vc·raHOBa:\Ia y K:O.in:\ra ·.CY ;IJ;~pyraprr:u;e ca ce.rra Mor.rre JJ:a ce aamrrepecy_jy aa !DHXOB pa.J: • .2(3. nrpaK·TJI'll\Jr cTrrqy ncr>.ycTBa .11 .n:a n Jip8IIOCC Y CBO:>e ceJIO. 1 ' ·:·. 1 .I �I!prr op•raHH3ai(IIjn: :Hr:panru:rr:ra <'ia ,n;je~y, IWfiix RO;!l liaC HMa. ..n:ocm, nnxra.ra:rri .cy HaM .H y'MP!'eJbHTI;e! a -H.ap•o•urry no.u:p·IllLI.\..Y -,ua.Jia HaM je Ha-pO:I(Ha BJI~CT. . . . Ja 6HX XT.ieJia ,ua· oiiO,llBY"t!eM- ,te;r.t;am: BeJIHlUi Y,CUI]e-X ltO)IH -c.MO rri-0CTlirJie .-pa;J;o:~r y aitTIIBIIMa~ :p:a,I(elur y aR.TII-B~Ma, :paa;p-alw.JiYllli- _;pa::m:e -t)ponry·pe li ,"<lJiaHKe, rr-o·CT.H'rJie c.Mo .n;a RaM .ce _nmrpx K.PYI!' ate,:a:a 3aUJI.TeJ)ecoBao ·3a IIITae.my, -c-aMe .mecrre :uo"'eJie oey JJ;a CKJIIJDaJY JICJ.e'lite .H3 -JIRIIIe lliTaJ..me. Mel)y.TliM, CJia:60CT Jiaiii.RX a.KTHBR _f,e Y TOMe III-1'0 ,He ~HaJIH.3H­ .pajy Tepe1i: n :ue ·IIoCTaBJDaiv pa.z:t ru:a ·OOROBY ~po6JreM"a R!O]e. -rpe6a .{)HjeUIHTH IIa 'J.10Me Te:PeHY. · Mn heMQ -ca,n;a opramrnoBaTII Te:tJ:a,leBe 3a pyKoBo~-oue 1ramHX 'ceKURi'a. YqBpiiihe:a,e a.K.THBa JIRP·O'!JI.10 HR1[ ce TIOCTaBJba Y •.06,[J;aRH;nrrrora. 3aca):{-a ReMaiMO jam .iaKe II "1BPCT1e aKTIIBe .i!~en~ Eo.Je he ce 0 IMDlR 6PHHVTII. .. ,;Ja caM uaueo npe.a.. sac oC.uosae upre noJI,HTHKe Hallle flapTnje y 6op6n aa aJiaCT n y 6op6n aa COI(IIjaJIH3aM. Ta ce -DOJII-iTHKa TeMeJbH Ha OlllliTHM TeopeTCKHI'rl llOCTaBKaMa MapK•CH.3Ma .. JielbHHH3Ma_ H- Ha HCKYC1iBHMa H3 CosjeTcKor Case3a. _flpi!MelbHBalbeM U <!JopMaMa KOjH OJJ:J'OBapajy .HaiiiiiM KO~­ KpeTHIIM ycJioBI!Ma. KonupeTHH pesyJITaru te noJJIITHKe KOJH 'Cy CBHMa Hf!Ma ll03HaTH J;I.OKa3 cy )l,a _je Ta llOJIHTHKa Hallie UapTujen · uarner U.K. Ha qeey ca .D:pyroM TuroM, 6nJia Y {)CHOBH npasiiJIHa II JJ:a OHa Tpe6a JJ:a 6y JJ:e II OCHOB~ HallleJ' .fiy.D:ylier paJJ:a." (E. KAP )J,EJb) - 3AKJbY'IHA PEII )J,PYfAPHll.E BH)J,E TOMWH'l OcspHyJia 6ux ce Ha pa.D: Harner TJJieHyMa. T1pso rpc6a lWHCTaTOB31'11 .D:a je TJJieHyM je)l,HO.l\YlilHO np!!XBaTI!O 3a)l,aTKe KOje je oiiOCTa'BHO T1erl! KOHrpec KT1J, a aaTHM •YTBP!(HO u paspa.D:HO sa)l,aTKe Koju croje npeA oprai!HSanHjoM A<l>)I(, nao noce6HoM ·opraHusannjoM HapoAHOr <jJpoHra npeno noje KTJJ PYKOBOI(H MacoBHHM pal(oM Meljy :>KeHaMa: ,' '''·)'CHja ITO CBIIM pe4JepBTHMa )l,OHeJia je HOBa HCKYCTBa, a HCKyCTBa jei(HHX MOO!! Ji.e .)(a TIOCJiy:>Ke KHO IIHl!i(Hjaropn sa pal( Apyrnx. Ona je 611.Jia .yrJiaBHOM p:o6pa, jep. cy .D:pyrapu•l(e I(HCKyrosaJie 11a ocaoay pa.l\HHX IICKycrasa, re ce Kp!!rucrKn n caMoKpllmqK!I ocspraJie aa CBoj pal\. HeKe .l\pyrapul\e, HCTHHa MaJio6pojHe, MHoro. cy rosopHJie o 6y!J.yheM pal(y csojnx opniH1!33'1\I!ja, ·O roMe rnra 6n rpe6aJio •Ypa)l,IITII a Ma.lhe HJIH H!lrnra •o roMe rnra cy ypa)l,IIJIH. HmxoBH ,Hcryn!l noKasyjy .11a rrpas!IJIHo cxsarajy sa.11arKe H yKasyjy Ha ro rnra ·6H rpe6aJio ypa.D:HTH. AJIH HeKe 0.11 THX 6y.11yiinx ITJI3'HOB3 Be:h 'CMO' tiYJIH He.KOJIH'KO IlYT3, H ITO TOMe K3KO HeKe .l\pyrapul(e !!OHOBO HSHOCe HCTe. Sa)l,aTKe H3J'Jie)l,a jorn yneK )l,a Cy OBH 'l!JI3HOBH HepeaJIHH, He S3TO lilTO Ce OH!! .He 6n MOrJIH H3BpiiiHTH, Hero 33TO .III_'TO H'i-i_je O,IJ.JIYL~H:O IIpHCTyiTaHO J-DHXOBOM H3BpllieiD,y. CBH }f{eJI-H'MO- il.a •HaM Ha H,n:yfieM -cacTa.H- Ky .D:pyrapnl\e pe<jJepurny o H3BprnenoM pa.11y llJl'I! 6ap o cnojoj .ynopnoj 6op6n sa ocTBapelhe csojnx nJiaHoBa. J_(o6po je .113 •C3MI! pa)l,HMO CBe 'OHO lilTO Ka:>KeMO )l,a Tpeoa pa)l,HT!L MHoro .l\HCK')'Tanara ncraKJIO je norpe6y Hil,eOJIOIIliOI' 4 pa)l,a. MHoru •O)l,6opu npncrynHJIH cy se1i. KOHKpeTHOM npylKalhy ITOMOflH 3KTHBHCTKHfu3Ma sa npo)l,y6Jbl!B3fue H,HJCOBOr SHafua. 0pH TOM 1liTaK rpe6a HMaTH npe)l, O'lHMa jel!H.y '!l!!heHnl(y: ·Mn 'MOpaMo pa.l\IITH na cBoM BJiaCTHTOl\1 Y3.11H3afuy H ITOMOJi.H ,Y3.l\HSa•!hy CllHX Hallil!X 0KT'f!BHC.TIKH!h3 J(O re Mepe, )\a 6n O'He 6HJie ·C'IT'OC06He pa)l,HT!I Ha ITOJI!ITHqKOM l! <yonrnre l!)l,eOJIOIIII<OM no)l,!lsa!hy aajiimpllx Maca lKeCia.- �114 liS . / . TaKas pal\ seoMa 'e*aK. MHoro jeCTsap Je y TOMe, 1\a Je llS TeopeTCK!!X rmralha oHHMa JiaKrne !lP*aTH npe)la~a!h~·arnt&asaTl! Teopujy M2pKCH3MaKOJ!! cy llSAilrJI)'THJil. o. J T Harne ITapTHje OHifM )!{e>raJie!hHHHSMa, 06Jarn!haSaTH Il)' HllrnTa - TernKa J·e CTBap. · SHaj'y 0 TOMe JOrn Ma KOJe He • , J 'e o6'aCHHTH CaCBHM Ga- Tpe6a !lOSHasaTH TeOpHJY H 3HarH J He HCKpllBJbaBaTH. S)'MJb1!BO, a H'ilaK Je He syJirap!!3HpaTH . IIHTalha OBOY 'e):\HO 0):\ HaJBa)!{H!!JHX MHCJIHM n.a, Kao n J ITHTalbe opraHH3aU'l10H11X Harner I1JieHyMa, Tpe6a ITOASYa=Hsai.v(e IT!!Ta>he - KaKo 0 cpopMH, cpopMH paAa Ham~H J]e OA Hals~)!{HHjHx. CaApl<aj ~~~::r;,~Ha ~~;;;aalieH iee Y nporp~":JeK~~J~~~;Jj~~:o~y c~1:! - BaH THX rrporpaMa ~H He:~~ApasyMesa KOH1<peT!rsaur1ja nporpaMa, aKo ce IIOA THM H ITa TH·e H <l>piOHTa. AJIH OA 3a):\aTaKa y OKB!!p)' nporpaMa M~ slBHCll npaBI!Jif!O H3BpnpaBHJIHIIX opraHHSaUI!OHHX atOZ OpraHHsauHoHe q>opMe KolllaBafue ITOCTaBJbeHHX 3a.II.aT , eKe TO J. e OHO qe. no"eMO ):\0 CBaKe )!{ , Je 6H Hac OMeTaJI~ Aa M '! cMe 6!!Tl! rnr6JioHa, Yra ce MopaMo 60J3Til. 36or To~a6~e OJ<: aTHSMa y Harnoj opKO'IeHOCTll, Kpyrocrn, aKaMo ~Bopu~u LAaTKY caMO Ha raj· raHIIS3UIIJH. H!!Uatbe paSHl!X <jJopN'l:' ··, trr:f~10 MoO:C~~hll~:r -" ro e3I-maTH npeKo I-bHX Mace :>KeH<.:t y pas ani, PYKOBOAIITII, nos J'aJI"3Ma A Aa 6HCMO 1 o noc t'!r' !! pan 113rpa):(!he COl\II " · , n- "TT seJI..,rK r. H cpecKHM on6opnMa l-\ Y-' )l_, 46a "a 6yAy •CBHM r JiasHIIM . B li " JIH rp..__ Tafba ,u. JhHXOB 3H3liaJ HTJJ.. e L.liM jacHa opram13aUHOH)~a~~ Ha ~amiHOCTH cacraaa, MeTO,U:l pyce y pe¢epaTy saAp 0):(6opa Kao !! yonrnre cBHX I,Y"o· OQC>ba H P~!la 'f~)Kx KOj!! TA~Ga Aa HMajy rrmpoKy nepcKOBOAcnnx 0):\ opa ' Ji pojqaHO jaKH jaCHO ):(a 6 neKTHBV, .rr.a cy .UIOBOJbHO LJ'BpCTH HKe -v A<P/K) KCH\G 6rr ry He r,incJIHM ,Ha np'OcpecHoHa,lHC paAH·ma "je A<l>)l\ Hmmr MOrJlfi p)'KOBO):(fi'fll opr~~ll~~r;,~J0~'\~':6a )la paAC K;O jeAalf rJiaBHH, cpeci:H H ~pa;~tiKH )l,liC~yTyje y JCHIOB!.P1M CTB2llH- KOJle~T!!B :aoJ;a::Je:ocrojalbe cern\Hja IITA. He CMe .~a ~~.a: O~~p sen Tpe6a ):\a OMoryfin 60Jbll, KOJICKTl!BHHJll pa3paA, Ile OA ' aqHo 3na lliTa Tpe6a Aa pal\ll, ami r):(e Je up>: 'ICMY CBaKI! ~ ne J, e OH nJia'HOKH, Cl!CTeM8TllqaH. "ITITa'B ·pan - ycKJia~JeH, "' - r,_, .-- . n c.taTnc~HKF! . y ne.naT--. 0 rwrpeon .yso~e!ha eBHI\CHI\ll~~ sa TaKa'B nJiaHCKH pa,ll., H3lll~ opraHH33UfljC,_ KHO ~CHO i.1H CMO sen roBOp!IJIII. J acHO JC, A a liOCT fieMO ~fla1Ur ·orrc-reM_ . ·. CBH-- )l.eHrtHje c'taJ!Ho ycaBpnmsatll 11 )J.orrylh'aBarll. YKOJIIIKO HaI!Ill O·A6op11 6y)J.y·os6l!JbHBje npllcryrr11.rru opraHnsosa!hy .eBHJ~;eHUllje n AaBaJLH caMH ll!.ose npeAnore, rrpuMeA6e, yrrosopelhe Ha eseH'nyaJIHe HeAocraTKe HTA., •YTOJII!Ko rrpe fieMo rroCrHhl! Ao6ap nperJie):( n o CTa!hy opraHH33J\Hje, H o KaApoBl!Ma, Kao 11 o ,pa):(y na repeH.y. EBHAeHrtniY 11 crarucrrmy Tpe6a oph1HH30BiiTH 6es IIKaKsor 6npoKpaTH3Ma, He rrpernapam rrpHKyliJba>be OOAaTaKa y TexrrwH<M rrocao KojH je caM se6n UI!Jb, seli NOjH rpe6a Aa rrplii\OHece ,yeaspwaBa!hy Hallie nosesaHoem ca TepeHOM. 3a):(aTaK Hawnx pyKoBO)lehnx 0):(6opa HHje CaMO ,y 11pH!CYliJba!hy ll0):(3TaKa H lhHXOBOM CJiaJb)' SHllil!M 0):(60pl1Ma Hero H y T·OMC.):(a ce !I OHH C8Mll CJI)')!{e !IpHK)'liJbCHHM 110):\a]\HMa ):(a HX CaMl! aHaJIH3Hp3jy l1 1)'110Tpe6JbaBajy 'Y CBOM CBaKO):\IJCBHOM pa):(y. L(oraKJia 6ux ce joHi IIHTat&a aKTI!Ba. 11s AllCKYCHje RllAHMO ):(a cy 3KTHBH !IOCTaJIH JKHBa <jlopMa pa):(a Harne opraHH33JtHje cs.yrAe, rAe cy ApyrapHue saucra pa3yMeJie sac )laTaK aKTIIBa II T):(e cy Ce ):(llpeKTHO Ha TepeHy 38JIO)!{IIJie Sa !bl!xoso· ocpopMJber·he. CaA 11 oHe J(pyrapuue, Koje c,y y no. qeTKy jorn tyMihaJie y MOryliHOCT opraHH30Ba!ha aKTHBa BllAe ):\a cy OHH TaKBa <jJ'OpMa Koja HaM OMOr,ynaBa )Ia 3aHCTa o6yxpaTHMo rnupoKe Mace )!{eHa. Anu cy ce rrp11 <jJOpMupmby aKTHB·a nojasu,le HeKe rpernKe. J(pyrapHue us MaKe)loHHje Cy C3MOKp:Wr:HqKH H3HeJie IhHXOB I1pB06HTHO ceKHliUKH CTaB, KOjl! ce CaCTOjao y 'rOMe W'TO cy y aKTHBe ·06yXBdTH.iJe CHMO ,aKTIIBHe", Befi ll3):\IIJ"H)'Te )!{CHe, OHe Koje Befi 3Hajy ):\a pa)(e, a HIICy CXBaTI!Jie aKTHB KaO <jJOpMy o6yxBaTa!ha C'BUX )!{e_ Ha, :Ha!pO'IHTO OIIHX: Koje ,IT,O <:a,n;a HHCy Koje lie aKTIIB fiHT3IbHM3. 1/I qnJie HHI<3KO -UKTifi3I-IC:\ 3aHHTepeoosam jep ce 6aal! lhl!Ma 6JIHCKHM T3KO, UO,U p)'IKOBO)J;CTBOM. OCHOBHOr 10,11;60pa A<l>)l\, one fie ce rro~eTl! Y31\H3aT)'l 'Y 3KTHBy. TaKso ceKTarnTso - Koje cy 1\pyrapHQe •Y MaKeAOHHjH sen noqeJie caMe OTK_Jiafharu --:- nosesaHo je ca jorn reMoM rpeiiiKOM, a ro je HesepoBa!he y Harne HapoAHe Mace, y Mace JKeHa. CacnnM je HenpaBHJIHO Tpa)!{l!T!! CBe Mory!ie Y,CJIOBe, na TC~ OH):\a ll)'OTIITH )!{CHy ):(a npe):(y3Me je):(Ky ll.J>H Apyr.y ):\)')!{HOC.J' y OKBHpy aKTHsa, HJIH pyKoBOACTBa a,KTHBa, UJIH- ,.ua nocraHe 1I.lJaH AcD)I( HTJJ.. Tpe6a carCBHM npeKHHYTH ca raKBHM MHWJbe!-bCM, jep je OHO )' C)'UI'Tl!Hll 11p0Tl!BHO Hllrni!M OCHOBHHM Sa):\al('HMa: J3)lH3alby HOBHX KaAposa 113 AOCa):(a HesaliHTepecupanux, saocTaJIHX Maca Jl<eHa. A Karoo ce <)'31\I!IJKY ·KaAPOBH? CaMo �115 / TaKO lllTO !!X, Bep.yjytm •Y fbHXOBe CHare, y MOryfllrGCTI! IhHXOBOr. pa3BHTK8, CT3"B.Jh81MO IH8 K•OHKpeme 3'3)I.aTKe, .CT8B- JbaMO !Ia AYlKHOCTH, rra Ma )(a ce OH!! caMH H _He ocenaJY J\OpacJIH THM sa)(al\HMa I! .1\YlKHocmMa. OcenaJ o.~rosopnocrH B3lKaH je TIOTCTpeK K3!\pOBI!M3 ,Y H>HXOBOM ys)(H3Bfhy, I! TaKO ne ce·lKeHe rwje CMO 3a)(.ylKHJ1H, MaKap y IIO'IeTKY M3llil!M cTBapnMa, K:poa pa.l\ •Y3!\H3BTH. Tpe6a )(a I)OMII!cmrMo na TO KBKO cy ce .CBH HBlllH KB)(pOB!I ·Y3)l.H33JJH, K3KO ce Je CBBK!I OJJ..· Hac ·ocnoco6JbaBao. CaMo _Rpoa ·pa,a, Kpoa 3a-,UaTKe, Kpos C3BJIB!jHBafbe TClllKOna y CBBKH)(BIIHbCM pa)l.y. Y H3llli!M HBpcJ)(HHM O)l,60pHMa cpasMepHo HeMa )l.OBOJbHO >KeH.a. 3a>UITO? l1sMel)y ocraJior I! s6or Tora jep HX MH; rj. Hallla o~raHH3B­ lll!ja HHje )l.OB·OJbHO •Y3;II!33JI3. J-lal!la opraHH3al(Hj3 MOpa 6Hra HeKe spcTe lllKDJia ·a8 Kanpose :>KeHa, rrpso Mecro rp,e lie >KeHa MOnH C3BJI3)1.3TI! oce!iaj MBfbe ape)l.HO•CTH, OCJIU60)l.!ITI! ce pa3HHX npe!\pacy,l\a, yry>reaonn, crpaxa OJ\ upylllTBeHor pa)(a HT!\. Y noje)(HHO·M aF:rnay HaJia·s!l ce MafhH 6poj >KeHa (5 )1,0 15), H y 0Ba1<0 M3Jl0M Kpyry Mory!i JC II~' 1\HB)(yaJIHH pa)(, JiaKlllC MO>KCMO OCITOC06JbaBaTH >Ke!He. 10 je )(3KJie I! cj>opMa npeKo Koje neMO Y3!\1!33T!I ROBe Ka,lpOBe. Y:ecTo. rcyra >KeHe Koje cy ce Kpos paA ,y A<P)K ocrroco6rrJJe OI\Jiase rra Hallie opraHHsao.Hje Ha !\pyre AY>KHOCTH, a Hallie !\pyrapnue ce Ty>Ke. MopaMo onm Ha4ncro c Tl!M .I\a Hal!la opraHH3BOJija 6al!l !I I!M.a raj sa)\araK )(a CTBapa Hose Ka)l.pose >Kemi;'·.l\a !IX oc•n•oco6Jbasa )(a Mor.y ysem yqelllna u y 4HrasoM ocraJioM APYlllTseHoM >Knnory. Op!!l\le)(6e H nnriuba· Koje cy !\pyrap!!o.e ·I!CTI!l\BJJe i1o nmmny iraoopa y o~e A<PJK 6nJJe· ·cy MH•o-rD6pojHe, m-ro je)l.oKas I!HTesusHnjer pa)(a yopraHHsao.HjaMa A<P/K. ,llpyrapm~e cy H3HOCHJie ·CBoja pasJIH4HTa rrc:rcycTBa. Hapo4HTO i'J norJiel\y HB41!Ha rra6opa: ,lloK )l.pyrapm.(e na Cp6nje ll Eo_ c'He !I XepuerosnHe CMa-rpajy )l.a \ia66pHe Koncj>epeHilllje Iiliey Haj6oJba <j}opMa Ha6opa, )l.pyrapm~e 'liS M.aKe.~oHHje KalKY .I\a cy HMaJJe )l,oope pesymare, a HCTO TaKo y CnoseHujn npnnpeMe 1!!\Y )l.o6po Ha ocHosy ,w.ca)l.all!JLHX yrryrcraBa o li360pHMa. CBaKaKO )l.a neM•O Ha •OCHOBY CTC4eHHX HCKycraBa p33M0TpHT!! )(OCa)l.al!lfuH HB'IHH H36o-pa, fl >I'Olli)(~ ne ce yKa33TH IT0Tpe6a ,Ua He'LIITO .li.OTIYHHMO, HJIH tl3 K d-3MeHHMO 1 'Y Ha4nHy orrpatba. M.ncJJIIM !\a ca)(a, n-o-cJie 1!3BpmeHHX _rn6opa y TPH perry6JIHKe, nocJie '''1i6ra )l.a cy npHnpeMe y Cmmerrnjrr .y rryHciM jeKr, lie orr rpe6aJio >Kyprr'l'n c i(oHOI!J.~fbeM He- Kl!X H3MCHa, Ben CBH -rpe6a, )1,3 IIOMOrHeTe CeKper;pHjaTj Y• A06Hjafhy lllTO 6oJber .ysnl!.a Y. TD'K na6opa, Kai!Oo oM o!! MOrao eseHryaJIHO A3TH HOB np'e)lJior H :ynyrcrna ·I1aBpii1HOM 0)(6opy, O)(HOCHO ITOMOnl! CB!IM r JIBBHHM 0/!.00pllM3 Y IIpe~O­ lllelby HcKycraBa u 011KJiarhalhy rpema~a H HenpaBHJTHo ...:m rrpH cnposol)efhy us6opa. Ja 6nx OB)(e XTeJia )(a YTBpi\HM HnaK l.JHlbeHHUY )la ey 3a KOHK,perHrJ ~crafhe Hmiie_ opraan~auu­ je na6opH cnpoBe)(eHH Ha ns6opHoj ·KoHcj>epeHUil!JH 6HJIH Je. .lliHo npaBHJJHH H uenu·cxo)(Hlf. TaKaB HB'lii!H H36opa rpallCHO je 0)1, HB!IIllX 0)(60pa )l,a-)(ol)y •Y JIHqH!I )(O)(OI!p Ca C3·~KOM )KOHOM, )1.3 OHa )(Ol)e Ha KOHcj>epeHO:Hjy, r)l.e Mopa qyo·n H 0 p3!\Y n npo6JIEJM1H.ia A<P)K H !\pyrrr.M nnrafhl!Ma. L(pyrapao:e y lVlaKe)loHnjH Ka>K,y )(a sen nap romrrHa HliCY HMaJie TaKBHX ycneJinx KOHcj>epeHo.nja ·Kao y TaKy Hs6opa. Doje)(HIIll HeycneCH, Hap04HTO y Cponjrr, npon3•HJia3e H3 cJia6e npHnpeMc H36opae .KoHc}:lepeHu-Hje, KparKor BpeMeHa, Mexa~H 1 mor rrpnMeJbHBalha ynyTCTRBa. HcTo TaKa CMarpaM .na Je HenpaBnJIHa oueHa ,II.pyrapHUa Koje MHCJie na jep;aH OJJ. :y3po.Ka cJia6or pa)(a ITOCJle H36opa Jie>Kl! y ca,MOM Haqf!'Hy H36opa. AKo HBlllH 0!!.6opH H nocJie na6opa Hnty ,npoxo)(aJirr", on)(a ,yspox Tpeoa rpa>KrrTH y caMoj npunpeMH caMHX rra6opa, Kao !I .y MBJioj noMonu PYKO'B.O)(enHx o)(6opa, Hapo"<HTO cpec'KHX H rpa)(CKHX, H<YB-OHsa6paHnM ooHOBHHM >DI!.6op;H·Ma. DpaBHJJHO je rrpHMeTHJia je)(Ha !\pyrapm.\a /!.a c.y ":'eHe Ha TepeHy ;[(o6pe HJIH )l.a cpeCICH 0)(6opH qecro He BaJba].y, na 36pr "Dora pa)( He H)(e. Ja 6Hx uso npOlllHpHJia H KasaJia: raMO r)(e pa)l. He H)l.e •MopaMO npBeHCTBeHO Tpa>KHTH yapOKe y HaMa CaMHM3, rra neMo TeK OH)\3 -npaBHJIHO rrpocy)l.H11H 3al!lTD CTBBPH He ir!\y. · Y ses11 ca Hs6opHMa, ja 6rrx ce jolll ocapeyJia IJa nmafhe 6upa'!KOr rrpasa. ,llpyrapm\e y BocHH cy -nonynnJie Hacynpor nspl!''llfmM yny-rcTlBY )(a Kao ycnos npasa 6Hpafba .y o)(6ope A<PJK He cMej.y nocrasJbaTH qJiaHcmo y Hapo)(HOM cj>poHTy, jep 61! TrrMe cy>KaBaJIH A<P/K. ,llpyrapHue na fi0cHe o6jal!lfbasajy osaj csoj rrocryna<lC TlHMe .!\a ICOI\ 'hHX q""aHCTBo y J-I<J:> OOYXBBTB )1,0 95°/o ql!TaBOr CT3HOBHI!lllTB3 If )(aCe KOJL fbHX TaKaB nocr,yrraK HHje .Morao npeTBOpHrH y cei<ralllTBO. Tpe6a unaK 6HTH no·myHo Ha'1HCTo c mMe ,l(a crasJhBfbe raKsor npe)l.ycJiosa aHa 41! cy>KaBafhe Hal!ler paAa Ha ·CBeCHHje >KeHe, I<aje cy Ben 4JiaHOBI! J-1<1>. Jae>HD Je )13 THl,!e He llCITyfbaBaMO 331\BTBK KOjll Tpe6a )l.a pel!l31BB HHWB opra- �118 1!9 HH33l(Hja. 36or/'I'Ora je ;y yrryTCTBi!fM3 33 •H360pe 6HJIO H3pHqHTO ITO.l\BY'!eHo: npaso rJiaca HM3JY ese )KCHe Koje HMajy •YCJIOM ,l\3 6y.l(y ~JI3HOBH <!>pORTa, ,l(aKJie Koje HHCY Hapo.l(HH Hen.pHJareJhH, KOJe Hncy 'ca6orepi-I, ll.ITe11otmHe H:T.U. Je.u;HoM pe'IJY, OHe Koje Racy '!JiaHOBH <I>poH:ra, rra T.!lMe H A<!>/!\, y fJI8BHOM H8IliOM, a He CB·OJoM RpHBHIJ,OM, jep HIM: .MH HHCM0 rrpHliiJIH: ITornyHo nerrpaB!IJIHO 6H 6HJIO HCKJhY'!HTH :re MeRe O,l( :yqernna Ha H36opHMa 3a o:<6o;pe A <I>/!\, jep TO yqewfJe ne qec:ro 3Ha'!HTH fhHXOB yJia3aK Y. aKTHBaH pal\, JacHo je .l(a npaBHJII;~a npe.l\H36opHa ar•I!'Tal\H]a ·Mopa HMa'PH sa rwcJie:(H1\.Y 6poJHHJe cryrrafhe MeHa y H<!>, Ha rnm cy y oc:raJW¥. Ha-· lila yrry:rc:rsa H yKa3]:!BaJia. . HocraBHJio ce o~ne· H rrHralhe oMJia.u.ntH:K.rr v Be3n ca H36opHMa, ·Kao H y se3Jr ·c,lrrrn:re aKrHrB•wc:rl! .Harne· opraHnsaUHJe. ITpso: He :rpe6a 6pKaTH ,OM·Jia.l(HHKe" n.o rO.l\HHaMa c 0MJI3.l(HHK~Ma Koje cy T.fJJ8HOBH OM,7I8,[(HHCKJfX ·opraHH38Wija. ljlro c~ Tl!'le MeHcKe <>MJia.l(I!He Koja HHje o6yxsaneHa, •Ko- Ja _CTOJH ITO CTp8HH, CBe Ma·C.CJ.BHe opr'B.HH33IJ,Hje H8CTOjP, H- Ma]y 3a)(aTaK H 'Ppe6a .1\a HX o6yxsa:re. Ty ·He<Ma Hima><'lor CM!lCJia Ka6HHeTCKO .1\HCK.YTOBa!be 0 TOMe KO fie je o6yxna''H. a KO Helie, sen Tpe~a p3.1\HTH. A rnTo ce Tll'le opra·H!J30BaHI!X OMJia,l(HHKH, ry Je crsap pa!IeKO .1aKrna, jep rleMo Ce llpGCTO j\·Df·OBOp1!1'll •Ca ·<YMJ!a,l(HHCK'HM O.l(60pOM 0 CB!I·M cjlopMaMa •Caipa.l(fbe. ilp!l TOMe Hapo'!HTO He cMeMo sa6opaBHTH .l(a HaM rrpHC'cyiT )\0 HajsaocTaJIHjHX )KeHa MO)!(e 6UTI! '!OCTO nyTa OJiaKrnaH 6arn nperoo OMJ!a,l(HHCKe ·OpT8HI!3a!(Hje. MHorD caM ce 33)lp)KaJia Ha- opraHH3a~HOIHHM mnar-hHMa. ITa. II '!HTaB Harn ITJieHyM paaMo:rpuo je rruro•· · HH3al(HOHHX <jlop:MH K - je.l\HY C>)\ HajB8X<HHjHX · J\HpeKTJIBa ITeror KoHrpeca. Crsap je y ToMe lll'l'o •Hama opraHHaauHja liMa 3a•HCTa lrOC,e6H!! 3a.l(aTaK, KOjJI •Ce rrpBeHCTBEli!O 01\paMaBa •Y fheHHM cnervr<jlHqiiHM opraHHaanHOHHM <jlopMaMa y naquay pa.l(a ca )KeHaMa. AJLH A <I>/!\ no ca.l\pM!!H'I! n <jlopMaMa ~a)(a He CMe ,l(a6y.l(e KOITUja .1\P.YflfX MaCOBHHX opraH1!3aT~H­ Ja 'I!JIH fbHMa napa.lleJIHa opra·HHaanHja ca je.l(.HOM pa3JIJIKOM rnm o6yxsa:ra MeHe. Harna opraHnsannja, naKo .1\CO Hapo/lHor <jlpoHTa, He Tpe6a )(a ce Kpyro .1\P)Klf ·opraHH3al(H'OHHX npnHunna, TepnropHja.(JHor orrcera, ·Ca.l\p"mja pa.'\a m:ro !!X ii:!Ma Ha;pD.l\HH <jlpo.Hr. Barn a6or :rora l!JTO y oKBHpy H<I> A<!>/!\ nMa Jroce6He aa,l(aTKe; Hapoq:HTo y rr·orJie)(y nparmJIHor :ITpl!C'D.)'Jiafba MeHaMa, ·MH MOpaMO 6!!Tl1 CJI060ii<HHjll y npoHaJia)Kefby cjlopMH, ocJ>o\)o)(un; ce rna6JioHa II rrpoc:ror IDO!!Hpa!ha opraHH3a•l(HOHl!X <Jl,OPMH •OCTaJIHX opraHH3aJ!H]a ·'I! pai\HTH rawo )J.a .l(OljeMo J<O ·CBaKe )KeHe. 3a Hac HHJe Ba.)!{HO ,l(a ce Hame Haj'HH)Ke je.l(HHHI\e repwroprrjaJIHO noKMrrajy ca je.l(HHnuaMa H<I>, aJIH sa)KHO je ,l(a .mo!)eMo .1\0 ceaKe MeHe, ,rr.a je no;::tur.HeMo, ,D,a CBaKa rnocTarie 1JJiaH H<P. MrH 1\eMO no:rpa)Kl!TH )KeHy :y :fbe3HHOj IcyllH, f,l(e rO')\ je TO MO'!'yne, y 6HJIO Koje jl;06a ,l(ana, .)'KJhyqnsarn je ny:reM ryMaqefha IbeHHX -Ma.mtx, -qeCTO nyTa JIH4HHX ntnar-ba, H ~aKa Je y3Jl,H38TH ,D,o aKrHBHOr tJJiana H<P. HeKe 1\J"YrapHI\e cy O:B.l\e ros.opHJie o TOM Ha'l!!HY paAa; ·0 HH)(HBH,l(yaJIHOM, Cl!THOM pal\y, 3J!H ja CaM HMaJ!a ocena] .K30 )1.3 Ce 11'3'BHfbaJBajy 36or THX ,CHTH-HX IT&rtalha" Ha KOj.HM3 rrpHJiase MeHaMa. TaKo-pa,UHTM, H y J a MHCJIH•M, ~pyrapnl\e, ,l(a je npamwHo HarneM ·pa,n,y HeMa ,CHTHHX TiiHTafba", aKO ·'6yJJ.eMo 3H3J1H Ea I-bHX rJie,naTH H3 rrmpoKe aepcneKTJ.fBe. lJCCTO ny:ra BH.l\HMO KitKO peaKU:Hja _eHa KOpHC'l'HTH CBaKy •Cl!THH!\y, ,l(a 6H IJOCejaJia .JiepaCTIIOJ!O)Kefbe MeJiy HapO/{HC :Mace oHa qaK .CBecHo TP3)]IH oBaKBe .CHTHHII.e. CacBuM He- rrpaBHJIHo pa,l(e OHI! Ham!! 1\P'Yl'OBH II )l!pyrapHUe KOj!H, :10.1\ 1!3fOBOpOM .1\3 He :rpe6a ry6HTH BpeMe Ha ,CllTHI!M" llHTa!hllMa, ycTBapH He BO)(e 6pHre 0 )Kl!&OTHH'M HHTepecHMa pa)(HHX JbY,D,H. A -·una ,ll.a Ka:>KeMo o ,,'CHTHHM rrHTalhUMa" ~ Ham eM 1Ja.l\y, ,y pa.l\y opraHH3al(Hje A<!>/!\? )1\iHB-OT )KeHa JlOMalim1a~ CeJba_HKH, )KHHOT Maj,KIH H ,IJ.eii,e TIYH 1 rmralha. A 33MHCJIHre je_· HeKHX T06!"))Ke CHTHtlX rrpH TO'Me MHBOT Haumx saocra.nHx MeHa, OHHX HenHCMe.HHX, na_ MI)"CJIH.M3HKe 'IIO.ll. c}Jepei,IOM HT).J.. 'lJHTaB ce fbl!XOB )]{!!BOT 0.1\BI!ja .Y qeTff]'l! 3lf,l(3 fbHXOBe Kyne., H -HCfiylheH je IbHXOB'HM JIHliH!HM ilHTalhHIM3, fiHTal-bHMa .u.eu,e, xyne HT.l\. Hc:runa, Ha npBH norJie)( osa rrl!ra.Jha He H3rJie)(ajy He 3HaM KaKO BaMHa y CJKJIOny, Ha npHMep, BaM!>l!X ·Me!)yHa:pO.l\HJHX .1\0ra!)aja. AJ!H ofla ·HCmHa y :re)Kfbll aa pewelheM 0\BHX ,CHTHHX IITHTa'Iba", HaJia3'H H3J1a3 KOjH je IIpOT}I- BaH HHTepocy :COl(HjaJIROTI!qKor 1\PYWTBa, a:KO 3arra,ZJ:He y 'MHCTHUH33M H Tp3)1{H nyT 'OH3MO r):r,e ra He1Ma, DH.ll.a je HEJHe'Ta BeJIHKa IIITeTa 1I-HT3BOj saje.U.HHUH He CaMO y TO,Me ITJTO TaKsa MeHa He MO)Ke .l(a joj .l(aje OHO !I!TO aajep:HH!\a O.l\ >be Tpa)Kn, Hero l!JTO ce oHa qecTo rry:ra rrpeTBapa y Henpnja:reJba. 3Ha'!H, MH MopaMo, rJie.l(ajyliH !!3 rnHpoKe nepcneKTP.Be, <6arn Ha Tl!M C!!THllM ITHTafbH.Ma )!(eH:y np!!aynu Ha 1!3fP'l..'\ftY .COUHjajJH3Ma, jep fie TaMe H .OHa 'TIOCT3TH 3KTHBHH y-qeCHJ-IK I �y. seJil!KOM paJ\y sa 6y}(yrm<i'CT Cllora Hapc}(a, ·sa <Y'IBPillhe-· !he }(eMoKpaTllje u MHpa y osery, sHa'll! }(a TaKa, Kpos ,cf!THa" l!l!Ta!ha, Mll crsapaMo HS JKeHa 6op11e sa npeo6paJKaj tfHT8BOr CBe'ra. 3H8tJJ1, )1.8 HeM a CJJlTHHX -iJ:YITalha ·C8i'viO 81(0 HM npaBHJrHf-? :rrpHJia3HMO. HapaBHO npa TH, a qeCT·O ce qaK H )J.eruaBa, ,Q8 - TOM ce n.-IOJKe .uccrrY,M€'CTO )1,8 'rhM :cHTHHM ITI!Ta!hHMa npmnasllMO ca rrepDrreKTJl'BOM ll pe!llaBaMo HX ys yrropHO IIOJIHTMliK'O J3,1l,H38fhe MeHa 'MH C8MU r.V6HMO rrepCOeKrn,By, IIOCTajeMO 'OHTHH npaKTHUHCTH- H MHC.!l~HMO JI.a Ce sanaraK sarrpaBo ,cBprnasa ca peiiielheM ror C:HTHOI' nHrai·ba. f·OBOp!lJIH CMO BellO II0Tpe6H CTaJIHOr IIOB€SHBa!ha rrpaK-. rw-mor pemasafha 'CBa.KlO)l;HeBH'H:X npo6JieMa MeHa ca rroJJHTHLIKHM pa,UOM. ~0 rpe6a Hap!?Y:HTO HM8TH Ha ·yM:y -KO,U !£a- . I~HX 8KTHB8, KOJH Tpe6a .,'1.8 lflOJI.rMrHy RHTepe.c 3d 'C8CBMM ITp8KTHqHa_;~-MaJia JHIT8Ih8 'HiHXOBOI' ,D,HeBHOr )K'HBOT8. Tpe6a KaSaTU nap peqa o raKMnqe!hy. Bll,~eJJ!l CMo ll3 1\iHC!OYCHje ll HS <llSBe!llTaja, }(a CMO <Y TaKMH'!C!b')' Halli'HX upraHHSa[1HJa rrpe}( ITerl! KoHnpec napruje, Kao !I IIp!!JIIlKOH .a:pyrHx Ta'KMI1l-Ierua nocrnr JIH )J,oera ,n:o6pe -peayJITare, a r rc...,. KJIH cM:o 'MHoro l!CKycrasa Roja MOJKeMo y6yJ\ytie yn01·pe6arH. h3 ·JJ;OCa)J,aWI-he npaKce BH)J,HMIQ ,D.a je T3KMlP!ei-b(~ 6HJIO .•YO!leiUHO raMo f}(e je 6HJIO CB!I}(CH[1Hje, r}(e je 6!!JIO CTi'lJIHDr KOHTpOJJllCa!ba KaKO Ce .f!OIIy!haiBajy }(aTe o6aBe3e. Y TOK,Y TaKBOT TaKI.THqe!ha Hll[jaJie cy Ha TepeHy. HOBe <jlopMe pa}(a. A.rm r}(e mra Hllje 6HJJo, o6a<Be3e ce HllCY acrryibaBaJie a Jb:VJ\1!1 cy. ce 'laK ll }(eMopaJJaca.~H. 36or rori'l ·Hallie opraH!lSa[1!lje Mopajy Hajos6l!JBHHje npllJJaS!lTH Ta'KM!fqefby. TaKMHqe!he rpe6a }(a •y1)e y Ha!ll pa}( Kao craJIHa <j:>DpMa. y. COf1HJJJHCTW!R!O'M AP'Yill_Dil,¥, r}(e Hapo:n: pa}(!l sa ce6e 6on·6a Sa 60ibll, 6pJK!l H ycnell!HlljH pal( H .ll;OOpOBOJb·HO CBp!~JaB~Ibe· IIOCJIOBa KOp!!CHHX Sa 3aje}(Hll[1y, H!VKa}( ne npecraje. 36or· rora He rpe6a KaMrraWCKH IIIpH.nasnTH raKMHlfeFhV, raKMarnr- · T1i ce CRMO ITpH~H'KOM OJJ;pe~eHifX B3}1{HlfX ,nary~a, Hel"o Till AaryMn rpe6a snme }(a •HilM <nocJJyJKe Kao norcrpeK. To ;roc ry 6HTH }(3TYMH npHJn!!KOM KOji!X llCMO Ce Mil OCBpTaTH Ha Hallie ycnexe H '0UelhHIB~TH ·HX, a He JJ:3'DYMH KOjH '3H3Lie \10IIeT3K HJ!H C~pllieTa.K T81KMUtzefba, jep je TaK'MH<Ielhe ·CTiwaif:t cncTeM COf1HJaJIHCTH'IKor pa}(a. BpJio srO}(Ha <j:IopMa sa raKMHqmne c.y IJlli)J,J1iBHJJ:Y3JIHH ITQI3HBtll, o6aBe3e, 3JIH H ry je norpe6na CTaJIHa eBIH}(eHnuja, o6jaBJbMBalhe UTI(. CBH ce, Ha !]jlH<Mep jo!ll ceha<ll!o I!OSHBa Illl\0 ra je npnrO}(OM ;Upyror KOHrpeca A<l>)!(-a y.nyrl!Jla ·Y,}(apHH[1a llS MaKe}(Olmje J1e;J<Je MeJIKosa c,BHM pa}(Hlli1HMa H,. paJ\Hll[1aMa J\YBaHcKe · HH,W· crpllje. Hero raKo }(o6po •Ce <ITOKasaJio H Harpa1jHBalhe y TO· KY n ila KOH11Y raKMH4e!ha. AJJH He ·cMeMo np!! ToM rra~Tl! y rperuKy }(a Harpa}(e }(ajeMo npoero O'\ OKa .. To ce }(CI!lasa K3)1, HeM3MO eBH,lJ.0HII.<Hje, 3JIH THMe MH T!OCTH.IKE'MO lJ€-c'fO nyra 1BpJIO JIOille iiTOeJieAHUe ](',~M·Op3.11HWeMO OHI';! KOjH c-y 60JbH aKO CMO TCK ,OHaKO 0}( OKa Harpa/ly }(aJJH e,,a6l!jirMa. 3naqrr - aKo xoheMo }(a 'raKJ\-iuqe!he ycrre, MopaMO ra op- ' raHH30B3TH U- nparHTH. ilho Ce 1H1Je ·M6H.n:H33L!JljE' )K6HCKe pa!lne cnare, /lHCKYCHja je rroKasaJia, }(a HHCMO jolll HH U3, ,o;aJieKa ytrHHHJIH cse uno .ce MorJfO, H TY '.HMaMo. c..rra6e pesyJir~re. YnosopHJia 6nx Bac joUI Ha HeKe Mor.:renre ~ sesa c THM ITHTalheM, jep ra Tpe6a os6HJbHO yseT!l. Ko).( Hac He'l!a BHIIIe 6eerroCJIHU.e, I<oja HHal!e CTaJIHO nparH KamnaJIHC~Hti­ KO J\PYillTBO. AKa nocrojl! Her)le jolll eysulllHa 6ecrro~.,ena paAHa .cHara, ro je peJia'THBHa 6eonoCJ]H'u;a - snatin raMo Ha J!Hl\Y MeCTa !lMa CYB!lllle pa}(He •CHafe; jep 18MO HeMa <j:Ia6pnKe ll'T}(., - aJill, y [1eJJHHH ysero, pa}(He cnare neMa !! Ha MHoraM pa}(llHM MeCTH'Ma jolllje norpe6na. Dope}( pe.rrdTHBHO H€33TIOCJieHe pa,UHe ·CHare, MH Tpe6aMO ,Ua M06HJlH3Hp3MO 14 'OJie I<O}H HHcy 6ecnocJieHn, ami Kojn cy cJia6o 3anncJieHH Ha Ma,fbe 83./KHHM, ·Cnope,n;HHM 'IIOCJIOBHM3; rAe ce M:O)I<e ynorpe<6.H"rH Malhe p.a,n;He ~cuare, HJIH IITocao ·o6aBHTH H3 npy~H 'H34HH 6oJbHM T€XHH~K'HM cp€JJ:1CTBJIMa HT,ll,. Ta~ KBe pa}(He •cHare liMa HapOqHTO Ha IC€JIY !! Me1jy lKCHaMa y rpaJ1y ll Ha ceJiy. Ko}( M06HJil!sanHje JKeHCKe pa}(He CHare rpe6a !!Mara 'Y BHJ1Y Hallie Hacrojalhe }(a ro 6y}(e cra.rrna, IID MOr.yiTHOCT!! KIBaJJH<jJ!fK.OBaHa pa}(Ha CHara. 06l!qHo jom. AHac yJia3e y npo}(yK[1lljy MJia)1e AeBojKe, Koje MHCJie raMo · oc'.aTH Jia<p ro}(HHa, caMo }(O y}(aje. 36o·r -fora oHe H ·ne Hacroje }(a noC11l!WHY HeKy KBaJJll<j:Iaxannjy. Mn ll!opaMo Hac rojar!l }(a o6e36e}(HMO MoryhHocr pa11a y}(aroj JKeH!l u Maj[1H., JJ:3 THMe ry4HIHHMO 'II .llieHC!K:Y pa,UHY CHary CT3JIHOM H naMO joj rrorcrpeK 3a 6oJby KBaJJll<j:IllKan·Hjy. Henpa'!mJIJJC. je )laKJJe BplllllTH 'CaMO OillllTY nponaraH}(y sa O}(JiaSaK y ilp!!Bpe,1')', · a 6e3 opraHI!SOBmha npe}(yCJIC>Ba sa CMe!llraj H MorynHOCT KBaJIH<j:IHKoBafba. Ha npaMep. KaKo }(a <spmllMO. os6aJbHnjy M'OOI!JIHSa;[1l!jy, Kiif( HHCMO o6es6e}(l!JIH CTaHOBe IIpH tpa6p!i[jll. A Ha Kpajy Kpajesa Mory ce sa ca}(a opraH!l:ioaaTH lf 33jetii.HH4KH rCT3·HOBr.M, ·Hap04rJITO 33 HeyJI.aJTe ,n;eBOjiCE'; y I ' I I II �BHI\y ~HTepH8Ta H •CJmqHo. CrsapHO'M, .liHpeKTHOM c8pai\lhOM •MHX M8•COBHHX 'opraHHCl81.\'Hja, rrpe)(y3ena H HapO)(HHX BJia'CTH MH neMO 'H3BplllHTH raj 38)(8T8K. DpaBHJIHO je Jn)(e npHMerHJia je)(H8. i\pyrapHIC\8 )(a je Ba)!{8H rrpo6JieM p8i\8 :c8 oH!l'M p8i\HHI\8M8 •KOje ·cy reK 'YlllJie y npHllpei\y. AJIH :HHje rrpaBHJIHO ITOCTaBJh3TH TO 'TIHTalhe KaO III-IT3I-he KOM-_ neHTeHI.\HJe; 'I<o rpe6a H KO ne :.~a p8)(H; p83yi.fe ce - H A<P)!\ ·H CHH)(HKar. Tpe6a ce caMo 1\0I'OBopurH I! 3aje)('HI<-.,I<HM CH8r8Ma H3C'I'Oj3TI! )(8 •yH)(HrHeMD p8)(HHI.\Y trpeKO -cHH)(!!K8T8 y <jl86pHI.IH, a H8 repeHY r)(e ·Cr8nyje, npeJ{o .A¢)!\ HT)(: , ,UpyrapHll,e, Mll CMO •H8 OBOM DJieHyMy 030HJbHO •IpO.)II!CKYTOBaJIH H8llle 33)(8TKe, 'KO_HKpeTI!30B3JIH 0)\Jl)'Ke J1eror KOHrpec8 KDJ aa Ha!)l p81\, a ca.ua je aa HaMa, .ua ·o36HJbHo nopa,UHMO. Cse sili,JHCH Oi\ )(a6por pai\3 H 3aJiara!b3. Huje 1\0BOJbHO caMO npHaHaia1111 rpemKe 11 caMaKpHrnq_ •KI! Ce Ha lbl!X OC'BpTaTH - rnoTpeOHO je 036HJbHO HaC'!'O jaTH M •ynapHO ce '~'PYI\HT.H )(8 HX OTKJIOHHMO. 3a)(3ll,H cy HaM jaCHH CBHM8 H3Ma · )KeJJHM MB~ra :ycnexa y pa.uy .. PE30JJYaHJA 0 HAPE'J.HY!M 3AQAUY!MA A<!>)!{-a • fiJieHyM ll,eurpaJIHOr o)J,6opa A<l>)!{ JyrocJiaBI!je )J,OHeo Je cJie)J,eny Peaonyu.ujy: Jorn jaqOM aKTlfBH3ai(HjOM H jOlll H-HTe3HBHHjHM pa)J,OM ~arne opraHH3al(lfje, npOBO)J,HMO y )!{HBOT CBe aa)J,aTKe KOje je fieTH KOHr~ec UOCTaBHO npe)J, HapOJ1e JyroCJiaB!fje y l(lfJbY UITO ycneillHHJe H3rpa)l_}b~ COl(HjaJIH3M3 1 a HapOlJHTO OHe KO- je je 03HHMo Kao cnel(ujaJIHe aa)J,aTKe A<I> )I( ro jeer: y capa)(lbH Ca OCTaJIHM OpraHH3ai(HjaMa· llOMOllH uajumplfM MaCaMa JKeHa y lbHXOBOM KyJirypHO·llOJIHTHqKOM Y3i\H&alhy H •csecTpanoM YKJbY'IUBalby y col(ujaJilfCTlfqky uarpa)J.Iby aeM· Jbe, oopanajyliu npu roMe lfapoquTy naJK!bY !fa aaocTaJiuje H naCHBHe IKCHe, TO jeCT Ha OHe KOje HHCy flOJII:ITHl:IKH aKTHB- 'He lfJilf Koje ue npuna)J,ajy HlfKaKBlfM oprauuaal(ujaMa, )J,aBa·tu llOMOll lfapO)J,HOj BJiaCTM y opraHH30Balby quraBOr CH- . CTCMa - flOMOfiH p3,l1.HOj. >KeHH II M3jl(H; ·noMm:aTH MajKaMa xao npBHM BacnnTalfHMa,H-O,LI,rajaH>eM uajnmpux Maca ::a<ena Y i\YXY COI(HjaJIH3Ma H COll,lfjaJI!fCT!fqKor narpHOTH3Ma; )1,0npHHeTlf )J,a !farna )J,el(a )J,o6lfjy npaB!fJia!f o)J,roj y p;yxy Jby6asu npeMa CBOjoj COI(HjaJIHCTHqKoj )(OMOBHHH; y aaje)J,lfHI(!l ~a OCT3JIHM. M3COBHHM opramt33U,IijaMa npHBJialfHTH )KCHe 1\laCOBHOj KOHTpOJIH H uapo)J,lfOj HHClleKI(lfjH. 3a lfCDylbelbe THX aa)J,aTaKa y oprauuaal(lfOHOM norJie)J.y rpeoa nj>oHaJia3HTH 11 .paannjar11 jorn none, mnKHje, pa3Hoo6paauuje <jlopMe, oJIHCKe cnaK.O)(lfeBHOM JKHuory pa)J.lfe )!{eue. H yoy AY!ie ·CBe BHllle pa3BHJaTM COJIH)J,apHOCT H capa)J,H>Y Ca )J.eMOKpaT·CKHM JKelfSKU:M opraulf3al(!ljaMa y cnery, y oopolf 3a MHP u )(eMoKparujy. _ · . • Pa)( Ha TUM aa)J,ai(HMa 6nne Ham o)J.rosop ua noaun IlapTHJe Tpy)(6e!fHI(M~a JyroCJiaBHje )J,a CBe CBOje CHare yJIOlKe Y M3rpa)J.Iby COI(HjaJIM3Ma, a THMe fie )J,OnpHlfeTH ja qalby CO" • �124 125 ~ujaJIHCTllqKor <j:lpOHTa II )\CMOKpaTCKHX cuara y CBeTy y H>liXOBOj 6op611 DpOTHB ·HMnepujaJIIICTHqKHX paTHHX xyrnKaqa. Taj pa)( Koju uac jorn qsprn:lie nose3yje y3 uarn U,euTpaJIHif KOMHTeT, y3 uarne APJ!<asuo pyKoBO)(CTBo, Y3 1\pyra TuTa,, Haj60JbH je O)l.fOBOp C_BHM KJieB_eTHHU,HMa Harne 3CMJhe U: uarnux uapo)(a. · Y IJ,HJby Hcnyfhelba- osHx 3aJI.araKa Koja craJIHO cr.oje npe)l, HallloM opraHimau.HjoM, H y se3H c Henocpe,li.HHM 3a,!l.a- ~l1Ma Koju ce ca)( npe,ll, naMa uaJia3e, OJieHyM je pa3pai\l!O· uajsalKHuja m!TaH>a u 1\0Heo je CJie)(efie saKJhyqKe' Jla on rnTo ycnernuMje u npaliHJIHHje McnyH>aBa,,u CBP," saaarKe Harne opraHH3aiJ,Hje y couJijaJmcTHI.JKOj H3rpa,LJJbf,f Halle 3e.MJbe, y lJMTaB HaW pa,li. Tpe6a YHOCHTH BH!lle H)J.ejHO- CTH, npaKTHliaH pa,ll, nose3Hsarn c HenpecraHHM ycsajaH:JeM Teopuje MapKCH3Ma.JieH>MHii!lMa, Ha OCHOBy KOje Harna HapTIIja DOCTaBJha CBOjy JIIIH!Ijy II Ha OCHOBY KOje pa,li,H. Jla 611 uarne JKeue cxnaTMJie JIHuujy napTuje y ca,ll,arnH>oj eTanu Harne 6op6e, )(a 6u ce uajMacosuuje aKTHBH3Hpa.JJe y H>eHOM cnposoljeH>y y JKMBOT, ,ll,a 6u Kao Macosua opraun3a~uja Hapo)luor <j:lpouTa Kp03 csoj pail. jaqaJia nOJli<TnqKo je,li,UHCTBO uapO,li,HHX MaCa U CBHX Hapo,ll,a JyrocJia· suje, OCTBapeuo y Hapo,li,HOM ljlpouTy no,ll, pyKoBO,li,CTBOM !(OJ, A<l>)l( Tpe6a ,ll,a )l.onpuuece nonyJlapHsanRju Oii.JIYKa 0eTOr Kourpeca, a napo4HTO fi porpaMa I( OJ, )\3 HX npn· oJlHlKH CBHM uarnnM JKeHaMa. A<l>)l( liMa npn TOMe napoqHTlf sa)l.aTaK ,ll,a o6yxsaTu H nalje najnoro,ll,nnje ljlopMe 6arn sa one JKene, Koje HHCY jorn o6yxnaneue npopaljnBaH>eM, KO!!fpe- ' cuor MaTepHjaJia y 1\PYfliM oprann3a~lljaMa. DHTAJ-bE .71l1KBI1MU:HJE HED11GMEHOCTI1 H CK]1)lAJ-bE <!>EPEI,IE J<ao seoMa, B3JKHO nuTaH>e y pa)(y Meljy naj3aocTaJIHjur. JKeHaMa, OJienyM je pa3MOTpno nHTaH>e JIHKBII)(anl!je HeUHCMCHOCT!I II CKII,ll,aH>e ljlepel)e, 11c«ycTBO je noKa3aJio, ·A a je_ Ta"Mo,_ r .n.e ce HH3aQHja 3aJIO>KHJia y ua~a apr a··"' ria JHI.KBU- IIOMaralby HapOAHe BJiaCTH ,ll,~l(UjH HeJUtCMeHOCTH, n· f,ll,e je npH TOMe 6HJI3 OCTBapeHa capa)IH>a ca ocTaJIHM opraHH3anujaMa, ycnex KO)l. onucMe. H>asaH>a JKeHa 6uo ne:liu. AJiu y pa!l.y uarne opraHI13a~nje ua onncMelbanalhy, fiJieHYM je YTBPI\UO n nus HC)(OCTaTaKa Koju ce canoje y: ue,ll,o- EOJht!OM pa,ll,y u y'm~ajy na MajKe ,ll,a H>nxosa Ae~a noxaljajy rnKOJly, ·u TaKO cnpeqe CTBapaH>e HOBHX aHaJIIjla6eTa, Jl:' 611 ce oso OTKJIOHHJio norpe6uo je npeKo cacraHaKa ca MaJK!iMa, a u na !l.pyre uaquue (omapaH>e lja4KIIX KyxnH>a) yKJIOHHTH CBaKy CMeTlbY 33 pe)I.OBHO noxaijaH-»e liiKOJie. <CTH, Y capa)I.H>II ca KOMIICUjOM 3a JIHKBU,ll,a~l!jy HeDHCMeHO. a Ha OCHOBY OlllliTer IIJiaHa OIIMCMelb3B3lb3 .y KOjeMy Ha .. .POlJHTO MeCTO Tpe6a )1.3 33Y3Me Harna llOMOli y OllHCM€tb3B3"" lbY JKeua.pa)IHH~a, noce6ua naJKH>a Tpe6a )(a 6y,ll,e nocneneua lKeHaMa OYi\YflHM pa,li,HI!~aMa. 0TKJiaH>ajy:liu ,li,OC3,ll,a· Jlllbe OCHOBHe He)J.O'CT3TKe- Hamer pa)J.a Ha JIHKBH)l.aiJ.HjH HeTIHCMeHOCTM Meljy · JKeHaMa: cJiaoy eBH,ll,eH~Mjy, DOMalbKaH>e llJiaua u ynopuocTH y pa!l.y, Mil MopaMo HMaTu nperJie,ll, ueUHCMeHHX H H3spmelby Ha TelfajeBHM3 CBMX npunpeMa ODMCMefbeHMX 3a JKeHa, npaBospeMeHo fiOMOfi )' aam)~Hlba&e 'TeqajeM, opraHM3oBaTu nponarau)l.y Meljy JKeuaMa y KopucT 'HemicMCHOCTH, cnjJeqasaTU OCHllaH>e Teqajesa. 0oce6uy na· JKfby llOCBeTHTH ODHCMetbaBalhy lliHnTapKH, MYCJIM:M3HKH " J\Pyrux, a napoqi!TO Meljy H>IIMa .passnTM noje)l.uuaqau pa,ll,. TIOMOliH MajKaMa Ca M3JIOM ,ll,ell.OM, K3KO 6H Ce H OHe MOfJie <OIIHCMeHHTH. JlaTu niTo senu 6poj JKeua 3a neCTpyqne pyKoso;i:~wne •e~ajeBa. Harn ,li,OCa)(arnH>u ue)\OBOJhau pa)( ca onncMeH>eHHM JKe. ]laMa Tpe6a OTKJIOHHTM H>HXOBHM ·yKJhyqunaH>eM y npocseT· ]lC II ,ll,pyre pa3He Kypcese H CeMHHape, H TaKO HM DOMOflH JJ,a •Ce I! )l.aJhe Y3i\HlKy. fioje)(Hnaqau pa,ll, ca JKeHaMa, a napo. 'I.JHTo ca }l{eHaMa· Hau,HoHaJIHHX MalbHHa orpOMHo fie KOPH- <CTHTH 3a 6pJKy JlHKBH,ll,a~ujy .HellHCMeHOCTH: ' . OJienyM yTBpljyje ,ll,a Tpe6a nosecm 6op~y npoTun 3ao. , <:T3JIOCTH y HalJMHy >KHBOTa, 3alliTO ce CB3KO)J,HeBHO CTBapa <:se BHrne ycJiosa, a 3aornTpHTM TaKolje 6op6y npoTHB pasnnx npe)lpacy!l.a u cyjenepja Kao npenpeKy ua TOM nyTy. Yl.fHHHTH ~a ce 1KeHe HenpeCT3HO 3aJia)l{}r 33 CEe Belie ll0.1J.H3a- ·!he K)'JITypHOf HHB03, 33 D060Jblli31be Olllli-THX YCJIOB3 paJJ.HHX '""YAH u npeKo H>nx yuocuni noTpe6y se:lier cTan)(ap,ll,a JKHBO··Ta KaO CH3}1{H0f DOTCTpeKa 33 ·CO~ujaJJUCTHql{y M3rp3i\H>y. y JI3f3lbe IIITO BHllle CHare ' y nnTalbe tfJeJ}ei)e, Kao OC'f3TKa Hajrope 330C:f3JIOCTH H iiOTlfi.!fbeHOCTJf JKeHa, He MOJKe. Ce .pernMTH KaMfl3lh~KH C3MO �nyTeM MHTHHra H;KOH<jlepeHI(IIja, HIITII pai\OM CaMO Harne OpraHH3al(Hje, nero je sa TO norpe6ua npeTXOI\Ha ynopua 11 1\YroTpajua 6op6a ua KYJITYPHOM, npocseTHOM 11 nOJIHtHqKOM Y3Jl.H3alby MYCJIHMaHCKHx >Keua O)l, cTpaue CBHX Macosunx opraHII3al(llja, a yDopel\o ca THM yKJbY4liBalhe Tllx JKeua y Dpl!Bpel\y ll lb!IXOBO eKOHOMCKO OCaMOCT3Jbe!he. 36or Tpa1\lll(l!ja ll yc.JJpBa DOl\ KOjl!Ma lKI!Be MYCJiliMiii!Ke II illi!DTap-. Ke npM6JIH:>K3B3TII HM Ce Ha lbHMa fiJIHCKiiM llHT31bHMa, Ha: npHMep Ha nHTa&y )J.elle, Kyfie, HTJI.,, a orsapant sa lbHX noce6ue Kypcese xHrHjeue, 3)1.paBCTBa, uere )J,eu:e, Jl.OMa:ti.uucma, pyq~or pa11a 11 1\p. HacTaBHTH pai\ 11a Y3i\H3a!hy ou11x lKel!a, KOJe cy CKIIHyJie <jJepeJ,Iy, aKTHBH3Hp3TH !IX y i\PY· lllTBCHOM npMBpe)I,HOM liHIB~)Ty, )1.3 6H ce Ha lhHXOBHM npH- MepHMa yqMJie 11 CJie)(HJie ll:f oue Koje cy jorn noKpuseue. Oil. T"x )Keua CTBapaTl! arHTaTopKe 3a pa)( ca JKeHaMa Koje cy lorn DO)( ljJepeJ)OM. ,ll.ocal\arnlbll .pa)( Ha CKH)(31hY ljJepef)e Hll. je HM30 OHaKBHX ycneX"a · K3KBHX je ·Morao HM3Tif H 360r TO- r a Hl-:je 6HJIO capa,U,Ibe Ca MaCOBHHM opraHH33JJ.~jaMa, liTO ce o,l1.paaasaJio ua lJitTasoM pap,y, a uapollHTO Ha c~JJaMa­ lhY ·omopa >tyrnKapal(a. 36or TOra y 3aje)(HHI(H ca CBIIM ocTaJIHM MacosHHM oprauuaau.njaM~ TpeOa nojal!ant Taj . pa~ "~ HapOtiHTO Ce 6opUTH BOJaKa. npOHIB flOKpHBalba -MJia,lJJ:iX )J.e- OpraH113aL\Hje A<t>)!( Ha ceJiy tmcy 1\0BOJhHO KOp!ICTil,1e CBe MOryfiHOCTII )(a Meljy MaCaMa )KeHa CllpOMarnHI!X II Cpe,ll. lhl!X ceJbaKa DonyJiapn3yjy aeMJbopai\HH4Ko aa)(pJ'rapcTBO, npHOJil!)Ke liM ra II yKalKy liM MOryfiHOCTH KOje OHO CTBapa .3a CTBapHo. no6oJhUialhe :>I01BOra 3a pa)!.Hcir ceJbaKa. Hawa oprauH3al(l!Ja Tpeoa )(a ~apai\lhll ca ynpasaMa 3all.pyra 11 cpeCKIIX II 3al\pylKHIIX <j>opyMa, jorn BHrne pa3BIIje fiOMOn . lKeHaMa aaJ\pyrapKaMa y lhHXOBOM rnTo ooJbeM 11 mro 6n)KeM no~HnllJKOM -H npocseTHoM Y3)J;H3afby H no6oJDma~y a~paBCTBeHHx a BacmnHnx ycJIOBa MajKe 11 ,LJ,eTeTa. Y Te~uoj caplti\lbli ca uapOi\HHM. OI\OOPH>Ja, name opraHH33l(H]e rpel"ia )(a noMa""y yuanpel)elbe DoJbonp!!spe!le ll ysolje!he 3aTo noTpeoHHX Mepa, jep fie ro noMoliu )(a ce KOI\ JKeHa npo6yi\H HHTepec aa no)(H3a!he noJboDpunpe!le, 3a yHanpel)elhe crottapcTBa, >KHBHHapcroa, nosprJiapcrsa Iffft.. MH Tpe6a 11a noMomeMo pagsnjalhy TaKMIIqelha 3a senH DpHHOC y CBHM rpaHaMa UOJbOllpHBpe)(e, y CTBapalhy oopana 3a sefiH npHuoc. AKTMBH ceocKHX }KeHa no OBOM nuralhy Tpeoa 1\3 DOCTaHy BalKaH OCtliOHal( HapO)(HOj BJ13CTH y TOM. pa)(y. )!(eue Tpeoa yqnTH )(a Ce CBe TO MOJKe llOCTHflll Kp03 3al\pyrapcTBO, Kp03 Koje ce rpai\H 6oJbu lKHBOT pai\HHX :rr,y-. 1\11 ua ceJiy. TIOMOn HA MOJ311JJI13AU:l1Jl1 )!(EHOI\E PA,llHE CHAfE Y OOJiaCTll 331\aTaKa y se31! ca liH)(yCTp11j3JIII33l(lljOM' H eJJCKTpHijJHKal(HjOM Harne 3CMJhe, opel\ H3IIIY opraHII3al(Mjy, Kao uenocpe,ll.aH, nocTaBJba ce aa,ll.aTaK noMofiM> ua Mo6u-JIH3al(Hjn )KeHcKe pa)(He cuare. Y uarneM 6y )(ylieM pa)(y no. TOM mfTalby, IUTO )1.0 )J.aHaC HHCMO ,1I,OBOJhHO pa)J,HJIH, Tpe6a 0CTB3pllTH DYHY C3P3i\lbY ca HapO)(HOM BJiarnliy, Ca OCTaJIHM, MaCOBHHM OpraJiJI33U,HjaMa, uapOLJHTO ca CHHli,HKaTMMa M Ca opraHHMa sa MOOIIJIH3al\njy pa)(He cuare. HacynpoT )(oca~ .U,al!IlheM HeTIJiaHCKOM H HeKOHKpeTHOM npMCTynafhy TOM 3!1~ ~aTKy, _Ha ocuosy · omnrer nJiaHa ysJiaLJelha :meua Y._ npoi\YKI(njy, Tpe6a H3DpaBIITH KOHK!)eTaH fiJiaH HarnliX 3al\aTa· Ka, ·a nponarau)(y Meljy l!<euaMa 3a O)(Jia3aK y IIHI\YCTpujy nosecrH ca KOHKperHOM noMotm y oprauugosaruy lhHxosoro,u.JiacKa. Y 3aje)l,HHU.M Ca -cl:lHJI..HK3TOM H opraHH33U.HjaMa 3a MO· 611JIH3al\lljy pa)(ue cuare, cy )(eJiosaTII 11 noM olin OI\Jlelji!Ba•. lhY pai\HHx MecTa 3il JKeue, opujeHTIIpajyliH ce ua oue rpaHe npOH3BO)(Ihe Koje cy lKeHaMa 11JlliCTYD3'lHe. npel\y3eTH H CBe OCT3Jie KOHI{peTHe Mepe 3a H3Bplllelbe nJiaHa: llOMOli pa)l.-· uoj Majl(H 11 lbeHoM )(eTeTy, noMoli KOi\ cas.•aljuna!ha npo6-· JieMa cT.auoBa nyreM· HHTepnaTa 3a paAHHU.~, uc:X.paHe H cHaO )J.eBalba:. Y Cap,aJI.lblf ,_Ca .-CHHJI.HKaTHMa IIOCBeTiiTH nyHy na-lK!hy KBaJiuojJuKal(HjH Ben yDocJieuux )Keua. npeKo uarne opraHII3al(uje rnupoKo nonyJJapu3upaT11 ycnex uarne pa)(HIIqKe KJiace, a HapolfHTO yCnex *eua: pa,li.HHU.a, yJI.apunu.a H Hosa .. Topa. To Tpe6a )(a je je)(Ha Ol\ ljJopMu 3a yoJia'le!he HOBIIX JKeua y npuspeAy, Kao 11 yqBprnnelhe caoe3a pa)(HIIX JKe!ia. rps)(a 11 i:eJia. �ITPI1BJIA4EI-bE >K:EHA HA MACOBHY KOHTPOJIY I1 I1HCITEKU:l1JY ·CJJeJJ.eliu D03uB flapruje,. oprann3al\nje A<!> :II< rpe6a na1poquro )I. a pa3Bujajy KOHrpoJJy u uucneKI\Mjy y nor JJe)l.y •p'a· ,!Ia opraua uapoJJ.He ynpase ua· · OHHM 'cei<TopnMa Koju uenocpeJJ.Ho cJJylKe nO)l.Mnpusau,y csaKOJJ.Hesuux norpe6a pa,~­ H!!X Maca, Kao lf pa)l.y CBIIX yCTaHOBa KOje CJJylKe TIIM DOTpe6aMa, HJIH norpeOaMa 33lliTHTe M~jKe M J(eTeTa, Ha npnMep: TprosaqKH Mara3HHH, MeH3e, pa,ll,l4omm,e, yrocnneJbCKe pa)l.u,e, 6oJJHHI\e, JJ.e•je ycrauoBe liTJJ.. Kao oprauusa[\uja Hapo)l.Hor ljlpoura A<I>>K: rpe6a ,!J.a yqecrByje y o6pa3osau,y pa,!J.HHX KOMHCnja, )l:a 3anurepecyje uapo•nro uaj3aocraJJnje-JKeHe 3a nurau,a Koja lie pellia. sarw ua 36oposuMa 6upaqa,.JJ.a yqecrByje y opranu3oBa&y TUX 36opoBa Kao lf cacraHaKa O,!J.OOpHHqKHX rpyna, ,!J.a oprauu3yje u uouljlepeHI\lfje lKeHa no noje)l.UHHMa, ,!J.a cy11e· ·JJYje y pa3Bujau,y JJoKaJJuux nJJauoBa, ,!J.a yno3uaje JKeue 11. )l.IICKyTyje C lbi!Ma 0 TeKyliiiM 3a)l.ai(HMa H pa)ly Hapo)l.HHX QJJ.6opa, u ua raj """"" JJ.i>npHuece onlliroj 6op6u nporua .OupoKparuje y HallieM !IPlKaBHOM u npHBpeJJ.HOM anapary u nocrurue )l.a lKeue_ BHllie yqecrByjy y opraunMa uapoJJ.ne' lheM JKHBOTHHX ycJioBa }I{CHa ofBapalbeM MeH3H, WKOJICK~fX·­ IcyXHiba, ,ll,elljHX MJieKapa, 3aje}l.HH1JKHX nepHOHHIJ,a, lfHCTHO'" HHI\a, Kpnaonu,lla, 3a py6Jbe n o)leJJa, HT)I., )lasau,eM HHH• 1\HjarnBe u npyJKa&eM KOHKperue noMoliu. Pa3aujaru un. )IHBH)IyaJJHy UOMOO lKeHaMa. Y Be3u !IOHere ype)loe o jacJJaMa u o6.;aHHlliTHMa no· rpe6uo je capaljusaru ca uapo!IHHM O)l6opuMa H CHH)IUKa• THMa ua ocrsapeu,y OBe Ype)l6e. YqeqBosaru y nJiaunpa• "'Y MpelKa osux ycraHoBa u ua11posa aa ucre, npe)IBHljaru )Ia ce o6e36e11e 6yl,lercKe Moryliuocra 3a u,nxoso ocrsap.e. u,e u H3)1plKaBau,e, a npu OTBapau,y npylKum u KOHKperuy noMoli. 0)1Max npnliH u .aaJJOlKHTH ce 3a orsapau,e lliTO lliH· pux Mpe>Ka lliKOJJCKHX KYXHiba,. )le<ijnx nrpaJJUlliTa, 3aje,~· HHqKHX nepliOHIII(a U KpnapHHUa, KaO U OCHHBitlby CO[\HjaJJ• HO·npaB,HliX CaBeTOBaJJHlliTa npH flOCTOjeJiUM 3)1paBCTBeHHM caseroBa.(IHIIITHMa H nopo)I.HJUIIIITHMa, jep ce ooe ycrauoee MOfy 6p30 OCTBapHTH, a 0)1 OrpOMHC cy DOMOOH pa)J.HOj )I(C• HH H Maj[\11. • flyTeM npe)laBalb~, pacrypau,eM 6pmqypa 11 opranulO" BalbeM 3aje)lunqKor npoyqasau,a, nyreM KparKuX Kypcesa e aJiaCTH H )l,a )J,Onpnuece, raKolje, noneflalby OpHre 3a )KHROT He3u )l,eu,e, Kao u npomiraH,li,OM 3a noceliuoalhe caserdBa .. pa)IHOf Ha)liO)l.a H ll0)l.H3alby lKHBOTHOf CTaH)l.a'p)la HalliliX pa)IHUX JbY!IIf. ue~~:osoJLuo HEf10CPE.UHI1 3A.UAU:l1 ITO miT AI-bY 3AUITI1TE MAJKE l1 .UETETA flJJenyM je noua3aO"'lia cy CBH Hallin O)l6opu; Koju cy :Ynopuo uacrojaJJu 11a y capa)lu,n ca uapoi\uoM BJJalliliy u Ma. ·COBHHM opraHn3al\HjaMa, pelliaBajy npo6JJeMe 3alliTHTe Maj~e u 11erera 3a6eJJelKHJJH BH)Ine ycnexe. Hero raKo 011 .ll,pyror Kourpeca lKeua JyrocJJaBI!je 11:0 11auac unuao je HH3 noBHX ljlopMH DOMOOH Majl\H II )lerery, AJJu Halliif o)l6opn cy IIYlKHH 11a nojaqajy capalllbY ca >Hapo)IHHM O)l6opnMa, a)lpascmeHHM oprauuMa, UpaennM Kp. <:TOM u 1\pyrnMa aa opraHH3osau,y u pa3aujau,y qnTaBor cn<:TeMa HOMOJiU pa)IHOj lKeHH H Maj[\H nyrel\1 nopO)IHJJHlliTa, aM6yJiaHru,. caseroB~JIHIIITa, )J.C\jHJIHlliTa, .n.el.fjHx jacaJia, Kyxtnha, nrpaJJHIIIra, o6,ll.aHHlliTa, ,!l.elfjHx jacana, .!{a, )J.elfjHx Bpndla, TIO)l.H3albeM 'n.oMafiHHcraaa, oJia«ma~aMJI~Hux JJHlliTa, npylKaru craJJuy noMoli caaKoj Majl\H, a uapoquro npocselieuoj 11 aaocraJJoj )Ia npaBHJJI!O ueryje esojy JJ.el\y. J 0 OPfAHJri3AU:l10Hl1Jvl Dl1T AI-bl1MA flJJenyM je Koncrarosao )Ia cy uallie opranu3ai(Hje ua ocuosy O!IJIYKe .ll,pyror KOHrpeca A <I> :II< u )lpyror cacrauKa lii3BplliHOr 0116opa UeurpaiiHor O)l6opa A <I> /I\: no oprauuaa. I.J.HOHI-lM nuralbuMa nOcrufJJe M3s·ecue ycnexe y .opr.aHH3au.no .. HOM .pa3sujau,y A<I>>K: y CBHM peny6JJHKaMa. Cnpose)leHH cy H36opu A<l>)l( y Cp6uju, MaKe)l;OHIIju, Eocuu n Xepl\ero· sum• u Kourpecu y Cp6nj11 u MaKe)loimju. <l>opMa aKruaa . raMo r 11e cy je Hallie opraH!t3al(nje uenpasuJJHo npnMeHHJJe, 1 flOKa3aJJa ce CUOCOOHOM )Ia KaKO Ha CeJ)y r.aKO U y rpa!ly oOyxsaTH jOlii HOBe Mace_ }l{eHa H pa3BHja lhHXOBY aKTHB"' uocr. AJIH THM ycnecnMa joru yBeK uucy OrKJIOlbeHH HeJI.ocra;- 1(11 KOucrarosaHl! ua .UpyroM KOHrpecy A<P)l(.a. Kourpec KnJ yKa3yje nouoso ua jolli o3oHJLHHje 3aocr.aja,u,e A<l>)l( y OprauHaau.HonoM norJie.u.y u 3aro nocraBJha Kao Je,ll,aH O)l, uajsa>Kuujux 3a11araKa oprauu3al\I!OHo pa3Bnja&e A<I>>K:. r ,! �., O~aj nJieuyili nocsh11o je ,~oor rota lliiJIHKy nalKibY ailaJiil- · 3li )J,OCa)J,allllbiiX .OpraHII3al(HOHIIX ojJOpMII H KaO OCH08HH npa· sau sa ,oprauusauuouo passlljalbe A <I> )ICrpa)KH ?A csux Ol\· · 6opa JJ,a jolll snllle pass11jajy ljlopMy aKTHBa, _KOJH Tpe6a JJ,a ce Ha DHTalbUMa 6JIHC~M pa)J,HHM •)KeHaMa, J9lll Bllllle npu6JIII)Ke lbHXOBOM CBaKOJJ,HeBHOM )KHBOTY y CnopasyMy C 01\rosapajyfiuM pyKoBO.l\CTBHMa . 1\pyrux Macosuux oprauusaI(IIja (saApyre, CHH.l\HKaru, KYJITypuo·npocseTHa APYlliTBa, U.pseuu ·KpcT, UTI\.), paAHTH ua nOJIIfTH'IKOM u KYJITypuo-. npocsernoM no)\usalby )KeHa y THM opraunsaunjaMa u pa3nujaru lbHXOBy aKTHBHOCT DOBpeMeHUM saje)\HH'IKHM MaCOBHHM KOHijlepeHI(HjaMa:')KeHa, DOBe311BaTH pal\ )KeHa Ha )\0 TH'IHOj Tepuropuju, AaBaTn MY AY6JLy ca)\p)KuHy, nsMelbiiBa. Til IICKyCTBa II Kp03 TaKMII'Ielbe, Kp03 saje)J,HII'!Ke 1\0fOBO· pe, passujaTII jolll AaJLe lbi!XOB pal\. )l.a 611 A<l>)l( o6yxsar11o cse )KeHe ua Tepeuy, npeKo oBIIx pa3JIH'IIITIIX ljlopMH, rpeoa C .!\pyre CTpaue, yqspCTHTII II 00)\llfoll cpeCKe, rpa)\CKe II rJiaBHe 0)\00pe, KaKO OH OHH OH· Jill CDOCOOHII )\3BaTI! lliTO csecTpaHHjy H CTaJIHHjy DOMOh 11HIII(IIjaTHBH HaTepeuy, jolll AaJbe je pa3BHjaTH " PYKOBO)\HTH yuocnTH y npaKTII'Iau pal\ Bllllle HAejuocTH, ocnoco6JLaBaTII u passujaTu Ka)\pose )KeHa, Koje fie ce Kpos osaKaB pal\ ua Tepeuy ys;(usaTII, Kao 11 OTKJialharu csaKy ma6Jiouy y pa.l\y. PyKOBO.l\CTBa A<l>)l( Mopajy noMofiu iialliiiM aKTHBH· CTKIIIbaMa y lblfXOBOM Y31\H3alby nyTeM pasuux ljlopMII uapo'IIITO CeMHHapa, KaKo Oil OHe MOrJie 01\rDBOpHTII CBIIM THM •aA31(11Ma u DO.l\113a'I'TI")KeHe y 1\YXY cou,ujaJIII3Ma. ' Hapo'IIITII je 33)\aTaK pyKOBOAeftux O)\oopa A<l>)l( )\a npoAy6e nosesauocT Hallie opraHH3al(nje ca CBHM ocTaJIHM Macosunlli opromusau,ajaMa, sajeAHII'IKHM pasMaTpalbeM npo6JieMaTHKe M3COBH0f pa)\a, YCKJialjHBalbeM DJI3HOBa liT)\. I<oA neKI!x pyKmioAeliux o)\oopa Aljl)l( rpe6a cysonrn MHlliJbelbe o neMoryliuocTn ljlopMnpalba 11 pa3BIIjalba aKTII· Ha nPHnPEME 3A )l.PYrH KOHfPEC: M)l<P)I( Y sesw ca npeTcTojeliuM )l.pyrnM' KOHrpecoM M)l.<l>)l( flJienyM uaJia)Ke CBIIM oprauu3auujaMa A<l>)l( uajlllnpy no. ny Jlll'flH3al(Hjy J\\)1. <!> ~ Kao H HapO'IIITO yn~3HaBalbe CBIIX )KeHa· Ca )KIIBOTOM H 6op6oM )KeHa y KOJIOHIIJaJIHHM 3eMJba· Ma. Osaj pal\ cnpoBO.l\IITH y 1\'yxy onlliTe 6op6e Kojy uarua 3eMJba BO.U,H npOTHB HMnepHjaJIMCTa. H paCKpHHKaBaJba JbH- XOBIIX paTHOXYlliKa'IKHX HaMepa. nJieHyM UenTpaJJHOr o;(·' 6opa A<l> )I( JyrocJiasuje uaJia)({e CeKperapujary U.eurpa.1uor OA6opa )\a opranusyje Hallie 1\0CTojuo yqellllie y pa)l.y )l.pyror Konrpeca M)l. <I> )1(. Ba, a HCTO. TaKO CKJIOHOCT Ka cy>KaBalhy aKTI1Ba Ha )I,eO CBe .. CHI!x )KeHa, jep TaKBH CTasosu oueMoryliasajy )J,a Hallla op. raHH3al(nja o6yxsar11 uajlllnpe Mace )KeHa. Y I(HJbY noooJLlllalba Me'roAa pyKosoljelba nalllnx o~~:iio· pa nJieHyM je )\OHIIO SaKJby'laK )\a 30llO'IeTU pal\ Ha ysoljelhy eBliAeHI(IIje u era TIICTIIKe, rpeoa cnposecru c nynoM O)\ro• BOpHolllliy. • �PE30J1Yll.HJA ITOBO,El,OM KJ1EBETHl11-IKE KAMITAfuE ITPOTHB . UK KITJ HA '-!EJlY CA .JlPYfOM THTOM je TaMo cJiaJia csoje AeTe, 'To uuKaAa' uucy MOrJie uu noMH· CJIHTH MajKe paTue cupoqa)J,u KOje cy naJie He CaMo 33 nooe· AY COLIHjaJiii3Ma y csojoj 3eMJhll nero 3a lberosy no6eAy y LleJIOM CBeTy. Ha uamoj jy>i<noj ~paHHLIH rp'!KH MouapxoljJamncTH'!Kll paTHH D~OBOKaTOpll CBaKO)I,HeBHO HaC H333HBajy H y6ujajy name BOJH!!Ke. llh~Mna 3eMaJha COJ1HjaJIHCTH'IKOr ljJpOHTa, ~a '!aK II OHH Ha '!HJHM Ce rpaHIIJ1aMa Bpme HCTe npOBOK3LIH· Je, ~e nHme HH pequ o ToMe, OlJMrJie,[I,HO 3aTo .n.a 6n 3aBeJia CBOJe uapoA~ TBp)J,IbaMa o TOMe KaKo ce JyrocJiaBnja uaJia· ~H Y HMnepHjaJIHCTH'lKOM Ta6opy H KaKO Cy HaM CBH HMnepu. ]aJI~CTH, Meljy lbl!Ma u rpqKu MouapxoljJamncTu, nocTaJin .npujaTeJhu. · • JlaJKu H KJieBeTe HHCY II HHKa)l,a Helie.· ·MOiiH )!,a OOKOJie. 6aJy namy Jhyoas npeMa seJiuKoM CoBjeTcKoM Case3y, nf.e· Ma 6paTCK!IM napo)J,nMa uapo)I,He )J,eMoKpaTnje, uamy ne· ll0KOJie6JhHBO~T y OOpoH npOTHB HMnepujaJIH3Ma, :pa THHX XYIIIKaqa, 3aJC,li,HO Ca CBMM )J.eMoKpaTCKHM CHaraMa CBeTa Y Ta6opy )l,eMOKpaTHje H Mllpa. · . , Ha pe30JIYLIHiY HuljJ~JlM6npoa JKeue JyrocJiaBllje )J,aJie cy seli csoj o)J,rosop, KaKo y pe30JIYL1Hjll UeuTpaJiudr o)J,6opa A<!>)!( u MHoro6pojuHM TeJierpaMIIMa UeuTpaJIHOM KOMIITeTy KOJ H APyry TnTy, TaKo, y nps~M peAy, csojHM noja• • • I '!aHIIM pa)J,OM ua H3fpa)J,IbH COL1Hj3JIII3Ma y CBOJOJ 3eMJhH, csojHM jom qspmliuM nose3MBalbeM ys pyKOBO)J,CTBO !(OJ, Y3 uame APJKasuo pyKoBO)J,CTso. · · · KJieseTHH'!KY KaMnalby npoTIIB name 3eMJhe n namnx mipo)J,a Koja ce, HaKon' pe3oJiyn_!lje HuljJopM6upoa, pagsuja y 3eMJhaM'a uapO)J,He )J,eMOKpaTIIje II 0)1, CTpa)le HeKHX KOMy· KOpH~Te CaMO HenpujaTeJbCKOM H HIIKaKo 3HTHHM'nepH· JaJIHCTH'IKOM ljJpnTy, 3oor TOra, y HHTepecy 6opoe CBHX AeMO· HifCTH'IKHX napTHja, H KOja Ce 3aCHI1Ba HCKJDY'IHBO Ha 3JIO~ HaM~pHHM K.iJ.eBeTaMa M. H3MifillJbOTifHaMa, MJ;I C fHYlllalbeM 3aXTeBaMo ,lf.a ce Ta KJieseTHH~Ka KaMnalha rrpeKHHe_. o)J,oujaMo. JlaJK11 n KJieseTe, na. MaKap one )J_OJI33HJie ca CTpaue py· KOBO)J,CTBa KOMYHIICTII~II"; napT!ija noje;{HHHX 3CM~Jha, He Mory o6MauyTll uapo)J, KOJH rJie)J,a KaKo y lberoBOJ 3eMJhll pacTe COJ1HjaJI!'3aM, KOjM ra, y.3 ueneposaTHo o)J,ymesJhe. lbe, ~:~eH3MepaH Hanop, caM rpa.nu; He Mory o6Mauyru JK.ene ,_ Koje cy ce no)!, pyKoso)I,CTBOM osor UK KnJ, ca 11-PYTOM Tu, ·TOM ua '!eJiy, 6opHJie sa ocJio6o1jelbe csoje seMJhe 11 csoje sJiaCTl!To u Koje no6e)J,ouocua ll3rpa)J,Iba co1111jamuMa, csa· KO)J,Hesuo, y cse selieM 6pojy ysJia'!u y !1eJioKynau, npnspe11-· HH, APYIIITBeHH 11 noJIHTH'IKH musor ·3eMJbe. . ~-' Mu ce noTnyuo cJiaJKeMo c uoiaMa name BJia)J,e, yny. lieH!IM BJia)J,aMa Hapo)J,ne Peny6JIHKe PyMynnje 11 Hapo)J_He Peny6JIIIKe MaljapcKe: C orOp'!elbeM ocyljyjeMo nocTynKe ' c uamoM )J,eLIOM, y'leHIIJ1HMa y np•mpe!l-H y 4exocJIOBa'!Koj, jep uac TH nocTYOLIH IIOTceliajy ua xanmelbe )J,eLie sa speMe oeynaLIHje. To n11je o'!eKnBaJia uujeAHa nama MajKa KaAa OsaK~a 'Y Aa KJieseTHHtJKa KaMmllha, osaKBH nocTYnu.H MO- KpaTCKHX Hapo)l.a,_ CBHx ·,ll,eMoKpaTCKHX CHara, _MH O.n.JiylJHO HcTIIHa je ua namoj CTpauu, -Mu CMo y TO Ay6oKo yse· penn, a HcTuna Mopa no6eilum. · 6eorpaA, 20.IX-1948 r . . OJienyM II.en.TpaJinor o)J,6opa A<J>)I( JyrocJiasuje · �Ca,IJ,p)l{aj: · C'rpaHa BaH,u;.a HosoceJI: v 113sem·m•j o !pa'JJ,Y CeKperapa•jaTa UeHr:_paJIIHOO' oJJ..6opa; ·A tl> )K J!ylrocJiaBu je o.n ,llpyror ·KOHr-peoa Bnn.a TOI!IHlnl:{tJ: - • 3-4 cJia:BMje neT'ffi KOH:I'p_ec· A<l>)K Mapa Ha:u.erB.a: - Pe¢epaT o .HeKH'M opraHH318'l~IHOH'H.M ITH'Tia:H:>HMa He.u,.a CTecpa\HO&Hh: _- DpeA llpylr'u KOHirpec MeljyHapotJJJH_e .UetM<JiKip8'fiOK€ ¢e,D,eJP8IQHje ){{e·Hia: 5-11 12-33 34-39 r 40-44 45~66 ,[(I-Dc·~t'Y'~H'j•a lby6oMl!!l"a ToMHn: .il.tH<::K yen ja Pe¢epaT o KY.JITyp•HO~~poc·s•eT:HOM rpaJly 67-85 86.-92 ' MHJm ITpo.IJJ(l!HIO•BMt'I: · -· Pe¢epaT o P3.·JIIJ'1 •H c·eKu,:n:.je ,MajoK·a· )le-re" 93-104 105-112 3a•KJb yqHa _peq Bu~e ToMIJl•Ht.I 113-122 Pe3o.rryu.ra}a: o Hape)I.HH-M s.a!llau:H·Ma: A<P)I( 123-131 Pe310JIYJJ.ifl•j•a nono,u;oM KJr>e•Be-r:H'HqKe KaJMnatfue · <UJ!O'THB UeH· · Tp8JJIHOr •K()MHTe'"ffi --,KOMyHtUCTH~·e IIT13!p'I1Hij e. JyroCJias·nje H~ treJiy oa .n.pyroM\ TH1'0M 132-13& ) � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource II Plenum Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Subject The topic of the resource Antifašistički front žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Antifašistički front žena Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 02-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 134 str. 1948 AFŽ Jugoslavije plenum http://www.afzarhiv.org/files/original/e7422ef8375c70bd55ab5a7314e6ba7f.pdf 0ce2e80b7dbedaa998e48eebe80f135d PDF Text Text / ANTUN GIRON MIHAEL SOBOLEVSKI GORANKE 1STRANKE PRIMO·RKE UNOB IZBOR IZ GLASILA AFZ MUZEJ NAROJ)NE REVOLUCIJE Rrjeka 1978 .. �/ UVOD Knjiga >>Gora11ke, I1s~ranke, Primorke u NOB,i - i~bor i~ glasila AFZ« remJ.tat je tel!nje za osvje~ljruvanjem dogadaja iz nase slavne proslosti. Ovo izdanje predstavlja gradu za s~ntezu povijesti o uCeSCu zena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackoj borbi i .socijalistickoj revoluciji. Izdavac Muzej narodne revolucije u R.ijeci, u svom fundusu euva velik dio starnpe Antifasisticke fronte :lena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre. Taka opcedrustvenim, aJ!i rnuzejskirn sredstvima iii predmetima :moZ_emo prirbli.titi .suvremenom C.i!taoou t~k, dio onog Sto su Zene u tolru ~s-la1Vl1e narodnooslobodilaCke borbe d socijalistiCke revolucije radile i stvarale za cjelovit preobraiaj drustva i oslobodenje covjeka. Komunlsticka partija Hrvatske kao i cjelokupni narodnooslobodilacki pokret u JugoslaV'iji na celu s drugom ntom, oslobodili su do tada tek rnasluCene moguCnosti .Zena -- boraca, Zena stvaralaca. · REDAKCIJA: Marica Pacini, Mladen Grguric, Booko Koncar, Dorotea Nikolic, MiHca Trkuija GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Bosko Kancar RECENZENT: Petar StrCiC Pred historiografijom su joS mnogi zrudaci u ]straZivanju i objavljivanju Cinjerrica o uilo2li Zena u ndvijoj povijesti jugoslavenslldh naroda i narodndsi'i. Ova knjiga, naS je doprinos to.me. Ona pred:stavfja i.2lbor tekstova iz glasila >>Drugarica«, >>Rodoljupka«, »Gora.Ilfka(<, »Plrimorka<<, >>lstranka« i »La donna Istriana<< koja S\1 stampana ad 1942. do 1945. godine. Svakom citljiv i dastupan teklst grade - nadamo se da ce zadovoljiti one koji .poznaju ta »bivanja, kao i one koji zele da se podsjete il" nauce. Pmf. Bosko Koncar TEHNICKI UREDNIK: I vo. MarendiC . �NASTANAK I DJELATNOST AFt. U GORSKOM KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI Sudjelovanje zena Jugoslavije, pa tako i zena Gorskog kotara, Hrvatskog prfrnorja-, i Istre u politiCkom Zivotu, u borbi za_ ravnopravan ekon.omski, d1:ztstveni i politicki polozaj u drustvu ne datira od 1941. godine. Aktivnost goranskih, primor~kih i_ istarskih Zena povezana je s klasnim gibanjima kra;ei'I'J 19. i. poCetkom 20. stoljeCa. :tene radnice borile su se u okviru svoje klase- za bolje radne i Zivotne uvjete, za ravnopravnost i politiCke slobode. Prije I svjetskog rata, kada su hrvatski krajevi, a rnedu njima Gorski kotqr, Primorje i Jstra bili u sastavu Austro-Ugarske, u veCim se industrijskifn .centrima Zene radnice- organ._iziraju na klasnoj osnovi, vade pokrete i Strajkove. U periodu izmedu dva svjetska rata ni u Kmljevini SHS, ni u Istri koju je lmektiril.la -Kraljevina Italija, poloiaj iena nije se bitno promijenio. Klasna striiktura ·aruStva·,u· Jugoslaviji i Italiji i reakcionarni burZoaski reZimi ograniCavali su · o.Snovna ljudska prava i slobode, a to znaCi i prava, slobodu i ravnopravnost Zena. Stoga je potpuno jasno zbog Cegct su · u pokretima rad~ _nika i pobunama seljaka u Istri aktivno sudjelovale i Zene, a u Hrvatskom p_rirfzorj'li- ._i Gorskom kotaru u gotovo svim tarifnim pokretima i .5trajkovin19- radnika. Mnoge od naprednih Zena postaju veC tada Clanovi KomunistiCke pilrtije, aktivno rade u legalnim 'ilL polulegalnim organizacijama Zena i ·naprednim organizacijama studenata. Kot?tunistiCka partija Jugoslavije posveCuje veliku painju specifiCnitn pr'oblemima i borbi Zena. U gotovo svim partijskim jorumima osnovane Su komisije odgovorne za rad sa zenama. Njihov zadatak je bio da djelujuci preko_ naprednih Zenskih listova, aktivnoSCu u .Zenskim druStvima i£kabl Zenama na -to kako je njihova ravnopravnost usko povez.ana s klastiom str~kturom dtuStva i kako stvarne ravn.opravnosti Zena ne maZe_ biti- ukoliko se ne ostvari sloboda i ravnopravnost svih ljudi. Uspjeh nije izosti:w. Zen_e Jugoslavije, pa taka i Zene Gorskog kotara i Primorja doCekale su travanjske dogadaje 1941. god. politicki spremne. Masovni odaziv Goranki, Primorki i Jstrm1ki pozivu KPJ u borbu za oslobodenje zemlje rezultat je prethodnoga prosvjetnog i politickog rada KPJ medu zenama. 5 �Osnivallje 6Iiganirzadja. AntifaSi•stfCk.e -_,ff~rit~ Zena_ _', •J :.· ·'- -:' ,. ', .- -: • ,_' ••• •• Aktivnost zena Gorskog kot~ra'i Hrvatskogpfimbrja poprima nove oblike i· sadri.aje ·u -uvjetima· okupacionog sistema· koji- su- nastali nakon -travanjskog sloma Kraljevine Jugoslavije. tene Clanovi i simpatizeri KomunistiCke partije aktivno sudjeluju u pripremama za ustanak. Ve6e aktiviranje iprosirivanje kruga zena antifa!iistkinja nastaje onda kada se na poziv KPJ za ustanak na teritoriju Gorskog kotara i Hrvatskog primorja osnivaju parrizanski borbeni logori i izrastaju partizanski odredi. Zene opskrbljuju partizane hranom, opremom, skrivaju i prebacuju ilegalce, vrSe kurirsku slul.bu, rasturaju ilegalnu Stampu NOP-a, a i same stupaju u redove partizana. 1 Iako se prosiruje krug i!.ena koje aktivno sudjeluju i pomazu narodno· osiobodilacki pokret, njihov rad sve do pred kraj 1941. god. :'nema cvrste i odredene organizacione oblike. U tom periodu partijska rukovd'dstva i organizacije KPH nastoje radu iena antifaSistkinja dati odreden organizacioni oblik. Tako se npr. srpnja 1941. god. pod rukovodstvom partijske organizacije u Delnicama osniva akt.iv iena. Clanice aktiva imale su zadatak da vrSe kurirsku sluzbu i snabdijevaju delnii':ki partizanski Iogar. Na inicijativu KK KPH Kastav odrzan je u kolovozu 1941. god. sastanak antifa!iistkinja u blizini mjesta MarCelji. Na sastanku je zakljuCeno da u _svim selima KastavStine treba ak'tivirati najpovjerljivije zene. u·ustopadu 1941; god.·KK KPH·Susak inicira ·-osnivanfe gi'adskog· odbdfa Zena antifO:Sistkinfa~ '4_ktiyno se fadito) sa" Zenama Dreinii:e:, Bribira; Led-enica, CYikvenice, Novbg.·' NO, te'k···-nakon objavljvanja Okruznice br: 4 · CK: K.PH 'poceikom' prosinca 1941. god. organizirano se pristupa osnivanju Odbora ·ze~a -ci.ntifa~isikinja:-'Toin :-okruZniConz CK KPH utvrdeni su, naime, jedinstveni ·n.aziv; organizciCioni oblik i zadaci organizacije zena antifasistJ<injq.u Hrvat~koj. ' - ", '~'!"-. . . Nakon Pive zemaljske konferencije AntifiiSisticke fronte• zena Jugoslavije, koja je odrzana u oslobodenom Bihaeu od 6. do·8: prosinca 1942. godine, rad zena antifasi~tkinja postaje jo!i intenzivniji. Konferencija je pred ·t,ene svih krajeva zemlje pos(avila ove zadatke.'.. omasoyljenje. postoje¢ih o~gmzi­ zacija AFZ,a, intenziviranje politic.kog rada mei1u zenamar povezivanje postojecih i osnivanje novih organizacija AFZ,a. U vrijeme qdrz(lvanja Prv13 zemaljske konferencije na podrucju Gorskog kotara .i Hryatskog primorja vee postoje inicijativni .okruzni odbori AFZ-a, koji provo de u ·zivot donesene odluke. Goranke. i Primorke pojaCale.. su svoj- rad,· i -preko s_{fb.irnih akcija; rada Citalackih grupa okupljaju u organizaciju sve veei broj- zerza. Organizirani rad KPH sa zenama zapocinje i na podrucju Istre, gdje 'Vee ad, 1941. god .. dfeluju pojedini clanovi KPH. Vee, 1942. god. osnivaju se, i prve ,organizacije AFJ;-a, a u proljece 1943. god. u selima Pazinstine, Labinstine i Krasa djeluje niz oclbora AFZ-a. Rad sa i.enama u Istri bio fe izuzetno tezak zbog dugogotJ,i5nje fa.<isticke vladavirie, nepostojanja organizacija KPH, pa je masovnije l!kljucivanje istranki u organizaciju AFZ·a bilo moguee tek nakon kapituladje fa!iisticke 1talije u rujnu 1943. godine .. Od tada pa do kraja narodnooslobo' dilaloke borbe Istranke se masdvi'ZO ukljucuju u NOP. Osnovani su odbori AFZ-a koji organiziraju sabirne akcije, radne cete u koje seukljutuje nekiJ' liko tisuCa Zena, zajedno s NOO-ima organizira se prebaCiv"qnje h_t:aile jedi~ nicama NOV u Gorski kotar itd. · · · · Sudjelovanje zena Gorskog· kotara, ·Hrvatskog primorja .i Istre u narod. nooslobodilackom pokretu 'nije se sastojalo samo u njihovoj-'djelatnosti preko organizacije AFZ-a. One su radile u partijskizn organizacijama i. rukovodstvi6 .ma, u SKOJ-u, USAOH-u, NOO-ima, odborima JNOF-a, bile borci i rulwvodioci u partizanskim jedinicama itd. lpak se najveei dio aktivnosti Goranki, Primorki i lstranki odvijao preko organizacije Antifa!iisticke fronte zena. Razvoj i aktivnost AFZ-a u Gorskom kotaru Provbdenje stajali!ita Okruznice br. 4 CK KPH o osnivanju AFZ-a nije u Gorskom kotaru Cinilo osobitu teSkoCu, jer su Goranke veC bile u znatnmn broju ukljucene u narodnooslobodilacki pokret. Postojali su vee i neki organizacioni oblici, iq.ko- neujednaCeni, pa je -organiziranje iena antifaSistkinja nit j'edinstVenoj osnovi teklo relativno brzo. Organiziranje f.ena u AFZ odvija se najbrze ria oslobodenom podrucju. Vee krajem 1941. i pocetkom 1942. god. na oslobodenom podrucju Dreznice i 1asenka osnovani su odbori AFZ-a u dvadesetak sela, s ukupno 138 organiziranih zena. u veljaCi 1942. god. osnovilni su ilegalni odbOri AFZ-a u selima Vitunju i Ogulinskom Hreljinu. a sredinom godine u selima Zagorje, Desmerice i Salopeki. U travnju 1942. gOd~ osnovan je OpCinski odbor AFt-a za Dreinicu. Osnivanje veCeg broja ddbora AFZ-a na podrucju kotara Ogulin stvorilo je uvjete za osnivanje rukovode6eg tijela AFZ-a u kotaru - Kotarskog odbora AFZ-a Ogulin. U lipnju 1942. · god. KO AFZ-a Ogulirt. pokreee i prvi list AFZ-a u Gorskom kotaru pod naslovom »Drugarica«. _ Ofganii.irafzi ..rad iena na oS~obodenom teritoriju Dreinice odigrao _je znacajnu ulogu u opskrbi' vojnq-partizanske bolnice koja se nalazila na plafllni f~vornici. Zene sela VukeliCa, TomiC i _SekiC'a nosile su prema raspo~ redu 'koji je odredio KO AFZ-a mlijeko u bolnicu, ·dok su i!.ene ostalih sela po utvrdenom _redu nosile hfanu. >>Svaka dva do tri dana uz Javornicu se penjala kalona ·zena s koSarama na glavi i hranom umotanom u Ciste ruCnilce. Tu je- bilo~· ·sira, jaja, ktumpira, mahuna, salate, kukuruznog i pSeniCnog bra.sna, po koje zaklano pile, kupusa, graha, kiselog mlijeka itd.«. · Na podru{;ju kotara Delnice odbori AFZ-a osnivaju se tokom proljeea i tjeta 1942. godine. llegalni odbori AFZ-a bili su osnovimi u Delnicama, Lokvama, Fuzinama, Lieu, Vratima i Kupskoj dolini. Ti su odbori radili pod veoma teSkim uvjetima zbog terora okupatora koji je hapsio, odvodio U internaciju i koncentYa_cione logore. Zbog _svega toga pojedini su odbori za neko vrijeme prestali s radom, kao npr. u Mrkoplju i Ravnoj Gori, dok stt di-ugi iwstavill djelovati f;opunjavajUCi se neprestano' novim aktivistkinjama. 1 pored te!ikih ilegalnih uvjeta rada u jesen 1942. god. obuhvacen je organizacijorri. AF:Z-a gotovo Citav teritorij kotara, pa j_e bilo moguCe osnovati kotarsko rukovodstvo AFZ-a za kotar Delnice. U kotaru Vrbovsko ilegalni odbori AFZ·a pocinju se osnivati u proljece 1942. godine, a do jeseni bili su osnovani na cijelom teritoriju kotara. Buduei da teritorij ovog -kotara nije bio zahvaCen ofenzivdma okupatora, koje su ·se uglavnom svodile na pljai':ku i pusto!ienja, organizacija AFZ-a preuzima na sebe teiak i' odgovoran zadatak izdriavanja primorsko-goranskih partizanskih jedinica i partizanske bolnice na Javornici. Na podrucju cabarskog kotara sistematski rad na osnivanju odbom AFt-a nije u to vrijeme bio mogu6. Naime, na podruCju kotara Cabar upravo je u ljeto 1942. ·god. dkupator poduzeo ofenzivu !iirokih razmjera. U ofenzivi koja· je trajala od 12. srpnja do sredine kolovoza 1942. god. okupator je sistematski imiSiavaiJ sve Sto se moglo ·uniStiti: palio je Citava sela, pljaCkao, a sttmovniStv·o masovna odvodio u- internaciju ili koncentracione logore. 2 7 �. Orgi:mizaciono sredivanje i uCvrSCivanje AFt-a u· Go"rskom kottiru omela prop Uzdavanje lista. Pocetkom rujna, neposredno pred kapitulaciju ltalije, je naredna ofenziva okupatora na slobodni teritorij Dref.nice, koja' je zapocela 18. rujna i trajala sve do kraja rujna 1942. godine.sokupator je i ovdje orga,nizaciono sta1J.je AFZ-a u okrugu Gorski kotar bilo je ovakvo: OkruZni o(lbor AFt-a .ad 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih odbora s ukupno 25Clanica, 8 opcinskih odbora s ukupno 51 Clanicom i 90 seoskih odbord pljaCkao, palio i uniStavao. StanovniStvo se sklanjalo u Sumu pa je i organi- zacija AFt-a, koja je do !ada legalno djelovala, prestala s radom. Nakon povlacenja okupatorskih sizaga ponovo je of.ivio rad AFt-a na osloboi1enom podrucju, a u studenom 1942. god. osnovan je novi Opcinski odbor AFt-a za Dreinicu. · · · Nakon neuspjeha okupatorskih ofenziva na primorsko-goranske partizanske· odrede t povlaCenja talijanskih snaga u utvrdene garnizone, .nastav.ljen je rad na organizacionom uCvrS6ivanju AFZ-a U· Gorskom kotaru. PoCet- kom prosinca 1942. god. osnovano je okruf.no rukovodstvo AFt-a -lnicijativni okruzni odbor AFt-a za Gorski kotar. Inicijativni okruini odbor rukovodio je rad01n organizac.ije AFZ-a u cijelom okrugu; Rad Odbora se ubrzo osjetio. Vee u sijecnju 1943 .. god. pored Inicijativnog okruinog odbora na teritoriju Gorskog kotara djeluju tri inicijativna kotarska rukovbdstva - Ogulin, Delnice, Vrbovsko, zati1n Opcinski odbor Dref.nica i 38 seoskih odbora AFt-a. Prodire se i u cabarski kotar preko povjerenica AFt-a, taka da je u organizaciji AF:l-a bilo obuhvaceno ukupno 2.000 Goranki. Odbori AFt-a i Clanice organizacije predano izvrsavaju zadatke koje pred njih postavlja Inicijativni okruzni odbor. Zimska sabirna akcija ,za NOV, koja je trajala od 20. prosinca 1942. do 20. sijecnja 1943. dala je izvanredne 'rezultate. Provoaenje sabirnih akcija za NOV, za postrailalp stanovnistvo Dreinici i za partizansku bolnicu b.ila je djelatnost na kojoj su se neprekidno angazirali odbqri i Clanice AFZ-a u. Gorskom !cotaru. · ·. · · · · ·· · · .· ·· Tokom veljace i"ozujka 1943. god. seoski i kotarski o4bori biU~u uglav- nom -uCvrSCeni i popu,njeni_ nrwim. akt.iviStkinjama, osim- U:'r/<.C?taru Cabar u kojem su tq_kom travnja hila osnovana telf, dva seoska odbora, AFt-a. Nakon proSirenja _n;zreie. seoskih odborp. .i uCvrSCivanja kotarskih . rukovodstava AF2.-a priSlO se os.nivan}U:_ op6inskih odbora u opCini ·Gom-irje te opCinama delniCkog i vrbovskog kotara. Ukljucivanje sve veceg broja zena U. odbore AFt-a zahtijevalo je i njihova politicko obrazovimje, kako bi drganizacija AF:l-a mogla izvrsavati zadatice koji su pred nju postavljeni.. Zbog toga je s ukupno 390 Clanica. ' Nakon kapitulacije ltalije, 8. rujna 1943, osloboilen je cjelokupni Gorski kotar osim Ogulina. t:lanice AFt-a u cijelom okrugu radile su s puna odusevljenja i poleta. U kotaru Cabar zene su spremale oruzje, hranile borce, Cistile Skole· i kulturne. ustanove,, organizirale prolazne kuhinje za povratnike iz internacije. Organizacija AFZ-a u Delnicama organizirala je Zene na CiSCenju i uredivanju Skala i domova, koje je okupator bio pretvorio u kasarne. AFt Delnica organizirao je smjeStq.j za sve ustanove i rukovodstva. Otvorena je i snabdjevena partizanska bolnica u Mrkoplju. U Crnorn Lugu je orgdnizirana prolazna kuhinja za internirce. U kotaru Vrbovsko radilo se na proSirenju i uCvrSCivanju drganizacije. U kotaru Ogulin provedeni su. izbori za seoske odbore AFt-a. Na sastanku plenuma Okruznog odbora AFt-a koji je odrf.an 27. rujna 1943. dat je zadatak svim odborima AFt-a u novooslobodenim krajevima da provedu sabirnu akciju u korist popaljenog·· i oplfa6kanog teritorija Dref.nice. U vremenu od 8. rujna do pocetka listopada 1943. god. u delnickom kotaru osnqvana su 2· opcinska i 5 mjesnih odbora, u l:abarskom kotaru 2 nova seosk,a odbora, u vrbovskom kotaru 1 seoski i 1 mjesni odbor~ u ogulinskom,kotaru 4 nova seoska odbora. U istom periodu odr~ano: je· i preko 90 ~veCanih skupova' koje su organizirali odborl AF2.-a. Pocetkom listopada· 1943. god. snage njemackog 2. SS oklopnog korpusa poduzele su ofenzivu tta slobodni teritqrij Gorskog kotara, koja je trajala d.o pocetka studenog1943. godine.' Pod pritiskom snaga 13. primorsko-goranske i 18. slqvenske divizije, njemaCke snage su morale napustiti teritorij Gorskog kotara. U prosincu iste godine gotovo Citav teritorij Gorskog kotara ponovo je bio osloboilen. Od tada pa do konacnog oslobodenja zemlje; i pored niza pokuSaja, okupator nije uspio ponovo zaposjesti slobodni teri- torij ovog okruga. Ofenziva njemaCkih snaga na slobodni teritorij Gorskog kotara izazvala· je ..kolebanje u nekirn organizacijama. AFZ-a. Kriza u organizaciji ko.ja je nastala. u vrijeme njemaCke ofenzive i kratkotrajne okupacijz Gorskog kotara Inidjativni okruini odbor pristupio organii.'aCijt ku.rseva zli odbornice; izd-a- ubrzo je prebrodena. Okruf.ni odbor AF:l-a popunjen je aktivistkinjama iz vanju agitaciono-propagandnog materijala, vlastitog lista i raspacavanju ·gla- Cabarskog kotara. Kotarski, op6inski i seoski odbori reorganizirani su i popu- sila AFt-a ·za HrvG.tsku ))Zena· U borbi<<; Prvi kuYS je odrZan poCetkom ·oZujka njeni yec krajem 1943. godine. Clanice AF:l-a pokazale su veliku aktivnost 194J. godine. Nd tom kursu, koji je trajao 10 dana, osposobljeno je 11 akti- u sabir.nim tikcijama za 13. divizijit i opustoSenu Dref.nicu, u prenoSenju ;vistkinja za rad u · opCinskim ddborima AFZ-a,_ Cije je osnivanje bilo u toku. PoCetkom srpnja In.icijativni okruini' Odbor· poCeo' je 'izda-vati svoje glasilo pod naslovom ·»Rodoljupka«, a u. kolovozu je organizirao .·14-dnevni. kurs za Stampe NOP-a na jos uvijek okupirani dio ogulinskog kotara i mnogim dru- odbornice kotarskih: rukovodstava AFt-a: Istovremeno je u kotaru t:abar osnovan kotarski odbor AFt-a, dok · su it kotarevima Brinje i· Ogulin osno, vane radne Cete ·Zena radi ubiranja i sklanjanja ljetine. U radnim Cetan1a kotara Brinje bilo je ukljuceno .104, a kotara Ogulin 270 iena. t:lanice AFZ-a organizirane u radnim Cetaina u ve6ini su sluCajeva pomagale partizanskim i siromaSnim porodicama u ubira.nju ljetine i spremanju l.ita za jedinice 13.· primors.ko-goranske divizije .. · · .. U kolovozu 1943. god. izvrSena je ,reorgartizacija lnicijativnog okrui.nog odbora AFZ:-a za Gorski kolar. Nairne, 2. kolovoza osnovan je u okviru Jnici• jativnog okruznog odbora radni odbor od 5 clanica, od kojih je svaka bila zaduzena ·za rad na odredenom sektoru: za kurseve, za fond AFtca, za Agit8 gin:z· zadacfma. Pocetkom 1944. god. u Gorskom kotaru su odrzana opcinska i kotarska sal'jetovanja te kotarske konferencije AF:l-a. Na kotarskim konferencijama izabrani su kotarski odbori i delegatkinje za prvu okruznu konferenci]u AFt-a. Nakon izvrsenih priprema odrzana je u Ravnoj Gori 30. srpnja 1944. okruzna konferencija. U prisustvu 350 delegatkinja iz svih kotarev,a okruga izab.ran je Okruf.ni odbor AFta- za Gorski kotar. Nakon okruine konferencije organizacija AFt-a joS se viSe aktivirala; Zadatke koje su pred organizaciju postavili KPH, NOO-i i JNOF aktivistkinje su savjesno izvr.Savale. U radu su se osobito isticale Zene Delnica, LiCa i Fuiina. Clanice AFZ-a su se naroCito aktivirale u pretkongresnom takmiCe- nju koje je provedeno u razdoblju od kraja rujna do sredine studenog 1944. godine. U tom su periodu odbori AFt-a odrtali 199 masovnih sastanaka; tza 9 �kojima je prisustvovalo 3.509 zena, Pored toga, · zct' jedinice NOV saszveno je 1.000 ko'm'ada ve!ia, 20 zena je prelo ·vunu i plelo carape, oprano· je 8:000 pari ve!ia i sakupljene su velike· koliCinehrane, 2ene kotara Ogulin pomagale su NOO-ima da sagrade 30 stambenih · zgrada za pofodice' palih boraca. Pocetkom 1945. god. Clanice AF2-a bile su veoma aktivne u pripremanju prvih slobodnih izbora za organe narodne vlasti na podrucju okruga, l«!ji su provedeni u toku sijecnja i ·Veljace 1945. godine. U •travnju· 1945. god. Okruzni odb.or AF2-a izdao je u cast Prvog kongresa .AF2-a Hrvatske list pod naslovom »Goranka«. U toku is tog mjeseca jedinice 4. armije: JA ko- nacno su potpuno oslobodile Gorski kotar .. Razvoj l acktivnost AF:i:-a u Hrvatskom primorju . Na podrucju Hrvatskog primorja organizaciono sredivanje .AFZ~a na temelju. odredbi Okruznice b.r. 4 CK KPH teklo je bez veeih te!ikoea, jer su Primorke vee od pocetka oruzane . borbe aktivno u njoj sudjelovale. Poi5etkom 1942. god. gotovo u svim kotarevima Hrvatskog primorja postoje organizacije Zena antifaSistkinja postavljene na novoj osnovi. U prolje6e 1942. god; u Kastav!itini djeluju 3 ilegalna odbora AF2-a; a nakon talijanske ofenzive na 2. primorsko'goranski NOP odred, u kolovoz.u 1942. god., osnovan je i Kotarski odbor AFZ-a za Kastav. .Na osloboi1enom podrucju kotara Novi vee pocetkom 1942. god. djelujc aktiv zena. Uz pomoe partijske organizacije, clanice toga aktiva djelttju medu ienama bribirskih ·Sela. Buduci da je' u NOP-u vee sudjelovao velik broj Bribirki, uvjeti za osnivanje -Cvrste -oYganizacije -AF:t-a bili su veon-ta povoljni. U svibnju 1942. god., na sastanku koji je ·odrzan na mjesiu zva~ nom. Njivice iznad Bribira, osnovan je Opcinski odbor AFZ-a za Bribir. bd tada je u Bribiru neprekidno djelovala ·!iiroko organizira'l{!.c .mreza ilegalnih odbora AF2-a. · U Su!iaku je vee 1941. god. postojao ilegaln(gradski odbor zena antifaSistkinja. NeSta kasnije broj odbora se poveCao, tj. osnovani su odbori za Trsat, Podvef.icu, Krimeju, Su!iak grad i Banska vrata. Pocetkom '1942. god. u SuSciku su odriana dva seminara za tene rukovodioce odbora AFZ-a, a u ljeto iste godine osnovan je Gradski odbor AFZ-a Susak i pro!iirena mreza rejonskih odbora u gradu. U Rijeci je tokom svibnja 1942. god. osnovan AOZ od 4'-5 aktivistkinja, a po rejonima su grupe od 4--8 zena djelovale kao rejonski odbori. u kolot'OZU je do!ilo do velike provale u kojoj je uhapsen velik broj aktivista NOP-a. !aka su provala i hapsenja tesko pogodili pokret, antifasistkinje Rijeke nastavile su s radom. Krajem godine oko 40 zena Rijeke aktivno suratluje u NOP-u. · Na otokti. Krku rad na stvaranju organizacije- AFt-a zapoCinje poCet~ kom 1942. godine. U sijecnju je u Puntu osnovana partijska eelija od samih Zena sa zadatkom da djeluju medu Zenama i stvori Cvrstu organizaciju AF2-a. U. ozujku je u Puntu osnovan prvi A02, a u toku proljeea odbori AF2-a osnovani su i u drugim mjestima atoka. U ljeto 1942. god. okupator je na Krku pohapsio velik broj aktivista i aktivistkinja NOP-a, pa je rad AFt-a bio na neko vrijeme zakoCen. . U . kotaru Senj i u samom Senju djelovalo je nekoliko aktivistkinja medu radnicama tvornice duhana i uCenicama gimnaz.ije. Antifa.Sistkirzje Senja povezale su se s partijskom. organizacijom · kotara Novi s kojoin su oclrZavale redovitu vezu. 10 " Do sredine 1942. god. organizacija 'AFZ-a na podrui':Ju Hrvatskog primorja.- postavljena je na Cvrstu osnovu. Zbog daljeg .Sirenja. i uCvrS6ivanja organizacije, povezivanja postojeeih AOZ-a i. jedinstvenog rukovodenja organ.,i_zacijom, 25. kolov9za 1942. bio je osnovan Inicijati-vni okruZni odbor_· AFZ-<:tza Hrvatsko prirnorje. Clanice hticijativnog okrui.nog odbora bile su rasporeaene po pojedinim kotareviriuL sa zadatkom da politii':ki rade sa zenanza. i da osnivailf- S'eoske -i. op¢by.s~e odbci~e larrzo' gdje. DfJi _joS _nisu hili qsno~ani. Taj rad koji .Je. tek' bio zapoCet omelci_ ie ofenziva okupatora na slobodni tedtorij Dreznice.zbog koje su talijanske snage vr!iile blokadu primorskih sela. I pored toga rad Inicijativriog okruznog odbora dao je dobre rezultate. U studenom 1942. god. ·bili su osiukani seoski i opeinski ·odbori AFZ-a u veCin.i- kotareva. 'U: GrobfnStini~ rejonu -Zavrh · -i nekim opCinama kotare.Vd CrikVeni'ca,· Novi i Se_nj odbori AFt-a joS uvijek nisu biU·osrwvani. Aktivnost Inicijativnog okruznog odbora, op6inskih, mjesnih i seoskih odbora'. AFt-a nije- se svodila samo na sabirne akcije za· partizanske jedi~ nice. Sa Zena-ma su se odriavali prosVjet'no-politiCki sastanci na kojima su se f.ene preko ilegalno umnozenih materijala i ilegalne. Slampe NOP-a upo- znavale sa zadacima· i ciljevima NOB-a. Radi jai':eg politii':kog djelovanja medu. Zenama J.nicijativni okruin-i -odbor_- poCeo je _poletkom prosinca 1942. god. izdavati- vlastito .glasilo' pod nazivom »P,rimOrka«, a istovremeno 'je orga- nizirao . .prvi kurs za 36 aktivistkinja AFZ-a. · · ' Pred krqj ]942, god. mreza ;dbora A,FJ:-a u Hrvatskom primorju zniltrw se · prOSirila. Osnovani _sU odbori AFt-a u Zavrhu, Krasici,· Praputnjaku i Bakru. V' Su!iaku se inatno poveeiw broj rejonskih odbora, taka da su Ita Trsatu·djelovala 4,' nil Krimeji 1, Orehovici ·1, Vezici 4, Martin!ieici 1 i gradu'centar IS· odbora. U GrobinStini je ·uspostavljena veza sa 4 sela preko 6 poVjereniCa:· U crikvertiCkOm kotaru se ·usjJjelo- s povezivaitjem sa 6 seta jJtekb 9 'povjer€nica, a U_ DriVe-i1iku !i oSniVdrijem AOt-a, preko kojeg je uspostavljena· -Veza- s antifaS~stkinjama Crikvenice. u- KastavStini sit. osnovani otlbdri·-u 5 seta· i uspoStiivljena vei:a sa Zena11'za Kastva i_ Vi.Skova. Nd teri~ toriju Hrvatskog primorja bilo je tada ukupno 38 raznih odbora AFZ·a sa 307 odboniica 'u 124 selil. U prvim mjesecima 1943. god. organizacija AF2-a U· Primorju jo!i se viSe proSirila i uCvrstila. <;Jsnovan·je niz novih -seoskih, rejonskih, m.jesnih, opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a. U periodu oi.ujak-travanj bili su osnovani seoski odbori u $krljevu i Hreljinu i Opeinski odbor AF2-a za mjesta $k'rljevo, Krasica i Praputnjak. Rejonski odbor osnovanje u Kostreni i za rejon Vi(o!ievo-Draga .. U Bakru je osnovan jos jedan odbor, taka da su u tom mjestu djelovala 2 odbora AFZ·a s oko 70 Clanica. Preko organizacije AFZ-a u Bakru uspostavljena je veza s Raborn, te je ubrzo osnovan AOZ i na tom otoku. U kotaru Crikvenica dfelovali su seoski odbori, pa se pristu~ pilo osnivtmju opeinskih odbora AFZ·a. U kotartt Novi djelovali su seoski i Opcinski odbor AF2-a u Bribiru. U samom Novom zene su pomagale NOB, ali joS uvijek nisu imale Svoju Organizaciju. U kotaru Kraljevica djelovali su seoski odbori u $mriki i Zlobinu, te Mjesni odbor AF7:-a u -KraljevicL Na otoku Krku radilo Se na stvaranju organizacije. U Fuiinama, LiCu,-- Vra~ tima~ koji su.· tada pripadali okrugu -.Hrvatsko primorje, veC. su od ranije djelovali odbori AFZ-a. U Susaku je pored Mjesnog odbora djelovalo jo!i 9 rejonskih odbora, 13 pododbora i 41 grupa aktivistkinja AF2-a. Mjesni odbor AF2-a Susak osnovao je i .borbene grupe iena koje su imale zadatak da rastul'aju letke, piSu parole -i vrSe sabotaie u tvornicanza i uredima. U 11 �seiima Grobin!itine djelovale su radnice zaposlene u' tvomici UKOD u Suiiaku. Kotarski odbori AFZ-a bili su osnovani u Kastaviitini i kotaru Novi za tri- oslobddene o]?Cine: Ledenice, Zagone i Krmpote. Podaci o Urdju odbora AFZ-a joii uvijek ne daju pravu sliku sudjelovanja zena Primorja u narodnooslobodilaCkoj borbi. Nairne, Zena antifaSistkiIJ.ja koje Simpatiziraju i pomaZu NOP ima i 11.a bnim podruCjima Primdrja na kojima joii nisu bili osnovani odbori AFZ-a. Cinjenica da Inicijativni oktuf.ni odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje dostavlja svoje glasilo »Primor· ku« na Pag, Rijeku i u Istru najbolje to potvri!uje. Aktivnost organizacije AFZ-a u Primorju nije se iscrpljivala samo .u organizacionom radu. U oslobodenim opCinama Primorja redovno se odrZavaju analfabetski tecajevi za f.ene. periodu ozujak-travanj 1943. god. odrZana su 4 kursa s ukupno 47 polaznica. Teme koje su se~obradivale na kursevima bile su: politicka situacija, narodnooslobodilacka 'borba, KP i njena uloga u NOB-u, Narodnooslobodilacka vojska, narodna vlast, masovne organizacije. Na teritoriju oslobodenih opCina Zene su ravnopravno sudjelovale u radu NOO-a; a na neoslobodenom teritoriju, gdje joS nisu hili osnovani -NOD-i, organizacija AFZ-a nosila je Citav teret pozadin.skog rada. Sabime akcije- za NOV, za bolnicu u Dreznici, nabavka papira, matrica, boje za ilegalnu Stampu - sve je to bio posao koji su obavljale Clanice organizacij~ AFZ-a. Od 1943. god. odbori AFZ-a svecano proslavljaju medunarodni dan f.ena; na okupiranom i _anektirq.nom podruCju djeluju rasturaju6i letke i piSuCi parole, a na oslobodenom terito'riju odrZavajuCi skupove i priredbe. u Do sredine 1943. god. na podrucju Hrvatskog primorja bili su osnovmzi kotarski odbori AFZa- osim za kotareve Senj, Krk i Rab-Pag. Poveeao se broj opCinskih i seoskih AFZ-a, poveeao se broj Clanica, pa je organiz,acija AFZ-a mogla uspje.5no izvr5avati sve zadatke koje su pred nju postavljali Partija, NOD-i i NOV. Pomoc NOO-ima u snabdijevanju jedfriica NOV preko sabirnih akcija bila je redovna aktivnost odbora i Clanica AFZ-a. I pak je potrebno istaci da je sabirna akcija u cast dvogodiiinjice ustanka, u periodu kolovoz-rujan, dala izvanredne rezultate. Pored politickog radq. medu zena, ma, aktivnosti u sabirnim akcijama rjeSavanju org_qnizacionih pitanja, politicko-propagandnog rada, rada na nzobilizaciji za NOV, organizacija AFZ-a u Primorju preuzimala je i druge zadatke, kao iito su briga za skole i djecji dam na teritoriju oslobodenih opCina Hrvats!cog primorja. Organizacija AFZ-a u Hrvatskom primorju docekala je kapitulaciju ltalije organizaciono sretlena osim u _kotarevima s kojima je odriavanje veza bilo otezano. Neposredno nakon kapitulacije Italije osnovani su kotarski odbori AFZ-a za Krk, Rab-Pag te Mjesni odbor Senj. U prosincu 1943. god. zbog teiikoca u odrzavanju veza osnovani su posebni Kotarski odbor AFZ-a za Rab i posebni Kotarski odbor za Pag. Nakon kapitulacije Italije oslobodeno je citavo Primorje. Organizacija AFZ-a surai!uje s NOO-ima, vojno-pozadinskim vlastima i NOV u sklanjanju plijenf:Z, mobilizaciji, organizaciji prolaznih kuhinja i prihvatiliSta za inte.r._nirce povratnike. Ofenziva njemackih snaga na slobodni teritorij Primorja pocetkom listopada 1943. god., okupacija dijela oslobodenog podrucja do Novog i otokii Krka, Cresa i Losinja prinudila je odbore AFZ-a s ovog podrucja da ponovo predu na ilegalni nacin rada i djelovanja. Mnoge aktivistkinje su bile kompromitirane i morale su napustiti okupirano pOdruCje. No, organizacija AFZ-a u Primorju bila je toliko ucvrscena da odlazak iskusnih aktivistkinja na slobodni teritorij nije bitno poremetio_ rad i aktivnost organizacije. U ilegalne odbore usle su nove aktivistkinje i rad je nastavljen. U onim dijelovima Priinorja u kojima su odbori AF:l-a bili mladi i neiskusni doiilo je do privremenog osipanja ili pasiviziranja odbornica. To se desilo u kotarevima Senj, Pag i Rab, koje su pocetkom 1944. god. zaposjele njemacke i ustaiike snage. Antifaiiistkinje tih kotareva i dalje su pomagale NOP, ali je zbog terora okupatora i teiikoca aka odrzavanja veza bilo teiiko popuniti ili obnoviti odbore AFZ-a. U periodu veljaca-travanj 1944. god. odrzane su kotarske konferencije AFZ·a -u koiarevima Novi, Kraljevica, Crikvenica, SuSak_ i Krk, na_ kojima su izabrani kotarski odbori AFZ-a i delegatkinje za Prvu okruznu konferenciju AFZ-a u Hrvatskom primorju. Mei!utim, brganizacija AFZ-a djelovala je i_ na onim podruCjima Primorja gdje· joS" nisu bile· odrZane kotarske konferencije. Taka je npr. u kotaru Pag djelovalo kotarsko rukovodstvo AFZ-a; u ·gradu Rabu je djelovao ADZ sa 45 Clanica, za kotar Senj je postojtllo kotarsko rukovodstvo, iako do kraja svibnja 1944. god. joii uvijek nisu bili osiiovani· odbori -AFt-a-na terenu.- U ovom-·periodil, tj. u periodu travauj-svibanj 1944. god,, u Oki'ugu Hrvatsko priinorje djelovao je 101 odbot AFZ~a sa 615 Clanica, ad kojih su 39 bile Clanovi KPH. Djelatnoiicu u okviru m'ganizacije AFZ-a bilo je tada obuhviu5eno S.OOO Primorki. Prva okruzna konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje odrzana je Vratima 28. svibnja 1944, godine. U radu konferendje sudjelovalo je 350 delegatkinja iz kotarevaSenj, Novi; Crikvenica, Kraljevica, Krk i Rab: Po•·ed. delegatkinja AFZ-a iz Primorja, konferenciji su prisustvovali predstavnici KPH, predstavnice AFZ-a iz Gorskog kotara i Istre, p'redstavnici Okniz' nag NOD-a za Hrvatsko primorje, 13. primorsko-goranske divizije i USAOil-a: U organizacionorn referatu koji je podnesen na konferenciji izneseno je dana podrucju Okruga djeluju: Okruzni odbor AFZ-a, 5 kotarskih odbora, 8 opcinskih, 11 mjesnih, 78 seoskih i 9 rejonskih odbora. Na konfe1'r.nciji_ sii." utvrtleni "1-taredni _Zadilci organizacije i izabran novi Okruini odbor AFZ~a ti koji .su; uiile predstavnice svih kotareva i predstavnice zena-boraca iz NOV. . . . u 1 12 Nakon ok;uzne konferencije na kojoj je zakljuceno- da organizaciju AFZ-a treba _postavjti. na najSirU osnovu, joS viSe je oZivio rad AFZ-ii u Hrvatskom primorju. Osnovani su odbori AFZ-a i na terenu onih kotareva gdje do tada joii nisu bili osiwvani. Tako su npr. u koiaru Senj do pocetka rujna 1944. god. osnovana 2, a zatim 4 opcinska odbora AFZ-a. U narednom razdoblju organizacija AFZ-a u Primorju se ·aktivirala na O$nivanju odbo-ra. JNOF-a- _u .selima, __ gradovima, opCinama i kotarevima okruga. .Pored angaf.iranja na 9snivanju, odbora JNOF-a, Primorke su . . u okv.iru svoje antifaiiisticke organizacije i dalje bile aktivne u sabirnim akci, jama, raspacavanju ilegalne iitampe NOP-a, mobilizaciji za NOV itd. Na savjetovanju plenuma Okruf.nog odbora AFZ-a za Hrvatsko primorje odrf.anom. 5.. siud.enoga 1944. utvrdeno je da su gotovo sve f.ene .Primorja obuhvacene radom u okviru organizacije, a pocetkom 1945. god. 4020 Primorld organizirano je radilo u odborima AFZ-a, od rejonskih do Okruznog. U vrijeme kada su jedinice 4. armije JA vodile odlucujucu i konacnu bitku za oslobodenje Hrvatskog primorja, mariial Tito je u Beogradu primio delegaciju antifa!iistkinja Primorja. Bilo je to najvece priznanje Primorkama za njihova sudjelovanje u borbi protiv okupatora i domacih izdajnikil, u_ borbi za novO socijalistiCka drUStvo. 13 �god, ,.oblasti Istra djeluju: .jedan kotarski' odbor, 1 op6i11ski, 1 mjesni i 16 seoskih odbora AFZ,a. · Razvoj i .aktivnost AF:I:-a w Istri Rad na stvaranju: organizacija NOP-a >zapocinje u Istri vee: sredinom 1941. godine. Organiiatori. su tog .-ada olanovi KPJ, kaji u jedinstven }rant protiv fasizma okupljaju sve napredne i antifasisticke snage Istre. U t~m radu vee su od prvih dana..sudjelovale i zene .. Medutim,..dva4eset godma faiiisticke diktature i sistematskog .-ada talijanskih fasist{l ·na denacionali; zaciji hrvatskog stanovniStva Istre ostavilo je posljedice koje se nisu:mogle brzo prebrodi!i,. N epismenost, nepoznavar~i";. politickih pr_ilik~, politicka ;w- izgradenost i~na .bile ~u glay~e pr.epr~ke brzen:t: styara1:7;~tf. cvrste: org~mza~ cije Antifa.sisticke fronte zena. u Jstri. . . . . . . . · Sistematski rad na. stvaranju. organizacije AF:I:-a.u htri z.apoCinje 1942. i pocetkom 1943. gpdine, iako. Istranke vee. rarzije odusevljeno_JJril~e NOP-u, Mnoge od njih napustaju kueu i poro4icu, odlaze u ·ilegalnoit ·z predano rade na stvaranju organiz{lcije zena antifasistkinja .. Qsrzfvaju se i pn!i o~, bori AFZ-a .na Krasui' PazifzStini_ i LabinStini, ali dalji razvoj,.. i .u.CyrSCwqnJe organfzacije ometao je nedos-tatak iskusnih·. ienq. r.'f:lkqvod,ilaql. ?ato, .. t;J,rgqnizacija KPH Kastavstine i ostalih dijelqva Primorja., upucuju, na terert_.ls.~~.e iskusne i ·' izgrailene: aktivistki1Jje. Qne :_-rade -na uQvrS6ivanju organzzactj~ AFZ-a u Istri oslanjajuQi se na n{ljj<¢e pos.tojeee odf?ore. ,AFZ,q PllZi>Jq._.i Brgudca. , Jedan ad prioritetnih zadataka bilo fe . t(lda osposobl;avarue Istranki za rukovodenje oi'ganizacijom. Zilto, se u drugoj polovini )943. god. odrf.ava kurs za rukovodiace AFt-a koji pohad'aju clanice Aoz:a Brguda¢. . N~kon pada fa!!istickog ret.ima u !tali}! u .s~1!nfu' 1f4$, ,g[)d- ]stVar£k~ ma.s 0vno pristupaju NOP-u> tako da se u., kolovozu.ukaZflJe potreba za_ osl'l'· vanjem Ir~icij{.tth:nog odbora AFt-a za Istru. . ..· .. . . . .. :. • U op6erza.ro4nom ustanku rzakon kapitulacije Italije, koji izbija kao rezultat prethodnog. rada KJ'J, osl0 boderza·,je citava Iswa psim. gradov.a Pule,Vodnjana, Rijeke .i Trsta. U razoruzavanju .vojske ;. karabinijera sudj~­ l_uju i Zene;[stre.~One_ ruSe tt lirJ.ije rae#_ orye_nzQguCavaf1ja yeze . medu ~a.rabz~ nijers-kim stanic_ama, sakup?jaju. oruZje .i municijtt,- _organ_iziraJu k.!'-hmJ.e. ·f-4 borce istarskih partizanskih jedinica, u Pazinu organiziraju krojacku; radu~~ nicu u _kojoj sivaju partizanske kape s petokrakama, iz Pule koja nije. hila oilobodena izvlac.e 30. ptisaka i desetak bdmbi. . . . ··. . . ,. ·. . .· .· . .. . U oslobpilepoj Jstri. vliist preuzima Po~rajinski. NO() ~(ll~tru, ~oil &anasi: odluku a vracanju Istre u sastav ·,matzce zeml]e. Kra;em ]94~: z pace~: kom 1944. god. u Oblast Istru, ukljucuje se. kotar Ka.st(IV i grC(d Rt;eka, ko;t . . su rqnije pripadali Okrugu Hrvatsko primorje 0 U prvim danima listopada 1943. god. jake njemacke mage poduzele su_ o/enzivu na osloboilenu Istru . .lstarske brigade nisu mogle obraniti ·slobodm teritorij od brojnijihi bolje,naoruzanih njemackih jedinica;Jstra je poit?VO hila okupirana, ali novi okupator nije uspio ucvrstiti.svoju vlast. lstars~e partizanske cete svakodn'evno napildaju okupatorske · snage; i nanos~ un gubitke. NOO-i i ()rganizacije NOP-a pbvlace se pdnovo u tlegalr:ost t nastavljaju s radom. Narodnooslobodilacki pokret u Istri posta;e zz. dana u dan sve snaf.niji. _· - _. , . ·· _-- _ . _ __ Na Prvoj partijskoj konferenciji KPH za Istru, odrzanoj 25. fJrosiitca 1.943., osobita paf.nja posvecena je radu sa zenama. U svim partijsktm ory,anizacijama. Clanice· KPH zaduZene· su za rad na organiziranju .. Zena· anttfa· sistkinja: Rezultati ni$U izostali. . . . . U Rijeci je · jos 7. studenog 1943. osnovan Mjesni odbor AFZ-a; a ·do pro, sinca 1943. god. bilo je osnovano jo!! i 16 rejonskih od/Jora. U sijecnju 1944. 14 U· prvoj polovini·l944. god. gotovo u svim selima Istre hili su dsno1larli seoski odbori AFt-a. U razdoblju svibanj-lipanj 1944. god; odrf.arie su kotar" ske konferencije AFZ-a u kotarevima Labin, tminj, Cepic, Pazin, Buje, Motovun,' Buzet; Kras i Kastav. Do srpitja 1944. god; u Istri su djelovali: Inicijativni oblasni odbor AFt-a od 9 Clanica, 12 kotarskih odbora sa 170 Clanica, 36 . opCinskih odbdra sa 235 Clanica i . 440 seoskih odbora AFZ-a sa 8.419 Clanica. · U Puli i Rijeci. djelovali su mjesni odbori AFZ-a. U gradovima Porecu, Bujama i Umagu, gdje su postojali jaki neprijateljski garnizoni, ClaniCe·.AFZ·Ct szi·asnivale'"manje odbore:·ilf su· radile organizii-ane: u gr'upama~ U, citavoj Oblasti Istra organiziranim radom ktoz AFZ bilo je obuhvaceno 20.000 zena. U'srpriju 1944. god. orgaitizacija AFt-a u lstri poCinje izdavati SVof" list· ·>>!St.Yanka«' na hrvq.tskom i »La Donna Istriana<< ·na t'alijansko1Jz jeziku. . Organizirane u AFZ'u _lstranke su .provodile sabirne · akcije, .radile na r_ealizaciji obveznica Zajma _nqrodnog DSl()bot!enja, bilf uciteljice u novoosnovanim hrvatskim skolama, osnivale,· mdne cete koje su pomagale NOO·irifa~ bbite(jima boraca Ud. U 'kotaru Lavin u radnim je G_etama bilo organiZirano 517. f.ena. Radne cete f.ena i omh1dine. radile su na sakupljanju ljetiiui U CepiCkOm 'polju, a Zene kotlireva Labin, KraS :i KOstav pfenosile su sabranu hranu i materijal jedinicama NOV u Gorskom kotaru. Preko Zarizeta fDrenove Zene· Rijeke·sU gotoVo svilkodnevno OdriaVale·Vezu s Kastav· stinortC prerwseci 'materijal i ilegalnu Stampu. U Rijeci tada djeluje Grad, ski odbor AFZ:a:, 5 ·sektorskih, 16·rejonskih'odbora sa 90 odbornica i 300 Clililica AFZ~d;· Izlazu·ct- se iiviJtliof opasnosti~ rijeCke antifaSistkb:zje skrivale su· u 'svojim· stanovima jJreko 20 ilegalaca. U lipnju 1944. god. dolazi do proVille i u ruke 'fasista padaju 23 odbornice; pa db 'kraja ·godine u Rijeci djeluje samo partijska komisija za AFZ .od 18 Banica. · ·· Nako;.· .uSPjeS'n.~g · r~·da -~~ ~·snivanju' l. uCvrS6.ivdnju organizaci}e AFZ>a u koju je bio ukljucen velik broj antifasistkinja Istre, Hrvatica i Talijanki, odrzana je 23. i 24. srpnja 1944. god. Prva oblasna konferencija AFZ-a za 1Stru ·u.,.selu ·Rasporu na Krasu. U radu konferencije·- sudjelovalo ie .1.500 lsiraitki, a prisustvovale su jojipredstavnice Glavnog 'odbora AF:l.-a'Hrvat' ske, Okruf.nog .odbora AFt-a za Htvatsko primorje, mitifasistkinji Sloven' skog primorja i antifasistki'1ja iz Trsta. U Oblasni odbor AFZ-a izabran na konferenciji u!!le su predstavnice kotareva: Kastav~ Lovran, Opatija, Kriis, Buzet, Motovun, Buje, Tinjan, Pazin, Cepic, Labin, -Zminj, Rovinj, Pula te gradova Pule i Rijeke. Nisu bile izabrane predstavnice kotareva Umag i Poree koje zbog blokade okupatorskih snaga nisu mogle do6i na konfet·enciju. Nakon oblasne konferencije rad organizacije AFt-a Istre postao je JOS intenzivniji. U listopadu 1944. god. obnovljen je Gradski odbor, a u stude11um iste godine osnovan je i Okruzni odbor AFZ-a za Rijeku. Krajem 1944. god. AFZ Istre organizaciono je sreden i uCvrSCen, a Istranke su veoma aktivne u provodenju sabirnih akcija, raspaCavanju ilegalne Stampe NOP·a, radu u ilegalnim tehnikama, radu na osnivanju odbora JNOF-a te prenoSenju hrane i materijala za 43. istarsku diviziju u Gorskom kotaru. U of.ujku 1945. god. predstavnice antifasistkinja Istre pl'imio je u Beogradu marSal Tito i odaO im priznanje za njihov poirtvovni rad. No, u Istri su se jos uvijek nalazile njemacke snage. Krajem travnja 1945. god. na ,..,. ~VO(~ tllLlDTIITfA ;;::_ ~ \t'-1 I fiTI1MPA lr, u} \0 '" ~"-:? 15 �istarsku ·se obalu iskrcavaju jediitice 4. armije Jk Clanice AFZ-a pomazu iln pri iskrcavanju, prijevozu municije i opreme na :poloZaje. -Bila }e--·to jedna od posljednjil;z akcija Istranki u NOB,u, jer je pocetkom svibnja 1945. god. Istra bila :konacno osloboitena. · 8TAMPA ANTIFASISTICKE FRONTE Z:ENA U GORSKOM KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I ISTRI Doprinos AFZ:-a. Gorskog katara, Hrvatskog primorja i Istre NOB-u . Antifasistkinje Gorskog kotara, ]Jrvatskog pr;morja i !stre predano su Lpoi.rtvovno radile u svojoj antifasistickoj, organizaciji. Kao istaknuti, politicki izgraite.ni ·i sposobni rukovodioci bile su birane. u Glavni odbor AFZ,a Hrvatske. Aktivnost Goranki, Primorki i lstranki_ nije se, meitutim, ·svodi(a samona rad u organizaciji AFZ-a. Velik broj ,zena Gorskog. kotara, Primorja i Istre bile su clanovi KPH i djelovale su kao Clanovi organizacija i rukovodstava Partije. U Istri je npr. sredinom 1944, god. bilo· 9B zena Clanova KPH, dok je u Primorju 126 zena aktivno radilo u organizacljama i rukovodstvima KfH. Zene su bile Clanovi organa narod11e vlasti - .u lstri njilz 400, ti Primoriu 252, a u Gorskom kotaru one Stl bile Clanovi velikog broja NOO-a, odjela ili koinisija NOO-a .. Zene su bile Clanovi i drzigih masovnih antifasistickih 'organizacija - USAOH-a, SKOJ-a i JNOF-a. U partizans kim bolnicama, vojno-partizanskoj bolnici br. VII, partizanskoj bolnici u Mr~op­ lju, Kui.elju, bolnici 43. istarske divizije zime su bile. nezamjenjive bolliiCarke 'i dobri rukpvodioci.' · U partizanskim jedinicama i jedinicama NOV koje su izrasle na teri. toriju Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre bio je velik broj ,zena boraca i rukovodilaca. Sarno u 13. primorsko-goranskoj diviziji u prosinpu !943. god. _bilo je 139 zena. Goranke, Primorke i lstra>:tke nisu ..se borile samo u redovima 13. i 43. divizije, nego i u jedinicama ·NOV sirom zemlje. Njihova imena se mogu naCi u spiskovima boraca 1. dal.wqtinske proleterske brigade, 6. licke divizije, 8.,· kordunaske divizije i drugdje, U redovima NOV borilo se do 1945. god. samo iz Hrvatskog primorja .168 i.ena.. Mnoge s<t poloi.ile i.ivot uborbi za slobodu· svog naroda. · · . Zbog aktivnog sudjelovanja u NOB,u okupator je antifasistkinje Gorskog kotara~ Primorja i Is_tre.,progonio, zatvarao, muCio i _ubijao. -Mnoge. su bile internir:9-ne,- hapSene i .strUeljq.ne, muCene; i .ubijane u- kqncentracioninz logorin:za., Mn0 ge su pale kao .zrtve prilikom ofenziva okupatorskih- snaga iU akcija· cis<ien:ja. Kroz fasisticke tamnice i logore sam.o je · iz Hrv.at$kog pl'imorja proslo 3.688 zena, .a njih 286 zauvijek je nestalo u fa$istiCkim -f9bijaS_nicama i koncer:ztracionim logorima. 16 lvleitu dvadeset_ listova koji su u toku narodnooslobodilackog rata i socijalistiCke revolucije izdavale organizacije AF2-a u Hrvatskoj, petina ih je izlazilo u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i lstri. 5 SuviSno je na ovome nzjestu i za ovu prigodu Sire raspravljati o znaCenju tiska, kako sa stajali.Sta infornzacionih i kutturnih, takq i politiCkih potreba onaga vremena, jer j.J o tome podosta napisano; ali, taj predmet zasluZuje da se o njemu piSe jer je dio neprocjenjive kulturne i revolucionarne baStine. To bogatstvo tiska svojevrstan je fenomen, jos do danas nedovoljno istral.en i ocijenjen iako se u tom pravcu veC podosta uCinilo, a istovremeno je i izraz interesa i potreba Zena i njihova masovnog opredjeljenja za narorl~ 1woslobodilacki pokret. I kroz stampu Antifasisticke fronte zena, kao Sto je to bio slucaj i s cjelokupnom drugom stampom ·narodnooslobodilackog pokreta, informirale su se Zene o aktualnoj situaciji u zemlji, o ciljevima borbe, o ciljevima i zadacima svoje organizacije, raskrinkavale namjere i zlodjela okupatora i domaCih izdajnika, obavjeStavale o zadacima samih Zena u izgradnji NOV 1, organa narodne vlasti, ta je Stmnpa Sirila i uCvrSCivala barbeno bfatstvo i jedinstvo, jednom rjeCju - i preko tiska borile su se iene i radile, kako se to tada popularno zvalo, za jedinstvo fronta i pozadine. Pojava listova AFZ-a na naznaCenom podruCju (Drugarica, Primorka, Rodoljupka, Goranka, Istranka, La donna istriana) znaCi i neSto drugo: trajnu b1'igu KPJ za politiCki rad metlu i.enama, koji vuCe svoje korijenje joS iz metluratnoga revolucionarnog radniCkog pokreta i naglaSava bitnu i odluCu.juCu rijeC Zene u borbi i za vlastitu emancipaciju i kidanje stoljetne potCinjenosti u druStvenom i politiCkom Zivotu. ·Usporedo s razvitkom narodnooslobodilackog pokreta u Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Istri, te ukljuCivanjem sve veCeg broja f.ena u NOB, poCevSi od prvih ustaniCkih dana, postavilo se kao nutno pitanje i potreba tiska za Zene. Mnoge do juCer _nepismene seljanke i_ radnice postaju govornice na skupovima, organizatori, ak.tivne odbornice i aktivistkinje. Gotovo nijedna nepisin.ena Zena, a njih nije bio mali broj, nije doCekala oslobotlenje zemlje da 17 �se nije na mnogObrojnim orgimiiiraniliz teCajevimc( za opisnzenjavanje opismenila i politiCki uzdigla. I ne samo to. Mnoge ad njih postale su istaknuti prosvjetni, kulturni i politiCki radnici i izvrsni suradnici tiska. Cijela ta lepeza uzdizanja do temeljnog subjekta i · kreatora novih drustvenih od11osa provijava kroz Zenski tisak, a svaki novi broj lista otkriva i novi lik iene, sposobne dana svojim krhkirrt ple6ima ponese i najteie zadatke i terete rata. Za razliku od nekih drugih i.enskih listova, listovi ponikli na primorsko· -goransko-istarskom podruCju, na kojem prije rata nije bilo nikakve tradicije ienskog tiska, pokazuju i visoki stupanj informiranosti i mnoiinu suradnica. Medutim, i prije rata na navedeni prostor dolazili su i rado Citani napredni listovi, kao npr. »Mlada tena({, »Zenski svijet({, )}Zena danas~< i dr. Iako je stvaranje listova u ratnim uvjetima bilo teSko iz....mnoStva razlo- ga, i.ene su svojom upornoseu uspjele svladati sve te prepreke . .4 njih je bilo sijaset; ad pomanjkanja papira, matrica, boje, Stampm·skih strojeva i drugih pomagala, pa sve do prikupljanja dopisa, uretlivanja i rasturanja listova, a 11apose na neoslobotlenom podruCju. Da je prvi list za iene ponikao upravo u Dreinici, nije ni_Sta neobiCno i iznenadujuCe. Tu je organizaciono uobliCavanje antifaSistiCkog pokreta iena izvr.Serw do polov_ine 1942. _godine, do kada su u svim naseljima izabrani od- bori AFZ-a, te opCinski za Drei.nicu i Kotarski odbor AFZ-a za Ogulin. S druge strane, postojale su i subjektivne snage. Nairne, tu se u tom trenutku naslo u narodnooslobodilackom pokretu i nekoliko i.ena vrlo aktivnih u radniCkOm pokretU od prije rata, a neke ad njih ·imale su i iskustva u takvom poslu. Tada su se u Drei.nid nalazile ing. lela !anGie Stare, Ana Konjevie, Marija Jordan Seka i Zdenka Fekei.a. One su i Cinile urednistvo prvog lista na naznaCenom podruCju, koji se pojavio pod imenom Drugarica. Prije pojave toga lista, za i.ene u narodnooslobodilackom pokre1U u Hrvatskoj je izlazio samo jedan list - Z·ena u borbi (izdavac Antifasistii':ki odbor zena za Liku), a prvi broj ovoga lista izasao je 8: ozujka 1942. godine. List Drugarica izlazio je od lipnja do kolovoza 1942. godine, umnozavan je na ciklostilu, poput najveeeg broja drugih listov.a; ukupno su objavljena i'etiri broja, s tim da je broj tri i i':etiri objavljen kao dvobroj. Sto je doSlo do obustave izlaienja ovoga lista, uzrok treba traiiti u konstelaciji vojnih snaga na tom podruCju u rujnu 1942. godine. Nairne, ll to je vrijeme talijanski okupator u suradnji s ustaSko-domobranskinz -i CetniCkim snagama poduzeo tzv. operaciju _»Velika Kapela<c na podruCje na kojem su Krajem narodnooslobodilacke borbe Goranke ee jos jednom pokrenuti svoj list, i to pod nazivom Goranka. Prvi i jedini broj objelodanjen je u travnju 1945. godine, a posveeen je Prvom kongresu AFZ-a Hrvatske. List je . tzskan na stamparskom stroju u stampariji Okrui.nog NOO-a za Gorski kotar u Delnicama. Zbog istih potreba i zadataka pokretao se i tisak za i.ene u Hrvatskom primorju i Istri. S tim u vezi po koliCini objelodanjenih brojeva i po dui.ini izlai.enja izdvaja se list Primorka. Prvi broj lista Primoi1ka objavljen je u prosincu 1942. godine, a izdavac je bio Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje. Urednice toga broja, kao i svih kasnijih 13 brojeva {od toga je dva broja nenumerirano), bile su Ruiica TurkoviC i Nada Novosel BrnCi6. List je kao mjesecnik redovito izlazio od prosinca 1942. do studenog 1943, a u 1944. i 1945. god. izasao je samo po jedan broj. Jedino je posljednji broj Primorke Stampan na tiskarskom stroju, i to u Stampariji Pdmorskog vjes· nika. Stampa AFZ-a u Istri, uslijed brojnih objektivnih razloga, nije imaia onaj intenzitet kakav je imala u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru. Istovremeno su se pojavila dva lista: prvi broj Istranke na hrvatskom ili srpskom jeziku i list na talijanskom jeziku, i to pod naslovom La donna ist11iana. Nairne, prvi i jedini brojevi tih listova objelodanjeni su u srpnju 1944. god. i umnof.eni u tehnici Pobjeda. Komparirajuei izdanje na hrvatskorn ili srpskom jeziku s izdanjem na talijanskom jeziku, maZe se uoCiti da je samo dio objavljenih tekstova u Istranki uSao i u La donna istrianu. Istrauku su uretlivale Dina Zlati6 i Slavica Fran, a La donna istrianu Hros Sequi i Andrea Casassa. Svi ti naznaCeni listovi AFt-a koji su izdavani u Hrvatskom primorju. Gorskom kotaru i Istri, Cija naklada nije prelazila tisu6u primjeraka po broju, kako se maZe saznati iz izvora, bili su vrlo rado Citani, a dospijevali szL i u mnoge kuCe na neoslobodenim podruCjima. Listovi su hili na svim podruCjima popularizatori i mobilizatori narodnooslobodilaCke borbe i socijalistiCke revolucije. Dakako da relativno mala naklada listova nije omogucavala da listovi uvijek dospiju tamo gdje je sve to bilo potrebno. Ali, i.ene su se i tome do· sjetile. List je iSao iz ruke u ruku po sistemu >}ProCitaj i daj daljec<, Nadalje, Zene su organizirale kruioke i na njima Citale list. Oko navedenih listova bio je okupljen veliki broj i.ena pisaca Clanaka (oko 200) i':iji su clanci objavljeni, a f..ene Stl Cinile i 95% suradnika tih listova. djelovale jedinice Prvog primorsko-goranskog NOP odreda. U toku -te ofen- U ovoj knjizi saCinjen je izbor Clanaka iz navedene Stampe organizacija zive za krate je vrijeme bilo zauzeto i podruCje Dreinice, naselja spaljena, a veCi broj stanovnika uhapSen i otjeran u talijanski logor u Bakar. AFZ-a Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre, i to iz svih iza!!lih bro- U toj je ofenzivi unistena i tehnika Kotarskog komiteta KPH za Ogulin u DreZnici, u kojoj je umnof_avana Drugarica, pa je to i bio osnovni razlog prestanka izlaienja toga lista. Ta praznina ostat Ce za duie vrijeme nepopunjena u Gorskom- kotaru, sve do ljeta 1943. god. kada Okrui.ni odbor AFZ·a za Gorski kotar pok1·eee list Rodoljupka. I zasla su svega dva broja, prvi broj za srpanj, a drugi za kolovoz i rujan 1943. godine. List su urei1ivale lela ]anGie, Marija.Katie, Ya- lika Pap (Marija )i Draginja Metikos. Navedeni list prestao je izlaziti s objasnjenjem da dalje ne izlazi zbog >}tehniCkihc< razloga. lR jeva. Pri tom su se autori izbora rukovodili spoznajont da treba odabrati one Clanke koji ponajbolje ilustriraju sve napore koji najautentiCnije izraiavaju napore Zena organiziranih u organizacije AntifaSistiCke fronte Zena u borbi za os/oboi1enje zemlje i pobjedu socijalisticke revolucije. Kroz objav· ljenu uvodnu raspravu i odabrane Clanke izrasta spoznaja o zaista znatnom sztdjelovanju f.ena Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre u narodnooslobodilackom pokretu. Stoga ova knjiga neee poslui.iti samo kao podsjetnik ucesnicama-i.enama na prijei1eni put 1941-1945. godine, nego prije svega kao znaCajni, autentiCni i nezaobilazni izvor u daljem prouCavanju razliCitih aspekata NOP-a, a prije svega sudjelovanja iena u njemu. Istovremeno Ce posluiiti i kao neiscrpno vrelo mltidim pQkoljenjima i u spoznajnom proce"su i u procesu svakodnevnog rada i djelovanja. Namjera je da ova knjiga po19 �stane izvoriSte aktivnog pristupa njegovanju i razvijanju revolucionarnih tra· dicija i da se vrijedna baStina iz naSega revolucionarnog pokreta spasi od zoborava. Izbor iz stampe AFZ-a objavljuje se po pojedinim podrucjima (Gorski kotar, Hrvatsko primorje i lstra), i to kronoloskim slijedom. Tekstovi se objavljuju sa svim jeziCnim, stilskim i gramatiCkim izvornim obiljeiji1na. lspravljene su samo ponegdje najocitije slovne i pravopisne greske. Gdje je god bilo moguCe, nastojalo se razrijeSiti i pisca odredenog Clanka, ali se u tome nije uvijek uspijevalo. U odgovarajuCim biljeSkama objaSnjena su ana mjesta, pojave imena koje je bilo potrebno razrijeSiti radi razumijevanja teksta. Nadamo se da Ce pojedini Citaoci, a prije svega uCesnic~narodnooslobo­ dilackog pokreta, svojim primjedbama, sugestijama i sjeeanjiJna na !jude i dogatlaje vezane za pokretanje i izdavanje Stampe AFZ-a u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Istri obogatiti naSe saznanje o tome tisku, Sto Ce omoguCiti dalja istraZivanja ave problematike. ~ ' ,. ,Z/f!lfj_C!f}C'Cl c .ti~t anMa!lsillkog flr/boKZ ;!el'let, ZC~. fj~kt' fotap SKRACENICE AF1: - Antifa?iistiCka frontn Zena AOZ - AntifaSistiCki odbor Zena AVNOJ- AntifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Jugoslavije CK KPH - Centralni komitet KomunistiCke partije Hrvatske CK KPJ - Centralni komitet KomunistiCke partije Jugoslavije CPL - Comitate Popolare di LiberaziOne (narodnooslobodilaCki odbor) fFA - Fronte Femminile Antifascista (AntifaSistiCka fronta Zena) FUPL - Fronte Unico Popolare di Liberazione (Jedinstvena narodnooslobodibCka fronta) 100 AF:Z. - Inicijativni okruZni odbor Antifa.SistiCke frontc Zena JA - Jugoslavenska armija JNOF - Jedinstvena narodnooslobodilaCka fronta KK KPH - Kotarski komitet KornunistiCke partije Hrvatske KK SKOJ-a - Kotarski komitet Saveza komunistiCke omladine Jugoslavije KO AFZ - Kotanki odbor- Antifa.SistiCke fronte Zena KP - KomunistiCka partija KPH - KomunistiCka partija Hrvatske KPJ - KomunistiCka partija Jugoslavijc NOB - NarodnooslobodilaCka borba NOO - NarodnooslobodilaCki odbor NOP - NarodnooslobodilaCki pokrct NOP odred - NarodnooslobodilaCki partizanski odred NOV - NarodnooslobodilaCka vojska SKOJ - S<ivez komunistiCke omladine Jugoslavije USAOH - Ujedinjeni savez antifaSistiCke omladine Hrvatske ZAVNOH - Zemaljsko antifa.SistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Hrvatske 20 Bto} 1 Liponi 1942 ~A<~11il i �/ DRUGARICA LIST ANTIFA$ISTICKOG ODBORA ZENA ZA GORSKI KOTAR Broj 1 Lipanj 1942 Drugaricama o naSem Hstu Drugarice, ima li te.Zega Zivota ad naSeg? l·ma tH koga, t•kO se ranije ustaje i kasnije lijeze nego mi? Mi radimo od zvijezda .do zvijezda, duboko u noc. Gorkim znojem zaljevamo svaku mrvicu hljeba koju zaradimo. Mi radirno i u polju i u Sumi, O'ko blaga i u kuCi a da i ne govorimo o radanju i odgajanju djece. Drugarice, tmi se danas nalazimo pred osvitkom novih dana. NaS narod se digao da iz zemlje istjera najveCeg duSmanina, faSistiCkog okupatora, i da sa sebe ·skine sramotno 'ime roba. Cio naS narod .sudjeluje u toj pravednoj i svetoj barbi, a mi znamo, drugarice, da je to i naSa borba. Mi Zelimo slobodu svoga naroda, jer to ce biti i nasa sioboda, jer to ce biti konac svih naSih patnja i naSeg ropstva. Damis smo mi pokazaH svima, da smo i 111i ljudi, i doZivjele dan da se i nas pita, da se -Cuje Sto mislimo i osjeCarno. Mi imamo veC sada svoja prava. Mi biramo odbore, odrZavamo sastanke, organizirarm_o 'se u borbi !i pokazujemo svima da nijesmo na svijetu samo za to da trpimo, jer smo Zene_. Sve Zene, Sirom naSe dornovine sudjeluju u narodnoj borbi. Svaka se bori onako, kako moze i zna. Jedna je uzela pusku na rame, druga sakuplja hranu za narodne rpartizane, treCa je nasi, Cetvrta pere rublj_e i t.d.- NaSa je borba tim HrkSa, Sto na1s ~rna viSe. I Bro} 2 L!ponj 1942 Drugarice, mi treba da se svojbj borbi povezemo. Treba da jedna dtugoj pruzamo ruku, da se jedna drugoj povjerimo i potuzimo, da se zajedno i radujemo. Treba da mi u Gorskom Kotaru znamo kako se bore .nase drugarke iz Like,- Primorja, Bosne, a i sve ostale Sirom cijele naSe doonovine, Sirom cijelog svijeta. Jer rni znamo da su Zene cij"eloga svijeta organirzirane u Anti Fasistickoj Fronti Zena i da ·se jednodusno bore protiv fasizma. Mi sada i·mamo i s_voje novine, oseCamo da nismo same, oseCamo se jaCe, sigurnije i hrabrije. Dru.garice, ne mislite na to, da nijeste nikada niSta pisa1e. Mislite na to da ste mnogo prezivjele 'i mnogo pretrpjele pa pokusajte o tome pisati. 23 �Vidjecete, da to nije tesko. Treba samo poceti u velikom Sovjetskom Savezu ima mnogo Zena, seljanki i radnica, koje su bi1le nepi'Smene, i tek pod stare dane nauCile su pisafi, i napi'sale veli-ke knjige. I vi drugarice, moZete sHCno. Ne moraju to biti knjige, nego male pricice, macli dogaaaji, u kojima se vidi kakav je naS Zivot i naSa borba. To Ce C:itati na.Se drugarice u Citavoj domo· vini, a_ mi 6e mo Citati ono Sto napiSru one o :sebi. Tin::te Ce naSa borba biti jaca povez:xnija i korlsnija. A sto je jaca borba ·tim je bhzi dan kada ce mo istjerati neprijatelja iz svoje zemlje i time su bli.Zi dani naSe slobode, i dani sretnog zadovoljnog Zivota sviju nas. PJESMA 0 NASIM PALIM JUNACIMA! Spjeva:le omladinke: Mara i Mileva Tatalovic (Vrujac) Vi padoste od velike muke, nijeste htjeli fasistu u ruke. Borimo se za novu slobodu, Da osvane cijelom naSem rodu. Koja 6e se vjeCno kaz;ivati, narod ce je uvijek spominjati. vi ste zivot za slobodu dali, vi ste kao mui5enici pali. Vi slobodu niste docekali, Al ste za nju boriti se znali. Omladina vas ce spominjati; Vama ce mo spomen podizati. selu, medu ljudima koji su nam bliski, koji nas vole. On je bio pun vjere u n:xsu pobjedu i do srzi •svoj'e odan nacsoj svetoj borbi. Bio je pravi partizan. Mene mladu u borbi uCio je i upuCivao. BHi ·su to sretni i nezaboravni dani. Ali, videCi da naSe 'selo ne .miruje, da se sve poSteno i Cestito diZe na svoje noge, neprijatelj je kovao svoj podli plan. Nije mogao nauditi drugovima svoj'i·m topovi'ma, svoj~im granatama i mitraljezima, pa je potraZio nadn isto toliko prepreden i neposten, kao sto je neposten i neprijatelj. Nasao je u nasem selu olosa, koji je vrs-io to podia dijelo. Jednoga jutra ostavila sam naS logor u dubokoj i- dalekoj Sumi, i poSla sa drugaricama, da se spustimo u selo odrZi·mo sastanak ·sa Zenama. I prenoCin10 u selu. On je ostao u logoru. Bio je holestan. Rekao je neka pazimo, jer je doznao da po selu po malo plaze »Z·mije otrovnice« mi smo ipak otiSle. On je ostao u logo~ ru, mi•sleCi da je siguran medu svojima, - 1nedu partizanhna. Stigle smo nakon dugoga hoda u selo. Drugarice su se pocele skupljati pred vecer, kad su dosle sa polja. Odjednom, prije pocetka sastanka, iznenadna vijest, poruka, da nas zovu u logor. JoS veC.eras moramo biti tamo. Kazu, porucio mi je bmt. Bilo je cudno, ali strah da se ne8to dogodHo, da ne.Sto ,nije u redu potjerao nas je tamo, tamo kuda smo pozvane. VeC je samo sunce bi:lo za·Slo, kad smo ulaziie u Su-mu. Put smo slabo poznavale - Iogor je bio IJJOV. Suma je bHa sve guSCa j tamnija, put sve nejasniji. Ali mismo jurile. Same u noCi, u dubokoj Surni bez oruZja, neznajuCi da idemo gotovo u naruCaj irzdaje, prevare i smTti. Pitanje ,>zaSto taj hitni poziv<<? izjedao je du.Su neke erne slutnje podgrizale su nas, ali mismo judie 'Sve dalje i dalje u noC sve dublje -u Su1nu, gotovo smo trc:xle, spoticale se o kamenje, p:xdale, ustajale i trcale dalje. KonaCno, eva nas bliru t.j., joS treba tri Cetvrti sata, ali to je blizo. Sarno napred. kli otkuda, puscani hitac? Zasutimo i slusamo. sto je to? Jos tri cetri, pet aka deset. Jeli neprijatelj? Ne, iskljuceno je - To je pravac log;ora! »Drugadce, to su sigurno naSi opazili neku zvjerku« Da, da, n1edveda Hi vuka, zar ne? Mi to govorimo Saptom, podilazi nas neka neobiCna slutnja. Nijedna nevjeruje u ono Sto govori. Mi time jedna drugu tjeSimo, drZimo se Cvrsto za ruke i polazi·mo dalje. Napred samo napred! Staza se djeli. Mi neznarno dali Ce mo desno ili Ievo. Neznamo viSe puta. Idemo desno. Ni san1e neznamo zaSto! »Ali :zaMo je puoa!lo<< To pitanje grize nam druSu a mi jurimo napred, ali logora nema. VeC smo treba·Ie sti6i do njega. Ali mi ga nemo:Zemo nad. Upale smo u daleku beskrajnu Sumu zaluta1e smo! Zuvemo, ViCem bra~ tovo ime. ViC.em oC.ajni'6ki ali se nitko ile odaziva. Vjetar Sun1i u vi sokim jelama i nadglaSuje me. Cuje se sa·mo Sum ·nama svima dobro pnznati Sun1 vjetra u dubokoj ·Sumi. Nama je nelagodno pri duSi. Cini nam se da Cujemo neko Z¥iZdanJe u daljini aH jedva ·se Ouj.e. Kao neki signali! ViSe ne zoven1o. Sjedamo pod jelu i cekamo da svane. Blla je to noc puna strave, uzasa i crnih slutnja. BHa je to vjecnost. Sti· sle smo se jedna uz drugu i Cekamo - Oekamo. Kona6no svitanJe. Kako je palako svitalo! T1o svitarrje uCinHo nan1 se dulje od cjele grozne noci. Ustajemo, trljamo umorne o6i i polazimo. VraCamo se na izgubl·jeni put. Nismo bile daleko. Ne bile smo zalutale tik prema logoru. Idemo ~rema njemu, ali nas Cudi tiSina. Ta naS logor rano 1 0 JEDNOJ IZDAJI ...6 Te.Sko ID·I Je ptsati o najveCoj nesreCi svoga Zivota, o onome od Cega krvari srce, o onome Sto je opeklo ne samo mene, sestru i drugarioti, nego je nanijelo ruzan udarac nasoj svetoj osiobodilackoj borbi. Donedavna .ima:la sam brata, jedinioa, partizana, staroga borca za slobodu svih potlacenih-brata sokola. Vee godinu dana, borio se na strani par· tizana, 1SVoju duSu i 1STce dao je borbi i na~odu, bio je spreman da dade i svoj zivot. Bio je rpred neprijateljskom vatrom mnogo puta, ali uvijek je prosao sretno, medutim sto nemoze neprijatelj, moze izdacjica. ~ Pred dva mjeseca •stupila sam l ja u partizanske redove. Dosia sam k njemu, u selo nasega sretnog djetinjstva. To selo nije hila isto kao nekada Selo je vrilo od narodnoga pokreta. Plamen borbe je plamtio, narod se borio za ·slobodu. Da, hili smo oboje sretni da se borimo bas u svome dmgome 24 1 25 �se budo. I strazarsko mjesto je prazno! Mi idemo <lalje, konacno tu su nase kollbe! Eno i nasih krava. Odahnulo nam je. Barem neki znak zivota! Ali odakle ta tisina? Odjednom ... to je bila s1ika uzasa koju necemo nikada zaboraviti. Pored hladnog ognjista lezalo je golo mrtvo ljudsko tijelo. DRUGARICA LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA ZA KOTAR OGULIN Lipanj 1942 Broj 2 Ja sam prepoznala svoga bmta.... Pojurile smo kao bezumne. Sve je bilo jasno! Izdaja! CetniCki placenici! Najpodlija izdaja, zlocin nad zlocinima. To je bila. pucnjava ad sinoc. Dakle, nas poziv u logor bila je laz! Bila je zamka. I nas su trebali ubiti! Tko zna, koliko Lira kosta svaka glava !. Iskoristili su cas, kad je u logoru bilo samo nekoliko drugova. Poslje smo doznale da je pala jos jedna zrtva. Tijelo toga nesretnqg druga bilo je u ·kolibi. Ostale •su predali neprijatelju. Mi smo utekle u susj~dno slobodno selo. Njihov pogreb bio je vellk i svecan. Teska srca oprastali su se drugovi od svojih ·mrtvih drugova. ISla sam za njihovim lijesovhna, bolila n1e duSa Sto pado.Se od braCe, ali iduCi za nji,ma mrt,vima, za:klela sam se ponovno da neCu oprostiti izdajkama na,Seg naroda. Da neCu zaboraviti krv jedinoga brata i druga prolivenu oct kukavicke izdajnicke ruke. Osjetila sam da nisam sama, nego da moja tuga i moja ljubav, moja mr.Znja nije san1o moja, nego je samnom djele svi drugovi, svi naSi hrabri osvetnici partizani, sav narod. Nasa je duznost da narod oslobodi11Jo od neprijatelja i oCistimo od olosa da svoju borbu 'OCeliCi-mo, 'i jedino taka o'Svjetimo ktv svoje braCe i drugova i da kazn:i'mo kukav'iC'ke zloCince. To mi je jedina utjeha za jedin:im i za nezaboravljenim bratom Sn1rt izdajicama - ~Cetnici'ma - ubojica.ma, naSih Zivjela naSa narodno - oslobodilaCka vojska! Zi-vjeli naSi hrabri parUzani ! 26 n~:?oanih boraca. DRUGARICE! Fasisticka neman nakon .sto je porobila sve Evropske narode provalila je ·svom Zestioom i u naSu ·zemlju. Dovela je ta zvijer sa sobom krvavog slugu PaveliCa koji je sa Svojom bandom poCeo klati sve Sto je S!1psko i sve posteno sto se diglo protiv tog klanja. NaS narod iznenaden od tog silnog terora u prvi Cas nije daVao otpora, jame su rse poCele puniti polumrtvima i izmrcvarenima. Preko -noCi stvodle su ·se i1. Sumama gru:pe j grupice ljudi, ljudi koji su pobjegli ispred ustas·kog noza da. spase svoj goli zivot. Narod je bio ,prepuMen sam sebi, jer ani ·koji su za 20 godina vodili, onl koji su mnogo obecavali a nista davati, oni koji su 20 godina nase najbolje sinove zatvarah po razni1m tamnicama i rupama bili su izdajnici. Jedan dio tih izdajnika kad je prva bomba pala na nasu zemlju pobjegli su glavom bez obzir:a u London. Oni koji su ostali otvorili su vrata okupatoru naSe napaCene i prevarene zem·lje, otvodli sru vrata naSih magacina punih bra.Sna, hrane i oruZja. OtvorHi su vrata koncentracionih logora, pustili u nutra faSi· stiCku zvijer da se naZdere mesom na;Sih najboljih sinova da se napije krvi naSih heroja koji su se godinama borHi za pravo naroda za pravo radnika i seljaka. Mi znamo da je od onih grupa i grupacija koji su u sumi trazili zaklona i spasa danas stvorena jedna organizirana vojska, Cete bataljoni, odredi pa i zone. Mi znamo da je te grupe i grupacije organizirala K.P. koja je 10.000 svojih najboljih Clanova poslala u Sume u narod da povedu sve Sto je paSte· no, sve Sto je prevareno, sve ostavljeno od predaSnjih voda da povedu svc slobodo1jubive elemente u narodno-oslobodilacl<u borbu protiv okupatora protiv zvijeri koja si1Se narodnu ·krv, protiv ustaSa izdajnika Hrvatskog na· roda i danas najnovijeg neprijatelja cetnika koji je pljunuo u lice svom ubijenom ocu i bratu koj'i je pljunuo u jamu gdje leze hiljade nevinih i ~akla: nih, koj>i za SuStav-f -papir liru ubi·ja br'31ta koji ga je poveo orgamz1rao 1 spasio u njegovim najtefi,m danima. 1 27 �Mi Zene ovdje u Gorskorn KOtaru Primorju, Li'd, u cijeloj naSoj ze1nlji u cijeloj porobljenoj Evropi nismo u tom klanju i teroru mogle ostati po strani. Varna majkama odvedeni su sinovi, nama mladim Zenarna odvedeni su muZevi i oCevi naSe nejake djece. Jaram kojeg smo vukle prije, kao Zene i kCeri radnog naroda, postao je joS teZ.i. Os~tale smo same. Postale smo hra. nioc naSe djece i · hranioc naSih krvlju poSkropljenih don1ova. PoCele smo i mi Zene da se skupljamo da se -sa'Stajemo da Se savjetujemo, da noshno hra· nu i vudu naSim drugovima iza Ieda faSistiCke zvijeri, koja je vreba,la na svaki na.S korak. KomunistiCka partija koja je organizirala naSu narodno·oslobodHaCku borbu koja je pozvala sve posteno da se bori protiv okupatora i izdajnika naSeg naroda, omoguC.ila je i nama Zenama, da organizirano i ujedinjeno u A.F.z. stupamo u narodno-oslobodilacku borbu. Zene porobl.ienih evropskih naroda, Zene S.S., Zene Engleske ·i Ameri'ke, .Zene cijelog svijet'!, sve udovice, sve razcviljene 1majke organizirane su u jedinstvenom zajedniCkom Cvrstoin frontu A.F.z. Mi Zene, organizirane u A.F.Z. borimo se za dvije svete stvari. 1/ Za uniStenje i istjerivanje okupatora iz naSe zemlje, za uniStenje faSi· stiCkih slugu ustaSa i Cetnika za oslobodenje svoga -naroda. 2/ Za ravnopravnost :lena s muS1 karcima da ne budem'O robavi naSih muZeva za to Sto ·smo ·Zene, pravo na gla1sanje, pravo na s-astanke, prava na biranje odbara, pravo na sve ono Sto Ce imati na;Si ·muZevi, naSa braCa pos1ije oslobodenja nase zemlje. SKUPsTINA ANTIFASISTICKOG FRONTA :lENA U BRINJU U ·sl-uCaju napada neprijatelja one znaju Sto Ce raditi. >>Ni jedno zrno hrane ne smije neprijatelju doC.i u ruke«. Mlada •seljakinja govori o zelji za znanjem i kaze: »Sve nam neprijatelj maZe oduzeti ali znanje ne«. Ono Ce nan1 ostatl, i njime Ce mo •se posluZiti kad budemo ponovno atimali sve Sto nam je on oteo« Drugarica iz Hrvats·kog sela Kamenice donosi tople pozdrave od Hrvatskih zena koje nisu mogle doCi u velikom broju, jer se!o jos nije osloboueno, jer faSisticke singe paze na svaki njihov korak. Ipak njih nekoliko provuklo se kroz plotove i Z·ivice, jer ih je vukla Zelja da -svojim Srpski·m sestra. rna reknu, da su shvatile zajednicku borbu protiv okupatora i njihovih slugu. One znadu da PaveliC nije donio nikakava dobra Hrvatskam narodu, sve to one znadu i porucuju da je njihovo mjesto kraj Srpskih sestara u borbi protiv narodnih ugnjetaCa svih vrsti. Svuda odzvanjaju poklici borbe, jedinstva i ljubavi. Klice se narodnim partizanima, tim nosiocima naSe snage i pobjede. Izvikuje se )}Smrt narod· nim izdajicama<< Zene kliCu KomunistiCkoj Partiji za kaju do ove go-dine nisu ni Cule a sada znadu da je ona spasHa narod od potpunog rasula -i bra. toubilackog istrebljenja. Mladi dbrazi plamte od radosti, a niz stare i smjezurave polako teku suze. Zene -su svjesne svoje velike uloge u narodnoj borbi. One su se pro· budile, i nema viSe te sile, koja bi ih mogla opet gurnuti u mrak neznanja. One danas odluCuju u najvaZnij:im pitanji'ma narodnog Zivota. One su svje· sne, da je naSa pobjeda u organiziranoj borbi i ona Ce tu borbu voditi do kraja do pobjede. * * ~'c 7 U nedjelju, 7 juna, odriana je skupstina zena iz oko1iGe Brinja. Vee od ranoga jutra donosile su djevojke cvijeCe i zelenilo da okite tribinu sa koje Ce se govoriti. Svuda se osje6rlo, da je toga dana veliki praznik. Primicalo se vrijeme za poCeta:k. Zene su pristizale u povorkcin1a, veC izdaleka vidjele 1su se Sarene skupine sa crvenim --i narodnim zastavama i svuda je odjekivala pjesma, »I mi Zene iz erne naCi U novi sad kroCimo dan« Gomila se ·poveCava. Sa svih strana pristiZ.u nove povorke i skupljaju se na Hvadi pod Skolom. Sv;uda se vide zastave i natp:isi naSih parola. Na trib'inu stupa j.edna drugarica i otvara s·kupStinu. NiZu se govori, Zene adgavaraju klicanjem. Govori predstavnik N.O.O. predstavnik partizana, predstavnik komunistiCke partije. Za ti'm govori Citav niz Zena. Govare one o svom Z.ivotu,_ o svojiln pa~njama, o mraku u kame -su Zivjele, kako ·su se trgle iz tog mraka, govore o svojoj Zelji za znanjem a najviSe govore o 'SVojoj pravednoj barbi. ·JednoduSno se zalaZu za organiziranu barbu. One su uvidjele potrebu organizacije. Znadu da jedna ne maZe uCiniti niSta, a kad su udruiene, da mogu mnogo. Za to su se uhvatile u Cvrsto kolo, i neCe dopustiti da neprijatelj to kola raskine. NiZ.u se Zene i govare iz njihovih poklika se vidi kaka je veHka njihov~ n1rZnja prema neprijatelju, naroCita prema mrski·m Cetnicima koji su danas uperili puSke _u grudi njihavih muZeva, braCe i sinava. 28 Starica od 78 godina, Za1ostila se Sta je nismo saCekale, Sto smo paCele bez nje da Citamo novine na naSem sastanku »Ako sam slijepa nisam gluha - zaSto me niste saCekale? I ja hoCu neSto da Cujem, neSto da nauClm. Sav sam Zivot jadno preZivila, dane bez druga sp.rorvodil.a. HoCu da pomaZeni i ja naSu borbu, jer Zelim doCekati slobodu i novi Zivot. PISMO DRUGARICE IZ LOGORA! Kad sam doSla u ~logor, 8 bHo 1ni je jako neobiCno. Bila sam okruZena samhn novi'm drugovi~ma, pa i ako su svi hili dobri i srdaCni ljudi, ipak mi je hilo neobi6no bez drugarica, na koje sam se tako navikla. SlijedHa je 1n~oja prekomanda u -Cetu. Ti dobra znaS drugarice, kaliko ja volim puSku! kad je dobijem u ruke, ja sam naj 1 sretnija, jer znam, da Cu svojom vlastitom rukom nanasiti smrtne udarce krvnom neprijatelju naSega -naroda, bHo sa· mome okupatoru~ bi'lo njegovim slugama, pa zvaH se oni Cetnici, ustaSe ili kako mu drago. U Cetu sam doSla, baS u Casu, kad je om1adina uCHa gadati. Spren1ali _$U se n:a akcUu. DoSao je red 'i na mene. Gadala sam iz puSke, a anda iz mitra· ljeza. Bila sam presretna, kad mi je lwmandir dozvoiio da gadam iz mitraljeza. Gadala sam na veliku udaljenost, i svaki put pogodila u odredenu metu. Drug komandir je bio samnom zadovoljan. NayeCer naun je reCeno, da Ce mo i1stu noC u akciju. Prva akcija u Pri· morju! Radujem se. Jedva cekam da podemo. 29 �Krenuli smo <Yko 11 sati u no6u. Bi!o nas je 25' svi mladi, poletni i hrabri; Idemo po sumi, po kamenju. Nista se ne vidi. Noc je bila potpuno tamna, ali nas je vodio siguran vodic. Do mjesta akcije je daleko, ali na to se ne misli. Zurimo, da dodemo prije nego se razdani, da nas neprijatelj ne bi opazio. KonaCno 'Sti:lemo na odredeno ·mjesto. Pravimo zaklone uza samu cestu. Tuda Ce naiCi neprijatelj. Usudio se, da prisvoji naSe ceste, naSu zemlju sve naSe, ali .mi to nedamo. ,Mi mu otimljemo, i oteti Ce mo sve Sto je na.Se i Sto smo ·mi !krvlju i Zuljevima sagradili. PoCinje se razdanjivati. Citava noC je i,za nas. Cuje se zvono. To pastiri gone stado na pasu! Ne smiju nas vidjeti. Zato se povlacimo nekoliko metara ocl poloZaja. Dvoj.ica drugova odredeni su za osmatraCicu. Dan sviCe, razaOire se sve u okolici. Nismo n.iti pola ·sata ad mora. A mo:r..:e, plavo mirno po njemu plove barke. Divota od primde. Oko 9 sati drug sa osmatracnioe daje znak da se priblituje neprijateljski kamion. Mi se brZe povlaCimo na polo:Zaj. Kamion naHazi, mi otvaran1o pucnjavu. Neprijatelji padaju, a da jos nisu ni dosli ·k sebi od iznenadenja. Komandir daje znak na juri'S. Svi su rnrtvi ! U1azimo u kamion i pokuSavamo voziti, ali nije 1rajalo dugo, radost je brzo prekinula jer -smo se vozili svega oko 30 metara. Gume 1SU 'bile probuSene od hitaca. Uzimamo neprijateljsko oruzje i pola~imo pjesioe. To oruzje naprav!jeno je, da ubija nevine !jude, ali mi ce mo ga o'krenuti protiv neprijatelja. Od sada ono ce ubijati okupature i njihove sluge, cetrrlke i ustase. Ima tu sedam pu5aka, tri pistolja, pa cak i jedan teski mitraljez, ·koje se najviSe radujemo. Drugovi unistavaju n1otor, i mi polazimo natrag sa teretom, :koji nam -nije teZak, i ako smo hodali cijelu noc, i dosta se umorHi. Mi se radujemo da donesemo drugovima dobre vijesti, o uspjeloj a:kciji. Vracamo se pjevajuCi kroz kamenje, krs, strmim stt\zama, zadovaljui zbog svoje male pobjede i 'svijesni da to nlje ni prva ni posljednja. Drugarski pozdrav Nada ?' U SPOMEN LJUBICI GEROVAC10 od skolskog druga! SjeCam se kada si odlazila jz Zagreba u svoje mjesto, u svoje selo puna volje za radom puna omladinske hrabrosti spremna da svagdje i svakome pruziS ruku drugarstva i ljubavi. Da svakome kazes drugarsku rijec objasnjenja, i puna prezira i mr:Znje prema krvnim faSi sii'rna, koji su mkno Setali Zagrebom, sramoteCi i pljaCkajuCi naSu domovinu. ISla si bez k2ompromi1sa jer je veC krvavi pir ustaSkih pasa zapoCeo. Sjecas Ii se ustaskog terora? Sjecas. li se odvlacenja nasih najboljih drugova, i najvjemiji•h sinova naSeg naroda? SjeCaS 1i ·se kako smo prije tvoga odlaska slusali pucnjavu na kraju grada - da:leko u periferiJi, bili smo svesni da u Hrva:tskoj nije sve prodano da i u Zagrebu ima !judi koji se bune protiv ·mraka~ j pritisnut'i od ogarne tame koju su donjeli omrznuti okupatori. DizaH se ·sinovi periferije, vi'kali po periferiji, letHi na bajunete mraka, i jedino mukli jauk davao je znak da je ugasla jedna zvjezda koja je htjela zraka. Mi smo slusali i ;mali, da je onaj cas pao nas drug, da je jedno srce prestalo kucati, a jedna radnicka majka pocela sijede kose ctipatL 1 30 I redali su ·se pucnji. Ti si stajala mirna i nekolebiva kao Sto si hrabro krcila put narodnom oslobodenju. Sjecas Ii se Ljubice kako smo slali paketice drugu FranetiCu" u Lepoglavu? Sjecas Ii se Ljubice, kako smo mali uzbuniti cijelu Komerciju radi profesor~l<ih pokva:renosti i fra:nkovackih provokacija? Sjecas li se kako smo javno raznaSali ~Ietke naSe komunistiCke partije, gdje se pozivao sav narod u obranu nezavisnosti naroda Jugos-lavije, za bolju buduCnost, za savez uzajmnne pomo6i sa SSSR, -i ·kada smo u grupicama podmetali ogavnim burzujima letke pod vrata, i kl'da smo kao sjenke prolazili ispred politiCkih agenata. SjeCaS ~Ii se Ljubke kada smo na dernonstracijama klicali Savezu radnika i seljaka protiv Trojnog pakta u parkovima Mirogoja i trgom Kvaternika. Varam se Ljubice, niCega se ne seCaS! KrvaVa ustaSka ruka oduzela ti je tvoj .Zivot, koga si posvetila svom narodu, .Zivot koji je bio skrhan, izranJen i izmrcvaren, joS iz mladosti povlaC.eCi se po zatvorima i bijedno stanujuCi. Zivot ·koji nije znao Sto je UCna mr:l:nja, Zivot pun vjere u pravednu stvar. Ugasnuo je Tvoj zivot Ljubice onda kada narodno-oslobodilacka vojska zadaje smrtni udarac anima koji Ti ni·su dali da mirno svrSiS svOje Skole. Koji su ti proga:njali nezasticenu porodicu, i porobljavali tvoj narod, gazeCi sva nj.egova steCena prava. Oduzeli •su ti Zivot onda, kada okupator drhti, jer ·se sav narod ustao protiv tlaC.i>telja ljubeCi vi-Se slobodu nego 1nra6no ropstvo. Ne var-am se draga Ljubice! Ti si prezirala -smrt, Ti si sama odluCila o sudbini svoga Zivota kao Sto si i bila gospodarka svoje sudbine . Ti si se joS na naSem rastanku odluCila dokle tvoje komunistiCko i omladinsko srce kuca neCeS iCi u ruke Zi'Va naSim nepri'jateljima Svojom smrCu dokazala ·si da komunista ne zna Sto je strah. Dokazala si da kO·muniskinja ne zna Sto je umor. Pisala si -mi Cesto da nisi .ZalHa neprospav:ane noCi na i1stro.Sene 'Zivce. Tvoje oCi bile su svjetle jer si hila medu svojim narodom, ·koga nisi ostavljala ni1kada, jer si znala kao Sto znadu milijoni svjesnih boraca, da je naSa stvar pravedna, da je naSa borba, borba naroda, jer si znala da ·SU tvoje zelje, zelje tvog porobljenog naroda. Da je s nama velika zemlja sreCe i kulture zemlja nacionalnih sloboda zemlja traktora, zemlja bez granica i meda da je snama zemlj.a djecijih odgajaliSta. Bila si tvrdo uvjerena da je 1a zem·lja, zemlja Sovjeta istinska domovina omladine zemlja pjesme u mirnoj izgradnji. 1 Danaos f.a§ilstiC:ki zlikovac hoCe da joj otme tu pjesmu i sreCu. Ti si Ljn· bice znala da se boriS za ljepsu buducnost, protiv klanja i ubijanja za slobodnu j" zaista nezaviiSTIU ota.Zbinu. Drugar.ice ! OstaCeS kao primjer mnogome komunisti primjer kakn se gine za pravednu stvar. OstaCeS kao primjer cijeloj omladini, kako- treba da radi onaj koji mq:i okupatora. Ljubice! OstaCeS -svjetla uspomena svima anima koji vole slobodu i mrze faSizmn. Svom narodu Ljubice, ostaCeS svjetionik i putokaz! Svojim drugovima bit ces podstrek za dalnju borbu. U daljini slusam jeku mitraljeza oko Vojnica, kao !ani drugarice, u periferiji Zagreba gdje dana:s vla:da glad, ocaj, teror, mucenje i streljanje. Tvoju hrabru smrt, draga Ljubice osvetiCemo i osvedvaCemo svakog casa i na svakom koraku, gdje stupa narodno-oslobodilacka partizanska vojska. I Kordun koji je pastao grobnica hiljade i hiljade fasistickih pasa nece zaboravitii hrabru Jezeransku partizan1ku. 31 �/ DRUGARICA LIST ANTIFASISTICKOG FRONTA ZENA ZA KOTAR OGULIN Srpanj-kolovoz 1942. Broj 3 - 4 sve njene odbore, postavlja se kao jedan od prvih zadataka: - brza zetva spren1anje Zita. Mi ne smijemo dozvoliti da sa naSom Zetvum, sa naSim Zitom hranimo neprijateljsku voj'sku. Svako zrno zita neprijatelju je kap na5e krvi, krvi n-aSih sinova, oC.eva i braCe koji se nalaze u borbi protiv okupatora i sluganskih iz·meCara. Da bi Zetvu brzo zavrSili, pospremili, saC.uvali je od svih nepredvidenih dogadaja, pred Antifasrsticke Odbore zena -AOZ-postavljamo--: stvaranje radnih grupa Zena rza zaj ed:niCku i brzu Zetvu, organizirran je u svim selima izgradnje zemunica za Zito. NaS nar'l()d ·mora da ima svoju Zetvu za sebe i svoju djeou. Nasa narodno-os.JobodHacka vojska mora imati hrane ... 1 PRAVIMO ZEMUNICE ZA ZITO! CUVAJMO :liTO KO ZJENICU OKA ! NI ZRNO ZITA OKUPATORU ! Kako se prave zemunice za smjeStaj hrane Na skrovitom mjestu, dalje od sela, i,skopa se zemunica u veliCini koja je potrebna. PosHje toga se u sarnoj zemunici nalo.Zi vatra, dok se potpuno osuSi. Kada je zemunica suha nabaca se dosta Cetine i sjena u nju .. Zito koje je dobra osuSeno, S'tavi se u zemunku, bez opasnosti da bi se mogla pokvariti. NASA ZETVA- NASA POBJEDA Zetva je tu. Ono Sto smo ave godine u strahu sijali, Zanjemo sa pjesmom i veseljem na ogromnom teritoriju oslobodene domovine. Velike i plodne oranice i cupali smo oruitanom borbom iz pandza grabezljivog tudina i njegovih s'luga. Oni ave godine nesmijru da Zanju plodove naSeg truda i muke. - »Ni zrno Zita faSistiCkim· banditima«, - rekao je voda Sovjetskih naroda i svih porobljenih naroda svijeta dmg Staljin. To je lozi';)_ka nasa, nasih naroda pred zetvu 1942. godine uniStenja fasizma. Ustaske su vlasti 17. VII izdale uredbu po kojoj ni jedan se!jak ne smije . spremiti :lito, prije no Sto ustaCka kOmisija ne odvoji dio za faSi stiCiJ:<e gospo~ 1 dare. Prazni su magacini neprijatelja, za to ani i izdaju ovakove uredbe. Hitler je u toku preko jedne godine rata protiv Sovjetskog Saveza uloiio sve vojnicke snage, da se docepa sovjetske zitnice..plodne Ukrajine. Nepregledne gomile ljesina, groblja teiJ'kova i kamiona ostala su na velikoj zem!ji kao dokaz neuspjelih pokusaja. Isto taka ,; u nasoj zem!Ji. Za godinu dana oruzane Narodno-oslobodilacke borbe, neprijactelj je 'stalno pokusavao sa svojim napadima. Ali planski pripren1ljene ofe1mive do:Zivjeli. smo baS u proljeCe i pred poCetak jeseni. To je doba sijanja i doba zetve. Jasno nam je zasto je neprijatelj bas u to doba jaCe udarao na nas. Prvo je htio da nam onemoguCi sijanje, a sada bi htio da nam onemoguCi Zetvu. Oralo se i sijalo brzo, svaki komadic zemlje bio je posijan i neprijate!j nije uspio u svom pak'lenom planu. Danas, kada .faSistiCki zloCinci da bi ·opljaCkali Zetvu svim svojim posled njim snagama udaraju na nepobjedivu Crvenu Armiju, a zajedno sa hrvatskim izrodima-ustaSama i srpskim banditima i zloC.incima - Cetnicima, udru~ Zuju svoje ra2lbojniCke sile da udare na nas ovdje. Zato, u jeku ove -nove pljaCkaSke neprijatelj'ske ofenzive, pred cij.eli narod a sami'm tim i pred sve naSe Zene, pred naSu AntifaSistiCku Frontu Zepa 32 NI ZRNO ZITA OKUPATORU, NI KAPI VODE NEPRIJATELJU ! HTJELA BIH U BORBU Prlcao m1 Je drug: »BT!a je hladna zimska noc. Umorni od dugog pula po veHkom snijegu, pokucali srno na prozor jedne usamljene seoske kuCe i zamoli'li da nas pusti unutra. Vrata su biia brzo otvorena. Veselo ih je otvorila drugarica i docekaJ!a nas sa mnogo toplih rijeei. Pored tople peCi, grijajuci svoje ozeble noge mi smo sjedili i priCali. Dugo smo priCali o teskom zi¥otu radnog naroda, patnjama naseg naroda i njegovoj borbi za slobodu. Druga~i<:a koja IJlas Je pri1mila u svoj dam najednom reCe-: »I ja hi htjela drugovi s varna u bor:bu«. I zaista, za kratko vi'ijeme sreo sam drugaricu Kosu12 u prvim borbenim redovima s puS'l{!Offi u ruci u bo11bi za slobodu svoga naroda. Drugarica Kosa bila je prva djevojka iz n"seg kraja, koja je rame uz rame 'Sa svojim drugovima isla u borbu protiv neprijatelja. Vedra i nasmijana, neustraSivi horae za slobodu unosila je vedrinu i radost medu svoje drugove. Taikva je bi1la ne samo za v:rijeme odmora, nego l za vrijen1e najZeSCih borbi, uvjek u prvim redovima, sluZila je kao pdmjer ne samo drugaricama nego i drugovima i pokazala je kako se !reba boriti. ' Drugarice Kose vise nema. Podlegla je ranama koje je dobila u borbi sa izdajicama naSega riaroda·CetniCkom bandom. Pala je u borbi protiv onih koji su za novae irzdali svoj ·narod i njegovu svetu borbu,za slobodu. Drugarice Koso! Polozila si svoj mladi zi'Vot za bolje dane svoga naroda, za njegovu slobodu. -Tvoja prolivena krv i krv nebrojenih boraca garandja je za nasu konacnu pobjedu. Svojim 'svijetlim primjerom pokazala si put, kojim trebaju ici sve zene. Slava paloj drugarici Kosi Smrt njerzinim· ubojicama ! 33 �rrr:c·. ZIVOT ZENA Ali ana sllijesna sad je Za slobodu mnogo daje. Jer ce i njoj dani doCi Kad Ce ona neStO moCi Staro druStvo ona neCe Novo ona sad kreCe. Kad ce zivjet u slobodi Svi gradovi ·i narodi. Radi ona na ·sve strane I poma:Ze partirzane. Da imaju rublja, jela To je du:Znost haSih :lena Pozadina :svega Cini Da fasizam pre ukille. Nasa borba je poiitena Da nam Zivi sloga Zena. Poslusajte sada mene 0 Zivotu naSe Zene. Kako j 'ana robovala I kako j 'zivovala. Rob je ona pravi bila Trudila se i patila. Sto s' odredi i naredi mora Zena da poredi. Mala djeca i obuka To je njena vel'ka muka. Djeca placu gala, gladna Svakog sata, svakog d:ma. A jos uz to rad u polju TraZi napor, rad i volju. Veliki je teret zene Nema kuda das'ok:rene. .Spjevala seljanka iz Dreznice OSLOBODENJE MODRUsA, JEZERANA I KRIZ:POLJA Borba protiv okupatora i njegovih placenika, iz dana u dan pokazuje sve veCi zamah. Ta pravedna narodmi borba Siri se po naiMJ hrvat'skoj zemlji. Desetine i desetine ·sela i zaselaka prestaju biti popriSta okupatorskih i ustaS~ih haraCenja. PoCinju da Zive -slobodno u svojoj slobodnoj domovini. Dne 11. ovog mjeseca snage Primorsko-goranskih partizana opkolile su ModruS, Jezerane i KriZpolje ~ Tia juriS -uniStile n_eprijateljske posade. 13 . Tako su narodni oslobodioci i osvetnici pomogli narodu tih mjesta da zbaci sa sebe jaram ropstva, da sa ·sebe skine ljagu sramote koju su im nanijdi okupatorske sluge-ustaSe. Sad a j e nas Modrus osloboden. Napa6ene Zene tih 'krajeva, Cije su mu.Zeve, sinove i oCeve- banditski psi veC godinu dana silom uprezali u svoje krvavo kalo, osjetit Ce sada Sto znaCi zivot u slobodi kra:j svojih rodenih i voljenih. Snage hrvatskih majki ; zena koje su tinjale pod pritiskom neprijatelja, oslobodene i organizirane moCi Ce da poka:lu pU.nu -i·pravu-_svijeSr·hrvatske Zene. U redovima AFZ Zene su Modru.Sa zauzele ·svoje pravo- mjesto i zajedno sa svim -drugim ·zena1ma boriti se za pr-ava i _slobodu svOg nar.Jda,- za prava Zene i njen Blobodan razvitci,k. *** ·u borbama i · u oslobodenim mjestlma Modrusa, Jeietana i Krizpolja zapljenjeno je oko 200 pusaka, 3 puskomitraljeza i jedan teski mitraljez, kao i velika kollcina drugog ratnog materijala. 34 35 �/ RODOLJUPKA GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR Srpanj 1943. Broj I NASIM ZENAMA Godinu dana nakon izlaZenja naSeg 1lista »Drugarica«, koji je iza.Sao samo u tri broja, mi opet imamo -svoj list, .i to da:nas kad je naSa AntifaSistiCka Franta Zena postala mo6na bo11bena politicka organizacija. Nasa Narodno-oslobodHaCka borba, na·Sa diCna voJska i vjerna pozadina imaju u nama, u na•Soj ·011ganizaciji ·Cvrst oslonac u svetoj b011bi protiv zloCinaCkog okupatora i podlih domaCih izdajnika. U naSem Gorskom Kotaru, gdje je naSa organizacija ra.Sirena do najzabitnijeg seoca, Zene su boreCi se i radeCi u svojoj organizaciji poZeljele svoj list. Nase zene pozeljele 'SU da jedna drugoj kaze i isprica svoju borbu. Da. kroz· list Zena udaljenog i prodanog kraja osjeti radosti Zivota oslobodene Zene na slobodnoj grudi. Da nii.Sa :lena sa slobodnog· svog ognjiSta okTijepi porobljenu svoju drugaricu i pozove je u borbu. Da naSe sestre, odvojene od •slobode okup.atorskom ·Zicorn, koje su ponosno i sretno spasile ·Cast -svoju i svojih sinova SaljuCi ih u osvetniCku narodnu vojs'ku, osjete blizinu i snagu pobjedonosne borbe svojih sinova-sinova domovine. Da vi zene, koje se trzate od zlokobnog bata okupatorskih vojnika oko svojib kuCa, vi koje strepite u besanim noCima od okupatorskog kundaka o vrata, da se uvjerite u 'snagu na·Se bo:r1be, prezrete strah pred neprijateljem i srCanije pridete borbi. Mi, koje smo ostvadle jedinstvo srpskih i hrvatskih Z·ena, saznat Ceffio kroz svoj list, da smo postale ponos naSih sovjets·kih sestara, da se naSmn borbom ponosi narodna armija, drug Tito i cijela Narodnooslobodilacka Franta. Neka nam stranke naSega Ii'sta postanu drugarice kojima Cerna govoriti 0 svojoj ljubavi i mrznji, 0 svojoj boDbi i cvrstoj vjeri u pobjedu. Nas list Ce biti za nas izvor novih snaga i znanja, putokaz u bor:bi i radu. On Ce Celi~ Citi naSu vjeru u pobjedonosni konac ponosne i heroJske borbe naSeg naroda za slobodu. · · SMRT FASIZMU-SLOBODA NARODU! 37 �NAS VELIKI DAN / Antifasistkinje Hrvatske dozivjele su 11 i 12 Iipnja o. g." svoje velike dane. U slobodnom gradu OtoCcu, odrZanci je prva konferencija AlltifaSistiCke Fronte Zena Hrvat·ske. Stigle su delegacije sa svih strana Hnratske:. Prin1orja, Gorskog Kotara, Korduna, Li1k~, Banije, Zumberka, · Hrv. Zagorja, Dalmacije i Slavonije. Zene koje se nikada nisu vidjele, prepozna1e su -se i1a svojoj prvoj konferenciji. Putovale su i p.o osam dana, preko dalekih brda i dolina, pored neprija~ telJskih zasjeda prela2eCi dobra Cuvane pruge, ceste i rijeke, provlaCeCi se kroz Z:icu, obHazeCi ,bunkere. Velika osvjetljena dvorana puna je zena. U prvim redovlma sjede drugarice iz brigada sa puSkama i partizankama. Ozbiljnim licftna punin1 radosti i paZnJe sluSaju Zene, gutaju rijeCi govornika. Vide, njihova je borba nagradena veC sada, dok se -kroz otvorene prozore Cuje grmljavina topova. To nasa vojska, ona kojoj dugujemo sve, brani nasu slobodnu zemlju i gradove. Ona narn je omoguCila da moZerno jedna drugoj reCi sve Sto nas raduje i sto nas bali. Drugarica Kata PejnoviC: predsjednica AF:l-a Jugoslavije i chm AVNOJ-a toplo pozdravlja sestre i:z svih.krajeva Hrvatske. U irne Centralnog Komiteta KomunistiCke Partije Hrvatske, drug Karlo lVlrazoViC naglaSuje da· je jedini pl~avi i iskreni hOrae za prava Z-ena KomunistiCka Pa:rtija. FaSisti 'SU htjeli, cta Zena ostane ui kuCti i- uz· metlu. Ali Zena je uzela.gvozdenu metlu, pa CeliokOm i olovorn mete iz svoje zemlj-e faSls-tiCku neCist. Komesar NOV i PO Hrvatske, drug Vladimir Bakaric donosi ·pm:drave i z.ahvalnost naSe herojske voj'sk.e za sve ono Sto su ui nju ti'cinile Zene. Vojska nam obeCaje, da Ce saCuva'ti Prava koja su Zene d6bile tokom Narodno-os~o­ bodilacke Barbe. Potpresjednik ZAVNOH-a, drug Pavle Gregoric po~dravlja zene i poziva ih da se jOS bolje a;J.<.tiviziraju. u pozadini sada, kad je naSa borba pri svrS_etku. Mi ima-mo mnogo zadatcika. GotOvo nam ne dos~aj e snaga. Za-to .Zene treba da se politiCki izdignu i osposbbe da -hi mogle odgovoriti· svim zadacima koji se pred njih postavljaju, i da bi mogle ispravno ;skoristiti svoje, u borbi steCeno pravo da sudjeluje u narodnoj vlasti. Toplim g~asom govori drugarica :omladinka kako su se Zene i On1ladina sreli i sretaju _-se na svim poljima na.Se borbe, na njivama· i u bolnicama, na polo:Zajima i kod ·kllC:e, nOSeCi hrariU, Pl~tuCi Carape i per,uc'i rublje vojsCi," i izgrad:ujud pozadinu: - · · -· Slu.Saju Zene o svojoj borbi, .slu.Saju od. na§ih rukOvoq.ilaca;, .one se raduju, doSao je .njihov veliki dan. S pjesmom, recitacij?tma i muzikom zavr· Sava se sveCani dio k·onferencije. Sutradan je odrZana radna konferencija. Drugarica Anka Berus guvorila je o borbi iena antifasistkinja. Ta boDba bila je u pocetku laksa nego danas. Danas se borba raZJmaha'la. Treba nove snage, a pred nas postavlja nove zadatke. »Na.S narod je po svojoj slavi stao na prvo n1jesto medu narodima s-\•i~ jeta. Nikada se t0 ne bi dogodilo, da u njegovoj velikoj borbi nije sudjeh vala i Zena.« 38 Nase zene su poslusale gfas pravde i glas naroda i idu na:Se sovjetske sestre, putem borbe ne ZaleCi Zrtava Na.Se--Zene povezane_ su u svojoj organizaciji: Srpkinje i gradanke. »NaSa zem1lja je ratni logor u ·kon1e svatko svoj -zadatak.-<< posle putem kojim rna kolike one bile. Hrvatice, seljanke i ima svoje mjesto i Zene treba da sudjeluju u NOO-ima, jer su p<>kazale, da su sposobne da _upravljaju sud~inom naroda i Cuvaju tekovine borbe. Uzalud pokusavaju .fasisti da skrenu i olabave borbu zena. Oni vide c\a je naSa bovba tim jaCa, jer u njoj sudjehiju Zene. Za to londonska izdajniCka vlada, veC sada obeCava da Ce jednoga dana Zenu ·vratiti u kuhinju. Zato izdajniCko vodstvo HSS-a pokuSava da ponovno osnuje »Hrvatsko Srce«, gdje se Zenama govori da se ne trebaju boriti. Svoje sram-no djelo izdaje pruZaju na sve strane, pa ne za•boravljaju da ga pokaZu i kod Zena. Za to i CetniCke bande osnivaju »Kola srpskih sestara« pokuSavajuCi da prec.Iobiju Zene za svoje i·zdajni6ke dljeve. Ali svima onima, koji hoCe da Zene udalje od bOI'be, koji ih salju da sani.o cuvaju djecu, kucu i ognjiste one dovikuju obuhvacene plamenom borbe. ?>Koju djecu ·da Cuvam? Zar onu ·sto ste Je zaklali? Koju kuCu da _Cuvam? Zar onu Sto ste ·mi zapalill? Koje ognji,Ste? Zar ono koje ste mi opustili?« Poslije govora drugarice Anke Berus govor.e Zene. Daju iz sebe ono Sto im je najdraze i najbolje. Zene Primorja i Gorskog Kotara nose municiju pored bunkera, kroz Zicu, saki'ivajuCi se pred ki•som neprijareljske tanadi. zene Dalmacije nose bor· cima vodu na suhi Mosor i Zedno Biokovo, penjuCi se uza stjene strme kao ·zid. U. slavonskim se brigadama bori .800 Zena. One su ostvarile jedinstvo Hrvatica, Srpkinja, cehinja pa cak i Njemica. Slavonska Hrvatica susrece partizana .i ljubi mu kapu,.jer ·se stidi sramote, koju su ustaSe bacHe na lice hrvatskog naroda. I u Gorskom Kotaru podigose ·se Hrvatice i Srpkinje u i'Sti Cas, Cas sudbonosan i slavan. Zene Zumberka i Hrv. Zagorja bore se na pragu Zagreb-a. One su prezrele »Usta.Siju«, i u naj-te:Zim Casovima pitaju svoje muZeve: »A gde vam je sada taj .vaS MaCek kaj ste n1u tak verovali?{< Divne su na.Se ·mlade diugarice iz brigada. Pune poleta one priCaju o borbama i juris;ma, o zlu i dobru koje dijele s drugovima. Rado polazu mladi Zhrot za slObodu, dok starije ponosno izjavljuju: »I ·naSi su sinovi naTodni vqjnici«. One b-i se stidjel~, kad nji!hOvi najmiliji ne bi hili u vojsci. To nisu viSe samo majke svoje djece. To su maj-ke naroda_. I ,sve tako niZu ·se istine, ocrtava ·se slika velike borbe. Zene su se povezale. u .Cvrsto kolo, koje nitko ne moZe raskinuti. Konferencija teCe u znaku borbe~og je~linsiva ·sv_ih Zena koje :live u naSoj domovini. Drugarka iz Slovenije donosi tople pozdrave slovenskih Zena. One- znaju za nas, jer i one vade ogor.Cenu, div·nu i veliku borbu za slobodu svoga na:roda. Iz referata drugarice Jele BiCaniC upoznaju se Zene sa sta·njem naSe organizacije. Ona treba da se proSiri i uCvrsti. Zene treba da se izdignu poli· tiCki, da poveCaju svoje znanje i da sudjeluju u narodnoj vlasti. Doznajemo da je naSa organi.zadja prodrla svuda. Gotovo nema sela, nema grada ni tvor·nice, a Cesto ni ulice u kojoj ne bi bilo naSe.- organi.zacije. Cvi"sto i uporno potkopavwmo temelje- faSi·stiCke zgrade koja se ruSi. 39 �OSTVARILE SMO JEDINSTVO Na djelu su se srele hrvatske i srpske zene Gorskog Kotara, na velikom borbenom djelu. Kad je Gorski I<Cotar planuo ustankom, ustale su i jedne i clruge. Poveo i povezao ih je osjecaj ljubavi prema rouenoj zemlji, zelja za pravodom i osvetom. Zena iz DreZnice Suljala se, oslu§kujuCi da je ne primjeti neprijatelj, i u prve Iogore nosila .pu.Ske, hranu i mriniciju. Nije ni sanjala, da se u isti Cas iz Deinica, irz Gerova i Cabra i tolikih primorskih n1jesta isto taka iskra~ -daju Zene zahvaCene borbenim poletom, nose te.S-ke te.Ske sanduke s n1uni· cijom, .nose kao i one oruZje j hranu 'StrepeCi pred istin1 neprijateljem. Poznata junjakinja nasega kraja, pokojna Ljubica Gerovac, Hrvatica, bjezi ispred ustaskih zlikovaca. Primaju je srpske zene brinjske okolice. Ni· kada one ne Ce zahoraviti Ljubu, koja im je prva otvorila 9Ci. Nicali su logori, dlzali se partizani. Sretali su se po sllinama, stiskali jedni drugima ruke i slozno udarali po neprijatelju'-Primorci i G01·ani, Srbi i Hrvati. Sretale su se i Zene. ZaCudeno je gledala- Zena DreZnice, Jasenka i Gomirja, .kojoj su usta.Se poklarli sve najmHije, na Hrvaticu. Okamenio ju je strah ·pred ustaSama-nije imala povjerenja prema njoj. Ali povjerenje je .raslo. Najprije polako, pa sve jace i bde. Brisale su se sumnje i neprijateljstvo, ko}e su med:u hratske narode godinarna sijale beogradske v-lade, i koje su joS v~Se htjeli raspiriti okupator, ustaSe i Cetnici, koljud nevini srpski i hrvatski narod. Sjedinjavala je zene borba, sjedinjavale su ih zajednicke nevolje i patnje. Isti oganj, ista zHkovacka manija spaljivala je kuce od Kleka do Snjdnika. Ista mrznja razdirala je grudi majki, dok su gledale svoju gladnu, ohamrlu i poklanu djecu. Jedne i druge proganjane su, tucene i klane od istih zlikovaca. Ustasko ,,Hrvavstvo« gorko su oplakale hrvatske delnicke majke kad su ugledale · svoje zaklane i ienakaZene si·nove. Cetni6k&"">>srpstvo« pokazalo je svoje ,krvavo lice, kad •su poklali srpske zene, djecu i starce u Jasenku. Srele su se Zene sa groznim istinama, stele su se u dugin1 povorkama za~ robljeni'ka i gladnim muCi!liSti1ma faSistiCkih logora. Nikada ne Ce i nes:miju zaboraviti naSe Zene dijete, koje je u bakarskom logoru tri dana sisalo mrtvu majku. SusreCu se naSe Zene sva ki dan u istoj bolniqi pored postelja ranjenih sinava: S jedne i druge strane visokih planina stiZu darovi ranjenicima. Salju ih svjesne Zene·sinovima naroda. Osjecaju to ranjeni borci, dok se krijepe mlijekom dreznickih krava, dok gule rumene naranCe i jedu slatke ~·mokve, za njih sazrele na primor~ skom krSu. OsjeCaju ani to dok i·m j,z Delnica, Vrbovskog i Cabra stiZe novo rub1je, sir, med, voCe i Cisti bijeli zavoji. BHa je neprijateljska afenziva. I tu su se srele srpske i hrvatske Zene. Tko se ne hi sjeCao one tegobne nod, kad su om·ladinke brinjskih i dreZniCkih sela 15 sati nosile bez smjene ranjeni.!ke i sa posljednjom .snctgom ih iznijele do planinskoga vrha. Dalje se nije moglo. Bile su mrtve od umora. Ali kako je radost porasla u nama, kad smo ugleda1i Sarenu gomilu prin1orskih Z.ena i djevojaka, koje su nam ·pjevajud dolazile u susret. Na -svjeZa rarnena primile su ranjene drugove i ponijele ih dalje od opasnosti. To je bila najdivnija manifestacija naSeg borbenog jedinstva. Osjetili su to naSi ranjeni drugovi i nikada ne Ce zaboraviti. Doslo je proljece. Pdblizavalo se doba oranja i sjetve. Odakle sjeme popaljenim i popljackanim krajevima? A polje se mora zasijati. Bez sjetve nema pobjede. 1 1 40 Dale su se na posao zene iz nepopaljenih krajeva. Zene delnickog i vrbovskog kotara sakupile su sjeme za papaljena srpska sela. Ni same nijesu imale mnogo, ali su htjele, pa su i s"kupile. Tako su zasijana siroka dreznicka polja i valoviti skalicki brezuljci. Kako smo bile ponosne na konferenciji! Vidjeli smo tamo drugarice iz svih krajeva naS·e Sirake domovine. U naSoj delegaciji hila nas je i Hrvatica i Srpkinja. »Ostvarujmo borbeno jedinstvo srpskih i hrvatskih :lena«, Cula se svuda, bilo je svuda napisano; Kako smo bile ponosne, kad smo mogle reCi: »Mi smo ga ostvarile, ostvarHe ·smo ga med:u prvima!« Ostvarile smo ga u prk()S podlom planu okupatora da uniSti naS narod, u prkos cetnickim i ustasklin !azima, u prkos izdajn;ckoj londonskoj vladi i izdajniCkom vodstvu HSS~a, koJe Suruje -sa svim neprijateljima nas i naSe borbe. Ostvarile smo jedinstvo, i joS Cerna •ga bolje ostvariti, kad naSe sestre Brvatice iz ogulinske i brinjske okolice potpuno shvate jzdaju ujedinjenih neprijatelja naSeg naroda, i 1pod:u za primjerom Zena Delni.ca, Cabra, Pri~ n1orja i Dalmacij,e, za primjerom svjesnih i borbenih sestara cijele naSe domovine. Mi se ponosimo sv:oji1m jedinstvom. NaSa braCa, muZevi i sinovi bore se rame uz rame na polo:laju, bijuCi neprijatelj"a bez milosti. I mi, po uzoru svajih savjetskih sestara borimo se rame uz rame, uzhnan1o oruZje, pridruZujemo se svojoj bra6 na fronti i izgraduj,emo pozadinu pomaZuCi svojoj herojskoj voj5ci, radujemo se -sigurnoj pobjedi i sretnoj buduCnosti svoje djece. PISMO RANJENE PARTIZANKE Draga majko, javljam ti se sa nekoliko rijeci, za koje bih najradije, da te nadu zdravu i zadovoljnu. MaZda znaS gdje sam, i Sto se samnom dogodilo, ali .mislim da se priC:a mnoga viSe nega Sto jeste. Eva da ti opi_Sem. Nalazim se na _bolesniC:koj postelj.i u VukeliCima kod Dre.Znice. Ranjena· sam u nogu. Polom1ljena mi· je kost pod koljenom u akciji kod Gomirja. Sada nemam vise prevelikih bolova. Ide mi na bolje. Nemoj misliti da sam na hladnom, iii da sam gladna. Ne, za ova je dobra samo mi je jako dugoCasno. Ali ipak ni-sam klonula. JoS u .meni Zivo srce kuca za Osvetom i jedva .Cekam, ·kada Ce opet dod dan da mogu primiti puSku u ruke. Treba se majko, svetiti banditima, koji nam cine tolika zlodjela. Ali njima je doSao ·kraj. Prorpali su oni, za njih viSe spasa ne1na. Sada Ce sigurno naSa brigada doCi tamo, ako joS nije. Mq.Zda Ce i za TrSCe koji bataljon, pa gledaj ·kako CeS se pokazati prema partizanima. MoraS in1 pru:liti pon1oC Cime god moZeS, jer danas ti je partizan svetac, spasilac naroda. Ako dade do tebe Aljosa, on 6e ti kazati sve kako je bllo, pa te molim, da ga cim ljepse primis, jer je to dobar drug, koji mi je na svakom koraku pomagao. Ako dabijeS u ruke ovaj list, malo se pointeresiraj da Ini odgovoriS. Kako ste doma? Je li se tko vratio iz Italije? Kako ste proveli BoZiC? Zao rni je da ne mogu u nas kraj, ali Sto cemo kad ovako mora da bude. Borba je borba! Voli te tvoja Fanika Pismo je pisO.la drugarica Fanika Lipovac, mlada partizanka iz Tr.5£:a; (;abar. Bila je divna drugarica Fanika. Nitko ne bi rekao, da se u tome dje~ tetu sa njeZnim licenz i plavom kosom krije neustraSivi horae i tvrdi, neuuw~ 41 �I' ljivi Z11ai5aj. U -bolnici, pored najteiih rand, nikadd se nije _Cuo jauk sa 11.jc~ zine postelje. Najteie bolove podnosila je sa dobrim i·blagim smjeskom 1za svome lijepom ~_djeCjem_._licu.. Drugarica. Fanika- wnrla- je· u partizanskoj bolnici podlegavsi ranama 3. II. o. g. SLAVA DRUGARICI FANICI LIPOVAC! ZENE NAM PisU IZBORI ZA NOO-e U OOULINSKOM KQTARU 9. lipnja o. g. provedeni suizbori za seoske NOO-e na oslobodenom dijelu ogulinskog kotara. . 13. VL provedeni su i"bori za opcinske NOO:e na kojim~ su ujedno iza· brani delegati za ·kotarski NOO. • Zelle su· sa veliki1m 'interesom sudjelovale u !=>iranju narodne vlasti. U seoske odbore izabrano je 5 Zena, a dvlje su birane kao delegati za Kotarski NOO. PROMJENA ziVOTA zENA U BORBI Ja se. bodm i rllijenjam Zivot, i ·promijenila ·sam_ g~ i joS; 6u ga viSe pronlijeniti. NajviSe ·sam osjetila promjenu Zivota, kad iman1 pr.ava govoriti,n~ sastanku sa svaki'm. Svatko ne priznaje, da sam Clan, koji mora Zivjeti na svijetu. Zena je ·maJka partizana -i omladine i dan~s .moZe svagdje red: )>Ja sam majka, ja sarm muCenica, ali -sam priznata.« Danas Zena slobodno govari na :z;boru, na _sastanku, u 'Selu i u ·-:kuCi. Ona je uzvojevala sva prava, koja je. spadaju. ,Vidi: ona, da"flije badava P911W· gala 1larodnu borbu, i da joj se otvaraju OCi. NaSi neprijatelji m·i:sle, da .Ce borbu Zena uniStiti, _ali ne Ce-! Zene se hare na svakom koraku i pod, najte?;im uslovima. Zene se pakazuju svuda i govore: »Ne Cerna ·k.Jonuti.-duhom_ qa.-. kOn~Cne. pobjede.« Za vrijeme prija,Slljih reZi•ma Zeria nije imala pravo glasa, a to ]e danas izvojevala. u narodn?·oslobodilackoj bo~bi. Ona ima pravo da bira Narodno-oslobodilacke Odb()re, ali moze i da bude izabrana u Narodno-oslobodilacke Odbore, od seoskag pa na viSe. Dakle, drugarice, svaka Zena, svaka majka __ moZe biti sretna, moze biti vese!a, kad se sjeti, da je Narodno,oslobodilacka borba donijela to.like prednosti Zenama, a i·sta ta'k0 i omladina. :ZENE SUDJELUJTE AKTIVNO U NARODNOJ VLASTI! cVRSTE SMO KAO cELIK Drage drugarice, konaCna smo stvorile i u naSeffi_- mjestu u Zici, koje je puna Cetnika, svoju organizaciju Zena, AF2:. 3. VI. odr.Zale smo prvi sastanak. I sada~ i uvijek u svako doba moZete se na nas obraCati za sve, Sto naSa barba i naSa organi'zacija treba. Uvijek smo spremne odazvati se. Nas ne1na mnoga za .sada-tek mala, Cvr-sto povezana grupica, ali budite uvjerenc, da avdje ima joS -drugarica koje se u ovoj tmi-ni mnogo trude. Budite uvjerene, da sma Cvrste i jake kaa Celik. . S druga:rskim pozdravom, odbornice iz G. 15 42 0 NASOJ PRVOJ KONFERENCIJI zENA HRVATSKE . 9. VLkrenule smo nas 22 drugarice, delegati Gorskog Kotara i ,Primorja iz Drcinice, i posle na prvu konferenciju AFz Hrvatske, u Otocac. Kad smo doSle blizu, -i ugledale grad, sve. mislim da li-to sjajU naSe »'letrikecc, glazba tuC~, sav grad ori. M~kar ·sam bila poki-s-la i ozebla,_ niSta mi to nije smetalo. Src_e· _m'f je bilo Veselo, ·kad _sall1: .Po:i:rii$l.Ha na- na~e hrabre partizane, ·.koji su tolik:e krajeve, i tako lijepe gradove oslobodili Od okupatora i njihovih slugu, ustasa i cetnika. Sutradan smo u dugoj povorci isle i .klicale kr()z sav grad. U omladinskom domu bila je na~a konferendja. Nikada ja nijesam bila na nikakvoj konferenciji, pa moram reci, da' je ·oilo jako lijepo, kako ja ni za. misliti · nijesam mogla. Gavqrili. ~1}.-,na~·.~rugovL i drugarice,_ i svi su nas priznali, nasu borbu. B,ilo je jako lijepo kad su nam pjevali i predstavljali glumci. Sutradan smo produZili konferenciju u jednom selu kraj OtoCca. Bile smo tamo drugarice iz svih krajeva: Govarile su drugarice iz svih kotara i tumaCile o svajoj bo:rbi. 1 orie ·-se-··sVuda bore, i ·nama- je--to bila n1ilo Cuti, da -~e joS drugarica u naSoj zemlji bari, kao i mi u Dre.Znici Sto_ se ·barimo. Primile smo dosta -savjeta ad drugarica, kako da radimo i kako da se jos bolje borimo. Izabrale smo Glavni Odbor za Hrvatsku. Na- ·veCer ·smo :·Isie·~lla .,sh-stailak djeloga naroda' i -birale pOCa•si1o predsjednistvo ZAVNOH-a. Tu je birana i drugarica Kata Pejnovic, predsjednica svih i~a Jugosl~~~rije .. MoZemo Jbiti. _.s -tim..~ ponosne,- l5:ad mi Zene imamo pravo-, da, se :t)_~TafllO u syaku. _vlast.:To ,nam je donijela i lzvajevala _Komunisti-Cka Pardja.-.i~Naro9-nQ-oslobodilaCka B'DrQa. Mi Zepe, bariti Cerna. se .do konacne pobjede za pravu vlast i bolju buducnost. :·-' Mara I voSeviC OpC: od?~rnica, Lisi~a,_ DreZnka zENE NA IZBORIMA Kad su Z.ene iSle na izbore§ SluSala sam, ovako govore: »Drugarice, sad je doSlo vrijeme Na glasanje da idu i Zene.cc Mi smo avo dobile u borbi, Prkose6i onoj crnoj hordi Koja i sad nas iz zraka plaSi, Al nas brane partizcini naSi. TeSka nam je~ mi to dobra znamo, Ali za to slobodu imamo. $to je nikad nije bilo prije, Da i iena govoriti smije. Simica TrbOviC Dre:Znlca 43 �HEROJSKO DRZA)'<JE JEDNWMAJKE 10. IV. o. ·g. 16 poginuo je komandir iz III. Bataljona NO Brigade, drug Trivun Vranes, u borbi sa talijanskim gadovima u Brinjskom klancu. Po• slije zauzeCa Brinja odvezen je, da se sahrani na dmnaCem groblju. RODOLJUPKA GLASILO ANTIFASISTI6KE FRONTE ZENA ZA GORSKI KOTAR Kolovoz-rujan 1943. Broj 2 Postije oprostaja njegovog komandanta nad otvorenim grobom opro· st.Ha se ad pokojnlka i njegova majka, stadca seljanka, Ana Vranes. Zahvalila se dmgovima Sto su joj dali ·mrtvo sinovo tijelo, da ga ne unakazuju talijanski psi. Svoj oproStaj zavrSila je rijeCi·ma: »Ne ZaHm ga, pao je za slobodu naroda. Smrt mrskim faSis-tima! (( Starica se Citavo vri'jeme drZala junaCki. Ni suze nije spustila. Njezino divno dr.Zanje, samoprijegor i hmbrost ispunilo je divljenj~n i postovanjem do naTod. - PROSLAVIMO DVOGODISNJICU USTANKA Dvogodisnjicu domovinskog rata s-lave narodi Sovjetskog Saveza. DvogodiSnjicu herojskog ustanka slave nasi porobljeni narodi. Povodom dvogodisnjice ustanka mi cemo jos jedanputa pokazati da je volimo, da je ona zjenica u naSem oku. U cast dvogodisnjice ustanka povela je nasa organizacija AF:1: po prvi put istovremeno na teritoriju cijele H-rvatske kampanju za sakupljanje hrane, lijekova, voca, cigareta i svega sto je potrebno vojsci i bolnici. Pojedini okruzi vrsiti ce natjecanje u tome sakupljanju. Nas Gorski Kotar ne smije zaostati za drugima. Mi, zene Gorskog k,WJ,lra pokazati cemo, da i nas pasivni kraj maze dati ad sebe mnogo, jer hate da dade, jer voli svoju vojsku i raduje se slobodi za koju se ona bori. Sakupljenu hranu treba slati preko od])()ra na viSa rukovodstva. Natje· canje se vrsi do 20. VII. Po~urimo se, j-er »Tko odmah daje, dvostruko daje.« KOLIKO POMAZES NARODNU BORBU? TOLIKO VOLis SVOJU DJECU! 44 PRED NOVIM ZADACIMA Novi -dogadaji u svijetu ubrzavaju svrsetak rata. Nasa borba se pojacava, naSi zadaci postaju sve ve6i. Kapitulacijom Italije povukla se njihova okupatorska vojska s nasega terena. Mi smo vidjeli, kako se bijedno srozala ta nekadanja sila. Time je Gorski Kotar osloboden. NaSa vojska uSla je u sva mjesta na prllzi, u kojima su ranije bile jake talijanske posade. Tu smo najbolje vidjeli kako je usko povezana vanjska politi,Cka situacija s na.Sim domaCim prilikama. Mnoga na.Sa Zena joS uvijek ne zna Sta ·se zapravo dogodi-lo. Mnoga ffioZda misli, ·da je rat zavrSen, da je borba ·pre"stala. Ali naSa je duZnost kao politiC'ke i borbene organizacije Zena antifaSis tkinja, da i posljednju zenu Gorskog Kotara uputimo u stvari koje se dogadaju kod nas i u svijetu. Na masovnim sastancima i putem Stampe treba da i:m objasnimo, .da rat ne moZe biti gotov, dok se ne sruSi njemaCki fa.Sizam, dok se ne otvori druga fronta, dok jos postoje kod nas sluge faSi-zma, dok ·se nas narod potpuno ne ujedini u borbi. D!1Znost je na5ih odbora, da prije svega sami znaju dobra ocijeniti situaciju, da se sastaju, zajedniCki Citaju Stampu i pTenose znanje na druge Zene. Koji ·su joS naSi zadaci? U na.Sem -Gorskom Kotaru oslobodena su mnoga mjesta. Namdno-oslobodilacki Odbori imaju pune ruke posla. Nasa orgariizadja mora da im pomogne kod preuzimanja v]asti, da pomogne kod objasnjavanja narodu, da su NOO-i sa ZAVNOH-om na celu prava narodna vlast i politi-Cki ru~oodioci borbe. Mi moramo sve uCiniti -da oni to zaista postanu. Kod kapitulacije talijanske vojske vidjeli smo, da ·SU se rasipale mnoge stvai"i, okO kojih nitko nije u prvom momentu vodio raCuna. Zajedno <>a NOO~ima mi se moramo postarati da ne propadne ni mrvica kruha, ni zrno Zita, ni k-omadiC :o.dijela. Sve treba saCuvati za naSu vojsku, i za zimu Jc_oja dolazi Ako se dogodila koja nemila pojava pljacke, nasa je d!1Znost da takove sabotere raskrinkamo i upozorimo NOO~e da im na vrijeme stanu na put. 1 45 �··Ali jedna od nasih najvecih ..i riajsvetijih · duznosti ··ape! os!aje·rad i brigii za vojsku. Sada, mozda ·kao. riikada mozeJl,o ..vidjeti kakovu dragocjenost, kalrovo blago predstavlja za nas nasa vojska. ,Morail)o joj za zimu,spremiti lu·ane. Moramo :spremiti toploga rublja; Carapa i rukavica. ·MorarrtO ·sto viSe Zena okupiti oko- pranja rublja i davanja reda naSim borcima j ranjenicin1a. OsobHo tr~ba posvc:titi paZnju_ ranjenicima,__ i ~a_ .qjih sa~upljati lak~u _hranu, cajeve, rublje itd. . . Na cijelom teritoriju moramo proSiriti mre:lu naSe 'Organizacije, i istovrem6no nastojati da je Sto bolje uCvrsti:mo. Moramn je razviti tamo, gdje do sada nismo mogli djelovati 2>bog prevelikog okupatorskog terora. Treba svuda stvarati odbore, gdje jo.S nisu stvoreni, i davati im zadatke u vezi sa novom situacijom: staranje o vojsci, pranje rublja, prosvjetne i zdravstv<::ne zadatke itd. Sav rad !reba da tece u smislu saradnje s NOO-ima i USAORom. NaSa organizacija treba da obuhVati i politiCki uzdigne S~ Zene Gorskog Kotara. One. treba da u nasoj organizaciji osjete jakog politickog vodica, koji Ce im pomoCi da se snadu u svakoj prilici koja nastupi. ZETVA JE ZAVRsENA Nikad nijesam osjetHa ·. takO' ''sila:Ztio. ···naSu organizaciju, kao katl smo Brinje, da Zanjemo p~rtizansko Zito:_ Mi Zene iSle smo porwsno, veselo i vedra Cela, svijesne, da idemo spremati kruh za naSu vojskU. _ Najljepse je bilo, kad smo usle u polje, kao 'zuto more. Pored raspje\'artih omladinki, i ·111:1 Zene-··stale ·Smo jedna ·pored "di:"_Uge,-i sagnute -poCele pos'ao;· Izmedu nas ·S·e :eulo: : >>brug~~ice-~ J?erimo :sVaki _k~":~«. . »Ako riaide avion, lezimo, .. da n8.s ne. primje'il«.· ., ... -Zene vese£o. ~odiovai:aj~; -. . »Ne bojin:i.O se ·_p:i -topov~~ ~i:~~iona, sall{ct._kad -~m~ dOCeJ<aiL ·d~:-radirpo u slobodi~<. · · ·· · ' ' · d~Sl_e u -· ~ . Stince ·up~klo, -.srpov-i -siJev:~.j-u-.- QegdJe daleko ·.¢uj_~- se .vrSi.lica-z:UjL·.~p()S!o pOd.ne, ~ mi sloZQO· ide_IJ).o rta .ruCak,_ l<oji_. se--.~aj~dniCki_"kuha za ~Y~;. uas.- ,.po_Cekuju nas< d:rugC!-rice iz ·poU,qprivre4nil)._ korpisija~:-·Op;e :trC~_,--.raspqre~uJ~; hrinu se- imaju pune, ruke posla .. Kao reduse, ka.dje.kod,.kuce Il)Oba:.Grupa ,po grupa sjeda i jede, i zadovoljna ide da opet ubire klasje, koje su sacuvaji naS~ JT.;ln;asi, ~~S~ lj~·~lj.~na -Y;~Js!:c~·-_.9n~. _:su Cuva~_~, a :rpi r.o_Z~I~.. -~ _ PoZele- SIJJ:O ._i ..QI~gpslovil_e .. ~·kr:u}J. -sv.ojim_ ·.-~inp_vi;ma. PQIJ.osna majka,,koj~ . ih je rodila! • Anda Loncar, sk~li¢ ~otar BriJ?,i,e POvoilOni ZetVe · jortnif'iln/i'' su U' Ogu.fin'sk_qr,z · i brinl<Jkom. kotarU · radne firupe Zenti, ·s·a zadatkdm da· Zlinjic'f.itO"·za·-vajsku, ·{a pt:iYfiiaizske·:pdrodice;· i ostale, kojima nije imao tko ·zeii. Ogulinski ko.tar;.za 14 dana organiziriw je 270 iena u radne grupe, a btinjski 130·•medu kofima su i zene iz hrvatskog sela Krispolja; koje su do nedavna s nepovjerenjem gledale na nasu borbu~ 25 f.ena iz sela. Tuf.evica pof.ele ·SU U' }ednom' dimu' 1.800 snopova, a zene opcine Dreznice ukupno 6855. snopo11a . .Zene. su .. pok,upile .svaki k 1 as. · · 46 PRv.I IZBORI tr NASOJ QRGANIZACIJI Pr:ed .nasu organizaciju AFZ u cijeloj Hrvatskoj, pa i u Gorskom Kotaru postavlja se vazan zadatak, a to je biranje novih odbora: seoskih, opCinskih; kotarsk~h i okruZnoga. 17 Da bismo pravilno proveli i~bore treba da priji izvrSimo: ·pripreme. · Moramo lipoznati Zelie· :sa znaCaj"em i21bora. , Na ko}i na.Cin da -pristupi•mo_ .pripremi izbora? 1. Moramo uz pomoc odbornika iz NOO-a i omladine iz USAOH-a tumac Citi Zenama na masovnim seoskim zborovima vaZnost ii:bora. Treba im turnaciti ulogu odbora, i potrebu, · da un:iprijed dobra promisle, koje su zen~ medu njima najvrjednije, d-a. ponesu -Casno .ime o_dbornice. , 2. 0_ izborima treba pisati Clanke u zidnim· novinama, treba javno pisa-ti parole i. u njima ·pozivati Zene, da sve dodu ria izbore. Sve Zene- treba da p~ze 1 da se u odbore ne --pokrijumCari neka, kojoj-· ne .leZi na srcu NOB, i koja .hi sabotirala rad na-Se organizacije. 3.__ l! vezi s izbor~m~ treba prove~ti.'takiJ.?iCenje -izmedu pojedinih orga~.izacija. Kotarevi preko pruge,·treba da se natj~Cu u sal,)irnim akcij_ama .za yoJsku i bolnicu. Treba da Zaposle Sto viSe Zena- nko rada za vojsku, jer se tamo formirao novi.par~izans:ki odred. Kotar .ogu:lin i Brinje veC su_se~ tak:rniCili u ·radnim grupailTa, a treba ·da nastave sa radom za yojsku i suzbU8:~ njem nepi;smenosti. Evo, u .tome pravcu- treba v11Siti izbor-nu kampanju. 0 tim pripremam:a treba da niZi odbori redovito obavjeStavaju viSe. lzbore moramo shvatiti kao jedan: od nasih najveCih organizadonih zadataka. Nasi izbori bit ce najbolje ogledalo nasega rada. . Izbori se vrSe svakih Sest mjeseci. Seoski od:bori !biraju se na seoskim skupovlma, gdje Ce sve Zelie bez obzi•ra na godine ·bira1ti svoje· odbornire, javno dlianjeri1 ruku.--- PraVo glasa imaju i omladinke, bez obziTa na to, Sto su one istovrerpeno- (:Janice .organizacije USAOH. Na i20borima treba da bude takoder prisutan clan NOO-a i predstavnik USAOH-a, i da uzmu rijeC u prikaZivanju VaZnosti izbofa, kao i ·saradnje _medu pomenutirn organizacijama. Na seos·ki·m·-izborima treba takod~r Zene pripr~miti z_a bi•ranje opC~nskog odbora. OpCinski _odbor se-bira t~ko, da se sakupe :zJene. cijele opCi!le, r glasaju - is to kao ric,l seoskhn iZbol-irna:, To. su opCinske .ko'nferencije. · . Kad· .se .bira]u, ·kotars•ki odb9ri, ne saz;ivaj1,1 Sf3·· Ze~e ~ij~loga kotara, jer bi .ih bHo _previSe. Zato Zene na opCinskoj · konfer~nciji-. biraj-u takoder svoj_t( zastupnike .Hi delegate, barem i2 svakoga sela po jednu zenu, i daju joj povjerei_lj_e da on~ ide na ,-kotarsku konferenciju,. i u njihova ime glasa za kotarski odbor. Isto tako ,se _na kotarskim konferencijama biraju delegati za okruZn,u konferenciju. l(aci.. -su ·provedeni izbori u cijelom okrugu, pristupa se okruZnoj konferenciji. Tu se sakupe delegati svih kotareva i biraju okru:Zni odbor. On dobiva zadatke da 6 mjeseci rukovodi organizacijom okruga. ";Qdbori. sti pokreta,C'i nida· u organizaciji. Oiii su· jezgra oko koje treba da se -okup-ljaju ·ne samo -svj-esne .antifa.Sistkinje,. nego i ostale Zene, koje mrz~ faSizam,·. a joS se nijesu- odluCile za otvorenu borbu. Na taj -naCin ·postiCi Cemo, da --naSa or.g~nizacija postane zaista politiCka, bovbena --organizacija Zena·, i ostane -i dalje jedan od najvaZ-nijih Cinilaca naSe -Narodno-oslobodilacke borbe. Julka Rajacic cta 4]. �IZ BOLNICE 18 JOS JEDNA JUNAKINJA JE PALA! Jutro je. U ranjenicku sohu ulazi drug ljekar, nasmijan, okretan sa velikom paznjom i njeznoscu pregleda svakog ranjenika. Ide od kreveta do kreveta. Le~e ranjeni horci iz Bosne, Like, Korduna, Primorja i GOTskog Kotara. Tu lezi mlada Dreznicarrka Cvijeta, horae od 17 godina. Metak joj je prosvirao mlada pluca. Nasmijana lica, kako to dolikuje mladoj junakinji, ona ·pita: »Dru.Ze do~tore, da H Cu moCi ponovno u briga:du ?<c Od prvoga dana najezde fasisticklh hordi, odluCila se drugarica Marija Lisac za ho~hu, ostru i nemilosrdnu. Od prvog dana pomagala je horhu, sakupljala materijal za partizane, razhacivala stampu. Ali to joj nije dosta. MrZnja u njezinom 18.;godiSnjem srcu vuCe je dalje. Ona uzi'ma puSku u ruke i polazi u otvorenu borbu. Nikoga nema u VI. Brigadi tko je ne hi poznavao. »Micika Slovenka« hila je jedna od najomiljenijih drugarica u svojoj ponosnoj hrigadi. Nikada se nije potuzila da joj je tesko, ni jednog casa nije kod nje hila truna sumnje u oslobodenje, u pobjedu nad faSizmom. Ljubav prenm dragom slovenskom narodu i svim bratskim narodima vodHa ju je naprijec.l. Zhog tjelesne -slabosti uzima duznost holnicarke u brigadi. Bila je u toj du.Znosti neumorna i puna ljubavi za ranjenike. Suze su nam dosle na oci, kad se drugarica Micika razholjela. Polazila je u teSkoj vatri u bolni:cu, a mi smo rnislili »nikada viSe«·. Ali ona se nenadano .vratila sa -smjeSkom na usnama: »DoSia sam opet k vama«. Poslije <bolesti -dohila je drugarica Micika injesec dana dopusta. OtiS!a je u malo selo u Gorskom KotaTU, gdje su joj zivjeli roditelji. Bas u to vrijeme poCeo se tamo formirati novi partizanski odred. Nije Cekala da joj se svrSi dopust. Javila se za rbo1niCarku i preuzela svoju du:Znost. Pogrnula je, kad ·SU gladne zvijeri, zedne nase krvi, homhardirale malo seoce Zagolik u GoDslrom Kotaru. Potrcala je da pomogne dmgovima, ranj enim od homhe. Mi ovaj put nije dospjela da ucini ono, sto je sa toliko srca Cinila veC mjesecima, nije dospjela da drugovima zavije rane. Njezinoj rani nije hilo lij-eka. . Nakon 19 godina zivota, i skoro dvije godine horhe poginula je jedna od onih divnih Zena kojima niJe niSta teSko bilo, Sto je traZila bo~ba za slobodu. Na drugom krevetu hvata se svojih staka mlada Bosanka Desa od 16 godina. Ranjena je u ohje noge. Odvaja se od ·kreveta. Htjela hi, i hoce ponovo u l>arhu. Vidis zatim sliku cetnickog zlocina, gdje su drugu Branku Cetnici iz zasjede. q::JrebiH nogu, zatim ga Ziva uhvatili i tukli batinama. Sve mu zglohove iScasHi i odveli ga na streliste. Jednim metl!:om kroz pluca zavrsili su svoj zloCin cetnicki krvnici. No taka je htjelo bitt - Branko je ostao Ziv. Oporavlja se, Zedan Osvete. I u drugim sobama ista je slika. Na krevetu sjedi drugarica Andelija, clan jednog bataljona slavne Kozare. Na polozaju joj prozeble ohje noge, i ona je ostala bez njih. Svjesna svojih rana, svjesna svoga bola, mlada junakinja Andelija pjeva divnu bosansku pjesmu, sa zanosom i ponosno priCa o ulienim borbama u Jajcu, Bihacu i Sarrskom Mostu, gazenju Vrhasa i . valovite PJ.ive i o susretu s proleterkama 'srhijal]skih i crnogorskih hrig')da. Ovakovim i sliCnim pdmjerima okiCena je naSa divna partizans·ka bolnica. U sobu ulazi drug ekonom. Dijeli cigare i kolace i -kaze: »Poslali ~u nam ·sa neoslobodenog teritorija«. Hrane nas njihovi dirljivi pozdravi: »To vam Saljemo •s naj•ljepSim Zelja!ITia, varna, koji ste prolili svoju dragu krv Za naS napa6eni na:r:t?d«. Cuje se vesel(l pjesma: ~~· »Oj doktore lijeCi ranjenike, Ranjenike Primorja i Like.« Zora Gasparac To om-Iadina Dre.Znice i Brinja nasi poldone ~~njenim drugovi·ma. Cvijeta i Desa, Branko i Andelija i mlada Primorka holniCarka, koja se zuri da usluzi ranjenoga druga i nas drug doktor, koji daje sve ad sehe za nas ranjeni:ke, svi :pozdravi i paketi, sve pjesme i darovi govore jedno te isto: »Sloboda, slohoda!« Mi ·smo za nju proliii krv, nas narod daje sve od sehe za slobodu. Nikada ne cemo prestati s horbom dok je ne ostvarimo. Zlocinci koji su napravili pakao od naSe namuCene domovine bit Ce kaZnjenL a na ruSevinama naSe razorene domovine gradit ·Cerna IjepSu i bolju buduCnost. To hoce nas narod, a sto -narod hoce, to mora hiti, jer je narod nepobjediv. Ilija Jovicevic Drugarice iz kotara Delnice sakupile su povodom dvogodisnjice ustanka i ranjenickog tjedna za bolnicu: 313 jaja, 30 kg graha, 9 kg soli, 8 kg sulzog voca, 2 kg masla, 1 kg meda, 2 kg pekmeza, 4 kg raznoga caja, 4 paketa pra!ika za pranje; 5 plahta, 1 1 rakije, 4 kruha, Il69 cigareta, 10,75 kg riie, 2 kg seeera, 8 kg kukuruznog bra!ina, 1 1 konjaka, 1 kutija konzerva, 3 paketa suhih kolaca, papira za !itampu, veliku koliCinu sanitetskog materi' zala i lijekova svih vrsti, 3 dl ulja, 2 rucnika, 40 porcija, 27 zlica, 92 limuna. 48 NASA ZDRAVSTVENA KOMISIJA Nedavno se kod nas osnovala okru.Zna zdravstvena komisija. Ja sam u toj komisiji predstavnica nase organizacije AFz. U komisiji je jedan odhornik NOO-a i jedna dmgaTica lz USAOH-a. Do sada smo osnovali dvije amhulante za civilna Ilea: jednu u ogulirrskom, a drugu u hrinjskom kotaru. Svaka amhulanta ima po jednu holnicarku. Doktor ce dolaziti dva puta na tjedan. Stvari za ambulantu sakup.ili smo sa svih strana. Uz pomoC NOO-a nabavit Cerna lijekove, lavore, salpun i ostalo. U to vrijeme ja sam· na svom terenu ·sa drugaricom bolniCarkom a i sama, obi·Sla veCinu sela. Dale smo pomoCi koliko smo mogle i znale dajuCi savjete koje smo primile od druga doktora. Dale srno upute za 'kopanje zahodskih jama, i one se veC na rnnogil:h mjestima kopaju. Svuda smo govorile o 6stoCi. Srele smo nekoliko sluCajeva pjegavog tifusa i grize. Nema toga mnogo, ali bi se lako prosirilo, kad se ne hi pazilo. Svuda -smo uputile zene kako treha njegovati bolesnike, sto im ·se -smije davati jesti, a .Sto ne. U jednom selu odredena je kuca u koju ce se smjestiti bolesnici koji dodu iz bolnice, i oni za 'koje nema mjesta u bolnki. CistoCu te kuCe nadzirat Ce takoder naSa komisija. 49 �Sve te bolesti koje ·kod nas v.Jadaju, Sire se najvise radi necistoce. Iako · su naSa sela spaljena, mi moramo nastojati da odrZin1o CistoCu. Mora1,110 6stiti svoju kuCu, pa makar ona hila i ruS·evina. Ci:stimo sebe, djecu, odijelo i rublje. UniStavajmo uSi ·kao i sve ostale neprijatelje. Pravo ka:Ze narod, da je CistoCa pola zdra¥lja. Danica Radulovic Koliko nase zene vole narodnu borbu i vojsku, najbolje se vidi po briz.i koju posve6uju bolnici i ranjenicima. Od 15. srpnja do konca kolovoza do· nijele su zene ogulinskog i brinjskog kotara slijedece priloge u bolnicu: 1188 1 mlijeka, 144 jaja, 202 kg krumpira, 342 kg povrca, 46 sireva, 9 kg kiselog kupusa, 3,5 kg masla, 1 i po kg caja, 4 viljuske, 1 tanjur, 1 casa, 20 cikorija, 2 kruha, 60 cigareta. Ta se kolicina stalno ponavlja. Osim (!Jga, NOO op6iue D1·eznice svaki dan dostavlja bolnici 120 kg krumpira, koji ,se sakuplja uz pomoC antifaSistiCkih organizacija. PISMENIM DRUGARICAMA U svakom broju naSega lista donosimo po nekoliko slova za naSe nepismene drugadce. Ali one ne Ce od toga imati nikakve koristi, ako im ta slova ne ·poka:Zemo i ne pf1otumaCimb. Du:Znost je svake pismene anti'faSistkinje, da pokaZe slova svim nepismenim Zenama koje pozna. Neka svaka · drugarica napravi malu teku od paJPira, i neka u nju piSe naucena slova. Jos je bolje aka ima skolsku tablicu. Ako nema ni jedno ni drugo, neka vjdba na komadu papira. Kad nauC:i slova u jednoj lekciji, treba da od njih slli'l:e nove rijeCi. Neka pokuSa napisati _svoje ime, ime svoga =muZa djeteta i·li sela. U proSloj lekciji bilo je pet slova. Sad smo dodali jos sedam. To je ukupno 12. Od tih slova moze se sastaviti bezbroj rijeCi: PERO, VINO, RAZ, RIZA, iii imena: PAVLE, ILIJA, VERA, JELENA itd. Tako Ce uz malo truda, .s;voga i natSega, naSe on6pismene drugari.ce nauCiti slova. Na taj naCin izVI1Sit Cemo uz p_omQ(: naSega lista veliku prosvjetnu zadacu, i pomoci velikom broju zena da dodu do znanja, i jos viSe da dopri· nesu u borbi naSeg naroda za slobodu. Uciteljica 1 GLASILO :.::o:>r'U!\ISTX~; >i.:ONTJI: ~ll:!'t\ ZA. GO:-:e;.'Ct KO·~~ Kolov~z-Rujan 50 l~{~. �/ GORANKA GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :ZENA ZA GORSKI KOTAR 1945. Travanj GOQON~O (iLASILO A:-<TifASISTICKE fRONTE 2:ENA ZA GO'RSKI KOTAR Mjeseca tramja 1945. /''' U CAST ""KOM8ReaA OBNOVA ZEMLJE I NASE ZADACE tltfflli HRVAT~ u toku cetiri godine oslobodilackog ,rata, koga vode nasi narodi protiv faS:izma, pali su og:romni tereti na Citav narod, pa tako i na :Zene. I one su osjetile i osjeCaju sve strahote fa,Sizma. U toj borbi nisu samo date Zrtve u ljudstvu, veC su naSoj zemlji nane.Sene ogromne Stete na ekonomskom polju, · sa kojima se vrlo teSko bori naS narod, a napase Zene koje ~aCinjavaju ogromnu veCinu naroda u pozadini. FaSistiOka rulja palila je i ruSila sela i gradove, bolnice, Skole itd. Uni1StHi su sve do Cega su doSli. Izvrgnute su stradanju hiljade !judi, :lena i djece bez krova nad glavom, bez odjece, obuce i drugih potrebnih sredstava za zivot. Ono sto nije neprijatelj popalio i opljaCkao to je narod veC u toku rata iscrpio. Nisu to samo teSkoCe za hranu, za odijela, za -stan, njih se osjeCa i na cestama, a naroCito na prugama gdje je onemogucen saobracaj. Uslijed toga pala su jos teza bremena na narod, koji dnevno pievaljuje duge puteve noseCi teSka bremena, bilo hranu ili koje .ct:vuge stvari. Uz to je i pomanjkanje vozne stoke, a ovo Sto je joS ostalo narod je stavio na ra,s·poloZenje vojske za prevoz hrane i potrebriih stvari za frontu. I u naSem Gorskom Kotaru osjeCaju se gore navedene posljedice rata, jer fasisti kad su dosli nisu postedili njegova dobra. Sjekli su Sume od reda, popalili su skoro Citav kotar Cabar, u kotaru Ogulin, opCinu Dre:tnicu i J asenak sa zem-lj om su sravnili. Popalili su i selo Ponikve na tome terenu. Razrusili su De1nice, Mrkopalj, Crni Lug, Lokve i Vrbovsko bombardiranjem. Dnevno upadaju u neka sela naSega okruga, provode pljacku a pored pljacke kolju nevin narod, slucaj Dreznice i Ponikve. Ali nas narod nije k1onuo duhom pred tim ratnim poteskocama. On pod rukovodstvom narodne vlasti i politi-Cke organizacije Jedinstvene fronte 53 �rijesava najteza pitanja u borbi za svoje oslobodenje. Ali uporedo s time, narodna vlast veC u toku rata zajedno s narodom ulaZe sve napore na o'bnovi opustoSene zemlje, od ~Cega se veC vide ·mnogi Tezultati. Skora na Citavom podruCju naSeg ·kotara kao i na podruCju Citave naSe oslobodene dornovine pokrenute su skole, koje djeca redovno pohadaju. I kod nas se odrtavaju razni strucni kursevi, na kojima se pripremaju !judi da bi mogli odgovoriti svojim duZnostima. U oslobodenoj Srbiji Zivi se normalnim Zivotom. PokreCe se redovni saobracaj u mnogim mjestima Srbije, Slavonije, Moslavine, Dalmacije, itd. Dnevno· stupaju u pogon Tazne radionice. Pa i kod nas vide se uCinjeni rezultati u tom pogledu. Mnoga sela u nasem okrugu uvela su osvjetljenje. Pokrenute su razne radionice i pHane koje rade na ,proizvodnji najnuZnijih stvari za potrebe voj-s·ke i naroda. Osnovne Skole i dvije sfednje normalno rade.. • ZaSto je to sve mogu6e rijeSavati narodnoj vlasti joS u toku rata, koja rijeSava najteZa 'Pitanja zajedno s narodom u bo11bi za oslobodenje zemlje? To je moguCe zato, jer ona nije sama, jer su uz nju mase, jer te mase udarniCki rade na svim poljima. OrganizirajuCi se u radne Cete i bataljone naSa omladina daje ogromnu pomoc vlasti, a dakako da tu imaju udjela i zene. Sarno ih !reba daleko vise pokrenuti organizovanim putem pod rukovodstvom Jedinstvene fronte i uklopiti u sve grane drZavne izgradnje. Ogromne su zadace koje stoje pred novom narodnom drtavom poslije oslobodenja zemlje. Da bi se te zadace pravilno izvrsavale drtava ce pristupiti planskoj obnovi zemlje, gde su pozvane ·mase, a naroCito Zene, da ulo.Ze ogromne napore, jer svakako tu treba uposliti najsire redove naroda. Onda je razumljivo da su velike snage kod Zena, koje treba aktivizirati na rijeSavanju Zivotnih pitanja se<be i svoga naroda. Prvi i naj.glavniji zadatak j~te pred drtavnom vlasti i narodom, podignuti krov na glavom t.j. izgradnja pogorjelih kuca, na dizanju razruSenih tvornica, razvijanju industrije, popravljanju cesta i pruga, skola i bolnica. Da bi se taj zadatak mogao provesti u zivot, potrebna je najuZa saradnja naroda sa vlasti. Svakako na ·Sto br:Zem i pravNnijem rijeSavanju gore navedenih zadataka bit Ce skraCene_ "patnje naS-eg naroda. Drugi zadatak uporedo sa ovim, kojemu !reba najhitnije pristupiti, a to je oZivljavanj-e i obnavljanje trgovine, ·koja je ratom osakaCena, a Cija se potreba osjeca neophodna u narodu. Da bi se i taj zadatak rijesavao sto bde u korist naroda, potrebno je pristupiti organizovanim putem preko zadruga razmjeni postojecih dobara, koje vee sada nicu posvuda, a preko kojih narodna vlast omoguCava Siroku inicijativu naroda odozdo. Pravilnirn pristupanjem pomoCi naroda i njegovom kontrolom nad zadrugama, one Ce odigrati znaCajnu ulogu u razvitku trgovine i ujedno dati dvostruku korist narodu, materijalnu pomoC i onemoguCavanje Sverca i -Spekulacije, ali Cime n]je i nemoZe biti onemoguCena privatna ini-cijativa u razvitku trgovine, nego je dapaCe data Siroka moguCnost pravHnog rada i razvitka svakog poje~ dinca u novoj demokratskoj drZavi. Sarno na taj naCin, svestranom· mobilizacijom i organizovanim radom naruda pod rukovodstvom narodne vlasti rijesiti ce se svi preduslovi za osiguranje demokratskih tekovina NOB-e i oslonac drZave na ·mase. To je jedini uvjet da se moZe ekonom•ski, politiCki i kulturno usavrSavati i omoguCiti sretan Zivot i blagostanje u novoj demokratskoj federativnoj Jugoslaviji. JULKA19 54 BRATSTVO I JEDINSTVO HRVATA I SRBA U GORSKOM KOTARU BivSi protunarodni reZi'mi stare Jugoslavije hili su uspjeli da rasplamsaju jaku SovinistiCku mrZnju i stvore duboki jaz izmedu bratskog sr.pskog i hrvatskog naroda. Oni su se sluZHi krilaticom »podijeli pa vladaj<<. Krvnik Pavelic, za interese njemackog fasizma, iskoristio je to u pokolju bratskog srpskog naroda u Hrvatskoj. U toku domovinskog rata naSi su narodi ne samo uniStili Sovinizan1 i neslogu naroda nego su i stvorili Cvrsto bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog i ostalih naroda Jugoslavije. Kod nas je ta bratska sloga dosla do izraZaja kada je narod Mrkoplja pruZio svestranu zaStitu svojoj srpskoj braCi . Jasenka i Tuka, koji su morali da se negde zaklone ispod ustaSkog noZa. Istu ljubav prema srpskom narodu izrazio je -i narod Bribira, Le-denica i drugih tamosnjih mjesta. Hrvatski narod pomagao je braCi Srbima u DreZnici, davao im pomoC u oruZju u danima ustanka, kada je s:npski narod bio strahovito ugroZen od strane ustaSa i bio prisiljen da se u'staje na oruZje za oCuvanje svojih golih Zivota. U tom vremenu Dre:Znica postaje ZariS-te bratstva i jedinstva, Sto se najbolje odrazilo kod formiranja prvih partizanskih jedinica u Gorskom Kotaru, koje su formirane u D~eznici od Srba i Hrvata Gors.ko.g Kotara i Hrvatskog Primorja. Kroz daljnju borbu i zajednicko proljevanje krvi stvara se joS jaCe jedinstvo, ne samo izmedu naSih boraca, nego izmedu naSih Zena, onih drugarica, majki i sestara, koje su dale najviSe u zajedni6ku borbu. .Zene DreZnice ·poka,zale su svoju ljubav prema Zenama i naTodu Cabarskog kotara koji je bjezao ispred okupatora za Liku i Kordun. Srpske su ih zene u DreZnici sa ljubavi i osjeCajem primale u svoje popaljene kolibe. Znamo da je DreZnica hila Cesto puta pal'jena i pljaCkana, aH Zene Hrvatice, Zene Goranke iSle su zatim da im pomognu u njihovim teSklm danima. Sjetimo se sabirnih akcija u robi i sudu pocetkom 1944. g. kada je u cijelom Gorskom Kotaru bilo sakupljeno da bi se ukazala prva pomoc srpskom naTodu. Danas joS najbolje moZemo vi:deti to jedinstvo i pomoC hrvatskih Zena, koju one daju ·srpskim Zenama i opC.enito Citavom narodu. Od kako je neprijatelj ponovno poCeo Ciniti zlodjela nad narodom DreZnice, Dubra;va i nstalih sela srpski je narod bio prisiljen da ostavlja svoja popaljena ognjiSta i da odlazi pod okrilje hrvatskom naTodu - narodu Gorskog Kotara. Mnoge srpske majke rastaju ·se sa svojom djecom, koju ostavljaju u djecjim domovima, a· one prolaze Gors'ki Kotar i odlaze za Sloveniju i Kordun. Svakako da je teSko domaCici kada mora ostaviti svoje ognjiSte, a joS teZe ma}ci kad s-e mora rastati sa svoji·m djetetom. Imale su prilike Zene Srpkinje da .se uvjere komu ostavljaju svoju nejaku djecu. To se najbolje moglo videti kad su prolazile kalona za kolonom starih i mladih, malih i velikih i toplo docekivane od hrvatskih zena (slucaj Ravna Gora, MTkopalj, Sunger, Vrbovsko i Lukovdol). Iako zene Goranke u ruksacima nose hranu prehranjuju sebe i voJsku, nisu zalile posljednji zalogaj dijeliti sa svojim sestrama Srpkinjama. Njihov docek i ljubav prema tom postradalom narodu jo.S viSe uCvrSC.uje bratstvo i jedinstvo i dokazuje da to jedinstvo neCe i nemoZe nitko da razbije. Tko dana;s vodi brigu o onim maliSanima, koji se nalaze u djeCjim domovima? Njihove majke i sestre koje se nalaze u Kordunu i Sloveniji ne .mogu ih pomoCi. Porna:Zu ih Zene Gorskog Kotara. One se brinu i daju pomoC u hrani i odjeCi. Cesto se moZe ·naiCi da Zene na svo- 55 �jim sastancima govore slijedeCe: »Nije dovoljno ako im sakupljamo stvari i posaljemo u djecji dom, vee mi trebamo da i same odnesemo i kad vidimo tu .ctjecu imat · Cemo viSe materinjskog osjeCaja i moCi im pruZiti veCu pomoc.« (Slucaj B. Moravice). Kada su se Zene Goranke spremale -da proslave svoj veliki dan 8. mart, iako su one za taj dan spremale posjete naSoj vojsci, ni'su zaboravile. ni maliSane u njihovim domovima. Nosile su maJke Hrvatice tog dana u domove na stotine ·komada jaja, mlijeka, kruha i ra2nih drugih stvari. Nije u toj po. moCi zaostao ni poniS!'eni i postradali kotar Cabar, u kojem irna 1nnogo zabrinutih maj·ki, kako .Ce i na koji naCin prehraniti svoju sitnu djecu. Uprkos svega toga one vrSe sabirne akcije u novcu i drugim stvarima te ukazuju pomoC SDpskom narodu. Nisu one zaboravile patnje i poteSkoCe kada su prolazHe kroz Dreznlou za Liku, Bosnu, Kordun itd.~Zajednioke zrtve i patnje ·srpskog i hrvatskog naroda i pomoc koju ukazuju, jedni drugima samo rno.Ze da nas joS viSe zbHZi i da joS viSe pojaCamo mrZnju pre1na neprijatelju. Mi smo jedinstvo u krvi skovali i necemo dozvoliti da ga nitko raskine. SIMICA TRBOVIC 56 �~­ ! PRIMORKA GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :I:ENA Broj 1 Prosinac 1942. IZDAJEMO SVOJ LIST Narodno-os1obodilacka borba Hrvaioskog Primorja usko i nerazdvojeno je povezana s ·radom i borbom na.Sih Z.ena. One od prvog dana sudjeiuju u toj borbi, kao i u ·partizanskom pokretu. One sakupljaju i prenose hranu partizanima, ,probijaju se kroz straZe okupatora i za najveCih neprijateljskih blokada i ofenziva odr.Zavaju Zivu vezu ·s •partizanima. U toku narodno-oslobodilacke bovbe i Primor-ke dolaze do saznanja da se treba organizirati, da treba voditi povezanu bovbu protiv fasistickog okupa tora i narodnih izodajnika za slobodu naSe domovine. Primorke su post ale svjesne da treba povezati sve na.Se snage protiv faSiztna, koji je porobio i opljaC·kao na.Su domovinu, koji hoCe da nam otme naSu dragu zemlju i naSe divno more, da nam potalijanCe i odnarode na.Su milu djecu, da nas izgladne i potpuno uniSte. Primorke patnice i briZne radnice, divne matere i sestre na.Sih }unaka partizana, mrze iz dna duSe mrske faSiste i narodne i:ldajnike. One se svim sHama hare za slobodu i bolji Zivot napaCenog Hrvatskog Pri~ morja. Po primjeru :lena iz drugih krajeva naSe zemlje onganizirale su se i Zene Hrvatskog Primorja u Antifasisti6ku Frontu :lena (A.F.Z.) - izabrani su seoski i opCinski Antifasisticki Odbor :lena (AcO.:I:.) a sada se pripremaju kotarske konferencije na kojima Ce se izabrati kotarska rukovodstva. Preko svoje organizacije Zene se i politi6ki prosvjeCuju. Ni jedno pitanje narodno-oslobodilacke borbe ne smije ostati necibjasnjeno clanicama A.F.:I:.-a. A one Ce opet Siriti prosvjetu dalje medu 'sve Z·ene i cijeli narod. Ovaj list izdajemo zato da bi pomogli i razvili borbu i prosvjetu zena Hrvatskog Primorja. NaS list Ce biti veza medu Zenama iz najdaljih krajeva 59 �s kojima se ne moZe sastati. »Primorka« mora f)ostati naS organizatur, naSa veza koja Ce nas povezati u naSoj borbi Zato je potrebno, da Zene same piSu u svon1 listu. PiSite nam o svemu o vaSem Zivotu i radu, ci vaSim patnjama pod talijanskim okupatorom i o vaSoj borbi, o partizanima iz vaSeg kraja i o vaSim organizadjama. Preko lista mi Cemo se dogovarati i savjetovati. Primorke naprijed! Organizirajmo se u AntifaSistiCku Frontu Zena! ProSirimo i uCvrstimo svoje redove! Saradujmo u svom listu! PRIMORKE SARADUJTE U SVOM LISTU ! JA SAM PARTIZANKA Ima viSe od godine dana kako znam za partizane. ~poznavSi njihovu borbu zelila -sam i -sama potpomoCi tu boDbu kako mogu, a ll sebi sam gajila Zelju da i sama posta:nem partizanka. Saradivala sam s njima dobivala njihovu Stampu, zalazila u ·sela i Citala s omiadinom. Nenadno saznaju za mene Talijani i mnoge sam noCi moraia prospavati u Sumi nedaleko svog sela krijuC se pred njima. No, ni1sam se pla.Sila okupatora i njegovih slugu veC sam radila i dalje. OsjeCajuCi to, postavHi su zlikovci straZe oko sela, tako da viSe nisam mogla zalaziti u sela. PoSia sam u partizane. Bila sam sretna. Kad sam doSia, drugovi su se spremali na akciju, no ja nisam mogla iCi s njima poSto joS nisam znala rukovati oruZjem. Drug komandir mi je rekao da Cu i ja iCi na akciju samo dok nauCim -rukovati puSkom. Nestrpljivo sam oCekivala drugi dan, da idem s ostaHm drugovima na vjeZbu. Brzo -sam nauCila rukovati s puSkom. Prva akcija bHa mi je akcija na Krivi Put - PaveliCevu postojbinu. Javila sam se u juriSnu desetinu, St'O mi drug komandir i odobri. OsjeCaJa sam se najsretnijom na svijetu Sto mogu juriSati na lJUh·kere da istjeramo okupatora jz mjesta i oslobodimo narod od okupatora, koji mu je nanio mnoge Stete i nametnuo stra:Sni teror. Kad 'smo proveli niz akcija osnovan je Udarni Bataljon. Drug komandir izabere drugove, koji su zavrijedili, da budu udarnici. I ja sam spadala medu te sretnike. Mrlogi su drugovi govorili da Zene nisu za akcije, jer da stvaraju paniku. No to me nije pokolebalo veC je u meni razvilo joS veCu Zelju i odluCnost da se borim puSkom u ruci :protiv okupatora. Dokazala sam svima koji su sumnjali da Zene mogu biti ddbri borci kao i muSkarci. Potrebno je da i Zene i muSkavci ulaze u partizanske redove, jer Sto nas bude viSe to Cerna prije osloboditi svoj narod od okupatora i njegovih slugu. Zato vi, drugarice, n1ajke ne dozvolite da neprijatelj mobili-zira vaSe sinove i muZeve za faSi'Ste veC ih Saljite u narodnu partizansku vojsku. t:IVJELI NASI HRABRI PARTIZAN! I PARTIZANKE JEDNA OD MNOGIH NASIH MATERA JoS zimus pripremHi se naSi partizani na akciju da tuku Talijane. DoSli su do poloZaja, zauzeli svaki svoje mjesto i Cekali. NaiSla je talijanska kalona. Nastalo je puS'kaninje. NaS mitraljezac kosio je po Talijanin1a. Zene, n1ajke i sestre vidjevSi da idu njihovi sinovi na akciju oCekivale su Sto Ce biti. Kad su Cule da je nastalo puSkaranje sakupile su :;;e i dovukle n1alo 60 pomalo do polozaja. Vidjevsi da Talijani tuku tocno onamo gdje se nas1 naiaze, naSle su se u brizi, no nisu klonule duhom. Jedna od njih, baS majka mitraljesca dosjeti se neCem. Polako se dovuCe do jednog vrha i metne svoj -rubac na grm te se polako povuCe. Talijani su vidjev:Si rubac mi,slili da su tamo partizani i otvorili su vatru na ono rnjesto gdje se nalazio rubac. Rubac padne. No majka naSeg mitraljesca ne ostavi rubac leZati, nego se opet iza stijena dovuCe do rupca i ponovno ga postavi na grm. TaHjani i dalje nastave pucati na rubac, a :aaSi se partizani za to vrijeme povuku s poloZaja, nanijevSi okupatorski.m psima teske gubitke. Majka mitraljesca hila je ponosna na svoje djelo, jer je vidjela da je maZda spasila kojeg druga, mo:Zda baS svog sina. Eto kako se bore naSe majke, koje vole svoje sinove, koje vole naSe partizane. OPSKRBIMO NASE PARTIZANE - NASU VOJSKU Jos nam je svima u sjecanju lanjska nezapamcena jesen i zima kada su se u naSim Sumama nalazili prvi partizani. NadCovjeCanske napore n1orali su svladavati naSi partizani po ledenim me.Cavama. Pa ipak su se odrZali i ustraja'li. Dah se Jedio, ruke smrzavale, oCi suzile, ali polo:Zaj se nije napuStao. Sveta i silna ljubav prema domovini i slobodi davala je snage i topline naSim junaCkim borcima. Mnoge Ce se drugarice, naroCito one iz naSih sela sjeCati kakO su zimus znali noCu ··dolaziti partizani da se malo ugriju, ·pa da onda odmah nastave svoj noCni put kroz studen i snijeg. Svakome se srce sledilo od same pomisli kakve napore i tegobe Cekaju partizane po ledenim poljima i snijeZnim Sumama. Ali pruge okupatora su se razarale, vhrkovi rusili, padali su postrijeljani faSistiCki okupatorski psi, zarobljavalo se prvo oruZje. NaSa vojska je rasla i jaCala. Danas je ona i u stranom svijetu priznata kao sila, koja osvaja utvrde i gradove, uniStava i zarobljava ti·suCe okupatorskih bandita~ oslobo· Clava od ·6kupatora, ustaSa i Cetnika prostrane krajeve. NaS narod voli svoje partiza:ne svoj.u vojsku on se njima ponosi. Zato partizani ·moraju osJetiti naSu 1jubav i brigu za njih. Smatrajmo ih da su ·naSa djeca naSi ·muZevi i braCa. Opremi,rn·o ih sa svin1e Sto im treba za zimu. Povedimo ·Siroku akciju pomoCi za naSe borce. Sakupljajmo vunu, plahte i 'Staro rublje, pa pletimo sivajmo i pr1pravljajmo toplo rublje. Neka ni jeclna kuca ne izostane svojim prilogom. Svaka Ce Zena naCi bilo Sto u kuCi Sto Ce dobra doCi. Zrtvovati treba i ono Sto snw spremili za sebe. Mi Cerna i bez toga lakSe proCi, nego parti:zani na dugim marSevima j bojevima. NaSi borci nernaju magazina. Osim toga Sto zaplijene ad okupatora, narod je taj koji ,snabdjeva partizane. Mnoge smo stvari, pa tako i odjeCu sakrili pred pljaCkom okupatora, pa ana maZda· negdje trune. Izvadimo je napolje i preuredimo za rublje i odjeCu partizanima. Raspletimo stare vunene -stvari i spletimo za partizanske borce pulovere, maje, Salove, Carape i rukavice. Pripremimo hrane, pekmeza, suhih smokava i Sljiva i darivaj'mo ranjene borce. IskaZimo svu svoju ljubav prema naSim partizanima. Nove velike pobjede rnaSe vojske neka ·nas _potaknu da im nabavimo sve Sto im je potrebno. Kao 5to- se naSi bo·rci medusobno naijeCu koji Ce horae, koja Ceta, bataljon i brigada i'Strijebiti viSe neprijatelja, tako treba da se i mi natjeCemo koja Ce viSe _napraviti, dati i sakupiti za naSe junake. til �Neka· su sela vee pocela sakupljati. Taka se napr. iz izvjestaja jedne rejonske proCelnice vidi da je prvim sabiranjem veC poslano ranjenim bar~ cima izmedu ostaloga i ovo: 20 paketica smokava, oraha i mandula; 21,1/4 kg. smokava, 3 kg. keksa, 1 rog. meda, 2,1/2 kg. pekmeza, 12 kutija cigareta, 6 L rakije. Za borce je sakupljeno u jednom zaseoku izmedu osta1og: 14 pari Carapa i 8 pari rukavica. Mi Cemo u naSem listu objavljivati rezultate ove sabirne akcije. Drugarice na posao! Pregnirno svim snagama: SVE ZA PARTIZANE - SVE ZA POBJEDU ! PARTIZAN! PisU KUCI Donosimo nekoliko izvadaka iz pisama na.Sih herojski:h u najteZhn Casovima ne zaboravljaju svoje drage. boraca~ koji ni Partizan 13. Udarne Brigade Hrvatske M. K. pise: Draga majko ! Nakon dosta dugog vremena hocu da vam se malo javim kad imam priliku. Za m.ene se nemojte adviSe brinuti u glavnom zdrav jesam, koje i vama zajedno sa ocem Zelim. Mnogo me zanima Sto je sa varna kako Zivite je li otac Sto prizdravio? Ja se sada nalazim u Kordunu na odmoru, ali joS ptf1"r··aana pa kreCerno dalje, opet u borbu, jer bez borbe nema slobode. Vrlo rado bih znao kako zivite? Kako zivot u ... ? Pi!iite mi o svemu, znate da mene sve zanima. Za sada dosta nego primite mn.ogo pozdrava ad vaSeg sina. M .... Draga mama! Prije svega primite pozdrav od mene va.Seg S .... Draga mama, nemojte se za mene pojidat ni.Sta meni je dobra. To jedino Sto se ne vidimo, a ·mislim da Cemo se naskoro vidjeti. Za sada vas joS jednom od srca poz.clravljam, vas i tetu M ... sa djecom i tetu A . .. S. F.- S. N. Zdravo vaS sin S .... 13. Ud. Brigada Hrvats!ce. Draga Milka i Franka! Mnogo vas se sjecam te vas iskreno pozdravljanz. Nemojte zaboraviti na partizane radite u korist narodne-oslobodilacke borbe, dan pobjede, a konac krvavog fasizma je blizu. Za sada dosta nego vas jos jcdnom svih zajedno pozdravljam sa pozdravom Smrt fasizmu - sloboda narodu. I. .... 13. Ud. Brigada Hrvatske. 62 UCINJEN JE VELIKI KORAK NAPRIJED U oslobodenim krajevima naSe domovine provode se izbori za Narodno·oslobodilacke Odbore. Ti odbori su nikli u najteiim danima bo~be, kad je poCela oruZana borba protiv okupatora i kad se zemlja CistHa od ostataka izdajniCke i izrabljivaCke stare vlasti. U oslobodenim je krajevima narod uzeo vlast sam u svoje ruke. U Naroclno-oslobodilacke Odbore uS!i su najbolji rodoljubi, koji su svojom bo~bom opravdali povjerenje naroda, koji se spremno -i nesebiCno bore protiv okupatora i svih narodnih izdajica i nepri· jatelja. Ti odbori pretstavljaju u os-lobodenim krajevima pored narodno·oslobodilacke vojske punu narodnu v1ast. I neka naSa Primorska mjesta, .koja su oslobodena provesti Ce prvi puta slobodne :i:zbore za svoju pravu narodnu vlast, za svoje Narodno-oslobodilacke Odbore, koji upravljaju svim poslovima (osim vojnickih) u selu. Prvi puta se i vojnicima, narodnim bor:cin1a daje pravo da biraju i da budu birani. Do sada vbjnici nisu imali nikakvih gradanskih prava. Borac koji pola.Ze svoj iivot za slobodu domovine treba da sudjeluju u novoj narodnoj vlasti, da i on odluCuje o sudbini svoje domovine. Drugi veliki korak napred postignut je time sto je po izbornom pravu za N.O.O.-e dano, prvi puta u povijesti na.Seg· naroda i Zenama da biraju i da budu izabrane u upravi narodnim i dr.Zavnim poslovima. U naredbi Vrhovnog Struba o organizaciji vojnih i civilnih vlal<ti kaie se u toCci 5.: »Seoski i gradski N.O.O.-i kao i povjerenici b-iraju se na zboru sela Hi grada svih seljami. iii gradana, muSkih i Zenskih koji su navrSili 18 godina. lsto taka moZe biti izabran za Clana N.O.O.-a iii povjerenika svald ko je navrSio 18 godina, mu.Ski Hi Zenski, bez -razlike vjere iii narodnosti.« UCeSCe Zena u narodnim poslovima znaCajan je i velik napredak postiZavanja zahtjeva ravnopravnosti Zena. To noVo pravo su Zene izvojevale same. Zene su od prvog dana narodne borbe · ravnopravno sudjelovale u borbi, u radu oko prevoza hrane, municije, opremanju partiza.na, Zene odlaze i same u partizane i puSkom u ruci, bore se ra.m-e uz nime s drugovima. Zene ulaze u drustveni iivot. U mnogim Narodno Oslobodilackim Odborima vee sada sudjeluje najaktivnije mno.go Zena u rjes·avanju svih narodnih poslova. Zene ne Ce nikada zaboraviti ka"kve· nepravde i uvrede su im ranije nanosene. Njihov prijasnji ponizujuCi i sramotni po1ozaj se najbolje og1eda u tadaSnjem·izbornom zakoniku u kojem je stajalo: »Pravo glasa nemaju umobolni i Zene.« :lena je danas kroz borbu dos1a do svijesti i shvatila svoju punu vrijednost i niSta je viSe ne mo.Ze zaustaviti na- putu naprijed. :liVJELA NARODNO•OSLOBODILACKA BORBA. :liVJELA NASA NARODNA VLAST. :liVJELA RAVNOPRAVNOST :lENA. N A $ I D 0 P I S I. IZ OKOLICE BAKRA. Nosimo mlijeko u Bakar. Neki dan nas je pozvao komesar u kancelariju i ·prigovarao da previsoko cijenimo mlijeko. NaroCitO nam je stavio na srce da je mlijeko potrebno za zatvorenike. Mi znademo da je to njihova licemjernost i da je njima samima sta1o do jeftinijeg mlijeka. Kad bi im bilo stalo do zatvorenika ne bi ih zatvarali i morili gladu i zimom. Mi mlijeko u glavnom nosimo civilima na karte, tzv. »tesere«. 63 �Kornesar je naglasio da Ce se cijena mlijeku' rnaksimirati na 2,20 lira. Nato su se Z.ene ogo:rCile. Jedna je izvukla iz neke vreCice Saku samljevene SeCerne repe i · sunCanica koje 'smo pred neki dan kupile n aprovrzaciji kg. po 4,50 lire. To je uglavnom sama pilovina bez hranivosti. PruZila je to pod nos komesaru i vikala: »Ca ovo su posije, Ca po oven Ce mi krava mliko dat. Doma Cu doC zaklat kravu i pojist Cu, ali mliko ne dam po 2,20 lira«. Krave treba hraniti a kg. sijena stoji 3 lire. Ja sam sama morala prodati kravu i tele za 4.000 lira. Ostale su mi dvije krave i za njih sam nabavila 14 kvintali sijena i to p1atila 3.500 lira. Prije Bozica ostati cu bez sijena. I tako Ce krave same sebe pojesti. Kako ne bi bile ogorCene. Okupator nas na sve n1o~uCe naCine uniStava. Drugarice, sioZ.imo se, organiziraj,mo AntifaSistiCku Frontu Zena. Sprovodimo bojkot trziSta, ni kapi mlijeka za okupatora. Jedine cemo se na taj naCin oCuvati od propasti. Jediil.a je Korimnisticka Par'tija bila ia l<:oja je povela riarod u bonbuT pokazala i stinski put kojim se ·Uputila i ·or.ganizirala naSa narodno·os-lobodilacka partizanska vojska, Ciji borci daju -svoje zivote za spas j obranu svoje zemlje inaroda. KoHka je samo razlika danas kad imamo svoju vojsku koja je. mnoga nasa mjesta oslobodila kao sto je i nase. 1 Zivimo -·sasvim drugim Zivotom. · Idemo slobodno po naSim mjestilna i· selima, sastajemo se i ra~govaramo o na.Soj borbi. Rado sluSamo kako napreduje nasa vojska koja svakodnevno oslobaaa nova mjesta. •Pjevamo borbene pjesme sto dosada nijesmo smjele od fasistickih tirana. Drugarice mrzi;mo neprijatelja, organizirajmo ·se da Sto viSe pomognemo borbu, da sto prije lstjeramo okupatora iz cijele zemlje. Smrt fasizmu - slaboda narodu! Predsjednica A.O.z. sela Krmpote PRIMORKE UCE PISATI KAKO SA:M POSTALA ODBORNICA Idem na sastanak Z.ena u novo naselje. Daleko od svojih pravih sela, u Sumi stvorena su nova sela. Sagradene od kamenja i greda, pokrite jelovom korom i granCicama, nikle su nove kuCice. Blago je takoder ovdje. Radi blaga su se najvise i povukli, da ne bi dopalo Talijanima u ruke. I zetva je ovdje. U selu su ostali .goli zidovi. Stanovnici su poslu.Sali savjet partizana i povuku se u sume prije nego su ih Talijani uspjeli opljackati i popaliti. Na ulazu u naselje ocekuje nas grupa, djevojaka od 15-17 godina u ru· kama im ka·menCiCi i ploCice. >)HoCe li biti Skala?« »UCiteljica je bolesna«, odgovaramo 'mi. Lica su razoCarana, a Cuje se negodovanje. Dogovaramo se da cemo i bez uCiteljlce vje~bati pisati dok se ne skupe-,druge zene. Zadovoljne su. Neodoljiva je kod njih zelja da nauce -Citati i plsati. »Kako to da niste polazile Skolu?<c »To su naSi stari krivi, jer nas cure nisu puStali u Skolu. Sarno su mu.Ski iSH. Sva moja braCa su mlada od mene; oni znadu Citati i pisati, a jane. Ja sam veC prestara da nauCim. Uz vruCu Ze'lju da Sto prije nauCe Citati i ,pisati, sve djevoj·ke izraZavaju su1nnju da Ce im to uspjeti. Skripaju ·kamenCid po ploCicama isk-rsavaju nepravilna i grbava slova: i, u, e, o, a, ni, nu, ne, itd. Krijese se oCi kada vide da je dobra napisano i proCitario. Mara ·koja je najviSe vikala da ne Ce nikada nauCiti Citati i pisati, ispisala je prva i to sasvim lijepo. Hvalimo je i ona s ponosom pokazuje pJo. Cicu ostalima, za primjer. Pridolaze ostale zene. Nukaju djevojke neka piSu i Citaju, »jer teSko je hiti sUp kod zdravih oCiju<c. IZ OSLOBODENOG PRIMORJA Sjetimo se drugarice ·samo proSle godine, onih poteSkoCa koje sn1o sno~ sile, a i danas snose joS ·mnoge na.Se drugarice od tog fa.SistiCkog talijanskog okupatora. Okupator je upao u nasu zemlju pomocu izdajnika ustaskih krvoloka, koji su nemilosrdno ·klali i ubija1i naSu srpsku braCu. Nema mjesta U: nasem Primorju gdje talijanska neman nije dolazila pljackati i paliti nase kuce, nasa djedovska ognjiSta. Hapsili su nase zene, starce, djecu i odgonili u 'koncentracione logore. Sjetimo 'Se samo koliko na.Sih d-rugova i drugarica gine ·po fa.SistiCkim tamnicama. 64 ISa sam u Novi jer ·sam ·mislila da Ce mi tamo biti bolje nego u -Zagonu. U Zagonu sam bila sve posadila i posijala i htjela sam vise puta ici gore. No !judi su me odgovarali, jer da su gore partizani koji imaju brade do pojasa i na ·rukama 1/ellke nokte da kopaju ljudima oci i rezu ruke. Bila me je strah i slala sam muia da ide gore. On je bio ali nije nikoga vidio. ]>itali smo moga brata, da nam on kaze kakovi su to !judi. Rekao nam je da su to dobri i pametni !judi i da dolaze cesto u nase ·selo_ . MuZ mi je htio id u NjemaC~u na rad,, _a meJ?.e nagovarao da ostane~ u Navom. Nisam htjela jer su Talijani poceli p!esti ziou oko Novoga i odvo- ziti !jude, cak i djecu kamionima u zatvor. Odlucila sam da idemo kuCi,, pa Cerna vee vidjeti Sto je istina od onoga Sto ljU:di-·govore ·o pa:rtizarii,ma. -uvecer smo dosli u Zagone, gdje su !jude pazvali na skupstinu. Ja ·sam o:stala kod kuce plaeuci da .ce mi tamo zaklati muza. Kad je dasao sa skupsiine izgrdio me je. »To su bolji i ispravniji ljudi od nas.« Drugu nedjelju su partizani pozvali na skupstinu i zene i'muskarce. ISla sam i ja i vidjela mnoge partizane. Nasi su n!ls ljudi ·pred vratima odvracali da ne idemo, jer da tu nema mjesta za Z.ene. I sama sam mis-Iila ·da je· tako i htjela se vratiti kuCi, ·kad iznutra cujem glas druga »Starog«: »tko to tjera Zene? N'aprijed neka samo docte Sto viSe .Zena«. Tako smo i mi Z_ene uniSl~ unutra i jC;lkO nam se ·Qoopalo kako je drug »Stari« govorio. Ppzvao je. ~a se zene javljaju do\lrovoljri6 u odbor. Kad smo hili vee kad kuce dosli su k meni partizani i predlozili mi qa ndem ja u a<lbor. Rekla sam im da ja ne znam nista i da se bojim da cu im· ·malo moCi pomod, ali da Cu -rado poku.Sati. Tako sam p_ostala odborp.ica i jos sam i danas. · Pretsjednica A.O.z. sela Zagone 05 �PRIMORKA / GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE zENA ZA HRV. PRU30RJE Broj 2 Sijecanj 1943. Na koillferenciji bHe su zastupane pretstavnice Korduna, Banije, Like, Bosne, Dalmacije, Srbije i Gorskog Kotara. IznosHe su iz svih krajeva primjere nasilja okupatora, ustaSa i Cetnika. Konferenciju je pozdravila u ime Centralnog komiteta Komunisticke par: tije Jugoslavije drugarica Spasenija BaboviC. Ona je kazala: »Nasa partija bit.Ce. garancija da· ono ·Sto ·su Zene izvojevale ne Ce pustiti iz svojih ru-ku; KomunistiCka partija je zalog za naSu ravnopravnost.« -· U ime Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije (AVNOJ) pozdravio je konferenciju dr Sima Milosevic, a u hne Centralnog komiteta Saveza komunistii\ke omladine Jugoslavije (SKOJ) drug Mihajlo Svabic, koji je naglasio da je. AFZ stari drug omladinskih organizacija, i da je .uvijek pruzala obilnu pomoc mladim borcima. Na radnom dijelu konferencije istupale su prerstavnice pojedinih krajeva nase zemlje. Seljanka Kata Pejinovic iz Like kazala je: »Meni su ubili tri sina i muza. Srce mi je klonulo od zalosti i tuge. Ali trebalo je osvetiti moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i pesnicu.« Drugarica Kata je clan AVNOJ-a i pretsjec;Jnica AFz za Liku, u ,kojoj je organiwvano 15.000. zena, Zene Like su obukle »Od g'lave do pete« Citavu jednu brigadu i I. Proleterski bataljon. PRVA ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFt. ZA JUGOSLAVI1U Dne 6. 7. i 8. prosinca odriana je prva konferencija Antifa!iistioke fronte zena za Jugoslaviju.21 Bilo je prisutno 166 delegatkinja i . ne'koliko stotina uCesnica, seljanki, iz svih krajeva naSe zemlje. U srdaCnom i neizmj~rnom oduSevljenju, koje su Zene izrazile drugu Titu, izra·zile s~ ·svbju -neograriiCenuljubav i vjeru u naSu narodnu vojsku. · -<.&~c, Jednostavno i smjelo tekle su sa usana ovih jedva pi.Smenih Zena umne rijeCi o sramoti izdajstva ustaSa i- Cetnika, O- teroru okupatora .. o velikoj ulozi Sovjetskog Saveza, o izgradnji narodne vlasti i velikim zadaeama koje se postavljaju pred narode i zene Jugoslavije. Zene su razvHe za ovu· .godinu i pol dana nevidene sposobno,sti organizatora i rukovodilaca. Konferencija je na velicanstven naein otkrila polif\~ku svijest Zene. Vrhovni kom,.ndantdrug Tito je na svecanome dijelu konferencije odao puno p.dznanje Zenama Jugoslavije. )>One su stale u prve redove na.Se junaCke Narodno-oslobodilaCke vojske i partizanskih odreda. Nasa pozadina je viSe nego ·iSta drugo dokaz koliko su one svjesne ovog historijskog momenta, kad se odlucuje sudbina citavog CovjeCans·tVa, kad se odluCuje sud'bina Zena. NaSe Zene, kCeri, majke uCe. stvuju s puS'kom u ruci u bo!lbi. Ja se · ponosim time Sto :stojim na Celu armije u kojoj ima ogroman broj Zena. Ja ·mogu kazati da su Zene u toj borbi po svom b,eroizmu, po svojoj izdr.Zljivosti, bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima,· i svima narodi·ma Jugoslavije ,Cini Cast Sto ilnaju takove kCeri ... Zene se bore za slobodu i nezavisnost svog naroda. Orte se bore pro· tiv faSistiC.kog _sistema srednjevjekovnog ropstva. One se danas bore rame uz rame sa narodima Jugoslavije protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih izdajnickih domaCih slugu. To je .sastavni dio njihove borbe za svoju ravnopravnost, koju su u granicama Jugoslavije oSI_Poravali.« 66 Kordunska organizacija AFz obuhvata 8.000 zena, koje su se provlacile , kroz usta.Ske straie i nosile ·hranu partizanima, a za vrijeme ofenzive ostale kod svoj;h domova, jer hoce da ih brane do posljednjeg daha. 10.000 zena organizovano je u Baniji. Bosanske. drugarice su sa top lorn pa.Znjom pru.Zile obilatu pomoC ranjenicima. Bosanske Krajine. One -su saku~ pile 37.000 kruna i od toga ,kupile namirnice za vojsku. »Mi se nadamo da Ce nam pomoCi drugarice drugih vjera« rekla "je muSlirrianka- Rahida SakiC j,z Bi-haCa, .j Hme ukazala na spremnost Zena da se uj~diue bez obzira na vjeru, staleZ i narodnost. Radnica ii Beognida ,po:rUCila· je Z~nama· s'vih naSih naroda ·i vjera da srpske Zene u Cetnicima .gledaju isto -iakove neprijatelje kao i u izdajicama: hrvatskog naroda-ustasama. zene gradova i otoka Dalmacije prve su se digle na ustanak. 19"godlSrija djevojka iz Dalmatinske Zagore pripovijeda kako je njeha drugarica domamila Spijuna na sastanak i sama · ga no:Zem u tnbuh. Ona govori i o Zenama koje svakodnevno noSe ~ o~tre ·litice B·iokov·a vodu z<i. partizane. ~rimjeri ilapora i herojizma ·Zena ~ pOzadini izravnati su sa heroji2'Jm0rn Zena bo~a,ca i partizaha. · , · Svi ti napori Jos su jedna potvrd\1. da su zene zasluzile pravo da postignu gradanska prava i ravnopravnost. »Zene Jugoslavije. oslusnule 'SU za trenutak od koga dolazi taj glas koji zna da ublaZi,- da povede na ustanak, koji zove na osvetu. To je progovorila Komunisticka partija_:_;sve ostalo bilo je rrijemo za patnje naroda. I onda je _u Zenama, sestrama i mladim majkama, k'Oji·ma su otrzali Ceda iz nai·uCaja i sjekli na komade, planuo Zar plemenite 'mrZnje, osvete i herojizma. Komunisticka partija ukazala nam je pravi put-<put bo~be, na njemu patnje postaju lak~e, snaga veca i mi cemo id do pobjede.« . Na kraju konferencije donesena je rezolucija i izabran · Glavni odbor AFz Jugosiavije. 67 �SPREMIMO SE ZA NASU KONFERENCIJU! Krajem sijecnja ove god. odvzat ce se konferencija Antifaliisticke frollte Zena za Hrvatsku. Na konferenciji Ce se razmotriti stanje naSe organizacije u Citavoj Hrvatskoj, stvoriti zakljucci o novim zadatcima i izabrati Glavni odbor AF.Z za Hrvatsku. Taka Cerna se povezati sa. svim na.Sim organizacijama i naS ce rad biti podjednako organizovan i medusobno uskladen. ' .. Na konferenciju treba da dodu delegatkinje iz svih kotareva, koje ce b1ti IZahrane na kotarskim sastancima. Drugarice na posao. Pdpremimo se za naSu konferenciju. Prionimo na rad, da Sto viSe uCvrsHmo i pro.Sirimo naSu organizaciju. Zivjela prva konferencija AF.Z za Hrvatsku! ULOGA .ZENE U MOBILIZACIJI , NaSi slavni partizani postaH su moCna vojska, ·koja broji ne samo bata,ljone i brigade, vee i divizije i korpuse. Nasa Narodno-oslobodi'lacka vojska; naSi partizani danas su strah i trepet okupatoru i svim narodnillri i,zdajicama i- ·neprijateljima. Mi moZemo biti ponosni Sto ·su naSa braCa Rusi -na Antifasistickom mitinku studenata u Moskvi (15. X. pr. g.) rekli o fasistickim okupatorima: »Jednoga ce ubiDi metak ·engleskog vojnika, drug<>ga ameritki mornar, a treCega Ce_ pogodi:ti ubojito tane jugoslavenskog partirzana;<< No mi nes·mijemo mirovati. Sta viSe, sada moramo joS viSe", joS od.J.uCnije sudjelovati u borbi, moramo joS viSe dati od sebe za narod-no oslobodenje·; AF:l je ·sastavni dio na.Se narodno-oslobodilacke bo~be, Ito} a ce zeni donijeti slobodu, privredriu i politiCku ravnopravnost, osi1gurati joj sretno materinstvo, a djeci veselo i be21bdZno djetinjstvo. Zato moraju naSe Clanice i odbornice, kao i sve Zene, najaktivnije pomaJgati kod mobilizacije za partizane, za nasu Narodno-oslobodilacku vojsku. · Zene su veC do danas dokazale koliko vole svOju don1ovinu. One st~ stUpile svjesno u borbu i u pozadini i na fronti. Zene nisu .sustale. nisu se .pokolebale, zato treba da i u ovom Casu poka:Zu svu svoju ljubav i priVrZenost naSim partizanima, naSoj juna•Ckoj voJsci. Kao Sto su Primorke do sada s"prijeCavale svojim muZevima i sinovima da se odazivlju mobilizaciji krvnik:l Pavelka za bratoubilaCki rat i propalu stvar faSizma, kao Sto_ to i danas Cine, zato Ce tako Primorke nagovarati i slati svoje sinove i mu.Zeve da· pristupe partizanima, da stupe u redove Narodno-oslobodilaCke vojske. Zene Primorja znadu, da time pridonose mnOgo narodnom oslobodenju. Sve Sto je sposobno nositi puSku mora stupiti u partizane. ·u ovoj odluCnoj borbi ne smije nitko cekati. Sramota je ostati kod kuce. Narod ce i te kako voditi racuna o onima koji jaki i sposobni sjede. u zapecku dok se bije ljuti boj za slobodu svih nas, za slobodu i bolju buducnost nase napaGene domovine. Danas je najveCa Cast i ponos nositi ime narodnog borca~ -parti~ana. · Siguino je da Zene gaje najveCu mrZnju prema prbkletom okUpatorll. i nafodnim izdajnicitna, koji su nanijeli Zenama i njihovoj djeci neiZmjerne belove, make i ponizenja. Tu mrl'nju treba prenijeti na okolinu. Ta mrznja mora ponukati svaku Zenu da ZigoSe, da osudi svako maloduSje oni-h _ slabiCa, 68 koji s~ joS nisu odazvaH pozivu domovine, koji joS nisu doSli u partizane, u na.Su Narodno-os1obodila6ku vojsku. Svaka majka i zena poslati ce svog sina i mu.Za u borbu, da i on doprinese svoj dio u ratu protiv faSistiCkih gadova.,. Primorske Zene. Ugledajte ·se u ru_ske Zene, koje su joS za vrijeme Vellke Oktobars~e Revolucije prve izaSle na ulice gradova i prodrle u kasarne, gdje su nagovarale voJnike, da stanu na stranu narodne borbe i da svoje puske okrenu protiv svojih tlaCitelja. Ugledajte se u sovjetske zene, koje u sadaSnjem velikom oslobodilaCkom ratu smatraju najveCom -poCasti ako se netko od njihovih najbHZih nalazi -na fronti, aka nosi puSku i istrebljuje faS"iste. Primorske majke i Zene. Svijesne i ponosne Primorke. Saljite svoje si· nove i muZeve u partizane, u naSu slavnu i junaCku Narodno-oslobodilaCku vojsku. Sto bude vi'Se narodnih boraca, bit Ce manje naSih Zrtava, prolit Ce se manje krvi i 'pasti C·e manje Zivota naSih milih i dragih. Sto bude viSe boraca, prije Cerna uni,Stiti mrske okupatore, prije Cerna poCeti Zivjeti slobodno i sretno. Zato neka nam bude lozlnka: SVI U PARTIZANE Sve za frontu - SVI U NARODNO-OSLOBODILACKU VOJSKU. Sve za pobjedu! PREGNIMO JOS JACE NA POSAO! AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja je mlada organizacija. Mi smo se tek poCele organi;zirarti, da bi Sto vHe dop:dnijele narodno-oslobodilaCkoj borbi. Na.S rad urodio je dobrirm plodom. Preko naSe organizacije rni ~mo povele sabirnu a,k:Jciju za ranjene drugove. Poslale smo im smokava, oraha, rakije, vina, sira, keksa i drugih stvari. Ranjenici su biii ganuti naSim darovima. Jedan od njih je rekao dried smokvu u ruci: »Ja znam da je i n1oja majka ·dala smokve u •prilog.« Na naS-e pismo odgovorili su nam srdaCnom zahvalom, a preko svojih »Partizanskih novina« pisali su nam: »U ime sviju boraca, u i:me ranjenih drugova, Saljemo naSirn drugovima i dfugaricama u pozadinu bo.vbene pozdrave i zahvalnost za primljene darove. Neka i dalje · bude naS zavjet: Sve za front-sve za pobjedu.« I naSe drugarice su nastavile radom. Povedena je sabirna akcija zimske robe i darova za borce naSih brigada. JoS nam nisu nijesu stigli svi podaci o sakupljenim predmetima iz svih kotareva naSega Primorja, no mi Cemo ovdje navesti nekoliko podata·ka o sabranome iz samo tri kotara. Od hrane smo sakupile: 2 sanduka smokava, oraha i jabuka, 25 kila kruha, 14 litara rakije, 22 litre vina, 7 kilograma masla, 27 sireva, 15 kobasica i 3 komada ·suhog mesa. Od zimske odjece sakupHe smo: 264 pari vunenih carapa, 108 pari vunenih rukavica, 75 pari papuca, 42 kosulje, 24 svitica (gacica), 15 maja i 6 hlaca. Pored toga sakupile smo jos 1.560 cigara. Ali osim toga smo 'Sakupile joS mnogo drugih stvari, kao ruCnika, kapa, Salova,_ plahti, Zlica, tanjura, CaSa, nadalje bombona, keksa, narandZi, limuna i drugoga. Sve te stvari raspodjeljene su ranjenim borcima u bolnici i borcima brigada. 69 �Na~e borce, poslije uspjele akcije na Ravm(· Goru, docekali su kao nagrada darovi naroda iz pozadine. Bilo je veselja i radostL No drugarii::e~ budimo svijesne da je to jos daleko ad onaga sto bf·trebala da· dade naSa or:ganizacija. Potrebno je da razjasnilno Zenama· iz naSih sela i mjesta, koliko je vaZno da ·naSi junaCki borci bU.dU dobro oprenlijeni, jer ih borba vodi po zimi i snijegu na poloZaje. Oni Zrtviju svoje Zivote. :Ne smijeino us·kra:.Civati priloge ili govoriti »pa vee: smo dai'e«. Potrebno -je da dademo jos. Sve dok bude borba trajala, trebat ce i borce opremati, pa n1akar i sebi uskratili. Slijedimo pri1njer one starke koja je obeCala ·na sastanku Zenama, da Ce ostriCi ovcu i dodala »nikakve vune ne Cu za sebe ostaviti, drugarice!« D'rugarice Primorke, nemojmo zaostati za orgailizacijama naSih di·u· garka iz Like, KOrduna, Banije i Bosne. NatjeCimo se tkcr6e- viSe sabrati i time dokazati svoje razumijevanje i odanost nasoj oslob<>dilackoj borbL Organizujmo ponovb sabiranje toplih zimskih predmeta. Prevrnimo sve zakutke da nademo stogod korisnog za vojnike nasih brigada. Sivajmo gace i kosulje od starih plahti. Vadimo vunu iz madraca i pletimo carape. PoduzmimO sye 9-a bi zaista opskllbili naSe bqrce, da bi ih obukli »Od glave do pete« kako su to liCke Zene uCinHe. Drage drugarke, imajmo uvijek na umu da naSi borci ·odlaze poslije svake borbe u nove joS napornije bo11be, i ne Zale se, svijesni da Ce borba potrajati sve dok ne istjeramo Inrskog okupatora. Naprijed! Ucvrstimo nase odbore, pojacajmo nas rad. Sprovedimo drugarsko takmicenje sakupljanja izmedu pojedinih o<lbora. Pregnimo jos jace na posao. . Poma:Zimo naSu junaCku vojsku! Zivjela sloga pozadine i fronte! Zene raspitkuju jedna drugu: »Sto si ti donijela? Vidi moje carape kako su dugacke. Znas, po snijegu je potrebno da budu visoke da se noge ne smoCe.<< »Gledaj Milke, ove moje smokve. Nisu bas najljepse, susa je bila velika, ostale su suhe i slabe. Ali svejedno. Njih Ce i to veseliti, neka vide da misliino na njih.« »Vidi, strina Kato, ove smo -medenjake ispekle od samog pSeniCnog braSna, · _meda i malo sode, a ipak su dobri i lijepi. Glavno je da je neSto slatko.« »Znate drugarice, -·moj je veC 7 mjeseci gore, pa mi niSta robe nije ostalo da je dadem zajednici. A i sa hranom je slabo. Kupila sam kutiju cigareta, i to -Ce im dobra doCi.« Prilaze jedna za drugom _stolu, svaka stavlja svoj prilog. Jedna skromniji, druga· bogatiji, kako koja mo:Ze. Ni jedna se ne stidi svog malog dara, svaka je svijesna toga da je dala od srca koliko joj prilike dozvoljavaju. Bitno je to da svaka -kuCa dade, da nitko iz sela ne ostane izvan naSe borbe, da se svatko odazove pozivu organiziranog naroda za pomoC Narodno-oslobodila6koj vojsci. Uskoro se stol prepunio slatkiSima, napunila se veC skom robom. j druga vreCa zim- Kao Sto su se u naSem selu, tako su se i u drugim selima Zene odazvale pozivu na sabirne akcije. Nismo se ni u snu nadali da Cerna poluCiti tako veHk uspjeh. Kad smo na na.Soj rsjednici proCitale ie:vjeStaje o ·rezultatu akcija, ostale smo i same oduSevljene . Eva nekoliko podataka iz jedne opdne naseg kotara: j53 para carapa, 45 pari rukavlca, 19 kapa, 8· gaca, 8 majica, 5 pulovera, 5 kaputa i druge zimske robe. SVE ZA NASE lV!ILJENIKE Mnogi naSi partizani- su bez odjeCe i obuCe. U bolnicama -ima ranjenika, a daleko su od svojih domova. Hrabrf naSi udarnici iz -dana u dan postizavaju sve veCe i slavnije-uspjehe nad okupatorom i njegovim slugama. Iz dana u dan diZu se naSe Zene u· bo:rhti, one traZe da se Cuje i -njihov glas, one. hoCe da se i njima otvore oCi, da .znaju zaSto -i za- koga se bore. Zato sakupljamci ·adjeCu i ohuCu, Saljemo ·siatkBe· ;naSim ranjei:ddm·a, sjeCamo se naSih hra:brih pobjednika i Saljeino- im: ·darove, .. piSen1o' za··naS list. 0 svemu· sino se potanko dogovorile, no hoCe li doCi drugatice? Hote 1i odrZati rijeC koju su zadale oduSevljene i Zeljne da porilognu? · Eta, u 'ctvoristu se cuju koraci. Ulazi susjeda sa svojom kcerkcim. Jedna nosi ·pod rukom crveni kockasti »tavijol« na samom kraju vezan - taka je nati'pan. Druga nasi u jednoj ruci bocu vina, preko druge je prebacila vojniCki kaput i par muSkih Cararpa. OduSevljeno ih pozdravljam-,' is-tresamo; ria stoi sadrZlnu ))tavijola<<, a robu nakon Sto smo je popisali stavljamo u kut u vreCu. Cas iza- tOga· CUju se i;z vana glasovi, _ulaze' i· druge Zene. i· kuhinja se ispuni veselim, razgovo·rima. 70 Za ranjenike i ·naSe hrabre udarnike sabrano je: 117 paketiCa oraha, smokava i slatkisa, 16,1/2 litara rakije, 14 litara vina, 21 kilogram smokava, 100 kHograma raznih slatkisa, jedan sanduk smokava, oraha i jabuka i 800 komada dgareta i 262 cigare. Sve smo mi to, drugarice, saku-pile u 14 dana, svijesne svojih duZnosti prema anima, koji i za nas Z'rtvuju svoje Zivote, svjesne velikih dana u kojima Zivimo i velikih dogadaja koji se odvijaju pred naSim oCirna. Mi ne Ce1no da ·budemo po strani od borbe naroda za slobodu, hoCemo da uCinin1o sve Sto je u naSoj moCi da pomognemo frontu, sve prema Iozinki pod kojorn se bore i naSi veliki 'Saveznici, sovjetski narodi, sve za frontu-sve za pobjedu. Odbornica -' POSLJEDNJA OPOMENA ProSli je mjesec upuCeno slijede-Ce pismo Iogorin1a Zenske i rnuSke usta.Ske mladeZi u Kraljevici, Crikvenici, Novom, Senju i Karloba.gu, s vim a: AntifaSistiCka fronta Zena Hrvatskog Primorja, kao sastavni dio narodno-oslobodilaCkog pokreta, ponukana je dosadaSnjom sramotnom ustaSkon1 rabotorn da varn~joS danas .ovim putem---,.skrene paZnju na teSku narodnu ka:z:nu, koja Ce neminovno i uskoro zadesiti s·vakog ustaSkog zlikovca. Naro71 �cito teska kama ceka one koji su sebi na polozaju takozvanih logornika i logornica preduzeli si'Stemats~ko trovanje ustaStvom nevine duSe naSe. djece-hivatsku omladinu Zerrs·ku i muSku. AFZ Hrvatskog Primorja ne Ce v1Se trpjet~ da prodane mjeSine, o·kupatorske ulizice logornici i logornice silom natjeravaju naSu om1adinu na vjezbe, sastanke i bilo kakove ustas·ke priredbe; za nedolazak na ove da propisuju cak i kazne djeci, a prijete roditeljima. »DuhoVni odgOj~< koji dolazi od ustaSa nije za naSu djecu! Ni jedna ustaSka gubica, PaveliCeva kreatura, nije osposobljena ni pozvana da odgaja nadu Hrvatske-hrvatsku omladinu, da nasilno kljuka faSistiCki otrov u n1ozgove naSih najmladih i najmiHjih. Ne Cemo dozvoliti da naSu djecu odga.jaju zloCind ustaSe, krvave ustaSe, izdajice hrvatskog ·naroda, koji toiiko zaudaraju po prolivenoj krvi najboljih sinova Hrvatske, po Ijesinama iz Iickih panora, po krvi neduznih Srba iz glinske crkve i Citavog Ki:n>duna. Ne smiju odgajati primqrsku omladinu ani koji su prodali ·naSe more-najveCu radost omladine, oni koji se bratime s izrodima srpstva-Cetnicim~, uhojica1na i krvnicima viS_e od ·stotine Hrvata u Gatu! AFZ Primorja · z a bran j u j e vam daljnje izdajniCko djelovanje i ustasko nas.ilje nad nasom omladinom. Zabranjuje progone izgladnjele, gole i bose primorske djece, kojoj Ce uvijek ostati tude ustaSko majmunisanje. Hrvatska ce mladez mrziti krvnike koji su poklali 1.200 neduzne djece u djeCjem logoru. NaSa Ce mladeZ osveti-ti te neduZne mlade Zrtve. 1 0 svakom koraku logornica i logornika vodimq brigu i raCuna. 0 t_ome neka vas uvjeri sudbina brojnih ustaSa i ustaSkinja kojima danas kliCete: »S nama je<d Ruka narodnih osvetnika-partirzana, si:gurna je i daleko seZe. Ovo vam Saljemo kao zadnju opomenu, pozdrav: a naSoj o"fuladini naS borbeni Smrt fa.Sizmu-sloboda narodu. Za A.F.z. Hrvatskog Primorja: potpis *** - Zene Hrvatskog Pdmorja poslale su svome voljenom komandantu drugu Titu· za Novu Godinu s·kroman ali Iijep dar. Nase primorske smokve sigurno su ga potsJetHe na one dane kad je joS prije viSe godina boravio u naSim krajevima i 'medu naSim ljudima koji su saCuvali Zivo i ugodno sjecanje na nepokolebljlvog narodnog prvoborca. *** - Nakon strijeljanja narodnog borca, druga Ivana Krstuije, talijanska uCiteljica treCeg razreda osnovne ,Skole na -SuSaku, Merina de Camillo, odijelila je K~stuljovo siroCe, malu Mariju, od drugih uCenica tog rae:reda i smjestila ju je samu u zadnju klupu. I ime ove talijanske bestije dobro cemo upamtiti. 72 �PRIMORKA GLAS!LO ANTIFASISTicKE FRONTE :lENA ZA HRVATSKO PRIMORJE Broj 3 Veljaca 1943. PALE DRUGARICE Mrski i podli izdajnici siuge okupatora-crnolegijaSi-ubili su iz 'zasjecle naSu drugaricu Danicu-»Fu:Zinarku« 22 kako su je zvaH drugovi partizani. Ubili su je kad je posla s drugovima u krivoputska sela da orgarrizira zene u borbu protiv okupatora. NaSa Danica radila je s velikim oduSevljenjem i poZrtvovnoSCu za naSe partizane od prvog Casa naSe borbe. Izdana morala je i sama doCi u redove partizana gdje u ·prvo vrijeme ide zajedno s drugovima u akcije. Postaje clan SKOJa i AF ·zena. Preuzima politicki rad i odlazi u senjski kotar da tamo pomogne drugaricama oko organiziranja i uCvrSCivanja AFZ. S velikim oduSevljenjem polazila je na novu du:lmost ne sluteCi da Ce taka brzo zavrSiti svoj mladi (19·godiSnji) zivot. upornoSCu ?C~la je samo da bi Sto viSe koristila s_tvari. Izrqdima naS~g naroda, bratoubicama, .?luganima, koji za Judine. groSe VrSe--.z.loCine.·nad,_.vla·~titim narodo-m sudit Ce sam narod. Narod Ce~znati -O~~e~ ti!i smr:t svoje dr~ge djece. S ne~b~Cnom, *** 27. sijeCnja o. g.23 u rano jutro pala je mrtva u selu Podgori u Bdbifu Nada AntoniC. Od viSe .ispaljenih n1etaJka faSistiCkog zlikovca jedan ju je pogodio ravno u srce. Nada je skupila posljednje svoje snage i potrcala kojilj 20 koraCaJa, tada_ se sruSil_~. Za __ njofl!. su kao bijesni psi pojuril_e faSi-stiCki hlj~ne _ Cu zadnjem samrtnOm trzaju· osuo jOj u· glavu joS- nekoliko- metaka sai:n k.omandant talijanske posade· u Bribiru Uletti kojj je licno rukovodio Ovim zloCinom. · -Metcima·-izreSetana lubahja prsnula· je na· praSnu cestu joS spavajuCeg sela, prosuo Se.-Inozak, prolila se crvena, topla krv naSe .-drage Nade. Tek ovo je bilo dosta krvnicima da se uvjere da Nada neCe viSe pobjeCi, -da im neCe 74 75 �viSe Skoditi. S kapljicama neupokorene hrvatske krvi na namirisanoj i izgia~ canoj krvniCkoj uniformi udaljio se komandant Uletti zadovoljan svojim »junaStvom«! · U krvavi lanac svojih zlodjela nad na.Sin1 narodon1 faSistiCki lje.Sinari ukopCali su joS jednu kariku, oteli su nam joS jedan dragi .ZiVot koji ·nam se sav posvetio. PRIMORKA GLASILO ANTil'ASISTIC:KE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA Broj 4 Ozujak 1943. Vijest o smrti na.Se Nade dubako je potresla sve njene drugove i drugarice u borbi, sve drugarice koje je okupljala u AntifaSistiC.ku frontu Zena. Niko od nas ne mo.Ze se oteti jednoj pomisli: da je do juCer joS bila uz nas vesela · i vedra puna poleta za teSku borbu koja joS stoji pred nama. PJesma: »Zivot, mladost mi smo prezreli-al'faSiste protjerat smo se zakleIi ...«-odjekivala je gdje god je Nada prolazila. Dokazala je to i svojim svrsetkom, stavila je svoje prostrijeljano mlado srce kao pecat pjesmi koju je uvijek tako zanosno pjevala. Dokazala je to i svojim radom •kojim je zasluZila zvanje Clana KomunistiCke partije. U nijemom ·bolu stiSCu se joS jaC:e na.Se pesnie;e i mi Cerna osvetiti gubitak drage drugarice. Nemilosrdno Cerna kazniti izdajicu koji ju je prokazao i sudit Cerna njenom ubojici. SLAVA DRUGARICAMA DANICI I NADI! SMRT UBOJICAMA NJIHOVIM! DVA POTPISA Talijani tobo.Ze popravljaju apraVizaciju za naSu djecu. Povisili su narn na njih pol kg secera, pol kg rize i pol kg paste. Ali to ne mozemo dignuti redovna kad se di·Ze oStaia aprovizacija, nego jedllog neodredenog datU.ma u n1jesecu, kad se njima svidi. Aka aprovizaciju ne dignemo tQga dana drugi dan je viSe ne ma.Zemo dobiti. Dabome, mi to obiCno ne sazna1no svi i taka nas polovica ostane bez te pomoCi. Oni i hoCe da njima ostane, ali ipak mogu tvrditi da su pomogli naSoj djeci. Eto takova je njihova p01noC. Zaliti se ne mo.Zemo jer nemamo kame. !lr'"'~--- Na Rijeci je jedna grupa od 30-35 zena iSla prefektu traziti da im se da viSe hrane. Ali ovaj ih nije htio pr~miti. Zene su ~ekale pred vratima, protestirale, prijetile i klele. Uto ude njegov safer noseCi pun bocun ulja. Prolazed mimo njih poskliznuo se i pao taka da mu se ulje prosulo. Kad su Zene vidjele koliko se g. prefektu nasi ulja stale su gaziti po njemu, jer ga je safer poceo kupiti. Na to je prefekt telefonski pozvao policiju koja te jedva rastjerala ove Zene. ~ 76 8 MART - MEDUNARODNI DAN ZENA , Zene cijelog svijeta, svih narodnosti, svih vjera, stale.Za i politiCkj];l uvj.e~ renja slave 8. mart kaa dan sloge i barbenog_ jedinstva .Zena. Prije 30 godina, u prvom svjetskom ratu, odvedeni su mimi !judi na klanicu, dOk su kad kuCe "ostale nezbrinute i nezaStiCene ·.zerie i djeca. ·TraZeCi kruha i rada stupiJe Sli U borbu protiv klanja, protiv rata, koji. Se VOdiO za osvajanje tudih zemalja i za porobljavanje radriog naroda. Takav rat je nepravedan rat· i zato je svijet trebalo spasiti od njega. To veliko dje!o preuzela je na sebe radnicka klasa, i radnicka Ruska boljsevicka partija stala je na Celo.te borbe;·Treba prestati s medusobnim klanjem za raCun osvajaCa ~ glasio je poziv Lenjina i ruskih boljsevika i tome pozivu odazvale su se ruske radnice, odazvale su se mnoge .Zene. i majke zaraCenih zem.alja. Prvih godina svjetskog rata odlucile su se zene da 8. mart b-ude medunarodni Zenski dan. Taj dan· je izabran kao uspomena·na -prvu Veliku ·demon.: straciju ameriCkih Zena kOje su tra.Zile ravnopnlvnosL Taj dan slavl·se svake· godine u znak borbe za zenska· prava. Od tada zene cijelog svijeta svake go.dine ·prolaze toga dami ulicaina u dugim povarkama, prireduju proslave i odriavaju skupstine na kojima postavljaju i -obrazlazu svoje zahtjeve. ·Zene tra.Ze da im se poprave radni-uslovi: Skratiti radna viijehle, plaCe izjednaCe s muSkardma, zajamCi plaCen godiSnji odmor, osigui-a lijeCenje u sluCaju bolesti, porodaja iii riezgode_ Dalje traze da im se dadu ona graitanska i politiCka prava, ·kaja veC imaju njihavi mu.Ski.drugovi. . U bivsoj Austriji razvio se ubrzo, jak zenski pokret, gdje su toga dana hiljade Zena odr.Zavale zborov~ n~ ulici i pozivale .Zene u borbu. Na celu borbe njemackih zena protiv rata bila je Roza Luksenburg. sirok pokret zena bio je i u carskoj Rusiji, gdje je 8. mart 1917. g. slavIjen posljednji puta u ropstvu. Proslavu su pota.kle tekstilne radnice u 'Petro' gradu (danas Lenjingrad). One su obustavile posao i povele povorku ulicamiJ. trai\eCi kruha i svrsetak rata. Tome pozivu izgladnjelih drugarica nisu mogli odoljeti ni vojnici, koje su njihovi oficiri gonili da rastjeraju ·povorku. Zene. 77 �su· se probile kroz njihov obruc, hvatale vojnike ,za: puske i pozivale ih da oruzje okrenu protiv svojih tlacitelja.Tkad je prvi vojnik presao na stranu Zena, zrakom_ se prolomio -qrnebes odu.Sevljenja i sva je vojsk~ poCela prela~ ziti na strahu borbe. Taka· je 8. mart 191'7. g. u Rusiji prvi dan velike tuske revoluci j e. . Od tada je za sovjetske zene ~ jedine na 'svijetu- .8. mart. postao praz•. nik slobode. Sovjetske Zene postigle su ravnopravnost i izjednaCenje s muS~ karcima u plaCi, na radu i na svim poljima privrednog i dru.Stvenog Zivota. Njihova prava zagarantirana su »Staljinskim ustavom«. Pod zaStitom velike Boljsev.icke partije Lenj•ina-St"ljina one su postale sretne zene i majke. Za zastitu majke i djeteta izgradena je siroka mreza djecjih jasala, djecjih vrtiCa i porodiliSta. Sovjetske Zene nalaze. se u svim zvanjima i na svim poJ:oZajima. U tvor~ nicama i kolhozima one se danas natjeCu koja Ce za frontu Vi-fie proizvesti, a od svojih uStedevina ulaZu u izgradnju tenkova i aviona kako je to uCinila na pr. Aleksandra Cikenta koja je u dva navrata ulozila 5 hiljada rubalja u Fond obrane. PuSkom u ruci brane svoju domovinu i kao Zene - heroji sudjeluju u obrani svoje zemlje. Ljudmila Pavlicenko koja je ubila 309 fasista, Lata Pavlovna koja je srusila pukovnika Meldersa, bolnicarka Natasa koja je iz zapaljenog automobila izvukla 6 teskih ranjenika, i mnoga druga imet1a hrabrih sovjetskih zenacboraca govore nam koliko je velika ljubav sovjetskih zena prema slobodnoj i sretnoj zemlji radnika i seljaka. Sovjetske zene ne Zale nik3.kove Zrtve -u :borbi za oslobod:enje, jer su svijesne· StO im donosi fasizam, taj krvni neprijatelj narodne slobode, a osobito :lena. bodnim izborima na oslobodenom teritoriju. Mi imademo svoju pretstavnku u AVNOJ-u drugaricu Katu Pejinovic koja je takoder pretsjednica Central, nag odbora AFZ-a Jugoslavije. Nasa organizacija · povezala se je u Citavoj zemlji preko Centralnog odbora AFZ-a za Jugoslaviju, a u Hrvatskoj ce se .to provesti u najskorije vrijeme preko Glavnog odbora AFZ-a za Hrvatsku. 0 nasoj zemaljskoj konferenciji pisala je stampa Sovjetskog Saveza; a sovjetsk.e Zene zovu nas svojim sestrama. Mi Zene moZemo biti ponosne s, tin1 uspjesima koje smo postigle vlastitim ucescem .u borbi naseg naroda. Mi sino svijesne da se borirrio za slobOdu naseg naroda, za istjetivanje Okupatora i uniStenje. njegovih . slugu - narodnih izdajica, Mi stvaramo bolju buducnost nasoj djeci. Nasa domovina nece vise nikada biti porobljena. Nas narod sam izgraduje svoju buducnost. A sto je najglavnije nasom borbom osiguravan1o uslove pod kojima Ce Zenama biti omoguCeno da dodu do svo.:. jih prava, da nestane vjekovne potlaCenOsti i poniZenja Zena; da svaka slobodno. razvije svoje sposobnosti i _da ravnopravno sudjeluje u rjeSavanju svih politickih i drustvenih pitanja. Zivio 8. mart - medunarodni dan borbe _f.ena! Zivjela AntifaSistiCka fmnta zena Jugoslavije! tivjelo jedinstvo svih slavenskih zena! tivjelo bar-. beno jedinstvo svih zena! tivjele nase hrabre partizan.ke! Zivjela nasa borba! . Danas su ustale· u borbu zene porobljell:e Evrope. Protiv fasisticke. tiranijedigle su svojglas i zeite Engleske iAmerike.One na masovnim skupsti: D.arlla tr&Z~- otvOr~nj(;! druge fronte u.Evropi, a e11gleske radniCe i_z MenCestera donijel~ s~u .u svojoj rerzoluciji z3htje·v -_da se iljihovi mu.Z~Vi' iz kasama sinje~ta posaiju na boj;ste, · Iza sovjetskih zena najljepsi primjer svijesti i 'borbenosti pokazuju u danasnjem· oslobodilackom ratu. zene porobljenih naroda Jugoslavije. Nase zene sudjeluju u borbi od prvog dana. Stotine nasih partizanki bore. se hrabro. protiv okupatora.uniStavajuCi ga i juriSaju¢i neustraSivo poput Vukosave Micunovic, vodnika i zamjenika: komandira cete. Nase licke pahizanke istakle suse u slavnoj .bitci kod Poloja. Svaka nasa pobjeda izvojevana je ucescem Zena. Mnoge naSe drugarice vrSe bolniCarsku ·d11Znqst, iznose ranjenike pod najzescom vatrom kao sto. su~ to radile Crnogorke Milusa, Zlatii<'~ i bosanka Hajra. Druge opet rade kao politiCke radnice. Odlaze pod najtezim uslovima u pozadinu, C~sto naidu na- z~sjedu, budu uhvaCene, a i. ubijene, kao. _Sto se to nedavJ;Io dogodilo riaSim drugaricama Nadi i DanieL Ali _ni. Zene. iz;. pozadine ne zaostaj!U.. Budno .p.rarte n~Su bo11hu, po:maZu partizane ..One .se medusobno natjecu koja ce .vise sackupiti dli ueiniti za _pa'l'ti<ane. BosanSike z,ene iz Vrtoca isprele su 22 kg vune i istkale 44 ·m sukna za 7 dana. Dalmatinske Zene prenose j:lartjzanima robu i hranu pod puSCanom. paljl;>om,. a ·Zerie .iz Biokova nose vodu uz strme stijene na vrh planine. Lijep je primjer lickih iena koje su »Obukle, od pete do glave« jednu cijelu brigadu pro!eteraca. I nase primorske zene neumomo. skupljaju sad za ranjeni"'e, sad za nas{l bri· gade. Za Novu.godinu 'poslale su 3 sanduka .smokava, narandii, cigareta· i drugih slatkisa, kao c!ar nasim borcima. . . . . Ove godine- slavimo 8. mart kao snaino organizirana. Antifasisticka fronta Zena. Kioz ·naSu borbtt mi · smo .postigle ravnopravnost; --Sudjelujemo,. u -slo~ 78 GLADNE SMO Pocetkom veljace oko stotinu gladnih novljanskih f.ena demonstriralo je pre{l talijanskom komandom. !edna djevojcica umrla je od gladi. »Maje, da mi se j' Ca najist, mislin da bin ozdi:"avela« - Saputala je svoumiruCa djevojCica. Gorak, bolan oproStaj s majkom! A mati neina baS niCesa Cim bi zadovoljila zelji svojega ceda, koje eta, zauvijek odlazi. Mali kasun u kojemu je nekada drZala malo kukuruza, zjeva prazan. Pauci u njemu prepliCu svoje fine konce. I veC dugo, dugo tako ... Sirotinjski stari boro isto je prazari. Sto je imala robe, odnijela je jos proSiog ljeta u Slavoniju i mijenjala za Juanu. A Sad nema ni -robe, ni hrane, ni svoje male. Sarno neSto neizrecivO gorko u grlu i tupa bol u srcu. joj maj~i Za rijeCi u-mrle djevojCice znaju veC -susjede, zna cijela ulica, znaju Ze11:e citavog mjesta. I govore, prepricavaju taj slucaj po Novom. I, razmiS!jaju: juCer ona, sutra mo~da moje! S pogledo-m punim strave: os'matraju prozirna liSca ne~ako upa-Ie OCi i aStra, strSeCa rebra svoje djece. Aprovizacije nema veC mjesecima~ iako odgovorni tvrde da je na putu i da Ce sigurno stiCi. I zaista stigla je hrana: brasno, bijelo i zuto, secer, ulje, tijesto, suho meso i jabuke - ali ne .za narod, ne za one najgladnije. Stigla je- pocetkom veljaCe kao i •svaki rnjesec za CinovniCku zadrugu, aH ovu je, vele, poslao sain veliki fupan iz Senja. Onaj isti Zupan koji larle i maZe da je hrana za narod 79 �na·putu, samo- dane moZe stiCi ra:di partizan·ski];r akcija na prurzi.- 2erie su vee davno prozrele tu laz, one vide, one razmisljaju. :Zene zriaju da nema hrane za narod, jer Pavelic hrani nasom hranom okupatorsku bandu koja treba da mu pomogne poklati i unlstiti najbolje hrvatske sinove. Zene znaju da se nasa hrana izvozi u Njemacku, gdje se proizvode bombe i celicne kugle za ·nepokorene Slavene. I .i " I pogledi padnu opet na djecu, na stare roditelje, na prazan boro i ka• Sune. Zacvile portuni kao prazni Zduci i Zene izlaze na ulicu. Izlazi pet,· sedam, pedeset, stotinu zena. Cuje ·se zamor. Izvija se bezbroj povika: ,Gdje je pravda? Gdje su nabav·ljacke zadruge za sve gladne? Gdje je nasa hrami?« Taj dan, ulicama inaee mirnog mjesta, prolazila je povorka pobunjenih gladnih zena, matera jos gladnije nov!janske djece. Pogodene istom nevoljom, stupale sn njedinjene n borbi svijesno, n~dlgnnte ghtve. ZaplaSeni talijanski j-unaci zaustavljali su puSkama gblorllke Zene:· »Alt! Alt! Andate via!« »Gladue smo!~< bio je odgovor. Novljanke! Recite tim psima, napiSite im na svaku kuCu krupnim,. :prijeteCim slovima: GLADNE SMO! Glad je nepravda ·koja se svalila na vasa leda. Zavijanje i grCevi u Zelucima vaSe djece, njihova Zuta, ispijena lidt. i plac za komadicem kruha bili su potstrekaCi koji su vas ujedinili i izveli J)a ulice. Borbu ste zapoCele i nemojte zastati! Zbijte se joS CvrSCe i traZit~ upomo Sto va·s ·prilpada! Ne dajte se zastraSiti prijetnja1na! U svojoj borbi niste osamljene. Stotine tisuca vasih drugarica biju boj protiv mraka, protiv gladi, a za slobodu i blagostanje. Sarno slozno naprijed - do ·pobjede! ORGANIZIRAJMO SARADNJU ZA NAS LIST NaSe d1:ugarice ·Salju nam mnogo Clanaka. Iako do sada nijesmo sve dopise stampale, ipak smo njlhove sadr.Zaje iskoristile kao podatke za druge Clanke. Sami Cianci pisani su srcem i IjubavJju, -medutim to joS uvijek nije dosta. Drugarice nam premalo piSu o radu same- organizacije u svorn selu, opCini iii kraju. Ne obavjeStavaju nas o vainijim dogadajirna pravovremeno, taka da mi te novosti Saznajemo iz drugih vrela, a ne od samih naSih Clanica. Da bi na,Sa saradnja postala uZa i da hi sami dopisi podigli naS list, moramo u dopisivanju uvesti neki red. Kako Cemo. to· uCiniti? U svakom se odboru mora zadu.Ziti jedna druga:. rica koja ce biti odgovoma za list i dopise. Ona ce sakupljati, a i sama pisati Clanke i dopise koji govore o ·Zivotu naSih drugarica na oslobod:enom i ne-· oslobodenom teritoriju, o njihovom sudjelovanju u narodno-oslobodilackoj borbi, o radu pojedinih o~ganizacija kao na pr. o borbi protiv nepismenosti, protiv zaraznih bolesti, o teCajevima, o -takmiCenju za poinoC vojsci, spremanju hrane, o pomo6i _ranjenicima i holnicama, o doCeku vojske o izborima za Narodno-oslobodilacke odbore itd. NaroCito je vazno da se sakupljaju dopisi koji govore o raspoloienju Zena i stanovniStva u neosl~boQ:enim krajevima, o teroru okupatora, ustaSa i cetnika, 0 teskom zivotu pod' tim terorom, 0 tome da li su zene i u kojoj mjeri te na koji nacin pokazale svoju. borbenost i nezadovoljstvo protiv fasistickih zlikovaca. Budemo li se dr.Zale gornjih uputa, mod cemo da zaista ostvarimo punu saradnju lista koji Ce na taj naCin postati praVo glasilo· naSe arganizacije. 1 UredniStvo SPREMAMO PAKETE ZA RANJENIKE U 2 sata imamo Sastanak. Spremat Cemo pakete naSim ·dragim ranjenin1 borcima. Skromna kuhinja naSe drugarice odiSe daJ;Ias miroCitom .toplinom. Svaka od nas donosi ono sto ie, mogla naJbaviti. Nasa najmlada drugarica dr.Zi se nekako tajanstveno. Sigurno je izmislila. neSto naroCito da nas iznenadi. I z;>ista. Na stol pola~e. tanjur pun keksa svakojakih obllka. Na peterokrakoj zvijezdi iebodeno je: Zivio SSSR, drugdje opet: Zivjeli partizani. Sa dna iznikao nekakav vellk i gadan kriz, na njemu mrtvacka glava sa trouglastom karabinjerskom kapetinom. Znam da je drugarica htjela reCi: ·smrt fasizmu. Osim toga· bilo je oblika srpa i cekica, slova A.F.z. itd. Mi smo se divlle dovitljivosti nase male drugarioe, a ona ·nam •sretna oda tajnu kako ih je pekla d6 pOnoCi, a mama nije ni znala. 1 Rasporedile smo .stvari i slozH~ u omote. U svakom je bilo jednako od svega. Na_ vrh osvakoga ornata stavile smo nekoli-ko onih >>'borbenih« keksa. Veselile smo se kao djeca, a zatim smo ipak neStO proCitamo. o~biljno sjele za, stol da Z or a24 so Sl �l ' / PRIMORKA GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE ZENA HRVATSKOG PRIMORJA Travanj-svJbanj 1943. Broj 5-6 NASA PROSLAVA 8. MARTA Nikada prije mi, Zene, nis,mo s veCim nestrpljenjem oCekivale jedan dan. I okupirano i oslobodeno Primorje bilo je uzb:udeno: ta mi Zene - slavimo svoj blagdan, 8 mart dan medunarodne solidarnosti Zena. Slavile smo ga na razne naCihe. UoCi samog 8. marta podijelile smo letak po cijelom Primorju. Sve JS-u Primorrke Citale o danu Zena, svome danu. Nista nas nije plasio teror okupatora koji se bas u to vrijeme pojacao. NaprotiV. Ispisale smo zildove kuCa gradoVa »U Zici« svojim b6rbeni:rp. parolama, neka okupator ne mi·sli da polovica na.Seg naroda - Zene - pasivno posmatra danafuju borbu. · Neka saczna neprijatelj da i mi zelimo »smrt paliku, Cama« i-sto ta:ko kao i naSi dmgovi. Da su plalnena slova parole »Zivjeli naSi partizani« otsjev ·ljubavi koju mi osjeCamo za !ll.jih i da krvave rijeCi »Van s okupatorom« znace cvrstu odluku da cemo u borbi svi istrajati do pobjede. A mi, sa osloboaenog teritorija sto vee uzivamo plodove slobode, imale smo svoju priredbu. Prvi su puta Zene u naSem kraju od poCetka do svrSetka organizirale i izvele jednru proslavu. Kad je drugarlca otvorila proslavu s pozdravima nasoj herojskoj Narodno-os1obodHackoj vojsci i velikoj Komunistickoj partiji, zaorili su se poklici prisutnih. Duboko su nam se u srca usjekle rijeei naSe pretsjednice koja nas je upozorila ·da 8. mart slave sve napredne Zene na svijetu. Sovjet:s'ke su Zene proslavile svoj dan u radu - da bi i na taj nacin •doprinijele svoj dio pobjedi. Korska recita.cija »Mrtvi prolet-eri« snaZno je djelovala na sve prisutne. Ona nam je govorila o herojstvu nasih drugova boraca koji idu »jedan na deset« i -koji, ako i ginu, znaju zaSto daju svoje Zivote. RijeCi ·.male pionirke koje Je uputila svim sestrama i majikama Ciji se dan slavio, odusevio je sve. Mala je pionirka u ime svojih drugova obecala da Ce i ani sa svim svojim snagama pomagati borbu, naSu vojsku i da Ce marljivo pohaaati svoju pionirsku skolu. S3 �' ! . A kad je drugarica odbornica recitirala svojt( ))PjeS:·mu Ztma« kad je u stihovima opisala borbu i uC.eSCe Zena u njoj, kad nam je rekla: » ..... ali treba znati Drugarice, tu slobodu naSu saCuvati,« onda smo sve osjetile ka·ko je potrebno da se joS viSe poveZemo, da se zbijemo u nepokolebljive redove, da se izgradujemo, pa. da nam svaki dan bude korak naprijed ka novom Zi'Votu. Proslava se zavrSila i:granjem kola i pjesmom. U partizanske se pjesme i novi poziv: »Drugarice, dodi i ti s nama, na proslavu naSeg Zenskog dana!« PRENI SE, 0 SENJU GRADE . Jednom je proljetnog dana usia u nas grad neprijateljska vojska. Kroz grad jure kamioni, oko •sebe vidiS samo te mrske vojnike. Okupator zauzima zgradu po zgradu, dok se konacno nije uselio i u pucku skolu i gimnaziju. Ni to mu nije bilo dosta. S kolonom mula poceo je da se penje na Nehaj·grad. I tako je oskvrnuo tu naSu svetinju. Cinilo mi se da noCu Cujem korake ·rnrtvih uskoka; koji se diZu iz svojih .grobova i proklinju one, koji su im naruSili njihov mirni stoljetni san. Sve je postalo uuino, zaii)Ukla je pjesma na usnama omladine, a nasi najmlatti veC natucaju tal'ijanski. Zar nema nikog tko bi nam spasio? Zar nema nikog N(:o bi ra1skinuo -teSke lance koji nas steZu? ' Ima ih! Jos uvijek ima ponosnih hrvatskih sinova koji su staH na bTanik domovine - poput senjskih uskoka, koji poput njih cuvaju sume i brane svoj narod od neprijatelja. I ja sam danas medu njima, medu najboljim hrvatskim sinovima, mettu naSim partizanima. Ali mi srce obuzme teSka tuga kad se sjetim teQe - moj rodni gmde! Kako si nekada bio gord na 'SVoju slavu i 'S!obodu! Na tvom se Nehaj - gradu nekada ponosno vijala nasa zas·tava. A topovi koji su resili vrhove tvoje, hili su upereni protiv nasih neprijatelja Talijana, M!ecana. Danas se na tvojoj kuli vije neprijateljska talijanska zastava, a topovi su upereni u prsa najvjernijih i najhrabrijih sinova Hrvatske! Preni se 1 o Senju grade! Ne dozvoli da sinovi tvoji prespavaju zoru i da ne vide da sviCe novi dan. Preni se, ne :budi poslJednji u borbi koja Ce na tvoju kulu ponov'ifio izvjesiti zastavu slohode i uCiniti da tvoji'm ulicama zaori gromko pjesma naSa! TeC Ce se tada sjene mrtvih uskoka vratiti mirno u svoje grohnice da nastave stoljetni san u slobodnom gradu slobodne domovine. NASA SABIRNA AKCIJA Moramo pohvaliti Svoje drugadce da 'SU se upravo SJaJno odazva,le nascm pozivu na sakupljanje. Iz svlh krajeva naseg Primorja poslane su velike kolicine raznih holnickih potrepstina i Iijekova. Unatoc nasim uputama drugarice se joS nisu nauCile da istovremeno s poSilj-kom odaSalju i naSem Ini.., djativnom okruZnom odboru AFZ-a toCan papis svega onoga Sto su poslale, jer se jedino na taj naCin moZe imati pregled nad sabirnim akcijama. 1 84 Kako nam je potpun izvjestaj stigao jedino iz kotara I., II. i III. objavljujemo ga s zeljom da dade poticaja drugaricama koje se jos nisu odazvale naSem pozivu da i one pdstupe Sto aktivnije -snabdijevanju naSe bolnice i naSe vojske _ potrebnim stvarima. U mjesec dana saJbirne akcije sabrale su C!anice AFZ slijedece: I. kotar Robe 90 plahta i drugog II. kotar III. kotar 153 plahte i drugog 80 plahta, 80 rucnika, 53 jastu6nice, 54 para Ca.rapa, 8 deka, 194 raz. odjevnih predmeta Hrane 8 kg razne hrane 100 1i1mnna i 41 kg -ra1ID.e hrane 117 kg razne hrane Lijekova 24 ovoja, 4 ornata vate i raznih lijekova 12 ovoja, 4 ornata vata, 2 kg 42 ovoja, 5 kg vate, 12 kom. kilrurS.kih Duhana 68 Posui1a sumpora. i razno inst~umenata 245 kmn. raznog clgara i 1.120 cigall'eta Inicijativni okruZni odbor AFZ za Hrv. Primorje SJECANJE NA PALE DRUGARICE Drage drugarice i Clanice naSe Fronte. Citale smo u proSlom broju naSe »Primo11ke« o paiim junakinjama Danici Miha1jeviC i Nadi AntoniC. Kad sam Citala Clanak o ti'm palirn drugari:cama, suze su mi navrle na oCi, guSilo me neS-to u.prsima. Nedavno sam se s njima upoznala, a preko njih i s pravin1 drugarstvom. ProSle god:Lne poCetkom mjeseca prosinca 1 odrZavao se kurs za AFZ u jednom oslobodenom mjestu. Pozvale su nas naSe politiCke radnice da dodemo i mi zene iz neoslabodenog Hrvatskog Primorja. Drage drugarice, tesko mi je bHo odluCiti se na to ostaviti kuCu i gospodarstvo, ali ipak nisam odustala, jer me uvijek zelja vui<Ia da Cim viSe doprinesem nasoj borbi. Jednog sam -ranog jutra otputovala. Na putu sam se sastalla s pokojnom drugaricom Danicom. Mlada je to djevojka, puna poleta za bonbu, vese!o je koracala pred nama. I nakon dva dana putovanja stigle srno na odredeno mjesto. BaS kad je zapocela obuka, eta dolazi i pokojna N,;da sa svojom grupicom dru· garica. Sada nas je bilo preko 30 drugarica. Obuka je trajala samo cetiri dana. Lijepo nam je bilo. Mnogo smo nauCile a uveCer su k nama drugovi pa se plesalo i pjevalo partizanske pjesme. Nasa je draga Nada uvijek otvarala pjesmu. 85 �Klirs.- je zavrSio i mi smo krenule kuCi. Mi smo iz pozadine poSie naprijed da cim prije s·tignemo kuCi, a pokojna nas je Nada pratila. Nikad necu, drugarice, zaboraviti ono mjesto, gdje smo pocinule i Nada je jednu jwbuku razdijelila na 7 djelova. Tu smo se mstale s pokojnom Nadom. Palih drugarica viSe medii nama nema, ali uspomena na njih jaCat Ce naSa srca. Slava im! Odbornica AFZ iz sela N. IZ NEOSLOBODENOG PRIMORJA !mali smo veliku mendulu koju su nam fasisti obrali rako, da je od 20 kila, koliko je obicno vodila, ostalo svega oko jedne kile rriendula. Kad sam i'm prigovorila, jedan je dan uperio u mene puSku i zagrozio se da Ce me ubiti. !mali smo nesto malo repe, i nju su poskubli ti prokleti fasisti. Jednog su dana upali u nasu kucu i odnijeli dvije pile, veliku i malu. Drugi su nam dan poceli piliti hrastove. Nase hrastove s nasim pilama. Majka je sva izvan sebe potrcala k njima, najprije ih molila i zaklinjala da ne pile, a kad nije pomoglo, pocela ih je •grditi. Oni su je medutim otjerali i rekli joj: >>Su-ti komunisto. NeCemo paliti samo tvoje ,hrastove, nego i tebe i tvoju kuCu!(( ' Sada nam ne preostaje ni,Sta drugo, nego da se organiziramo i .da se zajedno borimo protiv neprijateljska koji nam nanosi toliko zla. Smrt fasizmu - sloboda narodu! Najmlada odbornica iz svog se!a A.M. 86 �PRIMORKA GLASILO ANTIFASISTICKE FRONTE :lENA HRVATSKOG PRIMORJA Broj7 Lipanj 1943. NAS PRVOMAJSKI DAR VOJSCI U nizu sjajnih vojnickih uspjeha NOV jedan je od uspjeha i stvaranje nove· Primorsko-goranske Divizije. Primorke, svijesne veliCine toga dogadaja i potaknute ljubavlju 1prema Narodnoj vo}sci, sjetile su se uoCi borbenog blagdana Prvog maja na svoje borce poSiljkom cigareta. Ovdje donosimo cestitku kojom su taj dar popratile zajedno s odgovorom Staba naSe DiviziJe Drugovima borcima Primorsko-goranske Divizi]e Pov.odom naSeg svijetlog narodnog praznika Prvog maja Clanice AFZ-a Hrv. Primorja Zele svojim borcim.a, svojim zaStitnicima, i osvetnici-ma joS viSe uspjeha i joS viSe poleta u borbi. Ovaj skromni dar, po nekoliko cigareta svakom borcu, neka varn bude dokaz velike ljubavi i privrZenosti, koju cijela naSa pozadina osje6a prema varna. Drugarski borbeni pozdrav Smrt fasizmu - sloboda narodu! Inicijativni OkruZni Antifasisticki Odbor :lena za Hrvatsko Primorje Stab Primorsko-goranske Divizije 7. v. 1943. 89 �*** KRATAK OPIS ZIVOTA U BRIGADI Drugarskom Inicijatirvnom OkruZnom AntifaSistiCkom Odboru :lena za Hrv. Primorje Drage drugarice ! U ime boraca, komandira, komandanata i politiCkih komesara Primorsko-goranske Divizije zahvaljujemo vam se na Cestitkama povodom narodnog praznika Prvog maja kao i na veli)mm daru od 11.980 cigareta, koje ste nam u vezi s tim praznikom uputHe. Prema vaSoj Zelji uputili 'Smo vaSe pismo u sve na.Se jedinice, da se proCita pred svim borcima, koji su ga s oduSevljenjem primili. · Primorsko-goranska Divizija nepobjedive Narodno-oslobqdilacke vojske Hrvatske je rezultat junacke i samopregorne borbe hrvatskog naroda Primorja i Gorskog Kotara oct Istre i Risnjaka do Senja i oct Susaka do Kleka, koju taj narod vodi vee ·skoro dvije godine u zajednici sa srpskim, slovenskim i ostalim narodima Jugoslavije. Visoka patriots•ka svijest na.Seg naroda ovih krajeva, koji je nesebiCno slao svoje -sinove i keeri od prvih dana O'kupacije u partizanske redove, dobila je u na.Soj Diviziji svoj najbolji izraz. NaSi borci ne ee nikada zaboraviti na muC:eniCki Podhum, na spaljena sela Grobinstine, Kastavstine i cabarskog kraja, Gorskog Kotara, te junackog Bribira, Ledenica i Krmpota, na opustosene krajeve i hiljade strijeljanih i jnterniranih, ne Ce nikada zahoraviti pa rna u kOJTle se Kraju naSe domovine oni borHi protiv istog neprijatelja. Oni ne Ce nikada zaboraviti svoji!h drugova, palih junaka, Nikole Cara i ostalih, vjerni svojoj zakletvi da ne Ce is-pustiti iz ruk.u oruZje, do:k posljednji fasisticki okupator, dok posljednji ustaski i c~rticki gad ne bude iskorijenjen. Oni Ce nastojati svim svojim silama, da budu dostojni bezgraniCne ljubavi i :privr.Zenosti naroda Hrvats·kog Primorja i Gm:skog Kota·ra do konacnog oslobodenja. Mi smo duboko uvjereni da Ce narod Hrvats~og Primorja i Gorskog Kotara od sada kao i do sada slati svoje sinove u naSe redove, u redove Primorsko-goranske Divizije, naroCito danas kad se poraz vjekovnog neprijatelja vee jasno ocrtava na svim frontama. Stotine i hiljade novomobiliziranih boraca gradova i Sela to treba da bude odgovor na1.1oda Hrvatskog Primorja i Gorskog Kotara na formiranje naSe Primorsko-goranske Divizije. S1nrt faSizmu - · sloboda narodu Polit komesar: Artur TurkuHn s. r. 90 Nalazim se u I. bataljonu XIV. Brigade. Zivim i borim se sa svojim drugovima veC godinu dana. Moj Zivot kroz Citavo avo vrijeme je dobar, ali bilo je i teskih dana. Medu svajim drugovima osjeeam se pasve dobra. Oni me dr.Ze kao svoju rodenu sestru. Samnom dijele dobra i zlo. U najteZim Casovima moji su mi drugovi otac i majka. Kad i kad se sjetim svojih kod kuce, na staru majku koja le:Zi ;bolesna, ali kad pogledam na drugove zaboravim na sve. Zivima zadovoljni u drugarstvu, idemo na akcije, uniStavamo neprijatelja. Ne. damo mu da ide iz naSe zemlje, dok je dobra ne natopi svajom paganom krvlju, neka osjeti zaSto je do.Sao i porobio naSu domovinu, neka osjeti udarce na.Se NO vojske. NaSa je Brigada ve6nom popunjena amladinom. Omladinci sa svojim heroizmom prednjace drugima. Osim vojni6ki nasa Brigada se osposobljava i politiCki. Nije dosta sama ·boriti se puSkom u -ruci, vee treba gledati i na sutraSnji Zivot. Neka narod vidi ·u nama pravu voj'Sku, koja ee ih svi-jesho osloboditi. Radimo s voljom i puni veselja Sto moZemo preko naSih organizacija da se prosvjetimo. Ne plasim se poginuti, kad victim kako moji drugovi daju svoje mlade .Zivote i kako gine za svoj narod. Naprativ, dobivam sve veeu Zelju da ih osvetim. Osim akcija i teskih borbi prozivljavamo i vesele dane. Kad prolazimo kroz oslobodena mjesta, dajemo priredbe. Igramo se i za,bavljamo s omladinom. Velika odusevljenje naroda daje nam jos vecu volju za dalje borbe. Mi drugarice, koje se borimo sa drugovima, uvidjele smo, da i Zene mogu da se ·bore s puS:kom u ruci ista kao i mu.§karci. Zato nas nitko ne potcjenjuje. Mi drugarice radi·mo i Zivimo sa svojim ·drugovima sasvim ravnopravno kao njihave sestre i spremne smo dati svoje Zivote za slobodu na.Seg napaeenog i porobljenQg naroda. Drugarski vas pozdravljamo u ime nasih drugarica iz XIV. NO Brigade. Stank Andrina partizanka II. cete I. bataljona XIV. N.O. Brigade IZ OSLOBODBNOG PRIMORJA Drugarice iz neaslo:b.odene teritorije ! Komandant: Veljko Kovacevic s. r. Htjela bi vam kazati, kako Zivimo avdje u naSem mjestu, koje je vee dvije godine sleibodno. NaSe su kuCe popaljene, naSa imovina opljaCkana. Ali mi nismo sjedili ni 'kukali. &vi smo ustali u borbu. Nasa braca i muzevi otisli su u Namdno-oslobodila6ku voj'sku da se osvete neprijatelju. Ali ni mi .Zene nismo zaostale za naSim mu:Zevi·ma i braCom. Mi s1na sve organizirane u naSoj orga:ni,zaciji AFZ. Imamo svoje odbore u svakom seiu, sastajemo se svake nedjelje, dogovaramo se o naSem radu, Citamo Stampu »Primorku«, »Primorski vjesnik« i ostalo. Veselimo se, kad Cujemo, kako naSa vojska zauzima nova mjesta i gradove. Imamo i opCins·ke adbore AFZ a nedavno sma izabrale kotarski odbor, kako bi Sto organizovanije radile i pave91 �zale cltav nas kotar. Imamo 'SVOju predstavnicu 11 Narodno-oslobodilaokom odboru. Mi smo sretne Sto upravo sada Zivimo, kada prvi puta u povijesti naSeg naroda Zene imaju pravo glasa. Mi smo cijelu zimu plele Carape, maje, kape i ostalo za naSe borce. Svake veCeri nosimo mlijeko u kasarnu naSim ·partizanima koji su u pozadinskoj vojnoj vlasti. A nismo za!boravile ni naSe ranjenike, svakog tjedna odlazi iz naSeg siromaSnog kraja sira, masla, do ·30 litara mlijeka za bolnicu. Sve naSe njive 'SU obradene, a sada obradujemo njivu, koju Cemo zasijati za naSu bolnicu. Mi smo pomagale prenositi -ranjenike, prekapale ceste, bile smo uporlle i kad 'Smo bile najumornije, Cula se je pjesma iz naSih grla. PPoslavile smo Osmi mart, dan Zena, za koji do sada nijesmo znale, a kamoli da Zena maZe imati svoja prava. Proslavile smo i Prvi maj, palile kresove, pisale parole i bacaie letake, radile smo na taj dan i na... naSoj njivi za bolnicu. PRIMORKA GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE Srpanj 1943. Broj 8 Imale bismo vam joS mnogo toga za opisati o naSem Zivotu, da vam barem pr:tbliZno -pri'kaZemo, kako Zivimo. Citam·o o vaSoj borbi na neoslobodenom Primorju. Sam·o druga'rice budite ustrajne, mrzite joS viSe okupatora, mislite na -naSe borce, koji svakog dana viSe oslobad:aju naS narod ispod faSistiCkog terora. Oni su i nama doneli slobodu, a uvjerene smo da Ce skoro i varna sunce da sine. D11ugarski vas pozdravljaju drugarice iz oslobodenog Primorja - Krmpote DESETINA NAS PRATI ... *** KONAC NEPRAVDE Digli smo se mi u Sume guste, Domovi i kuCe ostadoSe puste. Preialit Cemo ku6e i domove, Glavni nam je cilj doCi do slobode. Krvavi faSizmn nestat mora, Svanut Ce skoro nova zora. Zato u borbu moramo poC', Nepravdi konac brzo ce doc'. Svakog dana boraca je vise, Diljem zemlje sve se mobilise. J. J. odbornica AFZ iz Kastva . 92 Bo~be su s neprijateljem kod Zute Lokve zapocele. Mrski fasisticki nitkovi ·nastoje novom ofenzivom da povrate izgubljena uporiSta. U tome ih pomaZu nar-odni izdajnki - Cetnici i crnolegijaSi, koji iz zasjeda napadaju po Sumskim prolazima putnike i partizane. VracajuCi se •s konferencije AFZ Hrvatske, mi, primorske delegatkinje, morale smo proCi kroz jednu takV'll sumu, u kojoj vreba opasnost napadaja iz zasjede. Drugovi su nam priskoCili u pomoC i, da sigurnije pr.odemo, prati nas jedna desetina, partizana s puSlromitraljezom. !demo veselo usprkos opasnosd, ·koja nam prijeti. S teSkim se rusacima uspinjemo, a svaki nam korak prati gr·mljavina topova, minobacaCa, puSaka i ·mitra.Jjeza. Mirne smo. Vedra lica na·Sih pratHaca i njihove troroge kape s plamenim zvijezdarna ulijevaju nam povjerenje. DostiZe nas i drug, koji je poSao s ·konjem po »fasung<< u Brinje. Za Cas su ruksaci sa naSih Ieda prebaCeni na konja i mi mnogo ·lakSe nastav.Jjamo put. Razgovaramo ·s ·drugov1ma kao sa starim znancima, iako se tek upozna. jemo. Desetar ·nas upoznaje sa sastavom desetine: Ja sam iz S11pski Mora· vica, dvojica su iz SkaUCa, .neki iz VodroteCa, a Cetvorica su Primorci sa Susaka. >}Hrvati i Srbi zajedno u jednoj desetini« - prolazi nam kroz svijest. Pomalo 'Smo uzbudene. Mnogo smo slusale o jedinstvu Hrvata i Srba, o bratstvu krvlju posvecenom. Slusale smo i o naporima neprijatelja, da razbije to naSe bratstvo. Znale smo, da su okupat-orski plaCenici Cetnici i legijaSi negdje u grmlju. 93 �I postale s·mo ponosne, ponosne . . . Slo.Zeni 11 jednoj desetini, braCa Hrvati i Srbi ovog Casa prate nas, Hrvatice, da bi nan1 osigurali prolaz. Kako je niStavan neprijatelj, koji misleCi, da ce uspjeti da nas razjedini, potplacuje izdajice. Kako je kukavan izdajnik, koji za Judine pare vrsi zloCine nad vlastHim narodom. Ali »neka strepi d-u§man kleti?<< Saznajemo, da su nasi odbili Talijane od Prokika i pobili 100 neprijateljskih. vojnika. Radujemo se, shvacajuCi da je bratska sloga prirnorskih, goranskrh i lickih boraca, Hrvata i Spba, pridonijela ovom uspjehu. Odlazimo ostav}jajuCi za sobom bujna zelena polja protkana crvenhn makovima, koji su nikli na rodnoj grudi natopljenoj krvlju nasih drugova. U toj je krvi posveCeno bratstvo naSih naroda i nikakva ga si-la ne Ce viSe razbiti. .... R.26 *** 2ivjelo borbeno jedinstvo naroda Jugos] avije! je po jedna granata. Za svaku granatu poslanu iz naseg ropa, od kojih je skoro svaka imala uCinak, vraCali su nam faSiste deset, dvadeset. Ne pomaze im nista. Odbili smo ih potpuno. Kao rezultat njihove paklenske vatre, Cuje se iz -svakog naSeg bunkera pjesma. Medu nan1a in1a i novih drugova iz Primorja. - Novaci. Pa zar su baS prvih dana morali do.Zivjeti ovu pakle"nsku vatru? ·To im je dobrodoSlica. Na njihovim licima ne maZeS primijetiti niti tra-Cak kakvog uzbudenja, nego naprotiv Sale ·se s nan1a, smiju, pjevaju, ali opet budni da na svaki poziv straZara iii osmatraCa skoCe u svoje bunkere i da svojim oruZjem prate svaki pokret neprijatelja. Stoje jrunaCki naS"i borci na brani"ku dragih naSih domova, u kojima su se odnjegovala pokoljenja i pokoljenja naseg naroda. Stoje hrabri nasi borci na braniku nasih livada i njiva natopljenih z,nojem naSeg naroda. Brane ani plodove narodnog rada i muke, brane narodnu zetvu od gladnih tudinaca. Stoje partizani i partizanke na braniku svoje svete rodene grude natop~ ljene krvlju junaka. Duboko su oni urasli u nju i nitko ih ne ce moci pokolebati ! Edita Cikovic Xltr. Divizija NOV Hrvatske BRANIMO DOM I 2ETVU PiSem vam, dittgarice, sa poloZaja, o naSem Zivotu u jeku ofenzive. Nepri~ jatelj hoce da prodre na na!i osloboaeni teritorij, da najg plodna brinjska polja spali i unisti. 'Da uni!iti plod i muku naSeg naroda, da nas ekonom~ ski upropasti. Ali mi stojimo Cvrsto na braniku naSe zemlje i branit Cemo je od ne~ prijatelja. U zoru 12. Iipnja vrSila sam du.Znost stra:Zara najednom kroz ranu jutar~ nju tisinu prolomi se jaka topovska paljba. Granate padaju po brdima oko Prokika, tu su nasi prihvatni po!ozaji. Ne potraje dugo, postroji se cijeli jedan bataljon, rni krecemo. Odlazlmo na polozaj da tu docekamo onaga, koji se drznu da stupi nogom na ono mjesto, gdje su drugovi i drugarice dali smju krv, svoje .Z~vote. Svijesni svega toga, svijesni ciljeva naSe borbe, mi Cvrsto odluCujerno da branimo i ovu grudu zemlje i da obranin1o naS narod, naSa polja, naSe domove. Kod zauzimanja samog polo.Zaja Ietjeli su iznad naSih glava avioni. Sprijecav1>li su nam slobodno kretanje. Borba poCinje. Neprijatelj boce pod svaku cijenu da prodre. Naprijed idu tenkovi. Jeste li ikada vidjeli rniSeve, kada iz svojih rupa pomole glave, pa vidjevsi pred sobom macku, brzo se povuku natrag. To Vfrffi je slika tih tenkova. Nakon kratke borbe oni se povlace. Drugi dan kiSa, ali -kakva? Krsa topovs·kih granata, koja se osula po nasim polozaj]ma. Jedna za drugom i po deset zajedno. Po citavorn sektom, koji brani nasa vojska, tukli su artiljerijorn. Gotovo svaku sekundu padala 94 SPROVEDIMO UDARNICKO TAKMICENJE ZA POMOC VOJSCI Navrsavaju se dvije godine teske, ali junacke borbe. Dvije godine, otkako je nas narod odlucno rekao njem<>ckim i talijanskim f"sistickim razbojnicima, da ce ·skupo i krvavo platiti porobljavanje nase zemlje, kada je usiaSkim psima i ostalim narodnim neprijateljima najavio rat do istrebljenja. U jeku krvavih bo~bi stvarala 'Se je i jacala osvetnicka vojska, razvijala se je i rasla nada rpor.obljene domovine Narodno-oslob. vojske Hrvats:ke. 0 njoj danas znade gotovo cijelo covjeeanstvo, jer je ana dio vojske, koju bratski Sovjetski Savez naziva svojim. naj.milijim save:zJnikom. Neizmjerna je Ijubav naSeg naroda prema 'Svojoj vojsci, prema svojim sinovi-ma, koji, ne StedeCi ni vlastite .Zivote, oslobadaju sela i gradove, proSi~ ruju· oslobodeni teritorij i uvode svuda pravdu i istinsku narodnu slobodu. Uspjesi naSe vojske omoguCili su stvaranje naSeg najviSeg politiCkog precl·stavniStva- ZAVNOH-a, koji rukovodi cjelokul__-im radom i Zivotom u interesu naroda u zemlji. Uspjesi naSe vojske omoguCiii su, da se naSa organi~ zacija AFZ: proSi-ri i ojaCa, da zahrva1ti i najmanje selo i najveCi grad, da po~ ve:Ze hrvatske i srpske Zene nerazrjeSivim vezama ljubavi i jedinstva u ovoj velicanstvenoj oslobodilaokoj borbi n1tseg naroda. Oni su omogucHi, da se na oslobodenom teritoriju odrti Prva zemaljska konferencija AF2 Hrvatske, na koju su stigle delegatkinje iz svih ,krajeva nase zemlje te izabrale Glavni odbor - rukovodioca svih organizacija AF2 u Hrvatskoj. Glavni odbor poceo je radom upravo u vrijeme dvogodisnjice ustanka naSeg naroda, u vrijeme, kada je naSa vojska junaStvima i krvlju veC ispisala mnoge zlatne stranice povijesti naSe svete borbe. I da iska.Ze ljubav prema �nJDJ, Glavni odbor poziva SVE ORGANIZACIJ& AFZ DILJEM CIJELE HRVATSKE NA PRVO VELIKO UDARNICKO TAKMicENJE ZA POMOC VOJSCI, KOJE CE TRAJATI DO 20. SRPNJA 0. G. Ova plemenita utakmica za pomoC vojs'Ci, koja se postavl-ja izmedu poje~ dinih sela, mjesta i gradava, dat Ce sliku snage i ,Cvrstine naSe organizacije u Hrvatskom Primorju, pokazat ce, kolika je svijest Primorki, kolika je njihoVa ljubav prema za.Stitnidma i osvetnicima naSeg naroda. Prigodom dvogodisnjice ustanka, kad nasa voj-ska nize pobjedu za pobjedom, krsi i lomi sve neprijateljske nasrtaje na nas oslobodeni teritodj, zadaje na svakom korarku krvave udarce faSistiCkim skotovima noseCi nam sigurnu i skoru pobjedu - uputit cemo joj svoje cestitke: obdarit cerno rijekom darova naSe drage borce! Svaki 'llas korak, -svaka '!lasa mlsao do 20. srprrja, kao 1 uvijek, bit ce jedinstveno djelovanje -svih nasih zena usrnjereno jednorn ciljtt: SVE ZA VOJSKU - SVE ZA POBJEDU! I.O. A.F.Z. za Hrv. Primorje 96 �PRIMORKA GLASILO AFZ ZA HRVATSKO PRIMORJE Broj 9 Kolovoz 1943. STANJE I RAZVOJ ORGANIZACIJE U KOTARU NOVI zene naseg kotara nisu bile prije narodno-oslobodilacke borbe organizirane ni u kakvim organizacijama. One su se bavile samo kuCnim poslom i radovima u polju, dok ·su se politikom bavili sartlo rnuSkarci. Ali nase zene su ipak od prvog casa borbe shvatile svoju duznost i pristt<pile narodnom pokretu. Ispocetka su pojedinacno pomagale svoju bracu i muZeve, a kasnije taj rad preraSCuje u sve Siri pokret :lena. Da bi Zene Sto viSe shvatHe ciljeve naSe borbe i da bi njihov- rad bio uspjeSniji, trebalo je oDganizirati odbore AFZ po selima, opCina1na i u samom kotaru. I kad je proSle godine osnovan Inicijativni okruZni odbor AFZ: za Hrv. Primorje, pristupilo se organiziranju i Zena u naSem kotaru. :~ Najprije ·su organizirane Zene na oslobodenom kraju, a zatim u Bribiru i u mjestima u »Zici<<. Isprva su se Zene bojale organizacije, misleCi da. Ce ih tako neprijatelj prije otkriti. Danas su vee 'SVe uvidjele, da bas putem organizacije uspjevamo i da nam okupator ne maZe doCi na kraj. Ali kod stvaranja organizacije 1bilo je raznih teSkoCa, koje su koCile razvoj organizacije. Na oslobodenom teritoriju je jedna od ·koCnica bila nepismenost Zena, a i slabo ekonornsko stanje, koje je prisiljavalo Zene da odlaze u druge krajeve i da vrse razmjenu kako bi opskrbile hranom. U neoslobodenom kraju k!oCio je razvoj organizacije sve veCi teror okupa.tora, koji je mnoge na.Se Zene odveo u internaciju; Uza sve teSkoCe mi smo ipak us·pjele dosta brzo organizirati Zene. Osnovan je niz seoskih odbora kao -i opCinskih i naSe su drugarice poCele joS bOlje raditi na pomoCi naSoj vojsci. Iako ·siromaSne, naSe- Zene uvijek- Salju 99 �nesto za svoje _ bbrce i riu\.jenlke, Brlbirke i Novljanke stalno salju pakete za brigade i bolnicu. $alju hranu, odjecu, cigarete i sve ostale potrebe. Zene s --aslabodenog teritorija nose redovito mlijeko za bolnicu, prave sir i maSlo i' to Salju ranjenicima. One su obradile posebne vrtove za bolnicu, pomagale porodicama partizana kod obmde zemlje, a danas, kad treba sabirati plodove, zajednicki kupe zito i spremaju ga pred neprijateljem. NaSe Zene saraduju S narodno-oslobodilaCkim odborima i s mnladinom u svakoj prilici. Svojiin radom one su stekle ravnopravnost i postigle da su birane prilikom zadnjih i~bora na oslobodenom teritoriju u NOO-e, tako da je u svakoj opCini-i:zabrana :lena u opeinski, a i u kotarski -NO odbor. Po svemu dosadaSnjem radu vidi se, da su naSe Zene shvatile potrebu organ:izacije i da su je same poCele graditi. Danas po svi~ ·selima oslobodenog i neoslobodenog kraja postoje seoski odbori, formirani• su i opeinski odbori, a pokazala se potreba da se forunira i kotavski odbor AFZ, kojJ ce rukovoditi radom na cijelom kotaru~ Da bi-smo odbore koji postoje uCvrsti-li i osamostali-li, a time i proSirili naSu organizaciju, potrebno je politiCki uzdizati Zene. To eemo postiCi odrZavanjem redovitih sastanaka, kurseva i Citanjem naSe Stampe. Vee je odr:lano nekolikio kurseva s naSim odbornicima, koji su im pomngli da se osamostale. Ali u naSem kotaru ima joS dosta nepismenih :lena i mi_ moramo· nastaviti s odrZavanjem teCajeva da suzbijemo nepismenost. Da ·bismo sve zadatke Sto bolje 1zvrSile i time pruZile joS veCu pon10C NOB-i 1 izabrale smo na·S kotrurs'ki odbor, koji ee nam pruZiti punu podr.Sku u naSem radu. Nada '.t." DRUGARICE NAM PI$U 0 IWTARSKOJ KONFERENCIJI Drage drugarice ! Izmedu 18. i 25. VII. o. g.28 odriale su se u nasem Primorju prve kotarske konferencije AFZ, na ·kojima su lzabrani kotar~ki odboni AFZ i to u kotaru Susak i kotaru Novi. U kotaru SuSak konferencija je od!rZana pod teS·kim uslovima i nije mogao prisustvovati veCi broj drugarical no unatoC svega odbor je izabran. 0 cijeloj konferenciji potankos-ti ne Cemo iznositi ra-di konspiracije. DrugaCije je bilo u kotaru Novom. Tame s-mo mogle odrZati naSu konferenciju na osl'O'bodenom kraju. nom slabo pismene Zene, ali su govorile sig;urno o svojern radu i borbi. Silvatile smo, da je Zena postala zaista ravna svome drugu i da je dorasla da se puSkom u ruci i radom u pozadini bori protiv neprijatelja. Bilo je krasno vidjeti sve te Zene na okupu. -Osjetile smo, Sto znaCi naSa sloboda, kada su govorile drugarice s neosiobodenog terena o teskim uslovima, pod kojima •se bore i ra:de. Dirnule su nas rijeCi naSe drugarice iz Bribira, koja nam je nJ!<Jla, da i »ko su pop,.ljeni, i aka ih danomice tuku Talijani iz teSke a1rtiljerije, -da one ne Ce prekinuti svoga rada, veC Ce blti joS tvrde i joS upornije se :boriti za svoju slobodu. Zene naSega ~otara postale su svijesne, da nas maZe spasiti jedino narodno-oslobodilaCka borba. Zivila aJD.tifa·SistiCka fronta Zena Hrvatske ! Kotarska odbornica AFZ - J elka29 iz Ledenica SURADNJA NASIR ORGANIZACIJA »Suradnja s narodno-os:IobodHaCkim odboro·m i omladinskom organizacijom postoji ... << rpiSu nam -kratko-naSe odborni'Ce u svojim redovnim izvjestajima. Pogledajmo malo u cemu se najcesce ogleda ta suradnja. U NOO-u postoji kao ·C1an i ,pretstavnica Zena. U veeini sluCajeva sav njen rad sastoji se u tome da prisustvuje sastancima odbora i prenese zadatak na organizruciju AFZ, da se sprovode srubirne akcije i prebace paketi i stvari na odredeno mjesto. I pojedini C!amovi NOO-a samo s te strane gledaju pretstavnicu ·zena u djelokrugu svoga rada. To dolazi otuda sto, - pvvo, mnogim odbornicima iz NOO-a jos uvijek nije jasna uloga zena u danasnjoj borbi, kao ni uloga organizacije AFZ, koju smatraju -svojom pom'Denom ustanovom. Drugo: veCina naSih odbarnica ne zanima se dovoljno za politiCka pitanja cak ni u ·svom mjestu. One SU, na zalost, jos uvijek tu i tamo pod uplivom natraZnjaCkog, predratnog .gledanja na Zene, kad se svim sredstvima koaio i gusio svaki pokusaj i da se ispolje njeoe po!Hicke i druge stvamlacke sposobnosti. Jos postoji tvrdoglavi osjecaj manje vrijednosti Jmd nekih nasih Zena, a ~oji •su smiSljeno Sirili i uCvrSCivali u narodu prijaSnji pokvareni politicavi bivse vladajuce klike, neprijatelji svakog napretka. Zato se desava te Zene i danas misle da dio, kDji pridonose narodno-oslobodilaC.koj bortbi nen1a politiCkog ·~naCenja. Zato, evo, one u veCini sluCajeva samo su posn1atraCi :h.a sastancima NOO-a, primaju na Sebe i prenose na organizaciju AFZ Cis to tehniC.ke zadatke 1i u izvjeStaj svojim viSim odborima napiSu »Suradnja postoji«. 1 *** Jednog jutra ustala sam puna veselja i radosti, kad sam .ge sjetila 1 kako Ce -nam bhi lijepo ·-danas, je~r se odriava naSa kotarska konferencija. Kada sam doS'la na zakazano '·mjesto, vee je bilo puna drugarica na okupu. I mi smo otpocele radom. Nismo same mogle vjerovati, -da Zene mogu taka lijepo d sigurno govoriti na skupStinama, kao Sto smo Cule na naSoj konferenciji. Sve su to veCi.. 100 I po ·pitanju •suradnje s omladi-nskom organizacijom pravile su se pogreSke na sa·mom terenu. Uvea ·se naime obiC.aj da se uzimala u odbor AFZ aktivna clanica USAOH, ili obratno, aktivnu Cla:nicu odbora AFZ-a uzela je istovrerneno za odbornicu u sv:ojoj organizadj1i. I tako se rjeSavalo pitanje suradnje izmedu .ave -dvije organizacije. Razumljivo je, da je time na terenu nastao izvjestan nered, koji je koCio pravilan rad obiju organizacijal poSto I 101 �~.. ! It !1 '• . je .t.akov~ odb?rnica preopterecena poslorn i nije u;stanju da savjesno obavlja dv,Jje duznost1 . . Kod nekib (\!~no~~ om~. o;ganizacija vlada rnisljenje da je AFt. sarno · .pnvremena organizaciJa, koJa ce prestati s Tadom Cim ,se skrSi faSizam To opet proistice iz pogresnog shvacanja uopce uloge i zadataka AFt. i radi ioga d?!az1 ne~ad ·~'o nesporazuma izmedu omladinske o:rganizacije i AFZ. To se OCI~ovalo 1 ov1h dana u ovome:. AntifaSistkinje crikveniCkog ,kotara pripremaJU kotarsku konferenciju, stoje dakle pred izborirna za svoj kotarski odb?r ~~z. u. _iz;.:orima naiSlo se na poteSkoCe radi toga Sto o-mlacLinska orgamzaCIJa. pnjeCJ da o~ladinke, dosadasnje clanice odbora AFt. budu opet b1rane, Jer da omlad1nke nisu Clanice naSe org~nizacije. AFt. kao . masovna, zenska organizacija, nastala je u oslobodilackom r~tu s osr:o~nim z~datkom da pnidonese Sto god viSe mo.Ze za uniStenje fa.Sizma ~ na.~OJ z~mlJL Naravno, uni.Stenje faSizma promijenit Ce. se i ime na.Se org~nizaCIJ~, ah .·~:m': sar:na, kao organizacUa Zena, postojat Ce i dalje, radeCi na _1z~r~dn]1 'SVOJ11h_ clan1ca: Jer i u buduCnosti stoje pred organizacijom Zena veh~1 1 raznovrsn1 zadac1. Danas nju saCinjavaju sve antifaSistkinje bez obz1ra n~ starost, _Pa .s.u i omhxdinke njene clanice. Medutirn, pos•to je AFZ dob-rovolJna organazac1Ja, m1ade Ce drugarice ·same odluCiti hoCe Ii aktivno raditi u AFt. iii u omlad>nskoj organizaciji. ' . ~ve ove poja~e u~azuju nam na pomanjkanje prave i zdrave suradnje, kOJOJ treba da pnstup1mo Siroko, kao Sto je Siroka i svaki dan srve Sira naSa zajednicka borba. S narodno...,oslobodilaCkim odborom suradnja se ostvaruje preko Zene kao pun?prav~og. Clana NO?, ~ kojer:n __ona s drugovima· izvrSava politiCk~ z~dat!~e 1 sudjeluje '-: donosenJu zaJk!Jucaka za rad NOO-a po raznovrsnim PI!anJim.a u "svom.e mJestu,.a po liniji NOB. BojaZ!jivost i nesigurnost u politJckom. IZrazavanJU (u kolrko ona postoji), ukJonH ce s""'izgradni·om nasih odbormca preko organdzacije AFt., a i drugovi iz NOO'a dati ce lrn u tome punu pomoC. , Tako Ce_ ~;ne u NOO moCi prenijeti ne samo_ tehniCke, nego i jedno~ obra:z~e ~o~1t:cke zadatke -na svoju- organizaciju AFZ. Na taj Ce se naCin ~azvrt1 OSJeCaJ "o~!!ovomosti kod svih Clanica i odbornica AFt. pred krupnim 1 danas naJvazniJllffi .zadac1ma, kao Sto je svestralla mo:bilizacija za NOV javno raskrinkavanje podmuklih izdaj<nika naseg naroda, sprecavanje pljack~ okupatora i tome sliCno. Takvu suradnju trazi od nas narodno-oslobodilacka borba i svako drugaCije gledanje na ulogu o~ganizacije AFt. kao cjeline, na ulogu zena u NOO~ima, stvara koOniou u razvitku i Sirokom zamahu borbenog poleta svih anti~ fa&i stiCkih snaga naSeg naroda. Preko Namclno Oslobodila6kih Odbora kao organa Jedinstvene .narodno oslo~':'dilacke front~ i kao politicke organizacije cijelog naseg namda, najprirodm]e se ostvaruJe suradnja izmedu vrganizacija AFt. i USAOH. U NOO sudj.eluj~ kao punopravmi Clan i ornladinac iii omladinka. Razne komisije (pOI]'op;Ivreclne, zdr~vst~ene, ku!tUri_tO"!'tOSvjetne itd.) koje sacinjavaju predstaVITlCl sv1h organ1.Z>aC1Ja, olaksavaJU tu suradnju, a ujedno pruZaju punn ·pomoC na.Sim NOO-ima. NaSa na~ bor-?a sta.:'lja -~ zadatak ?a uloZimo j~S vi~e zajedniCkog na·pora .za postlzarVanJe SVO]l'h 'Cl-lJeVa, a te cemo postJiCi, ako ostvarimo istinsku i valjanu suradnju izmedu svojih organizacija u rpunom smislu te rijeCi. NAPREGNIMO SNAGE DA SPREMIMO t.ITO Nismo ni jedan zaboravili, kad smo tribali set Senicu i jeCam. Talijani su blokirali naSa sela, ta:ko da se nismo mogli kretati nego samo pedeset n1etri od svoje -kuCe. Ali mi seljaJitke smo se spuSCale na naSe njive uz veliki strah da sijemo i kopamo. Mi smo ipak uspjeli posejati i doi:ekali plod naseg zita. Ljetna zetva je uspjela. Sada bi bil zlocin, kada bimo dopustHi, da se neprijatelji hrane na.Sim Zuljevima. Moramo spremiti :lito u dobra skloniSta. Mi ne moramo delat nikakve utvrdi ni bunkeri, nego samo na suhv.m mjestu skopat zemunlice i ne Ce ·se viSe dogoditi kot }ani, kad 1nismo ozbiljno shvatili dobar savjet. Ka.Snje smo videli da fa.Si1sti IiZu svoj.e krvave prste za naSim tesko stecenim zalogajem. Talijani znadu iskorlstiti priliku i kada im padne na pam·et pljaCka, oni naCine premetaCine po sehl.h. NaCine zasjedu i nam se ne dadu kretat ni-kuda za ono vrime, -dokli ne naloZe svoj gladni Zeludac. Zato mi moramo pokazati neprijatelju, da se ne bore samo naSi borci, nego da mi si zajedno Curv:amo ·svoju zemlju i svoju hranu. NaSi borci brane svaku stopu zemlje, a mi Cerna upotrebiti se snage da brZe uklonimo naSu hranu. NaS zadatak nije Iak, zaC su naSi drugovi vednom na polo:laju. U naSem Pri~ n1orju imamo malo radne •snage, da bi br:Ze skopali trapi i zemunice, ali ki koliko more brZe, mora pdstat na posal da sakrije Ca brZe more hranu, zaC faSisti nikad nisu rekli narodu: »Mi gremo sad tebe pljaCkat.« Moramo znat da su oni iscrpljeni i da CekajU na.S trud, - jer jib naSi borci odbijaju na oslob-odenom kraju i zato te poduzet se mjere kod nas da se domoru hra:r:te. A mi Inoramo znat, da ·saki na.S zalogaj poma.Ze borcima i oCemo na saki naCin pomoC im i olakSat nj'im i sebi ov.u veliku borbu. Neka vidi krvavi neprijatelj, kako smo se mi si zajedno ujedinili, vojska i pozadina i neka osjeCa mrZnju na.Seg naroda - a plod naSe zemlje mora bit za nas i za naSu vojsku. SMRT FASIZMU - SLOBODA NARODU! Genoveva30 odbornica 0.0. AFt. za Hrv..Primorje PRVI SLOBODNI IZBORI U OPCINI KRMPOTE 1 I.O.O.A.F.Z. 102 Osamnaestog srpnja31 osvanuo je lijep -sunCan dan. KuCe i zidovi hili su ispisani parolama: »Zi:vjeli prvi s'lobodni ie:bori!«. »Zene, uCestvujte na izborima!« »Omla:di1no uCestvuj na izbodma!«. I letaci su hili polijepljeni na drveCu. Od ranog jutra prolazile su sel!Om grupice Ijudi razgovarajuCi o tome za koga da glasaju, koga da biraju u NOO. U dogovaranju prilaze jedni drugima, skupljaju se svi na jedno mjesto. ~olaze i Zene pjevajuCi: »Oj ja:vore, zelen bore, druna•s Cerna na izbore!« DOlavi. omladina 'Vesela, nasmijana lica i hva:ta se u kola. Kada se je sku~ pio narod cijele opdne, tad~ je drug iz i1ib:orne komisije odr:lao govor, u koje1n je rekao: »Narode, sad"a ti se prvi puta prufa prilika da sam izabereS !jude svoga povjerenja, koji ce da u toku ove bonbe vrse duZnosti vlasti i koji Ce zaista raditi samo za interes naroda.« 103 �. Poslije ~ovora odana je poCast palim drugovima, na Cijim je kostima i krvi izgradeno sve ovo, ·,§to smo borbom izvojevali. Nakon dva minuta Sutnje r~d se nastavlja. Omlad]na pjeva »Lijepu naSu« .. Prelazeci samom mdu biranja odbornika, burna se je klicalo ZAVNOH-u ·i AVNOJ-u itd. Prvi puta napaCeni ali nepalroreni narod Hrv. Primorja rekao je svoju rijec, koja ga je tistala u dus;, a nije •smio godinama da je kaze pred bivsim protunarodnim reZi·mima. Prvi puta uCestvovale su na izborima primorske Zene, koje su bile ravnopravni glasaCi, a neke su Cak i·zabrane u odbor. Nasi slobodni izboi-i za-vrseni su pjesmom i lmlom. Dugo je kroz dan ozvanjala ·pjesma: »Hej Slaveni! ... _Zivjeli prvi slobodni izbori u Hrv. Primorju! RuZica32 T Crikvenicu d mjesto SuSalk a sakupljeno je 4000 6000 10000 Za kotar Novi 5320 7556 18564 Sabrano ukupno ciga-reta 31440 Za kotar Kastav i Senj nisu nam jos stigli izvjestaji. Dakle, samo u tri kotara je sabmno onoliko, koliko je predviaeno za cijeli okrug. Osim cigareta sabrano je jos ukupno po cijelom okrugu: 1.686 komada cigara, 120 paketa duhana, 700 knjizica cigaretnog papira, 508 kutija sibica, 700 kg. soli, 250 kg. karbida. Posebno je sabrano hrane za naSe borce, "koji borave na naSem terenu: 2.500 kg. krumpira, 1.000 kg. kruha, 400 kg. graha i kukuruza, 1.500 kg. povrca. Time je zavrSeno udarniC.ko takmiCenje. Cigarete su uz pozdrave drugarica naSim borcima, poslane u Divtl.ziju, do•k se ostali sabrani materijal i hrana j oS prenosi. Cim bude preneseno, uputit cemo i to vojsci. Drugarice! MoZemo s ponooom reCi, da je naSa udaTniCka akcija potpuno uspjela. Nase su clanice i odbornici jos jednom dukazale kako veliku ljubav gaje za nase hrabre borce. Nisu prezale ni pred mme. Unatoc okupatorskog terora i Gpa·snosti kod 1prebacivanja, one su dale sve od -sebe, shvaCajuCi potrebe nase vojske. Otkidale su oct ustiju sebi i svojoj porodici i spremile dar vojsci, koja •se 1tako nesebiCno bori za slobodru naroda-veC dvije godine. Ali neCemo se ustavdti 'kod ovog uspjeha, nego Cemo se naSim radom preko naSih 'Organizacija AFZ joS Cv!1SCe pove1Ja1:i u borbi, ·s ciljen1 da j-oS viSe da~ denro naSim bordma~ NaSa lozinka ostati Ce i nadalje: »Srve za frontu..._..sve za pobjedu!<< NEKA JE SLAVA PALIM DRUGARICAMA! one Ce biti osveCene! ' UDARNICKO TAKMICENJE JE ZAVRSENO 104 cigareta izgleda ovako: se sakupiti I opel •SU p.rle dvije nevine zrtve pobjesnjelih fasistickih krvnika. Dvije rnlade djevojke, omladinke, Cija je jedina krivica bila da su rodene kao Hrvatice. Na cesti, u blizini Bakra, bacili su perverzni talijanski zloCinci bombe na omladinku Veru Alibaneze i njezinu drugaricu Nevenku KovaCeviC. Nakon izvrSenog z-loCina ostavili su razbojnici svoje raskomadane Zrtve u prasini ceste i pustili na njih svoje pse, koji su dovrSili komadanje mladih tjelesa. Mladirn. je muCenicama prireden v~liCanstven pogreb kojem je prisustvovalo stanovniStvo cijelog Bakra, izra-ZavajuCi glasno svoju tugu i svoje proteste. ~-·Ovaj krvavi zloCin joS je viSe ucijepio mr.Znju u srca naSeg naroda i pO·· jaCao naSu odluku da nd jedan krvnik ne i·zmakne pravednom narodnon1 sudu. Kako •smo u •pmslom broju objavili, Glavni Odbor Hrvatske pozvao je sve organiZ!a.cije na udamiCko takmiCenje u sabiranju darova vojsci prHikom dvogodisnjdce ustarrka. Toj se je akciji prikljuCio i naS okrug. Drugarice su s oduSevljenjem prihvatile poziv i odmah se dale na -posao. Na njihov je prijedlog zakljuceno, da se u Primorju pristupi sabiranju cigareta, soli i karbida, jer se drugih stvari ovdje ne mo.Ze ·n1 baviti u veCim •koliCinama. a · Po planu Inicijativnog Okruznog Odbora AFz predvideno je datemo sakupiti 30.000 cigareta, omm drugih stvari koje ce se uz tJo sabrati. Za svaki je kotar odredeno, prema mogu6nost.iuna, koliko Ce cigareta sa1brati da bi postigli predviaenu koliCinu. NaSe su drugarice sebi postavHe plan, po kojem Ce s~- takmiCiti 1 nastojale su da ga uzvrse. - Meautim plan je uspio iznad ocekivanja! ~abiranju predvideno da Ce se NOVE :I:RTVE NaSe Pdmorje ne Ce nikada za·boraviti na njih Slika takmicenja u SMRT FASIZMU - SLOBODA NARODU! Inicijativni Okruzni Odbor AFZ za H•rv. Primorje NA PUTU KROZ ISTRU ' K.rd prevalis put preko U6ke, ,;idis panoramu si<oro cijele Istre. Nizu se tu lijepa plodna .polja i ravnice, ima i bretuljaka i mn10go sela sa zaseocima od 5-6 i viSe kuca. :lute se polja sa zioom i ·kukuruz lijepo raste. S livade ·se Siri 1nirils osruSenog sijena. Na mnogim •su mjestima iskopane velike jame, gdje se vadi ruda za aluminij, koja se odmah tmnsportira za NjemaCku. 103 �Bogata je naSa Istra rudarna i plodna Zitom, kukuruzorn i vinovom lozom. Ali 'tu su glavni faktor vrijedne ruke radnika i seljaka, koji rade i u ~~dredeno radno vrijerne. Rano jutrorn, olro 3 do 4 sata, joS je noC, mjeseCina osvjetlava puteve i ravnice, veC se Cuje topot volova i Skripa kola. To su seljaci, koji rnoraju iskoristiti i komad noCi, kod ·rna~o mjeseCeva svjetla, idu oni da voze :lito i 'Si'jeno. A kamo ga voze? Voze ga kuCi. A koliko Ce biti za njih, da li Ce im biti to opskrba za zimu to oni ne znaju. Stare su maSine sve zaplijenjene, a k<ada treba »makinat{< (vrSiti Zito), kako kaZu naSi Istrani, voze maSinu od sela do sela. Brzim tem~om bacaju snopove klasja, ma9ina vuCe, a oCi·SCeno Zi1Jo pada u vreCu. Stoje tu dva Covjeka, ne skidaju oka ~ maSine, Zito se vaZe, a ani biljeZe koliko ima kilograma. Ta dva Covjeka progovore~ katkada koju •rijeC talijanski, ne obaziru se na nikoga, vrSe .sluZbeno svoj ·posao. Domadn gleda u zito, plod je to njegovih zuljavih ruku, promatra te strane ljude, ·koji ne govore njegovim jezikom. Oni Ce mu sada odljeliti Zito, ne pitajuC koliko je njemu dosta, - ani samo oduzmu. Taka je i s ostalim. Gone im seljaci krave; volove i vino, sve im to n1oraju prodati uz nisku ·cijenu. PSenicu im vlasti plaCaju jedan kg. 1.60 lira, meso govede i telece jedan kg. 4 do 5 lira, a jednu Iitru vina po 2 lire. Taka oni procjenjuju zivezne namirnice, kada ih kupuju od seljaka. Jos mnogo toga pripovijedaju seljaci do cega ih je doveo fasisticki rezim, pod kojim stenju vee preko 20 godina. Kakva je Suma prije bila tu, hrast do hrasta, sve se zelenilo. Ta jc Suma bila ures Istre, a •sada strSe goli bre.Zuljci. Taka sada izgleda Istra. Kad prolaziS tim krajevima, zanosiS se 1niSlju, kako je divan taj .kutiC naSe hrvatske zemlje, u kojem bujd. .Zivot, a kada zaviriS u malu seljaCku kuCicu, Hi susretneS radnika, kojemu Zuto, mrSavo Jice pokazuje kako ·mu je protekao Zivot, tada vidiS pravb":"sliku Zivota istar~ skog naroda, koji pati godinama pod jaloom pandzom tudinca. Taj narod ne poznaje slobode do danas je hila ta vijec daleka za njega. · Gusta Zica, kojom je odvrojena Istra od hrvatske zemlje, danas. se prt;!-kida. Budi ·se narod parobljene Istre i Salje svoje sinove i kCeri u narodno-oslobodilaCku vojsku, da budu branioci svoje zeriilje, da posvema rastrgnu Zicu, koja ih dijeli vd braCe, da zajedni.Cki s hrvats~om i srPskom braCom uniSte i istjeraju neprijatelja i izvojSte slobodu cije~om hrvatskorn narodu. SMRT FASIZMU - SLOBODA NARODU! Milka33 DRUGARICE IZ TVORNICE PAPIRA I UKODA34 lVIi, vaSe drugarice, koje -smo zajedno s varna radile i okusile tvorniCki Zivot, sada se nalazimo u pa:rtizani•ma. Ali -mi n:ismo zaboravile na vas, naSe drugarice, koje noCu i danju raddte uz slabu aprovi1zaciju i joS pod nadzorom okupatora, koji vas danornice gnjavi i isc11pljuje vaSe snage. I nii smo radile tako, 12 do 14 sati, pa i u noCi, tako da je nekim drugaricama viSe puta pozlilo od nespavanja i gladi. A kad ·smo •koncem tjedna primile zel}no ocekivanu plaCu, bHo nam je odbijeno po nekoliko sati zabo Sto naS rad nije izgledao onako, ·hio sto bi izgledao, da smo mdile po danu. 80 do 90 lira, to je -hila nasa p!aca, koju smo do kuce potrosile, vracajuCi dugove za nocnu ishranu. 106 Taj tezak zivot, koji se je pogorsao dolaskom okupatora u nasu zemlju, osvijestio je nas, radnice. Postale ·smo svijesne da samo borbom mo.Zemo doCi do slobode i za to ·smo otiSle u partizane, odakle pozivamoi!i vas, da se prikljucite nasoj bovbi. Treba da znate, da je danas svakom postenom rodoljubu - Zeni, a .pogotovo muSkarcu, mjesto u partizanskim redovima. Propagirajte medu drugovima, da idu u Narodno-oslobodilacku voi'Sku, da ne rade za 28 lira, kad samo jedme Carape stoje 50 lira. Saljite muZeve i braCu u narodnu vojsku. A sv>i, koji iz bilo kojlh razloga ne magu da dodu k nama, neka se bore u pozadini. Vi drugarice, treba da organizirate sve drugarice u na.Su borbenu organizaciju AFZ, koja postoji ne samo u naSoj zernlji, nego i na cijelom svijetu. Drugarice, radnice! Vi koje danomice osjeCate .teror okupatora, vaSih Sefova, treba prve da stu~ate u borbu, jer ne m10Zete i.zgubdti niSta, nego samo dobiti. Za koga radite? Za okupatora, koji vam .svakhn ·danom ote:iava Zivot. Sabotirajte posao na svakom kora:ku. Kvarite maSine. IzreZite krivo papir, zakolajte krivo daske, sve Ce to ubrzati naSu pobjedu - a okupatoru nanijeti stele. Vi, drugavice iz Grobnika i drugih sela! Vi, koje ste osjetile najveCi teror okupatora, na varna je red da osvetite svoja zgari.Sta i da se barite za slobodu onih hiljada interniranih. Organizirajte i zadnju Zenu u tvornici i poka:lite plli•mjerom ostalim Zenam3., kako se breba boriti na svakom koraku. Citajte naS Hst »Primo:r1ku« i pomozite 1Svojim dopisin1a. PiSite nan1 o svorn teSkom Zivot:u. Drugarice, tvorniCke radnice! Mi vas pozivamo na zajedniCku borbu za slobodu! Smrt okupatoru! TvorniCke radnice DRAGE DRUGARICE Raduje nas neizrecivo vaS dopis, u kojem nam opi,sujete svoj Zivot i rad u oslobodenoj naSoj otadZbini. VuCe nas Zelja da i mi budemo s varna. Htjele bismo vam i mi napisati neSto o naSem radu, samo mi o tmne smijemo malo da piSemo.-TeSke su i opasne okolnosti, pod kojima mi radimo, no na.S 'rad nam je uza sve to drag i ne bismo ga se odrekle ni za Sto. Cv,listo smo orgam.iZ!irane u naSoj AFZ organizaciji, pa tako svaka Zena zna, kuda pripada, te je s time naS rad u ·mnogome olakSan. NajveCe nam je veselje 6itanje naSe »Prin1orke« i druge Stampe, koju nam Saljete, samo n1i ·ne Citamu slobodno ·poput vas. Cim dobije1no Stampu, treba je razdijeliti. To je prvo, a bas i nije tako jednostavno. Nikada ne znamo, kada i gdje nas maZe naS mrski neprijatelj iznenaditi. S velikim ponosom radimo za opslrnbu naSe vojske. Za na.Se hrabre borce i ramjenike Sivamo, pletemo, te skupljamo i kupujemo sve Sto treba. l(.od toga nam ·mnogo pomaZe -svijest naSih •sugraciana, moramo se pohvaliti, jer sve, Sto se traZi za naSe vojnike, odmah se dobiva. Narod je ponosan na svoju herojsku v>ojsku, pa za nju daje koliko vise maze. Najtezi 'flam je posao otprema nabavljenih stvari. To je skopCano s velikom opasnoS6u, a Cesto i s velikim naporima. No ni.Sta nam nije preteSko i preopasno. Sve Sto Cinimo, Cinimo zduSno i ·radosno, sretne Sto imamo n1oguCnost da i mi iene ravnopravno s drugovima sudjelujemo u ovoj divovskoj ·boTbi naSeg naroda za oslobodenje. Odbornica AFZ Susak 107 �. T " I 0 NASOJ DJECI PRIMORKA Dopis koji 'sam proCitala u jednom broju »Primorke«: »Ne dajte da od vaSe djece stvore neprijatelje({ ponukao ·me je da opiSem, kako se kod nas u arnektiranum podruCju postupa s naSom djecom. Ovih su dana otvorili zabavi:Ste za one na1Jrnllnje. Tamo idu djeca od 2 do 6 godina. Za njih se brinu casne sestre. Djeca dodu oko 10 sati te su tamo do rucka. Njih se vodi i na setnju, te moraju pjevati talijanske pjesme. Kako je Zalosno Cu1Ji djecu, koja joS •pravo ne znaju izgovarati rijeCi, a vee moraju po na;redenju mrskih faSista da se uC.e tudinskon1 jezik.u. Clanice AFZ su pozivale roditelje, da ne Salju djecu u ta zabaviSta, no nije se dobra organizimlo, pa su samo pojedini roditelji •ostavljali djecu !cod kuce. Onda su bili pozivani ·na red zaSto ne Salju djecu u zabaviSte. ZatQ neka nit.ko ne sa1je svoju djecu tim gadovima na obuku, da ih otude od vlas,titih roditelja. Neka im ostanu prazne klupe. Neka znade mrski okupator, da ovakav postupak s nasom djecom jos viSe raspiruje naSu mr.Znju prema njemu! Broj 10 22. listopada 1943 Odbornica AFZ iz anektiranog kraja *** U puckoj skoli u Podvezici -igrala su se djeca na sl<olslmm dvoristu i govorila hrvatskim jezikom. S prozora ih je ·slusao talijanski uCitelj i sav bijesan doletio medu djeCake i poCeo vikati na njih kreketavim glasom, da ne smiJtt::govoriti hrvatski. Djecaci su se grohotom -smijali, a on !jut htio je da udari jednog malisana. Ali mu djeCak reCe odluCno: »NeCete vi meni zapovijedati, kako Cu ja govo· riti!« Na te rijeCi nastavnik p1~oblijedi, ode ·k djevojCicama i po-6ne na njih_ vikati. DjevojCice su mu na glas odg-ovorirle: >>Na deSpet varna govorit Cemo hrvatski.(( Pora.Zen ovim adgovorom on se oklrenu-; ode. Taka postupaju faSistiCki zloCinci s naSom -djecom, ali duh borbe je i u djeCjim srcima. Sa Susaka PRIMJER HRABROSTI Nedavno se je odigrao jedan lijep primjer nasih hrabrih drugarica, koje veC dulje vremena bonwe u internaciji. Prigodom premjeStanja bile su kratko v.rijeme na R~jeci, u Jela:CiC-kasa11ni. Kada su ·bile praCene na stanicu, gdje su krcane u vagone, drugarice su u kamionilll:a pjevale i bodrile on~, koji su ih pratili, da ne placu za njima. Kada su se ukrcale u vagone, koJe su Cuvali mrski okupatorski vojnici, one 1SU se pojavile na 1nalim prozorCi. Cima i vi,kale 'Slo.Zni:m glasom: >>Zivjela borba za slobodu! Zivjela velika bratska Rusija! Pozdravite braCu partizane!<( Odbornica AF:l Susak. 108 PRIMORKE CE I DANAS IZVRSITI SVOJU DUZNOST Deseti broj na.Se }}Primorke(< bio je upravo spreman za Stampanje, kad su naglo nastupili dogadaji, radi kojih smo morale da izmijenimo plan naseg rada. OdluCile ISIDIQ da iZJdajemo naS list u ovome novom formatu i to dva puta· mjeseCno, kako bi i }}Primorka<(, uz ostalu naSu sveukupnu Stampu, mogla da pruZi na.Sirn Zenama Sto svtjeZi.je Clanke i vijesti. Jer danas je naroCito vaZno, da Citav naS pdmorski narod, a osobito .Zene, budu Sto bo}je informirani o politiCkoj 1situaciji i dogadajima u sv-ijetu, ka1ko bi mogle sto jasnije da vide, da ·su ovi teski dani koje prozivljuju, tek jedan od posljednjih trzaja umiruCeg faSizma. Nakon dvogodisnjeg terora talijanskih fasistiCkih okupatora, naslupilo je ono, Sto smo m·ogl'i predvidati. NjemaCki razbo~nici uz pomoC domaCih bjelogardijskih i ostal'ih izdajnika, pokuSali su da svojin1 motoriziranim jedinicama unesu ·paniku u naSe redove. JoS su nam jedamput dokazali ubistvirna, pale.Zirna i pljaCkom, Sto znaCi njihova }}kultura(< i >}novi poredak(<, Ali nisu nas po~olebali, rni smo tu, Cvrsti i jaki, spremni na otpor i borhu. Ti su bahatl razbojnici, uJbice golorukog naroda, hrabri sve dotle, dok in1 se netko ne isprijeC'i na ,putu. Pred puSkama naSih boraca oni su kukavni stvovovi, koji bjeze, drhcu i umiru kao kukavice. Njihove odvratne sluge, bjeloga~dijski, CetniCki i usta1Ski izrodi bili su se -pred parti:zanima pritaji1i 1 is-korisHli velLkoduSnost naSe narodne vlasti. Danas su oni atvorili svoje karte, pod zaStitom naseg najveceg neprijate!ja Nijemca. Njihova je izdajnicka propaganda zivo proradila, kako bi zatrovala dusu naseg Primorja, ubila njegovu borbenost i zelju za ·slobodDm, kako bi ugusila plamenu ljubav naI'oda za njegove junaCke sinove-borce. 109 �T I NaroCito su Zene izVIr.gnute opasnoti ove izdaJniCke propagande, koja se nada da Ce svoJim la:Znim obeCanjima i uputama djelovati na njihove liCne osjecaje i po!oolebati njilrov moral. Nagovaraju ih da pozivaju >svoje sinove i -JnuZeve~borce natrag kuCi, jer da Ce samo taka spasiti svoje. Zivote. A1i Zene Prin1orja me Ce to uCi,niti! One neCe da njihovi najmiliji budu osramoCenl. za cio Zivot kao bjegunci i izdajd.ce svoje braCe, one ne Ce dati da njihova krv i snaga poslu:li neprijatelju u borbi protiv vlastitog naroda. One znaju da Ce neprijatelji, razonuZavSi njihove drage, prvom ih priHkom poubijati ili protjerati u logore i na ropski rad u NjemaCk_u. I naSe Ce Primorke, kao i ostale· Zene Jugoslavije, znati da u najteZim Casovima dadu od sebe najviSe sto mogu dati. One ce dokazati da su duboko shvatile veliku istinu. BEZ BORBE NEMA SLOBODE! Zene Hrvats·kog Pdmorja naJstavit Ce da se i dalje sa,. sv01n svojom toplom ljubavi brirrm za NO voj&ku, za svoje borce. One ce skqpljati za njih odjeCu i obu6u za :Llimu, hranu i lijekove. One Ce se bdnutl za one, koji su ostali bez krova, koji su morali pobjeCi pred hitlerovskim raZJbojnidma. Zene Primorja Ce Zivom rijeCi i Sirenjem naSe Stam:pe dizati---'kao i dosada narodni duh, podsticat!i borbeni zanos u narodu. One Ce raditi u svojim antifaSlsti6k~m organizaci-jama, suradivati u radu NO odbora, znajuCi ·da nas oni, okupljeni oko ZAVNOH-a vade jedinim ispravnim putem, putem borbe prerna konacnoj pobjedi i slobodi. · 110 I I I �-vI PRIMORKA Broj 11 5. studenog 1943. SAVJETOVANJE PLENUMA OKRU:ZNOG AF:Z ZA HRV. PRIMORJE oddano je 25. X.35 Bilo je prisutno 18 drugarica iz svih kotara osim SuSaka i Kastva. Drugarice su dale opSirne izvjeStaje o politiCkim prHikama i o 1stanju naSe -organizacije u pojedinim mjestima Primorja. Pokazalo se, da je u nekim mjestima, us·lijed prodora Nijemaca nastalo u narodu malodusje i •strah, mdi kojega je gotovo prekinut rad pojedinih odbora. Drugdje, i to redov.Jto u selima, narocito u omma koja su najdulje sudjelovala u borbi i pridonijela najveee zrtve--mailazimo na vrsoku i nepokolebanu svijest. Istak· nuta je potreba intenzivnog OI1ganizacionog povezivanja i politri.Ckog rada medu Zenarna. Govorilo, se o potrebi otvaranja kurseva za nepis.mene. ZapoCet Ce se· s odr:Zavanjem politi6k,ih lmlrseva, za ~koje se naSe Zen:e Zivo intere. siraju.-Ra:spraiVljalo se o ~suradnji s NOO-ima 'i omladins k.im organizaeijama. · 1 SA NASIR OTOKA Nase zene ·sa otoka, po oslobodenju,36 odmah su pristupile organiziranju svojih redova. Po primjeru ostalih Primorskih Zena, one stupaju u AFZ osnivaju svoje odbore. Na 'Sa'Stanoima se upo~navaju s borbom i Zivotom partizana, jer su prije oslobodenja bile zarabljene po okupatoru i nisu imale mo. gucnosti da ,citaju na5u stampu. Zato zele ·sada nadoknaditi izgubljeno vri· jeme.-Mnogi otoeani odlaze u NOV. Majke 'SU ponosne na njih, osobito one ciji su sinovi vee prije pobjegli i"Pred Talijana u partizane. Jedna odbornica sa Raba, •kojoj su oba sina otisla, uskliknula je: »Neka su otisli, vesela im n1ajka!« 113 �T . -- ·pred naSinl.OtoCankama- Stoje: y_eJ!K:i. z8!c.lf!!ci OkO>S·tVaranja i U.CvfSCiVilrif3 .. svoje organizacije AFZ, no neka rie _ k!Q!ll\l, nego uporno nastoje da dostignu druge kotareve. Mogucnosti u •slobodnim danima imamo i treba da to isko, ristimo radi dalje borbe. · PRIMORKA_ I I Bro]U Studeni 1943. KRATKE VIJESTI - Predsjedrrica opCinskog AFZ, Ledenice, drugar.ica Ana Mataija na grobu svog druga .rekla je: >}Ostavio si mi puSku, borit Cu se -s njom dalje.<c - U Crikvenici je odrZan petodnevni kurs za odbornice ·mjesnog odbora. Polazilo je kurs 8 drugarica. - Na prvom kota!rskom -savjetovanju za kotar Crikvenicu Jl!isustvovalo je 120 odborrrica iz kotara. - SkloniSte za Zene i djecu prolaznike, koje je osnovao crikveniCki Injesni odbor AFZ, redovito je i poslije provale Nijemaca izdavalo oko 30 obroka dnevno. -· Okruzni odbor AFZ za Hrvacsko Pvimorje poslao je na ledenicki, krmpotski i zagonski teritorij TDbe za haJjine i campe za preko 115 c!atnica j odbornica. Ova je naS naj-siromaS:niji kraj i od samog poCetka sudjelovao je u borbi i bio osloboden. - Na otoku Krku odrzano je u 3 tjednu 43 masovna sastanka za zene. - Prosiog je mjeseca obrazovan u Istri Ol<!mzni Odbor AFZ za Istru, koji se sastoji ad 12 odbornica. PODUPRIMO RAD NOO·a ·, Pred naSe NO. odbore postavljaju se ·svakodnevno sve noviji i veCi zadaci. Treba organizirati-' Zivot .··na- oslOboden.Oj -· teiitoriji, .tfeba. povesti narod u:· bOrbu protiv Svapskih ra·Zlbojnika, kuji mestimiCno prodiru u naSe Primorje. Treba voditi narod u opCoj mobilizaciji narodnih snaga, da ,svladamo i ove konaene kusnje i postignemo slobodu, za koju su narodi Jugoslavije toliko Zrtvovali. U Citavom born radu, u rjeSavanju svih tih pitanja, u bPizi za narod, za njegovu prehranu, za tok citavog njegovog Zivota, katkada se ucini i po koja pogreska. U takvim slucajevima cesto narod pojedinih mjesta baca krivnju na NO odbore, zaboravljajuCi pri tome, da su ti odbori njegovi i da su ani takvi, kakav je on - narod - sam. NaroCito Zene, pa makar one ~radile u svojoj organizaciji - AntifaSi· stickoj fronti zena, gledaju ces1o pogre8no na NO odbore, kao da je to neka organizacija, kojoj one ne pripadaju, koja je samo »muSka« organizacija. I onda, kritizirajuCi katkada sa pravom, a Cesto i bez· prava rad NO odbora, Zene zaboravljaju, da su ti odbori - narodn;i odbori, -da za izbor i postavlja~ nje !judi u njihova vodstro, a prema tome za sav njihov rad snosi odgovor~ nost Citav narod .dotl.Cnog kraja, .dakle i Zene, a naroCito one, koje su svije~ sne, one, koje su radom u AFZ~u pokazale da vide i osjeCaju potrebu da~ nasnj e borbe. Onoj drugarici, kao i onom drugu, koji pokazuju nezadovoljstvo s radom treba !TeCi: ako misliS da neSto n~je u redu, upri i ti, podupri rad NOO-a, pomogni drugovima i drugaricama, odbomicama da isprmjavaju svoje dutnosti, kako se najbolje maze. NOO~a Mi smo, zene, u danasnjoj NQB,j po•kazale da smo sposobne da ispunjavamo svoje duZnoS>ti i da -steknemo svoja prava. Pokazale ·sm-o to kao borci, 114 115 �T kao prvi i glavni pomagaCi fronte i NO vojske, p0kazale smo to stvorivsi Cvrstu vezu naSe .fronte i naSe- pozadine: Nase je ne samo pravo, nego je i nasa duznost, da u radu u samim NOO-ima i u podupira:nju rada NOO-a preko nasih zenskih antifaslstickih orgooizacija to jos jednom pokazemo i dokazelllo. Time Cemo iz·VIrSiti svoju duZnost prema naSoj -narodno-oslobodilaCkoj borbi, prema -naSem •narodu. PRIMORKA IZDAO OKRU:I:NI ODBOR AFZ ZA HRV. PRIMORJE 1944. Svibnja ISPRAVAN RAD KASTAVSKOG ODBORA AFZ-a I u te.Skim »Crnim<< danima, koje je uz ostale kotareve pro:Zivio i narod Kastva provalom svapskih skotova, pljackasa, izbe~umljenih., zutih nakaza, koje obescascuju nase zene i djevojke - kotarski odqor AFZ J.ilaze sve sile da pomogne NO o<lboru u njegovom 'radu. Donosimo izvadak iz pisma, koje je K.O. AF:I:. Kastva uputio KNOO-u »... Nase clanice AF:I: ko god moru, davaju dobre voje !Za svoju organ~zaciju soldi i sake vrsti robi. Va naSoj KastavCine su pdSii Crni dani, as su nan prej Crni, a sad Zuti vrazi Cuda Skodi storili. Ca ·ni dost to, to imamo ·Cuda siromaSnih familij naseh dobreh partizani, ke treba da znaju da se si ti i nasa vlast za njih skrbi. Zato ovi nas K.O. AFz posije van 6.200 Hri 3 bremena robi, da bi se jos vise moglo dat pomo6i ku davaju nasi NOO-i siromasnon i familljan ken je potreba. Nase organizacije AF:I: jos obecaju da 6e gljedati ca vise u semu pomoc svoj NOO za dobro naseg naroda, ni je vee cuda potreb, rna ni zgubil vem. ObeCuju da Ce se storit da Ca br.Ze fi.ni ·veC jedanput ta nesreCni rat« 1 »PRIMORKA« SE OPET JAVLJA · Obilazeci nasa primorska sela i gradove svagdje nas, drage drugarice, susreCete s pitanjem: »~ho je sa· »Primorkom<<?, zaSto viSe ne izlazi »Primorka«? Evo, opet se javlja vaSa »Primorka«, da vam medu ostalim odgovori i na ovo pitaoje. Vi, koje od prvih dana stidjelujete svim srcem u nasoj borbi, sjetit cete se njenog prvog broja. Bilo je to mjeseca prosinca 1942. godine, kad'l je prvi •sastanak Oi<Jruznog odbora AFZ Hrv. Primorja postavJo pred sebe zadatak da okupi organizaciju AFz sve one hiljade Primorki, koje su iz vlastite pobude pomagale svoje voljene parti;zane, bez nekog plana i rukovodstva, nepoznavajuCi ciljeve nase borbe. Trebalo vam je reCi da niste jedine kojima zastaje dah od ·radosti kad vam partizan noCu k-uone na prooor, da niste jedine koje ·Sapatom medu redovima faSistiCkih ubojica pronosite v:ijesti o uspjesima naSih boraca. Trebalo je da sa~nate, da u nasoj zemlji i u cijelom slobodoljubivom svijetu postoji zajednica Zena antifaSi stkinja - AntifaSistiCka fr-onta Zena - i da ste i vi njene Olanice. Da biste se S-to lakSe sa -svim tim upoznale i da bi vas se uputilo kako treba organizirano pomagati nasu mladu vo}sku, rodila se »PRIMORKA«. Pored redov.itih 'Sa!stanaka :lena antifaSirstkinja i uspostavljanja organizacije na terenu ·»Primorka<< je odigifala golemu ulogu u stvaraniu AFZ-a u_Hrv. Primorju. Zadatak, ·koji je bio pred nju postav!jen - a to je okupljanje svih Zena Hrv. Primorja -u Narodno-oslobodilaCki pokret - ona je izvrSila. Iako stalno pod faSistliCkom okupacijom, vi ste se pot-puna saZivjele s nasim pokretom. Organi·zacija AF:I: u PrJmorju kao cjelina, ukljucila se u Jedinstvenu Narodno-oslobodilacku frontu. 1 116' 117 �/ ---·· Narocito se ro pokazalo prilikom kapiwlacije Italije, kad ste ·skromne, povucene, n"jednom postale -samostalrie r·.odlucne. Prisilili ste talijansko-faSistiCku vojsku da ostavi -oru:Zje, prenosi'le i· spremale. ratni plijen na sigurna mjesta, pomagale organizirati novu narodnu vlast. AntifaSistiCka iironta :lena Hrv. Primorja je uz pmnoC svoga listkt· >>:Pr'imorkeK uspjela -da-vas ukljuC.i-u sveopCi -narodni pokret za-oslobodenje--d-omovine. »Primorka<( je izvrSila svoj zadatak i prestala izlaziti. Ali kad veC govorimo o ,svemu tome ·ne Ce biti na odmet da spomenen1o i jednu loSu crtu, koja se bila pojavila u naSoj organizaciji prvih dana iza ponovne okupacije nase obale. Mnoge su od vas, drage drugarice, zaboravile kak!o su sluSale na naSi.m sastandma i Citale u naSoj Starn pi da rat joS nije gotov, da Ce neprijatelj jos doci i da tek onda ne srnijemo klonuti. Onda ce se istori\ vidjeti koliko tko ima srCanosti i vjere u pobjedu. • Mnoge su od vas to zaboravile, mnoge su klonule. Iste one, koje su m"imo talijanski-h bunkera neustraSivo prenosile oruzJe i municiju, iste one, koje su neumorno tumaCile svojim drugaricama ciljeve naSe borbe, danas su najednon1 sustale u strahu pred Svapskim psima. Zbog svega toga bas je danas, vise nego ikada, potrebno da se 'Sve zajedno sastanemo, da -se porazgovorimo o svemu Sto smo naCinile i Sto s1no propu-stile uCiniti, za Sto skorije oslobodenje domovine. Danas stojimo pred I. OlorllZnom konferencijom AFz Hrv. Primorja. Na toj Cerna konferenciji _pretresti, s-va ..ta~ pitanj:a. :Vjdjet Cemo koliko smo .Zena okupile u naSu organiza-ciju i kako naSe Zene izvr.Savaju zadatke, koje danas borba pred njih postavlja,-Vidjet. cemo k(}liko smo·uspjel.e .da se,.upoznamo s politiCkom-·sit'Qacijom -u svijetu i· kod- na~. l\olil5:o·_Smo.shv<;iJi:le one. goleme medunarodne uspjehe, koje je nas Narodno-oslobodilacl<ie- .pokret po$tigao preko svoji)l .predstaynistava AVNOJ-a i. Nacionalnog komiteta., . Danas, kad nam. se ze~e Bngleske i Amerik~ dive i sal}u plamene pozdrav~ •. kad _je bli~u. Cas, kad Ce na·m pruZiti :d~$nic1,1· j ,na}3,e: s.ovj~tske s~stre, danas cemo,. u predvec~je si;nme pobjede riiuil'fa~ii:inom, jos' jednom putem naSe konfer0ndj~_ reCi ~.Cij~lome_ ,sv.iJ~u,_. da SrtlQ'. QdlliCile_= l!:~t!rajat~ uz I)aSu juna,cku vojsku do konacne.pobj<;>de. · ·. ·, :. ... · . ' . . , · U ovom se, eto, casu ponovno j,a~lja .,;PRIMORKA« sa zadatkom 4a pon1ogne rad naSe I. Okru2ne konferencije i da_prekQ :nj!i! up_oznam() ~ve Zene., anti-faSistkinj~ •. sa '~a,Sjm radom ._i _borb9m. naciju. Za njih je samo postojala nepostedna borba protiv talijansko-hisistickih uljeza i · domaCih dousnika. I poslije kapitulacije Italije, kada. ·su im . Svabe i. -ustaSe· nudili.'aprovizadju, -cta ih pridobiju rna -svoju stranu,; one -su jednoduSno f·s·-.preZrenjem odbile . svaku- pomoC onih,. koji su- pdrohHi -i. opljackali nasu zemlju, popalili na hi! jade sela i koji sir poubijali na 'stotine hiljada rievi-nihJjudi,- :lena, djece i st'araca. One su· nidije pjeSaCile na desetke kilon1etara u lmr1ovaCko podruCje, Sloveniju i na-diuga 1njest:a, dana ledima :donesil ~eseta~ k_Hograma hra_ne, koju dijele .sa svpjom vojskom" Eta, ~ako su se qdazvale Zene Hrv. Primorja, zajedno- s3. svojim muZe· vima, sa svo}9m braCom, pozivu sla;vne KomunistiCke Pcirtije, poslije onaka si'arnne izdaje i kapitulacije jugo_sl~venskihvl;}d~ Cve~koviC-MaCek i SimoyiC·lVlaCek, koje su naS narOd gurnule u ralje krvavog fGiSizma. u· danima :kad se neplijatelj ncllazi ·ha x:Jbu s·voje ·pi'Opasti; .Zene. Hn;. PrimorJa· treba da se 'Std ·viSe pOve.Zu · ui Narodno~OSiobodiiaCku -'fcontU- ·i njene Organe -kci'O · rukovOditelje-, CitaVog riaroda u na:rod:n0~oS:IobOdilaCk6~1 pokretu. One treba da okupe we zene; koje jds stoje ·po strani, da ih itkljuce u Narodno"oslobodilacki pokret, da pomognu njihova politicko i pmsvjeirio izdizanje .. P.rije svega, i .viSe nego ikada,, treba d<:~;_ ,pomognu Nrurod,no·oslobo· dila~~Oj. yojsd-, u -sy.im :njepi'rn potrebama: hr~ni-, odjeCi, .obuCi, prikupljanju podataka i obavjestenja o neprijatelju itd. One ne ce dozvol\ti .da se oko njihpvih kuCa i sela..bezbri,Z)no. SeCu i sakrivaju liJeD:Cine 'i ,~ezerteri, koji .m~slc da _Cc se · i .bez njih za-:vi--S'iti ovaj rat, a koji time :Pomai~ .,krvnicima .i palikti.~ Cama Podl1u1na; GrobinStine, Ka•stavStine, Bribira, te os'talih .. sela .i. gr!ldova naSe porobljene domovine. · u ime nase N"Dodno-os!()bodilacke vojske, pasa xirr., Divizi]a _· cedo Hrv; Pririiorja i Gorskag Kotara -'- pridrllZuje se · velebnoj manifestaciji pri~norskih Ze:Oa -· OkrUZ~·qj · konf~renciji · AFZ:. :__ i pozdrav:lja sa za4valilo_S:Cu ·njihov- dosadaSrtji poZrtV'Ovni rad za· NOV i -sVe Ono, lto· ·sU _Zene uCinile za nju. Mi smo uvjereni da Ce naSa Narodno-oslObodilatka vojska u joS uZoj saradnji sa Zenama saCuvati prava, koja su one i·zvojevale tokom narodno· ·oslobodilaCke borbe, i dati sve od sebe za ostvarenje historij-ske odluke zasjednja ZAVNOH-a i AVNOJ-a, na kojima su polozeni temelji novoj driavnoj zajednici, -demokrat:skoj federativnoj Jugoslaviji, u kojoj Ce naSi nalfodi Zivjeti sl,obodno i ravnopravno. Pukovnik AntiC38 Komandant XIII. Divizije NOVJ NASE DRUGARICE U POZADINI RADE zENAMA Hl{VATSK(;JG P~IMORJA Updredo sa p~Cfirza:nJ.em oru.ZaD.e .ho;be na~e'ga_ n~r~dci ~ ·ptotiv tud;inSltog porobljivaCa, kada joS val sveopCeg narodnog ustailka nije · zahvatio Citav·u zemlj1:1,: i),~se._ :~u_ _ Zene· .stVorHe· SVoju bOrbeiiu ·otganjzaciju ___:. _A!ltifaSi,stiCku frontu Z~ha>~...:..:i time_ primile na ·seb~;·je_dna:k diu 'tereta_ borbe-prOtiv·.faSizma, je~_ ·~pvatne~ d?l: je :l)aSizam i njihOV n3.j-VeCiL~rOt~yn-ik._ _ .. . Vec'u prvim danima Narodno-oslobodilacke borbe ~ najprije spontaiio, a p-osliJe- ·argaTiizirai:lO, · - Of!.e· .su _Uze_le' ~-~~SCa -:na· _S·vi~ poljirria 'l?.orbe,, _protiv faSizma.' Kada su talijansko-faSistiCki osvajaCi ·pregaziH miSe 'krajeve~ Zene I-I.rvatskog Primorja neustraSirvo -su upuCivale--svoje: -·mu'Zeve,. sVoju · bniCu U juriacku borbn protiv mrskog okupatora: Za njih nije b'ilo zapreke, za njihnisu postojali bunkeri ni pletene zice, iiisu se bojale protjerivanja u inter.. su: Iznijet Cen1o ovdje kratak pregled onoga, Sto su =naSe drugarice u pojedi· nin1 kotarima sabrale za ,naSu vojsku kroz posljednja 2-3 mjeseca. Podaci nisu potpuni, ali i iz ovoga Sto mo:Zemo navesti vidi se s koliko ljubavi Zene naSeg pasivnog, opljaCkanog :Arimorja rade za -svoju braCu borce. GRAD SUsAK: Mjesni odbor AFz sabrao je kroz mjesec oiujak i travanj ove godine: 820 kg hrane, 108 kom odjece i obuce, 134 ornata cigareta, cigara i duhana, 120 ko-mada raznih potrepStina, 58 komada lijekov-a i sani· tetskog materijala, 66 kornada pisaceg pribora. (Podaci nisu potpuni). KOTAR SUsAK: Kotarski odbor AFz javlja, da je kroz prva cetiri rnje· seca ove godine sabrano preko opCinskih i seoskih odbora AFZ: 5.900 kg hrane, 906 litara kuhane hrane, 650 litara vina i rakije, 675 komada odjece, 119 �I I I obuce, pokrivaca i ranaca, 95 komada raznih lijekova, 70 komada gaze i povoja, 4.700 komada papira i pisaceg pribora, 5.800 cigareta, cigara i omota duhana, 386 kutija ~ibica, 545 omota papirica, 530 kg sjemena: krumpira, graba i kukuruza te 1/2 kg sitnog sjemena, 76 komada raznih potrepstina, 2 dalekozora i 1 pusku. U novcu: 36.600 Ura i 5.000 .kuna. Dmgarice su kuhale za voj•sku 1.024 sata, a 230 ih je nosilo hranu borcima na polozaj. Za obradu polja partizanskim obiteljima dale su 950 radnih sati. KOTAR KRALJEVICA: Kotarski odbor AFZ javlja, da je kroz pPva 4 mjeseca ove godine sabrano: 505 kg hrane, 218 komada odjece i obuce, 3.800 komada p;>pira i plsaceg pribora; 1 plsaca ma8ina, 100 komada povoja i raznog ·sanitetskog materijala, 138.000 kuna i 240 lira. KOTAR CRIKVENICA: Toko'ID veljace, oiuJka i travnja .pve godine sabrano je: 1.200 kg hrane, 53 litre vina i rakije, 213 jaja, 13 litara mlijeka, 5 litara kave, 160 komada odjece i obuce, 3.260 komada papira i pisaceg pribora, 8 komada sanitetskog materijala i 32 komada raznih potrepstina. (Podaci nisu potpnni). KOTAR NOVI: Zene kotara i mjesta Novi sabrale su tokom prva cetiri mjeseca ove godine: 5.760 kg hrane, 900 Iitara vina i rakije, 2.650 Iitara mlijeka, 430 jaja, 1.000 komada odjece i obuce, 3.500 cigareta, 150 kutija sibica i papirica, 300 komada sanitenskog materijala, 2.000 kg sijena i slame i 18.600 kuna. Osim toga dale su 7.830 mdnih dana za obradu zemljevojsci i partizanskim porodicama. · · KOTAR KRK: U mjesecu ozujku i travnju ave godine sabrali su opCinski i seoski odbori AFZ: 652 kg hrane,. 589 komada vunenih carapa i ostale tople odjece, 176 jaja, 11 Ji.tara rakije, 110 .komada sapuna i raZ!llih potrepstina, 200 komada pisaceg pribora, 3.020 lira i 820 kuna .W.3 komada .sanitl'tskog. materijala. (Podaci nlsu poVprmi). . . .' .· -. --:=-~-:=::=:::-..:--·.=-::.-=.~~--~~-;-. ····--·····.:--:-:-.. ··- .... ....... ---· ..... - ····-·-·::_::;.;. ::·..:::..::. :::.:;:::;:.::·:::-=:: IZJUO OKRU?JT! ODBOR AFZ Zil }!:RV ol'RUlORJT. 120 121 �PRIMORKA GLASILO ANJ'IFMISTICKE FRONTE ZENA ZA HRVATSKO PRIMORJE Sijecnja 1945. SAVJETOVANJE PLENUMA OO.AFZ. ZA HRV. PRIMORJE Usred p~iprema za J.-, Kongr~s ,AFZ-a Hrvatske, u jeku predkOngres~og takn'IiCenja, ~a·stale su se predstavnice .Zella Primoda 5._ XI. -1944.,_ -da se sa·vjetuju i dogavore a· svemu Sto je· veC uC1njeno .i Sto joS ima da uC.ini, da bi pred svim Zenama Hrvatske mogle pokazati, da- su savj.esno i poZrtvovno izvr.Sile .svoju .du:lnost .. Radi pooStrenih. mjera i _ofenzive, nis_u mogle prisustvovati ·dr).lgarice iz kot<>ra Krk, Pag, .Rab i mjesta Susak. -se N'akorl piozdTavnog govora i politiCkog referilta slijedio je. organizacionl ·referat,:kOJi ·su i.JpOtpunile ·dmugarice iz kotareva,- iznoseCi stanje organizclcije, i reiulta:te _takmiCenjci db sada. Pokazalo se, da u na.Sem Primorju _uopCe -rieriia Z_ene'-kOja nije obuhvaCena na§om organizadjom, osim njih .nekoliko, k6je:·ot-VOreno ·sarad:Uju s- nepdjatelje1n. RezultaN takmiCenja - koje je joS u piinoffi jektl'- 'veC su danas takovi, ·da smo u· mnogim toCkama ·veC preSli po'St_avljene ndrme. Izl,aganje drugarica o prilikama i. radu u kotarevima bilo je Vrlo· Zivo ·. i --zanimlJivo. Zatim je· slijedio referat o znaCaju i vaZnosti I. Koiigrfisa· 'AF2:-:a Hrvats·ke, kojim se pozivaju drugarice da uloZe "maksim11m napol:a, kakO bi haSe takmiCenje -i naS rad ria ~ulturnom i politiCkom izdizanjtl'Zena postigJi najbolje ·-reiultate. SaopCeno je drugaricama~. da Ce za.};.n·at.ko- Vrijeme j,zaCi t>rigodni broj naSe- omiljene >>Primorke«', te ih se pozval-o tla svojoni s·Irokoin saradnjorri pomognu·.naSu- Stainpu i naSu usmenu_i pismenu propagandu, koja je- u toku ove·· borbe, Uz puSke i topove, bHa i ostala nase najjace oruzje. Zatim je proCitan referat o Velikoj Oktobarskoj Revoluciji, koji je bib popracen. odusevljenim poklicima Lenjinu, Staljinu i slavnoj Orvenoj armiji. · Na kon6u je podpredsjednica drngarica Ana Mataija, zatnolila plenum da je rijesi duznosti podpredsjednice, jer da je kao majka od 6-ero siro.cadi i kao pi:-edsjedllica KOAFZ za Novi, suviSe optereCena poslom, te da nc n1oZe 122 123 �T savjesno ispunjavati i ovu treCu veli'ku duZnost. Njezi!ni su razlozi uvaZeni. fzrazena joj je topla zahvalnost za dosadasnji pozrtvovan rad. Za novu pod· predsjednicu izabrana je druga<rica Blanka silovic. Upucen je ·pozdravni brmjav plenurna I. Kongresu AFZ Hrvatske. Nakorn otpjevane himne »Hej Slaveni«, oprostile smo se od naSih drugaw rica, noseCi u srcu duboke utiske i Cvrstu odlruku da svim svojim duZ'nostima u cijelosti udovoljinm. 1vlara39 IDU KOLONE UPRcENIH ZENA ... Idu kolone Zena. Po kiSi i blatu, po studeni i tami uz strme litice naSih' gora. Idu kolone po ·suncu i pripeci, po prasnjavirn, beskra.i;nirn cestarna. Zirni i ljeti, kupajuCi se u znoju, nose st"!'ljivo teske terete n'\ ledirna. Po .. grbljene, ranjavih nogu, ali lica vedrih, nasmijanih. U oCima ·]m · se zrcali topla duSa, puna l,jubavi i samoprijegora. To su naSe Zene, naSe Primorke, sestTe, kCeri,- majke. p,roSie su kroz Zicu koju je krvnik oko nas spleo, vjeSto su zaobiSle stra:Ze, a 2atim Zure, Zure naprijed, drage naSe hriZne drugarice. Nemamo Zeljeznica, ni kamiana, ni kola, ni tovarnog blaga, a vojsci !reba hrane, tople odjeee i drugog rnaterijala. Ogromne se kolicine prebacuju gore drugovima. Prebacuju se veC tri i pol godine na junaCkim ledima nasib dTUgarica. Dva!deset-pedesel"Stotina njih iz susackog, kraljeviCkog, crikvenickog i novljanskog kotara hodaju satima i satima, prevaljuju desetke kilometara, bez odmora, bez prigovora, svijesne da rade svoju duZnost, da pornaZu vojsci, da ubrza<vaju pobjedu. I taka gotovo svaki dan, jedne se vracaju-dmge odlaze. Kad stupe na oslobodeni teritorij lica irn postaju vedrija, noge ih laganije nose. »Zdravo drugovi«!, E._ozdravljaju borce koje susrecu putern. S pjesmom krecu naprijed. Draga partizansk~jljesrna razlijeze se u slobodi, a narod Gorskog Kotara i borci i ornladina znadu da to idu Prirnorke, gledaju ih s ljubavlju i pozdravljaju. Uz tesku brigu za odrzanje golog zivota 5'•ojih obitelj<i, ne za,boravljaju Primorke svoju duZnost prema domovini. A -Zivot je surov i teZak. OpljaCkano, golo Primorje .ne maZe da ishrani svoju djecu. I prije ·-se je Zivjeio .skrbno; sirotinjski, a sada je to ne sraVIlljivo teze. svapski i ustaski banditi popili su ono malo vina i rakije, pojeli su krumpk i drugu lfetinu, odagnali su stoku. Ostale su prazne kuce, gladna djeca. Da je bar ostalo vino, rakija i srnokve, to bi se dalo rnijenjati za zito u Gorskom Kotaru, u Sloveniji, u Lici. Ne ostaje sada drugo nego iskuhavanje soli, a >to je rnucan i dug posao. Ali mora se. Treba pripremiti drva, treba "donijeti morsku vodu, a Suma je daleko, obala je daleko. Ne mote se mnogo uCiniti u jednom danu. Leda se Savijaju pod teskorn barilicom morske vade, pod te5kirn brernenom drva, ali djeca >U gladna, rnajka mora da ih prehrani uz cijenu svoga zivota. Od sto litara morske vode dobije se tek oko 3 kg soli. Kad sabere 15-20 kg soli, uprti torbu na led:a i odlazi da traZi Zito u zamjenu. VraCa se JzmuCena, ali sretna Sto Ce za nekoliko dana :njezina djeca imati ·kruha i palente. Dotle Ce ona ponovno lskuhati sol, ponovno krenuti na daleki i teski put ... Eto, to je danas Zivot ,siromaSne primorske Zene, Zene patnice. A ta ista Zena spremno i radosno pri'hvaCa breme, kad tlreba prenositi hranu i mate~ rijal za partizane, za sv<Jje borce. I tako svakodnevno idu kolone, idu teSki tereti, a -krvava i izmuCena leila nose ih neumorno ... prof. S. Galekovic - Mara 124 SKUP AFZ-a U BABic DOCU 5. XI 1944. oclrlan je u Babic Docu, opCina Sv. Juraj, skup .zena -~ntifa- . sistkinja; sa kojeg je poslan .Glavnorn odboru AFZ-a Hrvatske sh]edec1 brzo. · . · . jav: · . »Mi zene antifasrstkinje opCine Sv. Juraj, sela Babic Dolac, sakuplJene na svom skupu PosveCenom !Tvom kongresu· AFZ-a Hrvatske, svjesne _po~ htvovnosti, koju ste vi pridonijele i pridonasite jos uv;jek za nase zaJedniCko djelo, obeCajemo, da Cemo uCini'ti sve sa strane, da pretkongresno takrnicenje uspije sto bolje. Primite pla:mene pozdraVe Zena antitfaSistkinja sela BabiC Dolac, opCine Sv. Juraj.« Ovaj je brzojav potpisalo 25 zena. ZENE CESARICE Zene Cesarice, kotara Senj, svjeisne su da i one moraju pridonijeti sv?j udio za slobodu. One su po snijegu i kisi nosile danju i nocu, kad god Je trebalo hranu horcima. Penja!e su ·se preko .gurrnih velebhskih klisura na kote oct preko 1200 rnetara i na udaljenost od 15-20 kilometara. Ustase su popalili mnoge kuce, mnoge rnaj'ke s brojnorn djecorn ostale su bez: krov~ nad glavom, ali nisu klonule duhorn, nego i da!je porna!lu sv~ju vojsku otkldajuCi od usta sebi i svojoj djeci, spremne da i one prime pusku u ruke; aka se ukaze potreba. NASA FUMICA Nakon dvogodisnjeg neurnornog rada na pornag1>nju NOP-a, strijeljana je od ustaskih zlocinaca na Rabu d~.gari~~ ~umka }'llacov_i~· Bila j~ od samog pocetka ustanka jedna od na]VnJedmJih 1 naJpozrtvo':'mJih '!ffiladm.kl; Vrsila je kurirsku sluzbu i dijelila Stampu. 30. VII. uh«pstli su Je ustask1 krvnici, naSavSi je kod kuCe na spavanju. MuCili su je na zvjerski naCin zabadajuci joj igle pod nokte: l'rebili, joj jednu pa drugu nogu i iscupali kosu;. traZeci od nje da izda.svoje drugove irad. Hrabro je podnijela sve te rnuke· govo-reCi: »Radite Sto hoCete, ali od mene ne Cete ni-Sta sarznati.« Odvt.l'kli suje u jednu Sumi,cu i ubili sa tri hita,' a njezino mlado tijelo ostavHi ni ne·: pokrivsi ga zemljorn. Tri dana nego je bila ovako zvjerski umorena rekla je drugovirna: »Drugovi, nije mi tesko ·poginuti za slobodu, ali ako padnern, osvetite me.« A drugovi Ce svjesno j junaOki ispuni,ti Zelju dru~arice Fumice. NASE BAKE U Hreljinu zivi jedna 80-godi-Snj,a starica. Ona je s majcinskorn ljubavlju do sada lsplela preko 60 pari carapa za nase drage borce. Sta;rica i.e goto':o ; slijepa, pa kad ·su je neke drugarice opomenule neka ne napreze tohko svoje slabe oCi, ona je odgovorila: »Svaku Carapu koju spletem obilje.Zim svojin1 suzama. Ponosna sam §to mogu i ja da neSto uradim za naSe sinove, naSe . drage narodne bovce.« Ova je starica svojim dirljivim primjeron1 postala uzor naSim Zenama i rnajkarna. 125 �/ ISTRANKA FRONTE zENA ISTRE Broj 1 . Srpanj 1944 . ~: Ovaj list Jzlazi u dva i;odanja, u hrvatskom ,; taHjanskom jeziku pod na. slovom »I-stranka<< i ·>>La donna i,striooa«. On ce oja6rti jedinstvo svih hrva~skih i talijanskih zena Istre i probudit Ce joS viSe brat.stvo dvaju naroda u borbi protiv faSizma i u ;nov6m slO~ bodnorri Zivotu. · · ZAsTO IZLAZI »>STRANKA«? Cesto naSe drugarice Is_tranke pitaju zaSto :mi nemamo svog Zenskog lista? DoSao je do njih po koji -broj »Prirnorke« i »Zene u borbi<<,, glasi-lo. Zena Hrvatske.-. NaSim :,su Zellama ti listovi bliski i .dragi. Iz njih _su one vidjele :koliko .su- njihove sestre u svim krajevima riaSe domovi·ne J>repatile,. kako se. bore, kako rade, kako -uC.e, kako uCestvuju ·u izgradnji na.Se- :f!:-QVe demokratske federalne driave Hnnatske. Iz tih su listova nase zene dptfiiale ~oliko. su se Zene drugih_ krajeva izdigle, koH'ko su nauCile kroz ove tri go dine krvave i teSke borbe prO\tiv okupatora talijanskih _faSista i Nijemaca,_ protiv domadh izdajka, ustaSa i Cetni'ka. Za to i ni'je. Cudq -Sto .s-u i naSe Zene zaZ~~­ lile cla jiDaju svoj Zernski list u kom bismo mi mogle pi,gati o svom radu, o borbi, o :Zlti Sto ga okupator nanosi naSem na·rodu, Jilst koji Ce nas pouCiti o sve1nu onome ·sto su naSe drugarice iz ostalih ·krajeva Hrvatske nauCile. Zelja na§ih Zena isPllnila se: I~lazr' naS list, -izlazi »Istranka«. Koji _ _su zad~ci »Istr~nke«? PRVI l GLAVNI ZADATAK naseg lista jest da oko sebe okupi sve zene Istre, Hrvatice i Talijanke, se1janke i gradanke, da ih medusobno upozna i zbHzi, da stvori jed;nstvo svih antifasistkinja Istre, da iskuje borben6 brat-· stvo hrvatsloih i talijanskih antifasistbnja. 126 f27 �To cemo postici na taj nac1n !ao ce u svom Hstu zene pisati o svom radu, o svojoj borbi, o tome rkoH1ko su postigle u svom izdizanju i- uCestvovanju u i~grwdnji nase nove federalne driave Hrvatske, koliko su postigle u svom uCestvovanju i pomaganju narodne vlasti i njenih ustanova. DRUGI ZADATAK naseg l:lsta jest da sto prije odstrani izaostalost nasih zena, lroja je posljedica camljenja pod fasistickim ·ropstvom, koje je ugusivalo svaki napredak nai.Seg 111aroda, naroCito Zena. NaSe Zene, i ako su ostale duboko nacionalne, i acko su sacuvacle svoj materinji jezi·k, ipak tesko iii cak nikako ne Citaju hrvatski, njima su nepoznati mnogi pojmovi druStvenog i politickog zivota, name>to pak mnogi pojmovi nase Narodno-oslobodilacke borbe. Nas Hst treba da pouci -nase zene o svemu tome. Da bi on mogao da izvrSi i taj svoj eadatak, naSe Zene treba da pDSu, ·da nam ka.Zu o Cemu bi Zeljele da »lstranka« piSe, da pitaju i traZe OOgovor na sve gno Sto i m je tesko shvatiti. Da li Ce i u kojem roku »lStranka« ~v:rSilti te svoje zad~tke, ovd.si o nama svima, o svim Zenama Istre. Redakcija >>lts-tranke« 1 NIKAKAV TEROR NE MOZE SKRSITI BORBENI DUH ISTARSKIH ZENA U naSem selu nalazi se neprijate}jski garnizon. FaSistiCki i Svapski z~o· cinci odlaze u okolna sela gdje pljackaju, p<'~le i ubijaju. Dovode cesto i po kojeg partizana iii rodoljuba. Muce ih i na zvjenski nacin ih ubijaju. Evo samo nekollko primjera. · Jednog dana doveli su jednog druga. Cula sam da je iz L<'lbina. Strahovito su ga muOili. Tri dana .su ga d[1Za1li bez hrane i vode<C!.ft kad ·viSe nisu znali kako bi ga joS ·muCilii skinuli su ·mu orvenu :zNijezdu s kape i s Cavlima pribili na glavu. Treci dan su ga objesili na jedan stup ·na dugom komopu, nj·ihali ga i smijali se. Dr~ali su ga tako obje5enog pet .dana. Jedna ih je zena molila .da ga skinu, a ba,-,dit joj je odgovorio: »Treba da vlsi tako dugo, dok mu se glava ne otkine«, i tek su ga peti dan skinulL Nakon par dana objesm su na isti stup 50-godiSnjeg staroa iz Brgudca. Dan iza toga objesild su na dr.ugu stranu Zelje:zmiCke stamice nekog drrugog covjeka, za koga nlsam .mogla saznati odakle je. Kad su skinuli ave rodoljube, "'akopali •SU ih u jedan dolac. No zlocinaoka dusa tih razbojnika jos nije blla zadovoljna. Na grob su bacili i bombu. Kako je straSno Zlivjeti u ovom stlraSnom mjestu, kako je &traSno gledati nJihova strasna !ica, slusati njihov zivotinjski smijeh. Oh, kako ih mrzimo, kako zelj:no ocekujemo, kad ce opet nase brigade, nasi osvetnici u!dariti na ovo prokleto njihova gnijezdo. Drugarica iz Lupoglava PODIMO ZAPOCETIM PUTEM _.----.--.. )' ' //1 //' f / ( Zene su Istre bile za vrijeme faslsticke Italije ouvari hrvatskog materinjeg jezika. I<Croz 25 godlna fasisticke skole i fasisticka propaganda nisu uspjeli odnaroditi istarsku omladinu. NaSe Zene ·SU Cv:rsto vjerovale da mora doCi dan kada ce se fs'lra osloboditi, kada ce opet biti prikljucena svojoj hrvatskoj domovini. \.__----- 128 / U Narodno-oslobodilackoj borbi zene Istre su osjetile onu borbu koju su i ako nejasno •naslu6ivale, o kojoj su sanjale, o. kojoj su govorile svojoj djeci. Kada su pred vise od dvije godine poceli dolaziti prvi sinovi i kceri istarskog onaroda, koji SU pobjegli pred fasizmom i zivjeli II drugim k•rajevima hrvats-ke Jugoslavije, istarske Zene, su u njinTa vidjele nove apostole, koji propovijedaju novu slobodu do koje se moze do6i samo te5kom i dugom borbom, al'i do koje Ce se sigurnO- doCi. Ohe su sluSale Zelj111o njihove rijeCi o ostaloj jugoslav~nskoj braCi, koja vee ctugo vremena· vade teSku i krvavu borbu protiv faSi'StiCkih zavojevaCa i njihovih slugu, Cetnika i ustaSa. Slu~ale su o .popaljenim selima, ubijenim ·i silovanirri Zenartla, o p~·klanoj ~rpskoj djeci, -izmucenom ali hrabrom srpskoin narodu, o njihovoj herojskoj borbi za slobodu. Ntsu se plaSile Zrtava, upijale su njihove rijeCi i slale svoje sinove i muZeve preko pltanina i Suma, preko zloglasne granice medu ostalu hrvat~ swu i srpsku bracu, da se zajednicki bore za slobodu Jugoslavije, za slobodu Hrvatske, za slobodu Jstre. Plele su campe, sakupljale hranu za prve partizanske Cetice u · I·stri, pi'satle svoj'i•m sinovi-ma i muZevima da se hrabro bore i donesu slobodu htri. Njoihova bvPba nije bila uzaludna. Kada je pod udarcima -savezniCkih snaga, pod udarci<ma naSe herojske Narodno~oslobodHaCke Yojske, kapitulirala faSisticka Italija, ZAVNOH je proglasio pripojenje Istre matici Hrvatskoj, a AVNOJ je tu odluku potvrdlo. Ta je odluka dala na znanje cijelom sv·ijetu odluCnost naroda Jugoslavije, odluCnost hrvatslkog na~ roda, da se IsDra 111rati svojoj domovini Hrvatskoj, da se istarska braCa, koja su svojom krvlju i•zvojevala to prikljuCenje, ujedine s ostalom hrvatskom braeom i da izgr·ade svoju novu demokra:tsku federalnu drZavu Hrvatsku u 1 demokratskoj fedemtiNnoj Jugos.J::wiji. __.-j-. Poslije prikljucenja Istre Hrvatskoj 40 i poslije upada njemackih razbojnika u lstri, poCinju se [ na samom istaJrskom tlu formirati jedinice NOV, koje su danas vee izrasle u dvije i:starske brigade i dva partizanska odreda, koji nemilosrdno tuku fas±sticke i svapske zlocince i koji oslobadaju Istru. Okupljene oko svoje AFZ zene su pocele od prvog casa pomagati nasu vo}sku, brinuN se za svoje partizane. · No Zene su osjetile da to nije jedina pomoC, koju one mogu dati Narodno-oslobodila6koj bo~bi. Osjetile su da one, koje su bile za vrijeme fasistickog ropstva Cuvari nar;odnog jezika i nacionalne svijesti, hioraju -dana's postati Cuvarri slobode i nove narodne vlasti, za koju njihovi sinovi i muZevi prolijevaju svoju· krv; osjetile su :da i one moraju postati graditelji nove hrvatske domovine. A jedino· -organizovan narod moZe iZJgraditi svoju novu demokrats,ku dr.Zavu,- svoju novu dem-okratsku vlast, za koju je prolirveno toliko dmgocjene wrv·i, .za koju je palo toliko dragocjenih zrtava, za koju su popaljena i popljaC.kana tol!ika sela i ostalo toH:ko siroCadi i udovica. StvarajuCi sv:oju borbenu AFZ, Zene su se organizi:rale pomagale svoju vojsku, stvarale radne grpe, uCile, borile se i postale velika pornO<; naSoj narodnoj vlasti:. naSi'm NOO~ima. Svojom borbom ~ sVoj'i'm radom u narodno-oslobodilaCkom pokretu dokazale su Zene da su stvarno ravnopr_avne muSkarcima. Najbolje Zene birane su u NOO-e i time je vee prije donesenja o~luke III. :zasjedanja ZAVNOH-a o ravnopravnosti Zena narrod Istre priznao Zenama to pravo. Broj zena odbor_plka u NOO-ima u Istri i~nosi oko 400, tj. oko jedna petina ukupnog broja o~bornika, koji iznosi ako 2.000. Taj broj najrbolje govori o tome da su Zene stvarno uzele uCeSCa u ,stvaranju na:rodne vlasti i ii:gradinji nov~ demokra!Jske federalne drZarve Hrvatske. 129 �u radnim cetama sudje1uje nekoliko hiljada zena; koje su narocito aktivne ,kod zetve. Kroz prosvjetne Jrurseve AF:i: preslo je oko 50 zena, a zene sudjeluju i u borben:im grupama i u raZJnim akcijama. NajveCa aktivnost Zena se pokazuje u sabimim akoijama i pomoCi vojsci. U svom radu i svojim uspjes-ima na·roCito se istiCu Zene kotara Labin. U tom kotaru ima 87 zena odbDTilica u NOO-ima- a 10 u gospodarskim komi· sijama (ostale komisije jos nrsu formirane). u radnim cetama sudjeluje 512 Zena, a ved broj pomaZe od vremena na vrijeme. U cijelom ·kotaru radi orga~ nizirano oko 3.500 zena. Organizacija AFZ u kDtaru Labin dokazala je kako se 1spravnim radom mogu Zene aktivizirati i kako se mogu brzo prebroditi mnoge pote.SkoCe. I ostali kotari pokazuju lijepe uspjehe u radu AFZ-a, no ne smijemo se na tome zaustaviti, nego treba da racHmo joS viSe nego .do s'Z'I:da, da uCimo joS viSe nego do sada. Krenimo smjelo putem kojim sn1o po§Ia. Taj put Ce nam omoguCiti da stvarno budemo Curvari tekovina borbe Cit8.vog naSeg na~ roda, da budemo graditelji i 6uvari nove slobodne demokratske JugDslavije; ~ratske zajednice svih ju:lnoslavenskih naroda. KOTARSKE KONFERENCIJE U rolm ad 2 mjeseca odrzano je 9 kotanskih konferencija: Kras, Kastav, Buzet, Motovun, Buje, Pazin, Cepic, Labin, Zmlnj. Na tim je konferencijama ucestvovalo oko 2.330 zena. Pozdravni brzojav MarSa~Iu Jugoslavije drugu Tiro: »M'i Zene od kotara Labina toliko leta smo bile skiave pod regimmn fa.SistiCki 1i smo bile maltratane na se foze, ne smo ni mi ni naSa deca mogli govoriti zna:sen hrvaoken zajikon kega su nas navadHi naSi stariji NaS Zivot nan je bil te:Zak zaC smo Zivele vajk va strohe za naSi muZi ki su sa leta zgu:.. bili va kave od karbona, kade gi je ustalo cuda mrtveh i rovinaneh za so Zivljenje. Danas imam'O naj_lep.Si dan va na.Sen Zivote, zaC drZimo na.So I. Konferenco A.F.Z. na koji 1Srno prvi put pokle-- sm'o Z.ive rnog:le govoriti od rra.Seg trpjenja. U ten rrajveselejen .dnevu sm·o se spravile preko 350 Zena sega kotara Labina. Na.Se srce nan cvate od veselja kalk:o ove r.oZice ke rastu na toj ravnice okole nas. Kako ove dve bandiere krvacka i talijanska ke su se nagnule jectna na drugo i skupa gi vetar vije 1 tako smo i mi Zene Hrvatice i Talijanke spravile se skupa tu na oven mestu, od kuda te pozdravljamo z nasen borbenim pozdmvima, tebe, nas mili i dragi voda, druze Tito. Mi se skupa ti obeCujemo da Cemo dat od sebe Ca viSe budemo m-ogle za to naSo Jepo s!obodo ko ~namo da cemo imet, a ku· nas budes ti i dalje pelja pu ten praven tvojen putu. Kotarska Konferencija A.F.Z. Kolar Labiu '130 ' . ! UOCI KONFERENCIJE AFZ ZA ISTRU Sa Zivim interesom i s velikim veseljem primile ISU Zene Istre vijest da ce se doskora odrfuti I. Oblasna konferencija AFZ za Istru. No· nije samo · kod Zena veliko ·.interesovanje za tu konferenciju. NaSi drugovi iz Narodno oslobodilackih odbora, nasa omladina, cijeli narod Istre veseli se toj konferencij"i, svi Zele pom.oCi u priprema:ma za nju, mnogi naSi drugovi i omladinci pitaju da li Ce i oni smjeti doCi na tu konferenciju. Zene se U2lbudeno pripremaju za tu svoju prvu veH1ku manifestaciju. OctluCile su da Ce na nju poslati najbolje Zene, one Zene, koje se budu najviSe istakle u takmiCenju. A Zene ·svakog kotara hOCe da na konferenciji budu prve, da se mogu pohvaliti da su bile najhrabrije, da su najbolje. Stvaraju se radne grupe. Zetva je. Mora se spasiti Zetva da nam je ne otme neprijatelj. NaS narod, ·naSa vojska treba rda jedu narodni kruh, a ne da ga jede krvava, faSi1 stiC·ka i Svapska gamad, koja paH naSe kuCe, ubija naSe ljude, siluje i ubija naSe Zene i 'kolje naSu nevinu djecu. »Nl zrna Zita okupatorw( .rekao je drug Tito, a to ime izgovaraju rado na.Se isrtarske Zene. Sabtre se i prenosi hrana za vojsku. Svuda se poka.zi..lje Ziva briga za ranjenike. »Svi na front - Sve za firont« ispi,suje se- po zidovima na.Sih popaljenih domova, ispisuje se u duSama naSih Zena. Koliko ima Zena u NOO-ima, kako naSe Zene poma.Zu narodnu vlast, koliko ce zena prouciti Ddluke Ill. zasjedanja ZAVNOH·a - pitanja su, koja pretresaju Zene na svo}im sastandma i ·koja rjeSavaju uz svestranu pomoC naSih drugova iz NOO-a i raznih anti£a.SistiCkih organizacija. Omladinke svestrano poma.Zu Zenama. Svojin1 vedrim sm.ijehom, svojmn pjes1nom unose one jo.S viSe poleta medu svoje maj'ke i nonice. Zanje radna grupa. Zapjevale omladinke i gle i ug.ne one stare nonice su se pomaknule, i ana je skiup:a sa svoj]ln unukama zapjevala: »Druie Tito, ljubiCice bijela ...{( Zene se uzbudeno pitaju, 1roja Ce od njih biti izabrana da ide na konferenciju, stare nonice zrunimaju se da li Ce to biti daleko, da li bi nj ihove staracke noge mogle podnijeti taj put. Najbolje omladinke, uvjerene da Ce ih zapasti sreCa da idu na konferenciju, UZibudeno se dogovaraju ka.ko Ce okititi svoju k!osu hrvat'Sk,im trobojkama. Mnoge Zene znadu da Ce konferenciji prisustvovati i pretsjednica Glavnog odbora AFZ za Hrvatslm drugarica Maca Grzebic, clan PretsjedniStva ZAVNOH-a i clan AVNOJ-a. One zeljno ocekuju da je vide, da je ouju govoriti, da im kaze, koliko su prepatile i ·kako se bore zene ostalih krajeva Hrvatske, da po njoj posalju po20drave herojskim Zenama cijele naSe domovine. Prlpremaju se Zene J,stre i Zeljno oCekJUju svoj veliki blagdan, svoju konferenciju. P.rvi put u historiji sastat Ce se Zene iz svih krajeva Istre, prvi put Ce se medusobno upo:znmt•i i .pora~govamti o svojim patnjama i borbi. Ni'kaQ.a do sada ni-su se rnogle Zene l·st·re sastati. Ni•kada do sada nisu Zeme I•stre irnale prava da Zive druSt:ven:im · Zivotom. Ni1kada Zene Istre nisu imale prava da raspra'.'ljaju i odlucuju o sudbini svoga narada. Kako to da se taj polo.Zaj Zene promijen:io? Kark.o to da baS danas u 'Vrijeme rata, u toku teSke i krvave bo~be naSih naroda pr:otiv okupatora, Zene imaju veCa prava nego ikad prije, k"ko to da se bas danas, kad f"sisticki i svapski razbojnici pale naSa sela i ubijaju naS narod, kako to .da se baS danas mo:Zemo sastati, kako to da smo haS danas ves·elije i sretnije no SUO smo ikact· bile u Zivotu? Tko nam je to omoguCio? NARODNO-OSLOBODILACKA BORBA, KOJU NARODI JUGOSLAVIJE VODE VEC TRI GODINE, OMOGUCILA NAM JE DA 1 131 �·~ ! DODEMO DO TE SNAGE, DA SE NE BOJIMO VISE sVAPSKIH I FASISTICKIH GLADNIH PASA. Pod snaznim udarcima herojske C!'Vene Armije, pod udardma engleskih i ame.rii\kih snaga, pod udarcima nase NOV crkava krvava hitle~ovska zvijer. Nikakav teror,. ni paljenja :ni ubijanja, ne mogu viSe u nama skrsiti vjeru u skoru pobjedu, u sl<oru slobodu. Diha41 ZIVJELA I. OBLASNA KONFERENCIJA AFZ ZA ISTRU! ISTARSKOJ ZENI U borbu za slobodu Tvoj zivot je bio- bol, gorCina i vjeCna crnina I- sve Sto je poSteno Za ognjiSte popaljeno Za pravo tvoje pogazeno I ti si poSla, istarska t.eno!, Za tvoje marl jive ruke A ti si cekala sama Ko salomljena grana Iz rata da se vrate Molila si skruseno Boga 0, iz rata prokletoga! AI koliko je puta umjesto sina U ruke ti doSla.kratka >~kartulina<<: »Nek ti ga ne- bude ni malo iao, Jer je za »patriju« i DuCeo pao . .- .{< Upregli su tebi jarmove dvostruke i dronjke krpila .. ·: Htjeli su »po·zakonu<< i njihovoj volji Da nikad ne saznaS za borbu, Slobodu i zivot bolji Ali duboko- na.dne tvoje duse, Gdje nisu stigli da pustose i ruse Iskra nade i vjere je sjala i ti si izdriala! . Majka, sestro, drugarice Za slobodu nasu i tebi hvala! Ante Dmdic 132 · 370 Zetelica, Zena i omiadirrki, sa svpovima, s pjesmom i smijehom prko·, se neprijatelju, spasavaju pseniou za svoju voJsku, za svoju pobjedu. Nekada su se Nm poljern orile samo psavke, nekada su ovdje fa:sisticki gospodari tjerali seljake da za njih siju, da za njih kose, da za njih zanju. Danas njib vise nema, Cepi6ko je polje nase, Cepicko je polje narodrro. Cvrste seljaCke ruke dr:le kosu i kose svoju djetelinu. Puni vozovi djeteline odvoze se, a tvrda seljaCka usta govore o proSHm v.remenima; kada je njihova blago crkavalo od gladi i suSe, a djetelina i voda bili u rukama faSista. Zetelice Zanju. :Zita nema mnogo, jer su faSis.ti pobjegli pred narodnim sudorn, a rrarod se od straba nije usudio orati i sijati. Tek jedan dio polja je zasijan, ali i to je .mnogo, a narod osjeCa i znade da Ce se dogodine cijeJo cepicko polje zlatiti psenicom i da ne ce biti dovoljna radna ceta od 370 zetelica da ga pofunje. Zetelice Zanju, a ·drugovi odvoze snopove na mjesto vrSidbe. Treba raditi brzo, jer bi neprijatelj mogao pokuSati da nam pSenicu oduzme i da je uniSti. Zetvu treba spas1ti za narud, za njegovu vojsku, koja baS sarO.a Cisti neprijateljske gamizone i donosi narodu slobodu .. Ni naSi pioniri ne zaostaju. Samosvijesno i ponosito vrSe oni svoj odgo· ~rorpi. rad, voze na koHma snopove pjevajuCi omiljen11 pjesmu >>Dru:Ze Tito, ljubiCice bijela.« I oni osjeCajlll da su dio veHke cjeHne, da i oni gntde svoju novu, sretnu jugoslavensku domoyinu, l:l k!ojoj Ce i djeca Zivjeti ljepSim Zivotom. Zene i omladinke Labirrskog i CepiCkog kotara hrabre su i ne daju se smesti ni od neprijateljslcih kamiona, koji su ih iznei:radili. Poskakale su u vodu, bjezale pred svapskim .rafalima, ali su drugog dana bile opel na polju. Vidjele su one borce naSe brigade »VIladimi,ra Gortana<(. kak!o su juviSali na PiCan, Sv. Nedelj:u i · dr:uge garnizone. Vidjele su one svoje sinove, muZeve i bra6u, kako neusru-asivo tiiku neprijatelja. Ugledale su se u nj.ih i hrabro, za njih, spasavaju- novu· pSenicu. Franta i pozadi•na tuku zajedniCki neprijatelja, fronta i pozadina gradi ,;o:ajedniCki svoju domovinu, federai'ivnu demokratsku Jugoslaviju. Za suze i muke A ti si samo Sutjela, trpila Crni sit gavrani Otimali tebi sinove OCeve, braCu i drugove. CEPICKO. JE POUE OZIVILO SLAVA MAJCI NADALIJI MAREciC MuZa su joj zatvo:liili faSisti. Ostala je sama sa Cetiri kCerke. No i ana i kCerke radile ..su u naSim organizacijama - borile su se. Nakon 21 mjesec muZ .joj se vra6a iz zatvora, ali u i'sto v'rijeme Nijen~:ci su uspjeli upvatiti njenu kcerku Mariju, tukh je, mu6ili i odveli na prisilan rad u Njemacku. Zapalili su im kucu, popljackali imovinu. · N<>dalija nije sustwla. Radila je borila se sak11ivajuCi se u bo.Skama i tudim kuCama pred faSi:stiCkim banditima. Dovedeni od izdajka doSli su .faSisri6ki zlodnci i naSli junaC~u majku na spavanju s njenom 8-godi&njom kcevkom. Tukli su je i mucili i odveli u Pazin, gdje ·su je i uhl!i. Pogirrula je junacka maj,ka, poginula je Nadalija MaieCiC, poginuo je stari naoionalrni borac, :lena pozmata nam kao antifaSi· ~ikinja-- joS za vrijeme vladavine faSi2lma. · , . , Osvetit cemo te, draga drugarice Nadalijo, osvetit cemo te, majko! Krv tvoja, ki"v naSih Zena i inajki posveCuje .naSu bonbu; ctaje nam snage da je mistavimo, -da -pob'ijedimo, da izvojujemo ·slobodu na~Seg naroda, za koju ste vi Zivjele, za koju ste se borile~ za k<oju ste dale svoju krv. 133 �<¥(' ' ! FANICA MILIC, CLANICA KOTARSKOG ODBORA AF:I: ZA KASTAV Tri mjeseca iza Taneta poginula je i Fanica. Brat i sestra, kaji su dali za Naradna-aslabadilaoku bOJcbu sve, i lmcu zivag spaljenog aca, i svoj rad, i svoje mlade Zivote. Ranjena od neprijateljskog bacaCa, Fooica je odvedena u bohricu. Izgubila je nogu, ali vedra, kakova je uv•ijek hila, strpljiva i veselo je rekla: »Noga, pa Sto za •to. Ca'~t je ostati bez noge u borbi z-a svoj narod!« No nije astala sama bez nage. Strpljivo je paclna·sala bali ne gubeCi vedrine i smjeska koji joj je titrao na mrtvim Ulsnama. Bila je hrabra u bartbi, hrabro je i umrla. Njena vedrina i hrabrast preSla je s nje na nas. Borit. Cerna se kao Sto 'Se i ona borila, osvetit Cemo je Slava drugarici Fooici MiliC! KONFERENCIJA AF:I: ZA KOTAR MOTOVUN Jedna za drugom stupale su Zene na pozornicu, govorile o svom teSkom Zivotu, o patnjama i stradoo}irna, o neprijateljskim zloCinitna, o Zrtvama, kaje su do sada podnijele u borbi za slobodu svaga naroda. Njihova barbena Hca redala su se jedna za drugim, a na svima se odraZavala Cvrsta volja da nastave borbu i da dadu sve od sebe za svetu Narodno-oslobodilaCku borbu. Neprijatelj dalazi u njihova sela, pljacka i terorizira, ali barbeni duh zena kotara Motovun ne mo.Ze sk.r§iti nika·kav neprijateljSlki teror. ranili me na pet mjesta. Sinovi su fonni~rali I. Cetu posl:ije »rastrelamentac<. Sve dajem i sve Cu datti drage volje samo nek nam 9,ode naSa s1oboda« kaZe jedna divna maj1ka. »Imam mu.Za, •koji je ot'iSao u- Sumu u par.tJizane. Nijemci su ga zar~J.~-il~ i adveli u Njemacku. Rada b'ih da je tu, ali kada nije, moram ja pomagat1 l radilti i za sebe i za njega.« »Ja sam iz 1samog Motovuna i mogu malo pomoCi, jer se od faSista ne n1o.Zen1o ni maknuti, ali 6u zato raditi koliko mogu da i drugi u lVlotovunu pristanu uz na·,Sq. bo:r1bu.« »la se bori;m od prve ure od kad su kod ~as -doSli' prvi pa:rtlzami. Uvijek smo radili i tajiTlo u Sumu jesti nosili. Da je mu.Z ovdjti i on. bF-bio u partizanima, ali on je zardbljen u Siciliji i potrebno je, drugarice, da trazimo od, Saveznika da na:m poSalju naSe muZeVe iz Sicillije i -Sardenje, da se bore u nasoj vojsci. Nije potcrebno, drugarice, da smo strasljive! · Slabode nije bez borbe! Ako se pogine, pogine se za naSu borbu, za naSu sloho~u- Svi treba da se bori1mO i da Nijemce i faSist~~s-tavimo pod nQge«·-rijeCi 'su Qorb~ne drugarice iz M. · >~Drugarice i ja imam -muZa i poslala sam_ ga- u pal~tiz<;ih~. :~iSe iTii da je zadovoljan i kafe da ce se tuCi protiv N'ijemaca makar 40 let, On ·kaze da se 7 let tukao za Italiju, a da nije ·.znao za svoju slobodu i za sv6ju ,Qjecuc< govori vesela Zena. ~- · . »Dala sam tni sina u Narodna,dslabodilacku vajsku, drage sam ih volje dala<c izjavljuje st~rica sedamdesetih godina. »U naSem su selu svi zadovroljni S!to se naSi omladinci rfi1aze u NOV, ali nam je Zao Sto ih ima mnogo, koji se joS nalaze u ZJarobljeniStvu u Sa·rdenji i SiciHj,L Svi mi traZ·imo da se oni vrate u svoju dom·ovinu, da se i oni bore u redovima NOV .skupa s drugim mladiCima naSega sela« ka.Ze drugarica iz Martinci. »Pomogla sam i kruhom i vi,nom 1 JOS cu dokle god budem Ziva. Kada je bJo »rastrelamenat« kuhala sam i nosila na.Sim par:tizanima u Sum·U<c izjavljuje nonica iz opCine Vrh. »Dala sam tri sina u borbu ·i dala bi joS da ih imam« kaZe druga jedna sta.rica. »Morarho pomoCi naSu borbu Oime moZemo. NaSa vojska nema magazina, mi moramo da·ti sve Sto treba na~im bordma. A ima i puno naSih briznih !judi, koji su puna pretrpjeli, pabijeni i popaljeni. Nasa je duznost da i njJh pomognemo. Mnramo dati za na.Su vojskru, ·makar rni sami jeli samo za pol trbuhac< kaZe Katka. »Moj stin od 17 godina iSao je pa11Nzanima da im nosi hnmu i municiju. Saznali to fasisti, dasli i ubili ga. Poginua je za slobodu. Izgubila .sam u borbi brata i kunj:;.da. S'Vejedna sma mi zadovo!jni samo eta nasa borba ide naprijed i pomoCi Cerna svime Cime budemo inogLi, kad veC nemamo koga viSe .dati u partizane. »Kada je kapitulirala ItaHja, ubi'li -su mi muZa. Sinovi su . .mi doSli 1~ talijanske vojske i odmah sam ih poslala,u parNzane. U kuci sam l~jeCila ranjenog druga komandJira. DoSii faSi sti, on je pobjegao, a na mene su pucali i 1 134 !35 �"&]"' I Questo lo raggiungeremo ·Se le nostre donne scriveranno nel lora giornale del Joro Javoro, della !oro Iotta, di quello che haimo realizmto nella !oro educa21ione e nella parte presa alia cnstruzinne del nostro nuovo stato fede· rale di Croazia; di quanta hanna reaN.zzato co1laborando e aiutando le auto· ridt popolari e le loro istituz-ioni. Secondo compito del nostro gio:rtnale e di dare impulso all'educazione sociale delle nostre donne, rimaJSta moHo arretrata duramte i lunghi anni di schiavitU fasds-ta, nei qual,i ogni progress-a era ·soffocato dal regime di oppressione. Di far conoscere le ragioni del nostro Movin1ento e il posto che 1 Spetta alle nostre donne, og~ nella Iotta e domani nell'organizzazione della nuova vita statale, in cui anche Ia donna italiana dovra entrare cosciente del valore della raggiurrta liberta e della partecipazione attiva che da lei sl attende e che le e dservata. B nostro giornale deve essere di _ guida aHe •nostre donne. · Perche esso ·possa adempiere a questa compito e necessarJo che le nostre donne scrivano, che oi dicano di- cosa desidererebbero che scrivesse «La Donna ISJtriana»; che d pongano. domande e richiedano schiarin1enti su quanta e loro difficitle comprendere. Se «La Donna Istriana» SJara all'altezza di questi compiti, dipende:ra da noi tutte, ·da turtte le donne deH'l'stria. E non sara Ia buona volonta che ci fara difetJto. La Redazione CHE COSA E' IL F.F.A. E QUAL! SONO I SUO! COMPITI Nella Iotta popolare di ,Hberazione abbiamoparecchie organi,zzaz~·oni anti~ fasdste aventi il compita dli orga·nizzare e -rendere attJi.vo il J?Qpolo nel Fronte Popolare di Liberazione. Tutte queste organizzazioni sono paiite di tale firon te ed hanna gli ·stessi scapi, anche se ognuna di esse raggruppa diverse cate. gorie popolari. Una di tali organizzaziorri e il F.F.A. Quale clunque ne e il compito? Esso deve raccogliere tutte 'le donne ant-ifasciste e renderle attive ·nel frOnte pO:po· lare di Iiberazione. Quando didamo che bisogria raccogliere e rendere attive tutte lc donne sembra che espdmiarno un com,pito relativramente -semplice; rna se esaminiamo meglio la cosa, vedremo che si tratta· di un'opera lrllm·ensa, alla quale hilsogna la!Vo.i:-are a Iungo, con paz-ienza e :PerHnB.cia. Molte dmme specialmerrte nel'le citta, hanno sentito parlare boo poco del nostro Movimento, o :in ca<so contTado, ne hanna sentito pa.dare moHo dal1a propaganda nemrica. Bsse non lo conos-oono, speso ne hanno paura, perch(:: il lle1nico Io rappresenta come .miramte all'abolizione della proprieta pdvata, afferma che si ·uocide Ia gente, si inc.endiano le case e 'le Chiese, si disonorano le fanciulle, e c-osi via. E' nostrO dovere civviCinare queste donne, far loro conoscere -il nostro Movirnento, di•mostrare che la propaganda nemica e falsa e che quanta essa ci attriibuisce e proprio caratteristica del nemico. Che Ie ·case stiano cosl le conv-inceremo f-acilmente. Perche possediamo prove a rsufficienza nei ·nostri paesi, .nei nostri vHlagi e ·nelle nost·re Chiese bru· dati, nei sacerdoti ucoisi, nelle donne violentate e ·nella ·gente assassinata. Anche nella nostra campagna si t·rovano ancora donne non abbastanza a conOscenza del nostro Movi!rriento. C'e chi domanda che cosa aVverra .delle Chiese, c'e chi non lascia Venire le figlie nelle nostre organizzazioni giovanni, perche teme per Ia loro onesta. Queste donne si Iasoiano prendere 138 / I, dalla propaganda nemica; ill ohe significa daitronde che non sono ·suff.ioienteTI1ente al corrente degli scapi della nostra ·Iotta. Noi dobbia,mo avvicinarle. Spiegare !oro pazientemente Ie decisioni della III. Sessione della ZAVNOH e della seconda Sessione dell'AVNOJ. Quando avranno megliio capita questa, quando av:ranno conosciuto gli .scopi della nostra Iotta, ~sse non avrano pllt timoPi per Ia fede e la Chiesa non avranno pill paura a mamdare le loro figHe nelle organiz.zazioni femm,inHi, non cadranno pill i-n baLia, della propa· ganda nemica. Vi sono donne che ancora non vogliono ·mandare i ,lora f.igli e i loro rna· riti nelle file dei combattenti del popolo. Esse non sono avverse alla nostra Iotta e desiderano che ci libedacrno del fasdtsmo, rna vogliono salvare i loro figli e i lora mariti e pensano di salvarli ~tenendoli a ca·sa. Bi1sogna .avviCJinarsi anche a queste donne e spiegare con pazienza e dimostrare che in tal modo non procureranno la sa:lvezza dei figli e dei mariti, giacche prima o poi li porteranno via .j Tede'schi e i fa:sdsti e li ·spingeranno al lavor-o nelle fabbriche ge~maniche, dove periranno per le bom:be nemiche; oppure li rivestiranno nella lora uni!forme e 1i costringeranno a sparare contra i fratelli, che si battono contro il fascismo per Ia liberta del popolo; li spediranno a combattere in Russia, in Ita~ia, in Francia, in I:srtria, in Croazia, o chi sa do!Ve. PerciO bisogna dimostrare .che, Se vogliamo Hberarci da fasciPs,ti e tedeschi, se vogliamo essere domani ~iberi, e neces·Sario anche sacri.ficare qualche cosa per questa liberta. Ecco quali sono ,in linea di ·mas-si,ma i con1piti che si pongono davanti alle donne membra dei nostri Comitati, per quanta concerne -il raggruppa· mento di tutte le .donne antMasciste. Perche possano esserne aU'altezza, bi. sogna che an:Mttutto ne siano bene a conoscenza esse stesse. II che significa che hi:sogna studia•re a fonda tali compiti. Molte di noi sono membri dei C.P.L.; in tale sede 1i stmdieremo e ci consiglieremo con i co.mpagni. -Molte donne sono in altre istJ]turzioni, rna perohe. esse possano bene stu¢1:iare le decisioni della III. Ses,sione della ZAVNOH e tutti gli altri problemi, sara n-ecesSaria che vengano organ1izzati corsi, nei quali le donne membro di Comitate ne divengano pienamente coscienti. Vi sono donne italiame antifasdste, le qua!li aderirebbero volentieri al nost:ro Movimento, rna mancano di fiducia e temono dri esse:re messe alla pari dei f.ascis1ti e subire le vendette per i delitti da questi con1piUtti. Bs.se· temono di non avere nel n-o:s-tro nuovo stato federale ·di Croazia i loro dirltti na· zionali; temono che 1si tenti di croatizzarle, cosi come i fasdsti hanna tent:ato di italianizzare i croati. E' necessaria che ci accostiamo anche a ques-te donne, che spieghiamo 1om pazientemente le dedsioni della III. Sessione della ZAVNOH; bisogna che a1Jtravevso il F.F.A. si crei .Ja katellanza di Iotta tra donne antifasciste •italiane e .croate. In I1stria .sian1o 11iusdti a mobilitatre un grande nun1ero, possiaJmo dire la grande ··maggioranza delle donne. Es1se raccolgono i viveri, e li tras.portano, tessono calze per i nostri combattenti, cucinano e partano loro il cibo, rae~ colgono 1materia•le sanitaria per i nostri feriti, -spediscono 1oro pacchetti, ecc. Ma le nostre donne non sono ancora sufficientemente attive nella costruzione del potere popolare, dei Comitati Popolari di Liberazione e delle loro instituzJoni. II lavoro principale delle nostre donne consiste anco.ra nell'aiuto all'Esercito. Le componenti dei C.P .L. non pa·rteoipano an cora alla disoussione di tutti i problemi che si esaminanO nelle dunioni dei loro Com'itati, 1 �esse ·non se ne· sentono anco.ra membri a· pariHt di _,.(lddtti. In molti casi- Ie donne vi hanna ISOltanto l'incarico e la cura dei rifornimenti all'-Esercito. Aile adunanze di ·villaggio •le donne nan partecipano ancora abbastanza alia risoluzione di tutti 1i problemi locali; esse lasciano ancora questo ag1i uomini. Nelle adunate le donne componenti e membri di Comitato non si presentano a parlare a· nome della lora categoria per indicare alle altre donne il Iavoro e cos~ via. ·Esse c~nsi:de~ano ancora sufficiente di•s-cutere di tutti questi pro· blem1 nelle lora nunron1 pa·rticolani, solo neHe quali si sentono disinvolte e discutono liberamente: ciO- non va. I nostri inconi:ri particolarJ- sono solo un m~zz? ausHi~rio, grazie a~ quale poss-iamo •scambiare le nostre idee sulle questloni che SI toccano, •SUI problemi che ci impediscono di partecipare liberamente e a partita di dkitti·alle adunanze dei C.P.L. ai gruppi di v.illaggio, del F.U.P.L. (Fronte Unico Popolare di Liberazione), ai meetings, ecc. H nosiro dovere e proprio di discutere in ques-te riunioni COSI libefamente con1e gli- uomini. · . _ D?bhia~o. sfor7arci d_i vincere anche questa debolezza. La nostra organizzazwne c1 mutera. Parharnone neHe nost•re adunanze particolari, trovjamo la maniera di vincer-la, e certa-mente ne verremo a capo. Scriveteci anche su questi problemi, e tenterema di risolverli insieme; soriveteci anche come li avete ri'Solti voi, afiinche le compacgne degli altri viHaggi e citta, degli altri comun1 possano servirsi della vostra espe'denza. · GLORIA ALLA GIOVANE MARTIRE NORMA 11 27 maggio U.1S. tre compagni, Norma KriZJman, Gi~ftlnni. Kozulic e R.o:;alia Gia_cca, furono ciroondati. dai carnefici fascisti in till. villaggio nelle VlCinanze d1 Portole. Menrtre g.Ii a1ltiJ'i due riuscirono a mettersi in salvo, la compagna Norma, organizzatrice dell'USAOH, cadde sotto il piombo deu!i assassini, i quali, .fedeN al•la lora bestialita, si scagliarono come iene cont~o il ca:davez:-e, ne st_rapparono le vesti insanguhmte, ne __ trafissero -il petto con una pugnalata e da ultimo lo gettarono neUe spine. la II co:r;po della c-ompagna, martire coronata di spine, indica a tutti noi che dobbiamo pe:r:correre. s~trada· I van K.K. SKOJ-a Buje latta e a vendicarla. L'abbiamo sempre veduta fra i primi, ci risuona sempre Ia ·sua voce piena di fede e di certezza. Lamattina del 30 giugna la nostra Brigata Istr;iana «V. Gortan» ha assalito una guarnigione nemica e se ne e impadronita. I nostri combaHenti hanno 'sparato tre ore senza sosta, il nemico ha avuto morti· e tedti, la caserma e stata occupata: i nostri hanna vinto. II terza Battag1ione, in pos·izione presM so Golgorica, si e .ritirato, essendo giunta la notizia Che arrlvava: il nemica in forza superiori. In posi~ione erano rimasti due compagni feriti. Bi·sognava salvarli. Seriza alcun indugio, perche il ·lora cuore era t·roppo pietoso e fedele, Pierina e le altre campagne si s:ono dirette al luogo indicato. Col volta tranquillo e il sor.iso sulle labbra, nel gran desiderio di portare aiuto ai combattenti feriti, nel inomento del pericolo, ·negli istanti del loro dolore, le c-oragglose campagne, •so.to la pioggia mortale dei proiettili nemici, con Pierina in testa, cercano di 1salvare i compagni. I feriti vengono salvati rna Pierina e Zita42 han pagato oon il loro sangue la vita dei loro combattentL Dna rafM fica ha co1pito ai due fiianchi la compagna P-ierina, che e caduta ferita graveM mente. Un altro proiettHe ba colpito Ia compagna Z.ita. Piedna l'aibbia.mo trovata in :un campo, in -mezzo ai fiorJ, in un lago di sangue; Zita akune ore .pill ta:rdi, ·moflta •con un sorri'so di beatitudine sulle labbre. Abbiamo trasportatO Pierina ferita gravemente a casa sua. Neanche negli ultimi <istanti ella ha abbandonato il pensiero della Iotta. Diceva che doveva ancora combattere, distruggere le strade e i ponti per impedire il passaggio del nemico. Sua cognata, che si e trovata tutto i1 tempo al suo capezzale, le ha detto: «Vedi Pierina mia, che disgrazia oi e capitata, dove siamo andati a cercar Ia morrte». Con lo sguardo .Iontano, le labbra paHide e tremanti, Pierina ha riSipOSto: «E' vera, rna tutto questa e per Ia liberta: tutto e poco finche non •si da Ia vi ta. Io •Sono -contenta di .morire, solo mi dj.spiace di non poter :pill combattere a fianco dei nostri compagni, di non pater pill i:spirare al le nast-re campagne una voionta ferrea di Iotta)), Sono state le ultime parole usoite dalle sue mre lllbbra, inchiodate dalla morte. TranquiUamente ha chiuso gli ochi. II suo cuore era pieno d'amore per 1il suo popolo, per il Pantito Comunista, da cui era membro. Mentre giaceva feri-ta &Ul letto, senza timore della morte che stava avvicinandosi, Pierina ha espresso il desider.io di essere seppellita in un vestito .rosso fia~mma, perche anche lassU essa combattedt. pregando per i nostri fratelli e i nostri compagni, che si battono per quella liberta, che il destine non ha permesso a lei di attendere e di vedeore. 1 1 Le -campagne Pierina e Zita ci hanno 'la:sciarto ognuna Ia cura di due piecoli bambini. E noi li aHeveremo in ·maniera che un giorno sappiano vendicare i1 sangue innocente delle lora madr.i. CADUTE PER SALVARE I COMPAGNI FERITI E' nata nella cara terra ist,riana, nelle vlcinanz~_ di Vines, nel distretto di Alb_ona. La giovane virta di Pieri:na Dragonja Vrbi;mac, madre di due ban1bini, era piena .di sconfinato amore -di Patria. Ne,r profOndo del suo cuore, ancora al tempo della 1Schiav·i•til f-a.Scista, eila_ sognava la latta per Ia liberta del suo popolo. Ne1l'anima 'sua c'era a-Bora una visuale ancora i:J.on chiara di questa Iotta, rna essa 'sentiva che la guerra c-ondotta dal fasci:smo, ir" tuono dei cannoni e il ,crepitio delle niitragliatrici eiano seguo che propriO ora stava per venire quello ,in cui aveva creduto per tutta la vita. Caro e il slio nome ed esso riina~rra fra di noi co·me un impegno sacra a continuare Ia 140 Noi, campagne, giudamo di vendicarvi, di conquilstare la liberta per il popolo e per i vostri figli, per i quali avete dato il vostro sangue. Non risparmieremo i ISacdfici; e quando verra il grande giorno, sapremo di ver risposto al vostro invito. GLORIA A PIERINA E A ZITA! MORTE AI CARNEFICI TEDESCHI Lucia, presidente del F.F.A. di villaggio, e le altre campagne. 141 �·~ 1 BILJESKE LA CONFERENZA DEL F.F.A. DEL .CARSO Si e tenuta a T., I'll del mese scorso !a I Conferenza del F.F.A. del Carso. L'hanno tenuta Ie coraggiose donne di questa manda,mento, dove il nemico, pill che in qualunqrue altra parte, ha .seminate la strage e ·il terrore, dove I'occupatore Col solito barbara e sanguinaria sistema ha ucciso e torturato orrendamente tanti mariti, padri e fratelli, dove ha vlolato tante giovani donne e le ha mandate ai lavori fo:r:zati in Germania, dove .attraverso i bombardamenti ha trasfo:r:mato i quieti bianchi villaggi in macerie fumanti, sotto le quali hanna trovato la .morte tanti innocenti. Per •il monte scosceso, disseminate di piccole rocce, scendevano cantand() le nostre donne; nelle lora mani le bandiere ita1lo-croate con la stella rossa sventolavano al vento. Una donna avrvolta in nero, ricacciando coragg,iosamente Ie Jacrime, con v;oce ferma ha esolamarto: «Soffro di avere perduto mio figlio, rna ancor pill perche egli non ha poruto combattere a fianco degli altri fino alia vittoria.« Alia Conferenza era presente H valorroso battaglione Haliano «Pino Budicin», il comandante del quale ha parlarto es-primendo la riconoscenza che han:t10 tutti i nastri soldati per le nostre coraggiose donne, che tante volte, sudate, ma consde del loro dovere di madri antifasci'ste, hanna salito la rnontagna per portar loro ·da -man§iatre nel basco. 1 Oggi le nostre erokhe donne, riunite rnella nostra organi·zzazione del F.F.A., hanna giurato di aiutare f.ino alia fine !a nostra Iotta, per assicurare, dopo secoli di schiavltu, a se e ai propri figli Ia liberta. Marte a! fascismo - Liberti! ai Popoli! VIVA IL F.F.A.! Kira M2 l. U partizanskom logoru TuhobiC bilo je poCetkom studenog 1941. god. 7 Zena. U borbi s okupators_kim snagarna koje su napale delniCki partizanski logor poginula je Vera Hynkova Vejvoda-Mara. Zbormk dokumenata i podataka o narodnooslpbodilaCkoj borbi jugoslavenskih naroda (u daljnjem tekstu: Zbomik), tom V, knjiga 2, Beograd 1952, str. 125; Zene Hrvatske u narodnooslobodilaCkoj borbi 1, Zagreb 1955, str. 52. i 56. · 2. Bila je to tzv. operacija »Risnjak«. Zbornik, V, 5, str. 619. i 671; Zbornik, V, 6, str. 101-IU6, 111-112, 311. i 337; Zbornik, V, 30, str. 257-258; Zbornik, XIII, 2 str. 752 754--757; Svetozar Tintor, Trinaesta primorsko·goranska udarna divizija, Zagreb 1968, str. 51-'53; VinkO Svob-Mahmut KonjhodZiC, Drugi odred Primoraca, Gorana i Istrana, Zagreb 1969, str. 237-261; I. CuculiC, Gorski kotar u nal·octnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 337-341. 3. Bila je to operacija »Velika Kapela«. Zbornik, V, 6, str. 354--360; Zbornik, V, 7, str. 304--305, 331-335, 347-351; Zbornik, V, 8, str. 294--303, 397-398, 400-402; Zbornik, XIII, 2, str. 752, 754--757; Zene Hrvatske I, n. dj., str. 241; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54-58; I. CuculiC, Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi, n. dj., str. 341-347. 4. Bila je to operacija pOd nazivom »Wolkenbruch« (Prolom oblaka). Zbornik, V, 20, na viSe mjesta; Zbornik, V, 21, na viSe mjesta; Zbornik, VI, 7, str. 333. i 337-338; Zbornik, VI, 8, str. 12'J; Miroslav StepanoviC, NemaC.ka ofenziva »Prolom oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965, str. 36--45; S. Tintor, Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 109-122; Vladimir DuSan MatetiC., 14. primorsko-goranska brigada, Beograd 1973, str. 109-117; Antun Giron, Okrug Gorski kotar u narodnooslobodilaCkoj borbi 1943--1945, Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB-zbornik radova, n. dj., str. 388-395. . 5. Vidi o tome opSirnije_ u knjizi: :lena u borbi 1943/1945, Zagreb, 1974. 6. Clanak je napisala Jela JanCiC-Starc. Opisuje ubojstvo Bogdana JanCiCa, politiCkog komesara Gomirske Cete u svibnju 1942.- Vidi: Jela JanCiC, Izdaja u Gomirskoj Ceti, Na Javornici, Ogulin 1961, str. 144-154. · 7. Odnosi se na 1942. godinu. 8. Odnosi se na partizanski borbeni logor. 9. Nada BrnCiC. 10. Narodni heroj Ljubica Gerovac. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije I, Beograd, 1975, str. 242-243. 11. Odnosi se na istaknutog Clana KPJ Martina FranekiCa. Ivo.SeviC Vidi: S. Tintor: Trinaesta primorsko-goranska, n. dj., str. 54. Odnosi se na _1943. godinu. Gomirje. Odnosi se na 1943. godinu. U sijeCnju 1943. god. organizacija AF.2:-a u Gorskom kotaru imala je: lnicijativni okruZni odbor ad 13 Clanica, 3 -kotarska rukovodstva sa 12 Clanica, 1 opCinski odbor ad 17 Clanica, 38 seoskih odbora sa 170 Clanica. Nakon provedenih izbora u rujnu 1943. god. izabran je Okru.Zni odbor od 5 Clanica i plenum od 13 Clanica, 5 kotarskih rukovodstava (Brinje, Delnice, Cabar, Ogulin, Vrbov<>ko) od 25 Clanica, 8 opCinskih odbora sa 51 Clanicom i 90 seoskih odbora sa 390 Clanica. Rodoljupka, br. 2, kotoV07.-rujan 1943. 18. Odnosi se na Vojno-partizansku bolnicu br. VII. 19. Julka RajaCiC. 20. Anka Paden. 21. Odnosi se na 1942. godinu. 22. Danica MihaljeviC. 23. Odnosi se na 1943. godinu. 24. Zora MatijeviC. 25. Jelka KnifiC. 26. Ruiica TurkoviC. 27. Nada TonkoviC. 28. Odnosi se na 1943. godinu. 29. Jelka Mataija. 30. Genoveva Tomi6. 31. Odnosi se na 1943. godinu. 32. Ru:l:ica TurkoviC. 33. Milka MileniC. 34. Odnosi se na tvornice u Su~aku. 35. Odnosi se na 1943. godinu, 36. Odnosi se na oslobodenje nakon kapitulacije Italije, 8. IX 1943. 37. Nada BrnCiC. 38. Vicko AntiC. 39. Mara GalekoviC. 40. Odnosi se na odluke ZAVNOH-a od 20. IX 1943, Pokrajinskog NOO-a za Istru od 26. IX 1943. i AVNOJ-a od 29. XI 1943. godine. 41. Dina ZlatiC. 42. Zita VlaCiC. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 1~ �T I IZVORI I LITERATURA OKRVZNI· ODBOR.AF!/:;a 'liA:.. HR:VAifSKO. PlUMORJE IZABROAN: NA. L. OKR:U!I:NOJ- KONFEiRENCIJL / TomiC Genbveva; predsj~dnica Mat,ija Ana, podpredsjednica Segota Melanka-Maja, tajnica Clan ice: Iz kotara CrikveniCa Jz.vori Arhiv lnstituta za historiju radniCkog poheta Hrvatske, Zagreb Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd Centar za historiju radniCkog pokreta i NOR Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara, Rijeka {Fond snimljene izvorne grade) »Glas Istre«, 1944. »Il Nostro Giornale«, 1944. »Istranka«, srpanj 1944. »La Nostra Lotta«, 1944. »Primorka«, 1944-1945. »Primorka u CetverogodiSnjoj borbi radu«, li· panj 1945. »Primorski vjesnik«, 1944. »Primorski vjesnik«, 1961. »RadniCka borba«, 1910. »Rodoljupka«, 1943. »Vijesti« Propodjela Oblasnog NOO-a za Istru, . »1:ena u borbi«, 1944. Zbomici Bibliografija izdanja u narodnooslobodilaCkom ratu, Beograd 1964. Documenti II, Pula 1973. Documenti III, Pula 1974. Gorski kotar u radniCkom pokretu i NOB, Ri· jeka, 1974. Istril i Slovensko primorje, Beograd 1952. Labinska republika, Rijeka 1972. Na Javornici, Ogulin 1961. OslobodilaCki pohod na Trsat 4. jugoslavenskc armije, Beograd 1952. PoCetnica, 0 istarskoj poCetnici, Rijeka 1975. PrikljuCenje Istre Federalnoj Ddavi Hrvatslcoj u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, Rijeka 1968. Punat u borbi, Punat 1960. Rijeka, Zbornik, Zagreb 1953. Vinodolski zbornik, Crikvenica 1977, sv. I. Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIVII, Rijeka 1962. Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci, sv. VIIIIX, Rijeka 1964. Za slobodu, UCitelji, nastavnici i · profc:sori Hrvatske poginuli u narodnooslobodila6kom ratu, Zagreb 1955. Zbomik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaCkom ratu jugoslavenskih naroda, tom V, knjiga 2, 7, 8·, 21; tom VI, knjige 7,, ~; tom XIII knjiga 2. izlazi u Beogradu od 1955. godine. 144 1967. Knjige Stampa 1944. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije, sv. I-II, Beograd 1975. lena u ·borbi, Zagreb 1974. ...,. t:ene Hrvatske u narodnooslof>odilaCkoj borbi, sv. I-II, Zagreb 1955. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, Zagreb Dr· Vinko AntiC, Vinodolska Selca u borbi, Sel· ca 1975. Aldo Bresan-Luciano Giuricin, Fratelli nel :ian· gue, Rijeka 1964. Radule ButoroviC, Su§ak i Rijcka u NOB, Ri· jeka 1975. Tone Crnobori, Borbena Pula, Rijeka 1972. Jela JanCiC-Starc, Vojno-partizanska bolnica u Drefnici 1942-1944, Zagreb 1971. Vladimir-DuSan MatetiC, 14. primorsko-goranska brigada, Beograd 1973. Danilo RibariC, Borbeni put 43. istarske divizije, Zagreb 1969. Mihael Sobolevski, Dre~. 1941, Ogulin 1970. Mihael Sobolevski-S!avo MagdiC, Ogulin u radniCkom pokretu i NOB, Karlovac 1971. Petar StrCiC, Zapisnici sjednica OkruZnog narodnooslobodilaCkog odbora za Hrvatsko primorje 1943-1945. godine, Rijeka 1975. Vinko Svob-Mahmud Konjhod:l.iC, Drugi odred Primoraca, Gorana i lstrana, Zagreb 1969. Svetozar Tintor: Trinaesta primorsko-goran<>ka · udarna divizija, Zagreb 1968. And:elka TurCinoviC, Istranke u borbi, Rijcka 1945. Andrija Tus, Bribir u revolucionarnom pokr.:!tu i oslobodilaCkom ratu, Zagreb 1971. Cianci Vinko AntiC, Partizanske tehnike i tiskare u Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Istri (1941-1945), VJesnik bibliotekara Hrvatske, br. 1-2, Zagreb 1961. Du.Sanka BorojeviC-Sternberg, Bibliografija listova narodnooslobodilaCke borbe u Hrvatskoj, Putovi revolucije, br. 1-2, Zagreb 196.3. Ivan CuculiC, Razvoj NOB-a u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru od 1941. do 1943. godine, Dometi, br. 8--9-10, Rijeka 1976. Antun Giron, Hrvatsko primorje, Gorski kotar i lstra od kapitulacije do oslobodenja, Dometi, br. 8-9-10, R1jeka 1976. Mario MikoliC, NOP Istre (Jesen 1943 - Jesen 1944. godine), Pazinski memorijal, sv. 6, Pa~ zin 1977. Miroslav StepanCiC, NemaCka ofenziva »Prolom oblaka«, Vojnoistorijski glasnik, br. 6, Beograd 1965. Dina ZlatiC, Prva oblasna konferencija AF:t-a ;a Istru, Buzetski zbomik, sv. 1, Pula 1976. Antic Franka Balas Barica Golac Mara Gvbilic Marija MatanoviC DaniCa. MatejCiC Laura. MavriC. Kata Pila~r M"arija SimiC Danica Iz Kotara Kralj_evica Benac Marija JakovCiC Marica Kruzic Darinka Subat Mira Iz katara Krk CrnCiC Marija· Franolic Antica Galjanic Marii.a KirinCiC SlaviCa PrivrSek Nevenka lz kotara Novi Rogic Marija Vukelic Ivka VukuSiC Anka Iz kotara Susak Ban Jele Cuculic Matejka Coli Ivka Galekovic Sloboda-Mara Glazar Lidija-Tanja Mara Milolov Bosiljka Ru:lic Stanka VraniC Darinka ZoretiC Nevenka 1:e.ZeliC Tonica Iz grada Susaka Babic Vlatka-IIija·. Biondic Marica Bukvic Ruza-Ranka·. Kriskovic S!ava-Era Kunjasic Marija-VIadm MajstoroviC Danica-Bela~ MatijeviC Zora· RuZiC Jo.Za Segota Mdra-8tojka Silovic Blanka . 1:urga Izidora-Mar.Zenka Balen Katica JovanoviC Tomica JurCiC Zora Kucan Olga Mataija Zora Skocilic Anka Rikica Uremovic Kata-Ikica Budan Franjica I z kotara Pag Jaksa. Stanka Ticak Neva Iz fedinica NOV I z kotara Rab Dr..Zic Olga Mareic Ita1ia Markovina dr Duskova Iz kotara Senj Butkovic Ika Knific Jelka Rivoseki Melanka· S otoka Cresa S atoka Losinja BUtorac Marica Cor Anka Paaen Anka Paaen Stefa Vidas Bl.Zenka S podrucja izvan• teritorija Okruga Brncic Nada Turkovic Ru:lica · ¥ujicic Anka Vukovic Marija-D1mjlt- u 145~ �OKRUZNI ODBOR AFZ-a ZA GORSKI ,KOTAR IZABRAN NA I. OKRUZNOJ KONFERENCIJI i Iz kotara C:epic I Morsi Marija Rovina Marija I Jelinek Zora, predsjednica KosalloviC Marica, podpredsjednica Rajacic Julka, tajnica C:lanice: Iz kotara C:abar Ga.Sparac Vera GaSparac Zora Koritnik Ruiica KriZ Marija Lipovac Fanika Ozbolt Tilka PajniC Francika Reljac Filipa Runko Marija Iz kotara Kastav r Toneki Katica Turk Katica Iz kotara Ogulin I ! .I Du5ka KosanoviC Milka Iz kotara Kras Lina Ljuba Mamula Milka Trbowe Danica IvanCiC Jela Rupena Majda Stepancie Tilij a aktivistkinja iz Lupoglava TrboviC Simica I z kotara Delnice Jakovac Marica . Klaric Anka Kvatemik Lenka Ofak Dragica PaviCiC Pavica PetranoviC Frana Premer Josipa RaCki Em.ica Iz kotara FuZine 2 aktivistkinje iz Ogulina Iz kotara Llabin Iz kotara Vrbovsko FrankoviC Foska FrankoviC Marija Licul Irma J aksie Naranca Jauk Stefa Mrvos Ivka Mubvic I v.ka Zahtila Andelina Prijatelj Marija Slivka Pavica StojniC Darinka Monas Zaneta Zufie Pepica Iz kotara Pula BrsC.iC Fumica Dikovica Milka Radetic Aneta RadoSeviC Marija Raner Nada Ana iz Obl. kazaliSne druZine I z grada Pule Boreli Teresa 2 aktivistkinje Iz grada Rijeke Svalba Danjusa 5 aktivistkinj a Kauzlaric Albina Matic Naca TrboviC Milica Turk Zdenka Vrbanac Ivanka Jakie Kata Marcelia Milena, clan. Ope. NOO-a Moto'vun Vuckovie Ana Malisa Aneta Iz kotara Afotovun TiSiC Marica BoZiC Rozina BradetiC Franceska Fratar Marija Glaiar Bo:Za KrSan Zora aktivistkinja iz Lovrana Podgornik Micika Iz kotara Rovinj Iz kotara Lovran PerSiC Nina ~., MajnariC MiloSeviC Sabina Gortan Katica MatejCiC Zora MohoroviC Lucija aktivistkinja iz Labina Iz jedinica NOV Bolf Franka Jardas Milka Milenic Milka Milic I vanka Pilepie Emilija Srok Milka clanica iz Ope. NOO-a Zamet Iz kotara Pazin Mohor Kata Iz kotara Tinjan KoreniC Roza SkotiC Anica Rakovac Zvana Suran Ana ' Valderstein Lida Clanica KNOO-a Motovun Iz kotara Zminj ! Iz kotara Opatija j i I ! OBLASNI ODBOR AFZ-a ZA ISTRU IZABRAN NA I. OBLASNOJ KONFBRENCIJI Atanazio Tereza Jardas Slavic a Kinkela Zaneta Stanic Clanica MNOO'a Opatija BanCiC Foska Jaga iz sela Smolj and Kopitar Stefica·Silva Radovan Linda ZidariC Marij a Tt:mkoviC Nada Turza Ljubica·NaSa ZlatiC Dina predsjednica Jakie Kata, podpredsjednica Raner Stefa·Katija, tajnica Clanice: I z kotara Buje I z kotara Buut di Castania Meri Giorgi Marija Marija Vesna MikulavCiC Marija Santan Marija 146 Cemeka zeljka Nefic Bepa ZuhiC Pierina Delegatkinje iz kotareva PoreC i Umag nisu se uslijed blokade mogle probiti do RaSpora tako da na konferenciN ii ovih kotareva nisu mogle biti birane Clanice u Oblasni odbor AFZ-a. 147 �SAzETAK / .. ¥a~ov~no uklju'Civmije czena_ Gorskog kotara, Hrvatskog primorja :i Istre u polt!tf5kt ztvot povezancue s oslobodtlackom borbom koju su ad 1941. do 1945. god. VC!_dtlt nfiYOdt Jugoslavt}e pod vo.dstvom KPJ. lpak Goranke, Primofke 'i 1stranke uce,_~tv_uJU u. NOB-u od ,pa_Cet~a ·us_tanka, stvaranje organizacije lena antijaSistkinja poct.n}e kra1em 1941. ·godzne. ··Kra}em 1942. godine organizacija -t.ena antifa.Sistkinja dobzv~ kona.Ca_n organ!zacioni_o_b~i.~ i djeluj_e pod i"!enom AntifaSistiCke fronte f.ena. AFt Jlf D~ZfPlJaO sve. -zen~ 'na. l~n.t}t NOP-q z ubr?-o }e postao masovna · antifaSistiCka organzzact]a Gorankz, Prtmorkt z Istrankt. Clantce AFZ-a u Gorskom -kotaru 'Hrvats~pm ~rimorju i ls!ri angaZ~rale s!'l s~ ~ ~abirnil!! akcijCfma, __ prebacivanj~ ·matert}ala t hrane bor.czma cpar.tzzanskzh }edmzca, vrszle kurzrsku -slu-Zbl4- 'bile .bolniCarke u partizan~ki~ ·t;olf!iCa'J'Za, organizirale analfabetske .teCajeve, =kurseve, brinule se o ratno} :szrocadz, ._ucestvovale u radu organa narodne ·vlasti ·rasturale ilegalnu stampu NOP'a itd. ' Odbo!i J!FZ-a u Gorskom kotaru, Primorju i lstri izdavali Su svoje listove. Taka u .llpn)u 1942: god. Kotarski odbor AFZ-a Ogulin pokrece · izdavanje list a »Dr11garzca<<. U ~rpn]u 1943. ··god. ·OkruZni odbor AFZ-a za Gorski kotar-izdaje svoje glaszlo pod nazzvom »Rodoljupka«, a u travnju 1945. god. list ,>~Gorarika«. •.@kruZni odbor AFZ-a za Hrvatsko primorje pokrenuo je .u prosincu d942. ,god. :svoje .glasilo »Primorka«, koje izlazi kontinuirano do studenog 1943. godine. U toku 1944. i 1945. god, »Primorka« je izlazila samo povremeno. U srpnju 1944. .-god. Oblasni -odbor AFZ-a za Istru je izdao'svoje.glasilo »lstranka« na hrvatskom i »La Donna Jstriana« na talijanskom jeziku. U svim ovim listovima objavljuju se cClarici --o .orgariizaciji AFZ-a, o uCeSCu Goranki, Ptimorki i I stranki u NOB-u, a ponekad -listavi ;donose i liter-arne radove Clanica.AFt-a. Knjiga ·se sastofi iz dva dijela: uvodne rasprave i izbora .Clanaka iz Stampe Antifa.SistiCke fronte Zena ·u ·Gorskom kotaru, Hrvatskom ·primorju i 'Tstri. 'U ·uvodnoJ rasprayi n.'! temelju Jzv?,_rne .arhivsk~ grad.e i postojEfCe literature datje razvitak ou:;antzacz}a Antzfaszsttcke fronte zena z nJene dJelatnosti na naznaCenom podruCJu. Ova ·rasprava, ·izmedu ostaloga, pridonosi i boljem razumijevanju izabranih radova iz Stampe :i daje podlogu za daljnja istrai,ivanja -o uCeSGu Zena . Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre u narodtzooslobodilaCkom .pdkr.e~u. Cianci i drugi ·napisi ·izdbrani su iz slijedeCih listova: :Drdf!liriee, .Rodoljupke, Goranke, Primorke, Istran~e i.La Donna Jstriane. Pri izboru ovih materijala teZilo se da to budu ani radovi ·koji najautentiCnije prikazuju :uCeSCe i .znaCaj Zena Gorskog kotara, HrvatSkog -primorja i Istre u narodnooslobodilaCkom pokretu. Posebno znaCajno je 'za 'tstaCi ·da su gotovo sve radove napisale Zene -- !.uCesnice u naroq:tzooslobodilaCkom -pdkretu i predstavljaju :suojevrsnu_ 'i dragocjenu ,_-dokumentaczJu, ne samo o -!Jorbi Zena negd i u cjelini naSih naroda i narodnosti za slobodu i socijalistiCku revoluciju. 148 r I ' ! 1 1 I 1 RIASSUNTO La massiccia inclusione delle donne del Gorski Kotar, Litorale croato e dell' I stria nelle: vita politica e intimamente connessa con la Lotta di Liberazione condotta dai popoli jugoslavi dal 1941 al 1945 sotto Ia guida del Partito comunista jugoslavo. Anche se l'adesione all'LPL da parte delle donne di questa territorio data dal'inizio stesso dell'insurrezione, appena sul finire del 1941 si cominciO creare una lora organizzazione antijascista. Verso la fine dell'anno seguente tale organizzazione riceve la sua struttura definitiva ed il nome di AntifaSistiCki Front Zena ( Fronte Femminile Antifascista), raccoglie tutte le donne impegnate nella LPL -ed assume in breve tempo un carattere di massa. Le donne che vi facevano parte svolsero azioni di raccolta e trasporto di materiali e viveri per le unitd partigiane, divennero carriere e injermiere negli ospedali partigiani, organizzarono corsi di alfabetizzazione e altro genere, si presero cura degli orjani di guerra, presero parte all'attivitlL degli organi del potere popolare, distribuirono la stampa clandestina e cost via. Da parte dei Comitati del Fronte nel Gorski Kolar, Litorale e nell'Istria vennero pubblicati diversi giornali. Nel giugno del '42 il Comitato distrettuale di Ogulin promuove l'uscita del l>Drugarica«; il Comitato circondariale del Fronte per il Gorski Kotar, nel luglio dell'anno seguente, dall'avvio al »Rodoljupka<< e, nell'aprile del '45, al »Goranka«. Si chiama invece »Primorka<< il foglio del Comitato circondariale del Fronte Femminile Antifascista per il Litorale croato, che ese castantemente dal dicembre del 1942 al novembre del 1943, saltuariamente nel corso del 1944 e '45. NeZ luglio del 1944 il Comitato regionale del Fronte stampa due giornali, »Istranka<{ in lingua croata e »La donna istriana<{ in italiano. Le pubblicazioni ospitano articoli dedicati all'organizzazione del Fronte alla partecipazione nella LPL delle donne del Gorski Kolar, Litorale croato e dell'lstria, e, alle volte, contributi letterari delle appertenenti al Fronte. ll libra si compone di due partl: l'introduzione e una selezione di articoli pubblicati nei sunnominati giornali. L'introduzione, basata sull'autentico materiale d'archivio e la bibliografia esistente, contempla l'evoluzione delle organizzazioni del Fronte antifascista delle donne e della sua attivitd nel territorio in parola, concorrendo cost pure a una migliore comprensione degli articoli presentati e sollecitando ulteriori ricerche sulla partecipazione delle donne di questa regione al movimento di liberazione. Gli articoli ed altri scritti provengono dai seguenti giornali: Drugarica, Rodoljupka, Goranka~ Primorka, Istranka e La donna istriana. La selezione pone in risalto quei lavori che, in maniera autentica, presentano il ruolo svolto dalla donna in questa regione nella LPL. Particolare significativo e che quasi tutti gli scritti sono stati stesi da donne, e rappresentano una singolare e preziosa documentazione non solo sulle donne combattenti ma in genere sulla latta condotta dai nostri popoli e nazionalitd per la libertd e la rivoluzione sociale. 149 �/ SADRzAJ: Strana UVOD 3 Nastanak i djelatnost AFz u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i~ Stampa Antifasisticke fronte zena u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Istri Drugarica, broj I, lipanj 1942 Drugarica, broj 2, lipanj 1942 Drugarica, broj 3-4, srpanj-kolovoz 1942. Rodoljupka, broj 1, srpanj 1943. . Rodoljupka, broj 2, kolovoz-rujan 1943. Goranka, travanj 1945. Primorka, broj 1, prosinac 1942. Primorka, broj 2, sijecanj 1943. Primorka, broj 3, veljaca 1943. Primorka, broj 4, ozujak 1943. Primorka, broj S-6, travanj-svibanj 1943. Primorka, broj 7, lipanj 1943. Primorka, broj 8, srpanj 1943. Primorka, broj 9, kolovoz 1943. Primorka, broj 10, 22. listopada 1943. Primorka, broj 11, 5. studenog 1943. Primorka, broj 12, studeni 1943. Primorka, svibnja 1944. Primorka, sijecnja 1945. Istranka, broj I, srpanj 1944. La donna Istriana, numero 1, luglio 1944. Biljeske Izvori i literatura . 00 AFz-a za Hrvatsko primorje 00 AFz-a .za Gorski kotar 00 AFz-a za Istru Sazetak Riassunto Sadrzaj 5 17 23 17 32 37 45 53 59 66 75 77 83 89 93 99 109 113 115 117 123 127 137 143 144 145 146 146 148 14'?. ISO 151 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Goranke, Istranke, Primorke u NOB : izbor iz glasila AFŽ Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Antun Giron i Mihael Sobelovski Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Muzej Narodne revolucije Rijeka Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978 Rights Information about rights held in and over the resource Muzej Narodne revolucije Rijeka Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 06-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 151 str. AFŽ Hrvatska Narodnooslobodilačka borba http://www.afzarhiv.org/files/original/77673fffece23062b896e306d25edbdf.pdf 204f4e3e1f29fb69e6f6ade088e179fa PDF Text Text ��Predgovori. K d v a d e se tip e to m iz d a n ju . T a „skroz i naskroz neznanstvena knjiga “, kako „ Z e n u “ nazva H . H erkner1, doživljuje eto u njemačkoj literaturi vrlo rijedak slučaj dvadesetipetog izdanja, a ja se nadam, da će slijediti i daljnja. Vanredno povoljnome odzivu, na koji je naišla u njemačke čitalačke publike, odgovaraju u različitim stranim jezicima mnogi prijevodi, koje je doživjela, otkako je izašla. Osim toga, što je dvaput prevedena na engleski (London i New-York), ona je prevedena na fran­ cuski, ruski, talijanski, švedski, danski, poljski, vlamski, grčki, bugarski, rumunjski, madžarski i češki. Mogu se dakle ponositi uspjehom moje „skroz i naskroz neznanstvene knjige “. Mnoga pisma, osobito od žena iz najrazličitijih društvenih krugova, pokazaše mi dalje, kako je djelovala naročito na ženski svijet, koji ju je n a j t o p l i j e dočekao. U z to moram da se srdačno zahvalim svima onima, koji me pomogoše bilo gradjom, bilo ispravkom i dopunom navedenih činjenica, stavivši me tako u položaj da mogu knjigu obraditi što tačnije. A li toplome pristajanju na jednoj stoje nasuprot žestoki protivnici na drugoj strani. Dok jedni označuju knjigu najbeskorisnijom i najopasnijom od knjiga, koje su izašle u novije vrijeme (u tom smislu pisahu jedne antisemitske novine u Berlinu), dotle drugi — medju ostalima dva evangelička duhovnika — izjavljuju, da je to jedna od najćudorednijih i najkorisnijih knjiga, što ih uopće ima. Ja sam zadovoljam i s jednim i s drugim sudom. Knjiga, koja govori o javnim stvarima, mora kao i govor o javnim odno­ 1 Radničko pitanje. N apisao dr. H . Herkner. Berlin 1894. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. I �sima upravo p r i s i 1 i t i na to, da svatko zauzme stano­ vište. T ek tako može da poluči svoju svrhu. Medju ostalim brojnim napadajima i pokušanim pobi­ janjima, što ih je tijekom godina izazvala moja knjiga, dva djelca zaslužuju osobitu pažnju poradi naučenjačkoga ka­ raktera njihovih pisaca. T o je knjiga dra. H . E. Zieglera, izvanrednog profesora zoologije na sveučilištu u Freiburgu i. B., a nosi naslov: „Prirodna nauka i socijalnodemokratska teorija, odnošaj njihov, izložen na temelju Darwinovih i Bebelovih djela V i poslije ove rasprava dra. Alfreda Hegara, profesora ginekologije na sveučilištu u Freiburgu i B., imajući naslov: „Spolni nagon4 *.2 Obadvije ove knjige čine utisak, kao da su po dogo­ voru njihovih autora napisane u svrhu „znanstvenog uni­ štenja4 moje knjige. Z a to govori, što oba pisca djeluju 4 na istom sveučilištu, što su obadvije knjige izašle u istoj nakladi i što obojica svoje izdanje opravdavaju time, da ih je na pobijanje potakla neobično velika prodja, koju je doživjela moja knjiga sa svojim „pogrješnim4 i „neznan­ 4 stvenim teorijama4 . D a je to učinjeno po dogovoru, svje­ 4 doči dalje podjela rada, za koju su se (čini se) oba pisca sporazumjela. Dok Ziegler nastoji pobiti moja kultumohistorijska i prirodoznanstvena naziranja, bacio se Hegar u glavnome na fizijološko i psihološko karakterisanje žene, kako ga ja iznosim u svojoj knjizi, ne bi li kakogod do­ kazao, da je pogrješno i netačno. O nda obojica, svaki sa svoga gledišta, pokušavaju pobijati moja ekonomska i socijalnopolitička izlaganja, i to njihovo pokušavanje pokazuje, da su se upustili u područje, na kojemu nijesu upućeni i na kojemu će poradi toga ubrati još manje lovorika, nego li na polju stručnjaka, od kojih bih najprije mogao očekivati stvarno pobijanje. Poslije toga imaju obadvije ove knjige zajedničko još i to, što obradjuju područja, kojih se ja nijesam ni dotakao i koja s mojim izlaganjima ne imaju baš nikakove veze, ili što, kao naprimjer Hegar, čine izjave, kojima ja ne imam 1 Stuttgart 1894., nakladom Ferdinanda Enkea. 2 Stuttgart 1894., nakladom Ferdinanda Enkea. �III razloga prigovarati. O ba djela su nadalje t e n d e n c i j o z n i s p i s i , koji pod svaku cijenu hoće da dokažu, da ni pri­ rodne znanosti ni antropologija ne mogu pružati materijala u dokazivanju potrebe i koristi socijalizma. O ba su pisca, što se medjutim u polemikama često dogadja, vadila iz mojega djela i trgala iz saveza, što im se činilo prikladno, ostavljajući, što im bijaše nezgodno, po strani tako, te sam se upravo izmučio, dok sam prepoznao vlastite svoje riječi. Govoreći o obim knjigama, ja ću se najprije pozabaviti Zieglerovom raspravom, koja je izašla prije. Ziegler je pogriješio već u naslovu svoje knjige. Ako je htio pisati kritiku na socijaldemokratske teorije s obzirom na Darwina, nije za podlogu svoje kritike trebao uzimati moju knjigu, jer bi bilo čudnovato učenje od mene, kad bih ja sebe htio smatrati jednim od socijalističkih teoreti­ čara ; on je za svoju svrhu trebao odabrati djela Marksova i Engelsova, čijim stopama mi svi idemo. T o je on dakako mudro propustio. O n nije trebao da smatra moju knjigu nekom vrsti stranačkog dogmatičkog spisa, jer sam u njoj, i to u uvodu, izrijekom objasnio, u koliko se nadam svojom knjigom naići na saglasje mojih stranačkih drugova. Ziegler toga nije mogao ne opaziti. Ali pošto je ipak ostao kod izabrana naslova, bilo mu je jamačno više stalo do pikant­ noga, nego li do istinitoga. Ponajprije moram da na ovome mjestu odbijem tešku objedu, kojom Ziegler objedjuje Engelsa, za kojega tvrdi, da je u svom djelu „Porijetlo familije, privatnog vlasništva i države4 preuzeo b e z i k a k o v e k r i t i k e čitave teorije ' Morganove. Engels ima u znanstvenome svijetu i suviše cijenjeno ime, a da bi ta Zieglerova objeda ostavila ma kaki dojam. Đespristrano proučavanje Engelsovog djela do­ kazat će i laiku — a medju ove u ovom slučaju ne spada Ziegler —, da je Engels Morganove nazore tek adoptirao, jer su se podudarali sa nazorima i studijama, koje je sam s Marksom stekao na tom području. I pošto ih je Engels jednom usvojio, on ih je podupro novim dokazima tako, te će protivnicima biti nemoguće pobijati ih s nadom u uspjeh. O no, što izvodi Ziegler, potpomagan W estermarckom i Starckeom, proti naziranjima Morganovim, En- �IV gelsovim i svih onih, koji sa Morganom i Engelsom stoje u bitnom na istim polaznim točkama, to je tako klimavo i bez temelja i svjedoči o jednoj takovoj površnosti shvatanja, te se nije nimalo uvećalo moje počitanje prama znanstvenjacima Zieglerova kova. Ziegler se boji (str. 15. njegova djela), da će i njega stići kleveta, kojom sam tobože udario sve današnje naučenjake, naime optužba, da oni svoj naučenjački položaj izrabljuju na korist vladajućih klasa. Ja se ogradjujem od toga, da sam ikoga oklevetao. Cini se, da našim profeso­ rima riječ kleveta vrlo lako teče iz pera, kako se vidi iz Hackelova napadaja na mene (vidi str. 250. ove knjige). U koliko izričem vlastita moja naziranja, sve, što pišem u ovoj knjizi, moje je potpuno osvjedočenje, koje može da bude i k r i v o , no koje nije nikada izrečeno p r o t i v m o ­ j e g a b o l j e g a u v j e r e n j a , što bi se jedino moglo krstiti klevetanjem. O no dakle, što sam ustvrdio o većem dijelu naših učenjaka, ne samo da vjerujem, nego bih mo­ gao i dokazati mnogim činjenicama. Meni je dovoljno, da uz sud jednoga muža kao što je Buckle (strana 246. ove knjige) navedem sud jednog Fridrika Alberta Langea, koji u drugoj nakladi svojega „Radničkog pitanja" na strani 15. govori o k r i v o t v o r e n o j z n a n o s t i , koja poslije prvog miga stoji na usluzi kapitalistima. I pošto je Lange malo podalje izložio postojeće nazore o državnim znanostima i statistici, on nastavlja ovako : ,,A da su u jarmu takovih nazora (kakove imaju monarsi) i muževi od znanosti, lako je objasniti podjelom rada na duhovnim područjima. Uz rijetkost koje slobodne filozofije, koja u sebi kao u kakovu žarištu okuplja rezultate sviju znanosti, naši su, pa i najučeniji i najvrsniji istraživaoci do stanovitoga stepena upravo djeca općenite predrasude v i d e ć i , i s t i n a , v r l o o š t r o u s v o m u ž e m kr u g u , ali i z v a n o v o g a ni š t a. U r a č u n a m o li a m o n e s r e ć u j e d n e . f i l o z o f i j e * , koju d r ž a v a plaća, koja se tje^a o b r t i mi c e i koj a je uvi j e k s p r e m n a p o s t o j e ć e p r o g l a s i t i r a z u m n i m , o t k r i t ć e m o d o s t a r a z l o g a za n a s u uzdržaljivost, kad već i z n a n s t v e n a pitanja vode tako n e p o s r e d n o prama e l e ment i ma �V b u d u ć i h s v j e t s k i h r e vol uc i j a , ka ko se to oči ­ tuje i u zakonu životne konkur enci j e. “ Ovi izvodi F. A . Langea jasni su i ne trebaju nikakova dodatka. Opširnije naći će Ziegler u prvom i drugom po­ glavlju Langeove knjige. Ziegler veli dalje, kako su mu savjetovali, neka napusti svoj spis proti meni i mjesto njega neka dovrši već odavno započeto djelo o embrijologiji, jer će „više koristiti svojoj karijeri“. Ja isto držim, da bi to bilo pametnije ne samo zbog njegove karijere, no i zbog njegova učenjačkoga glasa, koji nije nimalo porasao nje­ govom knjigom proti meni. — Ne mogu, a nije ni potrebno da na ovome mjestu opširno ulazim u Zieglerove prigovore, što ih on izlaže proti znanstvenim istraživanjima, koja su se već od Bachofena i Morgana amo činila o odnošaju spolova kod naroda na najnižim stepenima ljudskoga života. Ne prodje gotovo ni jedan dan, a da ne donese sa sobom novih dokaznih činjenica za Bachofen-Morganova načela, pa i ja sam u prvom odsjeku ove knjige iznio za šire kru­ gove nekoliko novih fakata, koji će po mome uvjerenju isto tako posvjedočiti neosporivu opravdanost tih načela. Cunowljeva rasprava: „ O rodbinskim organizacijama kod australskih crnaca“ , koja je medjuto izašla i o kojoj govorim u prvom odsjeku ove knjige, ne samo da donosi mnoštvo novih čjnjenica u tom smjeru, već se opširno bavi i s na­ zorima W estermarcka i Starkea — Zieglerovih pomagača — pobijajući ih temeljito. Poradi kratkoće upućujem Zieglera na to. Nastojeći Ziegler da iz vlastite pobude dokaže, kako je monogamijski odnošaj izmedju muža i žene „jedan posve prirodni običaj“ (strana 88. njegove knjige), on je sebi silno olakšao dokazivanje. Na jednome mjestu nastao mu je monogamski odnos iz čisto psiholoških razloga : „ljubavi, uzajmične težnje, ljubomore**, ali odmah dalje kaže, da je brak potreban, „jer javnim sklapanjem braka priznaje čovjek pred društvom kao dužnost ostati vjeran svojoj ženi, skr­ biti za svoju djecu i odgajati svoj podmladak**. Na jednom mu je dakle mjestu monogamija „jedan posve prirodni običaj“ , odnošaj, koji nastaje iz „čisto psiholoških uzroka**, dakle nešto kao prirodni zakon posve jasno, a nekoliko stranica �VI podalje označuje brak prisilnom zakonskom ustanovom, koju je društvo uredilo zato, da muž ostane svojoj ženi vjeran, da se za nju brine i da odgaja djecu. Kakva mi je to dosljednost? Lijepo li će mišljenje imati dobri gradjanin o tom prirodoznanstvenom učenjaku! A ko je javno sklapanje braka potrebno za m u š k a r c a , kako bi bio vjeran svojoj ženi, kako bi se za nju brinuo i kako bi uzgajao svoju djecu, čemu nam Zigler ne kaže ni riječi o jednakoj obvezi žene ? O n i nehotice naslućuje, da se žena današnjega braka nalazi u jednom prisilnom položaju, koji joj namiče ono, što se od muškaraca može postići tek osobitim svečanim zavjetom, no što se u bez­ broj primjera ne postizava. Ziegler nije tako ograničen ili neupućen, te ne bi znao, da je primjerice već u starom zavjetu patrijarhalnoj familiji bila podlogom poligamija, u kojoj su živjeli praoci naši do kralja Salamuna, a da ih nije od toga odvraćao onaj „posve prirodni običaj“ i da na njih nijesu djelovali „psihološki razlozi za monogamiju“ . Poli­ gamija i poliandrija, koje u historijskom vremenu postoje već tisućljeća i od kojih je prva još i danas na istoku od mnogih stotina milijuna ljudi priznata socijalnom ustanovom, najjači su protudokazi Zieglerovim ,,prirodoznanstvenim“ razlozima čineći ih apsurdnima. Eto, kuda će zabasati čovjek, prosudjuje li po ograničenim buržoaskim predrasudama tudje običaje i društvene ustanove tražeći prirodoznanstvene razloge ondje, gdje mogu biti mjerodavni tek s o c i j a l n i uzroci. Ziegler nije trebao navoditi ni primjera iz spolnog života antropoidnih majmuna, kako bi dokazao, da je monogamija nekim načinom prirodna nužda, dok majmuni ne budu po­ sjedovali bar kao najprimitivniji ljudi jednu društvenu orga­ nizaciju, koja bi ravnala njihovo mišljenje i poslovanje. Darwin, na kojega se proti meni poziva, bio je daleko oprezniji u svom prosudjivanju. I Darwinu se činilo nevjerovatnim postojanje „skupnog braka“ i stanje promiskuiteta prije ovoga, ali on je bio dosta objektivan da kaže, kako su svi oni, koji su potanje proučavali ovo pitanje, bili dru­ goga mišljenja nego on, i da je „skupni brak“ (specifični ovaj izraz potiče od nas. Opaska pisca) činio prvotni i �VII općeniti oblik spolnog saobraćaja na čitavoj zemlji, kao i brak medju braćom.1 Ali od Darwina je istraživanje drevnih društvenih prilika u velike uznapredovalo; mnogo, što se onda činilo nevjerojatnim, danas je posve jasno, pa bi ja­ mačno i sam Darwin, kad bi danas živio, napustio stare svoje sumnje. Ziegler ne vjeruje u Darwinovu nauku, da se stečene sposobnosti mogu baštiniti, i pobija najener­ gičnije ovo shvatanje; ali onaj nazor, što ga sam Darwin ostavlja kao nevjerojatan, da je naime monogamija bila prvotni odnošaj spolova medju ljudima, poprima Ziegler kao nepogrješivu istinu, sa žarom vjernoga kršćanina, koji misli, da je izgubio duševno spasenje, ne vjeruje li u dogmu svetoga trojstva, ili sumnja li kao katolik u bezgriješno Marijino začeće. Ziegler se veoma vara, ako misli, da će svojim jako dogmatičnim, ali s historijskog i prirodoznanstvenog gledišta posve krivim načelima moći pobiti doka­ zana fakta, koja tumače razvitak spolnih odnosa na razli­ čitim kulturnim stepenima čovječanstva. Kako Ziegler i jednako misleći pojimaju Morganovo shvatanje razvoja spolnih odnosa, čini se, da će oni s tim proći isto onako, kako je većina naših naučenjaka prošla s materijalističkim shvatanjem povjesti. Jednostavnost i pri­ rodnost ovoga, po kojoj svi protuslovni i na oko nejasni dogadjaji postaju jasni i razumljivi, ne imponira njima, jer je ono i suviše prosto i ne pušta maha spekulacijama. Dalje, oni se boje — a da niti sami toga ne vide — konzekvencije ovoga naziranja za postojeći državni dru­ štveni poredak; jer, ako vrijede zakoni razvijanja i za društvo, kako bi onda buržoasko društvo moglo tvrditi, da izvan njega ne može biti nijedno bolje društveno uredjenje ? Ziegler ne pojmi vezu, koja postoji izmedju Darwinove nauke i socijalističkog naziranja na svijet; preporučam mu ovdje, neka pročita u F. A . Langeovu „Radničkom pitanju*4 prva.dva poglavlja, koja nose naslove: „Borba za opstanak** i „Borba za bolje namještenje** ; možda će mu tamo biti jasnije, što mu je bilo nerazumljivo kod mene. 1 Porijetlo čovjeka i spolni izbor, od Charlesa Darwina. 2 0 . poglavlje. Sekundarni spolni karakteri čovjeka. H a lle a. d. S ,, naklada O tona H endela. �VIII Na strani 247. ove knjige pokazao sam i to, kako Ziegler ima krivo, kad misli, da može proti meni upotrebiti nazor Virchowljev o Darwinovim teorijama, koje vode prama socijalizmu. Dok ja Darwinove prirodoznanstvene nauke posmatram u uskoj vezi sa socijalističkim naziranjem na svijet, Ziegler misli pobiti to shvatanje pozivajući se na Darwinov sud o ratovima i na njegova malthuzijanistička načela. Prije svega moram zahtijevati, da me se citira ispravno, kad me se već hoće citirati. O no, što Ziegler na 186. strani svojega djela navodi kao moju misao o vječnome miru, jest posvema netačno i pokazuje potpunu njegovu nespo­ sobnost, da se snadje u mislima jednog socijaliste. Može se dopustiti, da su mnogi ratovi bili poticalo kulturi, ali da je takovo značenje svih ratova, to može da ustvrdi tek jedan ignorant u stvarima povjesti. A samo barbar može još vjerovati, da razvoj čovječanstva unapredjuju današnji ratovi, gdje se u masama ubijaju najjači ljudi, cvijet kul­ turnih nacija, i gdje se u množinama uništuju sredstva kulture, jer to zahtijevaju današnji ratovi. Svaki trajniji mir bio bi po ovom nazoru Zieglera i drugova zločin, počinjen na čovječanstvu. T o, što Ziegler iznosi u svojoj knjizi o tom poglavlju, glupava je zasukanost, a isto takova je zasukanost ono, što poduprt Darwinom tvrdi o malthuzijazmu. Posvemašnje Darwinovo nepoznavanje društvenoekonomskih teorija zavelo ga na najsmionije tvrdnje, čim bi se radilo o društvenim temama; ali od Darwina ovamo tako su veliki koraci učinjeni na socijalnom po­ dručju, te se ono, što se još dalo oprostiti Darwinu, ne može pregledati jednom njegovom učeniku, osobito, ako taj kao Ziegler dolazi s pretenzijom imati na tom po­ dručju mjerodavan sud. Sto bih mu o tom imao kazati, rekao sam u onom odsjeku ove knjige, koji nosi naslov „Napučenost i prenapučenost**, pa ga zato upućujem tamo. Jedan od glavnih aduta, koje Ziegler iznosi proti meni, tiče se mojega nazora o spospbnosti razvijanja kod čo­ vjeka, specijalno pak o istoj sposobnosti kod žene u ra­ zumnim i prirodnim društvenim odnošajima, o sposobnosti razvijanja pomoću uzgoja i nasledja. Svome krivom načelu, �IX da je nasledje stečenih vlastitosti nemoguće ili moguće tek u beskrajno dugim vremenskim perijodima — gdje se oslanja na W eismanna, — podaje on toliko značenje, te o njem čini ovisno čak i ostvarenje socijalističke misli. O n naime tvrdi: „Prije, no što bi se ljudi privikli na novu društvenu organizaciju, propala bi već davno ta nova organizacija“ (strana 19). T a rečenica svjedoči o čudesno na­ ivnom shvatanju, što ga Ziegler ima o nastajućim društvenim oblicima. O n ne zna, da su društvene potrebe ono, što stvara društvene formacije, i da prema tomu društveni oblici rastu zajedno s ljudima, kao i ljudi s njima, da jedno nastaje pomoću drugoga i oboje zajedno. T a društveno se uredjenje ne da ni zamisliti bez ljudi, koji hoće i koji su kadri uzdržati ga i unaprijediti. A ko se igdje može go­ voriti o prilagodjivanju, to se može ovdje. Povoljniji odnošaji, koje ima svako novo društveno uredjenje prema prijašnjemu, prenose se na pojedince i oplemenjuju ih ne­ prestano. Prema Zieglerovim izvodima čini se nazor o nasledjivanju stečenih osobina već toliko preživio, te još samo natražnjaci vjeruju u nj. Pošto nijesam stručnjak i pošto sam prenatrpan najrazličnijim poslovima, koji od ovog pitanja stoje vrlo daleko, ne mogu se pozvati na slična iskustva i opažanja, ali pozorno mi je posmatranje pokazalo, da ovaj, s tako apodiktičnom sigurnošću od Zieglera obradjivani tema stoji na vrlo slabim nogama, imajući uz to proti sebi najpriznatije zastupnike Darwinizma. T ako je u „Prilogu k općim novinama**, Miinchen, 13. ožujka 1894., dr. Louis Biichner objelodanio raspravu pod naslovom „Prirodna nauka i socijalna demokracija**, u kojoj govori o Zieglerovu djelu. N e samo, da se Biichner izjavljuje proti W eismann-Zieglerovom shvatanju, već odmah upućuje na to, kako uz Darwinova naziranja pristaju Hackel, Huxley, Gegenbauer, Fiirbringer, Eimer, Claus, Cope, Lester W ard i H erbert Spencer. Dalje je proti W eismannu ustao H ake u polemičkom spisu, kojega stručnjaci u velike cijene i koji nosi naslov: „Stvaranje i nasljedjivanje, mehanika razvoja kod organizama**.1 Pa i H egar 1 Leipzig 1893. �X se izjavljuje proti Weismannu u svojoj raspravi, upravljenoj proti meni (strana 130. i dalje). Posvema na zemljištu teorije o nasljedjivanju stečenih vlastitosti stoji nadalje profesor dr. Dodel, koji u svom sp isu : „Mojsije ili Darwin, jedno školsko pitanje"1 na strani 99. piše doslovce ovako: „Ali od najvećeg su značenja činjenice progresivnog ili po­ stepenog nasledja. Bitnost njihova stoji u tome, da se mogu baštiniti i individualne vlastitosti, to jest vlastitosti najnovije, osobine najnovijega datuma. “ A Hackel piše o istom pitanju u listu na L. Điichnera od 3. ožujka 1894. — citiranom u gore spomenutom Điichnerovom spisu o Zieglerovoj knjizi — ovako: „Iz ovog članka vidjet ćete, da je moje stajalište u ovom temeljnom pitanju nepro­ mjenljivo isto, to jest strogo monističko (a u isto vrijeme Lamarckovo). Teorije Weismannove i ovima slične dovode uvijek u d u a l i s t i č k e i t e l e o l o š k e predodžbe, koje naposljetku postaju šušti misticizam. A u ontogeniji vode one ravno prama staroj dogmi o preformaciji“ itd. Na istom stanovištu stoje Lombroso i Ferrero u svom djelu: „Z ena kao zločinka i prostitutka"a, u kojemu na strani 140. govore o nagonima potčinjenosti i podatljivosti, koje je žena stekla prilagodjivanjem. Isto tako dopušta Tarnowsky8, da se može baštiniti perverznost spolnog nagona, stečena u osobitim prilikama, a Krafft-Ebing4 go­ vori o značaju žene, koji se kroz bezbrojne generacije razvio u stanovitom smjeru. Ovi navodi dokazuju, da se ja sa mojim shvatanjem nasljedjivanja stečenih vlastitosti nalazim u uglednome društvu i da Ziegler tvrdi više, no što može dokazati. Ziegler je po svom gradjanskom pozivu prirodoznanac, ali kao zoon politicon — da govorimo s Aristotelom — jamačno je nacijonalni liberal. Z a to govori česta neodredjenost izražavanja, kad dolazi u nepriliku s dokazima, za to, dalje, svjedoče grčevita naprezanja, kojima bi htio čitavi ljudski razvoj dovesti u vezu s današnjim buržoaskim 1 2 3 4 Stuttgart 1895. P eto, popravljeno izdanje. Leipzig 1894. Nezdrave pojave spolnog nagona. Berlin 1886. Psihijatrijski naukovnik. 1. svezak, 2, naklada. �XI poretkom, hoteći nas uvjeriti, da su socijalne i političke ustanove obzirom na brak, familiju, državu i t. d. u svim vremenima nalikovale današnjima, što bi imalo vrijediti kao dokaz, da se na koncu devetnaestog stoljeća filistar ne treba apsolutno ništa brinuti oko toga, što će mu do­ nijeti dvadeseti vijek. Prelazim na Hegara. Svoju knjigu označuje ovaj društvenomedicinskom studijom. Da je križao riječ društveno i onaj dio rasprave, koji se odnosi na tu riječ, knjiga bi mu bila bitno bolja. Jer je socijalni odjeljak jako mršav i pokazuje u najvišem stupnju maleno poznavanje naših socijalnih odnosa i stanja. Nijednom rečenicom ne diže se Hegar iznad buržoaske prosječnosti, pa je kao i Ziegler potpuno nesposoban izreći jednu misao, koja bi izlazila iz najužega kruga buržoaskih načela. U mudroj dakle samospoznaji učinio je Hegar vrlo pametno napustivši obradjivanje čitavoga ženskog pitanja, što mu je bila prvotna namjera (vidi predgovor njegovoj knjizi); on je odabrao ograničeni tema, „kako bi se usprotivio pogrješnim i u velike štetnim nazorima, koji se . . . naročito u Bebelovoj knjizi ,Zena i socijalizam* šire u velikim množinama I onda dalje d o d a je : „Nasuprot, dobri radovi, počivajući zaista na znanstvenim temeljima, kao što je Ribbingova ,Seksualna higijena*, nalaze na razmjerno maleni odziv." T a mi je knjiga poznata, pisac joj stoji na strogo religijoznom zemljištu. Ali ta je knjiga zbilja neznatne vrijed­ nosti i nosi vrlo jasno obilježenu konzervativnu tendenciju. Vrlo jaku tendenciju ima i Hegarovo pobijanje mojega djela. U svom protivničkom žaru on kazuje više, no što može kao strukovnjak dokazati. Pri tom uzima uvijek u zaštitu otmjene klase prikazujući ih kao uzore ćudorednosti, dok na radnike baca kamen za kamenom, tako, te ćeš na mnogo mjesta pomisliti, da imaš posla s jednim klasno osviještenim buržoazom, a ne sa učenjakom. U koliko je opet H egar kao učenjak zbilja objektivan u svojim izla­ ganjima, u toliko njegovo djelo sadrži niz poučnih saop­ ćenja, kojima se može zaželjeti rasprostranjenje. Uzalud ćeš medjutim u njegovome spisu tražiti za velikim, opće­ nitim gledištima i mjerama društvene higijene, kakovu bi �XII tek država, upoznavši njezinu potrebitost, mogla provesti obzirom na društvo, kako bi se čitavi ljudski rod mogao odgajati na temelju najnaprednije znanstvene spoznaje U gradjanskom društvu postoje dva razreda, koji ne pripadaju proletarijatu, i koji bi, da se oslobode svog uskog buržoaskog horizonta, oduševljeno morali pristati uz socijalizam: to su učitelji i medicinari (higijeničari, gineko­ lozi, liječnici). Imalo bi se dakle očekivati baš od ljudi, kao što je Hegar i njemu slični, kojipo svom zvaničnom položaju znaju za bezbrojna zla, od kojih pati velika ve­ ćina ljudi, a osobito žena poradi naših društvenih odnosa, da progovore jednom riječ o mjerama ozdravljenja i pre­ obražaja, koje bi jedine mogle pomfoći. Ali to se ne de­ šava. Oni dapače još i brane prilike,koje su sama nepri­ rodnost, i pokrivaju svojim ugledom truli i gnjili poredak jednoga društva, koje danomice dokazuje, da ne zna sebi pomoći u pogledu sve većih fizičnih i moralnih zala. Upravo užasava takovo držanje mnogih naučenjaka, koji imaju za se samo to jedino opravdanje, da im društveni ambijenat, u kome se kreću, i predrasude, stečene u tom ambijentu, a postale drugom navikom, čine nemogućim, da misle izvan toga; oni ostaju uza svu svoju znanost „siromašni duhom“ . Hegar ima kao i Ziegler osobiti način citiranja; i on će izvaditi ono, što nije bitno, a ostaviti ono, što je bitno, pa će prema tome konstruisati pobijanje. Veliko značenje, koje ja podajem n o r m a l n o m zadovoljenju spolnoga na­ gona kod zrelih ljudi, daje mu naročito povoda, da proti meni polemizuje, a to čini tako, kao da sam ja zagovarao neumjerenost. Ističe, da se ja pozivam na Đuddhu i Schopenhauera i označuje izjave Hegewischa i Đuscha zastarje­ lima, ali prešućuje, da na mcjoj strani stoje autoriteti kao Klencke, Ploss i Krafft-Ebing, koji su se mnogo odrješitije izjavili, nego ona prva dvojica. U ovom izdanju navodim dalje konzervativnog statističara o ćudoredju v. Ottingena (strana 98. i dalje), koji je na temelju svojih statističkih studija došao do rezultata, što su posve slični mojima. Svemu tomu ne ima Hegar ništa boljega da postavi na­ suprot, nego statistiku Decarpieuxovu o smrtnim slučaje­ �XIII vima neoženjenih u Francuskoj od 1685. do 1745. (!!!) godine, i onda Đauerovu statistiku o oženjenima, koja se odnosi na godine 1776. do 1834. O bje ove statistike na­ stale su u doba, kad je još statistika bila u povojima, i ne mogu služiti kao dokazala. No i Hegar se zapliće u jaka protivuriječja. Na 9. strani svojega djela kao dokaz za neopasnost spolne uzdržaljivosti kod odraslih ljudi navodi katoličke svećenike i muške i ženske redovnike, koji od svoje volje živu u celibatu. O n pobija prigovor, da ovi ljudi ne živu uzdržaljivo ; na to da ih sili osim osjećaja dužnosti i javni njihov položaj, po kom bi svaka njihova zabluda postala predmetom ogo­ varanja i uskoro došla do sluha njihovih poglavara. Ali na stranama 37. i 38. svoje knjige piše on doslovno: „Jedna od Druruya (citirana kod Bertillona) utvrdjena či­ njenica g o v o r i v r l o o d l u č n o o š t e t n o m u p l i v u s u s p r e z a n o g a spolnog nagona kod stva­ r a n j a o v i h v r s t i z l o č i n a (silovanja, antentati na djecu itd.) Druruy je uporedio ispade proti ćudorednosti, koji su se kroz trideset mjeseci dogodili na školama, vodjenim od laika i svećenika. 34.873 laičkih škola pokazuju 19 zločina i 8 prestupaka, dok 3581 kongregacijskih škola pokazuju u isto vrijeme 23 zločina i 32 prestupka. D a k l e : zavodi, vodjeni religijoznim kongrega­ cijama, broje č e t i r i p u t više p r e s t u p a k a i d v a n a e s t p u t više zločina proti ćudored­ n o s t i ! " Mislim, da mi nije potrebno pobijati onoga, koji se sam tako pobija. Sličnih protivurječja ima i više Hegarovo djelo. Na strani 18. i 19. navodi tablice smrtnosti u Francuskoj, P a ­ rizu, Belgiji, Nizozemskoj, Pruskoj, Bavarskoj, koje daju pregled o broju smrtnih slučajeva na 1000 oženjenih ili neoženjenih u raznim starostima. Gotovo sve ove tabele govore u prilog mome naziranju, jer pokazuju, da je smrt­ nost neoženjenih — izuzevši starost od 15 do 20 godina — prosječno veća od one kod oženjenih ljudi. Dakako da veliki broj udatih žena umire u babinjama ili u posljedi­ cama porodjaja u dobi od 20 do 40 godina, a Hegar za­ ključuje iz te činjenice i iz mnogih bolesti, koje nastaju �XIV poslije porodjaja, da zadovoljenje spolnih potreba znatno diže broj smrtnih slučajeva kod žena. Ali on ne vidi, da one ne umiru poradi spolnog saobraćaja, već zbog njegovih posljedica, i da je prema tome tek f i z i č k o ustrojstvo velikog broja žena krivo, te im je oteščano preturenje radjanja. A ta fizička slabost opet je posljedica naših ku­ kavnih s o c i j a l n i h odnosa: jadna hrana, stan, život, uposlenje, duševni i tjelesni odgoj, odijelo (korzet) i t. d. Kao strukovnjak mogao bi Hegar znati i to, da je teškim patnjama roditeljica kriva u mnogim- slučajevima manjkava ili nikakva pomoć kod porodjaja, ili pak zaraza od muža. Sve te stvari mogle bi nestati razumnim društvenim usta­ novama i metodama odgoja, i ne bi bilo posljedica, koje se danas javljaju. I dok mi Hegar spočitava, da sam pretjerao govoreći o štetnom uplivu udovoljenoga spolnog nagona, pada on u drugi ekstrem ; štete udovoljenih spolnih potreba kod žena opisuje on tako, te dobija pravo apoštol Pavao, koji je, kako je poznato, naučavao: Zeniti se — dobro je, ne ženiti se — bolje. Hegar pobija nadalje tačnost mojega mišljenja, da neudovoljene spolne potrebe kod neženja upliviše i na broj samoubijstava. Ponajprije upućujem ovdje na statističke podatke, što se nalaze na 99. strani moje knjige. Ali i sam Hegar mora da prizna (strana 23) : „V e ć i n o m s u i u c j e l i n i v e ć i b r o j e vj s a m o u b i j s t a v a k o d s t a l i š a n e o ž e n j e n i h . " Cemu dakle polemisati? Dalje pobija Hegar moje mišljenje, da svladavanje spolnog nagona kod žena dovodi često do duševnih bo­ lesti, te se zovu satirijazis i nimfomanija. Ali i to pobi­ janje mojega mišljenja „ potpunoma mu je neuspjelo. Na strani 80. izjavljuje: „Ženski je spol u većini slučajeva više izvrgnut ludilu, nego m uški; ali razlika nije velika. N a p r o t i v j e v r l o v e l i k a r a z l i ka i z m e d j u n e ­ o ž e n j e n i h i o ž e n j e n i h , jer se kod p r v i h broj otprilike p o d v o s t r u č u j e . Taj odnošaj s e j o š j a č e i s t i č e , ako se ne obaziremo na djecu, kod koje se rijetko dešavaju duševne bolesti, već ako se računa samo na neoženjene počam od petnaeste godine. D o b i t ć e se t a d a za n e ž e n j e č e t i r i p u t v e ći br oj �XV s l u č a j e v a l u d i l a p r a m a o ž e n j e n i m a.“ Hegar nastoji tu veliku diferenciju, koja je tako nepovoljna za neženje, objasniti raznim razlozima, a ja mogu mirne duše potvrditi neke od tih razloga, pošto nijesam nigdje ustvrdio, da je susprezani spolni nagon j e d i n i uzrok bolesnim stanjima kod neženja; napokon i sam Hegar mora ko­ načno da dopusti (strana 31.) : „ I p a k j e r a z l i k a i zmedju neženja i oženjenih prevelika, a d a b i s m o j e m o g l i s a m o t i m e (naime od njega navedenim razlozima) o b j a s n i ti. “ Pitam i o pet: čemu dakle polemisati? Dalje veli on na strani 2 3 .: „Nimfomanija i satirijazis javljaju se kadgod uz vrlo znatne promjene u seksualnom aparatu ili u centralnom živčanom sistemu. “ Ali poradi čega nastaju te promjene, o tom on daje vrlo nedovoljna tumačenja. O n d o p u š t a , da postanku bolesti pomaže u velike spolno neudovoljavanje. „Nego prvo i glavno je umjetno i nasilno izazvano uzrujavanje.“ (!) Ali to uzrujavanje nalazi se već u spolnoj prirodi čovječjoj, jer bi inače bilo nemoguće. Hegar dopušta isto tako i to, da se u starini postajanje histerije pripisivalo susprezanju spolnoga nagona, ali on ne usvaja taj razlog; pa ipak piše na strani 3 3 .: ,,U ranijim su se vremenima, pa i danas, i ako rjedje, opažala s i l n a o b o l j e n j a od histerije i histerijske psihoze u zatvorenim zavodima kao što su ž e n s k i s a m o s t a n i , d j e v o j a č k i p e n z i j o n a t i , i ta su se oboljenja pripisivala isto tako često susprezanom spolnom nagonu. “ Hegar se ne buni proti ovome, već samo na­ stoji objasniti uzroke, a ja ne imam ništa proti tomu, jer sam ih i sam djelimično naveo. „Bolest tako dobija oso­ bito kod žena seksualno obilježje, “ veli Hegar dalje, — priznanje, koje opet odobravam. Nadalje veli: „Teško je medjutim odlučiti, u koliko se kod nastajanja tih seksualnoživčanih i duševnih bolesti ima uzimati obzir na susprezanje spolnog nagona.“ I to mi je priznanje dovoljno. U šestom odjeljku svojega djela obradjuje Hegar zla, koja nastaju za ženu otuda, što je ona pozvana, da radja djecu. Kako već gore navedosmo, tvrdi Hegar, da daleko veće opasnosti i zla prijete stališu udatih žena, no stališu �XVI neudatih, ako i ne može da posvema zaniječe štetni upliv neudovoljivanju seksualnih potreba. Pa ipak će i samoga laika o zlim posljedicama neudovoljivanja podučiti cijeli izgled starih djevojaka, nazvanih usjedjelicama. T o ne može ni Hegar posvema prećutati, pa zato veli na 30. strani: „No postoji još i drugi jedan razred djevojaka, koje su posvema zdrave ili barem ne pokazuju nikakve znatnije štete u njihovom tjelesnom razvoju, pa dospiju pomalo u višu starost, a da se ne udadu. Ove nerijetko pokazuju više ili manje izrazitim načinom sliku, koja ima mnogo za­ jedničko sa sušičavcima: osjećaj slabosti i propadanja, neveselje k radu, neraspoloženje, velika razdražljivost, bljedoća, mršavost, zapreke u genitalnim funkcijama i dr.“ Ove riječi sadrže i opet jedno dragocjeno priznanje. Pa opet neka padne sve zlo na me, što sam se — manje uvijeno od njega — usudio nazvati stvari pravim imenom. O onome, što Hegar tvrdi u sedmom odsjeku svoje rasprave o neumjerenosti u spolnom uživanju i o poslje­ dicama tako zvanog divljeg braka, ne ću da gubim riječi. Prvo zbog toga, što me nije razumio polemišući proti meni (da li proračunano, ili ne, ostavljam po strani), a drugo, jer se tu radi o izvodima, koji se uopće ne tiču mojih izlaganja. Inače se dogadja Hegaru kao i svim buržoaskim ideo­ lozima, da stavlja posljedicu na mjesto uzroka, izvodeči naprimjer pijanstvo iz nekog „etičnog defekta** umjesto iz društvenih uzroka. U toj sam knjizi govorio tako opširno o djelovanju socijalnih prilika na sve životne odnošaje, te ne ču da na ovome mjestu trošim u to riječi. Hegar se vrlo ogorčava poradi toga, što ja navodim, kako pripadnici „posjedujućih i obrazovanih klasa** često zavode kćeri iz naroda. T o da nije istina, krivci da su skoro bez iznimke vojnici, radnici, zanatlije, sluge, a rijetko je krivac koji od pripadnika boljih staleža, koji ^ obično kasnije teško okajava svoju zabludu, kod koje možda nije ni sudjelovao sam. Nije moguće zamisliti zasukaniju tvrdnjuod ove. Istina je, da su očevi od 170.000 ne­ zakonite djece, koja se prosječno godimice rodi u Nje­ mačkoj, tek dijelom pripadnici „posjedujućih i obrazo* �XVII vanih klasa*', ali u p o s t o c i m a oni predstavljaju n e ­ o b i č n o v e l i k i k o n t i n g e n a t . Nažalost se i pre­ često dešava, da su kmetovi, radnici i naročito sluge u otmjenim kučama pripravni preuzeti na se grijehe svojih gospodara. Neka se Hegar raspita o tom na rodilištu u Freiburgu, pa če biti bolje upućen u stvar, ako je uopće pristupan poučavanju u toj stvari. Preporučam mu još i to, neka pročita djelo svog mladjeg kolege, dra. M aksa T aubea u Leipzigu „O zaštiti nezakonite djece",1 koji kod izla­ ganja ovog pitanja dolazi do posvema p r o t i v n i h zaklju­ čaka. O no, što kod prosudjivanja socijalnih momenata go­ vori iz Hegara, jest slijepi, pun predrasuda branič buržoaskog društva. Isto tako, kad pjeva pravi panegirik posto­ jećem u Francuskoj sistemu dvoje djece, koji se po njegovu mišljenju ima smatrati idealnim stanjem. O uzrocima i po­ sljedicama toga sistema dovoljno sam govorio u drugom odsjeku ove knjige. Hegar, postavljajući se na obranu toga sistema, opet ne vidi posljedica, što ih taj sistem vrši na m o r a l n o m s t a n j u francuskog pučanstva. Njemu je, kao ginekologu, nepoznato, da taj sistem u velike unapredjuje rpimično pobacivanje, ubojstva djece, zavadjanje djece i nenaravni blud. N a istoj visini shvatanja stoje i ostala socijalna i po­ litička gledišta, koja zagovara proti mojim izvodima, pri­ mjerice ono, što govori o pravu na rad — koje njemačka socijalna demokracija nikada nije smatrala programatskim svojim zahtjevom — , o medjunarodnim odnosima, o za­ jednicama rada i o naravi novca. Njegova gospodarska mišljenja o agrarnim pitanjima posvjedočuju odista fenome­ nalnu površnost. Prema njegovu mišljenju ima se propa­ danje engleskoga poljodjeljstva pripisati ukinutim godine 1847. carinama na žito ! Pošto sam u svojoj knjizi na više mjesta istaknuo, da se danas plodno zemljište nasadjuje u velike šumama, gdje se gaje jeieni i srne, kako bi otmjena i bo­ gata gospoda mogla udovoljavati lovačkim svojim strastima, ponukalo ga je to (strana 94.) na slijedeću opasku: „Z a volju lovu nijesu nikakova ili jamačno vrlo malena zemljišta 1 Leipzig, 1893., K eil i dr. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. II �XVIII zasadjena šumom i oduzeta njihovoj pravoj svrsi. Jedva uspijeva zaštititi od posvemašnje propasti mnoge vrsti ži­ votinja, kao što su jeleni i veprovi; dakako, pristaši jedno­ stranog utilitarističkog principa to je ravnodušno i njemu je pravo, ako će nestati i zadnjega zeca i zadnje srne. Kako će onda izgledati šume i livade!" Tako može pisati tek čovjek, koji ne ima ni pojma o onome, što se dogadja u zbilji, jer inače bi morao znati, kako su svi naši seljaci na sjeveru i jugu, na istoku i za­ padu složni u tom, da su štete, što ih nanosi uzgajanje lova u svim dijelovima Njemačke, dosegle toliku visinu, te je to upravo žalosno. Ni u feudalnim vremenima nije moglo biti gore, no što je sada u velikim dijelovima Nje­ mačke. I samo agrarno pitanje riješava Hegar začudo jedno­ stavno. O n piše (strana 106.): „Trgovačka politika, način oporezovanja, zakonodavstvo i d o b r a v o l j a l a t i f u n d i s t a mo r a t će u č i n i t i n a j v i š e za p o d i z a n j e m a l o g i s r e d n j e g s e l j a k a . . . " O n se dakle od vu­ kova nada spasu janjaca. Ovdje nestaje moje sposobnosti i volje, da i dalje polemizujem. Ne bude li njemački profesorski stalež poslao boljih boraca u borbu proti aždaji socijalizma, no što su to Hegar i Ziegler, moderno će „strašilo" postati gospodarom buržoaskog društva. Đesnene noći ne će nam zadati takovi junaci. O Uskrsu 1895. A. Bebel. �K tridesetičetvrtom izdanju. O d dvadesetipetog izdanja ovoga djela napustio sam njegovo popunjavanje ili djelimičnu preradu. Ali pošto se knjiga sve više tražila, činilo mi se poželjnim, da i opet preduzmem reviziju njezina sadržaja. Nijesam našao ništa, što bi trebalo mijenjati na temelj­ nim načelima, koja su našla izražaja u ovoj knjizi. Ali obazreo sam se na niz novih činjenica, koje postadoše poznate od dvadesetipetog izdanja ovamo, a isto sam tako povukao u krug njegovih izlaganja nekoliko novih literarnih pojava, koje sadržavaju izvode, vrijedne pažnje. Uzeo sam u obzir i nekoliko saopćenja i uputa, koje mi stigoše od strane čitalaca, na čemu im ovdje najsrdačnije zahvaljujem. Kako ne bi knjiga narasla još i više opsegom, bio sam prinužden izabrati od nagomilanog materijala tek ograničeni izbor. Jer bi se sa množinom gradje njezin sadržaj čisto lako podvostručio. Mnogi razlozi odvratili su me od takvog prošijivanja. Sto je knjizi bila svrha i što je ona, to smijem kazati, u velikoj mjeri i postigla — naime pobijanje predrasuda, koje stoje proti potpunoj ravnopravnosti žene, nadalje pro­ paganda socijalističkih ideja, kojih će se ostvarenje imati da zahvali u prvom redu ženi — to će knjizi biti svrha i u sadašnjem njezinom obliku i tu će svrhu, nadam se, postići ona još u većoj mjeri. N e prodje gotovo nijedan dan, a da ne bi misaonim ljudima donio novih dokaza, da sve to većem rasapu naših državnih i društvenih stanja može donijeti konac tek temeljiti preobražaj države i društva. Spoznaja, da je nuždan takav preobražaj, ne samo da je obuzela sve šire krugove proletarskog ženskog svijeta, već i sam buržoaski ženski pokret pošao je u svojim tež­ njama sve dalje, stavljajući zahtjeve, koje, se ranije usudjivahu stavljati tek najnapredniji elementi. Ženski je pokret u svim gotovo kulturnim zemljama osvojio godinama sve više zemljišta, pa i ako još ima u tom pokretu štošta ne­ �XX jasno i polovično, to sve ne će ostati trajno sakriveno elementima, koji u njemu djeluju, oni će napredovati sve dalje, htjeli oni, ili ne htjeli. Osobiti znak napredovanja toga pokreta jest u sve mnogobrojnijoj literaturi o ženskom pitanju, koju već po­ jedinac nikako ne može da pomno prati. Dašto, da se kvaliteta rijetko pokriva kvantitetom, ali ona je znak du­ ševne uzbudjenosti, a konačno nije manje velika ta razlika ni na ostalim područjima duševne djelatnosti. Glavno je, da pokret napreduje, a što će možda pregledati pojedinci, popravit će nagon mase, koja ne će skrenuti s pravoga puta, kad je jednom dovedena u kretanje. Berlin-Schoneberg, 15. studenoga 1902. A. Bebel. �K ped eseto m izdanju. Početkom ove godine navršilo se trideset godina, otkako je objelodanjeno prvo izdanje ove knjige. Kako sam već kazao u predgovoru k devetom izdanju, dogodilo se to u iznimnim prilikama. Nekoliko mjeseci prije, no što je ob­ javljen zakon o socijalistima, kojim je bila zaplijenjena sva socijalistička literatura. A ko se tkogod ipak usudio širiti kakvo zabranjeno djelo ili ga je ponovno izdao i bio pri tom uhvaćen, bio je za to nadaren šestmjesečnom tamni­ com. P a ipak je bilo učinjeno oboje. Prvo izdanje bilo je dogotovljeno u Leipzigu, ali je izašlo pod krivom zastavom. Kao nakladnik bijaše ozna­ čena pučka knjižara u Ziirich-Hottingenu, gdje je izlazio i u Njemačkoj zabranjeni „Socijalni Demokrat". S drugim izdanjem išlo je tešk o ; mogao sam ga objelodaniti tek 1883., pošto mi to lične zapreke ne dopuštahu ranije. Drugo izdanje izašlo je u nakladi J. Schabelitza u Ziirichu. O d onda do 1890. godine slijedilo je daljnjih šest izdanja, svako u 2500 primjeraka. Zapreke, koje su smetale proši­ renju knjige, bijahu savladane. O vda onda pala je po koja pošiljka policiji u ruke, koja je zaplijenila i nešto egzemplara prigodom kućnih piemetačina. Ali te knjige ne osta­ doše izgubljene, one dospješe, doduše besplatno, u druge ruke i bijahu možda još s većim žarom no od mojih stra­ načkih drugova čitane od policijskih činovnika, njihovih rodjaka i prijatelja. Kad je konačno 1890. pao zakon o socijalistima, preduzeo sam posvemašnju preradu i znatno proširenje knjige, koja je kao deveto izdanje izašla godine 1891. u sadašnjoj nakladi. Pedeseto sadašnje izdanje sadrži znatnu obnovu sadržaja. Sadržaj je postao pregledniji većim brojem poglavlja i razdiobom ovih u odjeljke. Knjiga je dosada izašla u četrnaest različitih jezika, u nekim zemljama u više izdanja, kao u Italiji i Sjedinjenim �XXII Državama. Prijevodom na srpski izlazi ona sada u petnaest jezika. Knjiga je dakle pošla svojim smjerom, a ja mogu da kažem bez pretjeravanja: ona je p o k a z a l a n o v e p u ­ t ove. Nijesu se uzalud njezini protivnici i preko svoje volje brinuli za njezino proširenje. Ali ona je naišla sa raznih strana i na priznanje I U svom djelu „Seksualno pitanje"1 zove je profesor Aupust Forel „važnom i znamenitom knjigom", koju se ima, pu­ stivši po strani njegove prigovore, „smatrati znamenitom i izvrsnom radnjom, kojoj se mora u glavnom svakako odo­ bravati". A na drugome mjestu veli, da — premda se osvrće na neke tačke, u kojima imam krivo po njegovu mišljenju — „duguje mojoj knjizi kao znamenitoj radnji veliko priznanje". Taj se sud odnosi na drugo izdanje od godine 1883. Profesor Forel. čini se, ne poznaje kasnija, bitno promije­ njena i proširena izdanja. Stoga moram propustiti da go­ vorim o kritici, koju je činio o izdanju od godine 1883. A jedan engleski pisac, G . S. Howard, sudi u svom djelu * „A History of matrimonial institution" (Povjest bračne ustanove) na strani 234._ i 235., London 1904. ovako: ,,U svojoj izvrsnoj knjizi ,Zena i socijalizam* diže August Bebel tešku optužbu proti današnjim bračnim od­ nosima." Daje zatim kratak pregled sadržaja i svršava: „Neka se misli, što se hoće, o pomoćnim sredstvima, što ih predlažu socijalisti, i neka se čini kolikogod nevjero­ jatnim, da sva naša nada ima biti u osnivanju jedne koope­ rativne republike, jedno stoji svakako: socijalisti su društvu učinili jednu vrlo dragocjenu uslugu proučivši temeljito i neustrašivo iznesavši činjenice. O ni su bez obzira otkrili bolesti, od kojih pati naša porodica u današnjoj državi. Oni su bjelodano dokazali, da se problem braka i porodice može riješiti samo u zajednici s problemom današnjeg eko­ nomskog sistema. O ni su pokazali, da je napredak omo­ gućen tek poslije potpunog oslobodjenja žene i poslije 1 Izašlo u miinchenskoj tiskari M . Miillera i sina. 4. i 5. izdanje Str. 578. i 5 89. �XXIII apsolutne jednakosti spolova u braku. S v i m o v i m o n i s u p o s t i g l i t o, t e j e d a n a s č o v j e č a n s t v o s e b i s t v o r i l o v e ć d a l e k o vi ši i d e a l o b r a č n o m e život u. " Ženski je pokret — kako buržoaski, tako proletarski — postigao vrlo mnogo u ovo trideset godina, otkako je izašla moja knjiga, i to u svim kulturnim dijelovima svijeta. Jedva da ima drugi koji pokret, koji bi u tako kratkom vremenu dostigao tako povoljne rezultate. U velike je napredovalo priznavanje političke i gradjanske ravnopravnosti žene, pri­ puštanje žena u nauke na visokim školama i pristupanje njihovo u zanimanja, koja su joj prije bila zabranjena. D a­ pače i stranke, koje su se ranije sa svojega principijelnog stajališta protivile modernom ženskom pokretu, kao kato­ lički centrum i evangelički kršćanski socijali, uvidjele su napokon, da treba promijeniti držanje. Prosto iz toga raz­ loga, da ne izgube posvema upliv na njima dostupne ženske krugove. Pitamo li, kako se objašnjava ta pojava, glasit će od­ govor: T o je uzrokovao veliki socijalni i ekonomski pre­ vrat u svim našim odnosima. K ad čovjek ima da se brine kao jedan bivši siromašni pruski ministar nastave za namještenje svojih sedam kćeri, krute će ga činjenice naučiti logici i uvidjavnosti. A kao njemu, tako ide nebrojenima u našim takozvanim višim društvenim krugovima, ma i ne bilo tu baš s e d a m kćeri, koje moraju postići životno za­ nimanje, koje im odgovara. Razumije se samo po sebi, da je tomu razvoju dobar dio doprinijela i agitacija žena, koje vode pokret. Ali nji­ hovi su uspjesi postali omogućeni tek tako, što je s n j i m a u p o r e d o r a d i o naš društveni i gospodarski razvitak, upravo kao i kod socijalne demokracije. Jer i sami andjeoski jezici imaju tek onda uspjeha, kad nailaze na posluh onoga, što propovijedaju. A ne ima sumnje, da je taj posluh sve povoljniji, i to zajamčuje daljnje uspjehe. Mi živimo u socijalnoj revoluciji, samo što to većina ne će da vidi. Lude djevice još ne izumriješe. Najposlije moram da se na ovome mjestu najtoplije �XXIV zahvalim mom stranačkom drugu N. Rjazanovu za veliku pomoć kod priredjivanja pedesetog izdanja. O n je obavio glavni dio posla. Bez njegove pomoći bilo bi mi nemoguće objelodaniti već sada knjigu u bitno popravljenom obliku, jer je bolest u posljednje dvije godine veoma oslabila moju radnu snagu, a osim toga mi je vrijeme i silu oduzeo drugi jedan veći posao. Schoneberg-Berlin, 31. listopada 1909. A. Bebel. �V Zena i socijalizam. A . B ebel: Ž ena i socijalizam. ��Uvod. Živimo u doba velikog društvenog preobražaja, koji svakim danom čini nove napretke. Sve jači pokret i nemir duhova opaža se u svim slojevima društva i teži prema velikim i važnim promjenama. Svi osjećaju, da se miče tlo, na kome stoje. Rodilo se mnoštvo pitanja, koja zani­ maju sve šire krugove, i velika se borba za i proti povela oko tih pitanja. Jedno od najvažnijih medju njima iskače sve više pred nas, a to je ž e n s k o p i t a n j e . Radi se naime o položaju, koji bi žena imala zauzi­ mati u našem društvenom organizmu, o načinu, kako bi mogla svestrano razviti svoje sile i sposobnosti, da bude potpun, jednakopravan i što je više moguće koristan član ljudskoga društva. T o je s našega stajališta pitanje isto kao i o v o : kakova bi oblika i kako bi organizovano imalo biti ljudsko društvo, da na mjesto tlačenja, izrabljivanja, bijede i nevolje dodje (izično i socijalno ozdravljenje po­ jedinaca i društva? Žensko je dakle pitanje za nas tek jedna strana općenitog socijalnog pitanja, koje ispunja danas sve glave, što misle, stavljajući u pokret sve duhove. O no se dakle može konačno riješiti tek uništenjem druš­ tvenih razlika i svih zala, koja otuda izlaze. P a ipak je potrebno baviti se specijalno ženskim pi­ tanjem. Jer pitanje, kakvi je položaj žene bio nekoć, kakvi je sada i kakvi će biti u budućnosti, tiče se — barem u Evropi — veće polovice društva, pošto je v e ć i dio či­ tavoga pučanstva ženskoga spola. P a i predodžbe o raz­ voju, koji je diljem tisućljeća mijenjao društveni položaj žene, tako malo odgovaraju zbilji, te su potrebna objašnjenja. Jer samo na nepoznavanju i nerazumijevanju ženskog po­ ložaja temelji se dobar dio predrasuda, s kojima danas na taj pokret gledaju najraznolikiji krugovi, i to .ne samo �4 ženski. Mnogi dapače tvrde, da žensko pitanje i ne po­ stoji, jer da je položaj, koji je žena zauzimala dosada i koji će zauzimati u budućnosti, odredjen već njenim „pri­ rodnim pozivom", a taj joj dopušta tek to, da bude žena, majka i kućanica. O na se ne bi smjela zanimati ni za što, što se dogadja izvan kuće njezine i što nije u najtjesnijoj vezi s njenim dužnostima kućanice. Prema ženskom pitanju stoje nasuprot različiti protiv­ nici, isto kao i prema općenitom socijalnom pitanju, gdje se radi o društvenom položaju radničke klase. Oni, koji hoće da ostane sve pri starom, brzi su na odgovoru i misle, da su stvar riješili uputivši ženu na njezin „prirodni poziv" kućanica, roditeljka i dadilja iz razloga, koje ćemo dalje opširno izložiti. Oni ne vide, da su milijuni drugih žena promašili taj poziv, jer im je brak postao jarmom, dok one postadoše robinje životareći u bijedi i nevolji. T o ne će da vide ti „mudraci", isto kao ni to, da se mili­ juni žena moraju istrošiti u najrazličitijim životnim zvanjima, često nenaravnim i preko njihovih sila, a sve to zato, što moraju da održe svoj goli život. Pred tom užasnom činje­ nicom oni zatvaraju i oči i uši, isto kao i pred nesrećom proletarca, tješeći sebe i druge, da je „uvijek" bilo tako i da će „uvijek" biti tako. Da bi žena mogla imati pravo sudjelovati kod uživanja svih kulturnih tečevina, da bi imala pravo iskoristiti ih za olakšanje i popravak svoga položaja, da bi isto tako kaoi muškarac imala pravo na razvoj svih duševnih i tjelesnih sposobnosti sebi u korist, o tom da­ kako ne će oni ni da čuju. P a ako im još kažete, da žena mora da bude i ekonomski neodvisna, kako bi mogla biti slobodna tjelesno i duševno i kako ne bi morala biti ovisna o milosti drugoga spola, onda ste iscrpili njihovu ustrpljivost, raspalili njihovu srdžbu i sad slijede cijele pre­ gršti žestokih navala na „ludosti vremena" i na „njegova glupa emancipatorska nastojanja". T o su filistri muškog i ženskog spola, koji se ne mogu osloboditi uskoga kruga svojih predrasuda. T o je rod mrač­ njaka, kojih ima svagdje, gdje vlada tmina, i koji vrisnu od straha, čim jedna zraka svijetlosti padne u mrak, koji im prija. �5 Drugi dio protivnika ovoga pokreta ne može doduše zatvoriti oči pred činjenicama, koje tako glasno govore; on priznaje, da se nikada ranije, s obzirom na cjelokupni kulturni razvitak, nije nalazio tako veliki broj žena u ovako nepovoljnom stanju kao danas, i da je stoga potrebno is­ pitati, kako da se podigne njihov položaj, u koliko su one upućene na sebe same. Ali ovome dijelu protivnika čini se, da je riješeno socijalno pitanje za one žene, koje su uplovile u pristanište braka. Stoga taj dio zahtijeva, da se neudatoj ženi otvore ona polja rada, za koja dostaju njezine sile i sposobnosti, kako bi mogla s čovjekom stupiti u privrednu utakmicu. Neki idu još i dalje i traže, da ta utakmica ne ima ostati samo u oblastima nižih vrsta zanimanja, nego da se proširi i na više pozive, na područja umjetnosti i znanosti; oni traže, da se ženama dopusti studiranje na svim višim školama, pa i na sveučilištima. Traži se nadalje slobodan pristup u državnu službu (poštansku, telegrafsku, željezničku), i to s obzirom na rezultate, koje su žene postigle naročito u Saveznim Državama. I jedan i drugi dio^ zahtijeva još i to, da se ženama dadu politička prava. Z ena je isto tako dobar čovjek i državljanin kao i muškarac, i dosadanje isključivo rukovanje zakonodavstvom od strane muškaraca dokazuje, da su oni svoje privilegije izrabljivali samo u svoju korist tutorišući ženu u svakom pogledu, što se mora spriječiti. Značajno je u ovim ovdje kratko označenim nastoja­ njima to, da ona ne izlaze iz okvira današnjeg društvenog uredjenja. Ne postavlja se pitanje: da li se time uopće postiže štogod bitnije i temeljitije za položaj žena. Stojeći na gledištu gradjanskog, to jest kapitalističkog društvenog uredjenja, gradjanska jednakopravnost muža i žene smatra se konačnim riješenjem ovoga pitanja. O ni ne pojimaju ili se varaju u tome, da je, u pogledu slobodnog zanimanja žene u privrednim i industrijskim zvanjima, taj cilj u stvari već i postignut i da ga radi svojih vlastitih interesa potpo­ mažu baš najviše vladaiuće klase. Ali u prilikama, koje postoje, djelovanje žena u svim industrijskim i privrednim zanimanjima ima za posljedicu to, da se konkurencija radnih �6 snaga zaoštrava, a posljednji je rezultat toga: smanjivanje dohotka za žensku i mušku radnu snagu, bio dohodak u obliku dnevnice ili plaće. Jasno je, da o v a k o v o riješenje ne može biti pravedno. Potpuna gradjanska jednakost žene nije posljednji cilj tek onih ljudi, koji se prijateljski drže prama tim ženinim težnjama u okviru današnjeg društvenog uredjenja, nego ga kao takvog priznaju i buržoaske žene, koje u tom pokretu sudjeluju. O ne i njihovi muški jednomišljenici stoje dakle sa svojim težnjama u protivnosti prama onim ljudima, koji su neprijatelji toga pokreta iz filistarske ograničenosti, iz niske samoživosti i straha od konkurencije, u koliko se tu radi o pristupanju žena na više nauke i u bolje plaćene položaje, ali tu ne ima razredne suprotnosti, kakva postoji izmedju radničke i kapitalističke klase. A ko dopustimo, da bi buržoaski ženski pokret i ostvario sve svoje zahtjeve za ravnopravnost s muškarcima, time još ne bi bilo uništeno ni ropstvo, što je današnji brak za nebrojene žene, ni prostitucija, ni materijalna zavisnost velike većine žena od njihovih muževa. Z a veliku većinu, žena sasvim je svejedno, da li će nekoliko hiljada njihovih dru­ garica, koje pripadaju bogatijim društvenim slojevima, dospjeti do položaja nastavnika, do liječničke prakse ili ma kakve naučne ili činovničke karijere. Tim e se n i z a d l a k u ne bi ništa promijenio c j e l o k u p n i p o l o ž a j njihova spola. Ženski spol strada u svojoj masi dvostruko: on trpi zbog društvene zavisnosti od muževa — koja je formalnom ravnopravnošću pred zakonima i pravima doduše ublažena, ali ne uklonjena, — i zbog ekonomske zavisnosti, u kojoj se nalaze sve žene uopće, a osobito žene proletarske, koje se nalaze u jednakom položaju.kao i muški proletarski svijet. O tuda slijedi, da sve žene bez razlike svog društvenog položaja, kao spol podjarmljen i zapostavljen prema mu­ ževima samim kulturnim razvitkom, imaju interesa kako je god moguće promijeniti zakone i uredbe u postojećem državnom i društvenom uredjenju. Ogromna množina zena najživlje je interesovana kod toga, da se iz t e m e l j a pro­ mijeni postojeći državni i društveni poredak, kako bi se uklonilo isto tako najamničko ropstvo, od kojega pati naj- �7 više ženski proletarijat, kao i spolno ropstvo, koje je najuže vezano za naše oblike vlasništva i način privrede. O ne žene, koje stoje u buržoaskom ženskom pokretu, ne pojimaju potrebitost takve radikalne promjene. Pod uplivom svog privilegovanog položaja one u napredovanju proletarskog ženskog pokreta vide opasna i neprijateljska nastojanja, koja treba da suzbijaju. Klasna suprotnost, koja zijeva izmedju kapitalističke i radničke klase, postoji dakle i u ženskom pokretu. P a ipak imaju te razdvojene sestre više dodirnih točaka u svojoj borbi, nego ljudi, razdvojeni klasnom borbom, pa se s toga mogu zajedno boriti nastupajući razdvojeno, ali navaljujući u slozi. T o je slučaj na svim poljima, gdje dolazi u pitanje ravnopravnost žena sa ljudima u današnjem državnom i društvenom uredjenju: naime djelovanje žene na svim poljima, za koja dostaju njezine snage i sposob­ nosti, i potpuna gradjanska i politička ravnopravnost sa čovjekom. T o su vrlo važna, i kao što ćemo vidjeti, vrlo opsežna pitanja. Osim toga imaju proletarske žene naročitog računa da se bore ruku pod ruku s proletarskim muškim svijetom za sve mjere i ustanove, koje štite radničku ženu od fizičke i moralne degeneracije, dajući joj mogućnost da bude mati i uzgojiteljica djece. Nadalje mora proletarka ući sa svojim drugovima po klasi i sudbini u borbu za temeljiti društveni preobražaj, za novo društvo, u kome će se potrebnim socijalnim ustanovama stvoriti mogućnost za potpunu ekonomsku i duševnu nezavisnost obih spolova. N e radi se dakle samo o tome, da se ostvari ravno- , pravnost žene i muža u postojećem državnom i društvenom uredjenju, što je cilj buržoaskog ženskog pokreta, već se radi i preko toga, da se otklone svi okovi, koji dovode u zavisnost čovjeka prema čovjeku kao i jedan spol prema drugome. O v a k o v o riješenje ženskog pitanja isto je kao i riješenje društvenog pitanja. Prem a tome onaj, koji teži za potpunim riješenjem ženskoga pitanja, mora ići rame uz rame s onima, koji su na svojim barjacima napisali riješenje socijalnog pitanja kao kulturnog pitanja za cjelokupno čo­ vječanstvo, a to su socijaliste. O d svih stranaka socijalnodemokratska je stranka j e- �8 d i n a , koja je uzela u svoj program potpunu jednakopravnost žene, njezino oslobodjenje od svake ovisnosti i potlačenosti, ne iz agitatorskih razloga, već zbog nužde. N e im a o s l o b o d j e n j a č o v j e č a n s t v a b e z s o c ij a l ne n e z a v i s n o s t i i r a v n o p r a v n o s t i spol ova. U ovim temeljnim načelima složit će se s nama svi socijaliste. Ali to još ne znači, da će se s nama složiti i u n a č i n i m a , kojima mi zamišljamo ostvariti naše krajnje ciljeve, to jest, kojim se mjerama i putovima može postići ta željena nezavisnost i jednakopravnost sviju. Čim se ostavi oblast stvarnosti i upusti u opisivanje budućnosti, otvoreno je spekulaciji široko polje. Borba se počima oko t o g a , što je vjerojatno, a što nije. Z ato sve, što jc u tom pogledu izloženo u toj knjizi, može se sma­ trati kao l i č n o shvatanje piščevo i zato treba sve even­ tualne napadaje upućivati samo na n j e g o v u' 1i č n o s t ; za ono, što je kazano, on će sam nositi odgovornost. Napadaji, koji će biti objektivni i iskreni, dobro će nam doći, dok ćemo prelaziti sa ćutanjem preko napadaja, koji neistinito iznose sadržaj ove knjige i koji se temelje na lažnim podmetanjima. U daljim izlaganjima bit će po­ vučene s v e konzekvencije, koje će slijediti iz ispitivanja činjenica. Prvi uvjet za spoznaju istine jest, kad se ne ima predrasuda, a k cilju .se dolazi samo na taj način, da se bez obzira izreče sve ono, što jest i što biti mora. �Prvi odsjek. Žena u prošlosti. Prvo poglavje. Položaj žene u prastarom društvu. 1. Glavna razdoblja prastare povijesti. Z en a i radnik imaju zajedničko to, što su ugnjetavani. Oblici toga ugnjetavanja mijenjali su se tijekom vremena i u različitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. Tijekom historijskog razvoja došla je ugnjetenima često u svijest spoznaja, da su ugnjetavani i to je vodilo promjeni i ublaženju njihova položaja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja i kod žene kao i kod .radnika rezultat je naših dana. Trebalo je prije toga saznati suštinu društva i zakone, po kojima se ono razvija, pa tek onda da se javi pokret, koji će s nadom na uspjeh otklanjati ove nepravedne odnose. Objam i dubina jednog takvog pokreta zavise od količine uvidjavnosti, koju imaju zapostavljani slojevi, i o količini slobode kretanja, koju posjeduju. I u jednom i u drugom pogledu žena zaostaje iza radnika, kako po obi­ čajima i uzgoju, tako i po slobodi, koja joj se daje. Drugo je opet t o : prilike, koje traju generacijama, postaju konačno navikom, a nasledje i uzgoj čine, te se to obim spolovima čini „prirodno". O tuda žena još i danas smatra svoj potčinjeni položaj kao nešto, što se samo po sebi razumije, i nije joj lako objasniti, da je taj položaj nedostojan i da ona treba nastojati, kako će sa muškarcem postati jedna­ kopravan i u svakom pogledu ravan član društva. A li ma koliko se dalo sličnosti pokazati u položaju žene i radnika, žena ima prema radniku jednu pred n o st: o n a je p r v o l j u d s k o b i ć e , k o j e j e d o s p j e l o u r o p s t v o . Z en a je postala robom prije, no što je rob postojao. �10 Svaka društvena ovisnost i ugnjetavanje potiče iz e k o ­ n o m s k e o v i s n o s t i potlačenoga od tlačitelja. U tom se položaju nalazi žena od najranijih vremena, što nam poka­ zuje povjest razvijanja ljudskog društva. Poznavanje ovog razvijanja na svaki je način nešto novo. Kao što se nije moglo održati biblijsko pričanje o stvorenju svijeta pred istraživanjima zemlje, prirode i društva, zasnovanim na nepobitnim i bezbrojnim činjenicama, isto se tako neodrživim pokazao biblijski mit o stvorenju i raz­ voju čovjeka. Još nijesu doduše sve partije u toj povjesti razvijanja posve jasne, i u nekim već poznatim dijelovima još postoje razlike mišljenja medju ispitivačima o značenju i vezi ove ili one pojave, ali uzevši općenito, postoji jas­ noća i saglasje. Nepobitno stoji, da čovjek nije došao na zemlju kao kulturni čovjek, kako se to tvrdi o prvom bi­ blijskom paru, već je on prošao, oslobodjavajući se po­ stepeno čistog životinjskog stanja, kroz beskrajno duge periode razvitka, u kojima su se najraznovrsnije mijenjali kako njegovi društveni odnosi, tako i odnosi izmedju muža i žene. Laka tvrdnja, koju svakoga dana slušamo od neznalica ili varalica o odnošaju izmedju muža i žene, kao i izmedju siromaha i bogataša, da je naime „uvijek bilo tako“ i da „će uvijek biti tako*4, ti s v a k o m j e p o g l e d u pogri j ešna, p o v r š n a i lažna. Z a svrhu ovoga djela od osobite ie važnosti postepeno izlaganje odnosa muškog i ženskog spola od prastarih vre­ mena ovamo. Pošto su se u dosadanjem razvijanju čovje­ čanstva ovi odnošaji izmjenjivali zajedno sa razvijanjem načina proizvodnje na jednoj strani i sa razvijanjem načina proizvodne podjele na drugoj strani, onda se samo po sebi razumije, da će se usporedo sa daljnjim izmjenama u na­ činu proizvodnje i podjele dobara o p e t i z m j e n j i v at i i o d n o s i i z m e d j u j e d n o g i d r u g o g sp o la .^ Ništa nije „vječno** ni u prirodi ni u ljudskom životu; vječno je samo mijenjanje, promjena. U koliko se može pogledati natrag u razvoj ljudskoga �društva, prva je ljudska zajednica bila horda.1 T ek sa namnožavanjem i oteščavanjem pribavljanja životnih namirnica, •koje u početku bijahu korijenje, jagode, voće, nastupilo je cijepanje i razdvajanje horda i traženje novih staništa. Ovo skoro životinjsko stanje, za koje ne imamo nikakovih izvornih dokaza, nesumnjivo je postojalo sudeći po svemu, što smo doznali o različnim kulturnim stupnjevima divljih naroda, koji su posmatrani u historijsko doba ili koji kao takovi još živu. Čovjek nije došao na svijet gotov kao više kulturno biće po zapovijedi Stvoritelja; on je u beskrajno dugom i laganom procesu razvijanja prošao kroz najrazličnija stanja i prolazeći kroz promjenljive kulturne periode i neprestano diferenciranje u svim dijelovima svijeta i podnebljima uzdignuo se postepeno do današnje kulturne visine. 1 dok na jednom dijelu zemljine površine borave veliki narodi na najvišem kulturnom stupnju, drugi narodi u najrazličnijim dijelovima svijeta stoje na najrazličnijim stup­ njevima kulturnoga razvoja. Ovi nam narodi daju sliku naše prošlosti i pokazuju putove, koje je čovječanstvo u dugom toku svoga razvitka prešlo. Uspije li jednom po­ staviti zajednička, opće priznata gledišta, po kojima kulturno istraživanje treba da uputi svoja ispitivanja, pokazat će se mnoštvo činjenica, koje će baciti posve novo svjetlo na ljudske odnose u prošlosti i sadašnjosti. T ad a će nam se ukazati objašnjivima i prirodnima mnogi pojavi, koji su nam danas nerazumljivi i koje površni ocjenivači napadaju kao nerazumne, a nerijetko kao „nemoralne". — Zavjesu, koja je prekrivala najstariju historiju razvitka našeg roda, počeo je svojim ispitivanjem poslije Đachofena skidati ve­ liki broj učenih ljudi, kao Tylor, M ac Lennan, Lubbock i drugi. Ovima se pridružuje svojim temeljnim djelom Morgan, 1 „Čovjek samac, kojega prirodno pravo (i nauka o društvenom ugo­ voru) postavlja u početak ljudskoga razvoja, iznašašće je bez ikakove stvarne podloge i zato za teoretsku analizu čovječjih životnih oblika od isto tako m alene vrijednosti, kao i za povjesnu spoznaju. Čovjek pripada medju životinje, koje živu u stadima, to jest medju one životinjske vrsti, u kojima pojedine jedinice živu u trajno čvrstim savezima." (E d . M eyer, O počecima države i o njezinom odnošaju prama spolnim savezima i na­ rodnosti. 1907.). �12 kojega je opet dopunio Fridrik Engels nizom historijskih činjenica ekonomske i političke naravi, a u novije vrijeme Cunow dijelom potvrdio, dijelom pak ispravio.1 ^ Jasna i temeljita izlaganja, koja je Fridrik Engels, osla­ njajući se na Morgana, dao u svome izvršnome spisu, pro­ sula su množinu svijetlosti na mnoge nerazumljive i dijelom besmislene pojave u životu naroda višeg i nižeg kulturnog razvitka. T ek sada smo dobili pravi pojam o postepenom sagradjivanju ljudskog društva u toku vremena. Iz toga se vidjelo, da su se sva naša dosadanja shvatanja braka, porodice i države osnivala na potpuno pogrješnim pogle­ dima, da su predstavljala sliku mašte, kojoj je manjkala svaka podloga u stvarnosti. A što je dokazano za brak, porodicu i državu, vrijedi naročito i za ulogu žene, koja je u raznim periodima raz­ vitka zauzimala stanovit položaj, koji je takodjer bitno od­ stupao od onoga, što joj se kao ,,vječno“ pripisuje. Morgan, kojemu se pridružuje Engels, dijeli dosadašnju povjest ljudskoga roda u tri glavna razdoblja: divljaštvo, barbarstvo, civilizaciju. O ba prva razdoblja dijeli opet na niži, srednji i viši stupanj, jer se ti stupnjevi razlikuju po stanovitim osnovnim poboljšicama u pribavljanju sredstava za život. Sasvim u duhu materijalističkog shvatanja histo­ rije, kao što su ga zasnovali Karl Marks i Fridrik Engels, Morgan vidi u promjenama, što ih u stanovitim epohama izaziva u životu naroda napredak u procesu proizvodnje, to jest napredak u pribavljanju sredstava za život, glavno obilježje kulturnog razvitka. T ako niži stupanj u periodi divljaštva čini djetinjstvo ljudskoga roda, kada je čovjek živio djelimično na drveću, hranio se poglavito plodovima 1 Bachofenova je knjiga izašla 1861. pod naslovom: Materinsko pravo. Istraživanje o ginekokratiji u starini po njenoj religijoznoj i pravnoj prirodi. Stuttgart, izdali Krais i Hoffman. — Tem eljno Morganovo djelo izašlo je u njemačkom prijevodu pod naslovom : Prastaro društvo. Ispiti­ vanje o napredovanju čovječanstva iz divljine kroz barbarstvo do civili­ zacije, u izdanju J. H . W . D ietz, Stuttgart 1891. U istoj nakladi izašlo j e : Porijetlo familije, privatnog vlasništva i države. K ao ^dodatak Lew is H . Morganovim istraživanjima. Napisao Fridrik Engels. Četvrto, pomnožano izdanje, 1892. D alje: Rodbinske organizacije kod australskih crnaca. Jedan prinos k povjesti razvijanja obitelji. Napisao Henrik Cunow, 1894. �13 i korijenjem, ali kada počima kod njega i artikulisani govor. Srednji stupanj divljaštva počima upotrebom manjih živo­ tinja (riba, raka itd.) za hranu i upotrebom vatre. Javlja se izrada oružja, najprije toljage i koplja od drveta i ka­ mena, a zajedno s ovim počima lov, pa i rat sa susjednim hordama oko izvora hrane i mjesta za stanovanje i lov. Na ovom stupnju javlja se i ljudožderstvo, koje joi i danas postoji kod nekih plemena i naroda Afrike, Australije i P o ­ linezije. V iši stupanj divljaštva označen je usavršavanjem oružja u luk i strjelicu; javlja se pletenje rukom, pravljenje kotarica od like i trske i pripravljanje orudja od brušena kamena. Tim e je omogućena prerada drveta za pravljenje čamaca i koliba. Način života postao je dakle već mnogostručniji. Ova orudja i pomoćna sredstva omogućiše pri­ bavljati više hrane za uzdržavanje većeg društva ljudi. Niži stupanj b a r b a r s t v a počima po Morganu lončarstvom. Nastaje kroćenje i gojenje životinja, a zajedno s tim proizvodnja mesa i mlijeka i upotreba koža, rogova i dlake za najrazličitije svrhe. Rukom o ruku s ovim po­ čima njegovanje bilja. Na zapadu kultiviranje kuruza, na istoku gotovo svih poznatih vrsta žita osim kuruza. Srednji stupanj barbarstva pokazuje nam na istoku sve rasprostranjenije gojenje domaćih životinja, a na zapadu njegovanje hranivog bilja pomoću umjetnog natapanja. Sada se javlja takodjer upotreba suncem osušenih opeka i kamena za zgrade. Kroćenje i gajenje životinja zahtijeva stvaranje stada i vodi pastirskome životu. Dalje, potreba za većom koli­ činom hrane za ljude i marvu vodi prema poljodjelstvu. T o pak znači veću stalnost obitavanja, umnožavanje i raz­ novrsnost sredstava za život i postepeno iščezavanje ljudožderstva. V iši stepen barbarstva nastaje sa talenjem gvozdene rude i iznalaskom pisma. Pronadjen je gvozdeni plug, omo­ gućeno intenzivnije obradjivanje zemlje, primjenjena željezna sjekira i željezna lopata, koje su olakšale krčenje šume. Sa preradjivanjem željeza počima množina radova, koji ži­ votu daju drugi oblik. Željezna orudja olakšavaju gradnju kuća, ladja i kola; preradjivanjem metala javlja se dalje umjetni zanat, savršenija tehnika oružja, podizanje gradova �14 medju zidovima. Javlja se graditeljstvo kao umjetnost, a mitologija, pjesništvo i povjest po cimaj u se održavati i ras­ prostirati iznalaskom pisma. Osobito na istoku i u zemljama oko Sredozemnog m ora: Egiptu, Grčkoj, Italiji razvio se ovaj način života, koji je postavio temelj za socijalne preobražaje, koji su u tijeku vremena odlučno uplivisali na kulturni razvitak Evrope i čitave zemlje. 2. Oblici porodice. Razdoblja divljaštva i barbarstva imala su svoje osobite spolne i društvene odnošaje, koji se vrlo znatno razlikuju od odnošaja kasnijega vremena. Đachofen i Morgan otkrili su ove odnošaje svojim te­ meljitim istraživanjima. Đachofen, proučavajući najpomnije djela starih pisaca, nastojao je da udje u suštinu pojava, koje nam se u mitologiji, narodnoj priči i historijskim spo­ menicima čine potpuno stranima, pa ipak imaju mnogo sličnosti s pojavama i dogadjajima kasnijih vremena, čak i naših dana. Morgan, pošto je desetljećima boravio medju Irokezima u državi New-York, pravio je posmatranja, po­ moću kojih je stekao posve nove i neslućene vidike u ži­ votne, porodične i srodničke odnošaje tih indijanskih plemena, a na temelju toga postala su osvijetljena i objašnjena takva posmatranja i na drugim mjestima. Đachofen i Morgan otkrili su svaki na svoj način, da su odnošaji spolova kod raznih naroda bili u prastaro doba ljudskoga razvitka bitno drugačiji, no što* su to u historij­ skom vremenu i kod modernih kulturnih naroda. Naročito je Morgan svojim dugogodišnjim bavljenjem medju sjevernoameričkim Irokezima i na temelju uporednih proučavanja, na koja je bio potaknut tamošnjim opažanjima, otkrio, da se kod svih kulturno zaostalih naroda nalaze porodični i srodnički sistemi, koji se u osnovi razlikuju od naših, ali koji su slični njima morali postojati kod svih naroda na najraznijim stupnjevima kulture. Morgan je našao, da je u ono, vrijeme, kad je on živio medju Irokezima, postojao monogamski brak, koji se s obje �15 strane lako mogao razriješiti i koji je on nazvao „poro­ dicom sparivanja". O n je našao i to, da su nazivi za stepene srodstva, k a o : otac, majka, sin, kći, brat, sestra, koji su po našem mišljenju nesumnjivo postojali, označavali tada posve druge odnose. Irokez ne naziva samo svoju rodjenu djecu svojim sinovima i kćerima, već i djecu sve svoje braće, a ona njega zovu ocem. T ako isto i Irokeskinja ne naziva samo svoje sinove i kćeri svojom djecom, nego i djecu svojih sestara, koja opet nju nazivaju majkom. N a­ suprot djecu svoje b r a ć e zove ona nećacima i nećaki­ njama, a ona nju zovu tetkom. Djeca od braće zovu se braća i sestre, a isto tako i djeca od sestara. A djeca od jedne žene i njenog brata zovu se medju sobom bratići i sestrične. Značajno je dakle to, što se rodbinski nazivi kod njih ne ravnaju kao kod nas prema stepenu rodbin­ stva, već prema s p o l u rodjaka. Ovaj sistem rodbinstva vlada još ne samo kod svih amerikanskih Indijanaca i kod indijskih urodjenika, dravidskih plemena na Dekhanu i gaurskih plemena u Hindostanu, već prema istraživanjima poslije Đachofena slično je stanje moralo u prastaro vrijeme postojati svuda. A ko se na ovaj način posvuda ispitaju spolni i porodični odnosi još živih divljih ili barbarskih plemena, pokazat će se, da su ono, što je Đachofen našao kod mnogobrojnih plemena staroga svijeta, Morgan kod Irokeza, Cunow kod austral­ skih crnaca i drugi kod ostalih plemena, društvene i spolne formacije, k o j e s u č i n i l e o s n o v r a z v i t k u s v i h n a r o d a na z e ml j i . U Morganovim istraživanjima padaju u oči još i druge zanimljive činjenice. Irokeška porodica sparivanja stoji u nerazrješivom protivurječju s njezinim rodbinskim nazivima, i iz toga protivurječja izašlo se na taj način, što je još u prvoj polovici ovog stoljeća na sandvičkim otocima (H aw ai) nadjena porodica, koja je potpuno odgovarala tom rodbin­ skom sistemu, koji je kod Irokeza postojao samo još po imenu. Ali rodbinski sistem na Hawajima nije odgovarao opet tamošnjem obliku porodice, već upućivaše na jedan stariji, prvobitniji, ali više ne postojeći porodični oblik. Tam o su sva djeca braće i sestara bila smatrana kao braća �16 i se stre ; kao braća i sestre važila su sva djeca ne samo jedne matere i njenih sestara, ili jednog oca i njegove braće, već ukupno djeca sve braće i svih sestara bez razlike. Hawajski rodbinski sistem odgovarao je dakle jednoj stepenici razvoja, koja je stajala još niže od postojećeg porodičnog oblika. Pokazala se osobita činjenica, da su na Hawajima kao i kod sjevernoamerikanskih Indijanaca po­ stojala dva različita rodbinska sistema, koji više nijesu od­ govarali stvarnim prilikama, jer su u stvari bili prešli u jedan viši oblik. Morgan veli o tom ovako: „Porodica je aktivni elem enat; ona nije n i k a d a stacijonarna, n e g o p r e l a z i o d n i ž e g a o b l i k a u v i š i , u t o j mj e r i , u k o j o j s e r a z v i j a o d n i ž e n a v i š u s t e p e n i c u . Naprotiv su rodbinski sistemi pasivni; oni tek u dugim razmacima vremena registriraju napretke, koje je porodica u tijeku vre­ mena učinila, i mijenjaju se radikalno tek onda, kada se porodica promijenila radikalno.“ Još i danas mjerodavno shvatanje, koje zastupnici sa­ dašnjosti tvrdoglavo brane kao istinito i neoborivo: da je sadašnji porodični oblik postojao od prastarog vremena i da mora, ako se ne će dovesti u opasnost cjelokupna kultura, uvijek postojati, pokazuje se dakle prema otkrićima tih istraživača kao skroz pogriješno i neosnovano. Prouča­ vanje prastare prošlosti ne dopušta više nikakove sumnje 0 tom, da se na najnižim stupnjevima ljudskog razvoja odnos izmedju spolova potpuno razlikuje od odnosa ka­ snijeg vremena, i da su se na tim razvojnim stupnjevima razvila stanja, koja nam se čine užasom i blatom od ne­ morala, ako li gledamo očima našeg vremena. Ali kao što svaki stupanj ljudskoga razvoja ima svoje vlastite uslove za proizvodnju, ima isto tako i svoj moralni zakonik, k o j i j e s a m o o d r a z d r u š t v e n i h p r i l i k a . Moralno je ono, što je običajno, a običaj je opet ono, što odgovara najhitnijoj bitnosti, to jest socijalnim potrebama stanovite jedne periode. Morgan dolazi do zaključka, da je na nižem stepenu divljaštva vladao takav običaj spolnoga snošaja u spolnim savezima, po kome je svaka žena pripadala svakom čovjeku 1 svaki muškarac svakoj ženi, u kome je dakle postojala �17 opća mješavina (promiskuitet). Svi muškarci živu u mnogoženstvu i sve žene imaju mnogo muževa. Postoji opća zajednica žena i muževa, ali i zajednica djece. Strabo pripovijeda (66. godine prije Krista), da su kod Arapa braća spavala kod sestre i kod rodjene majke. Drukčije, no putem incesta (krvnoga grijeha), nije ni moglo biti pr­ vobitno umnožavanje ljudi, pogotovo, ako uzmemo po bibliji, da su ljudi potekli od jednog ljudskog para. Biblija protuslovi sebi samoj u ovoj škakljivoj tački, ona pripo­ vijeda, da se Kain, pošto je ubio brata svojega A bela, sklonio ispred lica Gospodnjega u zemlji Nod. Tam o je upoznao svoju ženu, koja zatrudni i rodi mu sina. Ali otkuda je bila njegova žena? Z ar Kajinovi roditelji nijesu bili prvi ljudi? Po židovskome predanju imali su Kain i A bel dvije sestre, s kojima su oni u incestu rodili djecu. Kršćanski prevodioci biblije izostavili su, ćini se, ovu po njih fatalnu činjenicu. Z a promiskuitet u prastarim vreme­ nima, to jest, da je horda bila endogama, da je spolni snošaj bio opći, govori i to, što se po indijskome mitu Brahma oženio svojom rodjenom kćeri Saravasti; isti se mit javlja kod Egipćana i u sjevernoj Eddi. Egipćanski bog Ammon bio je muž svoje matere i ponosio se time, Odin je prema E ddi bio muž svoje kćeri Frigge.1 A dr. Adolf Bastian pripovijeda: ,,U Svaganwari su rajahove kćeri imale povlasticu, da slobodno biraju sebi muževe. Četiri brata, koji su se nalazili u Kapilapuru, proglasili su najstariju od svojih pet sestara za kraljicu majku i o ž e n i l i s e o s t a l i m a. “ 2 Morgan uzima, da se iz stanja opće spolne mješavine doskora razvio jedan viši oblik spolnog snošaja, koji on 1 Ziegler se ruga u svom djelu, koje smo spomenuli u predgovoru, što se mitu pridaje ma kakovo značenje za kulturnu historiju. U tom shvatanju zrcali se sva jednostranost toga prirodoznanca. U mitima ima duboki smisao, oni su nastali iz „narodne d uše“, oni se tem elje na prastarim narodnim ' običajima i navikama, kojih je pomalo nestalo, ali koje obasjane religijoznom glorjom živu i dalje u mitu. A ko nadjemo činjenice, koje objašnjavaju sam mit, onda mu se s puno razloga mora priznati njegovo historijsko značenje. 2 Dr. A d olf Bastian, Putovanja po unutrašnjosti Arhipela, Singapora, Batavije, M anile i Japana. Str. 12. Jena 1869, A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 2 �18 naziva p o r o d i c o m k r v n o g a s r o d s t v a . Sada su grupe, koje stoje u spolnom saobraćaju, odijeljene po g e n e r a c i j a m a tako, te djedovi i bake ćine jednu spolnu zajednicu muževa i žena. Njihova djeca ćine isto tako jedan krug zajedničkih bračnih drugova, a isto taka i njihova unučad, čim su dorasla do stanovite dobi. Tako je sada, za razliku od spolne zajednice na najnižem stupnju, kada je spolni saobraćaj bio opći, s p o l n i o d n o š a j jedne generacije sa d r ug o m isključen. Medjutim on sada postoji medju braćom i sestrama, bra­ tićima i sestričnama prvog, drugog i daljih stepena. Svi su oni medjusobno braća i sestre, ali su svi jedno drugome muž i žena. Ovom obliku porodice odgovara krvno srodstvo, koje se u prvoj polovici prošlog vijeka nalazilo na Hawajima još samo po imenu, ali ne i u zbilji. Naprotiv po amerikansko-indijanskom rodbinskom sistemu brat i sestra ne mogu nikad biti otac i mati jednog djeteta, kao što je to moglo biti po hawajskom obiteljskom sistemu. Porodica krvnog srodstva bilo je stanje, koje je postojalo kod Masageta u vrijeme Herodotovo, o čem on p iše : „Svaki se oženi jednom wženom, ali svima je dopušteno, da je upotrijebe“ . . . „Čim se jednom čovjeku prohtjedne jedna žena, on samo ovjesi svoj znak na prednji dio njezinih kola i bezbrižno spava sa ženom . . . Pri tom zabode svoj štap u zemlju kao sliku svojega djela . . . Obležanje biva javno.*“ Na slične odnošaje pokazuje Đachofen i kod Likijaca, Etruščana, Krećana, Atenjana, Lezbijaca, Egipćana. Z a porodicom krvnog srodstva slijedi po Morganu treći, viši oblik porodične zajednice, koji on zove poro­ dicom punalua. Punalua: mili drug, mila drugarica. Protiv mišljenja Morganovog, da je naime porodica krvnog srodstva — zasnovana na organizaciji bračnih klasa, koje su se generacijama stvarale — prvotni oblik, koji je predhodio porodici punalua, ustaje Čunow u svojoj na­ prijed spomenutoj knjizi. O n ne vidi u njoj^ najprimitivniji od dosada otkrivenih oblika spolnog saobraćaja, već jedan prelazni oblik, koji se javio tek s pojavom spolne zajed1 B achofen: Materinsko pravo. �19 nice, jedan prelazni stupanj prema čistoj plemenskoj orga­ nizaciji, na kome se — pored podjele na totem e1 — na­ lazi još neko vrijeme u izmijenjenom obliku i podjela na klase po starosti, takozvane porodice krvnog srodstva. Cunow izvodi dalje: Podjela na klase — svaki pojedini, muškarac ili žena, nosi ime svoje klase i svog spolnog sa­ veza (totema) — ne isključuje spolni saobraćaj izmedju rodjaka u pobočnoj liniji, nego spriječava kohabitaciju iz­ medju rodjaka u s p r a v n e i n i s p r a v n e linije, izmedju roditelja i djece, tetaka i nećaka, stričeva i sinovki. Izrazi tetka, stric i t. d. su imena slojeva. Cunow navodi dokaze za ispravnost svojih naziranja, koja se u pojedinostima udaljuju od Morganovih. Ali ma koliko on u pojedinostima odstupao od Morgana, on ga odlučno uzima u zaštitu od napadaja W estermarcka i drugih. O n veli: „Neka se i pokažu pojedine hipoteze Morganove pogrješnima i neka se druge i priznaju samo pod uvjetom, ipak mu nitko ne može poreći zaslugu, da je on prvi kon­ statirao identitet sjevero-američkih totema sa plemenskim organizacijama Rimljana, i drugo, da je dokazao, kako su naši današnji srodnički sistemi i oblici porodice rezultati dugog razvojnog procesa. Na taj je način prvi on omogućio novija istraživanja i stvorio temelj, na kom se dalje može graditi." I u predgovoru k svojoj knjizi opaža on izričito, da je njegov spis djelimična dopuna Morganove knjige o prastarom društvu. W estermarcku i Starckeu, na koje se u glavnom poziva Ziegler, može biti drago ili ne, da se nastojanje i razvi­ janje porodice ne ravna prema njihovim buržoaskim pred­ rasudama. Kritika, koju je Cunow posvetio Zieglerovim po­ moćnicima, morala bi pokolebati i najfanatičnijeg njihovog pristašu u ocjeni njihovih prigovora Morganu. 1 Totem je spolna zajednica. Svaki spol ima svoju totemsku živo­ tinju, naprimjer leguanskoga guštera, australskog parcova, vuka, medvjeda i t. d., po kojoj zajednica nosi svoje ime. Totem ska je životinja osobito obožavana, ona je savezu sveta i njegovi članovi ne smiju tu životinju ni ubiti ni njeno m eso jesti. Totem ska životinja ima slično značenje, kao i sveci, patroni cehova u srednjem vijeku. �20 3. Materinsko pravo. Brak punalua počima po Morganu sa isključenjem spolnih odnošaja izmedju rodjene braće i sestara po materi. Kad jedna žena ima više muževa, nemoguće je znati za oca. Očinstvo postaje fikcijom. Očinstvo se osniva i danas, u doba monogamnog braka, „samo na dobrom vjerovanju**, kako je već rekao G oethe na usta Fridrikova u svom „ Školovanju “. Ako je očinstvo u jednostrukom braku čestoput sumnjivo, njega je u mnogostrukom braku nemoguće utvrditi, samo porijeklo po majci je nesumnjivo i neosporno, pa su stoga djeca za vrijeme materinskog prava nazivana spurii, t. j. posijani. Kao što su se sve dublje promjene u socijalnim odnosima ljudi na primitivnom kulturnom stupnju vršile postepeno, to je van svake sumnje trebalo više vremena, da se porodica krvnoga srodstva preobrazi u porodicu punalua i mnogi tragovi toga preobražaja primje­ ćuju se još i u mnogo kasnije vrijeme. Najbliži izvanji po­ vod za razvitak porodice punalua bilo je možda to, da se zbog namnoženosti izvrši dioba, kako bi se zauzelo novo zemljište za pašu i obdjelavanje. A vjerojatno je i to, da su se na višem kulturnom stupnju javili pomalo pojmovi 0 štetnosti i nepristojnosti spolnog općenja izmedju braće 1 sestara i blizih rodjaka, što je zahtijevalo novo uredjenje bračne ustanove. D a je tako doista bilo, potvrdjuje jedna lijepa predaja, koju je — po Cunowljevu saopćenju — našao G ason kod Dieyerijaca, južnoaustralskog plemena, o postanku murdu-a (spolne zajednice). O na pripovijeda: „Poslije stvorenja svijeta uzimali su se očevi, majke, sestre, braća i drugi blizi rodjaci bez razlike, dok se nijesu jasno pokazala štetna djelovanja ovakovih spajanja. Održalo se vijeće starješina i vijećalo se o tome, kako da se to spriječi. Kao posljedica savjetovanja upućena je jedna molba Muramuri (velikom duhu), a taj zapovijedi u svom odgo­ voru, da se pleme podijeli na različite grane, a ove da se zbog razlikovanja označe raznim imenima prema živim i mrtvim predmetima, naprimjer prema dingu (vrsta domaćeg psa), mišu, kazuaru, kiši, leguanskom gušteru itd. Članovi jedne iste grupe nijesu se smjeli medju sobom uzimati, �21 nego samo članovi jedne grupe i članovi druge grupe. Sin jednoga dinga nije se primjerice smio oženiti kćerju dru­ goga dinga, ali se zato svako od njih dvoje moglo uzeti sa članom iz porodice miša, kazuara, parcova ili iz koje druge porodice, “ Ova je predaja jasnija od biblijske predaje; ona po­ kazuje najjednostavnijim načinom postanak spolnih zajed­ nica. Uostalom Paul Lafargue navodi u „Novom Vremenu*41 veoma oštroumno sa našeg gledišta potpuno opravdani dokaz, da imena, kao A dam i Eva, nijesu imena pojedinih osoba, već imena rodova, u kojima su živjeli Zidovi u predhistorijskom vremenu. Lafargue riješava svojim doka­ zivanjem čitav niz inače tamnih i protuslovnih mjesta u 1. knjizi Mojsijevoj. Isto je tako M Beer u „Novom V remenu“ 2 obratio pažnju na to, da je kod Zidova još i danas ženidbeni običaj, da nevjesta i majka mladoženjina n e s m i j u i m a t i i s t o i me , jer bi se u porodici dogodila nesreća, bolest i smrt. T o je drugi dokaz za tačnost Lafargueovog shvatanja. Gentilska organizacija branila je že­ nidbu medju osobama, koje su potjecale iz istoga roda. A po rodovskim pojmovima jesu zajedničkog porijetla ne­ vjesta i majka mladoženjina, ako imaju ista imena. Naravno, da današnji Zidovi ne imaju ni pojma o savezu te njihove predrasude sa starinskim njihovim rodovnim uredjenjem, koje je branilo takove brakove izmedju rodjaka. U početku su se time htjele spriječiti degenerativne posljedice krvnog spolnog općenja, i ma da je rodovsko uredjenje kod Z i­ dova propalo još prije hiljadu godina, predaja se ipak, kako vidimo, održala u predrasudi. Iskustva, stečena još prije kod gajenja životinja, morala su predočiti štetnost krvnoga grijeha. Kako su daleko sizala ta iskustva, vidi se iz 1. knjige Mojsijeve, iz glave 30., stiha 32. i slijedećih, gdje je Jakov znao da podvali svome tastu Labanu gojeći šarene janjce i koze, koji su po Labanovu obećanju imali pripasti njemu. Stari su dakle 1 9 . godište 1891., str. 2 2 4 . i dalje. 2 12. godište 1 8 9 3 ./9 4 . str. 119. �22 Izraelci već mnogo prije Darwina proučavali u praksi darwinizam. Kad smo već počeli da govorimo o prilikama starih Zidova, ajde da navedemo još i neke druge č i n j e n i c e , koje potvrdjuju, da je kod njih u prastaro vrijeme vladalo materinsko pravo. U 1. knjizi Mojsijevoj (3, 16) veli se o žen i: „I ti se moraš pokoravati volji tvoga muža, a on nejca bude tvoj gospodar. “ Ovaj stih glasi i drugačije: „Zena treba da napusti oca i mater i da se priveže za muža.“ Ali u prvoj knjizi Mojsijevoj (2, 24) veli se i to: „Zat o će č o v j e k n a p u s t i t i s v o g a oca i svoju m a t e r i z a s v o j u s e ž e n u p r i v e z a t i i postat će jedno meso.“ Isto se ponavlja kod Mateja 19, 3, Marka 10, 7 i u listu Efežanima 5, 31. O dista se dakle radi o tom, da je iz m a t e r i n s k o g p r a v a postala zapovijed, o kojoj tumači biblije ne imaju ni pojma, pa je zato u posve krivom svijetlu prikazuju. Materinsko pravo izbija i u 4. knjizi Mojsijevoj (32, 41). Tam o stoji, da je Jair imao oca iz plemena Jude, a majku iz plemena Manasije, pak se ipak Jair izričito zove s i n o m M a n a s i j e i bio je u tom plemenu nasljednik. Jedan drugi primjer za materinsko pravo kod starih Zidova nalazi se u knjizi Nehemijinoj (7, 63). Tam o se djeca jednog svećenika, koji se oženio iz židovskog bratstva Đarzilaj, zovu imenom toga bratstva Đarzilaj, pa se prema tomu zovu ne imenom svojega oca, već imenom majke. U porodici punalua uzimaju se po Morganu jedno ili više koljena sestara jedne porodice sa jednim ili više ko­ ljena braće d r u g e porodice. Rodjene sestre ili sestrične prvog, drugog i daljeg stepena bijahu zajedničke žene svojih zajedničkih muževa, a ovi nijesu smjeli biti njihova braća. Rodjena braća ili rodjaci raznog stepena bijahu zajednički muževi svojih zajedničkih žena, a ove nijesu smjele biti njihove sestre. Pošto je tako krvni spolni sa­ obraćaj prestao, novi je oblik porodice nesumnjivo doprinjeo bržem i snažnijem razvitku plemena i pribavio onima, koja su uzela ovu porodičnu (ormu, premoć nad onima, koja su zadržala stari oblik odnošaja. Rodbinski odnos, koji se razvio iz porodice punalua, �23 bio je ovaj: Djeca od sestara moje majke i njena su djeca, a djeca od braće mojega oca su i njegova djeca, a sva zajedno su moja braća i sestre. Djeca od b r a ć e moje majke su njezini nećaci i nećakinje, a djeca od sestara mojega oca su njegovi sinovci i sinovke, a sva zajedno su moji bratići i sestrične. D a lje : Muževi od sestara moje majke su i njeni muževi, a žene od braće mojega oca su i njegove žene, ali sestre od mojega oca i braća od moje majke isključeni su iz obiteljske zajednice, a njihova su djeca moji bratići i sestrične1. Podizanjem kulture razvija se ukidanje spolnog odnošaja izmedju sve braće i svih sestara, pa se to postepeno prenosi na najudaljenije rodjake u sporednoj liniji po ma­ terinoj lozi. Javlja se nova grupa krvnog srodstva rod (gens), koji se u prvom obliku razvio iz rodjenih i daljih sestara, njihove djece i njihove rodjene i dalje braće po materi. R od ima jednu pramajku, od koje potiču ženski nasljed­ nici u generacijama. Muževi svojih žena ne spadaju u tu grupu krvnog srodstva, u rod svojih žena, već pripadaju rodu svojih sestara. Naprotiv djeca ovih muževa pripadaju porodičnoj grupi svojih matera, jer se porijeklo mjeri po materi: Mati je glava obitelji i tako postaje „materinsko pravo “ , koje je dugo vremena bilo podlogom porodičnih i nasljednih odnošaja. Prema tome — doklegod je bilo pri­ znato nasljedje po materi — i žene su imale pravo su­ djelovanja i glasanja u rodovskom vijeću, one su birale saheme (poglavare) i ratne starješine i skidale ih. K ad je Hanibal s Galima učinio savez proti Rimljanima, imalo se u slučaju nesuglasica sa saveznicima povjeriti pravo pre­ sude galskim ženama. Toliko je bilo Hanibalovo povjerenje u njihovu nepristranost. O Likijcima, koji su priznavali materinsko pravo, veli H e ro d o t: „Njihovi su običaji dijelom kretski, dijelom karski. P a opet imadu jedan običaj, kojim se razlikuju od svakog drugog naroda na svijetu. Pitaš li Likijca, tko je on, od­ govorit će ti najprije svojim imenom, ^zatim imenom svoje matere i tako dalje u ženskoj liniji. Sta više, kad se slo1 Fr. E ngels, Porijetlo porodice i t. d. �24 bodnjakinja uda za roba, njihova su djeca slobodni gradjani, ali ako slobodan čovjek uzme inozemku ili robinju, nje­ gova djeca, pa bio on i najviša ličnost u državi, gube sva gradjanska prava." U ono se vrijeme govori o matrimonium-u mjesto o patrimonium-u, o mater (amilias mjesto o pater familias, a domovina se naziva dragom materinskom zemljom. Kao raniji porodični oblici, tako se i gens osnivao na zajednici vlasništva, to jest na komunističkom načinu gospodarstva. Z ena je upravljala i vodila porodičnu zajednicu, za to je imala veliki ugled kako u kući tako u pitanjima odnosa familije prema plemenu. O na je izravnjavala sporove,^ bila suditeljica i obavljala vjerske obrede kao svećenica. Ceste pojave kraljica i vladarica u starini, njihov odlučni upliv, kad su vladali njihovi sinovi, primjerice u Egiptu, sve je to bilo posljedicom materinskog prava. U onim je vreme­ nima mitologija u velikom dijelu poprimila ženski značaj; Astarta, Demetra, Cerera, Latona, Izida, Frigga, Freja, G erda i t. d. Z ena je nepovredljiva, ubijstvo matere je najteži zločin pozivajući sve muževe na osvetu. Krvna je osveta zajednička stvar za sve ljude jednoga plemena, svaki je dužan da osveti nekoga člana te porodične zajednice za nepravdu, koju mu je nanio član drugoga plemena. Obrana žena potiče muškarce na najveću hrabrost. Tako su se pokazivala djelovanja materinskog prava u svim životnim odnosima starih naroda, kod Babilonaca, Asiraca, Egipćana, kod Grka prije herojskoga vremena, kod italskih plemena prije sagradjenja Rima, kod Skita, Gala, Iberaca i Kantabrijaca, Germana i t. d. Z ena ima u onim vremenima po­ ložaj, kakav nije imala nikada poslije. Tako veli Tacit^ u svojoj „Germ aniji:" „Germani drže, da je u ženi nešto sveto i proročko, zato poštuju savjet žena i pokoravaju se njihovim riječima." Diodor, koji življaše u vrijeme Ceza­ rovo, u najvećoj se mjeri ljuti nad položajem žena u Egiptu ; on je doznao, da stare roditelje ne hrane njihovi sinovi, već kćeri njihove. O n prezirno govori o ženskim slugama sa Nila, koji su pripadnicima slabijega spola dali u do­ maćem i javnom životu prava i slobode, koje su jednome Grku ili Rimljaninu morale izgledati nečuvene. �25 Z a vrijeme materinskog prava vladalo je uopće stanje mira. Odnosi su bili posve jednostavni, život primitivan. Pojedina plemena odijeliše se jedno od drugoga, ali zato poštivahu jedno drugomu oblasti. Kad je pleme bilo na­ padnuto, bili su ga muškarci dužni braniti, u ćem ih snažno pomagahu žene. Po Herodotu su kod Skita i žene sudje­ lovale u b o ju ; po njegovoj se tvrdnji djevica mogla udati tek onda, pošto je ubila jednog neprijatelja. Uopće bijahu u starini tjelesne i duševne razlike izmedju muškarca i žene daleko manje, no u današnjem društvu. Gotovo kod svih divljih i u barbarstvu živućih naroda su razlike u težini i i veličini mozga manje no kod naroda u civilizaciji. Kod tih naroda ne zaostaju žene tjelesnom snagom i spretnošću nimalo za muškarcima. Z a to ne govori samo svjedočanstvo starih pisaca o narodima, kod kojih vladaše materinsko pravo, za to svjedoče i ženske vojske Ašantija i zapadnoafričkoga kralja u Dahomeu, koje se odlikuju hrabrošću i divljaštvom. T o potvrdjuje i sud Tacitov o ženama kod starih Germana i podaci Cezarovi o ženama Iberaca i Skota. Kolumbo je pred Santa Cruzom imao održati bitku s jednim indijanskim plemenom, u kojoj su se žene ponijele isto tako hrabro kao i muškarci. Z a ovo shvatanje nalazimo potvrdu i kod Havelocka E llisa: „Prema H . H . Johnstoneu moraju žene Andombijaca na Kongu teško raditi i nositi velike terete, ali opet provode posvema sretan život. O ne su često snažnije od muževa, bolje razvijene i imadu često upravo prekrasna tjelesa. O Manymenima kod Arruwima u istome kraju veli P a rk e : ,T o su lijepi ljudi, osobito su žene ljepušaste i mogu nositi isto tako teške terete kao i muškarci.* U Sjevernoj Americi rekao je jedan indijanski poglavica H e a rn e u : ,Z ene su stvorene za rad, jedna od njih može toliko nositi ili dignuti kao dva muškarca.* Schelong, koji je s antropološkog stanovišta temeljito pro­ učavao Papuance u njemačkoj koloniji Nove Guineje, našao je, da su žene mnogo jače gradjene od muškaraca. T ako u srednjoj Australiji dogadja se zgodimice, da muževi tuku svoje žene iz ljubomora, ali u takovim slučajevima nerijetko se dešava, da žena uzvrati i bez pomoći izlupa muža. N a Kubi su se žene borile uz bok svojih muževa i imale su �26 veliku neovisnost. Kod nekih indijanskih rasa, kao kod Puebla u Sjevernoj Americi i kod Patagonaca, žene su velike kao muškarci, a ni kod Rusa, što se tjelesne veličine tiče, ne postoji tako velika razlika izmedju spolova, kao kod Engleza ili Francuza.4 *1) Ali i u radu su žene u izvjesnim prilikama strogo po­ stupale, i jao si ga muškarcu, koji je bio odviše trom ili odviše nespretan, a da bi doprinesao svoj dio općenitom uzdržavanju. Njega su prosto otjerali, pa se onda ili po­ vratio u svoj rod, gdje je bio dočekan neprijateljski, ili je stupio u drugi rod, gdje su prama njemu bili snošljiviji. D a bračni život urodjenika u unutrašnjosti Afrike nosi još i danas ovaj karakter, našao je na svoje veliko iznenadjenje Livingstone, kako pripovijeda u svom d jelu: „Missionary travels and researches in southern Africa4 4 (Misijonarske radnje i istraživanja u južnoj Africi), London 1857. Na Sambeziju naišao je na Đalondu, lijepo i snažno poljodjelsko pleme crnaca, kod kojega su žene uživale privilegovan položaj, što su mu potvrdila saopćenja Portu­ galaca, koja su mu se u početku činila nevjerovatna. O ne sjede u vijeću; mladoženja mora iz svojega sela putovati u ženino; on se pri tom obvezuje, da će majku svoje žene, dok bude živa, opskrbljivati gorivom, a u slučaju da dodje do rastave, ostat će djeca vlasništvo matere. No naprotiv mora se žena brinuti za muževljevu hranu. Pa i ako dodje gdjekada do malih razmirica izmedju muževa i žena, Livingstone je našao, da se muževi ne bune proti tomu ; vidio je naprotiv, da se muškarci, koji su uvrijedili žene, kazne vrlo osjetljivo i to — gladovanjem. Čovjek dodje kući da jede, ali žena ga pošalje drugoj i on ostaje gladan. Umoran i gladan popne se on u najnapučenijem dijelu sela na drvo i javlja plačnim glasom: „Čujte! čuj­ te ! Mislio sam, da sam se oženio ženama, ali one su mi sve od reda vještice! Ja sam neženja, ne imam ni jedne žene! Je li to pravo za čovjeka, kao što sam j a ! 4 4 x) H avelock E llis, Muškarac i žena. Str. 3 . do 4. Leipzig 1894. �27 Drugo poglavlje. Borba izmedju m aterinskog i očinskog prava. 1. Postanak očinskog prava. Sa namnožanjetn stanovništva postaje čitav niz sestrin­ skih rodova, koji opet stvaraju kćerinske rodove. Materin je rod za njih fratrija. V iše fratrija čine pleme. O va je društvena organizacija tako čvrsta, te je bila podlogom voj­ ničkoj organizaciji u starim državama, kad je već staro ro­ dovsko uredjenje bilo propalo. Pleme se dijeli u više ple­ mena, koja imaju jednako uredjenje i u svakom od njih ostaju stari rodovi. Ali pošto rodovsko uredjenje zabranjuje brak izmedju braće i sestara i svih rodjaka u materinoj liniji do najudaljenijeg člana, ono je time samo sebe po­ kopalo. Kako su medjusobni odnošaji pojedinih rodova bivali tijekom društvenog i privrednog razvitka sve zamr­ šeniji, to se zabrana braka izmedju različnih rodova nije mogla dugo održati, ona je morala sama po sebi pasti i rasprsnuti se. Dok je proizvodnja životnih namirnica sta­ jala još na najnižim stepenima zadovoljavajući vrlo malenim zahtjevima, bila je djelatnost muža i žene u glavnom jed­ naka. Ali sa uvećavanjem podjele rada nastupila je ne samo podjela poslova, već i podjela zanimanja. Ribolov, lov, stočarstvo, poljodjelstvo zahtijevali su naročitih znanja, a ona su u daleko većoj mjeri bila potrebna za pravljenje alata i posudja, koja su bila poglavito vlasništvo muževa. Muškarac, koji je u tom razvoju stupio naprijed, bio je pravi gospodar i vlasnik ovih izvora bogatstva. Sa namnožavanjem stanovništva i sa težnjom za većim pašnjacima i oranicama javila su se ne samo trvenja i borbe oko posjeda najboljeg zemljišta i tla, nego se javila i po­ treba radnih snaga. Sto su brojnije bile te snage, to veće je bilo bogatstvo proizvoda i stada. T o je najprije dovelo do otmice žena, a kasnije do zarobljivanja pobijedjenih muževa, koje su u početku ubijali. T im e su došla dva ele­ menta u staro rodovsko uredjenje ne slažući se dugo s njim. �28 K tome je došlo još i nešto drugo. Sa sve većim dife­ renciranjem poslova nastaje iz sve veće potrebe orudja, sudova, oružja itd. zanat, koji uzima samostalni razvoj odjeljujući se malo pomalo od poljodjelstva. Nastaje po­ sebno stanovništvo, koje se bavi zanatom, sa zasebnim interesima kako u pogledu na imanje tako i na njegovo nasljedjivanje. Dokle se porijeklo vodilo u ženskoj liniji, nasljedjivali su rodovski srodnici svoje pokojne rodovske drugove po materinoj lozi. Imanje je ostalo u rodu. Ali u novom stanju, kad je otac postao vlasnikom, to jest posjednikom stada i robova, oružja i posuda, kad je postao zanatlijom i trgov­ cem, pripala je poslije njegove smrti, dokle je on ubrojavan u materin rod, njegova svojina ne njegovoj djeci, nego njegovoj braći i sestrama i djeci i potomstvu njegovih sestara. Rodjena djeca nisu dobila ništa. Težnja, da se ovo stanje promijeni bila je dakle vrlo velika, i ono se promijenilo. Prije svega, namjesto braka sa više muževa i žena postala je porodica parova. Neki čovjek živio je sa jednom ženom i djeca, potekla iz toga odnošaja, bila su njihova djeca. O ve porodice parova rasprostirale su se u toliko više, u koliko je zabrana braka u rodovskoj organi­ zaciji otežavala takovo uzimanje i u koliko su navedeni ekonomski uzroci iziskivali nov oblik porodičnog života. Staro stanje stvari, počivajući na zajedničkom gospodar­ stvu, nije se moglo izmiriti sa ličnom svojinom. S t a l e ž i z a n i m a n j e odlučivali su, kad je bilo nužno odabrati mjesto za stanovanje. Iz proizvodnje robe, koja je sada nastala, izašla je trgovina sa susjednim i stranim narodima, što je bilo povodom novčanoj privredi. Taj razvoj je vodio i upravljao muškarac. Privatni njegovi interesi nijesu u glav­ nom imali ništa zajedničko sa starom rodovskom organi­ zacijom, čiji interesi bijahu često puta protivni njegovima. T ako je značaj rodova sve više opadao. Najposlije je rod sačuvao još samo vršenje vjerskih funkcija u porodičnoj zajednici; njegovo je ekonomsko značenje propalo i po­ svemašnji raspad rodovskog uredjenja bio je tek pitanje vremena. Sa ovim raspadanjem starog rodovskog uredjenja pao �29 je ubrzo upliv i položaj ženin. Materinskog je prava ne­ stalo, a na njegovo je mjesto došlo očinsko pravo. Čovjek je kao privatni vlasnik imao interesa u djeci, koju je mogao smatrati z a k o n i t o m i učiniti nasljednicima svojega vlas­ ništva, p a j e z a t o z a b r a n i o ž e n i s n o š a j s a drugim muškarcima. Naprotiv, on je za sebe zadržao pravo, da pored prave žene ili više njih drži toliko priležnica, koliko je mogao da ih uzdržava. I djeca ovih priležnica bila su smatrana zakonitom djecom. Dva važna dokaza u tom po­ gledu nalazimo u bibliji. U 1. knjizi Mojsijevoj, u glavi 16, u stihu 1. i 2. veli se : „Ali Sara, žena Avramova, ne radjaše mu djece. A imaše robinju Misirku, po imenu Agaru. Pa reče Sara A vram u: gle, G ospod me je za­ tvorio, da ne rodim ; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila djece od nje. I Avram prista na riječ Sarinu.“ Drugo značajno mjesto je u 1. knjizi Mojsijevoj, u glavi 30., u stihu 1. i slijedećima. Tam o stoji: ,,A Rahilja vi­ djevši gdje ne radja djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i reče Jakovu: daj mi djece, ili ću umrijeti. A Jakov se rasrdi na Rahilju i re č e : zar sam ja, a ne Bog, koji ti ne da poroda? A ona reče: eto robinje moje V ale, lezi s njom, neka rodi na mojim koljenima, pa ću i ja imati djece od nje. I dade mu Valu, robinju svoju, za ženu, i Jakov leže s njom.“ Jakov je dakle imao ne samo kćeri Labanove, dvije sestre, za žene istovremeno, već su mu one dale i svoje služavke, što je po običaju onog vremena bilo „moralno” . O n je, kao što je poznato, obje glavne žene kupio služeći za svaku od njih njihovu ocu Labanu po sedam godina. ono doba bijaše kupovanje žena općenit običaj kod Z i ­ dova, ali pored kupovanja žena bila je veoma razvijena otmica žene od pobijedjenih naroda; tako su primjerice oteli Benjaminovi potomci žene silonske.1 Zarobljena žena postala je robinjom, priležnicom. Ali ona je mogla postati zakonitom ženom, čim je ispunila ove propise: morala je odrezati sebi kosu i n o k te ; odjeću, u kojoj bijaše zaro1 Knjiga o sudijama 21, 2 0 i dalie. �30 bijena, morala je svući i zamijeniti je drugom, koja joj je bila dana; poslije toga je mjesec dana morala oplakivati oca i majku i kad je tako umrla za svoj narod i postala mu strana, tek onda je mogla legnuti u bračnu postelju. Najviše je žena imao, kako je poznato, kralj Salamun, koji je po knjizi o kraljevima (I, 11) imao ne manje nego 700 žena i 300 priležnica. Čim je očinsko pravo, to jest porijeklo po muškoj lozi ovladalo u židovskoj rodovskoj organizaciji, kćeri su bile isključene od nasljedstva. Ovo je kasnije bilo samo u toliko izmijenjeno, ako otac ne bi ostavio nijednoga sina. T o se vidi iz 4. knjige Mojsijeve (27, 2 do 8), gdje se govori o tom, kako je Mojsije — kad je Zelafead umro bez sinova i kada su kćeri gorko požalile, što su isključene iz očeva nasljedja, koje je imalo da se vrati Josipovu plemenu — presudio, da u ovom slučaju kćeri treba da budu nasljednici. Ali kad one stadoše namjeravati, da se po starome običaju udadu u neko drugo pleme, Josipovo se pleme požalilo, da će mu na taj način propasti nasljedje. Na to je Mojsije presudio (4, 36), da nasljednice mogu slobodno birati muževe, ali da su obvezane ostati u plemenu svojih otaca. Dakle, zbog svojine je povrijedjeno staro bračno uredjenje. Uostalom, već je u staro­ zavjetnom, dakle historijskom vremenu ovladalo očinsko pravo kod Zidova i organizacija bratstva i plemena osni­ vala se kao kod Rimljana na nasljedjivanju po muškoj lozi. Prema tomu bijahu kćeri isključene iz nasljedja, kako se to vidi iz I. knjige Mojsijeve (31, 14 i 15), gdje se tuže Labanove kćeri, Lea i R a h ela : „Eda li još imamo kakav dio i nasljedstvo u domu oca svojega? Nije li nas držao kao tudjinke, kad nas je prodao? pa je još i naše novce jednako jeo.“ 1 kod Zidova, kao kod svih naroda, kod kojih je nasljedje po ocu stupilo na mjesto nasljedja po materi, žjena je bila potpuno bespravna. Brak je bio kupovni brak. Z eni je bila nametnuta najstroža čistoća, dok muškarac nije bio vezan uz tu zapovijed, već je osim toga imao pravo imati i više žena. A ko se mužu prve bračne noći učinilo, da mu je žena već prije vjenčanja izgubila djevi- �31 čanstvo, imao je pravo, ne samo da ju otjera, već da je dade i kamenovati. Ista bi kazan stigla i brakolomnicu, a muža samo onda, kad bi počinio brakolomstvo s tudjom ženom židovskoga porijekla. Po 5. knjizi Mojsijevoj (24, 1 do 4) imao je čovjek pravo otjerati skoro dovedenu ženu, ako u njegovim očima ne steče milosti, ili ako ga u čemu bilo ne zadovolji. O n je tada morao napisati knjigu odpusnicu, dati ženi ruku i pustiti je iz kuće. D a je kasnije kod Z idova ženin položaj bio nizak, vidi se i otuda, što još i danas žene u sinagogi prisustvuju službi božjoj odvojeno od ljudi i što se ni u molitvi ne spo­ minju.1 Po starom židovskom shvatanju ne pripada žena u općinu, ona je i u vjerskom i u političkom pogledu jed­ naka ništici. A ko se nadje deset muškaraca na okupu, oni smiju vršiti službu božju. Z ene toga ne mogu, ma koliko ih bilo. Slično tome naredio je Solon u A teni, da se na­ sljednica mora udati za svoga najbližeg muškog agnata, ma oboje pripadali istomu rodu i ma je takav brak bio zabranjen po ranijem pravu. Solon je naredio i to, da vlasnik ne mora, kao dotle, ako umre bez djece, ostaviti svoj imetak svomu rodu, već da može u oporuci imeno­ vati za nasljednika koga hoće. Vidimo dakle, da čovjek ne upravlja vlasništvom, već vlasništvo upravlja njime i postaje njegovim gospodarom. Sa vladom privatnog vlasništva bilo je zapečaćeno podjarmljenje žene pod muškarca. Nastupilo je vrijeme pod­ cjenjivanja i čak preziranja žene. M a t e r i n s k o je pr a vo z nač i l o komuni z a m, j e d n a k o s t svi j u; p o j a v a o č i n s k o g p r a v a z na č i l a je vl adu p r i v a t n o g vl as ni š t va i u i sto vr i j eme 1 U nastarijem dijelu grada Praga nalazi se jedna mala sinagoga, koja potječe iz šestog stoljeća poslije Krista i koja je valjda najstarija u Njemačkoj. A k o posjetilac sidje za sedam stepenica u polumračan prostor, primjetit će prema sebi na zidu otvore, koji vode u jedan potpuno mračan prostor. N a pitanje, kuda vode ti otvori, odgovorio nam je v o d ič : u prostor za žene, gdje one prisustvuju službi božjoj. M oderne su sina­ goge povoljnije udešene za žene, ali je odvojenje žena od muškaraca očuvano. �32 p o d č i n j e n o s t i r o p s t v o ž e n e . T o je uvidiao i kon­ zervativni Aristofan, koji je u svojoj komediji „Pučka skup­ ština žena" ocrtao, kako žene dolaze na vladu u državi i kako uvode komunizam, koji on karikira najcrnijim bojama, da bi žene diskreditirao. Na koji se način ovaj preobražaj u pojedinostima iz­ vršio, teško je pokazati. Ali ova p r v a v e l i k a r e v o l u ­ ci j a, koja se javila u razvoju čovječanstva, nije izvršena istovremeno kod svih starih kulturnih naroda niti svuda na isti način. Medju narodima Grčke bila je prva A tena, gdje je najprije nastupio novi poredak u odnosima. Fr. Engels drži, da se ovaj veliki preobražaj izvršio posve mirno, i kad su stvorene sve pogodbe za novo pravo, bilo je tek potrebno jednostavno glasanje rodova, da se materinsko pravo zamijeni očinskim. Naprotiv, Đach­ ofen pozivajući se na stare pisce misli, da su se žene že­ stoko usprotivile tom društvenom preobražaju. O n naime u pričama o amazonskim carstvima, koje se nalaze u povjesti Azije i Istoka i koje su se pojavile i u Južnoj Americi i Kini, vidi dokaze za borbu i otpor žena protiv novog uredjenja. Sa nastupom muške vladavine izgubile su žene i svoj položaj u općini, isključene su iz vijeća i svakog važnog uticaja. Čovjek ih sili na bračnu vjernost, koju za sebe ne priznaje; ako žena prekrši tu vjernost, ona čini najveću prevaru, koja može snaći novoga gradjanina; ona mu do­ nosi u kuću stranu djecu kao baštinike njegova imetka, čega radi kažnjavahu stari narodi ženu, koja je prekršila bračnu vjernost, kaznom smrti ili ropstva. 2. Materinsko pravo u grčkim mitima i dramama. I ako su tako žene uklonjene sa svog vladarskog po­ ložaja, ipak su stari običaji i navike vladali duhovima još mnogo stoljeća, premda je dublji njihov smisao postao pomalo sve nerazumljiviji narodima. T ek sadašnje se vrijeme trudi, da bi ispitalo značenje tim starim običajima. Tako se u Grčkoj zadržao religijozni običaj, da žene prizivaju za savjet i pomoć samo boginje. 1 godišnje svetkovine i �33 t h e s m o f o r i j a nastale su u doba m a t e r i n s k o g p r a v a . Još i u kasnijem vremenu grčke su žene svetkovale ovaj praznik pet dana u čast Demetre i na svetkovini nije smio biti prisutan nijedan muškarac. Slično se dogadjalo u starom Rimu u čast Cererinu. Demetra i Cerera bijahu boginje plodnosti. Takve svetkovine obdržavale su se i u N je­ mačkoj daleko u kršćanski srednji vijek i bile su posvećene Friggi, koja je starim Germanima bila boginja plodnosti; i ovdje su muškarci bili isključeni od učestvovanja. U Ateni, gdje je materinsko pravo ustupilo mjesto očinskome pravu najranije, ali, kako se čini, poslije velikog otpora žena, očito se odražava tragičnost ovoga preobra­ žaja u Eshilovim ,,Eumenidama“ . Predm et je ovaj: A ga­ memnon, kralj u Mikeni, muž Klitemnestrin, žrtvuje po zapovijedi proročišta pri svom pohodu na Troju svoju kćer IHgeniju. Mati se bunila proti žrtvovanju svog djeteta, koje po materinskom pravu ne pripada njezinome mužu, i u Agamemnonovoj odsutnosti uzima za muža Egista, što nije bilo nemoralno po starinskom pravu. Kad se Agamemnon iza mnogogodišnjeg izbivanja vratio u Mikenu, ubije ga po nagovoru Klitemnestrinu Egist. O rest, Agamemnonov i Klitemnestrin sin, osvećuje po zapovijedi Apolona i A tene smrt očevu, ubijajući mater i Egista. Poradi ubijstva, po­ činjenog na materi, progone O resta Erinije, koje zastupaju staro pravo. Apolon i A tena, koja po mitu n e m a ma j ke , jer je gotova iskočila iz glave Zeusove, brane O resta i zastupaju novo, očinsko pravo. Radi presude stvar dolazi pred areopag, gdje se razvije ovakav razgovor, u kom su izražena oba suprotna gledišta: Erinija : Je li te prorok (A p o lo n ) naveo na ubijstvo majke ? O r e s t: Još ni do danas ne proklinjali svoju sudbinu. Erinija: Tako veliš sada, ali ćeš uskoro drukčije govoriti. O rest: Vjerujem , ali će mi pom oći otac iz groba. Erinija: Nadaj se u mrtve ti, što si m a jk u ubio. O rest: Dvostruki je grijeh navukla ona na svoju griješnu glavu. E rinija: Kako to ? Obavijesti o tom i sudije. O r e s t: O na je ubila muža i ubila mi je oca. Erinija: 1 ti još živiš, dok je o n a okajala ubivstvo. O rest: Z ašto je nijesi gonila za života? Erinija: O n a n i j e b i la u k r v n o m s r o d s t v u s a m u ž e m , k o g a j e u b i la . A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 3 �34 O rest: A ja s a m , v e l i i, o d m a j č i n e kr vi . Erinija: Z a r t e o n a , u b i c o , n i j e n o s i l a p o d s v o j i m srcem? Zar se ne k u n e š d r a g o c j e n o m krvi svoje matere? Erinije dakle ne priznavaju nikakovo očinsko i muževIjevo pravo, za njih postoji samo materinsko pravo. Njima je ravnodušno, što je Klitemnestra dala umoriti muža, jer on je bio stranac; naprotiv, one zahtijevaju, da se kazni ubica matere, jer je O rest, ubivši majku, učinio najteže zločinstvo, koje se u starom rodovskom uredjenju moglo učiniti. Naprotiv, Apolon stoji na suprotnom stajalištu: on je po nalogu Zeusovu nagovorio Oresta, da ubije svoju mater, kako bi osvetio umorstvo oca, i brani taj postupak pred sudijama ovako: „Na to velim, čuj moju pravednu r ije č : Nije majka tvorac svo g a djeteta. O na samo prima i nosi probudjeni ž iv o t; O tac ga stvara, ona čuva tu zalogu Prijateljstva medju njima, ako je Bog ne povrijedi. T o ću potvrditi sigurnim dokazom. Jer otac m ože da bude bez majke; Dokaz je rodjena kći (A ten a) olimpskoga Zeusa, Koju nije nikada skrivala tama materine utrobe, A plemenitijeg podmlatka nije rodila nijedna boginja/1 Prema Apolonovu mišljenju stvaranje daje prvo pravo ocu, dok je naprotiv po dotadanjem mišljenju majka davala krv i život djetetu i bila jedini vlasnik djeteta, a otac njenog djeteta bio je za nju samo s t r a n a c . Z ato na mišljenje Apolonovo odgovaraju Erinije: T i uništavaš sile starog vremena . . . T i, mladi bože, hoćeš da upropastiš nas stare. Sudije se spremaju za presudu, pola ih je za staro, a pola za novo pravo, tako da prijeti opasnost jednakih gla­ sova. T ada dohvati A tena glasački kamečak s oltara i spu­ štajući ga u žaru govori: M eni je pripalo dati posljednju riječ I ja spuštam ovaj kamečak za O re sta ; Ja z a m a j k u n e z n a m , nije me rodila, k o, N o iz sveg srca hvalim s v e , š t o j e m u š P a č a k i u b r a k u , jer sam sva očeva. Z ato smatram sada, da je m a n j e k a ž n j i v o ubistvo žene, Koja je ubila svoga muža, k u ć n u o b r a n u . Neka pobijedi Orest i pri jednakoj podjeli glasova. �35 Druga jedna priča prikazuje propast materinskog prava u A teni na ovaj način „Z a Kekropsova vladanja dogodi se dvostruko čudo. Izbiju iz zemlje u isto vrijeme na jednom mjestu maslina, a na drugom voda. Preplašeni kralj pošalje poslanstvo u Delfe, da pita proročište o zna­ čenju ovih dogadjaja. Odgovor je glasio: Maslina označuje Minervu, a voda Neptuna i sada stoji do gradjana, po kome će od ta dva božanstva nazvati svoj grad. Kekrops sazove narodnu skupštinu, u kojoj su imali pravo glasanja muškarci i žene. Muževi su glasali za Neptuna, žene za Minervu, i pošto su žene imale jedan glas više, pobijedi Minerva. T o razljuti Neptuna i on poplavi morem zem­ ljišta Atenjana. D a bi ublažili srdžbu boga. osudiše A tenjani svoje žene na trostruku kazan: d a i z g u b e p r a v o g l a s a , d a n j i h o v a d j e c a n e n o s e m a j č i n o i me , a o n e s a me da se vi š e ne z o v u A t e n j a n k e . " 1 Tako pobijedi novo pravo. Brak, koji učini oca glavom porodice, očinsko pravo pobijedi materinsko pravo.2 3. Zakonite žene i hetere u Ateni. Prelaz iz materinskog prava u očinsko izvršen je svuda kao i u Ateni, čim je dostignut sličan stupanj kulturnog razvitka. Z ena je potisnuta u kuču, izolovana je i dobiva posebne prostorije — ginekonitis — u kojima živi. Isklju­ čena je čak od dodira s muškarcima, koji posjećuju kuću. T o je bila glavna svrha odjeljivanja. Ovaj preobražaj u običajima dolazi do izražaja već u Odiseji. T ako Telem ak kori svoju majku Penelopu zbog prisutnosti medju proscima i zapovijeda jo j: „T a podji kući i brini se za svoje poslove, Z a vreteno i stan i gledaj, da ti se radu Djevojke nauče ; govor priliči ljudima, A p r i j e s v e g a m e n i , j er ja s a m gazda u k u ć i 1“ 3 1 Bachofen, M aterinsko pravo. 2 Kada je zimi izmedju 1899 i 1900 predstavljana u Berlinu, Beču itd. Eshilova O restija u novoj obradi gosp. v. W ilam owitz-M ollendorfa, publika i kritika bijahu nesposobne da shvate duboki smisao ove tragedije i ona je za njih bila nešto nerazumljivo. 3 Homerova O diseja. Prvo pjevanje. �36 Ovakovo shvatanje već ^ je zavladalo u ono doba u cijeloj Grčkoj. Još i više. Žena, i kad je udovica, stoji pod gospodstvom najbližeg muškog rodjaka i nema više prava da bira muža. Siti dugog obmanjivanja lukave Penelope, prosioci se kroz usta Antinojeva obraćaju k Telemaku i zahtijevaju: Eto, prosci te opominju, da znaš i sam U srcu svom, a da i svi Ahajci znadu ! P o š a l j i m a t e r i r e c i jo j, d a u z m e z a m u ž a . Koji joj se svidja i k o g a j o j o t a c i z b e r e . 1 Ženinoj je slobodi sad već odzvonilo. Ako izadje iz kuće, mora da se zavija, da ne bi izazvala požudu kakvog drugog čovjeka. Na istoku, gdje su spolne strasti uslijed žarke klime najžešće, još je i danas najstrože provadjano ovo odjeljivanje žena. Medju starim narodima služi A tena za ugled novim uredjenjem. Z ena doduše dijeli s mužem postelju, ali ne i s to l; ona ga ne zove po imenu, nego „gospodaru**; ona mu je sluškinja. Javno se nije smjela nigdje pokazati, na ulicu je izlazila pod koprenom i odje­ vena najjednostavnije. Ako je učinila brakolomstvo, ona je po Solonovu zakonu platila taj svoj grijeh gubitkom života ili slobode. Muž ju je mogao prodati kao robinju. Položaj grčke žene u ono doba plastično je prikazan u Euripidovoj „Medeji**.2 O na ovako jadikuje: „O d svega, ah, što ima dušu i život. M i sm o ž e n e n a j b j e d n i j a b i ć a l Svojim mirazom moramo da kupimo muža, — 1 što je još gore od to g a : N a š e je t i j e l o od t a d a n j e g o v o . I uvijek postoji strašna o p a sn o st: Kakav će on biti, dobar ili rdjav? J^r je razvod za ženu uvijek mrlja, T e svoga sudjenika n e s m i j e p r e z i r a t i . 1 kad se uda za ljude s novim navikamn i nenaviknutim običajima, O na sama — pošto je nitko ne uči — Mora dokučiti prirodu svoga muža. 1 ako nam sve to srećno podje za rukom, 1 Homerova O diseja. Drugo pjevanje. 3 Stih 2 3 0 i dalje. Euripid je rodjen u Salamini 4 8 0 god. Krista. prije �37 I ako naš dragi rado i veselo živi s nama, Tada se našem životu može pozavidjeti. — / A inače — bolje biti m rtav! — muž, ako mu je j K uća omrzla, nalazi i z v a n n j e ono, što će Ublažiti tugu njegove duše, ( Kod prijatelja, kod vršnjaka sv o jih ; — 1 Mi imamo da gledamo samo na j e d n o g a . V e le nam, da živimo ugodno, bezbrižno , U kući, dok oni bitke biju I / Luda zabluda ; r a d i j e b i h t r i p u t 1 B i l a u b o r b i , d e g o da j e d n o m r o d i m l Sasvim su drukčije bile prilike za muževe. A ko je muž tražiood žene zbog radjanja zakonitih nasljednika strogu uzdržljivost prema drugim ljudima, on nije bio sklon da i sebi nametne istu uzdržljivost prema drugim ženama. N a­ stade doba h e t e r a. Ž ene, koje su se istaknule ljepotom i duhom, obično tudjinke, cijenile su više slobodan život u najintimnijim vezama sa muškarcima, nego bračno ropstvo. U tome tada nije bilo ničega za gnjušanje. Ime i slava ovih hetera, koje su podržavale najintimnije odnose sa prvim ljudima Grčke i prisustvovale njihovim učenim raz­ govorima i njihovim gozbama, doprlo je do naših dana, dok su imena zakonitih žena većinom zaboravljena i iščeznula. T ako je lijepa Aspazija bila intimna prijateljica zna­ menitog Perikla, koji se kasnije s njom oženio; ime hetere Frine postalo je kasnije ime za sve one žene, koje su se za novac prodavale. Frina je stajala u intimnim odnosima sa Hiperidesom i poslužila je Praksitelu, jednom od prvih vajara Grčke, kao model za njegovu Afroditu. Danaja je bila draga Epikurova, Arheanasa draga Platonova. Druge znamenite hetere bijahu Lais Korintska, Gnathaneja i t. d. N e ima znamenitijega Grka, koji nije općio s heterama. T o je bio način njihova života. Demosten, veliki govornik, precizirao je u svom govoru protiv Neera spolni život A tenjana ovako: „ M i u z i m a m o ž e n u , d a b i s m o s t e k l i b r a č n u d j e c u i i ma l i u k u ć i v j e r n u p a z i t e l j i c u ; p r i l e ž n i c e d r ž i mo , da n a s d v o r e i d a n a s n j e ­ guj u, a h e t e r e r a d i l j u b a v n o g u ž i v a n j a . " Z en a je bila tek stroj za radjanje djece, vjeran pas, što čuva kuću. A domaćin je živio, kako ga je bila volja. I danas se to često dešava. �38 Da bi se zadovoljilo pohoti za ženama, što se prodaju, osobito od strane mladih ljudi, nastala je prostitucija, koja je za vlade materinskog prava bila n e p o z n a t a . Prosti­ tucija se od slobodnog spolnog saobraćaja razlikuje time, što žena prodaje svoje tijelo za materijalna dobra bilo j e d n o m čovjeku, bilo cijelom nizu muškaraca. Prostitucija nastaje, ćim za ženu prodavanje njezinih draži postaje zanat. Solon, stvorivši A teni novo pravo, slavljen kao stvoritelj novog pravnog stanja, osnovao je javne ženske kuće, deikterion (državni bordel), i za sve je posjetitelje bila cijena jednako visoka. Po Filemonu iznosila je ta cijena jedan obol, od prilike dvadesetipet filira našega novca. Deikterij je bio nepovredljiv kao i hramovi Grka i Rimljana i kršćanske crkve u srednjem vijeku, on je stajao pod zaštitom vlasti. Oko stoipedeset godina prije Krista bio je i jeruzolimski hram običajno sastajalište ovakovih djevojaka. Z a dobročinstvo, koje je Solon učinio atenskim muš­ karcima osnivanjem deikterija, bio je od svojih savremenika ovako slavljen: „Solone, slava ti! Jer ti si prodavao javne ženskinje za zdravlje grada, za moral grada, koji je pun snažnih mladih muškaraca, te bi se bez tvoje mudre uredbe bili podali proganjanju boljeg ženskog svijeta.“ Mi ćemo vidjeti, da se u današnje doba posve istim razlozima oprav­ dava potreba prostitucije i bordela u državi. Tako su državni zakoni priznavali muškarcima kao prirpdno pravo, da rade ono, što bi za žene značilo prezrenje i težak prestup. Kako je poznato, ima i danas ne malo ljudi, koji predpostavljaju društvo jedne lijepe griješnice društvu svoje bračne drugarice, pa ipak vrijede kao „stupovi države", „stupovi poretka" i „čuvari bračne i obiteljske svetosti". Čini se, da su se grčke žene često osvećivale svojim muževima za naneseno ugnjetavanje. Ako je prostitucija dopuna monogamnog braka s jedne strane, brakolomstvo žena i nevjera prema muževima jest njegova dopuna s druge strane. Medju grčkim pjesnicima drama važi Euripid kao ženomrzac, jer voli u svojim dramama napadati žene. Sta im je on sve iznosio, najbolje se vidi iz jednog napadaja, �koji je jedna Grkinja u Aristofanovim „Tesmoforijskim svečanostima" upravila na Euripida.1 Tam o se veli: „Kakvim nas blatom on (Euripid) još nije uprljao ? 1 je li kadgod umuknuo klevetnički njegov jezik ? Kratko i jasno : G djegod ima publike, tragedija i borova, Tu se mi nazivamo noćnim pticama, pohotljivicama, Prijateljicama flaša, varalicama, brbljavicama, K od nas nije ništa dobro, mi smo muškarcima krst i pokora, Stoga, kad nam muž dodje kući izkazališta,2 G leda nas zlobno i obazire se, D a gdjegod nije skriven kakav ljubavnik. O dsad nam se ne dopušta ništa, što smo prije toga R adile, jer nas je on predstavio muževima tako opako, D a im žena izgleda zaljubljena, ako vijenac plete, Hi ako u kućanstvu što razbije, Muž odmah p ita : Zašto su ti crijepovi ? Sigurno zbog prijatelja iz Korinta." Pojmljivo je, što rječita Grkinja na taj način predusreće napadača svojega spola, ali teško, da bi Euripid mogao podići ovakve optužbe i da bi mogle naići na kakvo vjero­ vanje kod muškaraca, da oni nisu dobro znali, koliko su te optužbe opravdane. Sudeći po završnim rečenicama ove optužbe, u Grčkoj nije postojao onaj običaj, koji je vladao ranije u Njemačkoj i mnogim drugim zemljama, po kome je domaćin svoju ženu i rodjenu kćer ustupao gostu za jednu noć. O ovom običaju, koji je vrijedio u Holandiji još u petnaestom vijeku, kaže Murner o v o : ,,U Holandiji je običaj, kad domaćin ima dragoga gosta, da mu ustupi svoju ženu na dobru vjeru."3 Razvijanje klasnih borbi u grčkim državama i žalosno stanje u mnogim od ovih malih zajednica potaknulo je Pla­ tona, da istražuje najbolji ustav i najbolje državno uredjenje. U svojoj „Državi", koja je njegov ideal, traži za prvi razred gradjana, za čuvare, potpunu ravnopravnost žena. I one, kao i muškarci, treba da se vježbaju u oružju i da, kao i oni, vrše sve dužnosti, a „zbog slabosti spola" da rade lakše poslove. O n tvrdi, da su kod oba spola iste 1 Aristofan, Tesm oforijske svečanosti. 2 Iz kazališta, kamo grčke žene nijesu 3 Povijest njemačke kulture i običaja Leipzig 1867., O tto W igand. Poznato je, predmet u svojoj drami „C astu. Stih 38 5 i dalje. imale pristupa. od Joh. Scherra. 9. izdanje. da Sudermann obradjuje isti �40 prirodne sposobnosti, ali da je žena u svemu slabija od muškarca. Dalje, da žene budu zajednička svojina ljudi, a tako isto i djeca, tako, da otac ne pozna svoje dijete, ni dijete svojega oca. Aristotel misli više buržoaski. Po njegovoj „Politici“ ženi treba ostaviti, da slobodno bira muža, ali da mu ona bude podčinjena, a da ipak ima pravo „dati mu dobar savjet“. Tukidid izriče jedan nazor, kojemu će povladjivati svi filistri. O n veli, da najveću pohvalu zaslužuje ona žena, o kojoj se van kuće ne govori ni dobro ni zlo. Pri takvim pogledima moralo je poštovanje žena sve više padati. Z bog straha od prenaseljenosti izbjegavan je dapače intiman dodir s njom. Došlo se do neprirodnog udovolja­ vanja spolnom nagonu. Grčke države bijahu gradovi sa malom okolinom, koja je mogla ishraniti samo ograničen broj stanovništva. Ovaj strah od prenaseljenosti pobudio je Aristotela, da savjetuje ljudima uzdržavanje od žena i vršenje spolnog snošaja s dječacima. V eć je prije njega Sokrat hvalio ljubav prama dječacima kao znak više obra­ zovanosti. Najzad, ovoj neprirodnoj strasti bili su naklonjeni najčuveniji ljudi Grčke. Poštovanje žena spade na najniži stepen. Bilo je kuća s muškim prostitutkama, kao što ih je bilo sa ženskima. U takovoj društvenoj atmosferi mogla je postati Tukididova izreka, da je žena gora od morskog talasa za bure, od žara vatre i od divlje gorske bujice. „A ko je Bog izumio ženu, ma gdjegod on bio, neka znade da je prokleti tvorac najvećeg zla.“ Dok su se muškarci u Grčkoj podavali ljubavi prema dječacima, žene su pale u drugi ekstrem, podajući se lju­ bavi prema pripadnicima vlastitoga spola. T o se dogadjalo naročito medju stanovnicima otoka Lesbosa, poradi čega se ova zabluda zvala i zove lesbijskom ljubavi, jer još nije izumrla i još se danas podržava. Kao glavna predstavnica ove ljubavi važila je znamenita pjesnikinja Safo, „lezbijski slavulj“, koja je živjela oko 600 godina prije Krista. Nje­ zina strast nalazi silni izraz u njezinoj odi na Afroditu, koju preklinje: „Svevišnja, te sjediš na prijestolu od cvijeća, Lukava kćeri Zeusova, od pjene stvorena, Čuj me, �41 O boginjo, ne ostavi me da propadnem U jadu, u gorkoj muci 1“ — Još strastveniju čulnost izražava njena oda lijepoj Atidi. Dok je u A teni i u ostaloj Grčkoj već vladalo očin­ sko pravo, u Sparti, koja-je s Atenom vodila borbu oko prevlasti, još je vladalo materinsko pravo, dakle stanje, koje je postalo posve neobično većini Grka. Predaja veli : Jednoga dana upita jedan Grk nekoga Spartanca, kojom se kaznom kazni u Sparti brakolomnik. Na to ovaj odgovori: „Stranče, kod nas nema brakolomnika!“ Stranac: ,,A kad bi ga bilo ?“ „O n bi morao“, rugaše se Spartanac, „dati za kaznu jednog tako velikog vola, koji bi preko Tajgeta mogao piti vodu iz Eurota.“ Na začudjeno pitanje stranč e v o : „K ako može jedan vo biti tako velik ?“ odgovori Spartanac smijući s e : „Kako može u Sparti biti brako­ lomnika!“ Da su Spartanke bile svijesne svojeg položaja, vidi se iz obolog odgovora Leonidine žene jednoj tudjinki. K ad je ova primijetila: „V i ste, Lakedemonke, jedine žene što vladaju ljudim a!“ ona je odgovorila: „Mi smo i jedine žene, što radjaju ljude. “ Slobodan položaj žena za vlade materinskog prava razvio je njenu ljepotu i uzdigao njen ponos, njeno dosto­ janstvo i samostalnost. Svi stari pisci tvrde, da su ove osobine kod žena u doba materinskog prava bile veoma razvijene. Neslobodan položaj, koji je kasnije nastupio, morao je utjecati šte tn o ; ta se promjena ogleda u razno­ likosti odijela u oba razdoblja. Odijelo dorske žene stajalo je slobodno i lako na ramenima, ruke i listovi bili su slo­ bodni, to je odijelo Dijane, koja je u našim muzejima predstavljena slobodno i smjelo. Naprotiv jonsko odijelo sakrivaše oblik i spriječavaše pokret. Način, na koji se žena odijeva, daleko je više znak njene zavisnosti i uzrok njene nemoći, nego što se to obično i danas uzima. Z.enino odijelo i danas čini, da je ona slaba i da osjeća svoju slabost, što se najzad očituje u njenom držanju i u njenom karakteru. Spartanski običaj, da djevojke idu gole sve do udaje — što je uostalom i podneblje dopuštalo — pogla­ vito je činio, po mišljenju jednog starog pisca, da se kod Spartanaca razvije ukus za jednostavnost i težnja za dosto­ �42 janstvenom spoljašnošću, i prema pogledima onoga vremena, nije nimalo vrijedjao sramežljivost i izazivao požudu. I djevojke su zajedno s dječacima prisustvovale svim tjele­ snim vježbama. Tako se odgajao jedan snažan, samosvijestan spol, koji je znao svoju- vrijednost, kako to do kazuje odgovor Leonidine žene tudjinki. 4. Ostaci materinskog prava u običajima različitih naroda. U najužoj vezi sa nastalim materinskim pravom stajal. su stanoviti običaji, koje moderni pisci, ne poznavajuć1 1 nikako njihovo značenje, nazivaju „prostitucijom". Tako bijaše u Babilonu r e l i g i o z n a dužnost djevojaka, do­ raslih za udaju, da jedanput dodju u hram Milite, da bi žrtvovale svoje djevičanstvo prodajući se jednom čovjeku. Slično se dogadjalo u Serapeumu u Memfisu, u Armeniji u čast boginje Anaite, na Cipru, u Tiru i u Sidonu na čast A starte ili Afrodite. Sličnim običajima takodjer slu­ žile su Izidine svetkovine kod Egipćana. Ovo žrtvovanje djevičanstva bilo je kod boginje otkupljivanje isključivog pripadanja jednome muškarcu u braku. „Jer priroda nije obdarila ženu svim čarima, koje posjeduje, da uvene u naručaju jednog čovjeka. Prirodni zakon tvari odbacuje svako ograničenje, mrzi sve okove i smatra svaku isklju­ čivost kao grijeh prema božanstvu."1 Dalja blagonaklonost boginje morala je biti otkupljena žrtvovanjem djevičanstva nekom strancu. — U smislu starog shvatanja bilo je i to, što su libijske djevojke dolazile do miraza prodavanjem sebe. Po materinskom pravu žene su prije udaje mogle slobodno stupati u spolni saobraćaj, a muškarci su se protiv toga tako malo bunili, te su najviše cijenili onu ženu, za kojom se najviše žudjelo. Slično je bilo u Herodotovo doba kod Tračana : „O ni djevojke ne čuvaju, nego im daju potpunu slobodu, da se miješaju, s kime hoće. Naprotiv, na žene strogo p a z e ; oni ih kupuju od njihovih roditelja za veliko 1 Đachofen, Materinsko pravo. �43 blago.“ Čuvene su bile hijerodule u korintskom hramu Afrodite, gdje je preko tisuću djevojaka činilo glavnu privlačivost za grčki muški svijet. A o kćeri kralja Keopsa u Egiptu pripovijeda priča, da je sazidala jednu piramidu sa dohodcima od prodaje svojih draži. Slične prilike postoje još i danas na marijanskim, fili­ pinskim i polinezijskim otocima, zatim po W aitzovu mi­ šljenju kod različitih afričkih plemena. Drugi jedan običaj, koji se dugo održao na Đalearima i u kome se ogleda pravo svih muškaraca na ženu, bijaše u tom, što su prve bračne noći puštani kod nevjeste krvni srodnici po godi­ nama starosti. Najzadnji je došao zaručnik. Ovaj se običaj kod drugih plemena izmijenio u toliko, što su ovaj privileg kod nevjeste uživali predstavnici toga plemena, sve­ ćenici ili plemenske poglavice (kraljevi). Tako na Malabaru Caimari plaćaju patamarima (svećenicima), da uzmu ne­ vinost njihovim ženama . . . Najviši svećenik (namburi) dužan je, da ukaže kralju (zamorinu) ovu uslugu pri nje­ govu vjenčanju, a kralj mu za to plaća pedeset zlatnika.1 U Zadnjoj Indiji i na raznim otocima u Velikom O ceanu vrše ovu službu sad svećenici, a sad plemenski poglavice (kraljevi) a Slično je u Senegambiji, gdje plemenski po­ glavar vrši kao službenu dužnost defloraciju djevojke do­ bivajući zato uzdarje. K od drugih nekih naroda vršena je i vrši se ta defloracija djevojke, gdjekad dapače i ženske djece samo od nekoliko mjeseci, s pomoću naročito u tu svrhu udešenih kipova. Može se uzeti i to, da jus primae noctis (pravo prve noći), koji je do u kasni srednji vijek postojao kod nas u Njemačkoj i u Evropi, zahvaljuje svoj postanak jednakoj tradiciji. Vlastelin, koji se smatrao go­ spodarom svojih pripadnika ili kmetova, naslijedio je ovo pravo od plemenskoga poglavice. Kasnije više o tom. Tragovi materinskog prava pokazuju se dalje u oso­ bitim običajima južnoameričkih plemena, — ovi su se, iz­ gleda, održali i kod Baska, naroda sa prastarim navikama i običajima, — da na mjesto rodilje njezin muž legne u 1 K. K autsky, Postanak braka i porodice. K osm os 1883. 2 M ontegazza, Ljubav u čovječjem rodu. �44 postelju, da se savija i da se dade njegovati od primalje. Ovaj običaj znači, da otac priznaje novorodjenče za svoje dijete. Ovaj običaj kao da još postoji kod raznih gorskih plemena Kine, a pred nedugo vrijeme postojao je još i na Korzici. Medju spomenicima, koje je njemačka vlada predložila njemačkom saboru (zasijedanje 1894./95.) o njemačkim kolonijama, nalazi se u spomenici o južnoafričkim područ­ jima na str. 239. ovo mjesto: „Bez svojega viječa, koje sačinjavaju najstariji i najbogatiji, ne može on (plemenski poglavica u kojem selu Herera) stvoriti ni najmanji za­ ključak, i ne samo muškarci, več d o s t a č e s t o i ž e n e , dopače i sluge d a j u s v o j s a v j e t . “ A u izvješču o maršalskim otocima veli se na strani 254.: „Vlada nad sve­ ukupnim otočjem maršalske grupe nikad nije bila u rukama jednog jedinog poglavice . . . N o p o š t o v i š e n e i m a na ž i v o t u n i j e d n o g č l a n a o v o g r a z r e d a (irodija) i p o š t o s a m o m a t i d a j e d j e t e t u p l e m ­ s t v o i č i n , i z u m i r u i r o d i j e s p o g l a v i c a m a “. Način izražavanja i opisivanja kod izvjestitelja pokazuje, kako su im tudje prilike, koje spominju, i kako se u njima ne mogu snači.1 1 Slični odnošaji postoje još u kamerunskoj naseobini i inače u za­ padnoj Africi. Njemački jedan pomorski liječnik, te je proučavao zemlju i ljude na vlastite oči, piše nam : „Kod velikog broja plemena postoji pravo nasljedja na tlu materinskog prava. O činstvo je ravnodušno ; braća i sestre sama su majčina djeca. Muškarac ne predaje svojinu u nasljedje svojoj djeci, već djeci svoje sestre, dakle nećacima i nećakinjama, kao najbližim krvnim srodnicima. Neki poglavica W aya objasnio mi je užasnom engleštinom : Sestra moja i ja smo sigurni krvni srodnici, pošto smo djeca iste matere; jasno je dalje, da je moja sestra u krvnom rodbinstvu sa svojim sinom, dakle je njezin sin moj nasljednik i bit će poslije moje smrti kralj mojega grada (tow n). ,A otac vaš ?* upitam. ,N e znam, što je to, moj o ta c/ odgovori on. Kad sam ga zatim upitao : zar o n ne ima djece, odgovorio mi je valjajući se u smijehu na zemlji, da kod njih ne imaju djecu muškarci, već samo ženskinje.u „M ogu vam zajam čiti/' piše dalje naš izvjestitelj, „da je i baštinik kinga (kralja) Bella u Kamerunu n e ć a k n j e g o v , a n e j e d a n o d n j e g o v i h s i n o v a . Takozvana djeca Bellova, koja se često odgajaju u njemačkim gradovima, djeca su njegovih žena, kojima s e n e z n a z a o č e v e ; jer jednim bih se možda i ja mogao nazvati. Sto će na taj opis iz sadašnjosti reći poricatelji nasljedja po ma­ teri? N aš je izvjestitelj čovjek s otvorenim očima, koji pogleda stvar do dna; koliko čini to isto od onih, koji živu medju tim poludivljim ple­ menima? O tuda dolaze netačni opisi „nemorala* kod ovih urodjenika. �45 Dr. Henrik v. Wlislocki, koji je godinama živio medju sedmogradskim ciganima i bio konačno adoptiran od jed­ noga njihovih plemena, javlja,1 da su od četiri ciganska plemena, koja su u vrijeme, dok je on medju njima živio, dobila stari svoj ustav, bila dva plemena, A ian i i Cale, gdje je postojalo nasledje po materinoj lozi. Oženi li se putujući ciganin, on dolazi u porodicu svoje žene, koja ravna čitavim ciganskim domom. Imanje je vlasništvo že­ nino, odnosno ženine familije, dok je muž stranac. A po materinskom pravu ostaju i djeca u materinoj porodici. Dapače i u današnjoj Njemačkoj postoji još materinsko pravo. Tako javlja drugi list „Zapadnonjemačkog O bzora" od 10. lipnja 1902., da u halternskoj općini (W estfalija) vrijedi još prastaro materinsko pravo kod nasljedjivanja • gradjanskog imetka. D j e c a s u b a š t i n i l a o d m a t e r e . Uzalud su dosada bili svi pokušaji, da se ukine taj stari običaj. Kako malo može vrijediti sadašnji oblik porodice i monogamskog braka kao prastara i vječna ustanova, poka­ zuje još i raširenost kupovnog braka i otmice, poligamije i poliandrije. I u Grčkoj bijaše žena predmet kupovnine. Čim je prestupila kućni prag svoga bračnog druga, prestala je po­ stojati za svoju porodicu. Simbolski se to izražavalo tako, što su narešena kola, koja su je dovezla u kuću muževljevu, bila spaljena pred vratima. Kod O stiaka u Sibiriji prodaje još i danas otac svoju kćer; s poslanicima zaručnikovim on pregovara o visini cijene. Kao u doba JakovIjevo, postoji kod različnih afričkih plemena običaj, da muškarac, koji prosi kćer, služi kod budućeg tasta. Poznato je, da kupovni brak nije ni kod nas izumro, postojeći danas više no ikada u buržoaskom društvu. Novčani brak, te je općenito običan kod naših bogatih klasa, nije ništa, do li kupovni brak. Kao simbol, da je žena stečena kao blago, valja smatrati i vjenčani dar, te ga po običaju daje zaručnik zaručnici. 1 H . v. W iislocki, Slike iz života sedmogradskih cigana. narodopisu, jeziku i pjesništvu. Hamburg 1890. O povjesti, �46 Uz kupovni brak postojala je i otmica. Otmica nije bila obična tek kod starih Zidova, već svagdje u starini, ona postoji kod svih gotovo naroda. Najpoznatiji je primjer iz povjesti otmica Sabinjanaka po Rimljanima. Otmica žena bijaše svagdje ondje, gdje nije bilo dovoljno žena ili gdje je običajem mnogoženstvo, kao općenito na istoku. Naro­ čito je tamo obuzela ona velike opsege, dok je još posto­ jalo arapsko carstvo, od sedmog do dvanaestog stoljeća naših vremena. Simbolski se pojavljuje otmica žena još i danas pogdjegdje, primjerice kod Araukanaca u južnoj Chili. Dokle prijatelji mladoženjini pregovaraju s ocem nevjestinim, mla­ doženja se prikrada do blizine kuće, da bi se dočepao nevjeste. I čim je uhvati, baca J e na spremljena konja i bježi s njome u najbližu šumu. Ž ene, ljudi i djeca podignu veliku viku i gledaju da spriječe bijeg. Ali čim se mlado­ ženja sa svojom nevjestom dohvati šumske guštare, već se smatra, da je brak zaključen. O n je zaključen, pa ma dje­ vojka bila odvedena i proti volji roditelja. Slični običaji postoje kod australskih plemena. Kod nas sjeća još na otmicu žena običaj svadbenog putovanja; nevjesta se odvodi iz očinskoga doma. N a­ protiv, mijenjanje prstena podsjeća na podložnost i vezanje žene uz čovjeka. Ovaj se običaj prviput javio u Rimu. Nevjesta je dobijala od mladoženje željezan prsten, kao znak njezinog vezanja uz čovjeka. Kasnije se ovaj prsten pravio od zlata, a tek mnogo kasnije uvedena je medjusobna izmjena prstenova, kao znak medjusobnog spajanja. Prema mnogoženstvu (poligamiji), koje smo vidjeli kod istočnih naroda i kod kojih još i danas postoji, ma da samo kod privilegovanih i imućnih zbog malog broja žena i ve­ likih troškova, ističe se mnogomuštvo (poliandrija). Ono postoji poglavito kod gorskih naroda u Tibetu, kod Garrasa na indijskokineskoj granici, kod Đaiga u Godwani, kod Naira u najjužnijoj Indiji, a kao da postoji kod Eskima i Aleuta. Porijeklo se odredjuje po materi, jer nije drukčije moguće, djeca pripadaju njoj. Muževi ženini su redovito braća. Ako se oženi najstariji brat, ostala su braća isto tako muževi ženini, a pored toga ima žena pravo da uzme �47 i druge muževe. Ali i muškarci imaju prava na više žena. Kakvi su uzroci izazvali postanak poliandrije, još nije ra­ svijetljeno. Pošto poliandrijska plemena živu sva bez iz­ nimke ili na visokim gorama ili u hladnim podnebljima, vjerovatno je, da je poliandriju izazvala jedna pojava, o kojoj Tarnowsky govori.1 Tarnowsky je doznao od pouz­ danih putnika, da duže bavljenje na znatnim visinama uma­ njuje spolni nagon i da se on poslije silaska s tih visina javlja u novoj snazi. Tarnowsky misli, da se ovim sma­ njivanjem spolne akcije može objasniti relativno sporo mno­ ženje stanovnika u visokim predjelima i da ono putem baštinjivosti postaje jedan od degenerativnih momenata, koji utiču na perverznost spolnog osjećanja. Trajno stanovanje i življenje u vrlo visokim ili hladnim predjelima čini, te više muževa nije ništa mnogo za jednu ženu. Z ene su za to već i od prirode udešene prema tomu, zašto svjedoči činjenica, da kod eskimskih djevojaka menstruacija nastupa redovito tek u devetnaestoj njihovoj godini, dok se ona u vrućim krajevima javlja već u de­ vetoj ili desetoj, a u blagom podneblju izmedju četrnaeste i šesnaeste. A ko žarki predjeli po općem mišljenju poja­ čavaju spolni nagon, zbog čega je naročito u vrućim zem­ ljama rasprostranjeno mnogoženstvo, onda ga hladni pre­ djeli, a ovamo pripadaju visoke gorske zemlje, moraju znatno oslabljivati. Pored toga je iskustvom utvrdjeno, da se začeće rjedje javlja kod žena, koje stupaju u spolni odnošaj s više muškaraca. Z ato je priraštaj stanovništva kod poliandrije slab i potpuno odgovara teškoći pribav­ ljanja životnih namirnica u hladnim predjelima i visokim planinama. Tim e bi bilo dokazano, da je način proizvodnje — u ovom, nama naoko tako stranom stanju poliandrije — od presudnog uticaja na odnose medju spolovima. Još bi se imalo utvrditi samo to, da li i kod plemena na visokim planinama i u hladnoj zoni vlada ubijanje ženske djece, kao što je to poznato kod mongolskih plemena, što živu u visokom kineskom gorju. 1 Tarnowsky, Nezdrave pojave kod spolnog nagona. Berlin 1886. �48 5. Postanak državnog uredjenja. Nestajanje gensa u Rimu. Poslije roda sa materinskim pravom došao je na nje­ govo mjesto rod s očinskim pravom, koji je imao znatno slabije funkcije. Glavni mu je zadatak bio da vrši zajed­ ničke religijozne poslove i sahranjivanja i da primi na sebe uzajamnu obvezu za zaštitu i pom oć; pravo, a u izvjesnim slučajevima i dužnost roda bila je, da se brine o ženidbi i udaji, pa ticalo se to bogatih nasljednica ili ubogih sirotica. Rod je još upravljao i preostalom zajedničkom svojinom. Sa postankom privatnog vlasništva i vezanog s njim nasljednog prava nastale su klasne razlike i klasne suprot­ nosti. Nastupio je tijekom vremena savez imućnika protiv onih, što ništa nemaju. Imućni su htjeli da prigrabe u svoje ruke sve vladajuće položaje u novoj zajednici i da ih osigurajusvojim nasljednicima. Novčana privreda po­ stavši neizbježivom stvorila je prije nepoznate dužničke odnose. Borbe protiv vanjskih neprijatelja i suprotni inte­ resi u unutrašnjosti, kao i različiti interesi i odnosi medju poljodjelstvom, zanatom i trgovinom, iziskivali su zamršene pravne odredbe i naročite organe, koji su bdili nad redo­ vitim kretanjem društvenoga stroja i presudjivali sporove. Isto to vrijedi za odnose izmedju gospodara i robova, dužnika i vjerovnika. Tako je postala potrebna jedna sila, koja je sve ove odnose nadgledala, vodila, uredjivala, izravnjavala, zaštićivala i kažnjavala. P o s t a l a j e d r ž a v a , k o j a je b i l a n u ž n i p r o d u k t s u p r o t n i h in­ t er e s a , št o su se p o j a v i l i u n o v o m e dr u ­ š t v e n o m u r e d j e n j u . Prirodno je, da je državna uprava pala u ruke onih,koji su imali najvećeg interesa, da se ona osnuje i koji su silom svoje društvene moći vršili najveći uticaj, — u r u k e i m u ć n i k a . Aristokracija po­ sjeda stajala je dakle nasuprot demokraciji i tamo, gdje je vladala potpuna jednakost političkih prava. Z a vrijeme odnošaja, koji su vladali u vrijeme starog materinskog prava, nije bilo pisanih prava. Odnošaji su bili jednostavni, a običaj je bio smatran svetinjom. U �49 novom, mnogo složenijem uredjenju, bilo je pisano pravo jedna od najvažnijih potreba, a bili su potrebni i naročiti organi, koji će ga primjenjivati. Ali kako su pravni odnosi i poslovi postajali sve složeniji, pojavila se osobita klasa ljudi, koja je imala za zadatak izučavati pravna pravila i koja je najzad imala i sama interesa, da ih sve vise komplikuje. Tako su postali pravni naučenjaci, juristi, koji su zbog značenja, te ga je stvoreno pravo imalo za čitavo društvo, postali najuplivniji stalež. Novi gradjanski pravni poredak dobio je u toku vremena svoj najklasičniji izraz u rimskoj državi, i otuda onaj uticaj, što ga rimsko pravo vrši do dana današnjega. Državno je dakle uredjenje nužna posljedica svakog društva, koje se na višem stupnju podjele rada razdijeli na velik broj različitih zanimanja sa različnim, često puta suprotnim interesima, te se bore. O tuda dolazi nužno tla­ čenje slabijih. T o su uvidjali i Nabatejci, jedno arapsko pleme, koji su se po Diodoru pokoravali ovoj zapovijedi: ne sijati, ne saditi, ne piti vina i ne graditi kuća, već sta­ novati u šatorima, jer kad bi tako radili, l a k o b i i h j e d n a v i š a s i l a (državna sila) p r i s i l i l a , d a s e p o ­ k o r a v a j u . Slični propisi postojali su i kod Rahebićana, potomaka Mojsijeva tasta.1) Uopće jewmojsijevsko zako­ nodavstvo bilo upravljeno na to, d a Z i d o v e z a d r ž i na s t u p n j u z e m l j o r a d n i č k o g d r uš t va , j er su s e n j i h o v i z a k o n o d a v c i b o j a l i , d a s e n e bi upropast il a njihova demokrats ko-komuni s ti čka z a j e d n i c a . Z ato je i „obećana zemlja* izabrana u pre­ djelu, koji s jedne strane graniči s malo pristupačnom liba­ nonskom planinom, a s druge strane, naročito s istoka i s juga, malo plodnim krajevima i v pustinom, koja je omo­ gućivala izolovanje. O tuda su se Zidovi klonili mora, jer ono pogoduje trgovini, kolonizaciji i gomilanju blaga; otuda nadalje strogi zakoni proti dodiru s drugim narodima, stroge zabrane zaključivanja braka s drugim narodnostima, zakoni o siromasima, agrarni zakoni, godina svečanosti, sve dakle 1 M ojsijevsko ptavo, napisao Joh. David M ichaelis. I. svezak, 2. iz­ danje. Reutlingen 1793. A . Bebel: Ž en a i socijalizam. 4 �50 ustanove, da se spriječi skupljanje^ bogatstva kod poje­ dinaca. Trebalo je spriječiti, da Zidovi postanu narod, k o j i i m a d r ž a v u . Stoga se kod Zidova i održala ple­ menska organizacija, zasnovana na rodovskom uredjenju, sve do njihovog potpunog rasula, a tragovi toga osjećaju se i danas. U osnivanju Rima učestvovala su, čini se, latinska plemena, koja su već bila izašla iz materinskog prava. Zene, kojih nijesu imali, oteli su, kako je već spomenuto, iz ple­ mena Sabinaca i prozvali se po tom Kviritima. Još u kasno vrijeme nazivani su rimski gradjani u pučkoj skup­ štini imenom Kvirita. Populus romanus značilo je slobodno stanovništvo Rima uopće, a populus Romanus quiritium značilo je rimskog gradjanina i po porijeklu i po pravima. U rimskom rodu vladalo je očinsko pravo. Djeca su bila jedini nasljednici, a gdje njih nije bilo, nasljedjivali su srod­ nici u muškoj liniji, a ako nije bilo ni njih, imanje je pri­ padalo rodu. Sa udajom je žena gubila pravo da naslijedi imanja svojega oca i njegove braće, ona je istupila iz svog roda, i ni ona ni njena djeca nisu mogli nasljedjivati njenog oca i njegovu braću. A ko se pak ne uda, njeno je nasljedje bilo izgubljeno za očinski rod. Podjela na rodove i bratstva činila je u Rimu vjekovima podlogu za vojničku organizaciju i vršenje gradjanskih prava. Ali sa propadanjem rodova, zasnovanih na očinskome pravu, i sa opadanjem njihova značenja nastajale su povoljnije prilike za rimske žene; kasnije su one ne samo nasljedjivale, već su i uprav­ ljale svojim imanjem, dakle su bile u daleko povoljnijem položaju, nego njihove grčke sestre. Ovaj slobodniji položaj, koji su žene postepeno stekle, pobudio je starijega Catona, koji se rodio 234. godine prije Krista, da se ovako žali: „Kad bi svaki otac obitelji po primjeru svojih predaka držao svoju ženu u potpunoj podčinjenosti, onda ne bismo u javnosti imali tako mnogo da se bavimo ovim spolom." 1 kad su neki pučki tribuni 193. godine prije Krista istakli zahtjev, da se ukine jedan ranije donesen zakon protiv ženskog luksusa u odijelu i nakitu, grmio je on: „Kad bi svaki od nas oprezno čuvao prema svojoj ženi pravo i starešinstvo muževljevo, imali bismo ovdje manje teškoća �51 s cjelokupnim ženskim svijetom : naša sloboda, s kojom je kod kuće već svršeno, sad je i ovdje na forumu zgažena i uništena ženskom neobuzdanošću, i kad pojedinima ne možemo da odolimo, moramo se onda bojati i od svih njih ukupno . . . Kod naših starih žene nijesu mogle vršiti čak ni privatne poslove bez skrbnika i bile su u potpunoj zavisnosti od očeva, braće, m uževa: mi trpimo ćak i to, da one prisvajaju ono, što pripada republici, pa i da se miješaju u narodne skupštine . . . Puštate uzde njihovoj vlastoljubivoj prirodi, pa se opet nadate, da će one same ograničiti svoju samovolju. T o je još najmanje ograničenje, koje žene trpe, više preko svoje volje, nego iz poštovanja prema običajima ili zakonima. O ne, da u istinu govorimo, žele slobodu, ne, razuzdanost u svakom pogledu . . . I ako su tek počele, da nam budu jednake, doskora će biti nad nama." U ono vrijeme, koje Caton u svom govoru spominje, otac je za života bio tutor svojoj kćeri, ma se ona i udala, ili joj je odredjivao skrbnika. Po smrti očevoj za skrbnika je dolazio najbliži muški srodnik, pa ma on i ne imao uslova, da bude agnat. Skrbnik je bio u pravu, da prenese skrbništvo svakog časa na kojugod treću osobu. Rimska dakle žena nije u početku imala pred zakonom svoje volje. Oblici zaključivanja braka bijahu različni i primahu tijekom stoljeća najraznolikije promjene. Najsvečaniji brak bio je zaključen pred najvišim svećenikom u prisutnosti od najmanje deset svjedoka, i tu je bračni par kao u znak spajanja jeo kolač od brašna, soli i vode. Vidi se, da se ovdje radi o jednom obredu, koji ima veliku sličnost sa lomljenjem hostije kod kršćanske mise. Drugi oblik bračnog zaključivanja bio je zauzimanje imanja, koje se smatralo kao izvršeno, čim je žena, po pristanku oca ili skrbnika, živjela godinu dana pod jednim krovom zajedno sa svojim mladoženjom. N a treći je način brak zaključivan nekom vrsti uzajamne kupovnine, pri čemu jedno drugome dade novce i obećanje, da žele da budu muž i žena. Z a vrijeme C iceronovo1 bio je za obje strane slobodan razvod i čak 1 Rodjen 106. godine prije Krista. �52 nije bilo potrebno njegovo oglašenje. Ali lex Julia de adulteriis propisao je, da se razvod mora svečano oglasiti, i to je propisano zbog toga, što su se žene, koje su imale da odgovaraju za brakolomstvo, često puta pozivale na to, kako su razvod već izvršile. Justinijan (kršćanin)1 zabranio je razvod braka, osim kad je oboje htjelo ići u manastir. Ali njegov nasljednik Justin II. bio je prinudjen, da ga opet dopusti. S porastom moći i bogatstva u Rimu dodje na mjesto nekadašnje stroge ćudorednosti porok i strasti najgore vrsti. Rim je bio središte, iz kojega su se rasprostirali blud, raskoš i čulna istančanost po cijelom tadašnjem kulturnom svijetu. Strasti su naročito za carskih vremena, pomagane na razne načine od careva, poprimale oblike, koji su gra­ ničili sa ludilom. Muškarci i žene natjecali su se u poro­ cima. Broj javnih ženskih kuća bivao je sve veći, a pored njih grčka ljubav (ljubav prama dječacima) sve je više hva­ tala maha u muškim krugovima. Neko vrijeme bio je u Rimu broj prostituisanih mladih ljudi veći od broja prostituisanih žena.2 H etere su se, okružene svojim štovateljima, pojavljivale svečano na ulicama, šetnji, u cirku i kazalištu, često no­ šene od crnaca na nosiljkama, gdje su — sa zrcalom u ruci, sjajne od uresa i dragulja — ležale polunage, medju robovima, te su ih hladili lepezama, opkoljene četom dje­ čaka, eunuha, svirača; čudni patuljci su svršavali povorku. Ove strasti zauzeše u Rimu tolike razmjere, te postadoše opasnost za opstanak carstva. Z a primjerom muška­ raca išle su ž e n e ; bilo je žena, kako veli Seneka,3 koje su brojile svoje godine ne po konzulima kao obično, već po broju svojih muževa. Brakolomstvo je bilo posvudašnje, i žene, da bi izbjegle teške kazni, koje su ih očekivale, dale su se upisivati kao prostitutke u edilske listine. T o su radile i najotmjenije dame u Rimu. 1 Živio od 527. do 565. poslije Krista. 2 Poslanica sv. Pavla Rimljanima 1, 2 6 i 27 : Zato ih je i Bog pustio, da dotle odu u sramnoj nasladi. Jer su se i njihove žene odale nepri­ rodnom vršenju snošaja. Isto tako su i ljudi napustili prirodno vršenje sa ženom iv tražili naslade jedan s drugim i vršili blud medju sobom. 3 Živio od 2. do 65. godine poslije Krista. �53 Pored ovih raskalašenosti gradjanski su ratovi i sistem latifundija povećali nestupanje u brak i neimanje djece u tolikom stupnju, te se broj rimskih gradjana i patricija bio znatno smanjio. Z ato je 16. godine prije Krista August izdao takozvani Julijev zakon,1 kojim je propisana nagrada za radjanje djece i kazan zbog nestupanja u brak za rimske gradjane i patricije. Koji je imao djece, bio je u činu veći od onoga, koji nije imao djece, ili od onoga, koji nije bio oženjen. T ko nije bio u braku, nije smio primiti nasledja, osim od svojih najbližih rodjaka. Ljudi bez djece mogahu baštiniti tek polovicu. Ostalo je pripalo državi. Z ene, koje su bile okrivljene zbog brakolomstva, morale su jedan dio svog miraza ustupiti prevarenomu mužu. Uslijed toga bilo je muževa, koji su se ženili računajući na brakolomstvo svoje žene. T o je bio povod Plutarhovoj o pasci: Rimljani se ne žene, da bi dobili baštinike, već da baštine. Kasnije je bio Julijev zakon još i pooštren. Tiberije je naredio, da se ne smije podavati za novac nijedna žena, čiji je djed, otac ili muž bio rimski plemić. Z ene. koje bi se dale unesti u popis prostitutkinja, neka se prognaju iz Italije kao brakolomnice. Z a muškarce dašto nije bilo takvih kazni. Dalje, kako Juvenal javlja, u Rimu je u nje­ govo doba (u prvoj polovici prvog vijeka prije Krista) tro­ vanje bračnih drugova bilo česta pojava. Treće poglavlje. Kršćanstvo. Protivno običajima Rimljana u doba careva, kada je bezbračnost i neimanje djece prevršilo svaku mjeru, radili su Zidovi. Židovka nije doduše imala pravo izbora, otac joj je odredjivao muža, ali je brak bio dužnost, koju je ona zdušno vršila. Talm ud svjetuje: „Kad ti bude kći za udaju, daj jednom od ^tvojih robova slobodu i oženi ga njome.“ Isto su tako Zidovi savjesno slijedili zapovijed svojega 1 A u gust, posiaak Cezarov, pripao je adopcijom rodu Julijevn i otuda oznaka Julijev zakon. �54 Boga: „Radjajte se i množite." I zato su se usprkos svim progonima i ugnjetavanjima znatno umnožili; oni su zakleti neprijatelji malthusijanizma. V eć T acit veli o njima: „Medju njima vlada tvrda sloga i pripravno pomaganje, ali prema svima drugima ne­ prijateljska mržnja. Nikad ne jedu, nikad ne spavaju s ne­ prijateljima, i premda su jako podvrženi putenosti, izbje­ gavaju spolni odnošaj s tudjinkam a. . . Pa ipak nastoje oko množenja naroda. Jer ubiti jednoga od potomaka grijeh je kod njih; a duše slučajno poginulih ili pogubljenih sma­ traju besmrtnima. O tuda i ljubav vprema rasplodjavanju i preziranje smrti." T acit je mrzio Zidove i prezirao ih, jer su gomilali blaga i bogatstva prezirući očinsku svoju vjeru. O n ih naziva „najgorim ljudima", „ružnim narodom."1 Pod vladom Rimljana Zidovi su se sve više prikupljali. 1 pod dugim patnjama, koje su oni od tada pa gotovo kroz cijeli kršćanski srednji vijek morali podnositi, razvio se onaj unutrašnji porodični život, koji današnjem buržoaskom svijetu vrijedi kao neka vrst uzora. Naprotiv, u rimskom se društvu izvršavao proces raspadanja i rasula, koji je carstvo vodio prema njegovu koncu: Raspuštenosti, koja je graničila s ludilom, usprotivio se drugi ekstrem najstrože uzdržaljivosti. I kao što je prije raskalašenost, tako je sada asceza poprimila religijozne oblike. Z a nju je činio propa­ gandu sanjarski fanatizam. Raskoš i blud vladajućih klasa, koji prelažahu svaku mjeru, stajahu u najžešćoj suprotnosti prema bijedi i nevolji milijuna i milijuna ljudi, što ih je osvajački Rim dovukao u Italiju u ropstvo iz svih zemalja tada poznatog svijeta. Medju ovima bijaše mnogo žena, koje su, otrgnute od domaćeg ognjišta, rastavljene od rodi­ telja i muža i od svoje djece, osjećale najdublju nevolju i težile za oslobodjenjem. Veliki broj rimskih žena, gnjušajući se nad onim, što se oko njih zbivalo, osjećao je to isto. Svaka promjena njihova položaja bila bi im dobro došla. Duboko čeznuće za promjenom i za spasenjem obuzelo je široke slojeve i činilo se, da se približava spasitelj. Osvojenju židovskoga carstva i Jerusolima po Rimljanima bilo 1 Tacit, Historije, 5. knjiga. �55 je posljedicom uništenje narodne samostalnosti i stvorilo je medju ascetskim sektama one zemlje sanjare, koji su pro­ povijedali postanak nekog novog carstva, te će svima donijeti slobodu i sreću. Krist je došao i pojavilo se kršćanstvo. O no je bilo opozicija proti životinjskom materijalizmu, koji je vladao medju mogućnicima i bogatašima rimskoga carstva, ono je bilo ustajanje proti vpreziranju i potlačivanju masa. Ali poŠto je ono poteklo iz Židovstva, koje je poznavalo tek bespravnost žene i — zaneseno biblijskom predodžbom — gledalo u njoj uzroke svega zla, ono je propovijedalo pre­ ziranje žene, uzdržaljivost i uništenje puti, zbog koje se u ono vrijeme tako teško griješilo, ono je svojim dvosmislelim pripovijedima upućivalo na neko buduće carstvo, u kom su neki vidjeli nebesko, a drugi zemaljsko, i koje će svima donijeti slobodu i pravdu. O no je s takovim naukama našlo plodno zemljište na močvarnome tlu rimskoga carstva. Z ena se, kao i svi bijednici, nadajući se oslobodjenju i spasu iz svog položaja, gorljivo i pripravno priključila tome po­ kretu. T a do danas nije bilo većeg i znatnijeg pokreta u svijetu, u kom se ne bi i žene istaknule kao borilice i mučenice. Oni, koji hvale kršćanstvo kao neku veliku kul­ turnu tečevivu, ne smiju zaboraviti, da je baš žena bila, kojoj ono mora da zahvali veliki dio svog uspjeha. Njezina gorljivost pri preobraćanju na novu vjeru igrala je veliku ulogu kako u rimskom carstvu, tako i medju barbarskim narodima srednjega vijeka. O na je često i najmogućnije obratila na kršćanstvo. T ako je primjerice Klotilda sklonula na primitak kršćanske vjere franačkoga kralja Klodviga. Berta, kentska kraljica i Gizela, ugarska kraljica, uvele su u svojim zemljama kršćanstvo. Uplivu žena treba zahvaliti preobraćenje mnogih velikih ličnosti. A li kršćanstvo je vrlo zlo platilo ženi za te usluge. O no u svojim naukama sadrži isto preziranje žene, što ga u sebi sadrže sve istočne reli­ gije. O no joj zapovijeda, da bude poslušna služavka svome mužu, pa još i danas mora ona da mu pred oltarom dade obećanje poslušnosti. Cujmo, kako govori biblija i kršćanstvo o ženi i o braku. �56 Deset zapovijedi starog zavjeta upućeno je samo na muškarca. U devetoj se zapovijedi spominje žena zajedno sa služinčadi i domaćim životinjama. Čovjek se opominje, da ne žudi ni za ženom svoga bližnjega, ni za svojim slugom, ni za svojom sluškinjom, ni za svojim volom, ni za svojim oslom, ni za svim onim, što ima njegov bližnji. Z ena je dakle stvar, komad vlasništva, kojega muškarac ne smije željeti, dok je u tudjem posjedu. Isus, koji je pripadao jednoj sekti najstrožeg ascetizma i uzdržaljivosti,1 odgovorio je svojim učenicima na pitanje o braku ovako: T u riječ ne razumije svako, već kojima je to dano. Jer su neki uškopljeni zato, što su takvi izašli iz utrobe ma­ terine, neki su uškopljeni zato, što su ih ljudi uškopili; a neki su uškopljeni zato, š t o s u s a m i s e b e u š k o p i l i r a d i c a r s t v a n e b e s k o g . 2 dkopljenje je prema tome bogu ugodan čin, a odricanje od ljubavi i braka dobro djelo. Pavao, koji se može još u većem stepenu i od samog Isusa nazvati osnivačem kršćanstva, Pavao, koji je tek dao toj nauci medjunarodno značenje istrgnuvši je iz ograni­ čenog židovskog sektarstva, piše Korinćanima: „O onom, što ste mi pisali, odgovaram: za čovjeka je dobro, da se ne dotakne nijedne žene. Ali, radi kurvarstva svaki čovjek treba da ima svoju ženu i svaka žena svog muža“ . . . „Brak je nisko sta n je ; dobro je oženiti se, a još bolje ne ženiti se.“ „Živite duhovno i odupirite se željama tijela. Tijelo se buni protiv duha i duh protiv tijela.“ „Oni, koje je Krist pridobio, raspeli su svoje tijelo zajedno sa svojim strastima i požudama. “ O n je sam slijedio svoje nauke i nije se ženio. T a mržnja protiv tijela, to je m r ž n j a p r o t i v ž e n e , a l i i s t r a h o d ž e n e , koja je pri­ kazivana zavodnicom muža — vidi prizor u zemaljskom paradizu. U tome su smislu propovijedali apoštoli i crkveni oci, u tom je smislu radila crkva kroz čitavi srednji vijek stvarajući samostane i uvodeći celibat svećenika, pa u tom smislu djeluje ona još i danas. 1 Mantegazza, Ljubav u čovječanstvu. 2 Matejevo evang., gl. 19, stih II i 12. �57 Ž ena je prema kršćanskoj nauci n e č i s t a , zavodnica, te je donijela grijeh na svijet i upropastila čovjeka. I zato su apostoli i crkveni oci brak smatrali uvijek nekim po­ trebnim zlom, kako se to danas veli za prostituciju. T ertulijam je uskliknuo: „Ženo, ti treba da ideš uvijek u žalosti i prnjama, tvoje oči treba da budu pune pokajničkih suza, da bi se zaboravilo, kako si upropastila čovječji rod. Ž en o ! T i si vrata od p a k la !“ I dalje: „Valja odabrati nestupanje u brak, pa ma i propao ljudski rod.“ Jeronim v e li: „Brak je uvijek porok i sve, što se može učiniti, jest, da ga se oprosti i posveti “, zbog čega su učinili brak crkvenim sakramentom. Origen k a ž e : „Brak je nešto obesvećeno i nečisto, sredstvo požude“, i da bi se usprotivio na­ pastima, uškopio se. Augustin uči: „O ni, koji se ne žene, s ja tć e n a n e b u kao sjajne zvijezde, dok će njihovi roditelji ličiti na tamne zvijezde.“ Euzebije i Jeronim slažu se u tom, da biblijska izreka: „Radjajte i množite se “ , ne odgovara više vremenu i da se ne tiče kršćana.Moglo bi se na­ vesti još stotine citata od najuplivnijih crkvenih otaca, koji su svi od reda naučavali isto. O ni su svojim nepre­ stanim učenjem i propovijedanjem rasprostrti one neprirodne poglede na spolne stvari i odnošaj izmedju spolova, k o j i je m e d j u t i m j e d n a z a p o v i j e d p r i r o d e i čije je v r š e n j e j e d n a od n a j v a ž n i j i h d u ž n o s t i u ž i v o t u . O d ovih nauka boluje još teško današnje društvo i oporavlja se vrlo polako. Petar uzvikuje snažno: „Ž ene, budite poslušne svojim muževima.“ Pavao piše Efežanim a: „Muž je glava ženi, kao što je Krist glava crkvi“, a Korinćanim a: „Čovjek je slika i slava božja, a žena slava čovjekova. “ Prem a tome bi se i najgori čovjek mogao držati boljim od najbolje žene i u praksi je dosada to tako i bilo. Pavao podiže svoj moćni glas i protiv višeg obrazovanja ženina govoreći u prvoj poslanici Timoteju (2, II i t. d.) : „Neka se žena uči u tišini najvećoj p o k o r n o s t i . J a n e d o ­ p u š t a m ženi, da uči d r u g o g a , n i t i da b u d e g o s p o d a r mužu, v e ć da b u d e s k r o m n a . “ A Korinćanima (14, 34 i 3 3 ): „Naredite svojim ženama, da š u t e u općini, j e r n j i m a n e t r e b a d o p u s t i t i �53 d a g o v o r e , v e ć d a s e p o k o r a v a j u , kao što i zakon veli. Ako pak hoće, jda štogod nauće, n e k a p i ­ taju d o m a muže ve. Ž e n a m a ne pri l i c i da g o v o r e j a v n o u d r u š t v u.“ Sveti Toma Akvinac (1227. do 1274.) veli: „Zena je korov, što brzo raste, ona je nesavršen čovjek, čije se tijelo samo zbog toga brže razvija, što je manje vrijednosti i što se priroda na njemu manje zadržava.“ „Z en e se radjaju, da vječito budu pod jarmom svoga gospodara i meštra, koga je pri­ roda bogato obdarila u svakom pogledu i namijenila za gospodara. “ Takva se učenja ne nalaze samo u kršćanstvu. Pošto je kršćanstvo smjesa od židovstva i grčke filozofije, koji imaju korijen u starijim kulturama Indijaca, Đabilonaca i Egipćana, to je podčinjeni položaj, što ga je ženi pridije­ lilo kršćanstvo, zajedničko učenje u cijelom kulturnom svi­ jetu od prestanka materinskog prava. Tako stoji u Manuovu indijskom zakoniku: „Sramoti je uzrok žena, neprijateljstvu je uzrok žena, svjetovnom je životu uzrok ž e n a ; zato treba izbjegavati ženu.“ Pored preziranja žene pokazuje se uvijek i strah od n je ; tako se u Manu dalje veli: „Z ene su po prirodi naklonjene da zavode ljude: zbog toga ne smije čovjek ni sa najbližom srodnicom sjedjeti na samu“. Z ena je dakle i po indijskom kao i po starozavjetnom shvatanju zavodnica. Svaki gospodarski odnos ponizuje podčinjenoga. A podčinjen položaj ženin očuvan je sve do danas, i to na nekulturnom istoku još više, nego medju narodima s kršćanskim naziranjem na svijet. Ono, što je postepeno popravilo položaj ženin u takozvanom kršćanskom svijetu, nije bilo kršćanstvo, već k u l t u r a z a p a d a , k o j a s e razvi la b o r b o m pr ot i v k r š ć a n s k o g nazora. Kršćanstvo nije uzrok, da je položaj ženin danas po­ voljniji, no u vrijeme postanka njegovog. Kršćanstvo je bilo primorano, da protiv svoje volje izmijeni svoje držanje prema ženi. Nema sumnje, da drukčije misle o tom oni, koji sanjaju o „misiji kršćanstva, koje će osloboditi ljudski rod“. Sta više, oni tvrde, da je kršćanstvo oslobodilo ženu iz njezinog ranijeg niskog položaja, i pozivaju se pri tom naročito na vjerovanje u Mariju, odnosno Bogorodicu, na �59 vjerovanje, koje je kasnije zavladalo kršćanstvom i koje je znak nekog poštovanja prema ženskom spolu. Katolička crkva, u kojoj ovo vjerovanje postoji, teško da bi smjela dijeliti ovo mišljenje. ’ Navedene misli svetaca i crkvenih otaca, koje bi se mogle još i umnožati, govorile su sve zajedno i svaka o sebi protiv žena i protiv braka. Crkveni sabor u Makonu, koji je u šestom vijeku pretresao, da li žena ima dušu i sa jednim glasom većine odlučio, da ima, tako isto pokazuje neprijateljsko raspoloženje prema ženi. Grgur VII. zaveo je celibat svećenika,1 da ih ne bi ni­ kakve porodične obaveze odvajale od crkvene službe, a tome je išlo na ruku i samo vjerovanje u griješnost tjelesne požude. Ni razni reformatori, kao što su Kalvin i škotski svećenici, koji su bijesnih protiv „tjelesnih požuda“, ne dopuštaju ni najmanju sumnju u neprijateljsko raspoloženje kršćanstva prama ženama.2 Uvodeći obožavanje Marije katolička ga je crkva vrlo vješto stavila na mjesto obožavanja neznabožačkih boginja, koje se nalazilo kod s v i h naroda, što ih je tada kršćan­ stvo obuhvatalo. Na mjesto Kibele, Milite, Afrodite, V e ­ nere, Cerere i t. d. kod južnih naroda, na mjesto Freie, Frigge i t. d. kod germanskih naroda, došla je M a r i j a , koja je bila idealizovana po kršćansko-spiritualističkom shva­ tanju. Četvrto poglavlje. Ž ena u srednjem vijeku. 1. Položaj žen e kod Germana. Stari, zdravi i surovi, ali nepokvareni narodi, koji su u prvim vjekovima poslije Krista nagrnuli s istoka i sjevera 1 Protiv celibata su se pored ostalih borili i neki svećenici dijeceze u Mainzu izjavljujući : „ V i biskupi i opati imate velika bogatstva, kra­ ljevski stol i sjajne lovačke kočije, a mi siromašni prosti svećenici imamo radi utjehe samo jednu ženu. Uzdržaljivost je možda lijepa vrlina, ali je u stvari teška i gorka.*4 Y ves G uyot, Socijalne teorije kršćanstva. 2. iz­ danje. Pariz. 2 Mnogobrojni primjeri za ovo ualaze se kod Bucklea u njegovoj ,,P o vjesti civilizacije u Engleskoj", koju je na njemački preveo Arnold R uge. 4. izdanje. Leipzig i H eidelberg 1870. �60 kao golemi morski talasi i preplavili umorno rimsko carstvo, u kom je postepeno zavladalo kršćanstvo, odupriješe se svom snagom ascetskim naukama kršćanskih propovijednika i oni, htjeli ili ne htjeli, morali su voditi računa o ovim zdravim prirodama. Sa začudjenjem vidjeli su Rimljani, ^da su obićaji tih naroda bili posve drugačiji od njihovih. Što se tiče Nijemaca, T a c i t je ovu činjenicu priznao ovim riječima: „Njihovi su brakovi vrlo strogi i nijedan od nji­ hovih običaja nije više za pohvalu od ovoga, jer oni su gotovo jedini barbari, koji se zadovoljavaju jednom ženom ; vrlo rijetko čuje se u tom mnogobrojnom narodu o pre­ ljubi i ona se smjesta kažnjava, što je dopušteno samim muževima. Čovjek odreže kosu preljubnici i otjera je pred srodnicima golu iz sela, jer se prema povrjedjivanju ćudoredja ne ima nikakovih obzira. Ni po ljepoti, ni po mla­ dosti ili bogatstvu ne će takva žena naći muža. Tamo nitko ne smatra, da su poroci sitnica, kojoj se možeš na­ smijati ; tamo nije nikako uživanje zavesti ili biti zaveden. Mladići se kasno žene i zbog toga zadržavaju svoju snagu; pa ni djevojke se ne udavaju brzo i kod njih se opaža isto takva bujnost i jednaka tjelesna veličina. U istim go­ dinama, jednako jaki uzimaju se i snaga roditelja prelazi na djecu.“ Očevidno je Tacit, da bi Rimljanima pružio neki uzor, nešto odviše ružičasto opisao bračne odnošaje starih Germana. Dakako, da je kod njih bila preljubnica strogo kažnjena, ali to nije vrijedilo za brakolomnog muža. U T acitovo je doba rod kod Germana bio još u cvjetanju. O n, kome su u vremenu razvijenih rimskih odnosa rodovsko uredjenje i njegovi osnovi bili nepoznata i nerazumljiva stvar, pripovijeda sa začudjenjem, da kod Germana čovjek smatra djecu svoje sestre kao svoju rodjenu, dapače, da je krvna veza izmedju ujaka i nećaka svetija još i uža od one izmedju oca i sina, tako, da je u potrazi za jamcima sin sestre vrijedio kao veća garancija od rodjenoga sina. Engels pripominje na t o : Ako članovi jednog takvog roda dadu kao zalogu jednog svog sina i ako on padne kao žrtva nevjerstva očeva, takav se otac morao sam ubiti. A ko je pak to bio nećak, onda je njegovom propašću po- �61 vrijedjeno najsvetije rodovsko pravo. Z a njegovu je smrt kriv najbliži mu rodjak, koji je prije svih drugih bio dužan da štiti dječaka ili m ladića; on ga ili nije smio dati u zalog ili je morao ugovor očuvati.1 Uostalom, u Tacitovo doba materinsko je pravo, kao što Engels dokazuje, bilo već ustupilo mjesto očinskome pravu. Djeca su nasljedjivala oca, a ako njih nije bilo, nasljedje je prelazilo na njegovu braću i braću njegovih roditelja. Priznavanje prava nasljedja majčinoma bratu, i ako su očevi rodjaci imali pretežno pravo nasljedja, objašnjava se time, što je staro pravo tek bilo iščezlo. Uspomene na staro pravo bile su dakle uzrok pažnji Germana prema ženskome spolu, što je T acita tako iznenadilo. O n je našao još i to, da su im žene hrabrost jako raspaljivale. Z a starog Germana bilo je najgroznije pomisliti, da vidi svoju ženu u ropstvu i podčinjenosti, i takva ih je pomisao podstrekavala na skrajnji otpor. Ali su i žene bile prožete jednim duhom, koji je Rimljanima jako imponovao. Kad Marije nije pristao, da zarobljene žene Teutonaca posveti za svećenice V esti (božici djevičanske nevinosti), one su izvršile samoubijstvo. U Tacitovo doba Nijemci su već bili stalno nastanjeni; dioba zemljišta vršila se svake godine podjelom, a u za­ jedničkoj svojini ostali su šuma, voda i pašnjaci. Njihov način života bio je još vrlo jednostavan, bogatstvo im se sastojalo poglavito u sto c i; odijevali su se grubim vunenim ogrtačem ili životinjskim krznom. Z ene i prvaci nosili su još i lanenu košulju. Izradbom kovina bavila su se tek ona plemena, koja su živjela i suviše daleko, a da bi se kod njih mogli uvoziti rimski industrijski proizvodi. Pravdu je izricalo za manje stvari vijeće starješina, za važnije pak narodna skupština. Starješine su birane, i to ponajčešće iz iste porodice, ali prelazak u očinsko pravo omogućio je nasljednost ovog položaja i doveo je najzad do plemstva, iz kojega je kasnije niknula kraljevska vlast. Kakogod u Grčkoj i Rimu, i njemački je rod propao uslijed postanka privatne svojine, uslijed razvitka zanata i trgovine i mije1 E ngels, Porijeklo porodice i t. d. �62 sanja sa tudjim plemenima i narodima. Na mjesto roda došla je ustanova marke (Markgenossenschaft), demokratska organizacija slobodnih seljaka, koja je u toku stoljeća da­ vala jak otpor u borbi protiv plemstva, crkve i knezova, i koja nije potpuno iščezla ni onda, kad je zagospodarila feudalna država i počela dotle slobodne seljake bacati u zavisnost i ropstvo. Predstavnici marke bili su porodični starješine. Z ene, kćeri, snahe bijahu isključene iz vijeća i uprave. Bila su prošla vremena, kad su žene rukovodile plemenskim po­ slovima, što je Tacita veoma začudjavalo i što on spo­ minje s prezirom. U petom je stoljeću salijski zakon ukinuo pravo ženskoga spola na nasljedjivanje plemenskih dobara. Svaki muški član bratstva, čim se oženi, sticao je pravo na jedan dio zajedničkog zemljišta. Djed i baka, otac i mati i njihova djeca živjeli su obično pod jednim krovom u zadruzi, i češće se dogadjalo, da otac, da bi dobio nov dio zemljišta, oženi još nedorasla i za brak nerazvijena sina odraslom djevojkom, s kojom je on mjesto sina vršio supružanske dužnosti.1 Mladi bračni drugovi dobivali • su jedan tovar bukovih drva i drva za kolibu. A ko im se rodi kći, dobivaju tovar d rv a ; ako je novorodjenče sin, dva tovara.2 Ženski je spol bio cijenjen za pola vrijed­ nosti manje.3 Zaključivanje braka bilo je jednostavno. Vjerski je obred bio nepoznat, izjave pristanka s obje strane bile su dovoljne i kad je par ušao u bračnu postelju, brak je bio 1 Isto se to dešavalo u ruskome miru. V idi de Laveleye, Pravlasnišlvo, prijevod Karla Đuchera. Autorizovano njemačko izdanje. Str. 35. Leipzig 1879. 2 A k o je nekom čovjeku žena rodila, pa ako je dijete kći, neka iz šume proda tovar bukovih drva u subotu. A ko je sin, onda neka to isto učini u utorak i u subotu, pa neka ženi kupi od toga vina i bijela hljeba, dok boluje od poroda. G . L. v. Maurer, Povjest ustanove marke u N je­ mačkoj. 3 T o biva još i danas. T o se potvrdjuje uobičajenim pozdravom, kojim otac u Amrischwendu kod St. Blasiena odgovara na glas o rodjenju djeteta. A k o je djevojka, on usklikne : A h , sto mu muka I A ako je sin, klikne on : A h, hiljadu mu muka 1 Narodni život u Badenu, na­ pisao Eduard H ugo Maier. Strassburg 1900. �63 svršen. Običaj, da brak postaje pravovaljan istom poslije crkvenoga obreda, nastao je tekar u devetom stoljeću, a istom je u šesnaestom vijeku odlukom trijentskog sabora brak proglašen sakramentom katoličke crkve. 2. Feudalizam i pravo prve noći. Sa postankom feudalne države pogoršalo se stanje za veliki broj članova zajednice. Pobjedonosni vojskovodje služili su se silom, da zavladaju velikim oblastima ; sebe su smatrali za gospodare zajedničke svojine, koju su na stanovito vrijeme ili s pravom nasledjivanja ustupali svojoj odanoj pratnji: zarobljenicima, robovima i oslobodjenim robovima, obično stranog porijetla. Na taj su način stvorili dvorsko ili službujuće plemstvo, koje im je u svemu stajalo na službu. Osnivanje velikog franačkog carstva uni­ štilo je i posljednje ostatke starog rodovskog uredjenja. Na mjesto vijeća starješina došle su pod vojskovodje i plemstvo, koje se sad stvorilo. Z bog neprekidnih osvajačkih ratova i medjusobnih borbi prvaka, ogromna masa slobodnih ljudi, koja je sve te terete snosila, propadala je i osiromašavala. O ni više nijesu mogli odgovarati vojnoj obvezi. Mjesto toga su kne­ zovi i velika vlastela skupljali plaćenike, a od tada su se seljaci zajedno sa posjedom stavljali pod zaštitu svjetov­ noga ili duhovnoga gospodara, — jer crkva je umjela, da za nekoliko stoljeća prigrabi i veliku svjetovnu vlast, — kojima su plaćali danak i za sebe i za imanje. T ako je slobodno seljakovo imanje postalo zakupno dobro, koje je vremenom opterećivano sve više i više. K ad je jedared dopao ovog zavisnog položaja, nije trebalo mnogo, pa da seljak izgubi i ličnu slobodu. Zavisnost i ropstvo rasprostirali su se sve dalje. Vlastelin je imao gotovo neograničeno pravo raspola­ ganja nad svojim robovima i zavisnim ljudima. O n je imao pravo da prinudi na brak svakoga čovjeka, čim stupi u osamnaestu, a djevojku, kad navrši četrnaest godina. O n je mogao nametnuti čovjeku ženu, a ženi čovjeka. Isto je �64 pravo imao i prema udovcima i udovicama. Kao gospodar svojih podanika smatrao je, da ima pravo spolnog uživanja svojih ženskih robova, što se ogleda u jus primae noctis (pravo prve noći). T o je pravo imao i njegov zastupnik, ali se moglo osloboditi te obveze izvjesnim daćama, ćija se priroda vidi iz samog imena, k a o : posteljina, interes na nevinost, porez na košulju, kamati na pregaču, groševi za žigosanje i t. d. Mnogi su osporavali, da je ovo pravo prve noći po­ stojalo. O no je doduše ponekim ljudima neugodno, jer je vršeno ćak i u takvo jedno vrijeme, koje se s izvjesne strane želi istaknuti kao primjer morala i pobožnosti. V eć je naglašeno, da se ovo pravo prve noći razvilo iz jednog običaja, koji je u vezi sa materinskim pravom. Kad je ne­ stalo stare porodične organizacije, održavao se u početku običaj, da se nevjesta prve noći preda ljudima u zadruzi. Ali je to pravo u toku vremena ograničeno i najzad je prešlo na plemenskog poglavicu ili svečenika. Vlastelin ga je primio kao znak svoje vlasti nad licem, koje pripada njegovu zemljištu, i vršio ga je, kad je htio, ili zamjenjivao dankom u proizvodima ili novcu. D a je ovo pravo prve noči odista postajalo, vidi se iz „Starina" Jakova Grimma (1, 43), gdje stoji: „Vlastelinski zapisnik, koji hoće da se vjenča, treba da pozove i majera (upravnika dobra) i nje­ govu ženu. Majer treba da donese mladoženji lonac, u kome će on kuhati ovna, zatim tovar drva za svadbu, a majer i njegova žena treba da donesu još i četvrtinu od divlje svinje; a čim se svadba svrši, mladoženja je dužan pustiti majera, da mu spava sa ženom prvu noć ili je odkupljuje sa četiri šilinga i pet pfeniga." Sugenheim1 misli, da jus primae noctis kao pravo vla­ stelina potiče odatle, što je on imao da dade privolu za vjenčanje. Iz toga prava poteklo je u Đearnu i to, da su sva prvorodjena djeca iz braka, u kom se vršilo to pravo prve noći, bila slobodnjaci. Kasnije se to pravo iskup­ ljivalo nekim porezom. Najtvrdokornije su, po Sugenheimu, 1 Povjest ukinuća kmetstva i zavisnosti u Evropi do sredine devet­ naestog stoljeća. Petrograd 1861. �65 utjeravali taj porez biskupi od Amiensa, i to sve do po­ četka petnaestog stoljeća. U Škotskoj je kralj Malcolm III. objavio krajem jedanaestoga vijeka, da se pravo prve noći može zamijeniti porezom. Ali je ono u Njemačkoj posto­ jalo još mnogo dulje. Po papinskoj knjizi švapskog mana­ stira Adelberga iz godine 1496. morali su se kmetovi u Bortlingenu osloboditi prava prve noći na taj način, što je mladoženja davao krupicu soli, a mladenka jednu funtu i sedam šilinga ili zdjelu tako veliku; „da se u nju može smjestiti stražnjica**. Po drugim je mjestima nevjesta mo­ rala davati vlasteli u ime otkupa toliko sira ili masla, „ko­ liko je njena stražnjica bila debela i teška**. N a drugim su mjestima one davale ukrašene korduanske stolice, „koje su mogle tačno ispuniti tim svojim dijelom tijela**.1 Po opisima bavarskog apelacijonog suca W elscha otkup od prava prve noći postojao je u Bavarskoj još u posljednjem vijeku.3 Dalje tvrdi Engels,3 da se pravo prve noći održalo kod stanovnika W alesa i Skota kroz cijeli srednji vijek i da su ga zbog rodovske organizacije vršili ne vlastelin ili njegov zastupnik, već poglavica bratstva kao predstavnik sviju muževa, razumije se, ako to pravo nije bilo is­ kupljeno. Prema tome ne ima sumnje, da je pravo prve noći vladalo ne samo kroz srednji vijek, nego čak i u novo doba i da je igralo izvjesnu ulogu u zakoniku feudalnoga prava. U Poljskoj je plemstvo prisvojilo sebi pravo, da oskvrne svaku djevojku, koja mu se svidi, a naredjivalo je, da se udari sto šiba onome, koji bi se potužio. D a oduzimanje djevojačke časti izgleda još i danas veleposjedniku ili nje­ govim činovnicima kao nešto, što se samo po sebi razu­ mije, vidi se iz toga, što se ono vrši tako često ne samo u Njemačkoj, već i na cijelom istoku i jugoistoku evrop­ skom, kao što tvrde poznavaoci tih predjela. 1 Memminger, Stalin i drugi, O pis wiirtemberikih služba. Svezak 2 0 . (M agistrat u G oppingenu). Hormayr, Bavarci na istoku. O paska na str. 3 8 . V idi Sugenheim , str. 3 6 0 . 2 O plaćanju i otkupu od seljačkih tereta s osobitim obzirom na Bavarsku, W iirtemberg, Baden, H essen , Prusku i Austriju. Landshut 1846. 8 u pomenutoj knjizi, str. 97. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 5 �66 U feudalno doba bilo je zaključivanje brakova u inte­ resu spahija, jer su djeca, rodjena u tim brakovima, stu­ pala u istu podčinjenost, kao i njihovi roditelji; time su spahije umnožavali svoje radne snage i povečavali svoj dohodak. O tuda su d u h o v n i i s v j e t o v n i gospo­ dari išli na ruku stupanju u brak svojih podanika. Drukčije je postupala crkva, kada je imalo izgleda, da će sprječa­ vanjem braka prisvojiti izvjesnu zemlju. Ali je to obično snalazilo samo niži red slobodnih ljudi, koji su se uslijed spomenutih okolnosti sve manje mogli održavati i koji su svoje imanje ustupali crkvi, da bi iza manastirskih zidova našli zaštite i mira. Drugi su opet sticali crkvenu zaštitu za novac i usluge. Ali su često zbog toga njihovi potomci dopadali sudbine, koju su njihovi predji htjeli rado izbjeći; oni su postepeno padali u crkveno ropstvo ili su postajali samostanski novaci. 3. Razvoj gradova. Samostani i prostitucija. Gradovi, koji od jedanaestog vijeka počeše cvjetati, imali su živog interesa, da pomažu namnožavanje stanovništva olakšavanjem naseljavanja i zaključivanja brakova ; oni postadoše utočišta seoskome stanovništvu, zavisnima i robo­ vima, koji umakoše nesnosnome pritisku. Ali su se ka­ snije prilike izmijenile. Čim su gradovi dospjeli do moći i u njima zanatlijstvo osjetilo izvjesnu ugodnost, razvila se mržnja zanatlija prema došljacima, koji se htjedoše naseliti kao zanatlije i u kojima se gledalo nezgodne konkurente. Postavljene su zapreke došljacima. Velike takse na naselje, skupi majstorski ispiti, ograničavanje prava na vršenje za­ nata samo na izvjestan broj majstora i pomoćnika osudili su hiljade ljudi na zavisnost, vanbračni život i sitničarenje. K ada je u toku šesnaestog stoljeća bilo prošlo vrijeme cvjetanja gradova iz uzroka, koje ćemo kasnije navesti, i nastalo njihovo propadanje, smetnje naseljivanju i samo­ stalnom zanimanju povećavane su samo iz ograničenih na­ ziranja onoga vremena. A bilo je tu i drugih uzroka. Spahijska tiranija rasla je iz decenija u decenij, tako da su mnogi njihovi podanici rado zamjenjivali svoj bijedni �67 život za život prosjaka, skitnica ili razbojnika, čemu su pripomagale velike šume i rdjavi putovi. Ili su se u mnogo­ brojnim ratovima onoga vremena odavali najamništvu i pro­ davali se onoj strani, koja više plati i na kojoj je u izgledu bogatiji plijen. Tako postade mnogobrojni muški i ženski lumpenproletarijat, koji je bio bič za zemlju. Crkva je znatno pripomogla širenju opče pokvarenosti. Ako je celibat duhovništva bio glavni uzrok nemoralnih spolnih strasti, dodir sa Italijom i Rimom još im je više išao na ruku. Rim nije bio samo središte kršćanstva kao prijestol­ nica papinstva, on je bio, vjeran svojoj prošlosti u pogansko vrijeme careva, novi Babilon, evropsko sveučilište nemorala, a papinski dvor njerovo najotmjenije sjedište. Rimsko je carstvo u svom raspadu ostavilo kršćanskoj Ev­ ropi sve svoje proroke. Blagodareći dodiru duhovnika sa Rimom oni su prodrli u Njemačku. Neobično mnogobrojno svećenstvo, koje velikim dijelom sačinjavahu ljudi, čije su spolne potrebe uslijed lijenosti i izobilja dostigle najviši stupanj, a prisilnim neženstvom upućene na nezakonito ili neprirodno podmirenje, unosilo je nemoral u sve društvene krugove; ono je bilo kužna opasnost za moral ženskoga, spola u gradovima i selima. Veliki broj muških i ženskih samostana razlikovao se često puta od javnih kuća samo time, što je život u njima bio bjesniji i nemoralniji. I mnogobrojni zločini, poglavito ubijanje djece, mogli su u njima biti u toliko lakše sakriveni, što su tamo sudili samo oni, koji su obično stajali na čelu ove pokvarenosti. P o ­ nekad su seljaci gledali da osiguraju svoje žene i kćeri od duhovničkog zavodjenja time, što za svoga duhovnog pa­ stira nijesu primali onoga, koji se nije obvezao, da će uzeti prilježnicu. T o je bio povod, da biskup u Konstancu na­ metne svećenicima svoje dijeceze porez na prilježnice. Tim e se i da objasniti historijom utvrdjena činjenica, da je u onome srednjem vijeku, što ga naši romantičari pri­ kazuju tako pobožnim i moralnim, godine 1414. na saboru u Konstancu bilo prisutno ne manje od 1500 bludnica. Ali ove prilike nijesu nastupile tek sa propadanjem srednjega vijeka, one su se pojavile mnogo ranije i izazvale su razne tužbe i naredbe. T ako je godine 802 izdao Karlo �68 Veliki ovakovu naredbu: „Nad ženskim samostanima treba voditi strog nadzor, kaludjerice se ne smiju skitati, nego ih treba najpomnije čuvati; medju sobom ne smiju se prav­ dati i svadjati i u svemu se moraju pokoravati nadstojnicama i opaticama. Gdje postoje samostanski propisi, neka ih u svemu ispunjavaju. Neka se ne podaju kurvarluku, pijanstvu i gramzljivosti, nego neka u svakom pogledu živu pravično i trijezno. Nijedan čovjek ne smije uniči u njihov samostan, več samo za vrijeme službe božje, pa se onda mora odmah ukloniti." A jedna naredba iz 869 godine glasi: „Ako svećenici drže v i š e žena, ili prolijevaju krv kršćana ili neznabožaca, ili gaze kanonske propise, treba ih lišiti svećeničkog čina, jer su gori od običnih ljudi!“ Sama činjenica, što je u to doba zabranjivano svećenicima držanje više žena, govori u prilog toga, da još u devetome vijeku nijesu bili rijetkost brakovi sa više žena. U stvari nije bilo nikakovih zakona, koji bi to zabranjivali. Pa još i kasnije, u doba pjevača, u dvanaestom i trinaestom vijeku, nije bilo sablažnjivo držati više žena. U jednoj pjesmi Albrechta od Johansdorfa u zbirci „Pjevačko proljeće" (Zbirka Karla Lachmanna i Moritza Haupta. Leipzig 1857, S. Hirzel) stoji: Zar ie nepristojno Z a poštenoga muža D a ima dvije žene ? Sto je muževima mogućno, T o se ne dopušta ženama. Z a moralno stanje toga doba od sudbonosnoga su uticaja bili križarski ratovi, koji su desetine hiljada ljudi udaljavali za više godina od domovine, pa ih upoznali u istočno-rimskome carstvu s običajima, koji su dotle bili, tako reći, posvema nepoznati u zapadnoj Evropi. Položaj žena bijaše još nepovoljan osobito radi toga, što je njihov broj znatno nadvisivao broj muškaraca, ne uzi­ majući u obzir zapreke, koje su im oteščavale ulazak u brak i naseljenje. Kao poglavite uzroke tomu imamo da smatramo brojne ratove, bitke i dvoboje, a i opasna trgo­ vačka putovanja onog vremena. Dalje bijaše poradi^ neumjerenosti i raskalašenosti veći broj smrtnih slučajeva �69 kod muževa, i to potencirano raspoloženje za bolesti i smrt, izazvano takovim životom, očitovalo se osobito u vremenima kuge, koja je u srednjem vijeku bijesnila tako često. T ako je u razdoblju od 1326 do 1400 bilo tridesetidvije, od 1400 do 1500 četrdesetijedna, a u razdoblju od 1500 do 1600 trideset kužnih godina.1 Z ene su u masama krstarile po drumovima kao vračare, pjevačice, sviračice, u društvu sa djacima i klericima i po­ plavljivale sabore i vašare. U plaćeničkim vojskama one su činile naročita odjeljenja, bile su prema cehovskome duhu onoga vremena organizovane u cehove i prema ljepoti i starosti podjeljivane različitim činovima. Teškim kaznama bilo im je zabranjivano, da se podaju ma kome izvan toga kruga. U logorima su morale sa poslugom vući sijeno, slamu i drva, puniti jame, močvare i rupe i održavati čistoću u taboru. Pri opsadama imale su da zatrpavaju rupe gra­ njem i korovom, da bi olakšale juriše, one su pomagale namještati puške, a kad bi ove zaostale na putu, one bi pomagale da ih dopreme dalje.2 D a bi se barem u nekoliko doskočilo nevolji tih bez­ brojnih nesrećnih žena, osnivali su se počevši od sredine trinaestog vijeka u mnogim gradovima takozvani beguinski zavodi, što stajahu pod gradskom upravom. U tim zavo­ dima bijahu te ženskinje smještene, da bi provodile pristojan život. No ni ti zavodi, a niti silni kloštri ne bijahu podobni da se pobrinu za sve ove nesrećnice. Bračne zapreke, putovanja knezova, gospode svjetovnog i duhovnog staleža uz pratnju vitezova i slugu, koji su prolazili kroz gradove, mladi ljudi u gradovima, a da ne zaboravimo oženjene muževe, što su bez obzira jurili za promjenama u nasladi životnoj, — sve je to stvorilo u srednjevjekovnim gradovima potrebu prostitucije. I kao što je svaki obrt u ono doba bio organizovan i reguliran ne mogući postojati bez cehovskih uredaba, tako se dogodilo i sa prostitucijom. U svim većim gradovima bilo je javnih 1 Dr. Karl Bucher, Ž ensko pitanje u srednjem vijeku. Str, 6 . do 7. Tiibingen 1882. 2 Dr. Karl ĐiicKer, u pomenutoj knjizi, str. 35. �70 ženskih kuća, koje su bile gradski, kneževski ili crkveni regal, ćiji je čist prihod pripadao njihovim blagajnama. Ženske su u ovim kućama same birale upraviteljicu, koja je imala voditi račun o redu i naročito paziti, da bespravne konkurentkinje ne bi nanosile štete zakonski odobrenoj radnji. A ko bi se žene uhvatile u tome poslu, bile su kažnjavane od vlasti. T ako su se članice jedne takve ženske kuće u Nurnbergu potužile magistratu na bespravne konkurentkinje, „da i drugi krčmari drže ženske, koje noću izlaze na ulicu, noćivaju sa oženjenim i drugim ljudima i da one to vrše mnogo više i mnogo grublje, nego u običnim (cehovskim) javnim kućama, i da je žaliti, što se tako što dešava u ovoj hvaljenoj varoši.“ 1 Ženske su kuće uživale osobitu zaštitu; narušavanje mira u njihovoj blizini dvo­ struko je strože bilo kažnjavano. I članovi ovih ženskih cehova imali su pravo prisustvovati u povorci kod procesija i svečanosti, kod kojih su bili nazočni i drugi cehovi. A ne­ rijetko su bile ove ženskinje pozivane na kneževske i senatorske gozbe. Smatralo se, da su ženske kuće tu zato, „da bi se bolje očuvao brak i čast djevica**. T o je isti razlog, s kojim su u A teni opravdavali državne bordele i s kojim se još i danas ispričava prostituciju. Medjutim nisu izostajala ni nasilnička gonjenja bludnica od strane istih tih ljudi, koji su prostitutke održavali svojim prohtje­ vima i svojim novcem. T ako je Karlo Veliki naredio, da se jedna prostitutka dovuče gola na trg i išib a; on sam, „najkršćanskiji** kralj i car, imao je ne manje no šest žena u isto vrijem e; a ni njegove kćeri, koje su očigledno išle za primjerom svojega oca, nijesu bile predstavnice vrline. O ne su mu svojim životom spremile miiogi neugodni čas, da, donesle su mu i nešto nezakonite djece u kuću. Alkuin, prijatelj i savjetnik Karla Velikog, opominjao je svoje uče­ nike, da se čuvaju „krunisanih golubica, koje noću lete po Pfalzu**, razumijevajući time careve kćeri. Iste te zajednice, koje su javno organizirale bordele i uzimale ih u svoju zaštitu dajući svećenicima Venere svakojake povlastice, vršile su najstrože i najgroznije kazne 1 Joh. Scherr, Povjest njemačke žene. 4. izdanje. Leipzig 1879. �71 nad sirotom i napuštenom djevojkom, koja je pala. Ubice svoje djece, koje su iz očajanja ubijale plod svojega tijela, podvrgavane su najgroznijim smrtnim kaznama, a za ne­ savjesnim zavodnicima nije ni pijetao kukurijeknuo. O ni su možda zasjedavali u sudovima, koji su izricali smrtnu pre­ sudu nad javnim žrtvama. T akve se stvari još i danas dogadjaju.1 A i ženino brakolomstvo kažnjavano je naj­ strože, bar joj nije bilo dano izbjegnuti porugu na sramot­ nom stu p u ; medjutim, brakolomstvo muževljevo bilo je po­ kriveno plaštem kršćanske ljubavi. U W iirzburgu se gazda ženske radnje zakleo pred magistratom, „da će biti gradu vjeran i naklonjen i da će ženske nabavljati". Isto tako je bilo u Niirnbeigu, Ulmu, Leipzigu, Kolnu, Frankfurtu i t. d. U Ulmu, gdje su žen­ ske kuće ukinute 1573. godine, cehovi su tražili 1551, da se opet uvedu, „da bi se uklonila veća nezgoda" ! V iso­ kim strancima stavljane su na uživanje bludnice o grad­ skom trošku. Kad je kralj Vladislav 1452. ušao u Beč, magistrat mu pošlje u susret jednu deputaciju javnib ženskinja, čiji su se najljepši dijelovi tijela pokazivali kroz tanko odijelo. Isto je tako i cara Karla V ., pri njegovu ulasku u Antwerpen, pozdravila jedna deputacija golih djevojaka, i tu scenu predstavio je H ans Makart na jednoj velikoj slici, koja se nalazi u hamburškom muzeju. T akve pojave nijesu u ono doba izazivale nikakovo uzbudjenje. 4. V iteštvo i poštovanje žena. Fantazijom bogati romantici i ljudi lukave proračunanosti pokušali su prikazati srednji vijek osobito ćudorednim i oduševljenim od istinskoga poštovanja prema ženama. Tom u je naročito morala da posluži doba pjevača — od dvanaestog do četrnaestog stoljeća. Ljubavna služba vite­ 1 L eon Richer saopčuje u „Slobodnoj ženi" jedan slučaj, kako je u Parizu jednu služavku zbog čedomorstva osudio o t a c n j e n o g r o d j e n o g d j e t e t a , jedan ugledni, p o b o ž n i advokat, koji je zasijedao u poroti. Još i više. S a m j e a d v o k a t b i o u b o j i c a , a m a j k a p o t p u n o n e v i n a , kao što je ova t e k p o s l i j e osude izjavila pred sudom. �72 zova, koju su ovi naučili od Mavara u Španiji, imala bi da bude svjedočanstvo o poštivanju, koje se u ono vrijeme iskazivalo ženi. T u treba da na nešto podsjetimo. Prvo, viteštvo je bilo samo jedan maleni dio stanovništva, što vrijedi i za njihove žene ; drugo, samo je jedan vrlo mali dio viteštva vršio tu toliko uzvisivanu ljubavnu službu; treće, ili se ne poznaje, ili se izopačuje pravi smisao ove ljubavne službe. Doba, kada je cvjetala ova ljubavna služba bilo je d o b a n a j c r n j e g p r a v a p e s n i c e u Nje­ mačkoj, doba, kada je svaki red bio uništen, a viteštvo se odalo izlijetanju na drumove, pljačkanju i ucjenama. Takvo vrijeme najbrutalnijih nasilja ne može biti vrijeme, u kome vladaju samo blagi i pjesnički osjećaji. Naprotiv. Ovo je vrijeme u bitnom pridoneslo, da se uništi još i ono malo štovanja prema ženskome spolu. Viteštvo, kako na selu tako i u gradovima, sačinjavali su najvećim dijelom grubi, pusti bećari, čija je najmilija strast pored borenja i preko­ mjernog pijančevanja bilo najrazuzdanije zadovoljavanje spol­ nim požudama. Kroničari onoga vremena ne mogu se do­ voljno napričati o silovanju i nasilju, koje je vršilo kako seosko, tako i varoško plemstvo, u čijim rukama bijaše gradska uprava do trinaestog, a negdje do četrnaestog i petnaestog stoljeća. Zlostavljene su ličnosti rijetko kada imale mogućnosti, da pribave sebi prava, jer u gradovima plemići su zasijedali u općinskom sudu, a na selu je spahija imao neograničeno pravo kažnjivanja. Grdno je dakle pretjerivanje, da su plemstvo i gospoštija sa takovim obi­ čajima i navikama ukazivali kakvo osobito poštovanje prema ženama i da su ih nosili na rukama kao neku vrstu viših bića. Čini se, da je vrlo maleni dio viteštva obožavao žensku ljepotu, ali i to obožavanje^nije imalo nikakovih platonskih, nego vrlo realnih ciljeva. Čak i onaj harlekin medju obožavaocima ženske ljepote, onaj smiješne uspomene Ulrich von Lichtenstein bio je samo dotle pristaša platonske lju­ bavi, dok je to morao biti. U stvari je ova ljubavna služba bila obožavanje ljubaznice na račun — zakonite žene, bila je dakle s r e d n j e v j e k o v n i k r š ć a n s k i h e t e r i z a m , kakav je postojao u Grčkoj za vremena Periklovih. U za­ jamno zavodjenje žena bilo je kod vitezova veoma razvijen �73 ljubavni običaj, na kakav i danas nailazimo u izvjesnim krugovima naše buržoazije. Nesumnjivo je, da tako o t v o r e n a težnja za sjetilnim zadovoljenjem u to doba sadrži u sebi priznanje, da pri­ rodni nagon, koji je usadjen u svakom zdravom i zrelom čovjeku, ima prava da bude podmiren. U toliko je zdrava priroda odnijela pobjedu nad kršćanskim ascetizmom. S druge pak strane mora se opet naglasiti, da je to bilo priznato samo jednome spolu, a da se prema drugome postupalo tako, kao da ovaj nije mogao ni smio imati iste nagone. Najmanje prekoračenje onih moralnih zakona, koje su ljudi propisali za drugi spol, bilo je najstrože kažnjavano. A ženski spol navikavan je neprekidnim ugnjetavanjem i oso­ bitim uzgojem na mišljenje svojih gospodara, tako, te mu ovo stanje i do danas izgleda sasvim prirodno. Z ar nije bilo milijuna robova, koji su ropstvo smatrali za prirodno i koji se ne bi nikad oslobodili, da im se osloboditelji nijesu pojavili iz klase njihovih gospodara? Z ar nisu pruski seljaci molili, kada ih je Steinovo zako­ nodavstvo htjelo da oslobodi zavisnosti, da ostane pri starom, jer „tko će se za njih brinuti, kad se razbole ili ostare “ ? A zar nije tako nešto i s modernim radničkim pokretom? Koliko još radnika dopušta bez ikakva otpora, da eksploatatori na njih utiču i njima upravljaju ! Ugnjetenome je potreban onaj, koji će ga probuditi i oduševiti, jer on nema slobodne inicijative. T ako je bilo u modernome proletarskome pokretu. Cak su i buržoaskoj borbi za oslobodjenje, koja je relativno bila u povoljnom položaju, prokrčili put učitelji plemićskog i svećeničkog porijekla. M a koliko mana imao srednji vijek, on je posjedovao zdra\u čulnost, koja je odgovarala jedroj i krepkoj naravi puka i koju kršćanstvo nije moglo uništiti. O n nije znao za licemjerno pretvaranje i prikrivenu pohotljivost našega vremena, koje se plaši i ustručava da stvari nazove njihovim pravim imenom i da o prirodnim stvarima prirodno govori. O n nije poznavao ni onu pikantnu dvosmislenost, u koju se zavijaju one stvari, koje se zbog nedostatka prirodnosti ili zbog pretvaranja ne će otvoreno da nazovu, čime se �74 prave još opasnijima, jer takav govor draži, ali ne zado­ voljava, izaziva samo slutnju, ali ne kaže jasno. Naša društvena zabava, naši romani i naša pozorišta puna su ovih pikantnih dvosmislenosti i njihovo je djelovanje oči­ gledno. Ovaj spiritualizam bogatih razuzdanaca, te se skriva iza religijoznoga spiritualizma, ima danas silnu moć. Peto poglavlje. Reformacija. 1. Luter. Zdrava čulnost srednjega vijeka našla je u Luteru svoga klasičnog tumača. Malo će nas se ovdje ticati religijozni reformator, a više će nas zanimati Luter kao čovjek. U njemu kao čovjeku pojavljuje se krepka i nepokvarena pri­ roda ; ona ga je nagnala, da otvoreno i tačno iskaže svoju potrebu za ljubavlju i uživanjem. Njegov položaj nekadaš­ njeg rimskog svećenika otvorio mu je oči. O n je u praksi upoznao tako reći na vrelu neprirodnost kaludjerskog i opatičkog života. O tuda toplina, kojom pobijaše svećenički i samostanski celibat. Njegove riječi vrijede još i danas za one, koji misle, da smiju griješiti proti prirodi, i koji drže, da je u skladu s njihovim pojmovima morala i ćudoredja to, kada državne i društvene ustanove priječe milijunima ispunjavati svoje prirodne potrebe. Luter veli: „Zena, ako joj ne pomaže visoka, osobita milost, ne može se odreći muškarca, isto kao ni jela, spavanja, pića i druge prirodne potrebe. A isto tako ni muškarac ne može biti bez žene. Razlog je tomu, što je u prirodi isto tako duboko usadjeno radjati djecu, kao i jesti i piti. Z ato je Bog dao tijelu uda, žile, krv i sve, što je za ovu svrhu potrebno. A onaj, koji se od toga brani i ne će da se pusti prirodi na volju, što čini ovaj drugo, nego spriječava, da priroda bude prirodom, da vatra peče, da voda teče, da čovjek jede, pije i spava?" A u svojoj propovijedi o bračnom životu veli o n : „Kao god što ne zavisi od mene, hoću li biti čovjek ili ne, isto tako ni ti nijesi u stanju da budeš �75 bez čovjeka, jer ne zavisi od slobodne volje ili savjeta, već od prirode, da svaki čovjek mora imati ženu, a svaka žena muža.“ Ali Luter nije samo tako energičnim načinom branio bračni život i potrebu spolnog općenja, on ustaje i proti zavisnosti braka od crkve. O n je u tome pitanju potpuno stajao u naziranju starog vremena, koje je gledalo u braku akt slobodne volje učesnika, koji se crkve ništa ne tiče. O n veli o to m e : „Z ato znaj, da je brak isto, što i svako drugo ljudsko zanimanje. Kao što ja mogu sa jednim neznabošcem, Židovom, Turčinom, krivovjercem da jedem, pijem, spavam, hodam, jašim, kupujem, go­ vorim i radim, i s t o t a k o m o g u s n j i m b i t i i o s t a t i u braku. I n i ma l o se ne mo j o s v r t a t i na z a k o n e l u d j a k a , k o j i t o b r a n e . . . Neznabožac može isto tako da bude muž i žena, stvoreni od Boga, kao i sv. Petar ili sv. Pavao ili sv. Luka, pa i kao taj glupi, krivi kršćanin.'* Luter se izjavio dalje, kao i drugi reformatori, protiv svakog ograničavanja braka, a bio je i za obnavljanje braka, što je crkva zabranjivala. O n v e li: „Kako će se sada u nas smatrati bračne stvari ili razvod braka, rekao sam, d a to t r e b a d a s e o s t a v i p r a v n i c i m a i s v j e t o v n o j vl ast i , j er je b r a k s v j e t o v n a u s t a n o v a . " T ek krajem sedamnaestoga stoljeća protestanti su primili crkveno vjenčanje kao uslov, da brak bude pravovaljan. D otada je važio takozvani brak po savjesti, to jest prosta uzajamna obveza, da će se biti muž i žena i živjeti u braku. Po njemačkom pravu takav je brak smatran zako­ nitim. Luter je išao još i dalje, pa je strani, koja u braku nije zadovoljena — makar to bila i žena — priznao pravo, da se zadovolji izvan braka, „da se podmiri priroda, koja se ne može ugušiti".1 Luter je ovdje postavio načela, koja će izazvati živo negodovanje velikog dijela „poštenih ljudi i žena" našega doba, koji se rado u svojoj gorljivoj pobožnosti pozivaju na Lutera. U svom traktatu „ O brač­ nome životu", II, 146, Jena 1522, veli o n : „A ko zdrava žena podje za nezdrava čovjeka i ne može javno da primi 1 Dr. Karl H agcn. Književne i religijozne prilike Njem ačke u doba reformacije. Frankfurt a. M . 1888. �76 drugoga, a ne će da radi protivno svojoj časti, treba da kaže svome m užu: Vidiš, dragi moj, ti ne možeš da mi se odužiš, prevario si mene i moje mlado tijelo, doveo si u opasnost čast i spokojstvo moje, mi pred Bogom nismo časni, zato mi dopusti, da ja budem u tajnom braku s tvojim bratom ili najbližim prijateljem, a ti da nosiš ime, d a t v o j e i m a n j e ne p r e d j e na t u d j e n a s l j e d ­ n i k e , i d o p u s t i mi , d a t e p o t v o j o j v o l j i v a r a m , k a o š t o si ti m e n e b e z s v o j e v o l j e p r e v a r i o . " Čovjek je, izvodi dalje Luter, dužan pri­ voljeti na to. „A ko ne će, ona ima prava da pobjegne u drugu zemlju i da nadje drugoga. Tako isto, ako žena ne će da ispunjava bračnu dužnost, ima muž prava, da obleži drugu, samo joj to mora prije reći.'*1 Kako se vidi, to su vrlo radikalne i za naše doba, koje je bogato prijetvornošću i licemjerstvom, dapače vrlo nemoralne misli, što ih razvija veliki reformator. Luter je samo izrekao ono, što je u ono doba bilo naziranje naroda. T ako Jakov Grimm iznosi:2 „Ako muž ne može da živi zadovoljno i srećno sa ženom, neka je pažljivo natovari na ledja i odnese devet koračaja daleko od svoje kuće, ostavi je tamo pažljivo, ne objašnjavajući se, ne udarajući je, ne bacajući, ne go­ voreći joj ni jedne ružne riječi i ne pogledajući je ljutito; neka onda dozove svog susjeda, da mu on pomogne u nevolji, a ako njegov susjed ne će ili ne može to učiniti, neka je odvede na prvi budući vašar; ona mora da bude nakićena i urešena, a on je dužan ogrnuti je ogrtačem zlatom izvezenim, ne bi li na taj način primamili koga; pa ako joj ni to ne pomogne, onda neka joj sam djavo pomogne." Srednjevjekovni seljak htio je u prvom redu imati na­ sljednike iz braka, pa kad ih nije mogao stvarati sam, prepustio je to zadovoljstvo bez ikakvih skrupula drugomu kao praktičan čovjek. Glavno je bilo, da postigne svoju svrhu. Mi opetujemo : čovjek ne vlada svojinom, svojina vlada njime. 1 Dr. Karl H agen, u pomenutoj knjizi str. 23 4 . 2 Njemačke pravne starine, Starine iz okružja Blankenburg, str. 4 4 4 . �77 Iz spisa i govora Luterovih izvadjena mjesta o braku važna su naročito zbog toga, što su u najoštrijoj suprot­ nosti s naziranjima, koja danas vladaju u crkvi. Socijalna se demokracija može u borbi, što je vodi sa svećenstvom, punim pravom pozvati na Lutera, koji u pitanjima braka stoji na potpuno slobodnom stajalištu. Luter i reformatori išli su u pitanju braka još i dalje, razumije se iz oportunističkih razloga, da bi se dopali po­ jedinim knezovima, čiju su moćnu potporu ili trajnu blago­ naklonost gledali da pridobiju i očuvaju. Prijatelj reformacije landgraf od H essena Filip I. imao je pored svoje za­ konite žene jednu ljubavnicu, koja mu se htjela predati samo pod uslovom, da se vjenčaju. Slučaj je bio škakljiv. Razvod sa ženom bez opravdanih razloga značio je veliki skandal, a brak sa dvjema ženama u isto vrijeme bio bi za jednog kršćanskog vladara novijega vremena nečuven dogadjaj, koji bi izazvao isto toliki skandal. P a ipak se Filip u svojoj zaljubljenosti odlučio za potonje. Trebalo je samo utvrditi, da to ne stoji u protivurječju sa biblijom i da to odobravaju Luter i Melanchthon, reformatori. Prije svega započeše pregovori landgrafa s Butzerom, koji se s time slagao i koji je obećao, da će za to pridobiti Lutera i M elanchthona. Butzer je svoje mišljenje motivirao rekavši: Imati u isto vrijeme više žena ne protivi se evangjelju. Pavao, koji govori mnogo o onima, koji ne će doći u carstvo nebesko, ne govori ništa o onima, koji imaju dvije žene. Pavao veli dapače, „da svaki biskup treba da ima samo jednu ženu, a isto tako i sluge. Ako bi bilo nužno, da svakom pripadne po jedna žena, tada bi bilo zabranjeno, da jedan ima više žena." Luter i M elanchthon pridružiše se ovim razlozima i odobriše dvostruki brak, pošto je landgrafova žena pristala na njegov uslov, „da svoje bračne dužnosti prema njoj ispunjava još više, nego dosada".1 Pitanje o opravdanosti bigamije morilo je Lutera još ranije, kada je trebalo odobriti dvostruki brak Henrika VIII., kralja engleskog. T o izlazi iz jednog pisma na 1 Joh. Janssen, Freiburg i B. Povjest njemačkoga naroda od 1525. do 1555. �78 saskog kancelara Brinka, komu je u siječnju 1524. pisao: ,,U n a č e l u d a k a k o n e m o ž e on, L u t e r , ž a ­ b a c i t i b i g a m i j u, jer ova se ne protivi svetom pismu,1 ali on drži, da to nije lijepo, kad se to dogadja medju kršćanima, koji se moraju odreći i dopuštenih stvari.“ A poslije vjenčanja landgrafovog u ožujku 1540., pisao je (10. travnja) kao odgovor na njegovo zahvalno pism o: „Neka vječna milost prati V aš korak, koji smo Vam sa­ vjetovali, no k o j i ž e l i m o d a o s t a n e u t a j n o s t i . J e r b i i n a č e i g r u b i s e l j a c i (slijedeći primjer landgrafa) n a v e l i m o ž d a i s t o t a k o v e l i k e i v e ć e r a z l o g e , š t o bi n a m z a d a l o m n o g o p o s 1 a.“ Melanchthonu je bilo lakše odobriti dvostruki brak landgrafu, jer je on još ranije pisao Henriku VIII., „da svaki vladar ima pravo da uvede poligamiju u svojoj zemlji". Ali je dvostruki brak landgralov izazvao u njegovoj zemlji toliko negodovanje, da je on 1541. naredio, da se rasturi jedan spis, u kome se branila poliganija kao jedna stvar, koja nije protivna svetome pismu.2 Nije se više živjelo u devetom i dvanaestom vijeku, kada se mnogoženstvo još podnosilo. Dvostruki brak hessenskog landgrafa, koji je izazvao nezadovoljstvo u najširim krugovima, nije bio usamljen. Takvih je dvostrukih kneževskih brakova bilo još i u sedamnaestom i osamnaestom stoljeću, kao što ćemo još pokazati. Objavljujući, da je podmirivanje spolnog nagona jedna zapovijest prirode, Luter je iskazao samo ono, što su savremenici mislili i što su ljudi za sebe tražili. Reformacijom, koja je ukinula celibat svećenika i samostane u protestantskim zemljama, stvorio je on mogućnost stotinama hiljada ljudi, da zadovoljavaju svoj prirodni nagon u za­ konitoj formi. Ali stotinama hiljada drugih bilo je to i 1 Što je potpuno tačno, ali i objašnjivo, jer je biblija postala u doba, kada je poligamija bila veoma rasprostranjena medju zapadnim i istočnim narodima; ali je ona bila u najstrožoj opreci s običajima šesnaestog stoljeća. Pisac. 2 Joh- Janssen, po pomenutoj knjizi, 3. svezak. �79 dalje zabranjeno zbog postojećeg oblika svojine i zakona, koji su njemu odgovarali. Reformacija je bila protest nove krupne buržoazije protiv sputanosti feudalnog stanja u crkvi, državi i društvu. Krupna buržoazija, koja se naglo razvijala, težila je da se oslobodi od uskih okova cehovskih, plemićskih i pokra­ jinskih prava i da uvede državnu centralizaciju, jedno­ stavnu organizaciju raskošne crkve, da uništi mnogobrojne položaje za Ijenivce, da ukine samostane i da ih pretvori u privredna poduzeća. Luter je bio na vjerskom polju zastupnik ovih gradjanskih težnja. Zastupajući slobodu braka radio je za gradjanski brak, koji je ostvaren tek u naše doba zakonom o gradjanskom braku i ostalim gradjanskim zakonodavstvom, slobodom kretanja, slobodom rada i naseljivanja. Vidjet ćemo, u kolikoj je mjeri time položaj ženin izmijenjen. U doba reformacije nije se bilo otišlo tako daleko. Reforma­ cija je, istina, mnogima omogućila brak, ali s druge strane najstrože gonila slobodni spolni saobraćaj. U koliko se ka­ toličko svećenstvo pokazivalo popustljivim i tolerantnim prema spolnim strastima, u toliko je sad bjesnije ustajalo protiv njih protestantsko duhovništvo, koje je sebe već bilo zadovoljilo. Javnim ženskim kućama objavljen je rat, one su zatvorene kao „spilje sotonine“ , prostitutke rastjerane kao „djavolje kćeri**, a svaka žena, koja bi „pogriješila**, obilježena kao čudovište od rdjavštine. O d veselog sitnog gradjanina srednjega vijeka, koji je živio i puštao da se živi, postade bigotni, strogo moralni, mračni filistar, koji je štedio, da bi njegovi kasniji krupnoburžoaski nasljednici što raspuštenije živjeli i što više rasipali. Poštovani gradjanin s tvrdom kravatom, uskim horizontom, strogim ali licemjernim moralom postade pro­ totip društva. Zakonita žena, kojoj nije prijala — od ka­ toličke strane snašana — čulnost srednjega vijeka, veoma se slagala s puritanskim duhom protestantizma. Ali ostale okolnosti, koje su nepovoljno uplivisale na općenite prilike u Njemačkoj, imale su nepovoljan uticaj i na žene. �80 2. Posljedice reformacije. Tridesetgodišnji rat. Promjena u odnosima proizvodnje, novca i trgovine, koju je u Njemačkoj izazvalo naročito otkriće Amerike i novog pomorskog puta u Istočnu Indiju, proizvela je ve­ liku reakciju u društvenom životu. Njemačka je prestala biti središtem evropskog prometa i trgovine. Njemačka pri­ vreda, njemačka trgovina počeše propadati. U isto je vrijeme crkvena reformacija razorila političko jedinstvo naroda. Reformacija bijaše izlika, kojom se njemački knezovi nastojahu emancipirati od carske sile. S druge strane, knezovi su podjarmljivali plemstvo i, da bi lakše postigli svoj cilj, po­ magali su podizanje gradova. A mnogi su se gradovi uslijed mutnih vremena dragovoljno podvrgavali gospodarstvu kne­ zova. Uslijed privrednog nazadovanja gradjanstvo je za­ htijevalo sve veće zaštitne mjere, da bi se zaštitilo od neprijatne konkurencije, a knezovi su rado izlazili ovim željama ususret. Zastoj je bivao sve veći, a time i osiro­ mašivanje. Dalje posljedice reformacije bile su vjerske borbe i progoni — knezovi su ih upotrijebili za svoje političke i ekonomske ciljeve — koje su sa izvjesnim prekidima bijesnile po Njemačkoj duže od jednoga vijeka i završile sa potpunim iscrpljenjem Njemačke krajem tridesetgodišnjeg rata. Njemačka je bila nepregledno polje lešina i ruševina. Čitave zemlje i provincije bijahu opustošene, stotine gra­ dova, tisuće sela bilo je dijelom ili posvema spaljeno, a mnogo ovih nestalo je onda uopće sa lica zemlje. U mnogim je mjestima stanovništvo spalo na treći, četvrti, peti, dapače na osmi i deseti dio. T o je vrijedilo primje­ rice za gradove kao Niirnberg i za čitavu franačku pokra­ jinu. U ovoj krajnjoj nuždi, da bi se raseljene varoši i sela opet što prije naselili, pribjeglo se tome drastičnome sred­ stvu, da se muškarcima izuzetno d o p u s t i l o , d a i m a j u p o d v i j e ž e n e . Muškarce su uništili ratovi, ali žena je bilo na pretek. Z bog toga je 14. veljače 1650. godine franačka okružna skupština u Niirnbergu donijela odluku, „da se ljudi ispod 60 godina ne smiju primati u samostane“ ; dalje je izdana naredba, „da su svi svećenici i pastiri, koji �81 ne pripadaju nijednome ordenu ni kanonikatu, ^ obvezani stupiti u brak.“ „Pored toga treba svakom muškom licu dopustiti, da uzme po dvije ž e n e : ali ih treba podsjetiti i sa p r o p o v j e d a o n i c a češće opominjati, da se brižljivo i sa potrebnom diskrecijom trude, da kao vjenčani muževi dviju žena ne samo obje zadovolje, nego i da svako ne­ raspoloženje medju njima otklone. “ Upotrijebila se dakle i propovjedaonica, da propagira dvostruki brak i da muževima daje upute, kako će se vla­ dati. U to dugo vrijeme nastupio je zastoj u trgovini i prometu i privredi, u mnogočemu je to propalo posvema i moglo se tek pomalo oporavljati. Veliki dio pučanstva osurovio je, demoralizovao se i odviknuo od svakog urednog rada. I dok su za vrijeme ratova bile plaćeničke vojske, što su robile, plijenile, oskvrnjivale i ubijale prolazeći Nje­ mačkom s iednoga kraja na drugi i uništavajući i prijatelja i neprijatelja, sada su, poslije ratova, bile bezbrojne čete razbojnika, prosjaka i skitnica, koje su pučanstvo nagonile u strah i prepast spriječavajući ili uništujući trgovinu i promet. Naročito je za ženski spol došlo doba velikih muka. U ovo doba razuzdanosti dospio je prezir žene do vrhunca, na ženina se ledja najviše svalio teret općeg nerada. Hilja­ dama žena tumaralo je po drumovima i šumama kao skitnice puneći ubožišta i tamnice. Svima ovim patnjama pridružilo se još i to, što je plemstvo, pohlepno na zemlju, nasilno razgonilo mnoge seljačke porodice. Pošto je od reformacije moralo sve više i više popuštati pred kneževskom vlasti i pošto je dvorskim zvanjima i vojnom službom dovodjeno u sve veću zavisnost od nje, plemstvo je gledalo, da štetu, koju su mu knezovi nanijeli, nadoknadi dva ili tri puta više otmicom seljačkih dobara. U isto vrijeme reformacija je za knezove bila zgodan izgovor, da ovladaju bogatim crkvenim dobrima i da proždru bezbroj jutara njihove zemlje. T ako je primjerice knez izbornik August Saksonski prisvojio do kraja šesnaestoga vijeka ne manje od tri stotine crkvenih dobara.1 Tako su isto uradili njegova braća i rodjaci, ostali protestantski knezovi, a poglavito H ohen1 Joh. Janssen, Povijest njemačkoga naroda. 3. svezak. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 6 �82 zollerni. Plemstvo se ugledalo na taj primjer i prisvajalo sebi one općinske zemlje, sto je još bilo ostalo, kao i seljačka dobra bez gospodara, tjeralo od kuće seljake i bogatilo se njihovom zemljom. Bezuspješne seljačke pobune u šesnaestom stoljeću pružale su im željeni izgovor za ovo. I kad im je ta otmica jedamput pošla za rukom, nije se oskudijevalo u razlozima, da tako nasilno i dalje rade. Pomoću različitih šikaniranja, nasilja i izvrtanja prava, u čemu im je tadašnje rimsko pravo odlično pomagalo, se­ ljacima je oduzimana zemlja za najnižu cijenu, ili su oni rastavljeni od svojine radi toga, da se plemićska dobra zaokruže. Na ovaj su način uništena čitava sela i pokrajine. Da navedemo tek nekoliko primjera: od 12.543 seljačkih porodica na viteškim dobrima, koliko ih je bilo u Mecklenburgu u vrijeme tridesetgodišnjeg rata, ostalo ih je 1848. godine samo još 1213. U Pomoranskoj je propalo od 1628. godine preko 12.000 seoskih kuča. Preobražaj u seoskoj privredi, koji se izvršio u toku sedamnaestoga stoljeća, izazvao je novu eksproprijaciju seoskih dobara i pretvaranje posljednjih ostataka općinske zemlje u plemićsku svojinu. Z avedena je naizmjenična poljoprivreda, po kojoj je u izvjesnom vremenu vršena promjena u obradjivanju zemlje. Oranice su kroz neko vrijeme pretvarane u pa­ šnjake, što je potpomagalo stočarstvo i omogućivalo manji broj radnih snaga. U gradovima nije bilo bolje, nego na selu. Nekada je i ženama bilo dopušteno da budu majstori i da drže po­ moćnike i šegrte, samo su morale biti u cehovima, da bi se u konkurenciji izjednačile sa ostalima. Bilo je samo­ stalnih žena, koje su izradjivale lanene i vunene tkanine, čohu, odijelo i sagove, bilo je ženskih zlatara, livaca kovina, pojasara, remenara itd. Nalazimo primjerice ženskih krznara u Frankfurtu i šleskim gradovima, pekara u gradovima na srednjoj Rajni, pojasara vu Kolnu Strassburgu, remenara u Bremenu, čohaša u Frankfurtu, košaraša u Niimbergu, zlatara u K olnu.1 Ali u koliko se pogoršavao položaj za­ natlija, u toliko se pogoršavalo i raspoloženje prema ženskim 1 Dr. Karl Biicher, Ž ensko pitanje u srednjem vijeku. �83 konkurentima. U Francuskoj je ženama zabranjeno obavljanje zanata još krajem četrnaestog stoljeća, u Njemačkoj tek krajem sedamnaestog vijeka. U početku im je zabranjivano da budu majstori — izuzimajući udovice — kasnije im je uskraćeno, da budu i pomoćnice. Uništenjem ceremonijalnog katoličkog kulta protestantizam je oštetio ili potpuno uništio masu zanata, naročito umjetničkih, u kojima je radilo mnogo žena. A konfiskacija i sekularizacija velikih crkvenih imanja povukla je za sobom slabije pomaganje sirotinje, zbog čega su u prvom redu stradale udovice i siročad. Općenito gospodarstveno rasulo, koje je uslijed svih tih navedenih uzroka nastupilo u šesnaestom stoljeću i trajalo kroz sedamnaesti vijek, izazvalo je sve strože za­ kone o braku. Zanatlijskim pomoćnicima i slugama i sluš­ kinjama brak je bio uopće zabranjen, osim, kad su mogli pokazati, da ne ima opasnosti za njihovu općinu, da će joj sa svojom budućom porodicom pasti na teret. Zaklju­ čivanje brakova mimo zakona bilo je kažnjavano strogo, kadgod i barbarski, primjerice po bavarskome pravu korbačem i zatvorom. Ali su naročito strogim progonima bili izloženi takozvani divlji brakovi, koji su postajali u toliko češći, u koliko se teže dobijalo dopuštenje za stupanje u brak. Duhove bijaše obuzeo strah od prenaseljenosti i da bi se umanjio broj prosjaka i skitnica, dolazio je dekret za dekretom, a jedan bijaše stroži od drugoga. Šesto poglavlje. Osamnaesti vijek. 1. Dvorski život u Njemačkoj. Slijedeći primjer Ljudevita X IV ., kralja francuskog, ve­ lika većina u ono doba mnogobrojnih njemačkih kneževskih dvorova rasipala je novac na svakojaki sjaj i raskoš, naro­ čito na metrese, što je premašilo snagu njihovih država i državica. Povjest kneževskih dvorova u osamnaestom vijeku spada medju najodvratnija poglavlja u historiji. Jedan je mogućnik nadmetao drugoga u praznoj naduvenosti, sum a­ �84 nutoj rasipnosti i skupim vojničkim igrama. Naročito se daleko otjeralo u bijesnom ženskarenju. Teško je reći, kome od mnogih njemačkih dvorova pripada slava u ovo rasipno vrijeme, te korumpiraše javni život. Danas je to bio ovaj, sjutra onaj kneževski dvor, i nijedna njemačka država nije ostala od toga poštedjena. Na knezove se ugledalo plemstvo, a na plemstvo opet gradjani prijestol­ nice. Ako je kći iz kakve gradjanske porodice bila srećna da se dopadne kome visokom gospodinu na dvoru ili samoj Njegovoj Svijetlosti, od dvadeset takvih slučajeva devetnaest ih je smatralo to za najveću sreću i porodica je bila gotova, da ih dade za plemićske ili kneževske metrese. T o su isto radile plemićske porodice, ako bi se njihove kćeri svidjele knezovima. Đeskarakternost i bestid­ nost bijahu ovladale najširim krugovima. U ovom pogledu najgore je bilo u obim njemačkim prijestolnicama, u Beču i u Berlinu. U njemačkoj Kapui, u Beču, vladala je doduše jedan dobar dio stoljeća strogo moralna Marija Terezija, ali je ona bila nemoćna prema bogatome plemstvu, ogrezlom u sjetilna uživanja, i prema buržoaziji, koja mu je podražavala. Marija Terezija je po­ moću svojih komisija za nevinost bila organizovala razgranjen špijunski sistem, zbog čega je izazvala ogorčenje i podsmijevanje. Uspjeh je bio ravan ništici. U frivolnom Beču kružila je u drugoj polovici osamnaestog vijeka reče­ nica : „Ljubi bližnjega svojega kao sama sebe, to jest, ljubi ženu drugoga kao svoju vlastitu.“ Ili: „Ako žena podje desno, muž treba da ide lijevo. A ko ona nadje pratioca, on treba da traži prijateljicu.** Kako se u ono vrijeme nisko mislilo o braku i brakolomstvu, vidi se iz jednoga pisma pjesnika Chr. von Kleista, što ga je ovaj 1751. pisao svom prijatelju Gleimu. T u stoji: „V eć su Vam poznate stvari markgrofa Henrika. O n je poslao svoju suprugu na svoja dobra i hoće da se rastavi od nje, jer je zatekao kod nje u postelji princa od Holsteina . . . . Markgrof bi doduše bolje učinio, da je tu stvar prećutao, umjesto što je učinio, da sada cijeli Berlin i pola svijeta govori o njemu. Pored toga n e t r e b a j e d n u t a k o p r i r o d n u s t v a r u z e t i t a k o r d j a v o , naročito kad ni sam muž nije tako vjeran. �85 Sablazan je u braku neizbježiva, i s v i l j u d i i ž e n e , g l e d a j u ć i d r u g e o mi l j e n e ličnosti, p r i mo r a n i su, d a i s a m i b u d u n e v j e r n i . A k a k o s e m o ž e k a ž n j a v a t i o no, n a š t o j e č o v j e k p r i m o r a n ? ” O stanju u Berlinu pisao je 1772. engleski poslanik Lord Malmesbury: „Potpuna moralna pokvarenost vlada kod oba spola sviju klasa, čemu još pridolazi neimaština, koja po­ tiče bilo zbog velikog poreza sadašnjega kralja, bilo zbog ljubavi prema luksusu, kome su se naučili od njegova djeda. Ljudi sa malo sredstava provode razvratan život, žene su prave harpije bez trunke stida. Prodaju se o n o m e , koji im najviše plati, a nježnost i prava ljubav za njih su ne­ poznate stvari.” U Berlinu je u ovom pogledu bilo najgore pod Fridrikom Vilimom 11., koji je vladao od 1786. do 1797. O n je svome narodu pružio najgori primjer. Njegov dvorski svećenik Zollner spustio se tako nisko, te mu je priznao za drugu ženu njegovu metresu plemkinju Juliju V oss. A kad je ova skoro za tim, prve nedjelje umrla, Zollner se se nije ustezao, da ga vjenča s drugom metresom, groficom Sofijom Donhoff. Na rdjave primjere, kakve je Fridrik Vilim II. poka­ zivao krajem toga vijeka, upućivali su ga njegovi rodjaci još početkom toga vijeka. Koncem srpnja 1706. vojvoda Eberhard Ljudevit Wiirttemberški uzeo je za drugu ženu svoju metresu Gravenitzovu, „upropastiteljicu zemlje”, kako je i danas u W iirttenbergu nazivaju. Brak je zaključio neki mladi svećenik M. Pfahler, te bijaše župnikom u Miihlenu a. N. A rodjeni bratić Eberharda Ljudevita, vojvoda L eo­ pold Eberhard u Mompelgardu, radio je još i gore: on je u isto vrijeme držao t r i žene, od kojih su povrh svega dvije bile sestre. O d svoje trinaestero djece dvoje je vjenčao jedno s drugim. Držanje ovih narodnih otaca iza­ zvalo je veliko negodovanje kod njihovih podanika, ali je na tom i ostalo. Samo se kod vojvode wiirttemberškog uspjelo carskim posredovanjem 1708. godine, da se uništi brak sa Gravenitzovom. Ali ona uskoro stupi u prividan brak s nekim propalim grofom W iirbenom i ostade još dvadeset godina vojvodina ljubavnica i „upropastiteljica zemlje” za Švabe. �86 2. Merkantilizam i novo bračno zakonodavstvo. Sa jačanjem kneževske vlasti od šesnaestog vijeka i sa početkom nove ere stvaranja većih država postala je sta­ jaća vojska, koja se nije mogla održati bez velikih poreza. Jedno zbog toga, a drugo zbog raskalašenog života na svim dvorovima iznudjivane su od naroda goleme svote. O ve zahtjeve mogao je zadovoljiti samo jedan mali dio naroda, koji je bio sposoban za plaćanje poreza. Z bog toga su razne vlade, naročito u većim državama, gledale od osamnaestog stoljeća da zgodnim mjerama po moguć­ nosti povećaju broj stanovnika i podignu sposobnost plaćanja poreza. Put prema tome pokazivao je društveni i gospodarski preobražaj, što su ga izazvali, kao što je već spomenuto, otkriće Amerike, plovidba oko Afrike i pronalazak mor­ skoga puta u Istočnu Indiju, i što ga je potpomagala svaka nova plovidba oko zemlje. Ovaj je preobražaj obuzeo najprije zapadnu Evropu, ali kasnije i Njemačku. Novi saobraćajni putovi stvoriše nove trgovačke odnose, koji dostigoše do tada nepoznatu i neslućenu razgranjenost. "Portugalci, Španjolci, Nizozemci, Englezi gledali su prije sviju, da se okoriste tim novim prilikama. Ali se time koristila i Francuska, a najzad i Njemačka. Njemačka je bila vjerskim ratovima i svojom političkom pocijepanošću vrlo oštećena i privredno veoma zaostala. Nove potrebe svjetskog tržišta, izazvane proširenjem oblasti za prodaju evropskih zanatskih i industrijskih proizvoda, revolucijonirale su ne samo zanatlijsku proizvodnju, već i poglede, osjećanje i mišljenje evropskih naroda i njihovih vlada. Namjesto dosadašnje isključivo zemaljske proizvodnje, koja je izradjivala za dnevne potrebe mjesta i njegove naj­ bliže okoline, stupi manufaktura, što znači proizvodnja na veliko pomoću što većeg broja radnika sa što razvijenijom podjelom rada. Trgovac sa većim financijskim sredstvima i širim pogledima postade rukovalac ovog novog oblika pro­ izvodnje, koji je ili sasvim zamijenio ili barem potisnuo zanat, a njegovu cehovsku organizaciju uništio. Tim e je nastalo vrijeme, kad je žena mogla upotrijebiti svoju snagu �87 u privrednom radu. Kućna industrija ili fabrička preduzeća za preradu lana, za predenje i tkanje vune, krojenje, ple­ tenje gajtana i t. d. otvoriše joj veliko polje za rad. Krajem osamnaestog stoljeća radilo je već 100.000 žena i 80.000 djece u predionicama, tkaonicama i štamparijama Engleske i Škotske, istina, pod takvim uslovima rada, koji su u pogledu nagrade i radnog vremena izazivali jezu. lste su prilike bile i u Francuskoj, u kojoj je u to vrijeme radilo desetinama hiljada žena u mnogobrojnim tvornicama. Ali ovaj ekonomski razvitak iziskivaše više ljudi za rad, a kako je ovih zbog osvajačkih ratova šesnaestog, sedamnaestog i osamnaestog vijeka u Evropi i s onu stranu mora bilo vrlo malo i kako početkom osamnaestog stoljeća nastade iseljavanje u prekomorske zemlje, napred­ nije vlade moradoše osjetiti potrebu za olakšavanjem na­ seljavanja i zaključivanja brakova. Spanija, koja je zbog svoje osvajačke politike vrlo rano osiromašila na ljudima, bila je već 1623. prinudjena, da izda zakon, po kome su se sva lica, vjenčana izmedju 18. i 25. godine, oslobodjavala za izvjestan niz godina svih tereta i poreza. Siromašnim licima davana je stanovita pomoć iz državne blagajne. Dalje su oslobodjavani svih poreza i tereta oni roditelji, koji su imali bar šestero djece na životu. Osim toga je Spanija potpomagala useljavanje i kolonizaciju. U Franceskoj je Ljudevit X IV . bio prinudjen, da istrebljenje ljudi u njegovim ratovima nadoknadi time, što je kroz četiri ili pet godina oslobodjavao svih tereta sve one porezne obvezanike, koji bi se oženili prije 21. ili 20. go­ dine. Potpuno je oslobodjavao tereta sve one, koji su imali desetero žive djece, od kojih nijedno nije otišlo u svećenike, fratre ili opatice. Plemići sa istim brojem djece, od kojih nijedno nije postalo duhovnikom, dobijali su go­ dišnju mirovinu od 1000 do 2000 livra, a ostali gradjani, koji ne bi bili podvrgnuti plaćanju poreza, dobijali su pod istim uslovima polovinu ove svote. Maršal Mavro Saksonski preporučivao je Ljudevitu X V ,, da dopusti zaklju­ čivanje brakova samo na pet godina. Pruska je naredbama iz godina 1688, 1721, 1726, �1736 i drugim podesnim mjerama išla na ruku useljavanju, naročito useljavanju vjerskih prognanika iz Franceske i Austrije. Teorija populacije Fridrika Velikog našla je dra­ stičnog izraza u jednom pismu, koje je on 26. kolovoza 1741 pisao Voltaireu. U pismu stoji: „Ja smatram ljude za stado jelena u košutnjaku jednog velikog gospodara, koji imaju zadatak, da ga nasele.“ O n je svojim ratovima svakako učinio, te je bilo nužno, da se njegov košutnjak ponovo naseli. A i u Austriji, Wiirttembergu, Đraunschweigu pomagano je useljavanje, a zabranjivano iselja­ vanje kao i u' Pruskoj. Dalje su u osamnaestom vijeku Engleska i Franceska otklonile sve smetnje zaključivanju brakova i nastanjivanju, za kojim su primjerom pošle i druge države. U prve tri četvrtine osamnaestog vijeka nacijonalni ekonomi i vlade smatrali su veliku naseljenost kao uzrok najvećeg blagostanja u državi. T ek krajem osam­ naestog i početkom devetnaestog stoljeća nastade nov obrat, koji izazvaše velike ekonomske ■ krize i revolucijonarni i ratni dogadjaji prve polovine devetnaestoga stoljeća, na­ ročito u južnoj Njemačkoj i Austriji. Sada su iznova po­ višene godine, koje se traže za stupanje u brak, a zahtije­ valo se za to izvjesno imanje ili osiguran dohodak i izvjestan položaj. Sirotinji je stupanje u brak bilo onemogućeno, a naročito je općinama bilo dano veliko pravo u pogledu utvrdjivanja uslova za stupanje u brak. Ovdje ondje selja­ cima je zabranjivano čak i podizanje takozvanih dnevnih radionica ili je naredjivano, kao u Bavarskoj, što nazadna zakonodavstva još i danas imaju, da se razruše sve dnevne radionice, koje su podignute bez dopuštenja izbornih kne­ zova. Samo je u Pruskoj i Saskoj ostalo bračno zakono­ davstvo relativno napredno. Posljedica ovih bračnih ograni­ čenja, pošto se ljudska priroda ne da ugušiti, bila je ta, da se broj prilježnica, usprkos svih zapreka i progona, umnožio, a broj vanbračne djece u nekim njemačkim drža­ vicama dostignuo broj zakonite djece. T o su bile posljedice jednog očinskog režima, koji se prčio svojim moralom i kršćanstvom. �89 3. Francuska revolucija i velika industrija. U data žena iz gradjanskog staleža živjela je u ono doba u najstrožoj domaćoj povučenosti, krug njenih radova i poslova bio je tako velik, te je ona kao savjesna do­ maćica morala biti na nogama od jutra do mraka, da bi ispunila svoje dužnosti, pa i to jedva uz pripomoć svojih kćeri. O na je imala da posvršava ne samo dnevne kućne poslove, koje i danas opravljaju domaćice sitnih gradjana, nego i mnoge druge poslove, od kojih je danas žena oslobodjena modernim razvitkom. O na je morala presti, tkati, bijeliti, sama šivati rublje i odijelo, pripravljati sapun, svijeće, pivo, ukratko, ona je bila prava pepeljuga, a odmarala se jedino, kad je nedjeljom išla u crkvu. Brakovi su sklapani samo medju istim društvenim redovima, najstroži i naj­ smješniji kastinski duh vladaše u svim odnosima. Kćeri su uzgajane u istom duhu i držane su u najstrožem kućnom zatvoru; njihov horizonat nije se širio dalje od najužih kućevnih odnosa. Tom e se bio pridružio još i jedan šuplji formalizam, koji je zamjenjivao obrazovanost, a duh i život ženin pretvorio u okretanje mlinskoga kola. Duh refor­ macije bio se posvema izopačio, najprirodniji nagoni čo­ vjekovi i njegova težnja za životom bili su ugušeni pod masom „dostojanstvenih" regula, koje medjutim ubijahu duh. dupljoglavost i ograničenost vladale su gradjanstvom, a niži staleži živjeli su pod pritiskom i u najbjednijim pri­ likama. Došla je francuska revolucija uništivši staro državno i društveno uredjenje u Francuskoj i poslavši jedan dah svojega duha i u Njemačku, i tom se duhu nijesu mogli dugo odupirati stari odnošaji. Specijalno za Njemačku francuska je vladavina značila jednu revoluciju; ona je ono, što je bilo staro i preživjelo, oborila ili ubrzala njegov pad kao u Pruskoj. I pored svega, što je pokušavano u doba reakcije poslije 1815, da se točak vremena opet vrati unazad, novi je duh postao i suviše moćan, pa je najposlije i pobijedio. Cehovske povlastice, lična zavisnost, tržišna i oblasna prava odoše malo po malo u naprednijim državama u ro­ �90 potarnicu. Pojaviše se nova tehnička poboljšanja i izumi, prije svega izumljeni i popravljeni parostroj i uslijed toga pojeftinjavanje robe pružiše rada masi radnika, a naročito žena. Krupna industrija slavila je svoje rodjenje. Pojaviše se tvornice, željeznice i parobrodi, rudarstvo, gradjevinarstvo, manufaktura stakla i porculana, tekstilna industrija najrazličitijih grana, izrada strojeva, fabrikacija alata i t. d., univerziteti i visoke tehničke škole pružahu umne snage, koje su ovome razvitku bile potrebne. Nova klasa, kapi­ talistička krupna buržoazija, potpomognuta od sviju na­ prednih ljudi, borila se za uništenje ovih sve više ne­ snosnih prilika. Sto je revolucija odozdo 1848. i 1849. zakolebala, to revolucija odozgo 1866. uništila. Ostvareno je po želji buržoazije političko jedinstvo, za kojim je došlo ukidanje starih ekonomskih i društvenih ograničenja, koja su bila još zaostala. Nastala je sloboda rada, sloboda kre­ tanja, uništenje bračnih prepreka, sloboda nastanjivanja, ukratko, pojavilo se cjelokupno ono zakonodavstvo, koje je kapitalizmu bilo potrebno za njegov razvitak. Pored rad­ nika koristila se ovim novim razvitkom i žena, jer joj je on otvorio slobodan put. Još prije novoga stanja, koje je nastupilo 1866. godine, uništena su mnoga ograničenja u raznim njemačkim drža­ vama, što je izazvalo zatucane reakcijonare, da proriču propast ćudorednosti i morala. Tako je već 1858. biskup u Mainzu, gospodin Ketteler jadikovao, „da ukidanje bračnih zapreka znači uništenje braka, pošto je sada mužu i ženi ostavljeno, da se razidju, kad hoće.“ Ova tužaljka sadrži i nehotice priznanje, da su moralne veze u današnjem braku tako slabe, te samo najjača prinuda održava muža i ženu u zajednici. Kako je sad lakše sklapanje brakova izazvalo brže nagomilavanje ljudstva i kako je u novoj eri divovski razvitak industrije stvorio mnoge, ranije nepoznate društvene nedaće, to se i sada, kao i u ranijim periodima, iznova pojavi strah od prenaseljenosti. Kasnije ćemo pokazati, što znači ovaj strah od prenaseljenosti, pokazat ćemo pravu njegovu vrijednost. �Drugi odsjek. Žena u sadašnjosti. Sedmo poglavlje. Zena kao spolno biće. 1. Spolni nagon. U buržoaskome svijetu zauzima žena drugo mjesto. Najprije dolazi muškarac, onda ona. Postoji dakle gotovo obratni odnos, no u doba materinskog prava. U prvom je redu izazvao ovu promjenu razvitak od primitivnoga ko­ munizma do vlade privatnoga vlasništva. Platon je zahvalio bogovima za osam dobročinstva, koja su mu bili učinili. Kao prvo dobročinstvo smatrao je, što su učinili, da bude rodjen kao slobodan, a ne kao rob, a kao drugo to, što je rodjen kao muškarac, a ne kao žena. Slična se misao nalazi u židovskoj jutarnjoj mo­ litvi. Zidovi se mole Bogu: „D a si hvaljen, Bože, gospo­ daru naš i svega svijeta, k o j i m e n i j e s i u č i n i o ž e n o m ." Nasuprot tome Židovke se mole zamijenjujući to mjesto riječima: „ . . . k o j i si m e s t v o r i o po s v o j o j v o l j i . “ Suprotnost medju spolovima ne može se oštrije izraziti, nego što je to u riječima Platonovim i u molitvi Zidova. Muškarac je pravi čovjek prema mnogim mjestima u bibliji, kao i po engleskom i francuskom jeziku, u kojima postoji jedna riječ za pojm ove: muško i čovjek. A kad govorimo o narodu, obično mislimo samo na muškarce. Z ena je za­ nemareno biće i u svakom je slučaju muž njezin gospodar. T o muškarci smatraju da je u redu, a većima žena nalazi, da im je takva sudbina. U ovom se shvatanju ogleda po­ ložaj ženskoga spola. Sasvim nezavisno od pitanja, je li žena potištena kao proleterka, ona je potištena u društvu privatnoga vlasništva, kao spolno biće. Množina zapreka i prepreka, te ih mu­ �92 škarac ne poznaje, postoji za nju na svakom koraku. Mnogo štošta, što je muškarcu dopušteno, njoj je zabranjeno; sva sila društvenih prava i sloboda, , što ih ovaj uživa, njoj se, ako ih upotrijebi, pripisuju u grijeh i zločin. O na trpi i kao društveno i kao spolno biće. Teško je kazati, u kome pogledu trpi ona najvećma, i zato je razumljiva želja mnogih žena, koje bi voljele, da su se rodile kao muškarci, a ne kao žene. O d svih prirodnih nagona, koje čovjek ima, poslije nagona hranjenja radi održanja života najjači je spolni nagon. Nagon za održanje vrste najsilniji je izraz „volje za životom". Ovajje nagonduboko usadjen u svakom normalno razvijenom čovjeku i kad se dospije u doba zrelosti, tada je podmirenje toga nagona najhitniji uslov fizičkog i duševnog zdravlja. Luter ima pravo, kad veli: „Tko se protivi prirodnom nagonu i ne postupa, kao što priroda hoće i mora, taj ne čini ništa drugo, no se protivi, da priroda ne bude priroda, da vatra ne gori, da voda ne kvasi, da čovjek ne jede, ne pije, i ne spava." Ove bi riječi trebalo urezati u kamenu nad vratima naših crkava, u kojima se tako revno propovijeda protiv „griješnoga mesa". Zgodnije ne može ni jedan liječnik ni fiziolog istaknuti nužnost podmirenja ljubavne potrebe kod čovjeka. T o je zapovijed čovjekova prema sebi samom, koju on mora ispuniti, ako hoće da se razvija na normalan i zdrav način. O n ne smije zanemariti nijedan organ svoga tijela, niti odreći ijednom prirodnom nagonu normalno pod­ mirenje. Svaki organ ima da vrši funkcije, koje mu je pri­ roda namijenila, u protivnom slučaju škodi organizmu. Z a ­ koni fizičkog razvitka čovjekovog moraju se proučavati i ispunjati isto tako, kao i zakoni duhovnog razvitka. Du­ ševni rad čovjekov zavisi od fizijološkog sastava njegovih organa. Potpuno zdravlje obih priroda stoji u najtjesnijoj medjusobnoj zavisnosti. Poremećenje u jednome mora iza­ zvati poremećenje i u drugom dijelu. Takozvane životinjske potrebe stoje u istom redu s takozvanim duševnim potre­ bama. 1 jedne i druge su djelovanje istog organizma, i i jedne na druge utječu. T o vrijedi i za muškarca i za ženu. Prema tome poznavanje osobina spolnih organa isto je �93 tako potrebno, kao i poznavanje svih drugih organa, i čovjek mora pokloniti njihovoj njezi istu pažnju. O n mora znati, da organi i nagoni, koji su usadjeni u svakom čo­ vjeku i čine jedan vrlo bitan dio njegove prirode, a u stanovito doba života p o t p u n o njime ovladaju, ne smiju biti predmet tajenja, lažnog srama i potpunog neznanja. Iz toga dalje izlazi, da poznavanje fiziologije i anatomije raznih organa i njihovih funkcija kod ljudi i žena treba da bude isto tako raspostranjeno, kao i ma koja druga grana ljudskoga znanja. Naoružan tačnim poznavanjem svoje fizičke prirode, čovjek če mnoge životne odnose posmatrati drugim očima. T ada bi sama po sebi iščezla tolika zla, pored kojih danas društvo prolazi ćutke i bogobojažljivo, ali koja gotovo svakoj porodici zadaju muka. U svim drugim stvarima znanje važi kao vrlina, kao najuzvišeniji, najljepši ljudski cilj, ali samo ne znanje o v i h stvari, koje stoje u najtjesnijoj vezi sa bićem i zdravljem našeg vla­ stitog Ja i sa temeljem svakog društvenog razvitka. K a n t veli: „Muž i žena tek zajedno čine potpunnog i cijelog čovjeka, jedan spol dopunjava drugi. “ S c h o p e n ­ h a u e r izjavljuje: „Spolni je nagon najsavršeniji izraz volje za životom, a time i koncentracija svih voljinih težnji." „ . . . Potvrda volje k životu koncentrirana je u aktu stvaranja potomstva i to je njezin najodlučniji izražaj." A dugo pred njim rekao je B u d d h a : „Spolni je nagon oštriji od sjekire, kojom se ukroćava divlji slon, on je topliji od plamena, on je kao strijela, što se zabada u duh čovjekov." Pri takvoj intenzivnosti spolnog nagona ne smijemo se čuditi, što spolna uzdržaljivost u zrelim godinama kod jednog kao i kod drugog spola utiče na nervni život i na cijeli organizam tako, te dovodi do teških poremećenja i nenormalnosti, a u stanovitim prilikama do ludila i samoubijstva. Naravno, da se spolni nagon ne javlja kod svih priroda podjednakom jačinom; on se u mnogome može obuzdati odgojem i vladanjem nad samim sobom, a naročito izbjegavanjem podražaja zabavom, lektirom, alkoholizmom i sličnim stvarima. Uopće, kako se čini, podražljivost se manje opaža kod žena, nego kod ljudi, a gdjekada se, �94 šta više, kod žena javlja izvjesno neraspoloženje prema spolnom snošaju. Ali je takvih malo i takvo stanje kod njih izazivaju fizijološke i psihološke dispozicije. Prema tome smije se re ć i: u koliko se nagoni i mani­ festacije života kod spolova jače pokazuju, kako u organ­ skom tako i u duševnom pravcu, i sa jasnijim oblikom i karakterom, u toliko je čovjek savršeniji, bio on muško ili žensko. Svaki je spol dostigao svoje najviše savršenstvo. „Kod moralnog čovjeka*4, veli K l e n c k e u svom spisu „Zena kao supruga**, „obaveza supružanskog života stoji pod moralnim principom, kojim upravlja razum. “ Ali ni pri najpotpunijoj slobodi n i j e m o g u ć e potpuno ugušiti neizbježivu potrebu održanja vrste, koju je priroda pridijelila normalnim organizmima obih spolova. Gdje muški ili ženski pojedinci n e o d g o v o r e na vrijeme ovoj d u ž n o s t i prema prirodi, to ne biva uslijed s l o b o d n e o d l u k e 0 u z d r ž a l j i v o s t i , makar se ona takvom predstavljala, ili u s a m o o b r a n i označavala kao akt slobodne volje, v e ć u s l i j e d d r u š t v e n i h z a p r e k a , koj e su­ ž a v a j u p r i r o d n o p r a v o i ubijaju organe. T e zapreke daju cjelokupnom organizmu tip kržljavosti kako po izgledu, tako i u karakteru, i rastrojstvom nerava iza­ zivaju bolesno stanje duše i tijela. Čovjek dobije ženski, a žena muški lik i karakter, jer spolna suprotnost nije ostvarena prirodnim pu tem : čovjek ostaje j e d n o s t r a n , ne d o p u n j a v a s e b e s a ma , ne p o s t i ž e n a j v i š u t a č k u s v o g a b i ć a . “ A Dr. Jelisava B l a c k w e l l veli u svojem spisu „T he moral education of the young in relation to sex“ (Moralni odgoj mladeži u pogledu na spolni nagon) : „Spolni nagon posto:i kao neizbježivi uvjet života i društvenih temelja. O n je najjača sila u čovječjoj prirodi. . . 1 ako nije razvijen, niti rezultat razmišljanja, ipak je ovaj neodoljivi nagon c e n t r a l n a v a t r a ž i v o t a 1 prirodni čuvar od svakog mogućeg uništenja.‘€1 Praktični Luter dolazi odmah s pozitivnim savjetima. O n preporuča: „Tko se ne osjeća spokojnim kao nevin, treba za vremena da pribavi sebi zanimanja i rada, a zatim u ime Boga da 1 E. Blackw ell, Eseji o medicinskoj socijologiji. Str. 177. London 1906. �95 stupi u brak. Momče najdalje u dvadesetoj, a djevojka u petnaestoj ili osamnaestoj godini, tada su oni još zdravi i spretni, a neka ostave Bogu, da se brine, kako će im djecu odhraniti."1 Nasljedovanje dobrih savjeta Luterovih nažalost je nemoguće u našim društvenim prilikama, a o pouzdanju u Boga, koji će othraniti djecu, ne će da znade ni kršćanska država ni kršćansko društvo. Z nanost se dakle slaže s nazorima filozofa i sa zdravim Luterovim razumom, iz čega slijedi, da bi čovjek trebao da normalnim načinom zadovoljava svojim nagonima, koji su sa njegovim unutarnjim bićem u najužoj vezi, koji su dapače samo to biće. Ako to zbog društvenih ustanova ili predrasuda nije moguće, onda je spriječen razvitak njegove prirode. A o posljedicama toga znaju pričati naši liječnici, bolnice, ludnice i tamnice, da i ne spominjemo hiljade razorenih porodica. U Leipzigu je izašla jedna knjiga, čiji pisac veli: „Spolni nagon nije ni moralan ni nemoralan, on je samo prirodan, kao god glad i žedj, a priroda ne zna za moral, “ 2 ali je društvo daleko od toga, da bi priznalo ovu misao. 2. Nestupanje u brak i brojna samoubijstva. Medju liječnicima i filozofima jako je rasprostianjeno mišljenje, da je čak i oskudan brak bolji od neženstva, a njima u prilog govori i iskustvo. „D a se smrtnost kod oženjenih (ako stavimo u poredbu 1000 tridesetgodišnjih neženja i 1000 tridesetgodišnjih oženjenih) ukazuje manjom, čini se, da je sigurno, a ta je činjenica upravo karakteri­ stična. Osobito se kod muškaraca opažaju velike razlike. T a je smrtnost u nekim starostima upravo dvostruka. Veom a je čudnovat i veliki broj smrtnih slučajeva kod muškaraca, koji su rano ostali udovci.“ 3 Neki tvrde, da specijalno i broj samoubijstava raste 1 Luterova sabrana djela. 10. svezak, str. 742. H alle a. S. 1744. 2 V eritas, Prostitucija pred zakonom. Leipzig 1893, 3 Dr. G . Schnapper-Arndt, Društvena statistika. Str. 196. Leipzig 1908. �96 uslijed nezdravih spolnih odnosa. Uopće u svim zemljama broj samoubijstava kod muškaraca znatno je veći nego kod žena. Tako je primjerice došlo : Na 1 0 0 .0 0 0 ljudi samoubilaca U godinama Odnošaj ženskih pre­ ma muškim samouboji­ ženskih cama muških N je m a č k a ..................... A u s t r i j a ..................... Š v ic a r s k a ..................... I t a l i j a .......................... Franceska ..................... Nizozemska . . . . E n g l e s k a ..................... Š k o ts k a .......................... I r s k a ............................... N o r v e š k a ..................... Švedska ..................... Finska .......................... Evrop. Rusija . . . 1899 1898 1896 1893 1 888 1901 1891 1891 do .. „ „ 190 2 1901 1903 1901 1892 1902 1 900 1900 1901 1891 do 1900 1891 .. 1900 1891 1900 1885 „ 1894 3 3 .0 2 5 .4 3 3 .3 ' 9 .8 3 5 .5 9 .3 13.7 9 .0 2 .3 10.0 21.1 7 .8 4 .9 8 .4 7 .0 6 .4 2 .4 9 .7 3 .0 4 .4 3 .2 1.2 2 .5 8 .6 1.8 1.6 2 5 .5 2 7 .6 19.2 2 4 .5 2 7 .3 3 2 .3 32.1 3 5 .6 5 2 .2 25 4 0 .8 23.1 3 2 .7 1 U njemačkom carstvu bilo je u godinama 1898 do 1907 sam oubojica: G od. U kup- M ušDO kih 1898 . 1899. 1900. Z enskih G od. . . 10835 8 5 4 4 .1 0 7 6 1 8 4 6 0 . .U 3 9 3 8987 2291 2301 2406 1902 . . 1904. . 1907. . Ukupno M uš- Zenkih skih . 1 2 336 .1 2 4 6 8 .1 2 7 7 7 9 7 6 5 2571 9704 2764 9753 3024 Na 100 muških samoubojica dolazilo je ženskih 1898 26.8, 1899 27.2, 1900 26.8, 1904 28.5, 1907 31. Ali u doba izmedju 15. i 30. godine veći je nego kod muževa procenat samoubijstava kod ž e n a . Tako je postotak samo­ ubijstava u dobi izmedju 15. do 20. i izmedju 21. do 30. godine bio u prosjeku ovaj: 1 F. Prinzing, Priručnik medicinske statistike. Str. 3 5 6 . Jena 1906. �97 15 do 2 0 god. 21 do 3 0 god. U godinama muških ženskih muških ženskih Pruska .......................... Danska ..................... Š v ic a r s k a ..................... Franceska ..................... 1896 1896 1884 1887 do „ „ .. 1900 1900 1899 1891 5 .3 4 .6 3 .3 3 .5 10.7 8 .3 6 .7 8 .2 16 12.4 16.1 10.9 2 0 .2 14.8 21 141 Na hiljadu samoubojica u dobi izmedju 21. i 30. go­ dine dolazilo je prosječno godina: Muškaraca 1 854 1868 1881 do 1868 .......................................... „ 1880 .......................................... „ 1888 .......................................... 14.95 14.71 15.3 Z ena 18.64 18.79 2 2 .3 Broj samoubijstava obudovjelih i razvedenih veći je od prosječnog broja samoubica. U Saskoj dolazi na razvedene muževe s e d a m p u t a , a na razvedene žene t r i p u t a toliko samoubijstava, koliko ih je prosječno za ljude i žene. Samoubijstva razvedenih ili obudovjelih ljudi i žena č e š ć a su, ako ne imaju djece. O d djevojaka, koje su bile nagnane na samoubijstvo od 21. do 30. godine, bilo ih je, koje su oduzimale sebi život zbog prevare u ljubavi, ili pošto su „pale4 Statistika pokazuje, da se sa dizanjem prosječnoga *. broja vanbračne djece diže i broj ženskih samoubojica. Broj ženskih samoubica u dobi izmedju 16. i 21. godine neobično je velik, što nas takodjer upućuje na to, da po­ tražimo uzroka u nepodmirenom spolnom nagonu, ljubavnoj čežnji, tajnoj trudnoći ili prevari od strane muških. 0 položaju žena kao spolnih bića veli profesor v o n K r a f f t - E b b i n g : 2 „Jedan od uzroka ludosti kod žena, koji se ne smiju ^podcjenjivati, leži baš u njenom dru­ štvenom položaju. Z ena, po prirodi razvijenijih spolnih po­ treba od muškarca, bar u idealnom smislu, ne zna ni za kakvo drugo časno podmirenje tih potreba osim u braku (Maudsley). „O n joj jedini pruža potrebno zadovoljenje. U ovom se pravcu njen karakter razvijao kroz čitave generacije. Još 1 H . K rose, Uzroci čestih samoubijstava. Str. 2 8 . Freiburg 1906. 2 Psihijatrijski učevuik. I. svezak, 2 . izdanje. Stuttgart 1883. A . Bebel i Ž ena i socijalizam. 7 �98 mala djevojčica igra se majke svoje lutke. Moderni život sa uvećanim potrebama daje sve manje mogućnosti tom podmirenju spolnoga nagona putem braka. T o vrijedi na­ ročito za više staleže, u kojima se brakovi zaključuju ka­ snije i rjedje. „Dok čovjek, kao jači, pomoću veće umne i tjelesne snage i slobodnog društvenog položaja, lako podmiruje spolne potrebe ili umjesto toga nalazi zadovoljstva u ka­ kvome radu, kome se predaje svom snagom, dotle su neudatim ženama ovi putovi zatvoreni. T o vodi neposredno svijesnom ili nesvijesnom nezadovoljstvu prema sebi i svi­ jetu i bolesnom maštanju. Katkada se traži naknada u re­ ligiji, ali uzaman. Iz religijozne zanesenosti, uz pratnju masturbacije ili bez ove, razvija se mnoštvo živčanih bo­ lesti, medju kojima se često javljaju histerija i ludilo. Samo se tako može pojmiti ta činjenica, da najveća uče­ stalost ludila kod neudatih žena dolazi u doba od 25. do 35. godine, to jest u vrijemenastupanja bujnosti i nada, dokle kod muškaraca ludilo nastupa najčešće od 35. do 50. godine, u vrijeme najteže borbe za opstanak. „Sigurno je, da nije slučajno, što se sa umnožavanjem vanbračnosti pitanje o emancipaciji ženskinja sve više ističe na dnevni red. Njega treba shvatiti kao odjek ne­ snosnog socijalnog položaja ženina u modernom društvu, kao opravdan apel na društvo, da ženi stvori nadoknadu za ono, za šta je od prirode upućena, a što joj prilike današnjega društva uskraćuju. “ A Dr. H . P i o s s u svom djelu „Zena u prirodi i narodopisu**1 raspravlja pitanje o uplivu nepodmirenog spolnog nagona na neudate žene i veli: „Neobično je značajno ne samo za liječnika, nego i za antropologa, da postoji jedno sredstvo, kojim se ovaj proces opadanja (kod djevojaka, koje stare i venu) može pouzdano ne samo zaustaviti u njegovu napredovanju, nego i izgubljena bujnost opet povratiti, ako ne do stare ljepote^ a ono ipak do znatnoga stepena. Ali nažalost naše društvene prilike do­ puštaju i omogućuju upotrebu ovoga sredstva u veoma 1 Osmo izdanje, 2. svezak, str. 606. Leipzig 1905. �99 malo slučajeva. Kod već ocvjetalih ili skoro propalih dje­ vojaka, ako im se samo ukaže prilika za udaju, vidja se, da za kratko vrijeme po vjenčanju cijelo tijelo dobije svoju staru oblinu, rumenilo se povrati na licu, a oči opet dobiju svoj nekadašnji sjaj. B r a k j e d a k l e p r a v i i z v o r m l a d o s t i z a ž e n s k i s p o l . Priroda ima svoje odredjene zakone, koji sa neumoljivom strogošću traže svoje pravo, i svaka vita praeter naturam, svaki ne­ prirodni život, s\aki pokušaj prilagodjivanja životu, koji ne odgovara prirodi, ne može proći bez vidnih tragova degenerisanja u organizmu, životinjskom, kako god i ljud­ skom. “ Pitanje je sa d a : ispunjava li društvo zahtjeve, koje razum ističe za život naročito ženskoga spola? A ko se na to odgovori niječno, javlja se pitanje : može li društvo ispuniti te zahtjeve? Ali ako se na oba pitanja mora dati negativan odgovor, nastaje treće pitanje: kako se ti za­ htjevi mogu ispuniti? Osmo poglavlje. M oderni brak. ' 1. Brak kao zvanje. „Brak i porodica su osnovi države, tko dakle napada njih, napada društvo i državu i potkopava ih,“ viču bra­ nioci današnjeg društvenog uredjenja. Monogamni je brak, kao što smo već utvrdili, rezultat buržoaskog načina privredjivanja i oblika svojine, on je neosporno najvažnija podloga buržoaskog društva, ali drugo je već pitanje, od­ govara li on prirodnim potrebama i zdravom razvitku ljud­ skoga društva. Mi ćemo pokazati, da je ovaj brak, što se osniva na buržoaskim odnosima vlasništva, više ili manje brak po nuždi i da pokazuje mnoge nezgode i da svoj za­ datak postizava samo nepotpuno ili nikako. Mi ćemo dalje pokazati, da je on jedna društvena ustanova, do koje ne mogu doći milijuni ljudi, a da je ponajmanje zasnovan na �100 slobodnom izboru i da nikako ne postizava svoju prirodnu svrhu, kako to tvrde njegovi hvalitelji. O današnjem braku veli John Stuart Mi l l : „ B r a k je j e d i n o s t v a r n o r ops t vo, za koj e z a k o n z na. “ Po Kantovu mišljenju čine potpuna čovjeka tek muž i žena. Na normalnom spajanju spolova osniva se zdrav raz­ vitak ljudskoga roda. Podmirenje spolnog nagona nužno je za zdrav fizički i duševni razvitak čovjeka i žene. Ali čo­ vjek nije životinja i za više zadovoljenje njegovog najsilnijeg nagona nije mu dovoljno samo fizičko podmirenje, potrebno je i duševno privlačenje i podudaranje sa bičem, s kojim se spajanje vrši. A ko toga ne ima, spolni se snošaj vrši čisto mehanički i on je tada nemoralan. Kao više biće čovjek traži, da se uzajamno privlačenje očuva i poslije svršenog spolnog akta i d a r a s p r o s t r e s v o j o p l e m e ­ n j u j u ć i u t i c a j i n a b i ć a , k o j a s e i z t o g me d j u s o b n o g s p a j a n j a r a d j a j u . 1 U stvari, to se sve u da­ našnjem društvu ne može tražiti od nebrojeno mnogo bra­ kova i to je pobudilo V a r n h a g e n v. E n s e a , da piše: „Sve, što nam je izlazilo pred oči, kako od zaključenih brakova tako i od onih, što su imali da se zaključe, nije nam moglo dati lijep pojam o takovu spajanju; naprotiv, cijela ustanova, koja je trebala da se osniva na ljubavi i poštovanju, a koju smo mi u svima ovim primjerima vidjeli, da je prije na svemu drugom osnovana, postade nam prosta i odvratna i mi glasno ponavljamo misao Fridrika Schlegela iz fragmenata .A teneja*: Gotovo svi brakovi su pre­ ljube, provizorni pokušaji i daleki nagovještaji stvarnog braka, čija će prava suština po svim duhovnim i svjetskim pravima biti u tome, da više lica treba da postanu jedno. “ a Ovo mišljenje potpuno odgovara Kantovu. Uživanje u potomstvu i obveze prema njemu čine lju1 „Raspoloženja i osjećanja, kojima supruzi jedan drugome prilaze, nesumnjivo su od najpresudnijeg upliva na rezultat spolnog akta i prenose izvjesne karakterne osobine na novo biće.“ Dr. Elisabeth Blackwell : „Moralni odgoj mladeži s obzirom na spolni nagon.“ I G oethe opisuje, od kakvog su upliva osjećaji, koji dovode dva čovjeka do intimnog sa­ obraćaja. ~ Osobitosti, 1. svezak, str. 239. Leipzig, F. A. Brockhaus. �101 bavni odnos dvoje trajnijim. Koji par, dakle, hoće da stupi u brak, treba da bude nacistu sa time, da li su obostrane osobine podesne za takvo spajanje. Ali odgovor morao bi biti neuplivisan. Ali to se može dogoditi tek o d s t r a ­ n j e n j e m s v a k o g d r u g o g i n t e r e s a , koji nije ni u kakvoj vezi sa pravom svrhom spajanja, podmirenja pri­ rodnog nagona i umnožavanja vlastitoga bića u umnožavanju rase, a i sa nekom mjerom uvidjavnosti, koja obuzdava slijepu strast A pošto u današnjem društvu u mnogo­ brojnim slučajevima ovih pogodaba nema, današnji je brak daleko od toga da ispuni svoj pravi cilj i zbog toga nije opravdano smatrati ga kao neku idealnu ustanovu. Koliko se brakova zaključi iz sasvim drugih obzira, no što su ovi, ne može se ustvrditi. Dotični imaju interesa, da pred svijetom svoj brak drukčije predstave, no što je u zbilji. T u vlada licemjerstvo, za kakvo nijedna ranija društvena perioda nije znala. A država, politički predstavnik ovoga društva, nema interesa, da istražuje stvari, koje bi to društvo prikazale u sumnjivoj svijetlosti. Pravila za stu­ panje u brak, što ih država postavlja svojim činovnicima i službenicima, n e s l a ž u s e sa* mj e r i l o m , k o j e t r e b a da b u d e p o d l o g a br aku. 2. Manji broj poroda. Brak treba da bude spajanje, u koje dvoje iz uzajamne ljubavi stupa, da bi postiglo svoj prirodni cilj. A li se ovaj motiv javlja danas č i s t samo u najrjedjim slučajevima. Ogromna većina žena smatra brak kao sklonište, u koje pod svaku cijenu moraju stupiti. Obratno, veliki dio ljudi posmatra brak sa čisto spekulativnog gledišta i cijeni i ra­ čuna njegove materijalne dobitke i gubitke. A čak i u bra­ kove, za koje niski i egoistički motivi nijesu bili od pre­ sudnog značenja, gruba stvarnost unosi toliko povoda za neslogu i razdor, te se samo u rijetkim slučajevima ispune nade, koje su mladenci u svom zanosu očekivali. T o je prirodno. D a bi brak pružio supruzima zado­ voljan zajednički život, potrebno je, pored uzajamne ljubavi i poštovanja, o s i g u r a n j e m a t e r i j a l n e e g z i s t e n c i j e , �102 raspolaganje onim ži vot ni m pot r e pš t i na ma , k o j e oni s m a t r a j u k a o n u ž n e za s e b e i s vo j u d j e c u . T eška briga, teška borba za opstanak jesu prvi klinac u mrtvački lijes bračne sreće i bračnog zadovoljstva. A briga postaje u toliko veća, u koliko se bračna zajed­ nica pokaže plodnija, u k o l i k o j e d a k l e p o t p u n i j e i s p u n i l a s v o j ci l j . Seljak naprimjer dočekuje sa zado­ voljstvom svako tele, koje mu krava oteli, broji radosno prasiće, koje mu krmača oprasi i sa zadovoljstvom priča o tome svojim susjedima, ali tužno gleda, kad mu žena do­ nese prinovu o n o m e broju njegovih izdanaka, koji je još mogao bez brige odgajati, — a taj broj n e s m i j e biti ve l i k, — u toliko tužnije, ako novorodjenče nesrećom bude d j e v o j k a . Može se dakle kazati, da i zaključivanje brakova i radjanja zavisi od ekonomskih prilika. U Francuskoj se to najklasičnije pokazuje. Tam o prevladjuje u poljoprivredi sistem sitnih gazdinstva. A kad se zemljište ispod izvjesne granice raskomada, ne može više da porodicu ishrani. Tako je postao čuveni i zloglasni sistem dva djeteta, koji se u Francuskoj razvio u jednu društvenu ustanovu, izazvavši u mnogim krajevima na užas državnika zastoj ili čak znatno opadanje stanovništva. Ono, što na selu izaziva razvoj proizvodnje robe i novčano gospodarstvo, to još u većoj mjeri stvara industrija u gradovima. T u najbrže opada plodovitost braka. Broj radjanja opada neprestano u Francuskoj, usprkos umnožavanju brakova, i ne samo u Francuskoj, već u ve­ ćini kulturnih država. U tom se razvoju opaža posljedica naših društvenih prilika, koje bi morale izazvati na mišljenje vladajuće klase. U Francuskoj se rodilo g. 1881— 937057 djece, godine 1906. samo 806847, dok se godine 1907. rodilo još samo 773969 djece. Porodjaji godine 1907. manji su za 163088 od porodjaja u godini 1881. Karak­ teristično je pak, da je broj vanbračnih rodjenja, koji je iznosio u Francuskoj 1881. godine 70079 i dostigao u razdoblju od 1881. do 1890. najviši broj od 75754 u 1884. godini, stajao i 1906. na 70866 glava, tako da opadanje rodjenja pada isključivo na bračne porode. O p a ­ �103 danje porodjaja je karakteristična crta, koja se opaža kroz cijelo stoljeće. Na 10000 stanovnika u Francuskoj dolazilo je porodjaja u godinama: 1801 do 1810 332 1811 „ 1820 316 1821 „ 1830 308 183! * 1840 290 1841 1851 1861 1881 do „ „ „ 1850 1860 1870 1890 273 262 261 239 1891 1905 1906 1907 do . . . . . . 1900 . . . 221 206 206 197 Prema tomu je godina 1907. prama godini 1801 (333) za 136 poroda manje na 10000 stanovnika. Jasno je dakle, da taj rezultat pripravlja francuskim državnicima i socijalnim političarima velike glavobolje. Ali Francuska nije u tom je­ dina. Njemačka, a osobito Saska, pokazuje već odavna siičnu pojavu i smanjivanje broja radjanja izvršuje se još brže. T ako je u Njemačkoj dolazilo na 10000 stanovnika porodjaja u godinam a: 1875 . . 423 1880 . . 391 1885 . . 385 1890 , . 370 1895 . . 373 1900 . . 368 1905 . . 340 1906 . . 341 1907 . . 332 V ećina ostalih evropskih država pokazuje sličnu sliku. T ako je na 1000 stanovnika došlo poroda u : 1871 1891 1901 1881 do 1880 do 189 0 do 190 0 do 1905 Engleska i W ales . . Š k o t s k a .......................... Irska ............................... I t a l i j a ............................... Švedska .......................... A u s t r i j a .......................... U g a r s k a .......................... B e lg ij a ............................... Švicarska . . . . . . N iz o z e m s k a ..................... 3 5 .4 3 4 .9 26 .5 3 6 .9 3 0 .5 39 4 4 .3 3 2 .3 3 0 .8 3 6 .2 3 2 .5 3 2 .3 2 3 .4 3 7 .8 29.1 3 7 .9 4 4 .0 3 0 .2 28.1 3 2 .5 2 9 .9 3 0 .2 23 3 4 .9 2 7 .2 37.1 4 0 .6 29 28.1 3 2 .5 28.1 2 8 .9 2 3 .2 3 2 .6 26.1 3 5 .8 3 7 .2 2 7 .7 28.1 3 1 .5 1907 2 6 .3 27 2 3 .2 3 1 .5 2 5 .5 3 5 (1 9 0 6 ) 36 2 5 .7 ( 1 9 0 6 ) 2 6 .8 3 0 .0 Manji broj poroda je dakle posve općenit i premda Francuska i Irska pokazuju najniže kvote, to smanjivanje porodjaja vrši se najbrže u Engleskoj, Njemačkoj (Saskoj) i Škotskoj. Iste pojave nalazimo u Sjedinjenim Državama i Australiji. T o će se još očitije pokazati, ako namjesto općenitih brojeva poroda uzmemo u obzir bračnu plodo- �104 vitost, to jest djecu, rodjenu u braku kod žena od 15. do svršene 49. godine: do „ „ 1885 . 1895 . 1905 . D esetljeća 1876 1886 1 896 do „ „ 1885 . 1895 . 1905 . c d 0 9 a c d Q V > o z a 0 9 ~o u ► tn a L iu < Ugarska (kraljevina) 1876 1886 1896 c d 0 9 o >n c > cO 250 22 9 203 271 25 5 235 250 24 5 264 244 235 217 262 259 246 240 231 21 9 259 246 244 246 250 242 234 2 25 216 239 230 225 B a N u O :S S T3 .2 * ® ta C Z -3 Q .2. ’5j 4) Njemačko carstvo D esetljeća Engleska i W ales Živorodjena bračna djeca na 1000 udatih žena u dobi izmedju 15. i 49. godine (u godišnjem prosjeku) i « ► •a C Q 0 0 9 a to 268 258 243 273 265 250 276 263 259 267 250 216 ta c d a .0 b V 288 259 262 266 248 251 293 286 272 ffi 264 236 213 ta V u e ta 0 0 u £ £ 167 2 4 8 150 2 4 9 132 2 3 2 Navedene činjenice pokazuju, da se rodjenje jednog čovjeka, „slike božje4 , kao što se u religiji veli, prosječno 1 manje cijeni, nego prinova jedne domaće životinje, a to je znak žalosnog stanja, u kom se nalazimo. U gdjekojem pogledu naši se pojmovi malo razlikuju od pojmova bar­ barskih naroda. Ovi su često puta ubijali novorodjenčad, ta je sudbina naročito pogadjala djevojke, a poneka ple­ mena čine to i danas. Mi ne ubijamo djevojke više, za to smo dovoljno kulturni, ali vrlo često postupamo s njima kao sa zadnjim stvorenjima. Jači čovjek potiskuje ženu u borbi za opstanak, a ako i ona stupi u borbu, jači je spol sa mržnjom prati kao mrsku konkurentkinju. Ljudi viših staleža bore se protiv ženske konkurencije najogorčenije i najžešće. Vrlo rijetko pak biva, da isključenje ženskog rada i radnici traže. K ad je na primjer jedan takav predlog podnesen jednom francuskom radničkom kongresu g. 1876., velika se većina izjavila protiv njega. O d toga je vremena kod klasno osviještenih radnika sviju zemalja prevladalo uvjerenje, da je radnica ravnopravno biće, što se naročito pokazuje u odlukama medjunarodnih radničkih kongresa. �105 Klasno svijesni radnik zna, da današnji ekonomski razvitak nagoni ženu, da bude konkurenat muškarcu, ali on zna i to, da bi zabrana ženskog rada bila isto tako besmislena kao i zabrana primjene strojeva, i zbog toga nastoji, da obavijesti ženu o njenom položaju u društvu i d a j e o d g o j i za d r u g a u o s l o b o d i l a č k o j b o r b i p r o ­ letarijata protiv kapitalizma. 3. Novčani brak i bračna burza. Današnje društvo stoji bez sumnje iznad svih ranijih, ali je shvatanje odnosa izmedju oba spola ostalo u mnogom isto. Profesor L. v. Stein objelodanio je 1876 knjigu: „Z ena u oblasti nacijonalne ekonomije4 , koja malo odgovara 4 svome naslovu i u kojoj daje vrlo poetičnu sliku braka. U toj slici pokazuje se podčinjeni položaj žene prema ,,lavu“ muškarcu. Stein p iš e : „Čovjek hoće biće, koje ga ne samo voli, već i razumije. O n hoće nekoga, čije srce ne samo da za njega kuca, već čija ga ruka i po čelu gladi; on hoće biće, koje pojavom svojom prosipa zrake mira, spokojstva, reda, tihog gospodarstva nad samim sobom i nad hiljadu stvari, koje mu danomice trebaju; on hoće nekoga, tko će sve te stvari obasuti onim neopisanim mirisom ženske nježnosti, koji je sunčana toplota za kućni život. “ U ovom prividnom hvalospjevu ženi krije se ponižavanje žene i egoizam muškarca. Gospodin profesor slika ženu kao mirisno biće, koje će svojim praktičnim računanjem umjeti održati u ravnoteži prihode i rashode kućanstva, ali u isto vrijeme kao zefir, kao krasno proljeće lebdjeti oko gospo­ dara kućnog, zapovjedničkog lava, čitajući mu iz očiju svaku želju, gladeći mu nježnom rukom čelo, koje on, „gospodar kuće“ , nabere možda pri poradjanju svojih vlastitih gluposti. Ukratko, gospodin profesor opisuje ženu i brak, kakvih se u stotini jedva j e d a n slučaj može naći. O n ne vidi i ne zna ništa o mnogim hiljadama nesrećnih brakova, o velikom broju onih žena, koje ne uspiju nikako da brak zaključe, kao ni o milijunima onih, koje naporedo sa čovjekom mo­ raju da tegle i rade od jutra do mraka, da bi zaradile koricu kruha. K od svih njih gruba, surova stvarnost otare �106 poetičnu boju lakše, no što ruka obriše obojani prah sa lepirovih krila. Jedan pogled na one nebrojene patnice pokvario bi gospodinu profesoru njegovu poetski obojenu sliku i njegov koncept. Z ene, koje on vidi, čine samo jednu neznatnu manjinu, a sumnjivo je, da one stoje na visini svoga vremena. Jedna često puta citirana izreka glasi: „Najbolje mjerilo za kulturu jednoga naroda je položaj, koji žena zauzima." Mi uzimamo to kao tačno, ali će se vidjeti, da naša toliko hvaljena kultura još nije daleko odmakla. U svome spisu „Zavisnost ženina4 — naslov karakteriše mišljenje piščevo 4 o položaju žene — John Stuart Mill veli: „Život je ljudi postao više domaći- Napredak civilizacije nameće čovjeku prema ženi više okova." T o je tek u stanovitoj mjeri tačno, u koliko izmedju čovjeka i žene postoji iskren bračni odnos, ali sumnjivo je, da ova izreka vrijedi za jednu dobru ma­ njinu. Pametan čovjek smatrat će za svoju vlastitu korist, da žena iz uskoga kruga kućnog rada izadje u život i da se upozna sa strujama vremena. „O kovi4, koje on time 4 sebi natura, ne stežu. A li pitanje j e : da li moderni život nije podvrgao brak novim faktorima, koji ga razoravaju jače, no prije? Brak je postao u velikom stepenu predmet materijalne spekulacije. Čovjek, koji se ženi, gleda, da sa ženom privjenča i svojinu. U ranije doba to je bio glavni razlog, što su kćeri u početku, kad je očinski red nasledja važio, bile isključene cd nasledja, stekle ponovo pravo nasledja. Ali nikada ranije nije brak na tako ciničan način, tako reći na javnom trgu, bio predmet spekulacije i prost novčani posao kao danas. Danas se razvila halapljivost za brakom sa takvom bestidnošću, te stalno ponavljana fraza o „svetinji4 4 braka izgleda prosto kao poruga. O va pojava ima kao i sve svoj uzrok. Nikada ranije ne bijaše velikoj većini ljudi tako teško, da se popnu do izvjesnog blagostanja, kao što je d a n a s; ali nikad ni opravdana žudnja za životom, do­ stojnim čovjeka, ne bijaše tako o p ć e n i t a . T ko postav­ ljenog cilja ne dostigne, osjeća to u toliko teže, što svi vjeruju, da imaju j e d n a k o p r a v o na uživanje. F o r ­ m a l n o ne postoji n i k a k v a staleška i klasna razlika. �107 Svaki hoće ono, sto on prema svome položaju u životu smatra kao cilj, vrijedan borbe. Ali mnogi se osjećaju zvani, a malo je izabranih. Da bi u buržoaskom društvu mogao jedan ugodno živjeti, dvadeset ih mora skapavati. I da bi jedan mogao plivati u svim uživanjima, stotine i hiljade moraju ostati u bijedi. Ali svatko hoće da bude medju privilegovanima i laća se svakog sredstva, za koje mu se ćini, da vodi k cilju, predpostavljajući, da se ne će suviše kompromitovati. Najpogodnije i najbliže sredstvo, da se postigne viši društveni položaj jest n o v č a n i b r a k . Potraga što veće svote novaca s jedne strane i čežnja za rangom, titulom i dostojanstvom s druge strane podmiruju se uza­ jamno u višim društvenim redovima. Kod njih se brak smatra kao trgovački posao, kao neka konvencijonalna veza, koju obje strane izvana poštuju, a u ostalom svaka strana postupa po svojim sklonostima.1 U svakom većem gradu postoje naročita mjesta i dani, u kojima se viši razredi sastaju poglavito u svrhu zaklju­ čenja brakova. Ovi se sastanci zgodno nazivaju „bračnim burzama". Jer kao i na burzama, i ovdje igraju glavnu ulogu spekulacija i halapljivost, a ni podvala ni prevara 1 Politički brak u najvišim krugovima spominjem samo potpunosti radi. U ovim brakovima postoji redovno, za muškarca opet u većem stepenu nego za ženu, privilegij, da se v a n b r a č n o naplaćuje, kako hoće i koliko hoće. Nekada je za knezove bilo sasvim u redu, da izdržavaju bar j e d n u m etresu; to je bio tako reći jedan od kneževskih atributa. Tako je, po Scherru, Fridrik Vilim I., kralj pruski, inače poznat kao s o ­ lidan (1 7 1 3 . do 1740.), održavao odnose s jednom generalicom. M edjutim poznato je uopće, da je naprimjer A ugust Jaki, kralj Poljske i Saske, imao 3 0 0 vanbračne djece, a talijanski kralj Viktor Em anuel, re galantuomo, ostavio je 32 vanbračna djeteta. Nedavno je postojala jedna romantična mala njemačka rezidencija, u kojoj je bilo jedno tuce naj­ ljepših zaselaka, koje je odnosni „gospodar4 podigao svojim isluženim 4 metresama. O tom predmetu mogu se pisati debele knjige, a i postoji, kao što je poznato, jedna velika biblioteka o ovim pikantnim stvarima. Unutrašnja historija većine evropskih kneževskih dvorova i plemićskih porodica predstavlja za svakog poznavaoca gotovo neprekidnu Chronique 8candaleuse. Nasuprot takvim činjenicama zaista je potrebno, da siko(anti, koji pišu historiju, ne samo priznaju „legitim nost4 različnih „go­ 4 spodara i gospodarica44, već i da se trude, da ih sve predstave kao uzor domaćih vrlina, kao vjerne supružnike ili dobre majke. Auguri nijesu još izumrli i živu, kao nekada rimski, i danas od neznanja gomila. �108 ne izostaju. Dugovima preopterećeni oficiri, koji donose stari plemićski naslov; od razvrata rastočeni raskalašenci, koji u bračnom pristaništu žele da oporave svoje srušeno zdravlje i traže dadilje; fabrikanti, trgovci, bankiri, koji gdjekad stoje pred bankrotom i htjeli bi da se sp a su ; najzad svi, koji idu za novcem i bogatstvom, činovnici, koji imaju izgleda za napredovanje u činu ili su u nov­ čanim neprilikama, — svi oni izlaze kao mušterije na „bračnu burzu“ i zaključuju bračnu trgovinu. Vrlo je često ravnodušno, je li buduća žena mlada ili stara, lijepa ili ružna, prava ili grbava, obrazovana ili neobrazovana, smjerna ili naprčena, kršćanka ili Židovka. Nije li jedan „ čuveni državnik rekao: „Brak izmedju kršćanina H . i Židovke St. može se veoma preporučiti* ?l T a karakteristična slika, uzeta iz konjušnice, nailazi, kao što iskustvo poka­ zuje, u visokim krugovima našeg društva na živo odobra­ vanje. Novac naknadi svu štetu i pretegne mane. Njemački kazneni zakonik (§§ 180. i 181.) kazni podvodjenje teškom robijom ili tamnicom, ali kad roditelji, skrbnici ili rodjaci podvedu za cijeli život svoju djecu, pitomce ili rodjake čovjeku ili ženi, prema kojima se ne ima ljubavi, samo radi novca, dobitka ili ranga, ili kakve druge koristi, nikakav državni tužilac ne može podići tužbu, i ako je prestup tu. Ima mnogo dobro organizovanih biroa za udadbu i ženidbu i svodnika i svodilja svih vrsti, koji profitiraju tražeći kandidate i kandidatkinje za „sveto stanje braka**. T akve se radnje veoma dobro rentiraju, naročito ako ,,rade“ sa članovima viših staleža. Godine 1878. bio je u Beču krivični proces protiv jedne svodilje zbog trovanja, koji se završio osudom na petnaest godina tamnice. U istom je procesu pored ostalog utvrdjeno, da je prije fran­ cuski poslanik u Beču, grof Banneville, plaćao toj ženi 22.000 formata svodilačke nagrade, da mu pribavi ženu. I drugi članovi visoke aristokracije takodjer su u ovom pro­ cesu teško kompromitovani. Stanoviti državni organi pu­ stili su tu ženu, da svoj mračni i zločinački zanat godinama prakticira. Z ašto su to činili, o tome, prema ovome, što 1 V i d i : „Knez Bismarck i njegovi ljudi*4, od Buscha. �109 smo rekli, ne može biti sumnje. U prijestolnici njemačkog carstva pričaju se slične stvari, one se dešavaju svakog dana, gdjegod ima kandidata za brak. Naročiti predmet bračne trgovine postale su posljednjih decenija za pohlepno evropsko plemstvo kćeri i nasljednice bogate sjevernoameričke buržoazije, koja opet sa svoje strane traži ranga i dostojanstva, kojih u njihovoj otadžbini nema. O tome su objavljeni karakteristični podaci u jednom dijelu nje­ mačke štampe u jeseni 1889. Jedan plemićski industrijski vitez u Kaliforniji preporučio se u njemačkim i austrijskim novinama kao bračni agent. Ponude, koje je dobio, poka­ zale su jasno, kakvo shvatanje vlada u tim krugovima o „ svetinji “ braka i njegovoj „etičkoj “ strani. Dva pruska gardijska časnika, od najstarijeg pruskog plemstva, bijahu gotovi da učine bračne ponude, jer su po vlastitom pri­ znanju dugovali zajedno preko 60000 maraka. U pismu svome svodniku vele od riječi do riječi: „Naravno, mi unaprijed ne možemo ništa plaćati. V ašu nagradu dobijate poslije svadbenog putovanja. Preporučite nas samo da­ mama, protiv čijih porodica ne ima nikakovih primjedaba. Isto bi tako bilo veoma p o ž e l j n o , da nas upoznate s damama po mogućnosti dopadljive spoljašnosti. Ako je potrebno, mi ćemo dati naše fotografije za povjerljive svrhe onom Vašem agentu, koji nas bude obavijestio o bližim okolnostima i pokazao fotografije i t. d. Mi smatramo ci­ jelu stvar u potpunom povjerenju kao stvar č a s t i (?) i naravno zahtijevamo to isto od V as. Očekujemo što prije odgovor preko V ašeg ovdašnjeg agenta, ako ga imate. Berlin, Friedrichstrasse 107. B a r u n v. M ............ 15. prosinca 1889. B a r u n v. W . . . .“ Neki mladi njemački plemić, H ans v. H ., pisao je iz Londona, da je visok 5 stopa i 10 palaca, da je od stare plemićske porodice i da služi u diplomatskoj službi. Priznao je, da je svoju imovinu jako umanjio nesrećnom okladom na konjskim utrkama i da je prinužden tražiti bogatu ženu, da bi deficit mogao izmiriti. A spreman je, da se odmah krene na put u sjevernoameričke Savezne Države. Spomenuti industrijski vitez tvrdio je, da su se osim �110 mnogih grofova, baruna itd. prijavili kao kandidati za že­ nidbu tri princa i 16 vojvoda. Ali ne samo plemiće, već i gradjane vuće srce za bogatim Amerikankama. Neki arhitekt Maks W . iz Leipziga tražio je ženu, koja mora imati ne samo novca, već i ljepote i obrazovanosti. Iz Kehla na Rajni pisao je jedan mladi tvornićar, Robert D., da bi bio zadovoljan sa ženom, koja bi imala samo 400.000 maraka, a obećava unaprijed, da će je učiniti srećnom. Ali zašto ići tako daleko, svega toga ima tako blizu. P o ­ gledajmo samo na mnogobrojne anonse za brak u velikim buržoaskim listovima, pa ćemo naći i takvih ponuda, koje može napisati samo potpuno propala savjest. Ulična dje­ vojka, što iz gorke bijede radi svoj zanat, katkada je uzor pristojnosti i vrline prema ovim ponudjačima braka. Koji socijalnodemokratski ekspeditor, koji bi takav oglas primio u svoj list, bio bi izbačen iz svoje partije. Buržoasku štampu takvi oglasi ne ženiraju, oni donose novaca, a ona misli kao car V espazijan: non olet (ne smrdi). Ali to ne smeta ništa buržoaskoj štampi, da piše protiv namjera so­ cijalne demokracije, koja tobože razara obitelj. Licemjernijeg doba od ovog našeg nije bilo nikada. Poslovnice za udadbu i ženidbu jesu danas novinski oglasi većine buržoaskih listova. A ko muško ili žensko nemaju boljeg načina da stupe u brak, oni povjere svoje srce pobožno konzervativnim ili moralno liberalnim novi­ nama, koje se za novac i b e z lijepih riječi brinu, da se slične duše nadju. Mogle bi se čitave strane ispuniti samo primjerima, koji jednoga dana izadju u tim novinama. Ovda onda dogodi se i interesantan fakat, da se pomoću oglasa traže d u h o v n a l i c a za supruge i obrnuto da duhovna lica traže žene. Ponekad se ponudjači obavežu, da ne će gledati na n e v j e r u , ako tražena žena bude bogata. Ukratko, moralna propalost izvjesnih krugova našeg društva ne može se bolje izobličiti ni na kaki način, no ovakvim nabavljanjem braka. �I ll Deveto poglavlje. Rasap porodice. 1. U čestale rastave braka. 1 država i crkva ne igraju u takvom „svetom braku“ nikakovu lijepu ulogu. Mogu državni činovnik ili svećenik, koji su za zaključenje braka potrebni, biti uvjereni, da je mladenački par, koji pred njima stoji, sastavljen najprlja­ vijim radom ; može biti očigledno, da mladenci ni po sta­ rosti, ni po tjelesnim i duševnim osobinama nijesu jedno za drugo; može na primjer nevjesta imati dvadeset, a mla­ doženja sedamdeset ili obrnuto; može nevjesta biti mlada, lijepa, vesela, a mladoženja star, nemoćan i mrzovoljast, predstavnika države ili crkve to se ne tiče ništa. Bračna se veza „ blagoslovi “ i to blagoslovi sa toliko većom sve­ čanošću, u koliko se „sveti čin“ bogatije plati. A ako takav brak poslije nekog vremena postane nesrećan, kao što je s v a t k o mogao predvidjati i kao što je nesrećna žrtva, u većini slučajeva žena, predvidjela, i ako se jedna strana odluči na razvod, tada država i crkva postavljaju najveće zapreke, a prije nijesu pitali, uzimaju li se mladenci iz ljubavi i moralnih nagona, ili golog, pr­ ljavog egoizma. Sad se ne smatra kao dovoljan razlog razvodu moralna omraženost, sad se traže opipljivi dokazi, dokazi, koji jednu stranu u očima javnog mišljenja obeščaste i ponize, inače se razvod ne može dobiti. Sto katolička crkva razvod braka uopće ne dopušta, osim naročitim do­ puštenjem pape, koji se vrlo teško dobija i u krajnjem slučaju znači samo rastavu od stola i postelje, to pogor­ šava stanje, pod kojim pate svi katolički narodi. 1 nje­ mački gradjanski zakonik otežao je razvod braka znatno. Tako je otpao razvod braka na osnovu uzajamnog pristanka, što je primjerice bilo dopušteno po pruskom zemaljskom pravu. O tpala je jedna odredba, na osnovu koje je izrečen znatan broj razvoda braka, često puta i takvih, kod kojih je bilo i ozbiljnih razloga, ali koji se iz obzira prema krivoj strani prećute. T ako je na primjer u Berlinu od �112 5623 slučajeva bračnih rastava, koje su raspravljene od 1886. do 1892. izvršeno 1400 ili 25 procenata na osnovu uzajamnog pristanka. U mnogobrojnim slučajevima razvod braka može nastupiti samo tako, ako se zahtjev za razvod podnese za šest mjeseci od dana, u koji je tužilačka strana saznala za uzrok razvoda (§ 1565. do 1568. nj. gradj. zak.). Po pruskom zemaljskom pravu trajao je taj termin godinu dana. Uzmimo na primjer slučaj, da jedna mlada žena vidi odmah poslije stupanja u brak, da se udala za čovjeka, koji nije muž. O d nje se i suviše traži, potrebna je izvjesna moralna snaga, pa da u toku od šest mjeseci podnese zahtjev za razvod braka. Kao razlog za ove po­ teškoće navedeno j e : „Jedino što većim otežavanjem bračnog razvoda može se suzbiti s v e j a č e raspadanje porodice i ona iznova učvrstiti " Ovaj je razlog u svojoj osnovi protuslovan. Poremećeni brak ne postaje opet pod­ nošljiv, ako se supruzi prinude, da usprkos unutrašnjoj odvratnosti i mržnji ostanu zajedno. Takvo stanje, poduprto od zakona, skroz je i naskroz nemoralno. Posljedica je, da se u toliko slučajeva stvori za bračnu rastavu razlog, koji će sudac m o r a t i da uvaži, a od čega ne dobija ništa ni država ni društvo. Kao koncesija katoličkoj crkvi usvojena je rastava od stola i postelje, koje u starom gradjanskom pravu nije bilo. U buduće se ne uzima više kao razlog bračnom razvodu ni to, kad brak krivnjom jedne strane ostane bez djece. A unošenjem odredbe u gradjanski zakon (§ 1588.) : „Crkvene obveze u pogledu braka ne mijenjaju se propisima ovoga odjeljka (o braku),“ učinjena je takodjer koncesija crkvi; ona ima doduše samo deko­ rativan značaj, ali je karakteristična za duh, koji u početku dvadesetog vijeka vlada u Njemačkoj. Z a nas je dovoljno priznanje, da je bračni razvod oteščan zato, da bi se suzbilo sve jače raspadanje familije. Tako dakle i protiv svoje volje ljudi ostaju za cijeli život prikovani jedni za druge. Jedna strana postaje robom druge, prinudjena, da se iz „bračne dužnosti" poda naj­ intimnijim zagrljajima druge strane, kojih se ona možda gnjuša više, nego grdnje i zlostavljanja. Punim pravom veli M antegazza: „N e ima veće torture, nego što je ta, koja �113 primorava jedno ljudsko biće, da se podaje milovanjulica koje ne v o li. . Z ar takav brak nije gori od prostitu-’ cije? Prostitutka ima do stanovitog stepena slobodu, da se otrgne od svog ružnog zanata, i ima prava, ako ne živi u javnoj kući, da ne proda zagrljaj onome, koji joj se iz ma kakvog uzroka ne svidi. Ali prodana žena mora da podnosi zagrljaje svoga muža, ma imala stotinu razloga, da ga mrzi i prezire. A ko je brak unaprijed, sa znanjem obadviju strana, zaključen kao brakza novac ili položaj, tada je stvar po­ voljnija. Strane se uzajamno prilagode i pogode na neki modus vivendi. Skandal se ne želi i s obzirom na djecu mora da se izbjegava, i ako baš djeca najviše stradaju u hladnom, mrzovoljnom životu roditelja, i kad on ne predje u otvoreno neprijateljstvo, svadju i razdor. Još češće se uzajamno prilagode zbog toga, da bi otklonili materijalne štete. Obično je rnuževljevo držanje kamen smutnje u braku, to pokazuju procesi za razvod braka. Hvaleći svome go­ spodarskom položaju, on umije da se naplati i gdje na drugom mjestu, ako mu se brak ne svidi i ako u njemu ne nadje podmirenja. Z ena može poći stranputicom mnogo manje, jedno iz psihološkog razloga, jer je to za nju kao za osjetljiviju stranu mnogo opasnije, a drugo, što se njoj svaki prestup bračne vjernosti uračunava u grijeh, koji ni društvo ne oprašta. Ista radnja ženi se računa kao ,,pad“, — bila ona supruga, udovica ili djevojka, — mužu u naj­ gorem slučaju kao „nekorektnost". Jedan i isti postupak cijeni se sasvim različno, prema tome, potiče li on od muža ili žene, pa i same žene obično sude o „paloj" sestri najstrože i najnemilosrdnije.2 Obično se žena samo u slučajevima najteže muževljeve nevjernosti i muževljeva zlostavljanja odluči da zatraži razvod braka, jer se najčešće nalazi u materijalnom za­ visnom položaju i prinudjena je, da brak smatra kao pri1 Fizijologija ljubavi. 1 Aleksander Dumas veli vrlo tačno u „G ospodinu A lfonzu“ : „Čovjek je stvorio dvije vrsti morala: jedan za seb e, drugi za ženu; jedan, koji mu dopusta ljubav sa svim ženama, i jedan, koji ženi u naknadu za uvijek izgubljenu slobodu dopusta ljubav samo sa jednim čovjekom .” V idi Margaretinu samooptužbu u Faustu. A . Bebel: Ž ena i tocijallzam. g �114 bježište; zatim, što se kao raspuštenica nalazi u nimalo zavidnom položaju. Na nju se gleda i s njom se postupa tako reći kao sa srednjim rodom. I kad ipak najveći broj molbi za razvod braka potiče od žena, to je dokaz, pod kakvom moralnom torturom one živu. U Francuskoj su žene prije stupanja na snagu novog zakonodavstva o razvodu braka (1884) isticale zahtjeve za rastavu od stola i postelje. O ne su mogle podići tužbu za razvod braka protiv muža samo tada, ako on, proti volji svoje supruge, dovede u kuću ženu, s kojom živi u intimnim odnosima. Zahtjeva se rastave od stola i postelje podneslo prosječno godišnje o d : 1856 1861 1866 1901 do n „ žena 1 8 6 1 .................... .................... 1729 186 6 . . . . .................... 21 3 5 1 8 7 1 ..................... . . . . 2591 1905 .................... .................... 2 3 6 8 muškaraca 184 260 330 591 . Ali ne samo da su žene podnesle najviše zahtjeva, brojevi pokazuju i to, da su oni od perijode do perijode rasli. I s druge se strane pokazuje, u koliko nam predleže vjerojatna saopćenja, da molbe za rastavu braka u većini slučajeva potiču od žena. Slijedeća će tabela omogućiti ovu poredbu.1 Procenti tužba u godinama muža žene obih supruga 5 .0 6 8 .9 4 5 .4 59.1 59.1 3 9 .6 5 6 .7 9 0 .6 0 .5 8 .2 — 4 .9 — — 16.6 84.1 9 7 .0 100 7 8 .5 — — — Razvodi Austrija . Rumunjska Švicarska Francuska Đadenska Engleska i Škotska . Austrija . Franceska Engleska i Škotska . do W ales . . . 1893 1891 1895 1895 1895 1895 1898 . . . . . . W ales . . . 1897 1895 1895 1898 do . . . . . . . n n n n r t 1897 1895 1899 1899 1899 1899 1899 4 .4 3 0 .6 2 6 .4 4 0 .0 3 6 .0 6 0 .4 4 3 .3 Rastave n n 1 899 1899 1899 1899 4 .9 15.9 3 .0 — 1 Georg v. Mayr, Statistika i društvena nauka. 3 svezak, str. 253. Tubingen 1909. �115 U Sjedinjenim Državama, gdje sad postoji statistika kroz četrdeset godina, razdijelile su se tužbe za razvod braka, kako slijedi: 1906. Proc* O d muževa . žena . . 1867. do 1886. 11 2 5 4 0 216176 Proc. 1887. do 1906. Proc. 3 4 ,2 6 5 ,8 316149 629476 3 3 ,4 6 6 ,6 23455 48607 3 2 ,5 6 7 ,5 Ukupno 328716 100 945625 100 72062 100 Vidimo dakle, da su žene pcdnesle više nego dvije trećine od svih molba za razvod braka.1 Sličnu sliku po­ kazuje nam Italija. Tam o se u godinama 1887. i 1904. raspravilo 1221 i 2103 molba za razvod braka. Ovima je bila povodom žena u 393 i 1142 slučajeva, muž u 214 i 454 slučajeva, a oboje supruga u 414 i 507 slučajeva. Ali statistika nas uči, ne samo da žene podnose veći dio molbi za razvod braka, već i da broj razvoda brzo raste. U Francuskoj je razvodjenje braka 1884. regulisano novim zakonom i od tada su razvodi iz godine u godinu znatno porasli. Bilo ih je godine 1884.— 1657, 1885 —4123, 1 8 9 0 .-6 5 5 7 , 1895.— 7700, 1900.— 7820, 1905.— 10099, 1 9 0 6 .-1 0 5 7 3 , 1907.— 10938. I u Švicarskoj brzo rastu slučajevi bračnih razvoda. U godišnjem prosjeku od 1886. do 1890. bilo ih je 882, od 1891. do 1895. — 898, 1897. — 1011, 1898.— 1018, 1899.— 1091, 190 5 — 1206, 1906.— 1343. U Austriji došlo je godine 1899. do 856 bračnih raz­ voda i do 133 bračnih rastava, u godini 1900. do 1310 i 163, u 1905. do 1885 i 262. Dakle u vremenu od deset godina broj se razvoda i rastava više nego podvo­ stručio. U Beču se od 1870. do 1871. desilo 148 raz­ voda, oni su godinama učestali i bilo ih je od 1878. do 1879. — 319 slučajeva. Ali u Beču, kao jednom pretežito katoličkom gradu, teško je provesti razvod b raka; pa ipak je već sredinom osamdesetih godina mogao primijetiti jedan bečki sudac: „Tužbe za razbijene brakove tako su česte, kao i tužbe za razbijene prozore. “ U Saveznim Državama broj razvoda braka iznosio je 1 Brak i razvod. 1887. do 9 6 , str. 12, W ashington 1908. 1906. Bureau of the C ensus. Bulletin �116 godine 1867— 9937, 1886— 25535, 1895— 40387, 1902 —61480, 1906— 72062. Da je broj bračnih razvoda ob­ zirom na pučanstvo ostao u godini 1905. isti kao u godini 1870., apsolutni broj bračnih razvoda iznosio bi godine 1905. samo 24000, a ne 67791, kako je bilo u stvari. Ukupan broj razvoda braka 1867. do 1886. bio je 328716, od 1887. do 1906. — 945625. U glavnom u Saveznim je Državama najviše bračnih razvoda. Na 100.000 po­ stojećih brakova došlo je razvoda : 1870.— 81, 1880.— 107, 1890.— 148, 1900— 200. Uzroke tomu, da su tamo bračni razvodi češći nego u ikojoj drugoj državi, treba tražiti u tome, što je, prvo, razvod braka, naročito u pojedinim državama, lakše dobiti, nego u većini drugih zemalja, a drugo, š t o ž e n e i ma j u d a l e k o n e z a v i s n i j i pol ožaj , ne g o u dr u g i m z e m­ l j a ma , i z b o g t o g a m a n j e d o p u š t a j u , d a i h m u ­ ž e v i t i r a n i š u. U Njemačkoj je broj pravovaljanih osuda za razvod braka iznosio od 1891. do 1900.: 1891 6 6 7 8 1892 6 5 1 3 1893 6 6 9 4 1894 7 5 0 2 1895 8 3 2 6 1896 8601 1897 9 0 0 5 1898 9 1 4 3 1899 9 5 6 3 1900 7 9 2 8 Vidimo, da je od 1899. do 1900. broj bračnih razvoda spao za 1635, jer je 1. travnja 1900. stupio na snagu gradjanski zakonik s otežavajućim naredbama. Ali život je bio jači od zakona. Razvodi braka, pošto imse broj u godinama 1900. do 1902. umanjio, učestaše od onda još više. Porast njihov dogadja se češćom upotrebom § 1568. njem. gradjan. zakona. (Raspad bračnog odnošaja.) U koliko su učestali bračni razvodi poslije 1900., pokazuju slijedeći brojevi: 1 9 0 1 -7 9 6 4 , 1902— 9069, 1903— 9933, 1904— 10868, 1905— 11147, 1 9 0 6 -1 2 1 8 0 , 1907— 12489. U Saskoj usprkos svim nestalnostima raste broj razvoda. T ako je palo: U pet godina 1836 d o 1846 „ 1871 „ 1840 1850 1875 Bračnih N a 10 0 0 0 0 razvoda brakova 356 395 581 121 121 122 U pet godina 1891 1896 >901 d o 1895 „ 1900 „ 1905 Bračnih razvoda 921 1130 1385 N a 100000 brakova 138 151 168 O d 100000 postojećih brakova razvelo ih se u Pruskoj �117 prosječno godimice od 1881 do 1885 67.62, 1886 do 1890 80.55, 1891 do 1895 86.77, 1896 101.97, 1905 106, 1908 121. T o je znatan porast. T aj porast učestalih razvoda medjunarodna je pojava. Tako je na 100000 postojećih brakova dolazilo prosječno godimice razvoda ili rastava u : 1881 do 1885 1886 do 189 0 3 1 .6 3 7 .3 11.8 3 3 .9 6 .5 12.3 0 .6 25 .5 19.4 3 0 .4 5 2 .3 11.3 7 5 .9 7 .4 13 0 .4 3 1 .9 19.7 3 0 .5 73.1 10.6 8 0 .9 7 16.7 1.1 43 13.9 2 8 .5 16.1 220 12.1 2 8 .6 7 .8 200 19.3 3 1 .6 10.0 188 1876 do 1880 A u s t r ij a ............................... U g a r s k a ............................... R u m u n jsk a .......................... I t a l i j a .................................... Franceska .......................... Engleska i W ales . . . Š k o t s k a ............................... I r s k a .................................... B e l g i j a ............................... Nizozemska ..................... Norveška .......................... Švedska ............................... Finska .................................... Š v i c a r s k a .......................... _ — — — oko 1900 31 58 98 15 129 10.6 26 1 72 78 33 45 29 199.9 Pogriješno bi bilo, ako bi se iz ove razlike u brojevima izmedju različitih zemalja htjelo izvoditi povoljne i nepo­ voljne zaključke o „moralnom stanju". Nitko ne će tvrditi, da švedski narod ima četiri puta više uzroka za razvod brakova, nego engleski. U prvom redu treba imati na umu zakonodavstvo, koje razvod braku u jednoj zemlji oteščava, a u drugima više ili manje olakšava1. T ek u drugom redu dolazi u obzir moralno stanje, to jest prosječna suma razloga, koju bilo muž ili žena smatraju kao dovoljnu za podnošenje molbe za razvod. A li brojevi pokazuju: uopće razvodi braka rastu b r ž e od stanovništva i r a s t u i o n d a , k a d z a k l j u č i v a n j e b r a k a o p a d a . O tom ćemo govoriti malo dalje. 1 U Engleskoj je razvod braka povlastica bogatih. Troškovi procesa tako su veliki, te je razvod braka nemoguć gotovo za neimućnika, koji bi bili još prisiljeni, da putuju u London. U cijeloj zemlji ima samo jedno sudište za bračne rastave, a ono je u Londonu. �118 Vrlo znatno djeluju na bračne razvode veće razlike u starosti kod supružnika, bilo da je muž mnogo stariji od žene, bilo da je žena starija od muža. T o će pokazati slijedeća tabela, sastavljena na temelju švicarske službene statistike: Godišnji broj rastava na 1 0 0 .0 0 0 brakova I 1881 do 1890 1891 do 1900 271 189 193 195 226 365 759 | 328 198 181 19 0 226 431 870 Muž stariji za 2 6 i više g o d in a ............................... „ „ „ 1 1 do 25 g o d i n a .......................... „ „ „ 1 do 10 g o d i n a .......................... M už i žena jednako s t a r i ......................................... M už mladji za 1 do 10 g o d i n a .......................... „ „ „ 11 do 25 g o d i n a .......................... ..........................| „ „ „ 2 6 i više godina O pitanju, kako su žalbe za razvod braka razdijeljene na različite slojeve naroda, mi imamo medju ostalima po­ datke iz Saske od 1905. do 1906. i iz Pruske od 1895. do 19051. G odišnji broj razvoda na 1 0 0 .0 0 0 oženjenih muškaraca Saska Zemljoradnja i š u m a r s t v o .......................... I n d u s tr ija .............................................................. Trgovina i p r o m e t ......................................... Činovništvo i slobodna zvanja . . . . . Pruska 59 220 297 346 34 158 229 165 Bračni razvodi bijahu u Saskoj najčešći u činovništvu i slobodnim zvanjima, a u Pruskoj u trgovini i prometu. T ada dolazi u Saskoj na red trgovina i promet, a u Pruskoj činovništvo i slobodna zvanja. T reće mjesto zauzima indu­ strija sa 220 slučajeva za Sasku, a sa 158 slučajeva za Prusku. Najmanji je broj u zemljoradnji. Češći slučajevi bračnih razvoda u gradskom pučanstvu prema seoskom dokaz su, da uopće sve veće industrijalizovanje čitavoga društva i sve manja stabilnost javnog života izazivaju sve 1 Paul Kollmann, Razvodi braka u Saskoj. Časopis kr. saskog državnog sudišta 1907., II., i F. Kiihnert, Pokret bračnih razvoda u Pruskoj od 1895. do 1905. godine. Časopis kr. pruskog državnog sudišta 1907., II. �119 nepovoljnije bračne odnose, te se umnožavaju faktori, koji razorno djeluju na brak. S druge strane oni su dokaz, da se sve veći broj žena odlučuje na to, da zbaci sa sebe jaram, koji im se čini nesnošljiv. 2. Gradjanski i proletarski brak. A li zla u braku rastu i korumpiranje braka raste za­ jedno sa zaoštravanjem borbe za opstanak i pretvaranjem braka u stvar novca i kupovine. Porodicu je danas sve teže uzdržavati, a to opredjeljuje mnoge ljude, da se uopće ne žene i tako pričanje, kako žena treba da ogra­ niči svoj rad na kuću, da izvrši svoj poziv kao domaćica i majka, postaje sve više b e s m i s l e n a f r a z a . Na drugoj strani ove prilike idu na ruku vanbračnom podmi­ rivanju spolnog saobraćaja i umnožavanju broja prostitutkinja; takodjer raste broj onih, koji boluju zbog nepri­ rodnog podmirivanja spolnog nagona. U imućnim klasama žena često puta spadne, kao god u staroj Grčkoj, na ulogu prostog aparata za radjanje za­ konske djece, čuvara kuće ili starateljke oko muža, koji je razoren razvratom. Radi svog zadovoljstva ili svojih lju­ bavnih potreba muž izdržava hetere — danas nazvane kurtizane ili metrese — koje stanuju u najljepšim dijelo­ vima grada. Drugi, kojima sredstva ne dopuštaju da izdr­ žavaju metrese, živu prije ili poslije stupanja u brak sa bludnicama, za koje im srce više kuca nego za ženom ; s njima se zabavljaju, a jedan dio naših žena toliko je pokvaren, te nalazi, te su takva zabavljanja sasvim u redu.1 1 Diicher u svojoj već više puta citiranoj knjizi : „Žensko pitanje u srednjem vijeku u žali za raspadanjem braka i porodičnog života; on osudjuje porast ženskog rada u industriji i traži ,,povrataku „pravom p o ­ zivu žene", gdje ona „vrijednosti" stvara kući i porodici. T ežnje m o­ dernih prijatelja žena izgledaju mu kao „diletantizam" i nada se, „da će uskoro naći tačniji put", ali očigledno nije u stanju, da taj put pokaže. A to je sa buržoaskog gledišta i nem oguće. Bračni odnosi, kao i položaj svega ženskoga svijeta, nijesu stvoreni po čijoj volji; oni su prirodni proizvodi našeg društvenog razvitka. A ovaj kulturni razvitak teče po imanentnim zakonima. �120 U višim i srednjim klasama društvenim glavni izvor zla u braku leži dakle u vjenčanju radi novca i položaja. Ali brak je još više iskvaren načinom života ovih razreda. T o se tiče i žene, koja se često odaje lijenosti i zani­ manjima, koja korumpiraju. Njenu duševnu hranu čine često puta jedino čitanje dvosmislenih romana i bludničkih knjiga, gledanje frivolnih kazališnih komada, slušanje mu­ zike, koja draška sjetila, podraživanje nerava i zabavljanje skandalima svake vrsti. Ili je lijenost i dosada odvedu ga­ lantnim pustolovinama, koje čovjek još više traži. Ona juri od jednog zadovoljstva k drugom, od jedne gozbe na drugu, a ljeti hrli u kupatila i ladanje, da bi se od zimskih napora osvježila i našla novih zadovoljstva. Cronique scandaleuse nalazi u ovakvom načinu života po­ voljnog zem ljišta; zavodi se i podaje se zavodjenju. U nižim klasama novčani je brak nepoznat. Radnik se redovito ženi iz naklonosti, ali razoravajući uzroci prate i njegov brak. Veliki blagoslov u djeci donosi brige i muke i najčešće dovodi do bijede. Bolest i smrt pohadjaju rad­ ničku porodicu često. Besposlica pooštrava bijedu do naj­ višeg stepena. I šta li još ne smanjuje radnikovu zaradu ili šta li ga sve za neko vrijeme ne lišava svake zarade! Trgovačke i industrijske krize donose mu besposlicu, uvodjenje novih strojeva ili načina rada izbacuje ga kao pre­ kobrojnog na ulicu; ratovi, nepovoljni carinski i trgovački ugovori, zavodjenje novih posrednih poreza, gonjenje od strane poduzetnika zbog zastupanja svog uvjerenja i t. d. uništavaju njegov život ili ga teško poremete. Cas nastupi jedno, čas drugo, zbog čega ostaje bez posla čas duže, čas kraće vrijeme, to jest gladuje. Nesigurnost je obilježje njegova života. Takvi udari sudbine izazivaju neraspolo­ ženje i ogorčenost, a to se poslije prenosi u kućni život. Kad se svakog dana i svakog sata javljaju potrebe, koje se ne mogu da podmire, izbijaju razdor i svadje. Kao po­ sljedica toga nastupa rušenje braka i porodice. Ili oboje, muž i žena, idu na rad. Djeca su ostavljena sama sebi ili nadgledanju starije braće i sestara, kojima su nadzor i njega takodjer potrebni. O podne se u naj­ većoj hitnji proguta ono bijedno jelo, i to, ako roditelji �121 uopće imaju vremena, da dotrče kući, sto u hiljadama slučajeva zbog udaljenosti mjesta za rad od stana i zbog kratkoće pauze nije moguće. Umoreno i malaksalo oboje se uveče vraća kući. Mjesto prijatne, vesele kućice oni dodju u tijesan, nezdrav stan, koji često nema dovoljno ni svijetlosti ni zraka i u kome nedostaju najpotrebnije ugodnosti. Sve veća oskudica na ugodnim stanovima i užasne posljedice, koje otuda potječu, čine jednu od naj­ mračnijih strana našeg društvenog poretka, koja vodi mno­ gobrojnim nesrećama, porocima i zločinima. I ta oskudica dobrih stanova, usprkos svih pokušaja da se ublaži, po­ staje sve veća u gradovima i industrijskim okružjima. O na zahvata sve šire slojeve: sitne proizvodjače, činovnike, učitelje, male trgovce i t. d. Z ena radnikova vrativši se uveče kući umorna i iznurena ima opet pune ruke p o sla ; na vrat na nos mora se starati, da bar ono, što je naj­ nužnije, dovede u red. Djeca se odmah odvedu u postelju, žena sjedi i šije i krpa duboko u noć. O na ne zna za odmor i okrepu. Muž ima često malo znanja, žena još manje, i ono majo, što imaju jedno drugome da kažu, brzo je gotovo. Čovjek ide u gostionu, da tamo nadje prijatnosti, koje kod kuće nema, pije i potroši prema svojim prilikama i suviše. Ponekad se oda kartanju, koje stoji velikih žrtava i više društvene krugove, i izgubi u kartama još više, no što zapije. Z a to vrijeme žena sjedi kod kuće i ljuti s e ; ona mora da radi kao tegleća marva, za nju nema oduška i odm ora; čovjek iskorišćuje, što može bolje, slobodu, koju mu je donio taj slučaj, što je rodjen kao muškarac. T ako se javlja nesloga. Još ako je žena manje predana, ako uveče, vrativši se kući s posla umorna, traži opravdanog razonodjenja, gospodarstvo podje natrag i bijeda se podvostruči. I usprkos svemu tomu mi živimo u „naj­ boljem od svih svjetova'*. T ako se i brak proletarijata sve više razorava. I pri povoljnom radnom vremenu proletarski je brak ipak izložen razornom uplivu, jer tada prekomjerni i nedjeljni rad odu­ zima radnikovo vrijeme, koje mu jedino za njegovu porodicu ostaje. U bezbrojnim slučajevima on ima da ide čitave sate do radionice, za vrijeme odmora opodne nije mu �122 moguće ići kući; jutrom ustaje vrlo rano, kad djeca još najdubljim snom spavaju, uveće se vraća kući tako kasno, kad se ona u istom stanju nalaze. Hiljade radnika, naročito gradjevinara u velikim gradovima, zbog daljine stanovanja ne vraćaju se kući preko cijelog tjedna- Pri takvim prili­ kama neka se onda goji porodični život! Osim toga prevladjuje sada sve više ženski rad, osobito u tekstilnoj industriji, koja je hiljadi parnih tkaonica i mehaničkih vre­ tena stavila u službu jeftine ženske i dječije ruke. Sada se raniji odnošaj preokrenuo. Z ena i dijete idu u tvornicu, a muž bez posla i hljeba sjedi kod kuće i vrši kućne poslove. „Tako se u radionama za priredjivanje surovina u okolici Chemnitza nadje mnogo žena, koje tu rade samo zimi, jer njihovi muževi, koji su rukodjelje, zidari, tesari itd., ne imadu zimi nikakvu ili tek malu zaslužbu. U drugim okružjima traže žene gradjevinara posla u tvornicama za zimskih mjeseci. Dešava se često, da se u ženinoj otsutnosti muž brine za kućanstvo.” 1 U sjevernoj Americi, koja je svojim brzim kapitalističkim razvitkom dala sva zla evropskih industrijskih država u mnogo većem razmjeru, postoji jedno vrlo karakteristično ime za stanje, što ga ovi odnosi izazivaju. Industrijska mjesta, u kojima rade poglavito žene, dok muževi sjede kod kuće, zovu se she towns, što znači „njihovi gradovi”, gradovi žena.2 Pristup žena u sve privredne pozive danas je priznat od svih strana. Buržoasko društvo, jureči za dobitkom i profitom, odavna je uočilo, kako je odličan predmet za eksploataciju radnica u sravnjenju s muškarcem, jer je 1 Tehnika i gospodarstvo. Listopad 1909. Str. 3 7 7 , 2 Z a ovu činjenicu govori slijedeća bilješka iz jednih novina od godine 1893. U njoj se v e li: „Jedna od o s o b i t o s t i t v o r n i č k i h s e l a jest klasa muževa, koji se vrlo tačno zovu „kućanstvenicima“ . G otovo u s v a k o m gradu, gdje ima mnogo i n d u s t r i j e , nadje se takovih muževa u v e l i k o m broju. Tko dodje k njima malo iza ručka, naći će ih sa pregačama, gdje peru posudje. U drugo doba može ih se naći, gdje zapremaju krevete, umivaju djecu, pometaju ili kuhaju . . . Ovi muškarci bave se kućanstvom iz toga j e d n o s t a v n o g razloga, sto njihove žene m o g u v i š e o d n j i h z a s l u ž i t i i što se nešto prištedi, kad žene idu na rad.u �123 podložnija i sa manjim zadovoljna.1 Broj zvanja i vrsta zanimanja, u kojima žene kao radnice rade, raste sve više. Prevladjivanje i usavršivanje strojeva, jednostavniji proces rada poradi sve veće njegove podjele, sve jača medjusobna konkurencija kapitalista, kao i borba industrijskih zemalja na svjetskom tržištu, sve to sprema uvjete za sve veću primjenu ženinog rada. O va je pojava zajednička svim industrijskim državama. Ali u koliko se broj radnica pove­ ćava, u toliko su oni jači konkurenti muških radnika. O vo potvrdjuju mnogobrojne izjave tvorničkih nadzornika i sta­ tistički podaci o radnicama u privredi. Najgori je položaj žena u onim privrednim granama, u kojima one pretežito rade, kao na primjer u industriji odijela i rublja, naročito u onim radnim granama, u kojima se radi u svome stanu za poduzetnika. Ispitivanja o polo­ žaju radnica u fabrikaciji rublja i u konfekciji, koja je ca­ revinsko vijeće izvršilo 1886., pokazala su, da žalosne nagrade prinudjivaju ove radnice na sporednu zaradu pro­ davanjem svoga tijela. Naša kršćanska država, čije se kršćanstvo redovito uzalud traži tamo, gdje bi trebalo da ga ima, a nalazi tamo, gdje je suvišno ili štetno, ta krećanska država radi kao i kršćanski buržoa, što ne čudi onoga, koji zna, da je kršćanska država tek agenat kršćanske buržoazije. D r­ žava se teško odlučuje na zakone, koji ograničavaju ženino radno vrijeme na snošljivu mjeru i zabranjuju dječiji rad, kao što ni mnogim svojim činovnicima ne da ni dovoljno nedjeljna odmora ni normalno vrijeme rada i time šteti njihov porodični život. Poštanski, željeznički, kaznionički i tako dalje činovnici često moraju da vrše svoju službu 1 „G ospodin E ., jedan tvorničar, saopćuje mi, da on isključivo žene zaposluje kod svojih mehaničkih vretena; on daje prednost u d a t i m ženama, osobito takvima, koje imaju porodicu, č i j e j e u z d r ž a v a n j e o v i s n o o d n j i h , one. su mnogo pozornije i lakše ih se dade naučiti, nego neudate, a o n e s u p r i s i l j e n e , d a s v e s v o j e s i l e n a p n u , kako bi pribavile potrebna sredstva za život. Tako se kreposti, osobite kreposti ženskoga značaja upotrebljavaju na njegovu štetu, — tako je sve moralno i nježno u njihovoj naravi samo sredstvo njihova ropstva i njihovih muka.w Govor lorda A sh leya o desetsatnom radu, 1844. Karl M a r k s , Kapital, 2 . izdanje. �124 preko dopuštenog vremena, a plaća im stoji u obratnom razmjeru. Pošto su dalje cijene stanova prema dohotku radnika, nižeg činovnika i sitnog čovjeka i suviše velike, oni se moraju ograničiti na najskromnije. U stan, na prenoćište, uzimaju samce ili djevojke, ili jedne i druge u isto vrijeme.1 Stari i mladi stanuju u natjesnijim sobama, zbijeni, bez rastavljenosti spolova, često puta svjedoci najintimnijih stvari. O tome, kako tada prolaze osjećanje stida i moral, postoje strašna fakta. Ogrubjelost i podivljavanje omladine, o čem se u posljednje vrijeme tako često govori, imaju se pri­ pisati poglavito takvim prilikama, koje postoje u gradu i na selu. A kakav upliv na djecu mora imati privredni rad ? Najgori, što se zamisliti može u fizičkom i moralnom po­ gledu. Nagomilavanje udatih žena u industriji od najkobnijih je posljedica naročito za vrijeme trudnoće, porodjaja i u prvim danima djetinjeg života, kad su djeca ovisna o maj­ činome mlijeku. Z a vrijeme trudnoće javlja se veliki broj bolesti, koje razorno utiču kako na plod, tako i na orga­ nizam ženin izazivajući prije vremena porod ja je i pobacivanja. Cim dijete » dodje na svijet, majka je prinudjena, da se što prije vrati u tvornicu, da njeno mjesto ne za­ uzme konkurentkinja. A neizbježne posljedice toga za dojenčad jesu : zanemarena njega, rdjava hrana, čak potpuna oskudica u hrani; da bi ih umirili, daju im raznih opiuma. Dalje su posljedice: umiranje i zakržljavanja u masi, jednom riječi: degeneracija rase. Cesto puta djeca rastu, a nikad ne uživaju pravu materinsku ili očinsku ljubav i ne osjete istinsku roditeljsku ljubav. T ako se radja, živi i umire pro­ letarijat- A država i društvo čude se, što se surovost, ne­ moral i zločin nagomilavaju. 1 Prema popisu pučanstva u Pruskoj od 1900. bilo je 3 4 6 7 3 8 8 osoba, koje nijesu bile u rodu s kućegazdom, a prosječno su ti strani elementi sastojali za Prusku od preko četvrtine sustanara (3 7 8 3 4 8 pod­ stanara i 4 5 3 3 2 2 sunočnika), na ladanju od jedne sedmine, u gradovima već od jedne trećine, a u samom Berlinu od preko polovice (5 7 1 8 0 pod­ stanara i 9 9 9 7 5 sunoćnika). G . v. Mayr, Statistika i društvena nauka. 3. svezak, str. 89. Tiibingen 1909. �125 Kada je početkom šezdesetih godina prošloga vijeka hiljadama radnica u engleskim pamučnim okruzima uslijed sjeveroameričkog rata za slobodu robova ostalo bez posla, liječnici su opazili neobičnu stvar, da je smrtnost djece usprkos velikoj bijedi stanovništva o p a l a . Uzrok je bio u tome, što su djeca dobijala sada hranu od majke i bolju njegu, no što su je ikada imala. Isti je fakat konstatiran za vrijeme krize sedamdesetih godina u sjevernoj Americi, naročito u N ew Yorku i M assachusettsu. Besposlica je lišila žene rada i ostavila im vremena za njegovanje djece. Isti su se pojavi opažali za vrijeme generalnog štrajka u Švedskoj (kolovoz i rujan 1909). Brojevi smrtnosti u Stockholmu i u drugim većim švedskim gradovima nijesu odavna bili tako povoljni, kao što je to bilo u tjednima toga gole­ mog štrajka, jedan od najistaknutijih medicinskih autoriteta grada Stockholma izjavio se u tom smislu, da ovi neobično povoljni odnosi smrtnosti i uopće zdravlja stoje bez sumnje u najužoj vezi s generalnim štrajkom. Naročito je izvan svake sumnje okolnost, da su velike gomile, od kojih je za vrijeme štrajka bila sastavljena „vojska ljenivaca“ , imale prilike nalaziti se skoro n e p r e s t a n o p o d s l o b o d n i m n e b o m , na svježem zraku, što je naravno vrlo povoljno utjecalo na tjelesno zdravlje. Ma koliko bili opsežni sani­ tarni propisi, što vrijede za radione, zrak je u radionama ipak uvijek takav, te mora obzirom na zdravlje djelovati manje ili više štetno. A ne smije se podcjenjivati ni z a ­ b r a n a a l k o h o l a za vrijeme generalnog štrajka. U kućnoj industriji, koju privredni romantičari prave tako idilskom, odnosi nijesu nimalo bolji. Ovdje je pored čovjeka i žena prikovana za rad od jutra do mraka i djeca se za najranije mladosti upotrebljavaju za taj isti rad. Strpani u najmanjem prostoru, čovjek, žena, porodica i pomoćnici živu zatrpani odpacima od rada i zagušeni najneprijatnijim isparenjima. Kakav lokal za stanovanje i rad, takav i za spavanje. T o su obično mračne rupe, bez ventilacije, veoma opasne po zdravlje, čak i kad bi u njima stanovao samo jedan dio onih, koji su smješteni. Sve teža borba za opstanak goni često puta žene i muškarce na postupke, kojih bi se oni pod drugim priii- �126 kama gnjušali. T ako je 1877. utvrdjeno, da je u Miinchenu medju prostitutkama, koje su stajale pod policijskom kon­ trolom, bilo nešta manje nego 203 žene radnika i zanatlija. A koliko se udatih žena podaje iz bijede ne podvrga­ vajući se policijskoj kontroli, koja duboko dira osjećaj stida i ljudskog dostojanstva 1 Deseto poglavlje. Brak kao opskrba. 1. Opadanje zaključivanja braka. Nije potrebno dalje dokazivati, da u opisanim prili­ kama raste broj onih, koji ne gledaju na bračni život kao na paradiz bojeći se da stupe u nj. O tuda dolazi to, što broj sklapanja brakova u većini kulturnih država opada. Iz iskustva se zna, da visoke cijene žitu u jednoj jedinoj godini utiču štetno na sklapanje brakova i radjanja. I što više napreduje industrijalizovanje jedne zemlje, to većma ovisi ^ j broj o držanju i padanju čitave ekonomske ko­ njunkture. Duže privredne krize i sve jače pogoršavanje općeg privrednog stanja moraju uplivisati stalno nepovoljno. T o potvrdjuje bračna statistika u svim gotovo kulturnim zemljama. Prema najnovijem vladinom izvješću sklopljeno je u Saveznim Državama od 1887. do 1906. godine 12,832.044 brakova. 1887. 1891. . 1892. 1893. . 1894. . 4 8 3 .0 9 6 562*412 5 7 7 .8 7 0 , . . . . . . . . 578.673 566.161 1902. . 1903. . . 1904. . . 1905. . . 1906. . . 7 4 6 .7 3 3 7 8 6 .1 3 2 781145 . . 804*787 . 8 5 3 -2 9 0 Vidimo dakle, da zbog krize 1893./94 broj zaključenih brakova godine 1894. ne samo da se ne diže, već da za 12.312 pada. Ista se pojava opetuje godine 1904. poka­ zujući, da je broj zaključenih brakova spao za 4987. U Francuskoj pokazivaše sklapanje brakova slijedeću sliku: �127 1873. 1878. 1883. 1888. do do do do 1877. . 1882. . 1887. . 1892. . . • . . 1893. do 1897. . . . 288.000 1898. do 1902. . . . 296.000 1903. do 1907. . . . 306.000 .299.000 . 281.000 .284.000 . 279.000 Najvišu brojku pokazuje godina 1873. sa 321.238 brakova. O donda se umanjuje broj sklopljenih brakova podignuvši se opet s napredovanjem gospodarskog života. Godine 1907. pokazuje Francuska najviši broj poslije 1873. godine: 314.903. sklopljenih brakova. T aj je porast do­ nekle posljedica novog zakona od 21. lipnja 1907., koji je nužne formalnosti za sklapanje braka pojednostavio unapredivši tako broj brakova. Na 1000 srednjeimućnog pučanstva došlo je brakova: Države Njemačko carstvo . . . otuda Pruska . . . . „ Bavarska . . . „ Saska . . . . A u s t r ij a ............................... U g a r s k a ............................... I t a l i j a .................................... Švicarska .......................... Francuska .......................... Engleska i W ales . . . Š k o t s k a ............................... I r s k a .................................... B e l g i j a ............................... Nizozemska ..................... D a n s k a ............................... Norveška .......................... Švedska ............................... Finska .................................... Evropska Rusija isklj. područje V isle . . . B u garsk a ............................... S r b i j a ............................... | 1871 do 1875 1876 do 1880 1881 do 1885 1886 do 1890 1891 do 1895 1896 do 1900 1901 do 1905 1907 18.84 15.68 15.40 15.68 15.88 16.83 16 16.2 18.88 15.86 15.92 16.32 16.40 16.86 16.2 16.4 18.92 14.65 13.64 13.96 14.76 16.09 15.2 15.4 19.96 17.70 17.62 18.64 17.52 18.76 16.6 16.8 18.30 15.52 15.88 15.40 15.76 16.04 15.8 15.81 21.50 19.30 20.24 17.72 17.92 16.05 17.2 19.6 15.54 15.06 14.08 17.64 14.96 14.40 14.8 15.4 16.06 14.90 13.80 14.00 14.72 15.59 15 15.6 16.96 15.16 15.04 14.48 14.90 15.14 15.2 16 17.08 15.34 15.14 14.70 15.16 16.14 15.6 15.8 14.98 13.76 13.76 18.02 13.68 14.94 14 14 9.72 9.04 8.66 8.66 9.48 9.87 10.4 10.2 15.44 13.94 13.94 14.34 15.24 16.45 16.2 16.2 16.64 15.76 14.28 14.04 14.48 14.88 15 15.2 15.88 15.54 15.38 13.94 13.84 14.79 14.4 15.2 14.58 14.40 13.82 12.76 12.92 13.73 12.4 11.8 14.04 13.20 12.84 12.20 11.45 12.04 11.8 12.0 17.68 15.72 14.90 14.40 12.98 15.34 13 13.6 19.62 17.62 18.06 17.94 17.08 17.80 — — 18.04 17.24 16.07 — 22.80 23.32 22.14 21.76 19.84 — — — — — — — D a broj zaključenih brakova u večini zemalja, gdje vlada industrijska prosperiteta ili kriza, opada, pokazuje se posve 1 Iz godine 190 6 . �128 jasno u Njemačkoj. 1872., godina za njemačko-francuskim ratom, dala je za Njemačku, kao godina 1873. za Fran­ cusku, najveći broj zaključenih brakova (423.900). O d go­ dine 1873. pada taj broj i dodje u godini 1879., u vrijeme najžešće krize, do svog najnižeg stepena (335.113); onda se lagano diže do godine 1890., koja još bijaše godina prosperiteta; pada iznova u godini 1892. i diže se opet u godinama prosperiteta, da u godinama 1899. i 1900., u vrijeme najljepšeg industrijalnog procvata, dosegne svoj vrhunac (476.491 godine 1900., 471.519 godine 1899.). Nova kriza donese opadanje sa sobom. Godine 1902. pada broj sklopljenih brakova opet na 457.208, da u godi­ nama 1906. i 1907. (498990 i 503964) opet dospiju do vrhunca. Pa ako je godine 1906. broj zaključenih brakova bio za 13.004 viši nego 1905., pokazuju se već uplivi krize od 1907. u smanjenom apsolutnom prirastu (samo 4974 prema godini 1906.) i relativnom nekom prirastu (mjesto 8.2 na 1000 stanovnika tek 8.1). Uopće pokazuju brojke u većini zemalja tendenciju opadanja zaključenih brakova. Najpovoljnije stanje u skla­ panju brakova bilo je sredinom sedamdesetih godina; od tada pa do kraja devedesetih godina to je stanje samo izuzetno dostignuto i kako se vidi iz priložene tabele, velika većina navedenih zemalja ostala je iza njega. Ali ne samo odnosi zarade, već i o d n o s i s v o j i n e utiču u velikoj mjeri na zaključivanje brakova. Schmollerov Godišnjak za 1885., sveska I., pruža saopćenja o kretanju stanovništva u kraljevini Wiirttembergu, iz kojih izlazi, da sa uvećanjem k r u p n o g posjeda broj ž e n j e n i h ljudi od 25 do 30 godina o p a d a , a broj n e o ž e n j e n i h izmedju 40 i 50 godine r a s t e . (V idi tablicu na strani 129.). Sitni posjed ide na ruku sklapanju brakova, on omo­ gućava većem broju porodica i ako skromnu egzistenciju, dok krupni posjed utiče nepovoljno na sklapanje brakova. Neprestanim industrijalizovanjem ladanja raste broj zaklju­ čenih brakova u gradjanskim zanimanjima. Tako je u go­ dinama 1901. do 1904. na 1000 pripadnika jednog zanimanja došlo u Švedskoj do zaključenja braka: �129 Z e m ljo r a d n ja ...............................4.78 Industrija i ru darstvo.................. 7 17 Trgovina i p r o m e t .................. 7.75 Slobodna i druga zanimanja . . 6.33 U prosjeku 5.92 Svi ovi brojevi pokazuju, da su presudni ne m o r a l n i , već m a t e r i j a l n i uzroci. B r o j s k l o p l j e n i h b r a k o v a kao i m o r a l n o s t a n j e j e d n o g d r u š t v a zavi si j e d i n o od n j e g o v e m a t e r i j a l n e podl oge. Postotno vlasni­ štvo zemljišta u hektarima Postotno vlasništvo muškaraca oženjenih u neoženjenih dobi od 25 u dobi od 4 0 do 5 5do20 preko 20 do 3 0 god. do 5 0 god. Gornji Neuenbiirg . . . . Istočno od Stuttgarta . . . Južno od Stuttgarta . . . . Sjeverno od Stuttgarta . . Schw arzw ald ............................... Gornji N e c k a r .......................... Prema i s t o k u .......................... S j e v e r o is to k ............................... Svapski A l b ............................... Sjeverna gornja Svapska . . O d H alla prema istoku . . Područje Bodenskog jezera . Srednja i juž. Gor. Svapska 7 9 .6 7 8 .9 6 7 .6 5 6 .5 5 0 .2 4 3 .6 3 9 .5 2 2 .2 2 0 .3 19.7 15 .5 14 .2 1 2 .6 2 0 .4 ' 0 .0 17.7 3 .4 2 4 .8 7 .6 3 4 .8 8 .8 4 2 .2 7 .6 4 0 .3 16.1 4 7 .6 12 .8 2 7 .7 50.1 4 0 .8 3 8 .3 4 8 .0 3 2 .3 5 0 .0 3 4 .5 6 1 .4 2 4 .4 4 1 .1 4 6 .3 6 3 .6 5 1 .3 4 8 .6 5 0 .0 4 8 .6 4 4 .3 4 8 .7 3 8 .8 3 8 .8 3 2 .5 3 2 .5 2 3 .5 3 0 .0 4 .4 8.1 8 .7 1 0 .0 10.1 1 0 .8 1 0 .0 1 0 .6 7 .5 9 .7 1 3 .8 2 6 .4 19.1 2. Čedomorstva i pobacivanja. Strah od siromaštva i bojazan, da se djeca ne će moći odgojiti, kao što položaj iziskuje, glavni je uzrok, koji žene iz s v i h klasa goni na postupke, koji nijesu suglasni s pri­ rodnom svrhom, a cesto puta ni sa kaznenim zakonikom. O tuda su se pojavila najrazlićitija sredstva za sprijećavanje oplodbe, ili, ako je ova i protiv volje bila, za uništavanje ploda, pobačaj, abortus. Pogriješno bi bilo tvrditi, da ova sjedstva upotrebljavaju samo lakoumne, nesavjesne žene. Cesto puta vrlo odane žene žele da ograniče broj djece A . Bebel: Ž ena i socijalizam. Q �130 i stojeći pred dilemom: ili da odreku mužu ili da ga otje­ raju na ono, za što je on inače vrlo sklon, — radije se izlažu opasnosti upotrebe abortivnih sredstava. Osim toga ima žena, koje, da bi sakrile ,,pad“ , ili iz neraspoloženja prema trudnoći, porodu ili odgoju djece, ili iz straha, da ne izgube brzo svoju dražest i ugled u očima muža ili ljudi, rade to isto i za dobre novce nalaze predusretljive potpore kod liječnika i primalja. Umjetni pobačaj, sudeći po različnim znacima, ulazi sve više u praksu. V eć kod starih naroda postojao je, a danas se upotrebljava od najcivilizovanijih naroda pa do barbarskih. Stari Grci obavljahu ga otvoreno, a da proti tomu nijesu ustajali zemaljski zakoni. U vrijeme Platonovo bilo je primaljama dopušteno izazivati abortuse, a Aristotel je preporučao prijevremeni porodjaj kod neudatih ondje, „gdje je žena uza sve mjere opreznosti zatrudnjela**.1 Po mišljenju Julesa Rouyera 'rimske su žene pribjegavale poba­ čaju iz više razloga. Jedno su htjele izbjeći rezultat nedo­ puštenih odnosa, dalje su htjele zadržati mogućnost nepre­ kidnog uživanja, osim toga htjele su izbjeći i promjenama, koje izazivaju na tijelu žena trudnoća i porodjaj.2 Kod Rimljana se žena od 25 do 30 godina smatrala već starom i zato se ona uklanja s puta svemu, što bi njemu dražest okrnjilo. U srednjem vijeku pobačaj je kažnjavan teškim tjelesnim kaznama, čak smrtnom kaznom, a slobodna žena, kad to učini, postaje rob. Danas je pobačaj najviše rasprostranjen u Turskoj i u Saveznim Državama. „Turci misle, da dijete do petog mjeseca ne ima pravog života; oni se ne ustručavaju ni­ malo izazvati pobačaj. P a ni u vremenima, kad će aborti biti kažnjavani, ne će oni biti rjedji. U samom vremenu od šest mjeseci godine 1872 raspravljalo se u Carigradu o više nego 3000 slučajeva umjetnim načinom izazvanih abortusa. “ 3 Još su češći slučajevi pobacivanja u Saveznim Držažama. U svim većim gradovima Unije ima zavoda, u ko­ 1 E. M etschnikoff, Studije o prirodi čovjeka. Str. 135. Leipzig 19 0 4 . 2 Jules Rouyer, M edicinske studije o starome Rimu, Paris 1859. s E. Metschnikoff, u pomenutoj knjizi, str. 134, 135. �131 jima djevojke i žene prije vremena vrše porodjaje; mnoge američke novine donose oglase o tim zavodima.1 U ta­ mošnjem društvu govori se o pobačaju isto tako bez ustru­ čavanja, kao i o urednom porodjaju. U Njemačkoj i ostalim evropskim zemljama vladaju o tome drukčiji pojmovi, a njemački kazneni zakonik predvidja tamnicu za učinioca i pomočnika. U mnogo slučajeva pobačaj prate najgore posljedice, često nastupi i smrt, često se zdravlje za uvijek razori. „Najteža trudnoća i najteži porodjaj mnogo su lakši od bolova, koji su posljedica vještačkog abortusa. “ 2 Neplodnost je jedna od najobičnijih posljedica. Usprkos svega toga pobačaji su sve češći u Njemačkoj. T ako je radi odstra­ njivanja ploda osudjeno od 1882. do 1886. godine 839 osoba, od 1897. do 1901. 1565, od 1902. do 1906. 2236.3 Chronique scandaleuse posljednjih godina ispunjena je slučajevima pobačaja, koji su izazvali veliko interesovanje, jer su u njemu igrali ulogu ugledni liječnici i žene iz otmjenog društva. A sudeći po sve češćim oglasima o tome u buržoaskim novinama, množe se zavodi i mjesta, u kojima udate i neudate žene imaju prilike, da posljedice svojega ,,pada“ dočekaju u potpunoj tajnosti.4 Strah od velikog broja djece s obzirom na imovno stanje i troškove oko uzgajanja učinio je, da se kod čitavih klasa i naroda upotreba preventivnih sredstava razvila u sistem, koji je postao društvenom bolešću. Poznato je, da je gotovo u svim slojevima francuskog društva proveden sistem dvoje djece. Malo je kulturnih zemalja sa tako čestim brakovima, kao što su u Francuskoj, ali ni u jednoj zemlji nije prosječni broj djece tako malen i porast sta­ 1 P . Brouardel, Pobačaj. Str. 36. do 3 9 , Pariz 1901. Prema jednom službenom izvješću bilo je u New -Y orku nabrojeno do 2 0 0 osoba, koje se kao zanatom bave odstranjivanjem ploda. 2 Ed. R eich, Povjest i opasnosti abortusa. 2. izdanje. Leipzig 1893. 3 Statistika njemačkoga carstva. 3. svezak. Kriminalna statistika za godinu 1906. 4 U Švedskoj došlo je na 1 0 0 .0 0 0 stanovnika pred sudbenu istragu kriminalnih abortusa: 1851. do 1880. 3 .0 4 , od 1881. do 1690. 6 .6 6 , a od 1891. do 1900. 19*01. F. Prinzing, u spomenutom djelu str. 4 4 . �132 novništva tako spor. Francuski buržoa kao i sitni vlasnik i seljak drže se ovog sistema, njima se pridružuje i fran­ cuski radnik. Naročite seoske prilike, čini se, da su u nekim krajevima Njemačke dovele do sličnih stanja. U jugozapadnoj Njemačkoj postoji jedan dražestan kraj, u kom se u vrtu svake seljačke kuće nalazi drvo somina, čiji se dijelovi upotrebljavaju kao abortivna sredstva. U drugom jednom okrugu iste oblasti postoji već odavna kod seljaka sistem dvoje d jec e ; oni ne će da dijele svoje imanje. Osim toga pada jako u oči, kako se u Njemačkoj rasprostire literatura, koja pretresa i preporučuje sredstva za „svojevoljnu besplodnost“ . Naravno, uvijek pod „nauč­ nom4 zastavom i sa pokazivanjem na tobože opasnu pre­ * naseljenost. Pored pobačaja i umjetnog spriječavanja začeća igra izvjesnu ulogu i zločin. U Francuskoj se ubijstva i napu­ štanja djece nagomilavaju, potaknuta francuskim gradjanskim zakonikom, koji zabranjuje istraživanje oca. § 340. fran­ cuskog gradjanskog zakonika veli: „La recherche de la paternite est interdite4 (zabranjeno je istraživati oca dje­ 4 tetu), dok § 314. veli: „La recherche de Ia maternite est admise4 (dopušteno je istraživanje majke). Zabranjeno 4 je tražiti oca, a dopušteno je tražiti majku, to je zakon, koji bez uvijanja izražava nepravdu prema zavedenima. Ljudi u Francuskoj mogu zavesti žena i djevojaka, koliko im god podje za rukom, svake su odgovornosti prosti i nemaju nikakvog plaćanja troškova. O ve su odredbe do­ nesene radi toga, da se ženski spol zastraši od zavodjenja muškaraca. V idi se, da je posvuda slabi muškarac, taj predstavnik jakoga spola, onaj, kojega zavode, a koji nikada ne zavodi. Kao konzekvencija članka 340. francuskog gra­ djanskog zakonika došao je članak 312, koji glasi: „ L ’enfant conQU pendant le mariage a pour pere le mari4 (dijete, 4 rodjeno u braku, ima za oca muža). Kad je traženje oca zabranjeno, muž se onda mora zadovoljiti i smatrati za svoje dijete, koje je njegova žena dobila s drugim. Fran­ cuskoj se buržoaziji ne može poreći barem dosljednost. Svi pokušaji, da se članak 340 ukine, propali su dosada. S druge strane francuska je buržoazija gledala, da �133 okrutnost zakona, po kom je prevarenim ženama oduzeta mogućnost prenesti uzdržavanje djeteta na njegova oca, izgladi ustanovom kuća za nahodčad. O duzeta je dakle novorodjenčetu osim oca i majka. Po francuskom pravnome uobraženju nahodčad je siročad i francuska buržoazija pre­ nosi uzdržavanje svoje vanbračne djece na d r ž a v n i t r o š a k kao „djecu otadžbine". Divna ustanova! U Nje­ mačkoj se sve više ide za francuskim stopama. O dredbe gradjanskog zakonika za njemačko carstvo sadrže o pravnim odnosima vanbračne djece propise, koji su protivni ranijem humanijem pravu. T u stoji: „Vanbračno dijete i njegov otac nijesu rodjaci." Naprotiv je već car Josip II. izdao dekret o jednakosti vanbračne djece s bračnom. „Nikakva oca ne ima vanbračno dijete, za čiju je majku u vrijeme začeća postojala conceptio plurium (odnošaj s više m u­ škaraca)." Z a lakoumnost, slabost ili siromaštvo materino kazna je prenesena na dijete. Z a lakoumne očeve ne zna zakon. „Majka ima pravo i dužnost, da se stara za van­ bračno dijete. Roditeljska vlast ne pripada njoj. O tac vanbračnog djeteta dužan je, da dade djetetu do navršetka šesnaeste godine uzdržanje prema p o l o ž a j u m a j k e računajući tu i troškove oko uzgoja i školovanja. O va obveza vrijedi i preko šesnaeste godine, ako je dijete nesposobno, da samo sebe izdržava. O tac je obvezan, da naknadi materi troškove oko porodjaja, kao i uzdržavanje za prvih šest tjedana poslije porodjaja i druge neizbježive troškove oko trudnoće i porodjaja." I tako dalje. Po pruskom zemaljskom pravu zavodnik je plaćao besprijekornoj neudatoj ženskoj ili udovici prema svome stanju i imanju, ali ta svota nije smjela prekoračiti četvrtinu njegove imovine. Vanbračno je dijete imalo pravo tražiti od oca za uzdr­ žavanje i odgoj, bez obzira na to, je li mu mati bila bes­ prijekorna osoba, ali samo do iznosa, koji je bio dovoljan za uzgajanje bračnog djeteta kod ljudi seljačkog ili običnog gradjanskog staleža. A ko je vanbračni spolni snošaj vršen pod obećanjem za budući brak, sudac ima da prizna osra­ moćenoj ime, stalež i čin zavodnika, kao i sva prava jedne razvedene žene, oglašene za nevinu, a u tom slučaju van­ bračno dijete ima sva prava djece, rodjene u pravovaljanome �134 braku. T o je sada prestalo. Natražnost je deviza našeg zakonodavstva. U razdoblju od 1831. do 1880. raspravljeno je pred francuskim porotnim sudištima 8568 slučajeva čedomorstva, a taj se broj 471 (u godinama 1831. do 1835.) dignuo do 970 (u godinama 1876. do 1880.). U isto vrijeme bilo je raspravljeno 1032 slučaja abortusa, 100 slučajeva u samoj godini 1880.1 Razumije se samo po sebi, da tek najmanji dio umjetnih pobačaja dolazi do znanja sudova, redovito to biva tek onda, kad slijede teške bolesti ili smrt. Čedomorstvo je dolazilo kod stanovništva čitave zemlje u 75, postotaka, a abortus samo u gradovima u 67 postotaka. Z ene u gradovima imaju pri ruci više sredstava, da bi odstranile normalni porodjaj, otuda tako mnogo slu­ čajeva abortusa i razmjerno malo čedomorstva. Na selu je odnošaj obrnut. U Njemačkoj je zbog čedomorstva osudjeno u godinama 1882. do 1886. — 884, od 1897. do 1901. — 887, od 1902. do 1906. — 745 osoba.* T o je eto slika, što nam je pruža današnje društvo o svojim najintimnijim odnosima. O na se daleko udaljuje od slike, koju o društvu sastavljaju fantaste, tek ima tu pred­ nost, da je — istinita. T reba medjutim dodati još nekoliko karakterističnih poteza kistom. 3. Odgajanje za brak. Uopće ne bi trebalo da bude podijeljenih mišljenja o tom, da danas ženski spol stoji u duševnom pogledu prosječno ispod muškoga. Balzac,wkoji nije bio nikakav pri­ jatelj žena, tvrdi doduše o v o : „Zena, koja dobija muško obrazovanje, ima najsjajnije i najplodnije osobine, koje su potrebne, da osnuju svoju i svoga muža sreću“, a Goethe, koji je žene i ljude svoga vremena dobro poznavao, zlobno veli u Djačkim danima Meštra Vilima (Ispovijesti jedne lijepe duše) : „Učene su žene ismijavane, a ni školovane nijesu trpljene, vjerovatno zato, što se držalo za neučtivo 1 A . Pouzol, Potraga za ocem. Str. 134, 471 Paris 1902. 2 Statistika njemačkog carstva 183. svezak. �i3 5 zastidjeti tako mnogo ljudi neznalica*4, ali time nije ništa izmijenjeno u faktu, da uopće žene duševno zaostaju za muškarcimn. O va razlika m o r a da postoji, j e r j e ž e n a s a m o ono, š t o je č o v j e k , kao n j e n g o s p o d a r , n a č i n i o o d n j e . Obrazovanje žena zanemarivano je još više od obrazovanja proletarijata, a ono, sto se na tom polju čini, nije dovoljno. Mi živimo u vremenu, u kom potreba za izmjenom misli raste u svim krugovima, i tu je zanemareno duševno razvijanje žene velika pogriješka, koja se muškarcu osvećuje. Kod muškarca je obrazovanje upućeno — bar se tako veli, i ako se to sadašnjim sredstvima ne postizava — na razvitak razuma, izoštravanje mišljenja, proširenje stvarnog znanja i učvršćivanje volje, ukratko na obrazovanje funk­ cija razuma. Nasuprot tome, kod žene viših staleža obra­ zovanje se upućuje poglavito na pojačanje o s j e ć a n j a , na formalno i estetičko obrazovanje, pomoću kojega se samo pojača ženina živčana osjetljivost i fantazija, kao što je to glazba, beletristika, umjetnost, poezija. T o je najobrnutije, što može biti. Ovdje se pokazuje, da se faktori, koji imaju da odluče o obrazovanju žene, daju voditi svojim predrasudama o prirodi ženskoga karaktera i ogra­ ničenom njenom položaju u životu. Osjećajni život i fan­ tazija žena ne smije se i dalje razvijati, što pojačava samo njene sklonosti prema nervozi, već i kod nje, kao i kod muškarca, treba razviti rad razuma i upoznati je sa poja­ vama praktičnog života. Z a oba spola bilo bi od najveće koristi, kad bi i žena imala namjesto suvišne osjećajnosti, koja često puta postaje neprijatna, jednu dobru porciju razvijenog razuma i sposobnosti za egzaktno mišljenje, na­ mjesto nervozne osjetljivosti i plašljivosti čvrstinu karak­ tera i fizičke hrabrosti, namjesto estetičnog znanja, u koliko ga ona uopće ima, poznavanje svijeta i ljudi i pri­ rodnih sila. Uopće je dosada osjećajni život žene bezmjerno razvijen, naprotiv njen dušeVni razvitak spriječavan, zanemarivan i ugušivan. Uslijed toga žena pati od hipertrofije osjećajnog života i zbog toga je podložna svakom praznovjerju i zabludi, divno tlo za religijozne i druge šarlatanerije, lako upotrebljivo �sredstvo za svaku reakciju. Ograničeni ljudi oplakuju to, jer i oni od toga pate, ali ga ne mijenjaju, jer još i sami u ogromnoj većini stoje do iznad ušiju u predrasudama. Uslijed ovoga, što smo iznijeli, žene gledaju na svijet drukčije od ljudi, a time je stvoren još jedan jak izvor razlika izmedju obih spolova. Sudjelovanje u javnom životu danas je za svakog čovjeka jedna od najhitnijih dužnosti njegovih; što mnogi ljudi toga još ne pojimaju, ne mijenja stvar ništa. Ali je sve veći krug onih, koji uvidjaju, da javni interesi stoje u n a j u ž o j vezi sa privatnim odnosima pojedinaca, da dobro i zlo pojedinih lica i porodica zavise mnogo više od javnih ustanova, nego od ličnih osobina i radnja. Saznaje se, da su najveći napori pojedinaca nemoćni prema nedostacima, koji leže u stanju stvari i odredjuju njihov položaj. S druge strane borba za život traži mnogo veće napore, nego prije. Danas se uopće traže od čovjeka napori, koji u sve većoj mjeri zauzimaju njegovo vrijeme i njegove snage. A bez znanja i indiferentna žena ne razumije ga. Može se reći, da je duševna odijeljenost muža od žene danas veća, nego prije, kada su odnosi bili još sitni i uski i ženi pristupačniji. Osim toga bavljenje javnim poslovima angažuje veliki broj ljudi u dotle nepoznatoj mjeri, što proširuje njihov horizonat, a odvaja ih od kuće sve više i više. Tim e se žena osjeća zapostavljenom i stvoreno je novo vrelo razmiricama. Vrlo rijetko zna čovjek, da se razumije sa ženom i da je uvjeri. Obično čovjek misli, da se ono, što on hoće, ništa ne tiče žene, ona toga ne razumije. O n se ne trudi, da je uputi. „T i ne razumiješ toga“, stereotipni je odgovor muža na žalbu njezinu, da je zapostavlja. Nerazumijevanje žena još se više povećava nerazumnošću većine muževa. Povoljniji odnos izmedju muža i žene javlja se u proletarijatu, jer obadvoje znadu, da vuku ista kola i da za njihovu buduć­ nost, dostojniju čovjeka, postoji samo jedno sredstvo: temeljiti društveni preobražaj, koji će učiniti sve slobodnim ljudima. U koliko se ova spoznaja medju proleterskim že­ nama više širi, u toliko se više usprkos bijedi i nevolji i d e a 1i z u j e njihov bračni život. O bje strane imaju sada zajednički cilj, prama kome teže, i nepresušno vrelo pobuda �137 u izmjenjivanju misli, do kojih ih vodi zajednička borba. Broj proleterskih žena s ovom spoznajom svakom je go­ dinom sve veći. T u se razvija pokret, koji je od odlučnog značenja za budućnost čovječanstva. U drugim brakovima osjećaju se u zrelijim godinama sve jače razlike u obrazovanju i u gledištu, koje se u početku braka, dok još strast prevladava, lako previdjaju. U koliko se spolna strast gasi, u toliko je više treba zamijeniti du­ hovnim saglasjem. Ali bez obzira na to, razumije li čovjek svoje gradjanske dužnosti i vrši li ih, on samim svojim poslom dolazi u stalan saobraćaj s vanjskim svijetom, u neprekidan dodir sa najrazličnijim elementima i najrazličnijim stvarima; ta duhovna atmosfera proširuje njegov horizonat O n se nasuprot ženi nalazi najčešće u nekoj vrsti duhovnog pabirčenja; nasuprot tome, kućni posao, koji ženu od jutra do mraka zauzme, ne daje joj vremena za obrazovanje i duševno je slabi i zahiruje. Ovu kućnu bijedu, u kojoj danas većina žena živi, tačno opisuje buržoaski pisac Gerhad v. Amyntor u „ O p as­ kama na knjizi života**.1 U poglavlju „Smrtonosni ugrizi muha“ stoji pored ostalog i o v o : „Ne dirljivi dogadjaji, koji nikoga ne štede i donesu ili smrt muža ili moralnu propast dragog djeteta ili dugu, tešku bolest ili propast kakvog važnog plana, ne uništuju oni svježinu i snagu domaćice, već sitne svakidašnje brige, koje srž i kosti jedu . . . Koliko milijuna vrijednih doma­ ćica u kuhanju i ribanju istroše volju za životom, u službi domaćih briga izgube rumene jagodice i djavolasti osmjeh, dok ne postanu, nabrana, mršava, skršena mumija. Vječito novo pitanje : ,Sto ćemo danas kuhati ?*, neprestano stru­ ganje, tucanje, čišćenje, rezanja jesu kaplje, što padaju lagano, ali i stalno i sigurno razoravaju duh i tijelo. Ognjište, na kom se kuha, je mjesto, gdje se sastaju najtužnije bilanse prihoda i rashoda, gdje razmišljanja o poskupljivanju životnih namirnica i sve težem pribavljanju potrebnog novca najjače deprimiraju. N a plameni oltar, gdje juha vrije, pri­ nose se kao žrtve mladost i čednost, ljepota i vedra 1 Sam. L ucas, Elberfeld. �138 volja, i tko može poznati u staroj kuharici grbavih ledja i upalih očiju nekadašnju bujnu, veselu, koketnu nevjestu sa nakitom ? — Još je starima ognjište bilo svetinja i kraj njega su oni stavljali svoje Lare i kućne zaštitnike, — pustite i nas, da čuvamo ognjište kao svetinju, na kojoj odavna njemačka domaćica umire polaganom smrću, da bi održala kuću ugodnu, prostrt stol i porodicu zdravu.“ T o je utjeha, koju buržoaski svijet pruža ženi, koja pri sadašnjem uredjenju bijedno skapava. O ne žene, koje se uslijed svojih društvenih odnošaja nalaze u slobodnijem položaju, imaju obično jednostranu obrazovanost, koja se silno ističe zajedno sa nasljedjenim ženskim karakterističnim osobinama. Obično imaju one smisla samo za čistu vanjštinu, brinu se samo za tričarije i urese i cilj životu svome traže u zadovoljavanju pokva­ renog ukusa i u robovanju razbuktalim strastima. Z a djecu i njihov uzgoj ne zanimaju s e ; ona im zadaju suviše muka i dosade i one ih ostavljaju guvernantama i služavkama, a kasnije predaju uzgojilištima. O ne smatraju svojom za­ daćom, da od kćeri načine lutke, a od sinova jeunesse doree, onu odvratnu klasu ljudi, koja bi se smjela staviti u isti red sa svodnicima i svodiljama. T a jeunesse doree čini glavni kontigenat za zavodjenje kćeri radnog naroda; ništa ne raditi a rasipati, to ona smatra svojim pozivom. Iz opisanih prilika razvile su se neke karakteristične osobine žena, koje se sa pokoljenja na pokoljenje sve pot­ punije prenose. Muškarci se rado zadržavaju na tome za­ boravljajući, da su oni sami tomu krivi. U te rdjave ženske odlike broji se strašna govorljivost i brbljavost, sklonost, da o najništavijim i najbesmislenijim stvarima vode bes­ krajno duge razgovore, razmišljanje samo o vanjskom iz­ gledu, nakitu i društvu i robovanje svim budalaštinama mode, dalje lako nadražljiva zavist i ljubomora prema ostalim ženama, sklonost na neistine i pretvaranja. O ve se odlike primjećuju kod ženskog spola još u mla­ dosti, samo u različnom stepenu. T o su odlike, koje su postale pod pritiskom društvenih prilika i dalje se razvile nasljedjem, ugledanjem i odgojem. Bedasti odgojitelj ne može druge pametno uzgojiti. �139 Da bi se protumačili uzroci postanka i razvitak odlika kod spolova i čitavih naroda, mora se postupati istom me­ todom, koju upotrebljavaju moderne prirodne nauke, kad hoće da saznadu postanak i razvitak organskih tijela i nji­ hovih karakterističnih osobina. Svakom živom biću historijski uslovi života daju njegove karakterne osobine; ono je prinudjeno, da se prilagodi postojećim uslovima života,koji napokon postaju njegova priroda. Čovjek ne čini izuzetak od onoga, sto u prirodi vrijedi za sva živa bića1; čovjek ne stoji van domašaja prirodnih zakona, on je, fizijološki posmatran, najrazvijenija životinja. T o se ne će da prizna. Stari su već prije hiljadu godina, i ako nijesu znali moderne prirodne nauke, u mnogim ljudskim stvarima imali mnogo pametnije nazore od mo­ dernih, a glavno je to, što su oni svoje nazore, zasnovane na iskustvu, praktično primjenjivali. S udivljenjem se cijene ljepota i snaga grčkih muškaraca i žena, ali se ne će da vidi, da su na prirodu i razvitak stanovništva tako po­ voljno uticali ne srećna klima i čarobna priroda zemlje, koja leži na moru, već načela tjelovježbe i uzgoja, dosljedno od države provedena i odredjena radi toga, da ljepotu, snagu i okretnost spoje s oštrinom i elastičnošću duha. U duševnom pogledu i tako je žena prema čovjeku bila zanemarena, ali ne u pogledu tjelesnog razvitka.2 U Sparti, koja je najdalje otišla u tjelesnom vježbanju obiju spolova, dječaci i djevojke išli su goli do potpunog uzrasta i vjež­ bali su se zajedno u tjelesnim radnjama, u igranju i rvanju. Neskrivanje ljudskog tijela i prirodno ponašanje prema onom, što je prirodno, uticali su, da se ne razvije čulna podražljivost, koja se najprije umjetno stvara tamo, gdje se priječi druženje obiju spolova u mladosti. Tijelo jednog spola nije bilo nikakva tajna za drugi spol. T u se nije 1 V idi sud Krafft-Ebbinga aa str. 101. do 102. 2 P l a t o n traži u svojoj „Državi", „da se žene odgajaju kao i muškarci", i zahtijeva o d a b i r a n j e ; on je dakle poznavao značenje odabiranja za razvoj čovjeka. A r i s t o t e l postavlja u svojoj „Politici" kao uzgojno n a č e lo : „Najprije se mora razviti tijelo, a onda razum." K od nas s e misli, ako se uopće misli, napokon na tijelo, koje razumu daje oružje. �140 mogla javiti igra dvosmislenosti. Priroda je bila priroda. Jedan je spol uživao u ljepotama drugoga. 1 jednom neusiljenom, prirodnom saobraćaju spolova čovječanstvo se mora vratiti, ono mora oturiti sadašnje nezdrave spiritualističke nazore o čovjeku i stvoriti načine uzgoja, koji će omogućiti fizičku i duševnu regeneraciju. Kod nas vladaju, naročito o ženskom uzgoju, još vrlo natražni pojmovi. D a i žena treba da ima snage, duha i od­ lučnosti, smatra se kao nešto krivo vjerno, kao ,,nežensko“, i ako nitko ne će moći poreći, da bi se ona takvim od­ likama mogla zaštititi od mnogih nepravda i neprijatnosti. Nasuprot tome njezin se tjelesni razvitak, baš kao i duhovni, spriječava, što je moguće više, pri čem bedasto odijevanje igra priličnu ulogu. O no je ne samo spriječava u fizičkom razvitku, ono je često puta neposredno upro­ pasti, pa ipak se malo liječnika usudjuje da ustane protiv toga. Strah od toga, da se ne zamjere pacijentici, goni ih, da ćute ili čak da laskaju njezinim budalaštinama. M o­ derno odijelo spriječava u velikoj mjeri ženu u slobodnoj upotrebi njenih snaga, ono šteti njeno tjelesno razvijanje i budi u njoj osjećanje nemoći i slabosti. A ovo je odijelo opasno i za zdravlje okoline, jer je žena u stanu i na ulici pokretna mašina za dizanje prašine. Razvitak žene sprije­ čava i stroga odijeljenost spolova u školi i u društvenom saobraćaju, a ona odgovara spiritualističkim nazorima, što ih je kršćanstvo u nama duboko usadilo. Koja žena ne postigne razvitak svojih odredjenja i spo­ sobnosti, koja se zadrži u najužem krugu ideja i opći samo sa licima svojega spola, n e m o ž e se uzdići nad ono, što je svakidašnje i obično. Njen se horizonat kreće samo oko pojava u njenoj najbližoj okolini, oko rodbinskih odnošaja i onoga, što s time stoji u, svezi. Mnogoglagoljivo zabavljanje najvećim besmislicama, sklonost brbljavosti dobijaju otuda najveću pobudu, jer žive duševne odlike traže, da se na bilo koji način izraze. A čovjek, kojega ovo često dovede u neprilike ili očajanje, ljuti se na ove odlike, koje on, „otac stvorenja", nosi na svojoj savjesti. Ne smije se poreći, da se u najnovije doba javlja sve više usklika za razumnijim nazorom o svijetu i životu, ali to su tek zametci i tiču se tek nekih društvenih slojeva. �141 4. Bijeda današnjeg bračnog života. U našim društvenim i spolnim odnosima žena je svim dijelićima svojega bića upućena na brak i onda je sasvim prirodno, što brak i vjenčanje čine glavni predmet njezinih težnja i razgovora. Isto tako ženi, koja je fizički slabija i običajima i zakonima potčinjena muškarcu, jezik je glavno oružje protiv muškarca i ona se njime koristi. T ako stoji stvar i sa izvikanom ženinom žudnjom za kićenjem i dru­ štvom, te ona pokazuje svoju užasnu stranu u ludostima mode, a očeve i muževe dovodi^ do najveće bijede i ne­ prilike. T o je lako protumačiti. Z ena je za muža u prvom redu predmet uživanja; u ekonomskom i društvenom po­ gledu zavisna, ona mora da gleda svoje sklonište u braku, ona zavisi dakle od čovjeka i predstavlja jedan dio njegova vlasništva. Njezin položaj postaje još nepovoljniji zbog toga, što je broj žena obično veći od broja muškaraca — stvar, o kojoj ćemo još pobliže govoriti. T a nerazmjernost pojačava konkurenciju žena medju sobom, koja se još jače pojačava time, jsto se iz najrazličnijih razloga izvjestan broj ljudi ne ženi. Z ena je time prinudjena, da se što povoljnijom vanjštinom bori sa svojim spolnim drugaricama oko muža. A ko se ima na pameti trajanje ove nerazmjemosti kroz mnoge generacije, ne će nam biti čudnovato, što su ove pojave pod stalnim uticajem istih uzroka dobile današnji ekstremni oblik. Pri tom možda konkurencija medju ženama oko ljudi ni u koje doba nije bila tako oštra, kao u da­ našnje, dijelom iz uzroka, koje ćemo još pretresti. Sve veće poteškoće oko toga, da se egzistencija obezbijedi, kao i sve veće društvene potrebe upućuju ženu više nego ikada prije na brak, kao na „ sklonište “. Muškarcima se ovo stanje svidja, jer oni crpu koristi iz njega. Njihovom ponosu, taštini i interesu godi uloga gospodara, a u toj gospodarskoj ulozi oni su, kao i svi vlasnici, teško pristupačni razlozima. U toliko je više u interesu žena, da se oduševe za izvojevanje pjrilika, koje će ih osloboditi ovog nedostojnog položaja. Ž ene smiju čekati na pomoć ljudi isto tako malo, kao i radnici na pomoć buržoazije. �142 Ako se dalje uzme u obzir, koje karakterne osobine izaziva borba za povlašteni položaj i na drugim područjima, naprimjer na industrijskom; kako se niska, čak i sramna sredstva u borbi upotrebljavaju; kako se bude mržnja, zavist i klevetništvo, onda postaje jasno, što se u konku­ renciji žena oko muževa pokazuju slične karakterne odlike. O tuda dolazi, da se žene medju sobom prosječno manje podnose, nego muškarci, da se čak i najbolje prijateljice lako posvadjaju, ako se tiče ugleda kod nekog muškarca i t. d. O tuda se zapaža i to, da se žene, ma se nikad prije ne vidjele, gledaju obično kao dva neprijatelja. Sa neobičnom sposobnošću žena primijeti, kad druga u nečemu pogriješi, rdjavo namjesti haljinu ili učini kakovu sličnu kar­ dinalnu pogriješku. U pogledima, kojima se one susreću, nehotice se dade pročitati i sud, koji jedna o drugoj ima. Kao da jedna drugoj hoće da rekne: „Ja znam bolje od tebe namjestiti se i privući na sebe pažnju." S druge strane žena je od prirode impulzivnija od muškarca, ona manje razmišlja nego on, ona je nesamostalnija, naivnija i zbog toga podaje se mnogo većoj strastvenosti, koja se u najljepšem svijetlu pokazuje u istinskom herojskom požrtvovanju, sa kojim se za svoje dijete zalaže, ili za svoje brine i u bolesti ih njeguje. Naprotiv ova strastvenost pokazuje se u žudnji za osvetom u najružnijoj formi. Ali i dobre i rdjave strane uvjetuju se, podstiču, spriječavaju i izmjenjuju u prvom redu socijalnim polo­ žajem. Isti nagon, koji se u nepovoljnim odnosima javlja kao pogriješka, pod povoljnim uvjetima postaje izvor sreće za tu osobu, kao i za druge. Fourierova je zasluga, što je sjajno dokazao, kako jedan te isti nagon čovjekov u raz­ ličitim prilikama daje potpuno suprotne rezultate.1 Pored upliva ludog duhovnog uzgoja ne manje su važni uticaji bedastog ili nedovoljnog fizičkog uzgoja s ob­ zirom na prirodni cilj. Svi se liječnici slažu u tome, da je pripremanje žene za njen materinski poziv u svakom po­ gledu nedostatno. „Vježba se vojnik u rukovanju oružjem 1 A . Bebel, Charles Fourier, njegov život i njegove teorije. Stuttgart 1907., J. H . W . Dietz. �143 i zanatlija u rukovanju alatom, svaka služba traži studije; čak i fratar ima svoje ispite. Samo se žena ne uzgaja za svoje ozbiljne materinske dužnosti.4,1 Devet desetina dje­ vojaka, koje dobiju prilike da se udadu, stupaju u brak sa gotovo potpunim nepoznavanjem materinstva i njegovih dužnosti. Neopravdano ustručavanje, čak i matera, da sa odraslim kćerima govore o tako važnim spolnim funkci­ jama, ostavlja ih u najvećem neznanju dužnosti prema sebi i svome mužu. Stupanjem tf brak žena stupa obično u potpuno nepoznatu oblast života; ona je o tome stvorila neku sliku u fantaziji, obično iz romana ne baš najpreporučljivije vrsti, sliku, koja tako malo odgovara stvarnosti.2 Nedostatna znanja o privrednom životu, koja su, kako stvari još stoje, za brak nužna, i ako su ženi mnoge dje­ latnosti, za koje je bilo prije posvema razumljivo, da ih žena obavlja, oduzete, daju takodjer povoda za diferencije. Jedne ne znaju iz privrede ništa, jer smatraju, da im ne dolikuje voditi brigu o tome, po njihovu mišljenju to je stvar sluškinja; druge pak, iz široke mase, spriječava borba za opstanak, da se obrazuju za poziv gazdarice, one moraju da budu od zore do mraka u radionici ili tvornici. Razvoj prilika sve više potiskuje pojedinačna go­ spodarstva, ona se održavaju samo besmislenim žrtvama novca i vremena. Drugi uzrok, koji mnogim ljudima uništava cilj braka, leži u fizičkom razvitku mnogih žena. Naš način hranjenja, stanovanja, rada i nastave, ukratko cijeli način života u 1 Irma v. Troll-Borostyani, M isija našeg stoljeća. Studija kao prilog ženskom pitanju. Pressburg i Leipzig. 2 U jednom svom romanu pripovijeda Aleksander Dumas sin ovo : Jedan katolički svećenik visokog položaja saopćio mu je u razgovoru, da je od stotitu žena, koje su se udale, najmanje osam deset u toku mje­ seca dana došlo k njemu i reklo, da su se u braku razočarale, da se kaju, što su se udale. T o je vrlo vjerovatno. Volterijanski odgojena francuska buržoazija misli, da se slaže s njezinom savješću dati svoje kćeri na odgoj u manastire, ona polazi od pretpostavke, da je lakše ru­ kovoditi neobrazovanom, nego obrazovanom ženom. T ada se moraju jav­ ljati sukobi i razočaranja. Zar ne savjetuje L aboulaye, da držimo žene u umjerenom neznanju, jer „notre empire est detruit, si 1’ homme est reconnu". (N aša će vladavina biti razorena, čim upoznaju muškarca). �144 mnogočem nas više uništava, nego unapredjuje. S pravom se može govoriti o nervoznom vrem enu; ali nervoznost ide ruku o ruku s lizičkom degeneracijom. Malokrvnost i ner­ voznost su naročito mnogo rasprostranjene kod ženskog spola. O ne postaju sve više društvenom bolešću, koja, ako još koje pokoljenje potraje, a ne uspije se, da se naša društvena organizacija postavi na povoljniju osnovu, vodi naš rod prema propasti.1 Ženskom je organizmu s obzirom na spolnu svrhu po­ trebna naročita njega, a prije svega dobra hrana i u izvjesnim perijodama dovoljno čuvanja. Obadvoje velika većina žen­ skog spola nema, a pod današnjim odnosima teško može da stvori. Z ena se čak toliko naučila na ograničenje po­ treba, te naprimjer mnoge smatraju za svoju bračnu dužnost, da svaki bolji zalogaj zaštede za muža zadovoljavajući se same najslabijom hranom. Isto se tako odjeljuju u hrani dječaci od djevojaka. Uopće se smatra, da se žena može zadovoljiti ne samo lakom, već i gorom hranom nego čo­ vjek. Z ato nam ženska mladež pruža žalosnu sliku za svakoga, koji stvari razumije.2 Veliki dio naših mladih žena tjelesno je slab, malokrvan, užasno nervozan. Posljedice su bolovi pri menstruaciji, oboljenje organa, koji stoje u vezi sa spolnom svrhom, koje dovodi često puta do opas­ nosti po život ili do nesposobnosti da se djeca radjaju ili doje. „Ako ova generacija naših žena bude napredovala i dalje, kao do sada, nije daleko čas, kad će biti pitanje, mogu li se kulturni ljudi i dalje uračunavati u red sisavaca ili ne.“ 3 Mjesto zdrave, vesele supruge, sposobne majke, 1 Progresivna paraliza (mekšanje mozga) raste mnogo brže medju ženama, no medju muškarcima. Tako je primjerice došlo u Pruskoj do paralitičkog ludila kod 100 osoba : Muških Ženskih Muških Ženskih 1876 do 1879 17,0 3,7 1895 do 1897 18,5 7,6 1880 „ 1891 17,3 5,4 1898 ., 1901 16,2 7,5 1892 „ 1894 17,7 6 .8 V idi F, Prinzing, u spom. knjizi, str. 177. 2 Opširnije o tom u „Knjizi za žene“ od gospodje H . S. Adam s, Dr. med., Stuttgart. 3 Dr. F. B. Simon, Njega zdravlja kod žene. 7. izdanje, str. 2 4 0 . Stuttgart 1909, J. H . W . Dietz. �145 kućnim dužnostima predane žene čovjek ima bolesnu, ner­ voznu ženu, od koje liječnik ne odlazi, koja se neprestano tuži na propuh i ne može da podnese ni najmanji sum. Mi se ne ćemo kod ove stvari dalje zadržavati, svaki može za sebe zamišljati dalje ovu sliku; u svojim porodičnim krugovima naći će dosta primjera. Iskusni liječnici uvjeravaju, da se veća polovica žena, naročito u gradovima, nalazi u više ili manje nenormalnom stanju. Prema stepenu bolesti i karakteru čovjeka takvi brakovi moraju biti nesrećni i oni daju čovjeku u očima javnosti pravo na vanbračne slobode, koje kod žena mo­ raju da izazovu najnesrećnije raspoloženje. A često puta vrlo različna spolna očekivanja jednog ili drugog dijela daju povoda velikim razmiricama, a rastava, i ako je tako po­ trebna i opravdana, ostaje nemoguća. Ovdje se ne smije prećutati, d a v e l i k i d i o l j u d i p r e d s t a v l j a k r i v c e za f i z i č k e b o l o v e , koje n j i h o v e ž e n e u b r a k u p o d n o s e . Veliki dio muškaraca boluje zbog razvrata od kroničnih spolnih bo­ lesti, koje se zbog toga, što im ne pričinjavaju velike ne­ prijatnosti, vrlo često uzimaju na laku ruku. A li one u spolnom saobraćaju sa ženom proizvode kod nje vrlo ne­ prijatne i očajne unutrašnje bolesti, koje se jave odmah poslije stupanja u brak i vrlo često dovode do nesposob­ nosti za primanje ili za radjanje djece. Obično nesrećna žena nema ni pojma o pravom uzroku bolesti, koja joj dušu pritiskuje, život ogorčava i svrhu braka razorava; ona čini sama sebi i prima prijekore za stanje, za koje je drugi kriv. Mnoga bujna žena, čim stupa u brak, dopadne kronične boležljivosti, za koju ni ona ni njeni nemaju ob­ jašnjenja, jer liječnik mora da šuti. Kako novija ispitivanja pokazuju, ova okolnost — što uslijed kapavca materija muškarčeva nema sjemena i čovjek ostane cijelog života nesposoban za stvaranje djece — r e l a t i v n o je č es t u z r o k b r a č n o j n e p l o d ­ nosti, n a s u p r o t staro] p o v o l j n o j t r a d i c i j i g o s p o d a r a s t v o r e n j a , koji su u v i j e k bili A . Bebel: Ž en a / socijalizam. ]Q �146 g o t o vi d a k rivic u za nemanje djece svale na ž e n u . 1 Vidi se, da veliki broj uzroka u množini slučajeva ne daje, da bračni život bude ono, što treba da je. Sumnjive je dakle vrijednosti, kad i sami naučenjaci vjeruju, da su sa emencipacijonim težnjama žena gotovi time, što ih upućuju na brak, koji u našim socijalnim prilikama po­ staje sve više karikatura, a sve manje odgovara svojoj pravoj svrsi. Jedanaesto poglavlje. Šanse braka. 1. Odnošaj spolova u brojkama. Medjutim savjet ženi, neka potraži svoj spas u braku, kao u svom pravom pozivu, savjet, komu većina muška­ raca bez razmišljanja odobrava, zvuči kao najgorča poruga, dok savjetnici i odobravaoci baš protivno čine. Schopen­ hauer, filozof, ima o ženi i njenom položaju razumijevanje jednog filistra. O n veli: „Z ena nije pozvana za velike radnje. Njezina karakteristika nije djelotvornost, već s t r a ­ d a n j e . O na se odužuje životu bolovima kod porodjaja, brigom za dijete, p o d l o ž n o š ć u m u ž u . Njoj su za­ branjene najsilnije manifestacije životne snage i bsjećanja. Njen život neka bude tiši i neznatniji od muževljeva. Z ena je pozvana da bude njegovateljica i odgojiteljica djece, p o š t o je s a m a d j e t i n j a s t a o s t a j u ć i k r o z c i j e l i s v o j v i j e k d j e t e t o m , neki srednji stupanj medju djetetom i muškarcem, k o j i j e t e k a r p r a v i č o v j e k . . . Djevojke se neka odgajaju za kućanstvenost i p o d l o ž n o s t . . . Z e n e s u n a j p o t ­ p u n i j i i n a j n e i z l j e č i v i j i filistri.*4 U d u h u ' Schopenhauerovu je pisano i djelo Lombro1 D i. F. B. Simon u pomenutoj knjizi, str. 2 6 7 . Simon govori op­ širno o ovoj temi i njoj srodnoj: zašto tolike žene ne znaju, otkuda toliko poboljavanja poslije vjenčanja ? — gdje se našem muškom svijetu podaje lekcija. �147 sovo i Ferrerovo: Ž ena kao zločinka i prostitutka.1 Nijesrno upoznali nijedno znanstveno djelo tolikoga opsega, — ono ima 590 strana, — koje bi o zadanoj temi sadr­ žavalo tako malo dokaznog materijala. Statistički materijal, iz kojega se povlače najsmioniji zaključci, većinom je manjkav. Piscima dostaje često tucet slučajeva, da bi otuda povlačili najzamašnije konzenkvencije. Materijal, koji može imati najveću vrijednost za ovo pitanje, sakupljen je, što je karakteristično, od jedne žene, od gospodje Dr. Tarnowske. Upliv socijalnih prilika i kulturnog razvoja ostavljen je gotovo sasvim po strani, sve se prosudjuje s jednostranog fizijološko-psihološkog stanovišta, a osim toga upleten je u dokazivanje veliki broj etnografskih sa­ općenja o najrazličitijim narodima, a da se dublje ne ispi­ tuje značenje tih saopćenja. Po izvodima spisateljičinim žena je, baš kao kod Schopenhauera, veliko dijete, lažljivica par excellence, nesposobna da prosudjuje, nestalna u ljubavi, nesposobna ni za koje herojsko djelo. T u se tvrdi, da se inferijornost žene prema muškarcu vidi iz velikog broja tjelesnih razlika i odlika. „Ljubav ženina nije u os* novi ništa drugo, već sekundarni karakter m aterinstva; sva osjećanja predanosti, koja vežu ženu za muža, nijesu stvar seksualnih impulza, već n a g o n a p o k o r n o s t i i o d a ­ n o s t i , s t e č e n i h p r i 1 a g o d j i v a n j e m .“ 2 Kako su se ti „nagoni" stekli i prilagodili, ne ispituju p isci; oni bi pri tom morali istraživati socijalni položaj žene u tijeku tisućljeća, koji ju je učinio time, što ona jest. Pisci do­ duše opisuju ropstvo i podložno ženino stanje kod najrazličitijih naroda i u najrazličnijim kulturnim razdobljima, ali kao Darwinovci, te imaju svezane oči, izvode oni sve to iz fizijoloških, a ne iz društvenih i ekonomskih uzroka, kojima je u prvom redu uvjetovan fizijološki i psihološki razvoj žene. Pisci dolaze i. na to, da govore o ženskoj taštini i postavljaju nazor, da su kod naroda nižega kulturnog ste­ pena tašti spol muškarci, i to da se vidi još i danas pri­ 1 Autorizovani prijevod, Dr. med. H . Kurella. Hamburg 1894. 2 U pomenutoj knjizi, str. 140. �148 mjerice na Novim Hebridima, na Madagaskaru, kod plemena oko Orinoka, na mnogim otocima polinezijskog arhipela i kod nekih afričkih naroda. Naprotiv vide oni, da su kod naroda višega kulturnog stepena tašti spol ženske. Ali zašto i otkuda? Odgovor je vrlo blizu. Kod plemena na nižem kulturnom stupnju vladaju prilike materinskog prava, ili te prilike još nijesu prevladane. Uloga, koju igra žena u tim odnosima, ne sili je, da se bori za muškarca, muš­ karac osvaja nju i za tu svrhu kiti se on i postaje tašt. Kod naroda na višem kulturnom stepenu, osobito kod svih kulturnih naroda, ne bori se uz malo iznimaka muškarac za ženu, već žena za muškarca, i ako se dešava rijetko, da bi žena uzela inicijativu i ponudila se muškarcu. T o joj brani takozvana pristojnost; ali u stvari se to nudjenje dogadja načinom njezina nastupanja, luksusom, što ga raz­ vija, načinom, kako se kiti, predstavlja u društvu i nami­ guje. Ovako joj držanje nameće njena prekobrojnost i socijalna potreba, zbog koje smatra brak kao sklonište ili kao ustanovu, preko koje jedino može podmiriti svoj spolni nagon i steći neku društvenu vrijednost. Prema tome i ovdje su č i s t o e k o n o m s k i i s o c i j a l n i u z r o c i , koji izazivaju jednu odliku čas kod žene, čas kod muža, a koja se po navici smatra kao potpuno neza­ visna od socijalnih i ekonomskih uzroka. Iz toga se dalje može izvesti: čim društvo dodje u stanje, u kome će pre­ stati zavisnost jednog spola od drugog i oba biti podjed­ nako slobodni, n e s t a t ć e i t a š t i n e i b u d a l a š t i n a m o d e , k a o i m n o g i h d r u g i h m a n a , k o j e mi d a n a s s m a t r a m o za n e i s k o r j e n j i v e , jer su t o b o ž e p r i r o d j e n e čovjeku. Sto se specijalno tiče Schopenhauera, on prosudjuje kao filozof ženu isto tako jednostrano, kao i većina naših antropologa i medicinara, koji u njoj vide samo spolno, a nikada društveno biće. Schopenhauer se nije nikada ženio, on dakle sa svoje strane nije ništa pridonio, da jedna žena više oduži dug svoj životu, koji joj on pripisuje. I tu do­ lazimo na drugu stranu medalje, koja nije nipošto ljepša. Mnoge se žene ne udadu, jer ne mogu da se udadu, to svaki zna. Običaj zabranjuje ženi, da se nudi, ona mora �149 biti isprošena, to jest izabrana, ona sama ne smije da prosi. A ko se ne nadje prosilac, ona ostaje u velikoj vojsci onih sirotica, koje promijene cilj života i nemajući sigurne materijalne podloge obično dopadnu bijede i nevolje, a često trpe porugu. Otkuda dolazi nerazmjemost spolova? Mnogi su brzo gotovi s odgovorom : suviše se djevojaka radja. O ni su, kao što će se vidjeti, rdjavo obaviješteni. Drugi pak zaključuju iz toga, što je u većini kulturnih država više žena, nego ljudi, da se poligamija (mnogo ženstvo), bila zlo ili dobro, mora dopustiti. Ali poligamija je ne samo protivna našim običajima, ona je p o n i ž e n j e za ženu, što doduše ne smeta Schopenhaueru, da iz svoga poznatog omalovažavanja i preziranja žene potvrdi: „ Z a ž e ns ki spol u cjel ini p ol i ga mi j a je d o b r o činstvo.“ Mnogi se muškarci ne žene, jer misle, da ne će moći prema svom položaju uzdržavati j e d n u ženu i eventualnu djecu. Uzdržavati dvije žene moguće je tek maloj manjini, a tu ih ima vrlo mnogo, koji imaju jednu i više žena, jednu zakonitu, a jednu ili više njih nezakonitih. Ovi, što su po svom bogatstvu privilegovani, ne dadu se priječiti u tom, da čine, što ih je volja. I na istoku, gdje poligamija po običaju i zakonu po­ stoji već tisućljećima, ima razmjerno malo muževa više nego jednu ženu. Govori se o nemoralnom uplivu turskog ha­ remskog života. Ali se ne vidi, da je on pristupačan samo m a l o m dijelu ljudi, i to iz v l a d a j u ć i h k l a s a , dok većina muževa živi u monogamiji. U gradu Alžiru bilo je krajem šezdesetih godina od 18282 braka 17319 sa samo jednom ženom, 888 sa dvije žene i samo 73 sa više od dvije. Carigrad, prijestolnica turskog carstva, pokazao bi isti rezultat. Kod seljačkog stanovništva na istoku još jače prevladjuje brak sa jednom ženom. Na istoku, kao i kod nas, dolaze u obzir materijalne okolnosti, koje većinu ljudi nagone, da se ograniče na jednu ženu.1 A kad bi ma­ 1 „Sto se tiče poligamije, ona je u čitavoj Indiji tek malo raspro­ stranjena. U čitavom carstvu došlo ie prema popisu od 1901. kod svih religija na 1000 supruga 1011 supružnica; monogamski brak ne trpi dakle od smetanja poligam ije .“ G . v. Mayr, u navedenoj knjizi, str. 7 7 . �150 terijalne okolnosti bile za sve ljude podjednako povoljne, poligamija se ipak ne bi mogla provesti, jer bi nedostajalo žena. Br o j g l a v a o b i j u s p o l o v a , ko j i j e u n o r ­ m a l n i m p r i l i k a ma g o t o v o j e d n a k , u p u ć u j e s v u d a n a b r a k s a j e d n o m ž e n o m. Z a dokaz navedimo tabelu, koju je Biicher objelodanio u jednom članku u „Općem statističkom arkivu".1 Muškaraca Stanovništva uopće N a 1000 muškaraca dolazi žena 17 0 818561 41643389 177648044 2197799 6994064 174914119 40540386 170269179 1 871821 6771360 345732680 82183775 347917223 4066920 13765424 1024 973 958 852 968 399301857 Evropa . . . . Amerika . . . . A z i j a ..................... Australija . . . A fr ik a ..................... Zenskinja 394366865 793668722 988 Rezultat ove tablice morao bi mnoge začuditi. S iz­ nimkom Evrope, gdje na 1000 muških dolazi prosječno 1024 ženskih stanovnika, u svim je drugim dijelovima svijeta protivno. P a ako se i uzme, da su u stranim dije­ lovima svijeta, a i tamo, gdje se obavljao popis, popisi s obzirom na ženski spol neobično netačni, — to treba naročito istaknuti za sve zemlje s muhamedanskim stanov­ ništvom, gdje je broj ženskih stanovnika manji naveden, no što je u stvari, — ipak stoji, da, bez obzira na poje­ dine evropske zemlje, nigdje broj ženskih glava ne nadmašuje znatno broj muškaraca. Medjutim je carski statistički ured u Berlinu u svom novom popisu pučanstva godine 1900. sastavio za evropske i neevropske države novu tabelu, koja se proteže na 838 milijuna ljudi. „Uzme li se u obzir, da tu nije uzet rezultat popisa u Italiji, Bosni i Hercegovini, Costarici, Argentini, 1 Karl Biicher, O podjeli obih spolova na zemlji. Predavanje, držano 6. siječnja 1892. u Geografskom i Statističkom Društvu u Frankfurtu a. M. O pći statistički arkiv. Izdao Dr. Georg v. Mayr. 2. godište. Tiibingen. 1892. �151 Transvaalu, Oranje, Cipru, Formosi i Pescadoresu, broj popisanih ljudi iznosio bi 882 milijuna, a na 1000 muškaraca prosječno 991 ženska glava . . . Može se dakle za popisane ljude uzeti gotovo jednaki razmjer obiju spolova, pa ako i ima nešto više muškaraca, to je jamačno minimalno."1 Drukčije stvar stoji s Evropom, koja nas poglavito za­ nima. Izuzimajući južne evropske zemlje Bosnu i H erce­ govinu, Srbiju, Bugarsku, Rumunjsku i Grčku posvuda je žensko stanovništvo jače zastupano od muškog. O d velikih država ovaj je odnos najpovoljniji u Ugarskoj i Italiji: na 1000 muškaraca dolazi 1009, dotično 1010 ženskinja; poslije toga u Belgiji, gdje na 1000 muških stanovnika dolazi 1013 ženskih. Naprotiv Portugalska (1093) i Nor­ veška (1082) pokazuju najnepovoljniji odnos. Z a ovima dolazi odmah Velika Britanija sa Irskom: tu na 1000 muških dolazi 1063 ženskih stanovnika. Francuska, Nje­ mačka, Austrija i Rusija leže u sredini, tu na 1000 muških dolazi 1033, dotično 1032, 1033 i 1029 ženskih sta­ novnika.2 U Njemačkoj se u zadnja dva decenija sa svakim po­ pisom pučanstva razvio na bolje odnošaj izmedju ženskog i muškog pučanstva. D ne 1. prosinca 1885. bilo je žensko stanovništvo za 988.376 glava mnogobrojnije od muškoga, kod pučkog popisa dne 1. prosinca 1890. iznosio je taj suvišak još 966.806 glava, 1895. — 957.401, 1900. — 892.684, a kod popisa od 1. prosinca 1905. spao je na 871.916 glava (1029 ženskih na 1000 muških stanovnika). Glavni uzrok smanjivanju te razlike jest u smanjivanju iseljenika, medju kojima sudjeluje poglavito muški spol. T o se jasno pokazuje na odnosu spolova u sjeveroameričkoj Uniji, u koju uvire glavna rijeka iseljenika i koja ima isto toliku oskudicu u ženama, koliki je suvišak u Njemačkoj (na 1000 muškaraca dolazilo je godine 1900. tek 953 ženskinja). Iseljavanje iz Njemačke spalo je sa 220.902 1 G . v. Mayr, u pomenutoj knjizi, str. 3 6 . do 37. D o istog rezultata dolazi i Dr. G . Schnapper-Arndt, Društvena statistika, str. 105. Leipzig 1 908.: ,,U glavnom se pokazuje prilična jednakost izmedju obih spolova." 2 P o G . Schnapper-Arndtu, navedeno djelo, str. 107. do 108. N a temelju novih popisnih rezultata — u glavnom oko 1900. godine. �152 glave u godini 1881. na 22073 u godini 1901. i na 19883 u godini 1908. Veliko iseljavanje ljudi u odnosu prema iseljavanju žena prouzrokuje dakle u prvom redu razliku izmedju broja glava obiju spolova. Tako se Italija, gdje je još početkom četrde­ setih godina prevladavao broj muških glava, pretvorila zbog velikog iseljavanja u zemlju sa ženskim suviškom. Dalje, unesreči se mnogo više ljudi, nego žena u poljo­ privredi, obrtu, industriji i saobračaju, isto se tako mnogo veći broj ljudi nego žena nalazi u tudjini — trgovci, po­ morci, mornarske čete i t. d. Druga jedna pojava, koja je statistikom utvrdjena i za­ služuje veliku pažnju, jest to, što žene d u ž e živu od muškaraca i zbog toga u s t a r i j i m godinama ima više žena, nego muškaraca. Prema pučkom popisu od godine 1900. nadjen je ovaki odnošaj starosti kod obih spolova: U starosti V iše muških Ženskih 6904732 2925918 3179813 4251204 3669656 27 7 0 4 5 1 2053085 13 0 0 6 3 7 681751 6871599 2912573 3162448 4293775 3731556 2923228 2320273 1545808 868671 33133 13345 17365 — 27737247 Ispod 10 godina 10 do ispod 15 godina O d 15 do 21 „ .2 1 „ 3 0 ,, • 30 „ 40 „ .. 4 0 „ 5 0 „ „ 50 „ 60 „ , 60 „ 70 „ „ 7 0 i više „ Muških 28629931 V iše ženskih Suvišak žena _ _ — — — — — — 42571 61900 15 2 7 7 7 267188 245171 186920 — — — — 63843 956527 892684 — — — — — O va tablica pokazuje, da do 21. godine broj dječaka nadmašuje broj djevojčica.1 U prvom je redu taj suvišak dječaka uvjetovan odnošajem rodjenja. Svagdje se rodi više dječaka, nego dje­ vojčica ; tako se na primjer u njemačkom carstvu rodilo: U godini 1 8 7 2 na 1 0 0 djevojčica 1 0 6 ,2 dječaka „ „ 1884 „ 100 „ 1 0 6 ,2 „ „ 1900 „ 100 „ 1 0 6 ,0 w „ „ 19 0 5 „ 1 0 0 „ 1 0 6,3 „ „ 1907 .. 1 0 0 1 0 6 ,3 1 Prema popisu od 1890. postojao je suvišak dječaka samo u starosti ispod 10 godina, a prema popisu od 1895. do ispod 16 godina. �153 Ali muški spol umire ranije od ženskoga, a naročito u djetinstvu umire više muike, nego ženske djece. T abela pokazuje, da od 21. godine ženski spol brojem nadmašuje muški. O d 100 muških dotično ženskih stanovnika srednjeg pučanstva umrlo j e : U godinama 1 8 7 2 -1 8 7 5 1 8 7 6 -1 8 8 0 1 8 8 1 -1 8 8 5 1 8 8 6 -1 8 9 0 muških 2 9 ,5 2 7 ,8 2 7 ,3 2 5 ,8 ženskih 2 6 ,3 2 4 ,5 2 4 .2 U godinama 1 8 9 1 -1 8 9 5 1 8 9 6 -1 9 0 0 1901— 1905 muških 2 4 ,6 2 2 ,6 2 1 ,0 ženskih 2 2 ,1 2 0 ,0 18,8 1 23,1 T abela na strani 152. pokazuje dalje, da u doba za­ ključivanja brakova izmedju 21 i 50 godina ženski spol nadmašuje muški za 257248 (godine 1890. za 422519) glava, a u doba od 50 do 70 i više godina dapače za 699279 (godine 1890. za 566400) glava. Kako u Engleskoj tako i u Njemačkoj raste godimice broj starica. V eom a velika nerazmjemost spolova, koja od godine do godine raste, vidi se nadalje 'medju obudovjelim i raz­ dvojenim licima. Kod popisa od 1890. i 1900. iznosio je broj obu­ dovjelih : 1RQO M u š k a r a c a .......................... ž e n a .................................... V iše ž e n a ............................ 1QOO 774967 2157870 809238 2352921 1392903 1543683 K od tih obudovjelih stajaše u starosti od 4 0 do 6 0 godina 6 0 i više godina . . . . 1890 „ M uževa Z ena . 222286 842920 . 506319 1158712 1900 „ M uževa Z ena 225191 900357 537116 1299805 Razvedenih je bilo 1890. godine 25271 muškaraca i 49601 ženskinja, a 1900. godine 31279 muškaraca i 60738 ženskinja. O d tih je bilo u starosti od 4 0 do 6 0 godina 6 0 i više godina . . . . . . . . 1890v Muževe. Z ena 13825 24842 4917 7244 1900„ M uževa Žena 16976 30385 5713 8452 1 Njemačko carstvo u zdravstvenom i narodopisnom pogledu. Str. 29. Berlin 1907. G odine 1907. došlo je na 100 umrlih ženskinja 109,3 muškaraca. �154 Ovi nam brojevi pokazuju dalje, da su u prvom redu o b u d o v j e l e i razvedene žene isključene od ponovnog stupanja u brak, čak i u godinama najveće sposobnosti za brak, jer u dobi od 15 do 40 godina bilo je obudov­ jelih muškaraca godine 1890. 46362, a 1900. 46931, obudovjelih žena godine 1890. 156235, a 1900. 152659, razvedenih muškaraca godine 1890. 6519, 1900. 8590, razvedenih žena godine 1890. 17515, a 1900. 21901. Ovdje je brojkama utvrdjena šteta, koju razvod braka nanosi ženama. N e ž e n j e n i h i n e u d a t i h bilo je 1900. u godi­ nama od Muškaraca 15 do 4 0 godina 4 0 do 6 0 godina 6 0 i više godina . . . . . . . . . . . . Zena 6700352 426388 141416 5824464 503406 2521341 Kod neudatih i neženjenih lica izmedju 15 i 40 go­ dina muški je spol dakle za 875.880 glava jači od ženskog, što za ovaj može izgledati vrlo povoljno. Ali ljudi od 15 do 21 godine sa malim izuzetkom ne mogu da se žene, njih je bilo 3175.453 prama 3064.567 žena. Isto je tako velikom broju ljudi izmedju 21 i 25 godine nemoguće da zasnuju porodicu — podsjećamo samo na vojna lica, djake i t. d. — medjutim su sve žene u ovim godinama sposobne za brak. A ko uzmemo dalje, da se veliki broj ljudi iz najrazličnijih razloga nikako ne ženi — samo broj samaca preko 40 godina iznosi 567.804, računajući tu udovce i razvedene, prema kojima je stajalo 812.181 ne­ udatih žena sa preko 2 milijuna obudovjelih i razvedenih — vidjet će se, da je položaj ženskog spola u pogledu zaključenja braka vrlo nepovoljan. Prema tome, veliki je broj žena u današnjim prilikama prinudjen da se odreče zakonitog podmirenja spolnog nagona, dokle ljudi podmi­ renje njegovo traže i nalaze u prostituciji. Položaj žena bio bi sasvim drugačiji, čim bi preobražajem naših soci­ 1 Statistika njemačkog carstva: Popis 1. mačkom carstvu. 150. svezak, str. 9 8 , do 99. prosinca 1900. u nje' �155 jalnih prilika bile otklonjene smetnje, koje danas mnogim stotinama hiljada ljudi ne dopuštaju zasnivanje braka. Vidjeli smo, da veliku razliku u broju spolova prouz­ rokuje prekomorsko iseljivanje. I vojna obveza goni mlade ljude, i to najsnažnije, u inozemstvo. Godine 1900., prema vojnom izvještaju, osudjeno je zbog nedopuštenog iselji­ vanja 135.168 ljudi, a iz istog razloga nalazilo se još 13.055 pod istragom. Ovi brojevi obuhvataju generacije do 45. godine života. Gubitak je Njemačke zbog ovog ne­ dopuštenog iseljivanja vrlo znatan. Osobito je jako iselji­ vanje u godinama poslije velikih ratova, to se pokazalo poslije 1866. i u godini 1871. do 1874. Veliki gubitak u ljudima dolazi dalje zbog nesrećnih slučajeva. Broj nesreća sa smrtnim svršetkom iznosio je u Pruskoj u godinama 1883. do 1905. ništa manje nego 297.983 (od toga godine 1905. — 11.792 muških i 2922 ženskih unesrećenika). O d 1886. do 1907. godine iznosio je broj usmrćenih osoba u industriji, privredi, državnim i općinskim poduzećima 150.719, medju njima i jedan dio žena. Jedan znatan dio lica, što u ovim poduzećima radi, ostao je uslijed nesreće v j e č i t i bogalj i postao nespo­ soban za porodični život (od 1886. do 1907. — 40.744), drugi umiru rano i ostavljaju svoju obitelj u bijedi i ne­ volji. Veliki gubici ljudi skopčani su i s pomorstvom. U vremenu od 1882. do početka 1907. potonulo je 2848 brodova izgubivši pri tom 4913 ljudi posade — to bijahu s malo iznimaka sami muškarci — i 1275 putnika. Kad ljudski život bude cijenjen po punoj vrijednosti svojoj — a to će u najvećoj mjeri biti u socijalističkom društvu — društvo će moći otkloniti najveći broj nesreća, naročito u brodarstvu. U mnogobrojnim slučajevima ljudski život i ljudsko tijelo jesu žrtve opake štedljivosti podu­ zetničke klase, a u mnogim drugim slučajevima uzrok je žurba i umor od rada. Ljudsko je meso jeftino; pogine li jedan radnik, ima drugih, koji će da ga nadomjeste. Naročito se u brodarstvu gospodari bez odgovornosti. U engleskom je parlamentu sredinom sedamdesetih godina otkrio Plimsolls, da su mnogobrojni vlasnici ladja iz zlo­ činačke pohlepe za profitom visoko osiguravali s l a b e �156 ladje i zajedno sa svim radnim osobljem puštali da od najmanje nezgode na moru propadnu, da bi dobili visoke osigurnine. T e se ladje zovu m r t v a č k i*m b r o d o ­ v i m a , a nijesu nepoznate ni u Njemačkoj. Svake godine pomorski činovnici sude velikom broju pomorskih nesrećnih slučajeva, pri čemu se obično utvrdi, da je nesreća na­ stupila uslijed starosti, ili pretovarenosti, ili neispravnog stanja i nedovoljne opreme ladje, ili zbog mnogih od tih uzroka zajedno. Z a veliki dio propalih ladja nije moguće utvrditi uzrok propasti, jer se ona dogadja na moru, a ne ostane na životu nitko, tko bi mogao dati obavještenja o uzroku propasti. Baš na tom području kriju se najveći grijesi. Z aštitne mjere na obalama za spašavanje brodolomaca još su vrlo nedovoljne i manjkave, jer su gotovo isključivo upućene na privatna dobročinstva. Sa spaša­ vanjem brodolomaca na dalekim tudjim obalama stoji još gore. Društvena zajednica, koja će smatrati kao svoj naj­ viši zadatak podjednako staranje za dobro sviju, moći će učiniti ovakve nesrećne slučajeve vrlo rijetkima. Ali da­ našnji zvjerski privredni sistem, koji računa s ljudima kao sa brojevima, da bi što veći dobitak postigao, često puta ubije čovjeka za talir profita. 2. Smetnje i zapreke braku. V eći broj žena. Ali ima još i drugih momenata, koji oteščavaju ili one­ mogućuju bračna sklapanja. Velikom broju muškaraca ne da država, da stupe u brak. Okreće se očima nad celi­ batom, koji je dužnost katoličkom duhovništvu, a nitko ne ima ni riječi pokude kraj daleko većeg broja vojnika, koji su na to odsudjeni. Časnici ne trebaju za brak samo pri­ vole svojih predpostavljenih, oni su ograničavani i u slo­ bodnom izboru žene, jer je propisano, da ona treba da ima neki odredjeni imetak. T ako je na primjer godine 1889. a u s t r i j s k i č a s n i č k i z b o r dobio neko druš­ tveno „poboljšanje**. O d tada je časniku kao k a n d i d a t u z a ž e n i d b u poskočila cijena. Kapetanu, kad mu je p r e k o t r i d e s e t g o d i n a , porasla je cijena za či­ tavih 8000 f o r i n t i , dok se kapetan i s p o d t r i d e s e t �157 g o d i n a teško dobija, a nikako ispod 30000 forinti miraza. Oficir, koji je htio da se ženi, a preturio je tridesetu, imao je* dotada da pokaže zajednički imetak od 12.000 forinti ili 600 forinti nuzgredne plaće, pa i kraj tako ma­ lenih nuzgrednih dohodaka gledalo se gdjekada kroz prste pružajući olakšice. Novi su ženidbeni propisi stroži. K a­ petan ispod trideset godina mora da ima 30.000 forinti, a ako je preko trideset godina star, 20.000 forinti, štopski oficir do pukovnika 16.000 forinti kaucije, pa ipak smije tek č e t v r t i n a časnika da bude oženjena, dok se od zaručnica traži besprijekorni predživot i položaj, koji od­ govara staležu. T o vrijedi za časnike i vojničke liječnike. Z a ostale vojničke činovnike s časničkim činom novi su ženidbeni propisi blaži, ali za časnike u generalnom štopu još stroži. Časnik, pridijeljen generalnom štopu, n e s m i j e s e u buduće u o p ć e d a ž e n i , dok pravi kapetan iz generalnog štopa ispod trideset godina treba da ima kauciju od 36.000, a kasnije od 24.000 forinti. U Njemačkoj postoje od 1902. u glavnom ove o d re d b e : Odobrenje za vjenčanje oficira ili sanitetskog oficira sa manjom plaćom od kapetana prve klase može se tražiti tek tada, kad dotični oficir pokaže, da ima v a n r e d n i d o h o d a k , koji mora biti najmanje za kapetana druge klase i distriktnog oficira zemaljske žandarmerije sa plaćom 4500 maraka — 1500 maraka godišnje, za distriktnog oficira zemaljske žandarmerije s plaćom od 3300 maraka — 2100 maraka godišnje, za poručnika i potporučnika zajedno sa višim oficirima poljskog lovačkog zbora 2500 maraka go­ dišnje. Cak i podoficirski zbor podleži ograničenjima za stupanje u brak i podčasnicima je za stupanje u brak po­ trebno odobrenje viših starešina. T o su drastični dokazi za m a t e r i j a l i s t i č k o s h v a t a n j e , koje država ima o braku. Uopće javno mišljenje smatra, da ljudi ispod 24 ili 25 godina ne treba da se žene i to zbog toga, što obično tek tada stiču gradjansku samostalnost. Samo kod lica, koja su u ugodnom položaju, da ne moraju tek nezavisan po­ ložaj osvajati, na primjer kod lica vladarskog staleža, smatra se, da je u redu, da se čovjek od 18. ili 19. godina oženi djevojkom u 15. ili 16. godini. V ladar postaje punoljetan i �158 sa 18. godinom, tada se smatra da je sposoban da vlada mnogobrojnim narodom. Obični smrtnici stiču punoljetnost tek sa 21. godinom. Ova razlika u naziranju o starosti, u kojoj treba da se brak zaključi, pokazuje, da su za to mjerodavni samo so­ cijalni obziri, a sa čovjekom kao spolnim bičem oni ne­ maju ničega zajedničkog. Ali se prirodni nagon ne da sputati izvjesnim socijalnim prilikama i nazorom, koji njima odgovara. Cim čovjek dostigne zrelost, spolni se nagon razvije svom jačinom. Spolna zrelost kod ženskog spola, javlja se ranije ili kasnije, što zavisi od ličnosti, klime i načina života. U žarkoj zoni nastaje već od devete do desete godine i tamo će se naći žena, koja u tim godinama već nosi prvo dijete na rukama, ali u 25. do 30. godini one su već ocvjetale.1 U umjerenoj zoni pravilo je 14. i 16. godina, a u nekim slu­ čajevima i kasnije; a pojava spolne zrelosti različna je i kod djevojaka na selu i u gradu. Kod zdrave, snažne se­ ljanke, koja radi teške poslove, menstruacija se prosječno kasnije javlja, nego kod naših rdjavo hranjenih, razmaženih, preosjetljivih, eteričnih gradskih djevojaka. Tam o se spolna zrelost razvija obično normalno, ovdje je normalni razvoj izuzetak, javljaju se svakojaka poboljevanja, koja liječnike često puta dovode do očajanja. Koliko su puta liječnici prinudjeni da izjave, da je udaja najradikalnije sredstvo za liječenje! Ali kako da se primijeni to sredstvo? Nesavla­ dive zapreke stoje na putu izvodjenju ovog predloga. Sve to pokazuje, šta se mora mijenjati. Prvo je po­ trebno promijeniti odgoj, koji ima da vodi račun o fizičkom i duhovnom čovjeku, zatim treba stvoriti potpuno drukčiji način života i rada. Ali oboje je moguće stvoriti za sve samo u p o t p u n o p r o m i j e n j e n i m d r u š t v e n i m p r i ­ l i k a ma . Naši su socijalni odnosi stvorili duboku protivrječnost izmedju čovjeka kao spolnog bića i čovjeka kao društvenog bića. T a protivrječnost nije bila ni u koje doba tako očita 1 E. Metschnikoff. Studije Leipzig 1904. o prirodi čovjeka. Str. 118. do 119. �159 kao u današnje, i ona je uzrok mnogom zlu i mnogoj bo­ lesti, koji snalaze u prvom redu ženski spol. Jedno zbog toga, što njen organizam u mnogo većoj mjeri stoji u za­ visnosti i pod uplivom spola — naprimjer redovna pojava perioda — zatim je žena mnogo više izložena zaprekama, da svoj najjači prirodni nagon na prirodni način podmiri. O va protivrječnost izmedju prirodne potrebe i društvene prinude vodi k neprirodnosti, tajnim porocima i razvratima, koji potkopaju svaki slabiji organizam. Protuprirodnom podmirenju povladjuje se često puta na najsramniji način. V iše ili manje tajno nude se izvjesni fabrikati, koji se obično preporučuju oglasima u familijarnim novinama i listovima za zabavu. T e su ponude većinom upućene na bolje situirani dio društva, jer su cijene tih fabrikata tako velike, da ih siromašniji teško mogu nabaviti. Zajedno s ovim oglasima preporučuju se i gadne slike (često puta čitave serije fotografija), pjesme i prozna djela slične sadržine, čiji su već naslovi sračunani na spolno draženje i izazivaju progon policije i državnih odvjetnika. Ali pošto ovi imaju i suviše posla sa socijalnom dem o­ kracijom, koja ruši „kulturu, brak i porodicu< ne ostaje (, im vremena za ove stvari. Jedan dio naših romana djeluje u istom pravcu. Poslije svega toga bilo bi čudo, kad umjetno izazvani spolni razvrat ne bi postao društvenom bolešću. Tromi, udobni život mnogih žena imućnih razreda, podraživanje živaca najrafiniranijim sredstvima, presićavanje uživanjem izvjesne vrste umjetnosti, koja je postala redovno zanimanje i u kojoj ženski spol, koji pati od duševne hi­ pertrofije i živčane preosjetljivosti, gleda najodličnije sredstvo zabave i obrazovanja, sve to pojačava spolnu nadražljivost i goni na ekscese. Kod siromašnih žena izvjesni naporni radovi, naročito, koji se sjedeći obavljaju, izazivaju priliv krvi u donje organe i spolno draženje Najopasniji rad u ovom pogledu jeste danas vrlo rasprostranjeno šivanje na stroju. O n je tako opasan po zdravlje, da se dnevnim radom od deset do dvanaest sati za nekoliko godina razori najjači organizam. Pretjerano spolno draženje izaziva i dug rad u radionicama sa visokom temperaturom, naprimjer u �160 šećernim fabrikama, radionama za bijeljenje, poduzećima za štampanje platna, zatim noćni rad pri plinskoj svijetlosti u prepunim radionicama, naročito pri zajedničkom radu obiju spolova. T o je takodjer niz onih pojava, koje jasno osvjetljavaju mahnitost i bolesno stanje naših današnjih prilika. Ali se ova zla, duboko ukorjenjena u našim socijalnim prilikama, ne dadu odstraniti ni moralnim propovijedima ni palijativnim sredstvima, koja su uvijek pri ruci socijalnim i religijoznim šarlatanima i šarlatankama. Sjekira se mora spustiti na korijen zla. T reba stvoriti društvene prilike, koje omogu­ ćavaju prirodni uzgoj, zdrav način života i rada i svakome normalno podmirenje prirodnog i zdravog nagona. Mnogi obziri, koji ženu vežu, ne postoje za čovjeka. Đlagodareći gospodarećem položaju na njegovoj je strani, u koliko nije jograničen socijalnim zaprekama, slobodan izbor ljubavi. Činjenica, da je brak za ženu utočište, na­ dalje prekobrojnost žena, a i običaj, ne dopušta ženi, da svoju vojju izjavi, već je sile, da čeka, hoće li biti po­ tražena. Cim se pruži prilika, da nadje muža, žena obično jedva čeka, da je on spasi iz društvenoga prezira i bagatelisanja, koje je čini ,,usjedjelicom“ . Često puta ona sa prezirom gleda na one svoje sestre, kojima osjećaj ljudskog dostojanstva ne dopušta, da se prvom namjereniku prodadu u bračnu prostituciju i predpostavljaju, da same idu trnovitim putom života. S druge strane, čovjek, koji hoće da u braku podmiri svoju ljubavnu potrebu, obično je vezan socijalnim zapre­ kama. O n mora sebi da postavi pitanje: možeš li ti hraniti ženu i možda djecu i osloboditi se briga? U koliko su idealnije njegove bračne namjere, u koliko je on rješeniji oženiti se samo iz čiste naklonosti, u toliko će ozbiljnije morati postaviti ovo pitanje. Mnogima je u današnjim odnosima priredjivanja i svojine nemoguće postići to, sto žele, i oni više vole da ostanu neoženjeni. Drugima, koji su manje savjesni, nameću se druge sumnje. Hiljade ljudi postižu tek kasnije samostalan, dobar položaj, a zenu „prema položaju“ mogu izdržavati, samo ako ona ima veći imetak. Svakako mnogi mladi ljudi imadu pretjerane poj- �161 move o takozvanom životu prema položaju, ali oni moraju računati s tim, da će mnoge žene uslijed lažnog odgoja i društvenih navika tražiti više, no što su oni u stanju. Dobre, skromne žene oni obično ne upoznadu, one su povučene i nema ih tamo, gdje se obično žene traže. A žene, s kojima se oni susreću, nijesu rijetko one, koje gledaju da zadobiju čovjeka spoljašnjom pojavom, pretva­ ranjem i koje ga varaju o svojim ličnim odlikama i svom materijalnom položaju. O ne se dalje služe u toliko revnije svim sredstvima namamljivanja, u koliko više stižu godine, koje ih gone, da sa udajom požure. A ko jednoj takvoj podje za rukom da osvoji muža, ona je toliko navikla na reprezentaciju, tričarije, kićenja i skupocjene zabave, te bez toga ni u braku ne može biti. T u se za muškarce otvara ponor, te mnogi radije poštede cvijet, što cvate na njegovu rubu, a može se ubrati tek uz opasnost, da slomiš vrat. O ni polaze sami svojim putom i traže zabave i užitka čuvajući svoju slobodu. Obm ama i prijevara, to vlada danas posvuda u gradjanskom društvu. Nije dakle čudo, što se one upotrebljavaju i kod sklapanja brakova povukavši oba dijela u tešku patnju, ako uspiju. Statistika pokazuje, da boljeg društvenog položaja i obrazovani razredi običavaju sklapati brak u višoj starosti, no što je to običaj kod nižih klasa. T ako je prosječna starost onih, koji se vjenčavahu, iznosila u Kopenhagenu od 1878. do 1882. (po W estergaardu) za slobodna zvanja, tvorničare, velike trgovce i bankire 32,2 godine; za obrt­ nike i male trgovce 3 1 ,2 ; za trgovačke pomočnike i na­ mještenike 2 9 ,7 ; za konobare i sluge 2 8 ; za tvorničke radnike, mornare i nadničare 27,5 U Pruskoj je od 1881. do 1886. iznosila prosječna starost vjenčanih muškaraca kod rudara 2 7 ,6 ; kod tvorničkih radnika 27,7; kod kovinara 2 8 ; kod kamenara 2 8 ,2 ; kod gradjevinara 2 8 ,6 ; kod drvodjelaca 28,7 ; kod strojara 29 ; kod odgojitelja i uči­ telja 29,1 ; kod poljodjelaca 2 9 ,6 ; kod prometnih činov­ nika 3 0 ; kod trgovaca 3 0 ,9 ; kod liječnika, duhovnika i činovnika 31,8 do 33,4. U Engleskoj je, prema Ansellu, ženidbena starost bolje situiranih i obrazovanih od 1840. do 1871. iznosila prosječno 29,95 godina, a odonda je A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 1J �162 ženidbena starost za ove razrede narasla. Kod različitih poziva od godine 1880 do 1885. bila je prosječna starost vjenčanika kod G odina Godina R u d a r a .................................... 2 3 ,5 6 Tekstilnih radnika . . . 2 3 ,8 8 K r o j a č a ............................... 2 4 ,4 2 O b r tn ik a 2 4 ,8 5 N a d n i č a r a ..............................2 5 ,0 6 Trgovačkih pomoćnika . 2 5 ,7 5 T r g o v a c a ...................... 2 6 ,1 7 M a r v o g o j a c a ............ 2 8 ,7 3 Slobodnih zvanja i rentijera 3 0 ,7 2 Ovi brojevi pokazuju i opet jasno, kako društveni po­ ložaj upliviše na zaključivanje brakova. Pa ako je u većini evropskih država prosječna starost vjenčanika zadnjih deset­ ljeća devetnaestog stoljeća donekle pala, to je- opet jedna posljedica jakog industrijalizovanja društva. Tako je u nje­ mačkom carstvu, Austriji i Švedskoj, gdje porast mladih vjenčanika ide ruku o ruku sa znatnim umnožavanjem indu­ strijskog radništva. Naprotiv je ženidbena starost u starim industrijskim zemljama, u Francuskoj i Engleskoj, porasla. Izuzetak čini Rusija, gdje je porast ženidbene starosti po­ sljedica uništavanja zadruga. Broj ljudi, koji iz najrazličitijih razloga ne stupaju u brak, stalno raste. I to su baš takozvani viši krugovi, u kojima se ljudi češće ne žene, jedno zbog toga, što su im za­ htjevi veliki, zatim, što oni nalaze uživanja i zabave i izvan braka. S druge strane, za žene su veoma nepovoljni odnosi u mjestima, u kojima stanuje mnogo penzijoniraca s poro­ dicama, a malo mladih ljudi. Tam o se broj žena, koje ne mogu da se udadu, penje na 20 do 30 i više od stotine. U pogledu kandidata za brak u najgorem su položaju oni ženski krugovi, koji uslijed svoga društvenog položaja gle­ daju visoko, ali ne imaju da dadu novca čovjeku, koji to traži. T o vrijedi naročito za ženske članove mnogobrojnih porodica, koje živu od plaće, uživaju ugled, ali nemaju no­ vaca. Život ovih žena je relativno najgori. Iz ovih se kru­ gova rekrutira opasna konkurencija radnicama u pletenju, pranju rublja, cvjetarstvu, čišćenju, rukavičarstvu i kitničarstvu, ukratko, u svim poslovima, koje poduzetnik radije daje u stan na izradu. O ve dame rade za najmanje na- �163 grade, jer mnogo puta rade, da zarade ne cijelo izdrža­ vanje, već samo stanoviti suvišak za odijelo i svrhe luksusa. Poduzetnik rado iskorišćuje konkurentski rad ovih dama, da bi snizio nagrade siromašnih proletarka i iscijedio im posljednju kaplju krvi, one su prisiljene da napregnu i istroše sve svoje sile. Isto tako mnoge činovničke žene, čiji su muževi slabo plaćeni i ne mogu da im omoguće način života „prema položaju", upotrebljavaju svoje slobodno vrijeme za ovu nečistu konkurenciju, koja pritiskuje tako silno široke slojeve ženskih proletaraca. Akcija buržoaskih ženskih udruženja za podizanje žen­ skog rada i pristup žena u više pozive, upućena je pogla­ vito na to, da ženama iz viših slojeva stvori bolji životni položaj. D a bi to mogla postizavati sa više izgleda na uspjeh, ona se rado stavlja pod zaštitu visokih i najviših dama. Ovim buržoaske žene podražavaju samo buržoaskim muškarcima, koji isto tako vole protektorate i rade na onom, što može imati u s p j e h a s a m o u m a l o m , a nikad u velikom. T o je Sizifov posao, što ga oni rade varajući sebe i druge, kako nijesu nužne korjenite reforme. S te se strane suzbija i svaka sumnja u racijonalnost osnova naše državne i društvene organizacije. Konzervativna pri­ roda tih težnja spriječava, da se u tim udruženjima uko­ rijene takozvane destruktivne tendencije. Kad je na berlin­ skom ženskom kongresu s proljeća 1894. manjina istaknula misao o zajedničkom radu buržoaskih žena s proletarskima, to jest sa socijalnodemokratskima, u većini se podigla bura protesta. Ni buržoaskim ženama ne će poći za rukom, da se iz blata izvuku vukući same sebe za kose. Koliki je broj žena, koje se iz navedenih okolnosti moraju odreći bračnog života, ne da se tačno utvrditi. Suvišak žena, što ga ima Njemačka, dijeli se vrlo ne­ jednako na pojedine zemlje i okruge, kao i prema klasama starosti. Po popisu stanovništva od 1900. (statistika nje­ mačkoga carstva. 150. svezak, str. 92) dolazi primjerice: �164 Na 1000 muških lica dolazi ženskih u godinama ispod 15 15 do 40 40 do 60 preko 60 I 1012 Berlin . . ................................................... Kraljevina S a s k a ......................................... 1015 „ Bavarska desno od Rajne 1015 lijevo od Rajne | 986 Kraljevina W i ir t t e m b e r g ..........................1 101 5 1000 Đaden .................................................................. 999 H a m b u r g ........................................................ Provincija B ran d en b u rg............................... 993 „ P o m o r a n s k a ............................... 989 .................................... | 991 „ Rajnska 1 044 1 030 1024 99 7 1041 974 1031 1015 1035 954 1191 1107 108 3 1 07 0 1134 1 079 1038 108 9 109 9 1009 1659 1 360 1 163 1157 1179 117 3 14 5 4 1 276 1214 112 0 Njemačko c a r s t v o ......................................... 1 00 8 1087 1218 995 U doba prave sposobnosti za brak od 15 do 40 go­ dina suvišak žena u čitavome njemačkom carstvu iznosi 8 na lOOO ljudi, a pošto za vrijeme ovih klasa starosti pada 1 1,100.673 muških stanovnika na 11,187.779 ženskih, pokazuje se suvišak od 87.106 žena. I to je lako razumljivo, jer izmedju onih 11,146.833 njemačkih žena, što su 1900. bile sposobne za radjanje (18 do 45 godina), bilo ih je samo 6,432.772 (57*71 po sto) oženjenih, 283.629 (2*54 po sto) obudovjelih, 31.176 (0 ’28 po sto) rastavljenih i 4,399.286 (39*47 po sto) neudatih. U iste četiri klase starosti pokazao se (prema statistici njemačkog carstva, 150. svezak, str. 91.) odnošaj spolova u drugim zemljama, kako to pokazuje tabela na str. 165. Vidimo, da gotovo u svim zemljama sa istom ili sličnom ekonomskom strukturom postoji slično stanje u pogledu podjele spolova prema klasama starosti. U svim ovim zemljama znatan dio žena — bez obzira na druge različite uzroke — ne ima izgleda da stupi u brak. Tako je u Engleskoj godine 1901. od 1000 ženskih lica preko 15 godina bilo udatih 496,4; u Škotskoj 442,8; u Irskoj 370,9; u Švedskoj 468,2; u Norveškoj 469,9. Šta vele na to oni, koji odbijaju težnju žena za neza­ visnim, ravnopravnim životnim položajem upućujući je na �165 brak i kućanstvo? Nije krivica na ženama, što se tako mnogo njih ne udaje. A šta biva sa žrtvama naših socijalnih prilika? Osveta uvrijedjenih i poniženih priroda pokazuje se u naročitim crtama lica i karaktera, po kojima se takozvane stare dje­ vojke kao i stari asketski neženje u svim zemljama i pod svim klimatima razlikuju od ostalih ljudi, i pruža dokaz o silnom i štetnom uplivu prigušenog prirodnog nagona. T ako­ zvana nimfomanija kod žena, kao i mnogobrojne vrsti histerije, niču iz ovoga izvora. Histeričkim nastupima vodi dalje nepodmirenost u braku, koja je često puta kriva za neplodnost G od. N a 1 0 0 0 muških lica došlo je ženskih u godinama ispod 15 15 do 40 40 do 60 preko 60 N j e m a č k a ......................................... A u s t r ij a ............................................... U g a r s k a .............................................. S r b i j a ................................................... I t a l i j a .................................................... Švicarska ......................................... Francuska ......................................... L u x em b u r g ......................................... B e l g i j a ............................................... Nizozem ska .................................... D a n s k a ............................................... Š v e d s k a ............................... .... . • Engleska i W a l e s .......................... Š k o t s k a ............................................... I r s k a .................................................... Sjedinjene američke države . . Egipat ............................................... Japan .................................................... Novi južni W a l e s .......................... Q u e e n s l a n d .................................... T a s m a n i j a ......................................... N eva Zeelandija ..................... Rt dobre N ad e .......................... !i 1900 1890 1900 1896 1881 1888 1896 19 0 0 1890 1899 1890 1899 1891 189 1 1901 1900 1897 1891 1 891 1891 1891 189 1 189 1 995 1005 998 969 963 999 998 992 992 986 978 97 1 1006 973 968 979 943 978 978 976 977 979 989 1008 1046 1029 952 1021 1059 1012 852 984 1031 1080 1016 10 7 5 10 7 3 1 03 7 969 996 962 827 698 877 927 1008 1087 1079 982 925 100 5 11 0 3 1029 988 10 1 8 1031 1073 1146 1096 1165 110 3 889 943 951 679 559 898 661 939 1218 1130 1033 804 980 1148 1108 1063 1117 1145 1179 1252 1227 1389 1032 987 1015 1146 665 611 632 654 1019 T o je u glavnim potezima naš sadašnji bračni život s njegovim uticajima. Rezultat je ovaj: Današnji je brak ustanova, k o j a j e p o s t o j e ć i m s t a n j e m n a j u ž e �166 v e z a n a i sa nj i m st oj i i pada. Al i se ovaj brak nal azi u r a s p a d a n j u i p r o p a d a n j u , kao i s a m o b u r ž o a s k o d r u š t v o . Jer šta smo utvrdili za buržoaski brak? 1. Broj rodjenja relativno opada, i ako stanovništvo raste, što pokazuje, da se životni položaj porodice pogoršava. 2. Broj zahtjeva za razvod braka raste, i to daleko jače, nego što se stanovništvo namnožava, a u ve­ ćini slučajeva zahtjevi dolaze od žena i ako one razvodom u privrednom i društvenom pogledu naj­ više gube. T o govori, da raste broj nepovoljnih faktora, da se dakle brak raspada. 3. Broj zaključivanja brakova r e l a t i v n o o p a d a , i ako stanovništvo raste, što pokazuje, da brak u očima mnogih ne odgovara više svojim socijalnim i moralnim ciljevima i da se na njega počima gledati kao na stvar bez vrijednosti ili bar sumnjive vrijednosti. 4. U svim kulturnim državama postoji nerazmjernost u broju spolova, i to na štetu ženskog spola, koja nije stvorena radjanjem, — jer se prosječno radja v i š e dječaka, nego djevojaka, — već nepovoljnim s o c i j a l n i m i p o l i t i č k i m uzrocima, koji leže u u državnom i društvenom uredjenju. P o š t o sve ove n e p r i r o d n e , o b i č n o po ženu š t e tn e prilike leže u suštini buržoaskoga društva, p o j a č a v a j u ć i se u t o k u n j e g o v a razvi ja nj a, ono se p o k a z u j e ne­ s p o s o b n i m , da ovo zlo u k l oni i ž en u osl o­ bodi. Z a t o je p o t r e b a n j e d a n dr ugi d r u­ štveni poredak. Dvanaesto poglavlje. Prostitucija je nužna socijalna ustanova buržoaskog svijeta. 1. Prostitucija i društvo. Brak predstavlja jednu stranu spolnoga života buržoaskoga svijeta, prostitucija drugu. Brak je lice, prostitucija �167 naličje medalje. Ne nadju li muževi u braku zadovoljenja, oni ga po pravilu traže u prostituciji. 1 tko se od muškaraca ma iz kojeg razloga odrekne braka, on isto tako po pravilu traži zadovoljenja u prostituciji. Z a ljude, koji ne živu u braku, bilo zbog toga, što tako Koće, ili što su prinudjeni, kao god i za one, kojima brak ne pruža ono, što su oče­ kivali, odnosi za podmirenje spolnoga nagona mnogo su dakle povoljniji, no za ženske. Ljudi su iskorišćivanje prostitucije uvijek smatrali kao jednu povlasticu, koja im „po pravu“ pripada. U toliko strože i oštrije oni paze i osudjuju, kad žena, koja nije prostitutka, „zgriješi4 . Sto žena ima iste nagone, koje i 4 čovjek, šta više, što su ti nagoni u izvjesno doba ženina života silniji, nego li inače, to ove ne smeta. Snagom svog vlasničkog položaja čovjek primorava ženu, da nasilno ugušuje svoje najžešće nagone i od njene nevinosti dovodi u zavisnost njen društveni ugled i stupanje u brak. Ničim se drastičnije, ali ni u strašnijem obliku ne može pred­ staviti zavisnost žene od muža, no ovim iz osnova različitim shvatanjem i različitom ocjenom podmirenja jednog te istog prirodnog nagona O dnosi su za čovjeka osobito povoljni. Priroda je dodijelila ženi, da snosi posljedice akta oplodjavanja, dok čovjek ima samo zadovoljstva, a nikakve muke ni odgovor­ nosti. Ovaj položaj, koji je bolji no ženin, doprinjeo je znatno onoj razuzdanosti u spolnim prohtjevima, kojom se odlikuje dobar dio ljudi. Ali pošto ima toliko uzroka, koji spriječavaju ili ne dopuštaju u dovoljnoj mjeri legitimno podmirenje spolnog nagona, posljedica je toga njegovo divlje podmirenje. P r o s t i t u c i j a j e d a k l e j e d n a n u ž n a soci j al na u s t a n o v a za g r a d j a n s k o d r u š t v o , i st o onako, kao što je policija, s t a j a ć a vojska, crkva, kapitalizam. O vo nije pretjerano i mi ćemo to dokazati. Izložili smo, kako je stari svijet gledao na prostituciju i kako ju je smatrao potrebnom, pa je šta više i zvanično organizovao, i to kako u Grčkoj, tako i u Rimu. Kakvi su nazori o ovom postojali u kršćanskom srednjem vijeku, �168 takodjer smo naveli. Cak se ni sveti Augustin, koji se po Paulusu mora smatrati kao najjači stup kršćanstva i koji je neumorno propovijedao askezu, nije mogao uzdržati, a da ne uzvikne: „Istrijebite bludnice i silna će strast srušiti sve.“ A sveti Tom a Akvinski, koji dosada važi kao najveći autoritet na području bogoslovlja, izjavio je to isto još drastičnije: „Prostitucija u gradovima liči na zahod u palači; odstrani li se zahod, palača će postati nečisto i smrdljivo mjesto." Provincijski koncil u Milanu godine 1663. izjavio je isto. Cujmo sada, šta govore moderni. Dr. F. S. Hiigel veli: ,,S napredovanjem civilizacije prostitucija će se uvijati u sve snošljivije oblike, ali nje će nestati sa zemaljske kugle tek onda, kad p r o p a d n e s v i j e t . " 1 T o je smiona tvrdnja, ali tko ne može da sebi zamisli nikakvog društvenog oblika, osim buržoaskog, tko ne priznaje, da će se društvo promijeniti i doći u zdrave i prirodne odnose, taj mora da se složi s drom. Hiigelom. Slično izjavljuje znameniti higijeničar M. Rubner, pro­ fesor na berlinskom sveučilištu i ravnatelj higijenskog insti­ tuta : „Prostitucija je kod žene postojala u sva vremena i kod svih naroda na zemlji, ona je nešto neuništivo, jer služi spolnom saobraćaju, jer izlazi iz p r i r o d e č o ­ v j e č j e i jer je nagon prostitucije u mnogim slučajevima tako reći p r i r o d j e n a mana mnogih žena. Pa kako je u nekom narodu zastupan genij i bluna, golem čovjek i pa­ tuljak i druge iznimke od općenite, obične sredine, isto se tako igrom poroda javljaju one abnormalnosti, koje vode k prostituciji."2 Nijednom od navedenih ne pada na um, da bi drugim društvenim uredjenjem moglo nestati uzroka prostitucije, nijedan ne kuša istražiti njezine povode. Dašto, da i jedan i drugi sluti, baveći se otim pitanjem, da su nepovoljni društveni odnosi glavni razlog, zašto toliko žena prodaje svoje tijelo, ali ta se misao ne razvija u konzekvenciju, da bi zbog toga trebalo stvoriti nova društvena stanja. 1 F. H iigel. Z a povjest, statistiku i reguliranje prostitucije u Beču 1865. 9 Maks Rubner, Nauka o higijeni. 8. izdanje, str. 6 5 4 . Leipzig 1907. �169 Medju malo onih, koji priznaju, da su glavni povod pro­ stituciji gospodarske prilike, spada T h . B a d e :1 „Uzroci beskrajne moralne propalosti, iz koje se javlja prostituisana djevojka leže u današnjim s o c i j a l n i m prilikama . . . T o naročito izaziva r a sp ad a nj e srednjih klasa i n j i hove e g zi s t en c i j e , o s o b i t o kod z a n a t l i j s k o g s t a l e ž a , koji danas samo u malom dijelu živi od samostalnog, privrednog rada." Dade za­ ključuje svoja razmatranja ovako: „ Bijeda materijalne egzis­ tencije, koja je jednim dijelom već upropastila tolike po­ rodice, a jednim dijelom će ih tek upropastiti, vodi i mo­ ralnome razoravanju porodice, a naročito ženskog spola." 2 Ali prostitucija nije samo od prirode stvorena ustanova, koja će, kako veli R. Schmolder, „po ljudskome mišljenju o s t a t i n e p r e s t a n i p r a t i l a c l j u d s t v a " . 3 O na je i društvena institucija, bez koje se ne bi moglo zamisliti buržoasko društvo. Leipziški policijski liječnik dr. J. Kiihn v e li: „Prosti­ tucija nije samo zlo, koje se mora trpjeti, v e ć j e to j e d n o p o t r e b n o z l o, jer ona žene štiti od nevjerstva (na koje samo muškarci imaju pravo. Pisac.) i krepost (razumije se žensku; muškarcima ona nije potrebna. Pisac.) od napadaja (sic 1), a time i od p a d a."4 O ve riječi karakterišu na najotvoreniji način suhi egoizam muškog svijeta. Kiihn zauzima korektno gledište policajnog liječnika, kome je zadaća kontrolom prostitucije spasiti muškarce od neu­ godnih bolesti. T reba misliti samo na muškarca, komu je celibatski život ogavan i mučan ; ali milijuni celibatskih žena 1 T h. Bade, O skitanju i javnim plesnim zabavištima. Berlin 1858. 2 1 zbilja, statistika, koju je berlinska policijska uprava prikupila o po­ rijeklu 2 2 2 4 upisanih prostitutki g. 1 8 7 1 /7 2 , pokazuje, da su <015 = 4 7 ,9 procenata iz zanatlijskog staleža, 4 6 7 = 2 2 .0 procenata iz staleža tvorničkih radnika, 3 05 = 14,4 procenata iz staleža sitnih činovnika, 2 2 2 = 10,4 procenata iz trgovačkog i prometnog staleža, 8 7 = 4,1 pro­ centa iz poljoprivrednog, a 2 6 = 1,2 procenta iz vojničkog staleža. Za 102 prostitutke nije se moglo saznati očevo zanimanje. 2 R. Schm older, Kažnavanje i policajni progon obrtimične prosti­ tucije. D iisseldorf 1892. * J. Kiihn, Prostitucija u devetnaestom vijeku s liječničkopolicajnog stanovišta, Leipzig 1892. �170 moraju se zadovoljiti. Sto se kod muškarca smatra pravom, to je kod žena nepravo, nemoralnost i prestup. Drugi je zanimljivi gospodin dr. Fock, koji smatra prostituciju „nužnim korelatom naših civilizovanih uredaba*4. 1 O n se plaši suvišne proizvodnje ljudi, ako bi se ženili svi, koji sazore za spolni odnos, pa zbog toga smatra kao važnu stvar, da prostituciju država „regulira**. O n nalazi opravdanim, da država upravlja prostitucijom i vodi nadzor nad njom i da na sebe primi brigu o snabdjevanju ljudi bludnicama, koje nemaju sifilis. O n traži najstrožu kon­ trolu svih ženskinja, za koje je dokazano, da provode slobodnu ljubav. Z ar i onda, kad dame, koje vode „slo­ bodnu ljubav**, pripadaju višim klasama? Stara je to pjesma. Dr. Fock traži isto tako oporezovanje prostitutki i koncentrisanje prostitutkinja u o d r e d j e n i m u l i c a m a . Drugim riječima, k r š ć a n s k a d r ž a v a hoće da od prostitucije stvori izvor novčanih prihoda time, što za račun muškaraca organizuje i štiti prostituciju. Kako je ono rekao car V espazijan u sličnom slučaju ? Non o le t! (N e smrdi.) Osobito stajalište zauzima dr. Henrik Severus,3 koji se isto tako izjavljuje za zakonito priznanje prostitucije. O n u njoj vidi vrlo k o r i s n u ustanovu, jer je ona nužni pratilac braka, pošto bez nje ne bi mogla postojati sloboda bračnog za­ ključivanja. Prema tomu, njemu je prostitucija neka vrst sigurnosnog ventila za buržoasko društvo. O n tvrdi: „V e­ liki dio bijede, koja danas izaziva tako neprijatno društveno stanje, potiče otuda, što se brakovi sklapaju bez razmi­ šljanja, bez studiranja pitanja, kako će se osigurati život. Država ima interesa, da se takovi brakovi ne sklapaju, jer su djeca, koja iz njih izlaze opasnost za s i g u r n o s t d r u š t v a , pošto se za njihovo uzdržavanje roditelji nijesu dovoljno pobrinuli, a kao bračna djeca ne mogu u kuću za nahodčad.** Medjutim, prostitucija spriječava, da se „pod prinudom prirodnih zakona zaključuju brakovi, koji vode u m n o ž a v a n j u o n i h e l e m e n a t a u n a r o d u , što 1 Dr. Fock, Prostitucija s e t i č k o g i zdravstvenog gledišta. N je­ mački tromjesečnik za javno zdravstvo. 2 0 . svezak, 1. sveščić. 2 Dr. H . Severus, Prostitucija i državna vlast. Dresden 1899. �171 . postaju p r o t i v n i c i m a d r ž a v e i d r u š t v a jedno zbog toga, što živući u bijedi nisu mogli dobiti nikakva odgoja, a drugo zato, što su proživjeli mladost bez sreće. “ Prema tome bi dakle u prostituciji, koju reguliše država, bio nadjen čak i lijek i zaštita od socijalne demokracije, naziranje, koje, ako ništa drugo, ima bar prava na origi­ nalnost. D a k le ! ostaje kod toga : prostitucija je nužna društvena ustanova buržoaskoga svijeta, isto tako, kao što je policija, stajaća vojska, crkva i kapitalizam ! 2. Prostitucija i država. U njemačkom carstvu država ne organizuje i ne kontroliše prostituciju, kao što je to slučaj u Francuskoj, nego je samo trpi. Zvanične javne kuće zakonom su zabranjene, za bludničenje se prijeti teškom kaznom. Ipak to dosada nije priječilo, da u velikom broju njemačkih gradova, iz­ medju ostalih u Mainzu, Magdeburgu, Altoni, Kielu, Niirnbergu, W ormsu, Freiburgu i Br., Leipzigu, Regensburgu, Hamburgu, Augsburgu, Wiirzburgu i t. d., i poslije toga, kao i prije, postoje javne kuće, koje policija trpi.1 Stanje, koje je teško razumjeti i čija je protivrječnost sa zakonima naših državnih upravljača dobro poznata. Njemački kazneni zakonik prijeti kaznom za izdavanje stana jednoj prostitutki. Ali s druge strane policija je prinudjena trpjeti hiljade prostituiranih žena i štititi ih u njihovu zanatu, čim one pristanu da budu unesene u policijski registar kao prosti­ tutke i da se podvrgnu pravilima, što su propisana za prostitutke — naprimjer periodičnom liječničkom pregledu i t. d. Ali ako država koncesijonira prostitutke i pomaže im time da vrše svoj posao, onda one moraju imati i stan, šta više, u interesu je javnoga zdravlja i reda, da one imaju stan, u kome če moći vršiti svoj zanat. Kakva pro­ tivrječnost! N a jednoj strani država zvanično priznaje: prostitucija je nužna, na drugoj, ona goni i kažnjava blud1 Paul Kampffmeyer, Prostitucija kao klasna pojava društva i njezin socijalnopolitički ustuk. Str. 41. Berlin 1905. �172 nice i bludničenje. Osim toga ovakvo ponašanje države potvrdjuje, da je prostitucija za moderno društvo sfinga, čiju zagonetku ono ne može da riješi. Vladajuća religija i moral osudjuju prostituciju, zakoni kažnavaju njeno povladjivanje, pa ipak je država trpi i štiti. Drugim riječima, naše društvo, te se prči svojim čudoredjem, s\ojom religijoznošću, svojom civilizacijom i kulturom, mora trpjeti, da njegovo tijelo razoravaju kao svirepi otrov nemoral i ko­ rupcija. K r š ć a n s k a d r ž a v a d o p u š t a , d a j e b r a k n e d o s t a t a n i d a mu ž i ma p r a v o z a h t i j e v a t i i i z v a n z a k o n s k o p o d m i r e n j e s p o l n o g nagona. U toj državi žena se samo toliko uzima u obzir, u koliko se podaje nezakonskim požudama muškarca, to jest, ako postane bludnicom. Isto tako, nadzor i kontrola, koju dr­ žavni organi vrše nad licima, koja se prostituišu, ne rasprostiru se i na muškarca, koji traži prostitutku, što bi samo po sebi moralo doći, ako bi se htjelo, da policijskoliječnička kontrola ima nekog smisla i bar polovicu uspjeha — da već i ne govorimo o tome, što pravda traži, da se zakoni podjednako primjenjuju na oba spola. Ovo štićenje muškaraca od žene, što ga vrši država, posvema izokreće prirodne odnošaje. C i n i se, k a o d a su mu š k a r c i sl abi j i , a ž e n s k e j ači spol , kao da je žena z a v o d n i k , a ubogi , sl abi č o v j e k z a v e ­ d e n i . Priča o zavedenju A dam a po Evi u paradizu djeluje i nadalje u našim naziranjima i zakonima dajući pravo kršćanstvu: „Z ena je velika zavodnica, posuda grijeha.“ Muškarci bi se imali stidjeti ove tužne i nedostojne uloge. Ali njima nije neugodno u toj ulozi „slabih** i „zavedenih**, j e r š to su v i š e š t i ć e n i , t o v i š e m o g u d a g r i j e š e . Kad se muškarci sastanu u gomili, oni se, kako se čini, ne mogu zabavljati bez prostitutke. T o su izmedju ostaloga pokazali i dogadjaji na proslavi njemačkih strije­ laca u Berlinu ljeti 1890., dogadjaji, koji su potaknuli 2300 gospodja, da se jednom peticijom obrate na vrhovnog načelnika njemačke prijestolnice: „Dopustite milostivo. V aša Visokoblagorodnosti, da vam o saveznoj njemačkoj strjeljačkoj proslavi, što se održala od 6. do 13. srpnja kod Pankova, saopćimo ono, što je do nas u unutrašnjosti �173 doprlo putem štampe i drugih obavještenja. Izvještaji o tome, koje smo primili s najdubljim ogorčenjem i zgra­ žanjem, donijeli su izmedju ostalog, da je na toj sveča­ nosti bilo i ovakvih igrokaza: ,Prvi njemački herold, naj­ veći šantan na svijetu*. ,Sto i četrdeset kavalira.* Pored toga manji tingl-tangli i strjeljački šatori, u kojima su se nametljive ženske vješale o vrat ljudima. Dalje, .slobodni koncerat', na kojem su prozračno obučene konobarice drsko i bezobzirno, sa zavodničkim posmjehom, pozivale na .stre­ ljački odmor* gimnazijalca kao god i oca porodice, mladića kao god i odrasla čovjeka . . . A onu gotovo golu ,dam u\ koja je pozivala publiku na posjet u šatoru .Tajne H am ­ burga ili jedna noć u Sv. Pauliju’, mogla je policija i uklo­ niti. Naužasnije pak, što smo mi prosti gradjani i gradjanke iz unutrašnjosti mogli čuti o tako mnogo hvaljenoj prije­ stolnici carevine, jest vijest: da je odbor za svečanost umjesto konobara, koji su se nudili, ponamještao velik broj .mladih ženskinja’, kojima on za službu ništa nije plaćao . . . Mi njemačke žene imamo kao supruge, majke i sestre hiljadostruka razloga da svoje muževe, sinove i braću ša­ ljemo u Berlin na službu otadžbini, pa u svojoj pokornosti i tvrdom povjerenju molimo V ašu Visokoblagodarnost, da velikim i moćnim uplivom, kojim V i, kao najviši činovnik prijestolnice carstva, raspolažete, budete dobri, pa da na­ redite, da se ti nedostojni dogadjaji ispitaju, ili da izdate ma kakve odredbe, koje se Vašoj Visokoblagorodnosti čine pogodne, da se više nitko ne usudi priredjivati ponovno te orgije, naročito na budućoj S e d a n s k o j s v e č a ­ n o s t i . . .“( ! ! ! ) K od svih velikih, pa i kod takozvanih narodnih pro­ slava, gdje muškarci dodju u većem broju, opetuje se slično 1 Njemačke su vlade pokušavale toliko puta izaći iz protivrječnosti, u kojoj se gledom na prostituciju nalazi praksa državne vlasti i kazneno zakonodavstvo. O ne su donosile zakonske osnove, kojima se, izmedju ostalog, po­ 1 „Kad u Buschovom cirkusu zasijeda savez poljoprivrednika ili kad se u Berlinu obdržavaju veliki kongresi, tada rastu cijene . . . ljudskome m esu.“ Satir, Noćni život u Fridrikovoj ulici. Str. 16. Berlin 1907. �174 licija opunomoćava, da prostitutke uputi na jedno odredjeno mjesto stanovanja. Priznalo se, da se prostitucija ne može uništiti, pa je zbog toga najpraktičnije, da se ona na odredjenim mjestima trpi i kontrolira. Jedan takav zakon — u kome se cijeli svijet slaže — povratio bi u život bor­ dele, koji su četrdesetih godina prošlog vijeka službeno ukinuti u Pruskoj. Ovi zakonski odnošaji izazvaše veliko uzbudjenje i silni broj protesta, kojima se obraćala pažnja na to, da će se država istaknuti kao zaštitnica prostitucije i time izazvati uvjerenje, da eksploatisanje prostitucije nije protivno moralu i da je ona zanat, koji država odobrava. Ovi zakonski projekti, koji su u plenumu i komisiji dr­ žavnog sabora naišli na najžešći otpor, ostadoše sve do danas samo neuspjeli pokušaji. Ali i samo to, što su oni mogli biti predloženi, pokazuje grdnu nepriliku, u kojoj se danas našlo društvo. Državno reguliranje i kontrola prostitucije ne samo da kod ljudi stvara uvjerenje, da država povlašćuje prostitu­ ciju, nego još da državna kontrola štiti i od bolesti, i to uvjerenje baca ljude sve više u prostituciju i lakoumnost. Bordeli ne umanjuju spolne bolesti, oni ih umnožavaju, ljudi po st aju lakoumniji i nepažljiviji. Kakvo shvatanje izaziva državna zaštita bordela, pokazuje onaj slučaj, kad su se prostitutke u Engleskoj, upisane na osnovu spisa o prostituciji, u šali nazivale k r a l j i č i n i m ž e n a m a , jer su bile privilegovane zakonom, koji je obja­ vila kraljica. Iskustvo nas je naučilo, da od zaraze ne zaštićuju ni zavodi za prostituciju, koji se policijski kontrolišu (kuće tolerancije, bordeli), kao god ni liječnička pregledba, što je odredjuje policija. T ako je tajni medicinski savjetnik dr. Albert Eulenburg godine 1898 pisao na jedno pitanje bečkom odboru gospodja za borbu protiv kasarnskoga uredjenja prostitu­ cije: ,,U pitanju policijskog kontroliranja bludnica, ja uzimajući dašto u obzir poteškoće kod momentane pro­ vedbe — principijelno stojim potpuno na stanovištu vaše peticije i smatram, da je praksa, koja je u najvećem broju zemalja odavno uobičajena, i nepravedna i nedostojna i �175 povrh toga sasvim nemoćna da donekle sigurno postigne navedenu svrhu. “ D ne 20. srpnja 1892. izjavilo je berlinsko medicinsko udruženje, da se ponovno uvodjenje bordela ne može pre­ poručiti ni sa higijenskog, ni sa moralnog gledišta. Priroda ovih bolesti u najviše je slučajeva takva, da se one ne mogu lako i odmah opaziti, pa ako bi se htjela makar kolika sigurnost, onda bi se pregledba morala vršiti više puta dnevno. A to nije moguće, kad se ima na umu broj žena, koje treba da budu pregledane i troškovi oko toga. G dje se za jedan sat mora „ekspedirati" trideset do četrdeset prostitutkinja, tu je pregled teško što više, no samo jedna komedija, a isto je tako broj pregleda jedan­ put ili dvaput nedjeljno sasvim nedovoljan. T ako veli dr. Đ laschko:1 „Mišljenje, da kontrola bludnica pruža neku zaštitu od zaraze, jest kobna zabluda, te je na žalost veoma rasprostranjena. M ože se naprotiv reći, da svaki, tko se pušta u odnos sa prostitutkom ili kojom lakoumnom djevojkom, srlja svaki put u veliku opasnost. “ Uspjeh ovih mjera osujećen je još i zbog toga, što ljudi, koji prenose bolest s jedne žene na druge, nijesu podvrgnuti nikakvoj kontroli. Prostitutku, koja je baš sada pregledana i pronadjena kao zdrava, zarazi poslije jednog sata kakav spolno oboljeli čovjek i ona tu zarazu prenosi na čitav niz drugih posjetilaca sve do prvog idućeg dana kontrole ili dok sama ne primijeti bolest. Kontrola nije samo iluzorna, nego još uz to ovi pregledi, koje po ko­ mandi vrše muški liječnici namjesto ženskih, najdublje vrijedjaju osjećaj stida i doprinose, da on bude potpuno uništen. O vo potvrdjuje veliki broj liječnika, koji tu kon­ trolu vrše.2 T o priznaje čak i službeni izvještaj berlinske 1 Priručnik higijene. Izdaje dr. med. Th. W ey l. 10. svezak. „H igi­ jena prostitucije i veneričkih bolesti." N apisao Dr. A . Blaschko — Berlin. Str. 111. Jena 1901. 8 „Zapravo čitavim ovim sistemom regulisanja ne pobijaju se nikako uspješno venerične bolesti, a niti se njihov broj vidljivo ne umanjuje. Varljiva sigurnost, što se daje muškarcima, čini ih neopreznijima; umno­ žavanje izmjeničnih odnosa povećava opasnost zaraze barem za toliko, za koliko je umanjuje liječničko odstranjivanje nekoliko teško bolesnih." August Forel, Seksualno pitanje. Str. 3 3 8 /3 3 9 . M iinchen 1907. �176 policijske uprave, u kome se veli: „Može se priznati i to, da z b o g u p i s i v a n j a ž e n s k e j oš d u b l j e mo­ r a l n o p r o p a d a j u . 1 A prostitutke i gledaju na sve moguće načine da izbjegnu toj kontroli. Dalje, posljedica ovih policijskih mjera jest i to, sto je bludnicama vanredno otežano, čak učinjeno i nemogućim, da se vrate na koji pristojniji posao. Z e n a , k o j a j e p o t p a l a p o d r e ­ d a r s t v e n i n a d z o r , i z g u b l j e n a je za d r u ­ štvo; o n a u n a j v i š e s l u č a j e v a za n e k o ­ l i k o g o d i n a j a d n o s v r š i . Zgodno i iscrpivo se protiv policijskog reguliranja prostitucije izjavio u Ženevi peti kongres protiv nemorala rekavši: „Obligatna liječnička pregledba prostitutkinja u toliko je kobnija kazan za ženu, što ona baca u posvemašnju propast nesrećnice, koje su joj silom podvrgnute, jer razorava i onaj ostatak osjećanja stida, koji se još može naći i kod najpokvarenijih. Država, koja hoće policijski regulirati prostituciju, zaboravlja, da je dužna pružiti jednaku zaštitu obim spolovima; ona mo­ ralno upropašćuje ženu i oduzima joj dostojanstvo. Svaki sistem službenog reguliranja prostitucije ima za posljedicu policijsku samovolju, kako god i povredu sudskih garancija, koje su zajamčene svakoj individui, čak i najvećem zlo­ čincu, proti samovoljnog apšenja i zatvaranja. Pošto se ova provedba prava vrši samo na štetu žene, otuda ^proističe neprirodna nejednakost izmedju nje i muškarca. Z ena se povlači na niveau prostog predmeta i s njom se više ne postupa kao s osobom. O n a s e n a l a z i i z v a n z a ­ k o n a. “ Kako malo koristi redarstvenoliječnička kontrola, daje nam najuvjerljiviji dokaz Engleska. Pred početkom zakon­ skog reglemantiranja godine 1867. bio je na 1000 Jjudi kod vojništva 91 spolno zaražen prema vojničkom izvještaju. Godine 1886., dakle poslije devetnaestgodišnjeg postojanja reglemantiranja, bilo ih je na 1000 već 110 slučajeva, ali godine 1892., šest godina poslije ukinuća reglemantiranja, bilo je samo 79 slučajeva spolno zaraženih na 1000 ljudi. 1 Drugi izvještaj kraljevske policijske uprave u Berlinu 1881 do 1890. Str. 351 do 3 59 . za godine �177 U gradjanstvu je od 879. do 1882. — dakle za vrijeme reglemantiranja — dolazilo 10 slučajeve sifilisa na 1000 ljudi, a od 1885. do 1889., naime poslije ukinuća, 8,1 slučajeva na lOOO. Ali na prostitutke, podvrgnute pregledu, taj zakon je imao sasvim drukčije djelovanje, nego na č e te : 1886. na 1000 prostitutkinja bilo je 121 slučajeva bolesti, 1886., pošto je zakon već dvije godine bio u krjeposti, 202, broj bolesti je zatim postepeno opadao, ali je 1874. iznosio ipak 16 slučajeva više, no broj od 1886. I smrtni slučajevi kod prostitutkinja strahovito su se umožili pod vladom toga zakona. 1865. broj smrtnih slučajeva na 1000 prostitutkinja iznosio je 9,8, medjutim godine 1 8 7 4 - 23. Kad je krajem šezdesetih godina engleska vlada pokušala proširiti akt o pregledu na sve engleske gradove, ppdiže se čitava bura protesta u engleskom ženskom svijetu. Ž enske su smatrale taj zakon kao uvrjedu cijeloga spola. A k t habeas corpus, taj osnovni zakon, reklo se, koji engleskoga gradjanina štiti od napadaja policije, hoće da se za ženu ukine; prema tome, svakom surovom policijskom činovniku, koga pokreće osveta ili drugi niski motivi, bit će dopušteno, da napadne na najčestitiju ženu, ako samo posumnja, da je ona pro­ stitutkinja, dok naprotiv razuzdanost ljudi ostaje i dalje ni čime nespriječena, pa se, šta više, i zakonom štiti i potiče. M a da je ovo zauzimanje engleskih žena, pod vodstvom Jezefine Đutlerove, za propala bića iz njihovoga spola izazvalo rdjava tumačenja i sumnjive primjedbe ograničenih ljudi, one sa velikom energijom ustadoše proti uvodjenju toga zakona. U novinskim člancima i brošurama pisalo se ,,za“ i „protiv“ i spriječavalo se širenje toga zakona, poslije čega je 1886. došlo i njegovo ukinuće.1 1 Najpouzdaniji pomoćnici žena bijahu engleski radnici. U svom zna­ menitom spisu „Povjeat jedne križarske vojne" piše Jozefina Butlerova: „M i smo zaključili pozvati narod. V e ć u jeseni 1869. pisali smo svakom članu parlamenta obih kuća, a i mnogim drugim vodjama svjetovnih i crkvenih partija. O d svih odgovora, što ih primismo na naša pisma, izjaviše se malo njih, da se s nama potpuno slažu . . . P ošto nadjo3mo vrlo malo uspjeha kod krugova, na koje smo zbog njihovih interesa najviše računali, obratismo se na radnički narod zemlje. T u nas se susrelo posvema drukčije. Ja vrlo dobro znadem, da i radničke klase imaju svojih pogriA . B e te l: Ž ena i tocijalizam. 12 �178 Njemačka policija ima sličnu vlast za te stvari i česti slučajevi iz Berlina, Leipziga, Kolna, Hannovera i mnogih drugih mjesta, koji su prodrli u javnost, dokazuju, da su zloporabe ili „ nesporazumi“ vrlo laki pri vršenju te vlasti, ali kod nas ne ima ni traga od jedne energične opozicije protiv tih ovlaštenja.1 Čak su i u sitnoburžoaskoj Norveškoj godine 1884. z a b r a n j e n i bordeli, i godine 1888. u glavnom gradu Christianiji u k i n u t o prisilno upisivanje prostitutkinja i pregled, koji je s njime spojen. U s i j e č n j u 1893. i z d a n a j e j e d n a k a n a r e d b a z a c i j e l u z e m l j u . Vrlo dobro kaže gospodja Guillaume - Schack gledom na državne „zaštitne mjere“ za muškarce : „Čemu učimo mi naše sinove kreposti i čudoredju, kad država proglasuje nemoral potrebnim zlom ? Kad ona mladom čovjeku još prije, no što je duševno sazrio, dovodi ženu, ožigosanu od vlasti kao robu, da bude igra njegovih strasti?4 ' M ože jedan spolno bolesni čovjek u svojoj razuzdanosti da zarazi koliko ga volja tih jadnih bića, koja u naj­ većem broju na taj stidni zanat nagna gorka nevolja ili zavodjenje, tome gubavcu nitko ni riječi ne će kazati, ali jao teško bolesnoj prostitutkinji, koja se odmah nije pod­ vrgla liječničkoj pregledbi. Garnizonski, univerzitetski, pri­ morski i t. d. gradovi nagomilavajući u sebi snažne, zdrave ljude postaju glavnim rasadištima prostitucije i njenih opa­ snih bolesti, koje se odatle prenose u najudaljenije kutove zemlje i posvuda šire propast. Kako jejnoralno kvalificiran veliki dio naših djaka, o tom govori „Časopis za pobijanje javnog nemorala44:2 „ K o d o g r o m n o g d i j e l a d j a š ješaka i da su kao i ostali narodni slojevi isto tako malo slobodne od egoizma; ali sam čvrsto uvjerena, da prosti narod, kad ga se pozove u ime pravednosti, uvijek dokazuje lojalne i povjerljive namjere." Citirano kod P. Kampffmeyera, u pomenutoj knjizi, na str. 69. 1 „G odine 1901. zlostavljena je u Beču uz odobravanje svjetine jedna Francuskinja po policajnom agentu Neuhoferu, bačena k bludnicama u zatvor i nasilno liječnički pregledana. Taj slučaj izazvao je u saboru pet interpelacija. G odine 1902. uapšene su u Hamburgu i Kielu gospodje pod sumnjom, da su prostitutke, a dijelom su i zlostavljene. Ovi slučajevi izazvale 8. rujna golemu demonstrativnu skupštinu u Hamburgu, na kojoj sudjelovahu pripadnici svih stranaka." P. Kampffmeyer, u pomenutoj knjizi, str. 66. 2 15. kolovoza 1893. Berlin. �179 t v a d a n a s s u p o j m o v i o m o r a l n i m s t va r i ma s t r a h o v i t o niski, š t a više, to su p o j m o v i n o ć n i h s k i t n i c a .“ A iz tih krugova, koji se razmeću svojim nacijonalizmom i „njemaćkim moralom", rekrutiraju se naši administrativni činovnici, naši državni odvjetnici i naši suci. Kako zlo stanje u tom pogledu mora da bude speci­ jalno kod studenata, vidi se iz toga, što je u jesen 1901. veliki broj profesora i liječnika, medju njima imena prvih stručnjaka, uputio jedan apel njemačkim studentima skre­ ćući im izričito pažnju na žalosne posljedice spolne razuzdanosti i pretjeranog alkoholizma, koji u toliko slučajeva podjaruje spolnu razuzdanost. Najzad se uvidja, da se sa prikrivanjem dalje ne može, već da stvari treba iznijeti onake, kakve su, da bi se ma koliko spriječilo nedogledno zlo. 1 u drugim klasama bilo bi potrebno, da se ove opo­ mene primu srca. „ Z a tvoje grijehe plaćat će tvoji potomci sve do trećeg i četvrtog koljena." O va izreka biblije odnosi se najpot­ punije na spolno razuzdanog i oboljelog čovjeka, pa naža­ lost i na njegovu nevinu ženu. „Napadaji kaplje kod mla­ dih muških i ženskih lica, razni oblici sušenja hrptenjače i mekšanja mozga, živčane bolestiraznih vrsti, očne bo­ lesti, kostobolja i zapala crijeva, sterilnost i sušica u to­ likim slučajevima ne potječu ni iz čega drugog do iz sifi­ lisa, koji je zastario, koji se nije opazio, ili je iz pojmljivih razloga bio prećutkivan . . . Kako sada stvari stoje, ne­ znanje i lakoumnost vode k tomu, da se od bujnih seoskih djevojaka stvaraju žuti, uveli stvorovi, koji za ekstravagan­ cije svojih muževa prije braka i izvan braka moraju da plaćaju kroničnim spolnim zapaljenjima."1 A dr. A . Blaschko veli medju ostalim : „Epidemije, kao kolera i kozice, difterija i tifus, čije naglo djelovanje pada odmah svakom u oči, izazivaju kod pučanstva užas, ma da se po svojim opakim posljedicama jedva mogu uporediti sa sifilisom, a po širenju ne mogu to ni izdaleka . . . Medjutim prema 1 O pasnost prostitucije po zdravlje. N apisao dr. Oskar Lassar. Ber­ lin 1892., A ugust H irschwald. �180 sifilisu društvo stoji, moglo bi se reći, sa ravnodušnošću, koja čovjeka užasava.4 1 Krivica je u tome, što se smatra 4 za „nepristojno4 , da se o takvim stvarima javno govori. 1 T a ćak se ni njemački državni sabor nije mogao odlučiti, da unese u zakon i to, da bolničke blagajne imaju prema spolnim bolesnicima postupati, kao god i prema ostalim bolesnicima.2 Sifilitični je otrov po svome djelovanju najžilaviji od svih otrova i najteže se od svih može iskorijeniti. Mnogo godina, pošto je bolest prošla i ozdravljeni živi u zabludi, da je svaki trag uništen, javljaju se u braku mnogobrojne posljedice kod žene ili kod novorodjenčadi, a za porijetlo čitave jedne vojske bolesti žena i djeca imaju da zahvale muževljevim odnosno roditeljskim spolnim bolestima. U jednoj peticiji, koju je udruženje za zaštitu mladeži uputilo u jesen 1899. njemačkom državnom saboru, navedeno je, da je u Njemačkoj oko 30.000 djece još od rodjenja sli­ jepo zbog toga, što je zaraženo kapavcem (triperom), a da je kod 30 postotaka nerotkinja isto to uzrok njihovoj ne­ plodnosti.3 Zbilja čovjeka mora da užasava činjenica, što postoji toliki silni broj brakova bez djece i što on raste. 1 slaboumna i kretenska djeca imaju u najviše slučajeva da tu svoju nesreću pripišu istom uzroku, a kakve se grozne posljedice mogu izazvati jednom sićušnom kapljicom sifilitične krvi prilikom cijepljenja kozica, za to postoje grozni primjeri. T o, što se nalazi veliki broj onih, koji pate od spolnih bolesti, poticalo je toliko puta na donošenje jednog zakona za carevinu, koji bi propisao postupak specijalno prema 1 Liječenje spolnih bolesti na okružnim blagajnama i u bolnicama. Berlin 1890., Fischerova medicinska knjižara. 2 O va odredba zakona o bolesničkom osiguranju ( § 6. a) omogu­ ćila je općinama, da zaključe, da se kod bolesti, nastalih od spolne razuzdanosti, ne daje uopće ili samo djelimice bolesnička potpora, ali ta je ustanova ukinuta novelom od 2 5 . svibnja 1903., koja je stupila na snagu 1. siječnja 1904. 8 Medju stanovnicima slijepačkih zavoda bilo ih je poradi infekeije slijepih od poroda u Berlinu 2 1 , 3, Beču 3, 1, Breslavi 3 5 , !, Budim­ pešti 47, 9 , Miinchenu 78, 8. Th. W e y l, Društvena higijena. Str. 6 2 . Jena 1904. �181 spolnim bolesnicima. Dosad se još nije moglo odlučiti na takav jedan korak, vjerovatno od straha pred veličinom zla, koje bi se tada pokazalo. U stručnjačkim krugovima došlo se do općenitog uvjerenja, da je triper, koji je prije smatran sitnicom, najopasnija bolest. Prividno izliječen, on i dalje razvija svoje djelovanje u ljudskome tijelu, tako, te je, kao što je to dr. Blaschko saopćio u jednom svom predavanju u Berlinu 20. veljače 1898., pri policijskim pregledima u Berlinu svega kod jedne četvrtine do najviše jedne trećine prostitutkinja, koje bolovahu od tripera, konstatirana bolest. A u stvari od tripera boluje ogromni, pretežni dio prosti­ tutkinja,- no bolest se prilikom kontrole utvrdjuje samo kod jednog malog broja. A pošto se i od toga dijela liječi samo mali dio, društvo ovdje stoji pred jednim zlom, od koga ono za danas ne ima lijeka, a koje prijeti teškim opas­ nostima, naročito ženskom dijelu stanovništva. 3. Trgovanje djevojkama. U koliko se ljudi, od svoje volje ili prinudjeni, od­ riču braka tražeći podmirenja spolnoga nagona u divljini, u toliko se sve više umnožavaju prilike za zavodjenje. Velika dobit, što ju pruža svako poduzeće, zasnovano na nemo­ ralu, potiče mnogobrojne neskrupulozne špekulante, da mame k sebi mušterije nudeći im rafinirana zadovoljstva svih vrsti. T u se vodi računa o svakoj potrebi mušterije prema njenom činu i položaju, o svakoj sposobnosti plaćanja. Kad bi „javne kuće“ mogle izbrbljati sve svoje tajne, pokazalo bi se, da one, koje u njima stanuju i koje su tolikoput i bez ugledna porijetla i bez više obrazovanosti i odgoja, ali koje raspolažu to većim tjelesnim dražestima, stoje u najintim­ nijim odnosima sa vrhovima društva, sa ljudima visoke inteligencije i obrazovanosti. O datle izlaze i tamo ulaze ministri, viši oficiri, tajni savjetnici, narodni predstavnici, suci itd. pored predstavnika nasljedne, financijske, trgovačke i industrijske aristokracije, ljudi, koji se danju i u društvu pojavljuju dostojanstveno i ozbiljno kao „zastupnici i čuvari morala, reda, braka i porodice“ i stoje na čelu kršćanskih dobrotvornih ustanova i udruženja za „suzbijanje prostitu­ �182 cije“. Vlasnik jednog lokala, koji služi tome podvodjenju u . . . . ulici u Berlinu izdaje čak i svoj ilustrovani list, u kom se slikaju orgije društva iz te kuće. Lokal ima preko 400 sjedala i u njemu se svako veče skuplja ele­ gantna publika, koja kao stalni gost — kako se to u listu veli — pripada najvišoj aristokraciji po rodjenju i po bo­ gatstvu. Radosni uzvici i klicanja dobijaju prosto strahovite dimenzije, kad se tu nadju, kao što to gotovo svaki dan biva, mnogobrojne dame iz pozorišnog svijeta i poznate ljepotice iz veselog svijeta, i kad dosjetljiva direkcija, da bi krunisala veselje, priredi pred zoru lov na jegulje . . . U krugu oko basena čuče visoko uzdignutih haljina lijepe posjetilice ovoga doma i love jegulju. I tako dalje, Policija zna tačno za ove orgije, ali se čuva, da otmjenome društvu pokvari uživanje. Isto tako nije ništa drugo, do li kuplerstvo najprostije vrsti, kad jedan berlinski zavod za balete šalje ovakvu pozivnicu otmjenome muškom svijetu: „Potpisana uprava lovačke dvorane, kojoj ste Vi, visokopoštovani gospodine, preporučeni kao strastveni lovac, do­ pušta sebi visoku čast, da Vašoj visokoblagorodnosti skrene pažnju na jedan novopronadjeni divni lovački teren i da V as najučtivije pozove na prvi lov plemenite divljači 26. kolovoza o. g. u lovačkim dvoranama. Naročita okolnost čini našu novu šumsku oblast osobito prijatnom i ugodnom : zemljište, na kome se lovi, nalazi se u sredini prijestolnice, divljač se nimalo ne štedi. “ Naše buržoasko društvo liči na neko veliko karnevalsko društvo, u kom jedan drugoga kuša da prevari i napravi budalom. Svaki nosi dostojan­ stveno svoju službenu masku, da bi poslije, slobodan, u toliko neobuzdanije dao maha svojim sklonostima i stra­ stima. A i z v a n a sve se to prelijeva moralom, religijom i poštenjem. Ni u jedno doba nije bilo većeg licemjerstva, no u naše. Broj augura raste svakim danom. Ponuda žena za uživanje množi se brže, no njihova potražnja. Sve gori socijalni odnosi, bijeda, zavodjenje, žudnja za izvana sjajnim životom, koji je prividno slobodan, sve to lifruje kandidatkinje iz svih društvenih slojeva. K a­ rakteristično opisuje stanje u prijestolnici njemačke care­ �183 vine jedan roman H ansa W achenhusena.1 Pisac se ovako izražava o svrsi svog rom ana: „Moja knjiga govori naročito 0 žrtvama ženskoga spola i sve većem propadanju nje­ govom zbog n e p r i r o d n o s t i n a š i h d r u š t v e n i h i g r a d j a n s k i h o d n o s a , zbog krivice baš i samog žen­ skog spola, zbog zanemarivanja uzgoja, zbog potrebe za luksusom i zbog sve veće, brže ponude na trgu života. O na govori o prekobrojnosti ovog spola, koja svakim danom oduzima sve više nadu onima, koji se radjaju, izglede onima, koji prirastuju . . . Ja sam pisao otprilike kao što državni odvjetnik iznosi tok života jednog zločinca, da bi iz toga resumirao njegov grijeh. A ko se dakle pod romanom razumijeva nešto izmišljeno, suprotnost istini, koja se ne kazni, onda u tome smislu ovo, što će se čitati, nije ni­ kako roman, već istinska slika života, bez retuširanja.“ U Berlinu odnošaji nijesu ni bolji ni gori, no u ostalim ve­ likim gradovima. D a li na stari Babilon više liči grčkopravoslavni Petrograd ili katolički Rim, kršćanskogermanski Berlin ili neznabožački Pariz, puritanski London ili veseli 1 strastveni Beč, teško je riješiti. Isto socijalno stanje pro­ izvodi iste socijalne pojave. „Prostitucija ima svoje pisane i nepisane zakone, svoja pomoćna sredstva, mjesta, iz kojih se rekrutira (various resorts), od najsiromašnije kolibe pa do najsjajnije pa la če ; svoje bezbrojne stupnjeve i to od najnižeg pa do najprefinjenijeg i najkultiviranijeg; ona ima svoja specijalna uživanja i javna mjesta za sastanke ; svoju policiju, svoje bolnice, svoje tamnice i svoju litera­ turu.“ 2 „Mi više ne slavimo svetkovine Ozirisa, bakanalije i indijske orgije u proljetnome mjesecu, ali se u Parizu i drugim velikim gradovima, u mračnoj noći, iza zidova javnih i privatnih kuća, predaju ljudi orgijama i bakanalijama, kojih ni najsmionije pero ne može da se usudi opisati**.3 U takvim odnošajima zauzela je trgovina ženskim me som goleme dimenzije. O na se vodi u središtima civili­ zacije i kulture na najbolje organizovani način, rijetko kada 1 „Sto proguta cesta**. Socijalni roman u 3 sveska. Berlin, A . H off­ mann i drug. 2 Dr. Elisabeth Blackw ell, T h e moral education (Moralni uzgoj.) 3 M antegazza, L ’amour dans l’humanite (Ljubav u čovječanstvu). �zapažena od policije. Čitava vojska pribavljača, agenata i transportera muškoga i ženskoga spola vodi taj posao istom hladnokivnošću, kao da se radi o prometu ma kakove robe, krivotvore se legitimacije i izdaju svjedodžbe, u kojima se tačno opisuju kvalifikacije pojedinih „komada", a trans­ porteri ih daju kupcima kao uputu. Cijena se kao kod svake robe ravna po kakvoći i roba se prema ukusu i tražbini mušterije razvrsta i razašalje u različita mjesta i zemlje. Najprepredenijim manipulacijama nastoji se umaknuti pozornosti i ispitivanju policije, a nerijetko se upo­ trijebe i velike svote, kako bi se zatvorilo oko čuvara zakona. T ako se poimence veliki broj takvih slučajeva kon­ statirao u Parizu.1 Njemačka uživa žalosnu slavu, da je žensko tržište za polovicu svijeta. Nijemcima prirodjeni nagon za putovanjima čini se da ispunja i jedan dio njemačkih žena, tako, da one više, nego li žene drugih naroda, osim austrougarskih, pružaju svoj kontingenat za opskrbljivanje medjunarodne prostitucije. Njemačke žene nastavaju hareme turske, kao i javne kuće u unutrašnjosti Sibirije sve do Bombaya, Singapora, San Francisca i Chicaga. U golemom svojem djelu ,,lz Japana u Njemačku kroz ^Sibiriju" govori pisac W . Joest ovako o njemačkoj trgovini djevojkama: ,,U našoj moralističkoj Njemačkoj užasavaju se ljudi nad trgovinom robija, koju tjera ma koji zapadnoafrički crnački knez, ili nad odnošajima na Kubi i u Đraziliji, a nitko se ne bi sjetio brvna u vlastitom oku, j e r n i u k o j o j d r u g o j z e m l j i ne t r g u j e s e t a k o b i j e l i m r o b i n j a m a , n i i z k o j e z e m l j e ne e k s p o r t i r a se t o l i k o r o b e , k a o b a š i z N j e m a č k e i A u s t r i j e . Put, što gfc proputuju ove djevojke, dade se posve tačno slije­ 1 Držanje policije naprama prostituciji u mnogom je pogledu vrlo interesantno. Tako je godine 1899. u jednom berlinskom procesu usta­ novljeno, da je jedan poticajni komesar upotrijebio jednu prostitutkinju, kako bi nadzirao i uhodio jednog djaka smatrajući ga anarhistom. A u Pragu saopćio je u kolovozu 1902. poticajni šef jednom tamošnjem listu, da je ženi nekog nižeg policijskog činovnika oduzela koncesija da drži javnu kuću, pošto joj je muž zlostavljao jednog uapšenika. Praska po­ licija nagradjuje dakle svoje činovnike podjeljivanjem koncesija za javne kuće. Prekrasno stanje. �185 diti. U Hamburgu ukrcaju se one za Južnu Ameriku, Bahia i Rio de Janeiro dobije svoju količinu, najveći dio odredjen je za Montevideo i Buenos Aires, dok mali ostatak odlazi Magelhaensovim putom do Valparaisa. Druga grupa uputi se preko Engleske ili ravno u Sjevernu Ameriku, ali ovdje može samo teško konkurirati domaćim produktima, zato se razdijeli po Missisipiju do New Orleansa i Teksasa, ili ode prema zapadu u Kaliforniju. P od naslovom .„Ceškinja" eksportiraju se daljnje čete nje­ mačkih djevojaka preko A lpa u Italiju, a onda južno u Aleksandriju, Suez, Bombay, Kalkutu do Singapora, sve do Hongkonga i Shanghaja. Holandijska Indija i istočna Azija, osobito Japan, slaba su tržišta, jer Holandija ne podnosi u svojim kolonijama bijelih djevojaka takve vrsti, a u Japanu su domaće kćeri i same dosta lijepe i jeftine ; pa i amerikanska konkurencija iz San Francisca kvari po­ voljnu konjunkturu. Rusija je opskrbljivana iz Istočne Pruske, Pomoranske i Poljske. Prva je postaja većim dijelom Riga. Ovdje se nalaze petrogradski i moskovski trgovci i šalju svoju robu u velikim količinama u Nižni Novgorod, preko Urala u Irbit i Krestovskij, pa čak u unutrašnjost Sibirije ; tako sam primjerice jednu njemačku, na taj način prodanu djevojku našao u Tšiti. T a golema trgovina je potpunoma organizovana, nju posreduju agenti i trgovački putnici, i kad bi n j e m a č k o m i n i s t a r s t v o i z v a n j s k i h p o s l o v a z a t r a ž i l o k a d a i z v j e š ć a od svojih k o n z u l a , d a l e bi se s a s t a v i t i o d i s t a z a n i m ­ ljive s t a t i s t i č k e tablice." O va trgovina cvate u punoj mjeri, kako su često kon­ statirali socijalnodemokratski zastupnici u njemačkom držav­ nom saboru. O sobito jako tjera, se ta trgovina ženskim mesom u Galiciji i Ugarskoj za Carigrad i ostale gradove u Turskoj. Naročito se tamo šalju mnoge Židovke, koje se inače rijetko nadju u javnim kućama. Novac za putovanje i ostale troškove šalje se agentima već unaprijed. A da bi se pre­ varile i zavele oblasti, izdaju se nenapadni brzojavi naru­ čiteljima. �186 Neke od tih depeša glase ovako: „5 b u r e t a ma g j a r s k o g v i n a s t i ć i ć e t a d a i t a d a u V a r n u “, pod čime se misli na pet vrlo lijepih djevojaka; ili „3 v r e ć e k r u m p i r a , p o s l a n e p o p a r o b r o d u L l o y d M in e r v a " . T u se radi o tri manje lijepe djevojke, ili o „običnoj robi“ . Druga jedna depeša glasi: „U p e t a k d o ­ l a z i m s k o b r o m. I m a m sa s o b o m d v a o mo t a fi ne svi l e. “ 4. Množenje prostitucije. N ezakonite matere. Broj prostitutkinja teško se dade ocijeniti, a tačno se nikad ne može dati. Policija može približno ustanoviti broj onih, kojima je glavno zanimanje prostitucija, ali ona to ne može o daleko većem broju onih, kojima je to tek spo­ redno zanimanje. P a ipak su i približno poznati brojevi užasno veliki. Po Ottingenu ocijenjen je već krajem šez­ desetih godina broj prostitutkinja u Londonu na 80.000. U Parizu je 1. siječnja 1906. bilo 6196 upisanih prosti­ tutkinja, ali i od ovih izbjegavalo je liječničkoj pregledbi više od jedne trećine. U cijelom Parizu bilo je 1892. od prilike 60 bordela sa 600 do 700 bludnica, dok ih je godine 1900. bilo 42. Taj broj neprestano p a d a (godine 1852. bilo je 217 bor­ dela). Ali zato je broj tajnih prostitutkinja mnogo narasao. Na temelju ispitivanja, što ga je poduzelo pariško municipalno vijeće godine 1889., navedena je brojka od 120.000 za žene, koje se prostituiraju. Pariški policajni prefekt, Lefrine, cijeni broj upisanih na 6000 prosječno, a do 70.000 tajnih prostitutkinja. O d 1871. do 1903. policija je uapsila 725.000 bludnica, a 150.000 njih došlo je u zatvor. G o­ dine 1906. bio je broj uapšenih prostitutkinja 56.196.1 U Berlinu iznosio je broj bludnica, upisanih kod redarstva : 1886.— 3006, 1890 —4039, 1893.— 4663, 1897.— 5098, 1 8 9 9 .-4 5 4 4 , 1 9 0 5 .-3 2 8 7 . 1890. bilo je postavljeno šest liječnika, koji su imali 1 Dr. Sicard de Plauzoles, La fonetion sexuelle (Spolno zanimanje). Str. 67. Paris 19 08. �187 da svakog dana vrše pregled po dva sata. O tada se broj liječnika umnožio na dvanaest, a od nekoliko godina ovamo, na protest mnogih muških liječnika, postavljen je za taj pregled jedan ženski liječnik. Prostitutke, koje su kod po­ licije upisane, sačinjavaju u Berlinu samo jedan ma l i dio prostitutkinja, čiji broj ljudi, upućeni u te stvari, cijene n a j m a n j e na 50.000. (Drugi, kao Lesser, računaju 24.000 do 25.000, a Raumer 30.000.). G odine 1890. bilo je samo u berlinskim točionama 2022 konobarica, koje bijahu gotovo sve odane prostituciji. A isto tako i broj djevojaka, uapšenih zbog povrede moralnopolicijskih propisa, broj, koji se iz godine u godinu diže, pokazuje, da prostitucija u Berlinu stalno raste. Broj uapšenica bio je godine 1881.— 10.878, 1 8 9 0 .-1 6 .6 0 5 , 1 8 9 6 .-2 6 .7 0 3 , 1897.— 22.915. O d dje­ vojaka, koje su 1897. poapšene, predano je 17.018 njih na osudu, — dakle na svaki sudski dan dolazilo je njih 57. Kolik je broj prostitutkinja u cijeloj Njemačkoj? Neki tvrde, da bi taj broj mogao biti 200.000 od prilike. Strohmberg cijeni broj javnih i tajnih prostitutka u Njemačkoj na 92.200 ili izmedju 75000 i 100.000. Kamillo K. Schneider pokušao je god. 1908. saznati tačan broj upisanih pro­ stitutkinja. Njegova tabela obuhvaća za 1905. godinu 79 gradova- „Pošto ne manjkaju velika mjesta, u kojima bi još mogao biti znatan broj bludnica, drži on, da bi 15000 bio prilično tačan skupni broj Uzevši, da svih stanovnika ima okruglo 60,600.000, došla bi jedna upisana na 4040 stanovnika. “ U Berlinu dolazi jedna prostitutka na 608, u Breslavi na 514, u Hannoveru na 529, u Kielu na 527, u Danzigu na 487, u Kolnu na 369, u Braunschweigu na 363 stanovnika. Broj prostitutkinja, koje se nalaze pod kontrolom, stalno opada.1 Prem a različitim računanjima odnosi se broj zvaničnih prostitutkinja prema tajnima, kao l prama 5 do 10. T u postoji dakle čitava vojska onih, koje prostituciju- smatraju kruhom, a isto je tako velik broj ortih žrtava, koje padnu od bolesti i smrti. 1 Kamillo Karl Schneider, Prostitutka i društvo. Socijalnoetička stu­ dija. Str. 4 0 do 4 1 , 188 do 189. Leipzig 1908. �188 Da je ogroman broj prostitutkinja1 i suviše sit svog načina života, šta više, da ga se grozi, stvar je, koju pri­ znaju svi, koji poznaju to. Medjutim, kad se jednom za­ padne u prostituciju, vrlo malome broju njih ukaže se prilika da se od nje spasu. Hamburški pododbor britanske, kontinentalne i opće federacije priredio je 1899. jednu anketu medju prostitutkama. Ma da je samo malo njih od­ govorilo na postavljena pitanja, odgovori su ipak karakte­ ristični. Na pitanje: Da li biste V i ostali pri tom zani­ manju, kad, bi se drugačije mogli izdržavati ? odgovorila je jedna : Šta čovjek može početi, kad ga svi ljudi pre­ ziru ? Druga jedna odgovorila j e : Ja sam iz bolnice molila pomoć. T reć a: Moj me je prijatelj izbavio tako, što je isplatio moje dugove. Sve se one nalaze u dužničkome ropstvu prema bordelskim gazdama. Jedna saopćuje, da svojoj gazdarici duguje 700 maraka. Odijelo, rublje, nakit, sve im to gazda daje za strahovito visoku cijenu, a isto im se tako i jelo i piće uračunava po najvišoj cijeni. 1 osim toga, one imaju da daju gazdi po jednu odredjenu svotu dnevno za stan. O va stanarina iznosi do 6, 8, 10 pa i više maraka na d a n ; jedna piše, da svome Ljude­ vitu mora dnevno plaćati 20 do 25 maraka. Dok ne isplate dugove, gazda ih ne p u šta ; a isto tako njihovi iskazi ba­ caju sa raznih strana svijetlost na držanje policije, koja stoji više na strani tih gazda, no usamljenih djevojaka bez ikakve pomoći. Ukratko, mi usred kršćanske civilizacije imamo tu jedno ropstvo najgore vrsti. A da bi svoje s t al e š k e i n t e r e s e mogli bolje štititi, vlasnici bordela osnovali su čak i jedan s t r u č n i o r g a n , koji ima medjunarodni karakter. Broj prostitutkinja raste u toliko, u koliko raste broj žena, koje su uposlene kao radnice u najrazličnijim indu­ 1 N a 1000 članova berlinskih okružnih blagajna došlo je bolesti od Sifilisa Tripera M ekog šankera muš. žen. muš. 1892 do 1895 3 4 ,6 9 ,8 8 ,8 1896 do 1900 4 2 ,4 8 ,4 11,9 1901 do 1902 4 5 ,8 9 ,7 13,0 F. Prinzing, u pomenutoj knjizi, str. 2 2 9 . zen. 1.5 1.6 2.0 �189 strijskim i zanatskim granama i često puta moraju da ku­ bure s najamnicom, koja je za umiranje i suviše visoka, a za život i suviše niska. Prostituciju unapredjuju i industrijske krize, koje su u buržoaskom svijetu postale nuždom i koje unose nevolju i bijedu u stotine hiljada porodica. Po jednom pismu vrhovnog konstablera Boltona nekom tvorničkom nad­ zorniku, koje je pisano 31. listopada 1863. za vrijeme pa­ mučne krize u Engleskoj, izazvane sjeveroameričkim ratom za oslobodjenje robova, broj mladih prostitutkinja umnožio se više, nego za svih posljednjih 25 godina.1 Ali ne pa­ daju samo radnice kao žrtve prostitucije, njena se oblast rekrutovanja nalazi i u „višim zanimanjima". Lombroso i Ferrero citiraju M acea,2 koji za Pariz veli, „da svjedodžbe guvernanta višeg i nižeg stupnja manje vode zaradjivanju kruha, a m n o g o v i š e s a m o u b i j s t v u , k r a d j i i p r o ­ sti tuci ji . " Parent-Duchatelet sastavio je u svoje vrijeme statistiku, po kojoj je od 3183 prostitutkinja bilo 1441 njih, koje su se prostituirale zbog oskudice i bijede, 1255 njih, koje su bile bez roditelja i bez sredstava, 86 ih se prostituiralo, da hrani uboge roditelje, braću ili djecu, 1425 bijahu ostav­ ljene od svojih ljubavnika prilježnice, 404 njih bile su dje­ vojke zavedene od časnika i vojnika i onda dovedene u Pariz, 289 njih bile su služavke, zavedene i otpuštene od gospodara, 280 njih preselilo je u Pariz, da tamo nadje zaslužbe. Gospodja Đutler, gorljiva pobornica za najbjednije i najnevoljnije svojega spola, v e li: „Slučajne prilike, smrt oca, majke, besposlica, nedostatna plaća, nevolja, varljiva obećanja, zavedenje, postavljene mreže upropastiše ih." Vrlo poučna su saopćenja, što ih Karl Schneidt u svojoj brošuri „Nevolja konobarica u Berlinu"3 donosi o uzrocima, koji ove tako često bacaju u prostituciju. Pada u oči ve­ liki broj sluškinja, koje gotovo uvijek postanu kelnerice, to jest prostitutke. U odgovorima, što ih je Schneidt dobio ša1 Karl Marka, K apital, 2. izdanje, 1. svezak, str. 4 8 0 . 2 U pomenutoj knjizi, str. 4 5 8 . 3 Berlin 1893., M oderna naklada. �190 ljući pitanja konobaricama nalazi se naprimjer ovo : „Zbog toga, što sam od svojega gospodina dobila dijete i morala zaradjivati.4 Druge vele: „Zbog toga, sto mi je knjiga ^ bila upropaštena", druge o pet: „Zbog toga, što se šivanjem košulja i sličnim poslovima malo zaradjuje", ili: „Zbog toga, što sam kao radnica bila otpuštena iz fabrike, a nijesam mogla nigdje više naći rada", ili: „Zbog toga, što je otac umro, a ostalo četvero male braće i sestara." Da naročito sluškinje, koje padnu kao žrtve zavedenja g o ­ s p o d e , k o d k o j e s l u ž e , sastavljaju veliki kontingenat prostitutkinja, to je već poznato. O neobično velikom broju zavedenih sluškinja po njihovim g o s p o d a r i m a ili sino­ vima ovih podiže oštre optužbe Dr. Maks T aube u jednom spisu.1 No i viši društveni razredi daju svoj dio prostitu­ ciji, samo to nije radi nevolje, već zbog zavedenja i sklo­ nosti k lakoumnom životu, kićenju i zabavama. O tom se u jednom spisu „Pale djevojke i policija za moral" kaže ovako : 2 „Ukočen od zaprepašćenja, od užasa, čuje tako gdjekoji pošteni gradjanin, gdjekoji pastor, učitelj, visoki či­ novnik i visoki oficir medju ostalim, da mu se kćerka tajno odala prostituciji, i k a d b i b i l o d o p u š t e n o i z­ n i j e t i i m e n a s v i h t i h k ć e r i , ili bi m o r a l a n a s t u ­ p i t i j e d n a s o c i j a l n a r e v o l u c i j a , i li b i k o d n a ­ r o d a bi l i t e š k o p o v r i j e d j e n i p o j m o v i o č a s t i i vr l i ni . " Naročito se finije prostitutke rekrutiraju iz tih krugova. A i veliki broj glumica, čiji troškovi oko garderobe stoje u najgorem odnosu prema njihovoj plaći,3 upućen je na takvo prljavo privredno vrelo. Isto to važi i za veliki broj djevojaka, koje stupe u službu kao prodavačice i slično tome. A ima dovoljno poduzetnika, koji su toliko nepo­ 1 Dr. med. M aks Taube, Zaštita nezakonite djece, Leipzig 1 8 9 3 , V eit i drug. 2 Berlin 1889., W ilh. Issleib (G ustav Schuhr). 3 U svom djelu „Kapital i štampa*, Berlin 1891., konstatira Dr. F. Mehring, da je jedna darovita glumica bila angažovana u poznatom jednom kazalištu sa 100 maraka mjesečne plaće, a da su joj samo izdaci za garderobu iznosili do 1000 maraka mjesečno. Deficit je pokrivao jedan „prijatelj1 *. �191 šteni, da nisku najamnicu opravdavaju time, što će dje­ vojke uputiti na pomoć „prijatelja Švelje, krojaćice, modistice, tvorničke radnice u stoti­ nama hiljada nalaze se u sličnom položaju. Poslodavci i njihovi činovnici, trgovci, vlasnici dobara i t. d. smatraju vrlo često kao neku vrstu svoje povlastice, da ženske rad­ nike i službenike upotrebljavaju za zadovoljenje svojih strasti. Naši pobožni konzervativci vole da odnose na selu predstavljaju u moralnome pogledu kao neku vrst ideala nasuprot velikim gradovima i industrijskim okruzima. Tko poznaje te odnošaje, zna, da oni nijesu takvi. T o potvrdjuje medju ostalim i jedno predavanje, što ga je vlasnik jednog plemićskog dobra držao u jeseni 1889., o kom su saski listovi donesli ovakav izvještaj: „ G r i m m a. Vlasnik plemićskoga dobra na Rocknitzu, Dr. von W achter, držao je tu skoro na ovdašnjoj skup­ štini kapetanije predavanje o s p o l n o m n e ć u d o r e d j u u našim s e o s k i m o p ć i n a m a i u njemu je ocrtao današnje odnošaje ne baš ružičasto. T om prilikom je pre­ davač sasvim otvoreno priznao, da u mnogo slučajeva i p o s l o d a v c i , čak i oni o ž e n j e n i , stoje u veoma i n t i m n i m o d n o s i m a sa svojom ženskom služinčadi, pa posljedice tog odnošaja izravnjavaju ili n o v c e m ili z l o č i n o m uklanjaju ispred očiju svijeta. Nažalost, ne smije se zatajiti, da nemoral po seoskim općinama razvijaju ne samo djevojke, koje su kao dadilje u gradu usisale taj otrov, i momčad, koja se sa njime upoznala služeći u vojsci, nego da taj nemoral prenose na selo i o b r a z o ­ v a n i k r u g o v i , u p r a v n i c i plemićskih dobara i o f i c i r i prilikom manevara. Kako Dr. von W achter veli, ovdje na s e l u i ma vr l o m a l o d j e v o j a k a , k o j e su na ­ v r š i l e 17 g o d i n a , a d a n i j e s u p a l e . “ Otvoreni predavač platio je tu svoju ljubav prema istini društvenim bojkotom, koji je nad njime objavio uvrijedjeni oficirski svijet. Slično se dogodilo pastoru W agneru u Pritzerbu u Marki, koji je u svom djelu „Ćudoredje na ladanju*4 rekao neugodnih istina gospodi veleposjednicima.1 1 N a poticaj pastora W agnera složila se na konferenciji ćudorednih društava 20. rujna 1894. jedna anketa. Rezultati su objelodanjeni u djelu od dva sveska: Spolnoćudoredne prilike evangeličkih žitelja u Njemačkoj. 1 895. do 1896. �192 Većina prostitutkinja biva bačena u ovaj zanat u ono doba starosti, u kom se one teško mogu smatrati kao spo­ sobne za rasudjivanje. „O d tajnih prostitutkinja, koje su u Parizu od 1878. do 1887. uapšene, bilo ih je 12.615 = 46,7 procenata malodobnih, a u godinama 1888. do 1898. bilo ih je malodobnih 14.072 = 48,8 procenata. Lakonska i tužna statistika Le Pilleursova stavlja za većinu pariških bludnica ovu shem u: oskvrnute sa 16, prostituirane sa 17, a sifilitične sa 18 godina.1 U Berlinu našlo se 1898. medju 846 novoupisanih prostitutkinja njih 229 malodobnih, i t o : 7 u 21 * 33 dobi od 15 godina ,. „ 16 „ „ „ 17 „ 59 udobi od 18 godina 49 „ „19 „ 66 „ „ „ 20* „ U rujnu 1894. odigrala se u Budimpešti jedna skan­ dalozna afera prvog reda, u kojoj se pokazalo, da je 400 dvanaestgodišnjih do petnaestgodišnjih djevojčica palo žrtvom čete bogatih raskalašenika. 1 sinovi naših „posjedujućih i obrazovanih klasa" smatraju često za jedno od svojih prava, da zavode djevojke iz puka i da ih tada ostave na cjedilu. Djevojke iz naroda, koje lako povjeruju, koje nemaju za sobom život i iskustvo, kao god ni radosti ni prijatelja, padnu vrlo lako kao žrtva zavodništva, što im se približuje u sjajnom, laskavom obliku. Posljedice toga su razočaranja i jad, a naposljetku zločin. O d 2,060.973 djece, što su rodjena godine 1907. u Njemačkoj, bilo ih je 179.178 rodjenih izvan braka. Predstavite sebi brigu i bol, što ih velikom dijelu tih matera spremi porod njihova nezakonitog djeteta, ako se i dopusti, da se Jcasnije jedan dio ove djece legitimira po njihovim očima. Ž e n s k a s a m o u b o j ­ s t v a i u m o r s t v a d j e c e treba dovesti u savez većinom s b i j e d o m i n e v o l j o m ostavljenih žena. Sudbene ras­ prave zbog dječjih umorstava podaju o tom mračnu i^ po­ učnu sliku. T ako je u jeseni 1894. pred porotnim sudištem u Kremsu (Donja Austrija) mlada neka djevojka, što se osam dana poslije poroda u bečkom rodilištu našla s dje­ tetom na cesti bez sredstava i u očaju ga usmrtila, o s u 1 Profesor S. Bettmann, Liječničko nadziranje prostitutkinja. ručnik socijalne medicine**. 8. svezak, str. 8 2 . Jena 1905. * S. Bettmann, u spomenutoj knjizi, str. 794. »Pri­ �193 d j e n a n a s m r t n a v j e š a l i m a . O hulji, što se nazi­ vaše ocem, nije se saznalo ništa. A u proljeće 1899. javljalo se iz Posena: „O ptužena zbog umorstva stajaše u ponedjeljak 22-godišnja r a d n i c a K a t a r i n a G o r b a c k i iz Aleksanderruha kraj Neustadta a. W . pred porotom u P o s e n u . O ptužena je bila godine 1897. i 1898. u s l u ž b i k o d p r e p o š t a M e r k e l a u N e u s t a d t u . Iz njihovog intimnog odnošaja došla je u lipnju prošle godine na svijet kćerka, koju je mati dala na hranu rodjacima. P r e p o š t je dva prva mjeseca plaćao 7 1/a maraka hranbine za dijete, ali, kako se ćini, kasnije više n i j e htio trošiti, barem je tako izjavila optužena Gorbacki. Pošto je ona morala prati djetetu rublje i pošto je imala i drugih izdataka, zaključila je ona o d s t r a n i t i d i j e t e . Jedne nedjelje u rujnu prošle godine z a d a v i o n a d i j e t e j e d n i m j a s t u k o m . P o r o t n i c i j e p r o g l a s i š e k r i v o m p r o mi š l j e n o g u m o r s t v a , ali u z e š e u o b z i r o l a h k o t n e o k o l ­ n o s t i . Državni je odvjetnik zahtijevao xnajvišu kazan o d p e t g o d i n a t a m n i c e . Sud je izrekao presudu na tri godine tamnice zbog ubojstva/* Eto, tako se zavedena, sramno ostavljena, u očajanje i sramotu bez pomoći natje­ rana žena riješava na posljednje, ona ubija plod svojega tijela, dolazi pred sud i dospijeva u tamnicu, ako ju ne kazne smrću. Đezdušni pravi ubojica — prolazi nekažnjen, oženit će se malo zatim po svoj prilici kćerkom kakve „časne i poštene" familije i bit će vrlo poštovani i pobožni muž. T ako u časti i ugledu prolaze mnogi, što su na takav način okaljali čast i svoju savjest. Ali kad bi i žene dobile svoju riječ u zakonodavstvu, bilo bi mnogo štošta drugačije u tom pogledu. Očito je, da mnoga umorstva djece ostaju neotkrivena. Krajem srpnja 1899. stavljena je u Frankenthalu na Rajni pod optužbu jedna služavka, što je svoje novorodjeno vanbračno dijete utopila u Rajni. Državno odvjetništvo pozvalo je sve redarstvene oblasti uz Rajnu od Ludwigshafena do nizozemske granice, da mu jave, nije li u stanovitom vremenu isplivala na kopno kakva dječja lješina. Čudnovata posljedica toga poziva bijaše, da su oblasti javile, da se u ono vrijeme izvuklo iz Rajne A . Bebel. Žene. i socijalizam. 13 �194 ništa manje nego 38 lešina djece, a da im se dotada nije moglo saznati za matere. Najokrutnije postupa, kako već spomenusmo, francusko zakonodavstvo, koje zabranjuje potragu za ocem, a ustraja nahodišta. Zaključak konventa od 28. lipnja 1793. glasi: „La nation se charge de 1 education physique et morale * des enfants abandonnes. Desormais, ils seront designes sous le seul nom d ’ orphelins. Aucune autre qualification ne sera permis.4 (Narod se brine za tjelesni i moralni 4 odgoj napuštene djece. O na su od toga časa označena jedinim imenom sirota. Ne će se dozvoliti nikakva druga oznaka). T o je bilo vrlo zgodno za muškarce, jer se time obveza pojedinca svalila na cjelinu, samo da on ne bi bio kompromitovan pred javnošću i pred svojom ženom. P o­ dignuti su domovi za siročad i nahodišta. Broj sirota i nahodčadi iznosio je godine 1833. do 130945 ; cijenilo se, da je svako deseto dijete bračno, samo da su ga se ro­ ditelji htjeli riješiti. Sva ta djeca ne uživahu osobitu njegu i zato je broj smrtnih slučajeva bio vrlo velik. U ono vrijeme umrlo ih je u prvoj godini života čitavih 59 po­ stotaka, dakle preko polovice; do dvanaeste godine umrlo ih je 78 procenata, tako, da je od 100 njih samo 22 do­ seglo dobu od dvanaest godina. Početkom šezdesetih go­ dina bilo je još 175 nahodišta, 1861. bilo je u njima 42194 enfants trouves (nahodčadi), a uz to još 26156 enfants abandonnes (napuštene djece) i 9716 sirota, svega 78066 djece, koja se na državni trošak odgajaju. Godine 1905. zabilježilo se 3348 nahodčadi. Broj napuštene djece iznosio je 84271. U cijelosti se broj napuštene djece jedva smanjio zadnjih desetljeća. U Austriji i Italiji osnovaše se takodjer nahodišta, za koja se brine država. „Ici on fait mourir les enfants4 4 (ovdje se ubijaju djeca), kaže se, da je neki vladar prepo­ ručio tačan natpis za te zavode. Ali u Austriji iščezavaju ona pom alo; sad ih ima samo još 8,^ u kojima je po­ četkom devedesetih godina bilo smješteno preko 9000 djece, dok ih je 30.000 bilo smješteno izvan tih zavoda. Trošak za njih iznosio je nešto oko dva milijuna forinti. U zadnjim godinama znatno je spao broj nahodčadi, jer �195 još godine 1888. bilo je u Austriji zajedno s Galicijom 40865 nahodčadi, od njih u zavodima 10466, a u pri­ vatnoj njezi 30.399, pa se na njih trošilo 1817.372 fo­ rinta. Broj smrtnih slučajeva bio je kod djece, smještene u zavodima, manji, nego broj djece u privatnoj njezi, na­ ročito u Galiciji. O vdje je godine 1888 umrlo u zavodima 31,25 procenata djece, dakle više, nego li u nahodištima drugih zem alja; ali od djece, dane u skrb privatnicima, umrlo je 84,21 postotaka, pravo umorstvo u masama. Čini se, da poljačko plemičsko gospodarstvo ide za tim, da bi što prije tjeralo sa života te uboge crviče. U cijeloj Italiji primljeno je od 1894. do 1896. u takve zavode 118.531 dijete. Prosječno godimice 29633 : dječaka 58901, djevojčica 596 3 0 ; nezakonitih 113141, zakonitih 5390 (tek 5 procenata). Kako je velik broj smrtnih sluča­ jeva, vidi se iz ove statistike:1 1890. do 1892. Broj djece, što su primljena u n a h o d išta .......................... O d toga umrlo u prvoj go­ dini ......................................... T o Čini na stotinu . . . Broj smrtnih slučajeva neza­ konite djece u Italiji . . Smrtnost bračne djece . . 1893. do 1896. 1897. 91549 1 09899 26661 34186 3 7 ,3 41386 3 7 ,6 9711 3 6 ,4 2 5 ,0 18,0 2 7 ,2 17,5 2 3 ,4 15.9 Užasno stanje vlada u domu za nahodčad Santa Časa dell* Annunziata u Napulju, gdje je od 853 dojenčadi umrlo godine 1896. njih 850. Još godine 1907. primljeno je u nahodišta 18896 djece. Z a godine 1902. do 1906. iznosio je broj smrtnih slučajeva kod tih nesretnih crvića 37,5 postotaka, a to znači, da više nego jedna trećina takve djece umire u prvoj godini života.2 Uopće je svuda priznata činjenica, da vanbračno rodjena djeca umiru u mnogo većoj postotnoj mjeri, nego li 1 S. Turcsanyi i javno zdravstvo 1903. 2 Priručni rječnik Članak o nahodištima S. Engel, Nahodčad u Italiji. Tromjesečnik za 35. svezak, str. 771. državnih znanosti. 3. izdanje. 4. svezak. 1909. i sirotištima. �196 bračna. Po pruskoj statistici umrlo je od djene d jec e : 18 81-1885 1886-1890 18 9 1-18 95 10.000 živoro18 9 6 -19 0 0 19 0 4 Rr v /G r a d Bračne ^ Ladanje 211 , 86 210 , 87 203 , 87 195 , 85 ]J2 v , . /G r a d Vanbračne ( U d a n je 398 3 ,9 39 5 332 385 336 374 333 ^ ^ 179 Karakteristično je i odlučan dokaz za usku vezu iz­ medju prostitucije i tužnog stanja sitnih ljudi i seoske dru­ žine, da je od 94779 vanbračno rodjene djece bilo godine 1906. djece od matera, koje su pripadale ovim zanima­ njima: gradskoj služinčadi 21164, seoskoj služinčadi 18869, zajedno dakle 40033 ili 42 procenta. Zbroji li se seoska družina i seoske nadničarke i radnice zajedno, iznosit će to do 30 procenata, dok ih u industriji i obrtu ima 14 procenata (13460).1 Diferencija u smrtnim slučajevima kod bračne i van­ bračne djece pada u oči naročito u prvom mjesecu njihova života; tada je prosječno smrtnost vanbračne djece t r ip u t veća, no kod bračne. Nedovoljna njega za vrijeme trudnoće, bolesni porodjaj i rdjava Jtijega poslije toga jesu ti jednostavni uzroci ovoj pojavi. Čuvena „pobacivanja" i razni pokušaji protiv ploda u utrobi povećavaju broj žrtava. A i broj mrtvorodjenih veći je kod vanbračne djece, no kod bračne, poglavito zbog pokušaja jednog dijela matera, da još za vrijeme trudnoće izazovu smrt svoga djeteta. K tomu još pridolaze i ubijanja djece, za koja se ne zna, jer se ta umorena djeca sakriju medju mrtvorodjenčad. ,,K broju od 205 ubojstva djece, što ga navode francuski sudbeni dokumenti, valja još — misli Bertillon — pribro­ jiti najmanje 1500 tobožnje mrtvorodjenčadi i 1400 sluča­ jeva smišljenih umorstava gladom ."2 Na 100 djece došlo je mrtvorodjenčadi: 1 G . v. Mayr, u pomenutoj knjizi, str. 140. 2 Schnapper-Arndt, u pomenutoj knjizi, str. 181, �197 U godinama N j e m a č k a .................................... Pruska .................................... Saska .................................... B a v a r s k a ............................... W iirttem berska..................... Badenska ............................... Austrija .................................... Š v i c a r s k a .................................... Francuska .................................... N i z o z e m s k a ............................... D a n s k a .......................................... Švedska .................................... N o r v e š k a .................................... Finska .......................................... I t a l i j a .......................................... Bračna 1891 do 1 900 190 2 1 900 1900 1891 190 0 1891 1891 190 0 1891 1900 1900 1895 1903 1897 1891 9 1895 9 1891 1900 1894 1893 1891 n 1895 1891 n 1 9 0 0 1891 y 1 900 y 1891 1896 3 ,1 5 3 ,0 2 3,31 2 .9 8 3 ,3 0 2 ,6 2 2 ,6 4 3 ,4 0 4 ,4 0 4 ,3 8 2 ,4 0 2 ,4 6 2 ,4 7 2 ,5 4 3 ,8 9 n w n ft Vanbračna 4 .2 5 4,41 4 ,2 4 3,61 3 ,4 8 3 ,3 5 3 ,8 6 6 ,1 4 7 ,5 4 8 ,1 3 3 ,2 0 3 ,3 0 4 ,0 6 4 ,4 3 5 ,1 6 1 O na vanbračna djeca, koja prežive, osvećuju se društvu za zlostavljanja, koja su im nanesena time, što jednu n e o b i č n o v e l i k u postotnu količinu daju zločincima svih stupnjeva. 5. Zločini proti ćudoredju i spolne bolesti. Drugo jedno zlo, koje se toliko puta javlja, moramo takodjer na kraju ukratko dodirnuti. Pretjerano spolno uži­ vanje mnogo je škodljivije, nego nedovoljno. Organizam, koji se pretjerano zloupotrebljava, propada. Impotencija, neplodnost, bolovi u hrptenjači, oglupavjelost, idiotizam i druge bolesti posljedice su toga. U m j e r e n o s t u spolnom saobraćaju isto je tako nužna, kao što je i u jelu, u piću i ostalim ljudskim potrebama. Ali umjerenost izgleda mla­ deži vrlo teška, naročito onoj, koja živi u izobilju. O tuda veliki broj „mladih staraca" u višim društvenim slojevima. Broj mladih i starih otmjenih razvratnika velik je i pošto su uslijed pretjeranog spolnog uživanja postali tupi i presićeni, oni osjećaju potrebu za osobitim nadražajima. 1 da ostavimo na stranu one, kojima je urodjena ljubav prema 1 F. Prinzing, Uzroci mrtvih porodjaja. Sveopći statistički arkiv 1907. 7 . svezak, str. 4 3 d o 44. �198 svome spolu (homoseksualnost), veliki broj ovih nesrećnih ljudi baca se u neprirodnosti grčkoga doba. Spolna ljubav prema muškarcima mnogo je više rasprostranjena, nego što najveći broj od nas može i da san ja; o tome bi tajni spisi gdjekoje policijske kancelarije mogli otkriti užasnih (akata.1 Ali se i medju ženama počinju u jačoj mjeri javljati ne­ prirodnosti stare Grčke. Lezbijska ljubav, safizam, izgleda, da je prilično rasprostranjena medju udatim ženama u Parizu, a po Taxelu medju otmjenim pariškim damama čak i u ogromnoj mjeri. U Berlinu, kako se čini, četvrtina se pro­ stitutkinja odaje tribadiji, ali ni krugovi našeg otmjenog ženskog svijeta ne oskudijevaju na Sapphinim učenicama. Drugo jedno neprirodno podmirivanje spolnog nagona je silovanje djece, koje se posljednjih decenija umnožilo. T ako je u Njemačkoj zbog zločina i prestupa proti ćudoredju osudjeno godine 1895.— 10239, 1905.— 13432, 1906.— 13557 osoba. Medju ovima na temelju § 174. (nemoralni činovi s djecom) godine 1902.— 58, a 1907.— 72 osobe, dok na temelju § 176. tačke 3 (nemoralni čini s osobama ispod 14 godina) godine 1902. — 4090, 1906. — 4548, 1907. — 4397. U Italiji iznosio je broj zlo­ čina proti ćudoredju od 1887. do 1889.— 4590, 1903.— 8461 ili 19,44 i 25,67 na *100.000 stanovnika. Jednaka je či­ njenica ustanovljena u Austriji. „Jaki porast delikata proti ćudoredju u perijodi od 1880. do 1890. — veli punim pravom H . H erz — pokazuje, da gospodarska struktura sadašnjosti s uvećanjem broja neženja i neoženjenosti, koja je uvjetovana promjenama na selu, nije nikako postala uzrokom loših moralnih odnosa. “ 2 Ljudi iz „liberalnih zanimanja", koji najčešće pripadaju višim razredima, vrše u Njemačkoj oko 5,6 procenata kri­ minalnih prestupa, a medju tima oko 13 procenata tih silovanja djece. Ovaj postotni broj bio bi još veći, kad tim krugovima ne bi stajao na raspolaganje veliki broj 1 T u nedavno su procesi M oltke, Lynar, Eulenburg podali joi užasniju sliku, no što se mogla očekivati. Oni su dokazali, koliko je ta perverznost raširena u višim društvenim krugovima, naročito u vojničkim i dvorskim. 2 Dr. H ugo H erz, Zločinstva u Austriji. Str. 65. Tiibingen 1908. �199 sredstava, da ove zločine zataje. Užasna otkrića o silo­ vanjima djece u Engleskoj, koja je osamdesetih godina prošloga vijeka iznijela „Pall Mall G azette” , pokazala su, kakvo je stanje stvari u tom pogledu. Slijedeći će brojevi najbolje pokazati na venerične bo­ lesti i njihov porast, na venerične bolesnike bolesničkih blagajna N jem ačke: Triper 1877. 188 0 . 1883. 18 8 6 . 1889. do „ „ „ „ 1879. 188 2 . 1885. 1888. 1891. Sifilis 23344 28700 30038 32275 41381 67750 79220 65980 53664 60793 Triper 1 8 92. do 1 8 9 4 . 1895. „ 1897. 1898. „ 1901. 1902. „ 1904. 50541 53587 83374 68350 Sifilis 78093 74092 101225 76678 Uzmemo Ii prosječni godišnji broj, u razdoblju se od 25 godina dignuo broj tripera (7781) i sifilisa (22583) na 22750 i 25559. Broj žitelja umnožio se samo za 25 po­ stotaka, broj bolesnika od tripera za 182, a onaj sifilitičara za 19 procenata! Imamo tu još jednu statistiku, koja se ne odnosi do­ duše na mnogo godina obuhvatajući tek jedan jedini dan i pokazujući, koliko je pacijenata dne 30. travnja 1900. došlo pred liječnika zbog tripera, šankera isifilisa. T u sta­ tistiku izdalo je prusko ministarstvo nastave. Upitni se arak razaslao na svekolike liječnike. Prem da je od njih poslalo odgovor samo 63,5 procenata, posljedica tih upita bio je odgovor, da je dne 30. travnja 1900. u Pruskoj skoro 41000 spolnih bolesnika bilo pred liječnikom. 11000 ovih imalo je svježi sifilis. U samom Berlinu bilo je toga dana 11600 spolnih bolesnika, medju njima 3000 njih, koji su baš oboljeli od sifilisa. O d 100.000 odraslih žitelja stajaše u liječničkoj n jezi: Muškaraca U „ „ „ „ B e r lin u ........................................................................................ 17 gradova a preko 1 00 .0 0 0 stanovnika . . . . 42„ s .30.0 0 0 do 100 .0 0 0 stanovnika . . 47 „ s ispod 3 0 .0 0 0 s ta n o v n ik a ............. ostalim gradovima i seoskim općinama .. . • • U čitavoj 1419 999 584 450 80 N j e m a č k o j .......................................................... 2 8 2 Zena 457 279 176 169 27 92 Uopće imaju od gradova najviše veneričkih bolesnika �200 lučki gradovi, gradovi s visokim školama i garnizonama, kao i trgovački i -industrijski gradovi. (Konigsberg na 100.000 — 2152 muškarca i 619 žena, Koln 1309 i 402, Frankfurt na M. 1505 i 399). Sto se Berlina tiče. nalazi Đlaschko, „da u velegradu kao što je Berlin svake godine od 1000 mladiča izmedju 20 i 30 godina njih gotovo 200, dakle skoro peti dio oboli od tripera, a 24 njih od novog sifilisa. A vrijeme, u kom je muška mladež izložena opasnosti spolne zaraze, traje dulje od jedne godine; za mnoge slojeve naroda traje ono pet, a za mnoge deset i preko deset godina. Mladi će čovjek iza petgodišnjeg celibata uloviti jedamput triper, a u deset godina dvaput. Poslije četiri do pet godina će svaki deseti, a poslije osam do deset godina svaki pet, mladić uhvatiti sifilis. Ili drugim riječima: od muškaracai koji se žene u tridesetoj, svaki će imati već dva puta triper, a svaki četvrti i peti bit će sifilitičan. T o su brojke, dobivene nakon najpomnijih računa, koje nama, liječnicima, kojima se mnoga pred svijetom zatajivana nesreća ispo­ vijeda, ne smiju izgledati pretjerano.'* Rezultati ankete od 30. travnja 1900. nalaze svoju po­ tvrdu u opsežnoj radnji o toj stvari za prusku vojsku, radnji, koja potiče iz godine 1907. i koju je sastavio štopski liječnik Dr. Schwiening.1 T u se vidi, da pojedina vojnička okružja, koja se u cijelosti — doduše ne svagda — pokrivaju s pokrajinskim okružjima, liferuju godimice gotovo uvijek isti broj venerično oboljelih novaka. A neki vojnički zborovi ističu se osobito visokim brojkama. T ako primjerice treći zbor, koji se uno­ vačuje iz Brandenburga. O n se nalazi u Berlinu, komu valja pripisati krivnju za 2 procenta venerično oboljelih novaka. U devetom zboru nadomještava Berlin Altona (Hamburg), u dvanaestom Dresden, a u devetnaestom Leipzig. Prema Schwieningovim računima dolazi raširenost spolnih bolesti iz civilnog pučanstva. O d 1000 unovačenih bilo je veneričnih bolesnika: 1 Generalni nadliječnik profesor Dr. Schuraburg, Spolne bolesti, nji­ hova narav i rasprostranjenost. Leipzig 1909. �201 B e r lin ......................................................................... 27 gradova s više od 100.000 stanovnika 26 „ 5 0 .0 0 0 do 100 .0 0 0 33 2 5 .0 0 0 „ 5 0 .0 0 0 Gradovi s manje od 2 5 .0 0 0 stanovnika i seosk e o p ć in e ............................................... D r ž a v a ................................................................... 1903. 40,9 14,9 11,6 8,2 1904. 37,2 16,7 9,6 6,8 4,3 7,6 5.0 8,1 1905. 45,2 15,8 9,5 9,1 4.0 7.8 ; S 58,4 v e n erič n o boU n e p ru s k im v eleg ra- dovima bilo je od 1000 rekruta spolno bolesnih u H am ­ burgu 29,8, Leipzigu 29,4, D resdenu 19, Chemnitzu 17,8, Miinchenu 16,4. Prem a G . v. Mayru iznosio je godišnji prirast veneričnih bolesti od tisuće za 1903./04. u Pruskoj 19,6, u AustroUgarskoj 60,3, u Francuskoj 27,1, u Italiji 85,2, u E n­ gleskoj 125, u Belgiji 28,3, u Nizozemskoj 31,4, u Rusiji 40,5, u Danskoj 45. O sobito se šire spolne bolesti u mornarici: u njemačkoj mornarici bilo ih je 1905./06. na putovanju 113,6 od tisuće, u domaćim vodama 58,8, na kopnu 57,8, a u engleskoj mornarici godine 1905. 121,55, a 1906. 121,94. Mi dakle vidimo, kako se kao posljedica našeg soci­ jalnog uredjenja javljaju i umnožavaju poroci, ekscesi, pre­ stupi i zločini svih vrsti. Cijelo društvo dolazi u neko ne­ normalno stanje, u kom ponajviše žene pate. Z ene osjećaju sve više i više ovo stanje i traže po­ moći. O n e zahtijevaju u prvome redu ekonomsku samo stalnost i nezavisnost, da se ženi, baš kao čovjeku, dade pravo da radi sve, za što ima snage i sposobnosti; one naročito traže pravo, da se bave onim granama rada, koje se nazivaju „slobodnim zanimanjima**. *Jesu li ove težnje opravdane? Jesu li one izvedive? Pomažu li što? T o su pitanja, koja traže što prije odgovor. Trinaesto poglavlje. Privredni položaj žene. 1. Razvoj i rasprostranjenost ženskog rada. Težnju žene, da samostalno privredjuje i da bude lično nezavisna, buržoasko društvo priznaje do jednog stanovitog �202 stupnja za opravdanu, kao otprilike i težnju radnika za slobodom kretanja. Glavni razlog ovoj predusretljivosti na­ lazi se u klasnom interesu buržoazije. Buržoaziji je potrebna puna sloboda muških kao i ženskih radnih snaga, da bi produkciju mogla razviti do vrhunca U koliko se mašinerija i tehnika usavršuju, proces rada sve više i više dijeli u najprostije aktove tražeći manju tehničku obrazovanost i snagu, u koliko se s druge strane povećava konkurencija izmedju pojedinih industrijalaca i konkurentske borbe či­ tavih proizvadjačkih oblasti — izmedju jedne države i druge, jednog dijela zemlje i drugog — u toliko se ženska radna snaga sve više traži. Specijalni uzroci, koji vode ovoj sve većoj upotrebi žene u sve većem^ broju privrednih grana, izloženi su op­ širno već ranije. Z ena se sve češće upotrebljava za rad pored čovjeka ili na njegovu mjestu zbog toga, što su že­ nini materijalni zahtjevi skromniji, no čovjekovi. Jedna okolnost, koja proizlazi iz njene spolne prirode, prinudjava je da prodaje svoju snagu za jeftiniju cijenu; ona je pro­ sječno češće od muškarca izložena tjelesnim krizama, koje povlače za sobom prekide u njenom radu, a pri kombi­ naciji i organizaciji radnih snaga, kakva postoji u krupnoj industriji, lako izazovu i prekid cjelokupnoga posla. T rud­ noća i babinje produžavaju te pauze.1 Poduzetnik iskorišćuje tu okolnost i za n e p r i j a t n o s t i , koje ima zbog tih kriza, d o b i j a d v a p u t v e ć u n a k n a d u p l a ć a j u ć i z n a t n o m a n j e n a d n i c e . Isto tako, žena je vezana za mjesto u kom živi, ili za njegovu najbližu okolinu; ona ne može, kao što to u najviše slučajeva biva sa čovjekom, mijenjati mjesto svoga življenja. Dalje — kao što se može vidjeti u citatu iz Marksova „Kapitala" na strani 123 — naročito rad udatih žena ima osobite draži za poduzetnika. Kao radnica udata je žena 1 Prema popisima, što ih je složio nadzornik tvornica Schuler, broj dnevnih posjetitelja na bolesničkim blagajnama bio je za ženske članove 7,17, a za muške samo 4 ,7 8 . Trajanje pojedinih oboljenja bilo je kod ženskinja 2 4 ,8 , a kod muškaraca 2 1 ,2 dana. O . Schwarz, Posljedice rada udatih žena u tvornicama s gledišta javnog zdravstva. Njemački tromjesečnik za javno zdravstvo 190 3 . 3 5 . svezak, str. 424. �203 mnogo pažljivija i više sklona da uči, no kad je neudata; imajući pred očima svoju djecu ona napreže sve svoje sile, da bi zaradila najnužnije životne namirnice i tako ona gdjekada pristaje i na ono, na sto neudata ženska nikako ne pristaje, a radnik još manje. U opće, radnica se još ri­ jetko usudjuje udruživati se sa svojim drugovima u cilju izvojevanja boljih uslova rada. I to joj podiže vrijednost u očima poduzetnika; šta više, ona u njegovim rukama često puta služi kao dobar akt protiv tvrdoglavih muških radnika; ona zatim ima veću ustrpljivost, veću okretnost prstiju, razvijeniji ukus, osebine, koje ju za veliki broj radova čine sposobnijom od muškarca. O ve ženske vrline umije pošteni kapitalist u punoj mjeri da cijeni i tako sa razvitkom naše industrije oblast rada, na kojoj žena biva upotrebljavana, širi se sve više iz godine u godinu, ali se — a to je najvažnije — n j e n s o c i j a l n i p o l o ž a j n i k a k o ne p o b o l j š a v a . A ko se upotrijebi ženska radna snaga, ona vrlo često ostavlja bez posla mušku radnu snagu. A li potisnuta muška radna snaga hoće da živi, ona se nudi za manju nadnicu, a ta ponuda opet spušta još niže najamnicu radnice. T o spuštanje najamnice ide do barbarske pljačke radne snage, pljačke, koja biva sve veća zbog stalnog revolucijoniranja tehnike i procesa rada, naročito zbog toga, što taj proces revolucijoniranja uštedom radnih snaga čini suvišnima i ž e n s k e radnike, pa se tako ponuda „ruku“ još više povećava. Nove industrijske grane, koje se tek javljaju, djeluju donekle nasuprot tom stalnom stvaranju relativno izlišne radne snage, ali ne dovoljno snažno, da bi mogle neprekidno poboljšavati uslove rada. T ako je u tim indu­ strijama, primjerice u elektrotehničkoj, potisnuta muška radna snaga od ženske. T ako se u velikoj tvornici malih motora Sveopćeg Električnog Društva većina strojeva upravlja djevojkama. Svako penjanje najamnice preko jedne odredjene mjere nagoni poduzetnika, da teži sve većem usavršivanju svoje mašinerije, da namjesto ljudskih ruku i ljud­ skoga mozga postavi automatsku mašinu, koja nema svoje volje. U početku kapitalističke produkcije na tržištu rada prema muškome radniku stoji gotovo samo muški radnik, �204 sada se pak jedan spol upotrebljava protiv drugoga, a potom dalje mladost proti starosti. Z ena potiskuje muš­ karca, a ženu opet potiskuje rad mladih ljudi i djece. T o je „moralno uredjenje” u modernoj industriji. Ovo bi stanje napokon postalo nesnošljivo, kad moć strukovnih radničkih organizacija ne bi svom silom djelo­ vala njemu nasuprot. Pridružiti se tim organizacijama, to je specijalno za radnicu jedna zapovijest nužde, jer je radnica kao pojedinac mnogo manje kadra dati otpora po­ duzetniku, nego li radnik. T o postepeno uvidjaju i radnice. Tako ih je u njemačkim strukovnim organizacijama bilo 1892. — 4355, 1899. — 19280, 1900. - 22884, 1905. — 7441.1, 1907. — 136929, 1908. — 138443.1 Godine 1892. bio je to samo 1,8 procenat svih članova organi­ zacija, a u godini 1908. 7,6 procenata. Prema petom medjunarodnom izvješću o strukovnom pokretu iznosio je broj ženskih članova u Velikoj Britaniji 201.709, Fran­ cuskoj 88.906, Austriji 46.401. Težnja poduzetnika, da produže radni dan, kako bi iz svojih radnika iscrpli što veći profit, olakšana je manjom otpornom snagom radnica. O tuda ta pojava, da je primje­ rice u tekstilnoj industriji, u kojoj ženske sačinjavaju mnogo više od polovine cjelokupnoga broja radnih snaga, vrijeme rada n a j d u ž e , zbog čega je baš tu i morala interveni­ rati državna zaštita ograničavajući zakonom vrijeme rada. Naviknuta poslovima u kući, da ne mjeri vremenom svoj rad, žena pušta bez ikakva otpora, da joj se to vrijeme produži i u radionici. U drugim granama rada, kao u čišćenju, fabrikaciji cvijeća i t. d .2 one upropašćuju svoje nadnice i radno vri­ jeme time, što uzimaju posebne poslove, koje rade kod kuće, a ne primjećuju, da time same sebi konkurišu, jer za šesnaestsatni radni dan ne izrade više, no što bi za­ radile sa reguliranim desetsatnim radnim vremenom. 1 U svim njemačkim strukovnim organizacijama 1681 I I . a „Naročito u konfekcijskim poslovima. A li i u drugim tvornicama. Tako u Sonneberškim tvornicama igračaka, u tvornicama rublja, tvorni­ cama cipela, tvornicama papira.M R. W ilbrandt, Zaštita radnica i kućni rad, str. 84. Jena 1906. �‘3 __ g ___________________________________________________ 5 S >« * cm co co o o cm 00 '^ .’-.0 0 ^ . t q q c o *o co *T 3 —* Tt<" Tl<‘ — 0 0 lO* 0 0 CO* 0 5 CO* CD CD T f T f o f —T 5 0 £»C M _. „ __ .. ^|QO)^M^t>OOCOC 5 t-~ CM — —TTCTicOtOtOOCOr — CD CM — t o CM c o c o c o T fc o c o c o c o to c o to m c o c o c o c o c o -^D cO iQ iO O C O ^inO D h-Q O Q O C O D _ ^ Q O N C M ^ O O O lfl O O iO D ^ lO O ^ C M ^ 0Q — CD — O r ' - l O C M m O i O C D r — C D O O C M O , C M O O g C D ^rO O T Ć O O C O C O — t - — — CT5COD5 D l O D ^ C O D O ^ t O i n i n h - h - D ' t ’- C M O CO — CM O) — CM CM O1 ) 0 0 0O CD — D4 5 — r"- co co m ^ r - 05 00 O ) — C M O iO C M 5 5 O h * CM X 'rt* ^ 0 0 — h - r - CO — t - CM 0 0 0 0 CO . .C M C M N I O I O O mr» —~ o “ CO ^ t*"* ■^ro-'TcD —■'t--------------^ « O ) 0 0O0 CD -— — c . _<IC 0I^CO 5 ____ 5 5 0 5 0 0 CM CM O 0 0 - . _ iD C T it^ C D C M O C C O C D _ 5iOCOl0050>lQlO’ «r CMCMCD — C O C D tO C O U — C 0 5 C CD — 0 5 COC 0 0 CO — CD — — 5 CMCO — t>-CM CM COCM — CD — CO — O O O O Q C O '> T '5 ' C O c D r ^ Q ' ' t C M — C M C M t ^ i O h 'C O ^ O C O C D C O O O C O O C M O i C O iQ O O t-iO C M — C M C M O O C O C M t ^ O O t Q ^ O Q l O ^ * — C D O C O l O — i Q O t ^ - — CM — O 4 CO — 0 0 CO CM — CM — l O C M C M O D — CM CO CD — — C— O 4< -2 - .£ ,3 5® * * o 0 a -3-r £S cq Z Q»c > Zo tjJ>to JS >- co 0 J!>cn I) .2 « *• "3 J* js c wkT.— Z < D CC 2 Ovi brojevi sadržaju S JQ S g VQ CM 5 X co t r 100 n privrednike. SSiSSgfc: CM CO 0 5 0 5 CO cd — CM CM CM CM 0 > Is- CM lO 0 0 !''■ 0 0 lO 05 O 0 0 0 0 CD lO O — 91219 T f G O C O C M C M '^ O Q O ^ C O i D C M — l O iO C O C O 0 > IO CM iO tO CD tJ< iO tO osoba Biss CM — iz vojske C M t ^ O — C M C D lO — O c p r p C D O O C M C O t O t n 1 Isključivši nesamostalne popisa bile izvan zemlje. 3 dan •- koje T f O d J T f " tf tO O O — 0 0 CM O O 0 0 0 0 M O i CO Q 0 0 CM O ) T f 0 0 CD’ 0 0 — ■ ■ 't tO M r f T f * '3«' ** CO T f CM C O CM CO O S — CMCMCMCMCMCMCM — i mornarice, iqo> OiO> — O icooioqcM ^-^in — co<o — ■** in co to o" co — in to* 00 05 ■ *}* 5** tj*' oo* T T i O T f c ^ i O T p i O ^ C O '^ C O r o ^ '^ '^ ^ C O su na 205 �206 Godina popisa Koliko značajnu ulogu u privrednome životu raznih kulturnih država igra ženski spol, jasno nam pokazuje ta­ bela na str. 205. kako u pogledu uposlenih lica iz oba spola, tako i u odnosu prema stanovništvu.1 O va tabela pokazuje dalje, da broj žena, sposobnih za privredjivanje, predstavlja u svim kulturnim zemljama vrlo znatan procenat cjelokupnoga stanovništva. U Austriji i Italiji najveći, — vjerovatno, da je uzrok tome način popisa, po kome su uzimana u obzir ne samo ona ženska lica, kojima je jedna vrsta privrede glavno zanimanje, no i ona, kojima je to sporedno zanimanje, — u Sjedinjenim Državama najmanji. Ali je važna i uporedna tabela o tome, koliko je broj lica u privredi porastao prema ranijim perijodima. Uzmimo ponajprije Njemačku. Ukupno žiteljstvo Privrednici Privrednici u O d 100 pri­ procentu vrednika bilo je m. muških ženskih muških ženskih ž. stanovništva m. * ■ 1882 2 2 1 5 0 7 4 9 2 3 0 7 1 3 6 4 1341 5 4 1 5 5 5 4 1 5 1 7 6 0 ,5 7 2 4 ,0 2 7 1 ,2 4 2 8 ,7 6 1895 25409161 2 6 3 6 1 1 2 3 15541841 6 5 7 8 3 5 0 6 1 ,1 3 2 4 ,9 6 7 0 ,2 5 2 9 ,7 5 1907 3 0 4 6 1 1 0 0 3 1 2 5 9 4 2 9 1 8 5 99 2 3 6 9 4 9 2 8 8 1 6 1 ,0 6 3 0 ,3 7 66,21 3 3 ,7 9 T abela pokazuje, da je broj privrednika daleko veći od prirasta pučanstva, da je dolazak ženskih radnih snaga u privredi još većma nadvisio taj prirast, tako, te broj muškog privrednog stanovništva ostaje relativno stacijonaran, dok žensko privredno pučanstvo relativno i apso­ lutno raste i tako ženski rad to više potiskuje muški rad. Broj privrednika porastao je od 1882. do 1895. za 16,6 postotaka, a od 1895. do 1897. za 19,34 procenata, i to broj muškaraca u privredi za 15,8 dotično 19,35, a broj žena u privredi čak za 18,7 procenata od 1882. do 1895. i za 44,44 po sto od 1895. do 1907.! Pošto je prirast stanovništva od 1882. do 1895. iznosio samo 1 Rječnik državnih znanosti. 2. svezak, str. Zahn, Zvanje i statistika zanimanja. 83 2 . 3. izdanje. F. �207 19,8, a od 1895. do 1907. samo 19,34 postotaka, to je broj osoba u privredi uopće porastao, ali posto je porast muškaraca u privredi išao zajedno s porastom cjelokupnoga pučanstva, to je broj ženskinja u privredi najjače narastao, a to svjedoči, da borba za život traži više naprezanja, nego ranije. O d 1882.do 1895. i od 1895. do 1907. rasli su ( + ) ili padali (— ) u N jem ačkoj: + + + — O d 1882. do 1895. „ O d 18 9 5 . do 1907. Ženski privrednici 2 3 ,6 0 posto + 2 ,9 7 9 .1 0 5 = 5 6 ,5 9 posto Muški privrednici 2 .1 3 3 .5 7 7 = 15,95 posto + 3 ,0 7 7 .3 8 2 = 1 9 ,85 posto Ženska služincad 3 1 .5 4 3 = 2 ,4 6 posto — 6 4 .5 7 4 = 4,91 posto M uška služincad 17.151 = 4 0 ,3 5 posto — 9 .9 8 7 = 3 9 ,3 8 posto 1 ,0 0 5 .2 9 0 = O soba u privredi dolazilo je n a : 1882 ženski muški 1895 ženski I muški 1907 ženski muški 2534909 5701587 2753154 5539538] 4598986 5284271 1126976 5269489 1521118 6760102 2103924 9152330 298110 1272208 579608 17589031 931373 2546253 183836 213746 233865 19862$ 320904 150791 Zemljoradnja i šumarstvo . . Industrija i rudarstvo . . . . Trgovina i promet . . . . Nadničarstvo razne vrsti . . Javne službe i slobodna zani­ manja .......................................... Vojska i mornarica . . . . 115272 373593 542282 176648 — 618335 288311 630978 — 799025 651194 Umnožile su se, odnosno smanjile privredne osobe u O d 1882 do 1895 po­ muških sto ženskih Zemljoradnja i šumar­ stvo ........................ Industrija i rudarstvo . Trgovina i promet Nadničarstvo raznih v r s t a ........................ Javne službe slobodna zanimanja. . . . Vojska i mornarica . Ukupno . . . po­ sto Od 1895 do 1907 po­ muških sto ženskih po­ sto 4- 218245 8,60 -I- 162049 2,80 +1845832 67,04 - 255267 4.61 + 394142 &5,oo +1490613 28,30 + 582806 38.31 +2392228 35,39 + 281498 98,40 + 486695 38,30 + 351765 60.69 + 787350 44,76 - f 50029 27,20 - 15120 7,10 + 87039 37.22 - 47835 24,08 -|- 61376 53.25 154285 33,25 + 111663 — + 180690 — j— — — + 179153 39,65 — — — 20216 — -1-1005290 23,60 +2133577 15,90 +2979105 - +3077382 1 — �208 O d osoba, bavećih se privredom, bilo ih je 1907 1895 ženskih Samostalni Namješteni . Radnici i t. d. (isključivši sluge) . . posto 1069007 49418 muških • posto 2 2 ,1 ženskih posto 4405039 0,81 582407 muških posto 4438123 1130839 3745455 77,09 9071097 64,6 4853880=100,00 14058543=100,00 7634283=100.00j 16982854=100.00 1 O d s a m o s t a l n i h žena bilo ih je 1907. prama 1895. 1907 Industrija (kućna industrija) . 4 7 7 2 9 0 Trgovina i promet . . . . 246 6 4 1 Z e m lj o r a d n j a .......................... 3 2 8 2 3 7 5 1 9 4 9 2 — 4 2 2 0 2 = 8 ,1 0 postotaka 2 0 2 6 1 6 + 4 4 0 2 5 = 21, ii 3 4 6 8 9 6 - 1 8 6 5 9 = 9 ,0 4 Najjače bijahu ženske zastupane u Odijevanje Kamena i zemljena industrija 1907. 4 ,5 8 5 .7 4 9 8 8 3 .1 8 4 5 4 5 .1 7 7 5 2 8 .2 3 5 3 3 9 .5 5 5 2 4 8 .9 6 2 7 3 .0 3 9 7 2 .2 7 0 6 7 .3 2 2 4 8 .0 2 8 1895. 2,745.8^10 71 3.021 2 9 9 .8 2 9 42 7 .9 6 1 2 6 1 .4 5 0 14 0 .3 3 3 3 6 .2 1 0 39555 3 9 .2 2 2 3 0 .3 4 6 Privredne grane, u kojima ženski radnici u Njemačkoj znatno nadmašuju broj muških radnika, jesu u glavnom o v e : Ženski 4 2 Z e m lj o r a d n j a ..................................................4 ,2 1 7 .1 3 2 Tekstilna industrija ............................... 4 6 6 .2 1 0 O d ij e v a n j e .................................................... 4 0 3 .8 7 9 Č i š ć e n j e ......................................................... 8 5 .6 8 4 2 6 6 .9 3 0 G o s t io n ić a r s t v o ......................................... 2 7 9 .2 0 8 Kućna p o s l u g a ......................................... 129.197 Đ olničarstvo................................................... Muški 2 ,7 3 7 .7 6 8 3 9 0 .3 1 2 3 0 3 .2 6 4 5 8 .0 3 5 1 3 9 .0 0 2 36.791 7 8 .5 2 0 O ve brojke daju jasnu sliku o stanju stvari u Njemačkoj. 1 ako se krug privrednika širi daleko preko porasta pu­ čanstva, ipak porast ženskih radnih snaga u privredi još �209 daleko nadmašuje taj broj. Ž ena se sve više i brže uposluje na svim područjima. Dokle broj muškog privrednog pučan­ stva ostaje relativno stacijonaran, raste žensko privredno stanovništvo i relativno i apsolutno. Još i više. Prirast ženskog spola medju privrednicima glavni je dio porasta privrednika u cjelokupnom stanovništvu. Prirast žena u broju pučanstva spao je od 70,81 _ procenata u 1895. na 63,90 procenata u 1907. godini. Ž enski je rad dakle dobio to­ liki opseg, toliko značenje, te kao da prstom upire na plitkost filistarske rečenice: žena spada u kuću. U Engleskoj bilo je zaposleno u industriji: ukupno 1871. . 1881. . 1891. 1901. . muških 1 1 ,5 9 3 .4 3 6 8 ,2 7 0 .1 8 6 1 1 ,1 8 7 .5 6 4 7 ,7 8 3 .6 4 6 . 1 2 ,7 5 1 .9 9 5 8 .8 8 3 .2 5 4 1 4 ,3 2 8 .7 2 7 1 0 ,1 5 6 .9 7 6 ženskih 3 ,3 2 3 .2 8 0 3 ,4 0 3 .9 1 8 4 ,0 1 6 .2 3 0 4 ,1 7 1 .7 5 1 O d 100 privrednika muških ženskih 6 9 ,5 9 6 8 ,0 9 7 0 ,0 9 30 ,4 1 31,91 29,91 Dakle u vremenu od 30 godina porastao je broj muških uposlenih osoba za 1,886.790 glava = 22,8 po sto, a broj ženskih za 848.471 = 25,5 postotaka. Osobito je značajno na tabeli, da je 1881., premda je ta godina bila godina krize, broj muških uposlenih osoba spao prema go­ dini 1871. za 486.540 glava, dok je za 80.630 glava po­ rastao broj ženskih glava. Relativno padanje ženskih radnih snaga godine 1901. tek je prividno, te se broj u poljo­ privredi ne može uporediti s odnosnim brojem iz godine 1891., jer sada većina žena i kćeri poljoprivredničkih figu­ riraju u grupi ljudi bez zanimanja. Izim toga su u zadnjih dvadeset godina osobito jako napredovale one industrije, u kojima se traži više muška radna snaga, prema tomu je tekstilna industrija relativno, a od 1891. i apsolutno naza­ dovala : 1 8 81. Kamena i zemljena industrija Obradjivanje metala' i stro­ jarstvo Gradjevni o b r t Tekstilna industrija . . . . 1901. Prirast u O d toga postotku ženskih 5 2 8 .4 7 4 8 0 5 .1 8 5 53 5 .0 0 6 8 1 2 .9 1 5 7 6 4 .9 1 1 1 .0 9 4 .6 3 6 1 ,2 2 8 .5 0 4 1 ,1 2 8 .6 8 0 1 ,1 5 5 .3 9 7 52 47 5 6 1 .2 3 3 2 .4 8 5 6 6 3 .2 2 2 Ipak je ženski rad opet napredovao na štetu muškoga. A . Bebel: Ž ena / eocijalizam. 14 �210 Samo se broj prirasta ženskog rada, koji je od 1851. do 1861. iznosio još 12,6 procenata, a od 1871. do 1881. — 7,6 procenata, smanjio od 1891. do 1901. na 1,8 pro­ centa. Godine 1907. brojila je tekstilna industrija 407.360 radnika = 36,6 procenata i 679.863 radnica = 63,4 postotka. Nasuprot tomu, ženski je rad mnogo jače narastao u konfekcijskoj industriji i u trgovačkom zanatu. Dalje se pokazalo još i to, da mladje ženske radne sile potiskuju starije. A pošto su ženske ispod 25 godina većinom neudate, na mjesto udatih ili obudovjelih žena stupaju djevojke. Privredne grane, u kojima su ženski radnici Engleske brojem znatno nadvisili muške, bijahu u glavnom ove: Ženski Kućni p o s lo v i 1 ,6 9 0 .6 8 6 Konfekcijska in d u s t r ij a 7 1 1 .7 8 6 Tekstilna i n d u s t r i j a 6 6 3 .2 2 2 otuda pamučna industrija . . . . 3 2 8 .7 9 3 „ vunena in d u s tr ija 153.311 1 0 4 .5 8 7 „ konoplja, l a n ........................... „ s v i l a ............................................. 2 2 .5 8 9 „ v e z i v o ....................................... 2 8 .9 6 2 Muški 1 2 4.263 4 1 4 .6 3 7 4 9 2 .1 7 5 193 .8 3 0 106 .5 9 8 4 5 .7 3 2 8 .9 6 6 9 .5 8 7 Naplata žena je gotovo u svim granama znatno manja, nego naplata muškarcima z a i s t o r a d n o v r i j e m e . U tekstilnoj industriji prema najnovijoj anketi iznosila je prosječna tjedna zaslužba godine 1906. kod muškaraca 28 šilinga 1 peni (28,55 maraka), a kod žena tek 15 šilinga 5 pencea (15,66 maraka).1 U industriji dvokolica, gdje se u zadnje vrijeme zbog uvedenja strojeva brzo razvija ženski rad, dobivaju žene na tjedan samo 12 do 18 šilinga, dok su muškarci zasluživali 30 do 40 šilinga.2 Istu pojavu su­ srećemo u industriji papira, u knjigoveštvu i u industriji cipela. Osobito se zlo naplaćuje ženski rad u konfekciji rublja : 10 šilinga na tjedan — to je već dobra zaslužba. 1 T extile Trades 1906. London 1909. 2 E. Cadbury, C. M atheson i G . Shann, W om en’s work and wages. Str. 121. London 1906. �211 „O pćenito uzevši žena zaslužuje trećinu ili polovinu tjedne plaće, koju dobija muškarac . ,*1 Slićne razlike u plaći postoje izmedju muškaraca i žena u poštanskoj službi i u učiteljskoj službi. T ek kod pa­ mučne industrije u Lancashireu zasluživahu oba spola u istom radnom vremenu skoro iste plaće. U Saveznim Državama razvijao se ženski rad, kako slijedi: Zemljoradnja . . Slobodni pozivi . Kućna posluga Trgovina i promet Tvornice . . . . 1 880. 5 9 4 .5 1 0 1 7 7.255 1 ,1 8 1 .3 0 0 6 3 .0 5 8 6 3 1 .0 3 4 1890. 6 7 8 .8 8 4 3 1 1 .6 8 7 1 ,6 67.651 2 2 8 .4 2 1 1 ,0 2 7 .9 2 8 % Ukupno Ukupno žena muških 1900. 9 7 7 .3 3 6 4 3 0 .5 9 7 2 ,0 9 5 .4 4 9 5 0 3 .3 4 7 1 ,3 1 2 .6 6 8 % °/o 2 ,6 4 7 .1 5 7 14,7 3 ,9 1 4 .5 7 1 17 ,4 5 .3 1 9 .3 9 7 18,8 1 4 ,7 7 4 .9 4 2 8 5 ,3 1 8 ,8 2 1 .0 9 0 8 2 ,6 2 3 ,7 5 3 .8 3 6 8 1 ,2 1 7 ,3 9 2 .0 9 9 10 0 2 2 ,7 3 5 .6 6 1 100 2 9 ,0 7 3 .2 3 3 100 Vidimo odavle, da je broj žena, uposlenih u privredi od 3,914 571 u godini 1890. poskočio godine 1900. na 5,319.397, dakle znatno brže od cjelokupnog pučanstva, koje se od 1890. sa 62,622.250 umnožilo do 1900. sa 76,303.387 glava tek za 21 procenat. Isto tako pada re­ lativno neprestance broj uposlenih muškaraca, koji su po­ tisnuti od žena. T ako sada od 100 privrednika otpada na ženu 18,8, dok je godine 1880. otpadalo na njih ne više od 14,7 procenata. N e ima gotovo zanimanja, osim njih 9 (od 312), u kom ne bi bile zaposlene žene. Prema popisu od 1900. bilo je medju njima dapače 5 mornara, 45 vlakovodja i ložilaca, 185 kovača, 508 mašinista, 11 svrdlača i 8 bač­ vara. „ T e brojke nemaju, razumije se, velikog socijološkog značenja. O ne pokazuju samo to, da ima vrlo malo zani­ manja, od kojih bi ženskinje bile apsolutno isključene, bilo zbog svog prirodnog ustrojstva, bilo pak s obzirom na zakon. “ a O sobito su jako zastupane žene u slijedećim zvanjima: 1 E. Cadbury i G . Shann, Sw eating. Str. 7 6 . London 1907. 2 Statistika uposlenih žena. Str. 3 1 . W ashington 1908. 4 �212 služavke i konobarice 1,213.828, (abrikacija ženskih odi­ jela 338.144, zemljoradnice 497.886, pralje 332.665, uči­ teljice 327.905, posjednice farma 307.788, tekstilne rad­ nice 231.458, kućegazdarice 147.103, prodavačice 146.265, švelje 138.724, bolničarke i primalje 108.691, nekvalifi­ cirane 106.916. U tih dvanaest zanimanja nabrojeno je 3,583.333 = 74,1 procenata svih žena u privredi. Osim toga ima još 85.086 stenografistica, 82.936 klobučarica, 81.000 trgovačkih pomoćnica, 72.896 knjigovodkinja i t. d., zajedno u 19 zanimanja s više od 50.000 žena 4,293.894 = 88,8 procenata svih žena u privredi. V iše žena bilo je u slijedećim zanimanjima. O d lOO privrednika došlo je n a : Konfekcija r u b lja ............................................................... Č i š ć e n j e .............................................................................. Š v e l j e ................................................................................... Fabrikacija o k o v r a t n ik a ............................................... Č i p k a r s t v o ......................................................................... R u k a v ič a r s tv o .................................................................... Vezanje k n jig a .................................................................... T ekstilne f a b r i k a c i j e .................................................... G a z d a r ic e .............................................................................. B o ln ić a r s tv o ......................................................................... Praonićki z a v o d i ............................................................... Služinski p e r s o n a l ......................................................... Iznajmljivanje s o b a ......................................................... S t e n o g r a fija ......................................................................... U čitelji i u č i t e l j i c e .......................................................... U čitelji i učiteljice g l a z b e .......................................... Ž ene Muževe 9 9 ,4 0 ,6 98 2 9 6 ,8 3 ,2 7 7 ,6 2 2 ,4 7 2 ,8 2 7 ,4 6 2 ,6 3 7 .4 5 0 ,5 4 9 5 50 50 9 4 ,7 5 ,3 8 9 ,9 10,1 8 6 ,8 13,2 8 1 ,9 18,1 8 3 ,4 16,6 7 6 ,7 2 3 ,3 7 3 ,4 2 6 ,6 5 6 ,9 43,1 O d 4,833.630 ženskinja u privredi, koje imadu 16 i više godina, bilo ih je 3,143.712 neudato, 769.477 udato, 856.005 obudovjelo, 63.436 rastavljeno. „Porast u procentnom odnošaju privrednika,“ veli amerikanski izvještaj, „bio je najveći kod udatih žena, pošto je taj procentni odnošaj bio 1900. za četvrtinu veći, nego li 1890. 1890. bila je u privredi tek jedna žena od 22 godine, a 1900. jedna od 18. Relativno i apsolutno vrlo je velik bioj obudovjelih i rastavljenih žena. O d 2721438 obudovjelih žena bilo ih je 1900 godine zaposleno u privredi 857005 = 31,5 po �213 sto, a još veći je postotak bio medju rastavljenima. O d 114935 bilo ih je godine 1900 zaposleno u privredi 55,3 procenata, a 1890 godine 49 po sto. T ako bivaju svake godine sve više i više žena oslonjene same na sebe. O d 303 zanimanja, kojima se bave žene, ima ih 79 59 31 125 63 s „ „ „ „ manje „ „ više „ od „ „ „ „ 100 žena 1 00 do 5 0 0 „ 5 0 0 * 1 000 1 0 0 0 ,. 5000 „ O d 100 uposlenih osoba u dobi od 16 i više godina dobijaju: Muškarci Manje od 7 dolara 18 7 do 9 1 5 ,4 „ 9 99 2 0 „ 6 0 ,6 2 0 99 2 5 „ 4 .8 V iše od 2 5 „ 2. Prosječna tjedna plaća 11,16 dolara Ž en e M anje od 7 dolara 6 6 ,3 7 do 9 ,. 19,6 9 13,2 15 * 15 20 „ 0 .8 „ 20 „ 25 0.1 6 ,1 7 dolara Vidimo, da 60,6 postotaka svih muškaraca dobijaju više od 9 dolara, dok nasuprot samo 14,1 postotaka rad­ nica dobijaju više od 9, a više nego dvije trećine (66,3 po sto) manje od 7 dolara.1 Prosječna tjedna plaća iznosi za muškarce 11, 16, a za žene 6,17 dolara, dakle skoro dvostruko manje. Isto je tako velika razlika u ćinovnićkom svijetu. O d 185874 civilnih činovnika nabrojeno je : 172053 muških = 92,6 po sto i 13821 = 7,4 procenta ženskih. U K o­ lumbiji, gdje je sjedište centralne uprave, diže se postotak ženskog rada do 29 procenata. P a ipak manje od 720 dolara dobijaju 47,2 procenata svih žena, dok muškarci samo u 16,7 procenata.2 U Francuskoj je prema popisu od 1901 bilo u pri­ vredi 19715075 pučanstva, od toga 12910565 muškaraca i 6804510 žena. Na pojedina zanimanja razdijeliše se oba spola, kako slijedi: 1 Earnings of wage-earners. Bulletin 9 3 , str. 11. W ashington 1908. * Executive civil service of the U nited States. W ashington 1908. �214 Muškarci P o ljo p riv r e d a ..................... T r g o v in a ............................... Kućna posluga . . . . Slobodna zanimamja . . Industrija................................ 5517617 1132621 223861 226 5 6 1 3695213 Proc. Ženske 72 2658952 65 689999 23 791176 67 1 7 3278 6 3 ,5 2 1 2 4 6 4 2 Proc. 28 35 77 33 3 6 ,5 „Dakle broj ženskog radnog naroda je polovica muškog radnog naroda."1 Kao u svim drugim zemljama najmanji je procenat u svim zanimanjima, što zahtijevaju veliku fizičku snagu. (U rudarstvu dolaze 2,03 žene na 100 muškaraca, u kameno­ lomima 1,63, u metalurgiji 1,06). Naprotiv najviše žena ima u tekstilnoj industriji — 116 žena na 100 muškaraca, u konfekcijskoj industriji, u praonicama 1247, u konfekciji rublja 3286.2 U opće je, kao što konstatira gospodja C. Milhaud, najviše žena u onim industrijama, gdje je radno vrijeme i suviše dugo i gdje je plaća i suviše niska. „Tužna činje­ nica : dok industrije s kratkim radnim vremenom uposluju tek nekoliko tisuća žena, dotle obrti s dugim radnim vre­ menom uposluju stotine tisuća njih."3 Sto se tiče naplate rada, buržoaski E. Levasseur veli, da u svim gotovo slučajevima plaća žena rijetko kada iz­ nosi dvije trećine naplate muških radnika, a mnogo češće dostiže polovicu.4 2. Tvornički rad udatih žena. Kućna industrija i industrije, pogibeljne zdravlju. Vrlo je visoki procenat, što ga uopće predstavljaju udate radnice prema cjelokupom broju radnica, stanje, koje je vrlo ozbiljno za porodični život radnika, i taj broj uposlenih udatih žena stalno sve više raste. Njemački privredni nad­ 1 C. 2 E. republike, 3 C. 4 E. M ilhaud, Radnica u Francuskoj. Str. 4 do 5. Paris 1907. Levasseur, Radnička i industrijska pitanja u Francuskoj za treće str. 2 7 5 do 2 7 6 . Paris 1907. M ilhaud, u pomenutoj knjizi, str. 22. Levasseur, u pomenutoj knjizi, str. 537. �215 zornici priredili su godine 1899. anketu o vremenu rada udatih žena i razlozima, koji ih nagone na rad .1 T ako se saznalo, da u tvornicama radi ukupno 229.334 žena. Osim toga prema saopćenjima pruskih rudarskih oblasti radilo je preko dana u rudnicima 1063 žena. U Badenu, u poduzećima, koja su podčinjena kontroli pri­ vrednog nadzorništva, broj udatih radnica u vrijeme od 1894. do 1899. poskočio je od 10.878 = 27,05 proce­ nata na 15.046 = 31,27 procenata svih odraslih radnica. U kojem su opsegu na priopćenoj sumi od 229.334 zastupane glavne industrijske grane, izlazi iz slijedeće tabele : 1 1 1 .1 9 4 T ekstilna i n d u s t r ij a .................................................... Industrija h r a n e .............................................................. 3 9 .0 8 0 19.475 Kamena i zemljena in d u s t r ij a ............................... Industrija o d i j e l a ......................................................... 13 .1 5 6 Industrija p a p i r a ......................................................... 1 1 .049 Obradba k o v i n a ......................................................... 1 0 .739 Drvena in d u s t r ij a ....................................... 5 .6 3 5 Poligrafski o b r t i .............................................. 4 .7 7 0 Industrija strojeva . . * .................... 4 .4 9 3 Kemička i n d u s t r i j a ................................ 4 .3 8 0 D r u g o ..................................... .......................................................5 .3 6 3 ____ Ukupno . . . 2 2 9 .3 3 4 Pored tekstilne industrije ističe se odmah industrija hrane i sredstava za uživanje, gdje prije svega daje uposlenja mnogobrojnim ženama fabrikacija cigara i duhana. O nda slijedi industrija papira, naročito zavodi za sortiranje prnja i ciglane. „Z ene se bave većinom u napornim zani­ manjima (kamenolomi, ciglane,bojadisaone,kemičke tvor­ nice, fabrike šećera i t. d.) teškim, a često i nečistim poslom, dok se mladje ispod 21 godine radnice nalaze u tvornicama papira, tvornicama cigara i odijela. Z a najgore poslove, što ih drugi izbjegavaju, nadju se tek starije rad­ nice, naročito udate. “2 1 U p oslenje udatih žena u tvornicama. Prema godišnjim izvješćima privrednih nadzornika za godinu 18 9 9 . obradjeno u odjelu za unutarnje poslove. Str. 18, 2 1 , 2 3 , 4 9 , 53 , 6 2 , 6 3 . Berlin 1901. 2 „ U krajevima, gdje su koncentrirane tkaonice, diže se procenat udatih žena medju tvorničkim radnicama daleko preko prosječnih 2 6 pro­ cenata, naprimjer u Sachsen-Altenburgu do 56, a u Reussu do 5 8 pro­ cenata." R. W ilbrandt, Tkalci u sadašnjosti. Str. 143. Jena 1906. �216 O d mnogih mišljenja o uzrocima i razlozima, zbog kojih je toliko rasprostranjen rad udatih odnosno rastavljenih i obudovjelih žena, neka spomenemo samo nekoje. U potsdamskom okružju navodila se kao razlog uposlenju žena u tvornicama vrlo često nedostatna zaslužba muževa. Prema saopćenjima dvaju nadzoriyka tvrdilo je 53,62 procenata uposlenih žena, da je zaslužba hranitelja nedovoljna. P o ­ svema slično izjavljuju nadzorni činovnici okružja W estpreussen, Frankfurt a. O ., Mittelfranken, Wiirttemberg II., Unterelsass i t. d. Magdeburški činovnik navodi isti razlog za većinu uposlenih ž e n a ; a druge moraju raditi i zbog toga, što muž za sebe odviše treba ili što je pijanica. Druge žene opet radile su iz navike i toga, što nisu odgojene za poziv žene. Dopustimo, da za maleni broj slučajeva vrijede takvi razlozi, opet velika većina njih radi zato, jer mora. T o je uostalom konstatirala i strukovna organizacija drvodjelaca u Stuttgartu priredivši anketu godine 1900. Č i­ novnik za Unterelsass konstatira, da glavni uzrok radu udatih žena treba tražiti u modernoj kulturi, prometnim sredstvima i u industrijskoj potrazi j e f t i n i h r a d n i h s n a g a , koja je stvorena neograničenom konkurencijom. U date žene bivaju rado uposlivane i zbog toga, što se na njih v e ć m a m o ž e š o s l o n i t i i š t o s u p o s t o ­ j a n e u r a d u . Đadenski tvornički nadzornik (dr. W orishoffer) veli: „No prije svega su niske plaće radnica ono, što po­ svuda nagoni poslodavce, da ih upotrijebe u poslu. Z a to je dovoljan dokaz to, što su plaće najmanje baš u onim industrijskim granama, gdje se u većem broju nalaze rad­ nice . . . U tim industrijskim granama glavno je mogućnost u većem broju uposlivati ženske radnike, a u radničkim je familijama nužda uzrok, da ženske stupaju u posao.“ Činovnik iz Koblenza veli: „Zene su općenito povjerIjivije i rade marljivije od mladih djevojaka. Mlade radnice nijesu sklone nečistim i neugodnim poslovima, koji zbog toga ostaju ženama, koje nemaju toliko zahtjeva. Tako pri­ mjerice mnoge žene uposluje sortiranje prnja .4 ,1 1 U spomenutoj knjizi, str. 57, 63. �217 Što se tiče najamnice, utvrdjena je činjenica, da se uopće ženski rad gore plaća od muškoga rada, pa i tamo, gdje je on jednak. U tom pogledu ne postoji nikakva^ raz­ lika izmedju privatnih ^poduzetnika, države i općina. Z ene u željezničkoj i poštanskoj službi dobijaju manje, nego mu­ škarci za jedan te isti r a d ; učiteljice svaka općina plaća gore, no učitelje. Razlozi za to jesu o v i: žena osjeća manje potreba, a prije svega slabija j e ; njena je privreda u vrlo mnogo slučajeva tek dodatak prihodu muža ili oca kao pravog hranitelja; diletantski, provizorni i slučajni karakter ženskog rada; velika industrijska rezervna vojska radnica i otuda njihova manja otporna sn ag a; „nečista konkurencija" takozvanog „srednjeg staleža" u krojaštvu, čišćenju i u in­ dustriji cvijeća i papira; žena je redovito vezana na mjesto svoga stanovanja. A i vrijeme rada za žene je prosječno najduže, kad zakonodavstvo ne intervenira u njihovu zaštitu. U jednoj raspravi o plaćama tvorničkih radnika u Mannheimu godine 1893. podijelio je pokojni Dr. Worishoffer tjednu radničku plaću u tri razreda :1 Najniži razred obu­ hvaćao je tjednu plaću do 13 maraka, srednji od 13 do 24 marke, a visoki preko 24 marke. Prema toj raspravi dadoše plaće slijedeću sliku. Plaće iznašahu: N iži Svi r a d n i c i ........................................2 9 ,8 posto M u š k i ....................................................2 0 ,9 w Ž e n s k i ....................................................9 9 ,2 „ Srednji 4 9 ,8 posto 5 6 ,2 „ 0 ,7 „ V isoki 2 0 ,4 posto 2 2 .9 w 0,1 Radnice su najvećim djelom zaradjivale zbilja nadnicu za gladovanje, jer su dobijale: Tjednu plaću ispod 5 m arak a „ od 5 do 6 „ .. 6 „ 8 „ .. h 8 , 10........... ............................... „ „ 10 „ 12 „ 12 „ 15 O statak preko 15 „ 4 ,6 2 posto 5 ,4 7 „ 4 3 .9 6 ,. 2 7 .4 5 ,. 1 2 .38 „ 5 .3 8 » 0 ,7 4 „ Prem a rezultatima jedne ankete, koju je priredilo ber­ linsko privredno nadzorništvo, iznosila je prosječna tjedna 1 W orishoffer, Socijalni položaj tvorničkih radnika u M annheimu. �218 zaslužba radnica 11,36 maraka. Ispod 6 maraka dobijalo je 4,3 procenta, 6 do 8 maraka 7,8 procenta, preko 12 do 13 maraka 27,6 procenata, preko 15 do 20 maraka 11,1 procenata, preko 20 do 30 maraka 1,1 procenat. Najveći dio plaća leži izmedju 8 i 15 maraka (75,7 pro­ cenata). U Karlsruheu iznosi prosjećna tjedna zarada svih radnica oko 10,02 maraka .1 Najbjednije su plaćeni radnici u kućnoj idustriji, i to kako ljudi, tako i žene, pa ipak žene još mizernije. Uz to je radni dan bez granica, a u sezoni neizmjeran. A isto je tako u kućnoj industriji vrlo ćesto uobićajen i tako­ zvani znojni sistem, to jest radniku posrednici — faktor, majstor i t. d. — daju posao, pa onda jedan zamašan dio najamnice, koju poduzetnik plaća radniku, traže kao na­ gradu za svoj trud. Koliko je jadno plaćen ženski rad u kućnoj industriji, pokazuju nam ovi podaci o stanju, koje u tom pogledu vlada u Berlinu. Šarene muške košulje (košulje od barhenta), koje su još 1889. plaćane 2 do 2,50 marke za tucet, liferovane su poduzetniku 1893. godine za 1,20 marke. Jedna švelja srednje kakvoće mora da radi od rana jutra do mrkoga mraka, ako hoće da za dan izradi 6 do 8 košulja, nedjeljna zarada iznosi 4 do 5 maraka. Radnica, koja šije pregaće, zaradjuje 2,50 do 5 maraka nedjeljno, ona, što šiva kravate, 5 do 6 maraka, v j e š t a šivačica bluza 6 maraka, v r l o s p o s o b n a radnica dječjeg odi­ jela 8 do 9 maraka, izvježbana radnica žaketa 5 do 6 maraka. V eom a izvježbana šivačica finih gornjih košulja može da u plodnoj s e z o n i zaradi 12 maraka, i to, ako radi od 5 sati ujutru do 10 sati uveče. Radnice na na­ kitima, koje mogu samostalno kopirati modele, zaradjuju m j e s e č n o 30 maraka, okretne radnice za ukrašavanje haljina, koje su već čitavu godinu dana radile taj posao, zaradjuju za vrijeme s e z o n e m j e s e č n o 50 do 60 ma­ raka. Sezona iznosi ukupno pet mjeseci. Radnice kišobrana i suncobrana zaradjuju tjedno, sa dvanaestsatnim radnim danom, 6 do 7 maraka. Takve nadnice, koje dostižu baš 1 Marija Baum, Tri razreda najamnih radnica u industriji i trgovini grada Karlsruhea. Str. 60. Karlsruhe 1906. �219 za gladovanje, primoravaju radnice na prostituciju, jer ni sa n a j s k r o m n i j i m zahtjevima ne može nijedna radnica da opstane u Berlinu bez 9 do 10 maraka nedjeljno. O ve činjenice pokazuju, da moderni razvitak sve više i više otrže ženu od porodičnog života i kuće. Braku i porodici kopa se grob, oni se raspadaju, pa je već i s pogledom na ta fakta apsurdno upućivati ženu na kuću i porodicu. T o može da radi samo onaj, koji živi ne mi­ sleći ništa, koji ne vidi ili ne će da vidi stvari, koje se oko njega razvijaju. U velikom broju industrijskih grana uposleni su isklju­ čivo ženski radnici, u drugom još većem broju one čine većinu, a u najvećem broju ostalih grana rada radnice su uposlene u više ili manje znatnom broju. T aj broj postaje sve veći i one sve više prodiru u nove grane zanimanja. Njemački zakon o privrednome uredjenju od 1891. utvrdio je na jedanaest sati normalni radni dan za sve radnice u fabrikama, ali je on izigran grdnom količinom izuzetaka, koje mogu vlasti dopustiti. Isto je tako zabranjen i noćni rad radnica po fabrikama, ali i tu savezno vijeće može da dopusti izuzetke za tvornice, u kojima se proiz­ vodnja ne može prekidati ili za izvjesna sezonska poduzeća (na primjer tvornice šećera). T ekar pošto je medjunarodna bernska konvencija na 26. rujna 1906. propisala (za tvor­ nice) uvedenje jedanaestsatnog noćnog odmora ; pošto je socijalna demokracija godinama energično tražila zabranu noćnog ženskog rada u privredi i sniženje dnevnog radnog vremena na osam sati, popustile su vlada i gradjanske stranke iza dugog otpora. Iza toga je iz zakonske osnove o redu u privredi, koja je još ostala u komisiji, istrgnut onaj komad, što se odnosio na uredjenje ženskog rada. Osim ove odredbe u zakonu od 28. prosinca 1908. predvidjeno je za žene d e s e t s a t n o m a k s i m a l n o r a d n o v r i j e m e u svim onim poduzećima, gdje je uposleno n a j m a n j e d e s e t r a d n i k a . U dane prije nedjelja i svetaka ne smije trajanje rada prekoračiti osam sati. R ad­ nice, koje radjaju, ne smiju se uposlivati osam tjedana prije i osam tjedana poslije porodjaja. Ponovno njihovo stupanje u posao uvjetovano je svjedodžbom, koja dokazuje, �220 da je od njenog porodjaja proteklo najmanje šest tjedana. Radnice ise dalje ne smiju upotrebljavati za transportiranje kod gradnja različite vrsti. Usprkos energičnom otporu so­ cijalne demokracije prihvaćen je predlog, da više upravne oblasti mogu dozvoliti za pedeset dana rad preko odredjenog vremena. Osobitu pažnju zaslužuje § 137 a, koji je učinio prvi korak dokončanju izrabljivanja kućnim radom. T a odredba glasi: „Radnicama i mladim radnicima ne smije se davati za dane, u kojima su bili uposleni zakonom dopuštenim radom, posao od poslodavaca ili njihovih posrednika.“ Bez obzira na njegove manjkavosti znači taj novi zakon ipak neki napredak uoči postojećem stanju. Ali žene bivaju sve više uvlačene ne samo u one in­ dustrijske poslove, koji su prema njihovoj slabijoj fizičkoj snazi za njih pogodni, već i u sve poslove, iz kojih eksploatatorska klasa može da izvuče veći profit upqtrebljavajući žene. T u spadaju kako n a j n a p o r n i j i tako i n a j n e p r i j a t n i j i i za zdravlje n a j o p a s n i j i po­ slovi, a time se svodi na svoju pravu mjeru ono f a n t a ­ s t i č n o shvatanje, koje u ženi gleda samo nježno biće s finim strunama, kako je vrlo često slikaju pjesnici i pisci romana, da bi podražili čovjeka. Fakta su tvrdoglava, neumoljiva, i mi imamo samo sa faktima da računamo, jer nas ona čuvaju od lažnih zaklju­ čaka i sentimentalnih budalaština. A ta nas fakta uče, da su izmedju ostalog žene uposlene: u tekstilnoj industriji, u kemičkoj industriji, u industriji metala, u industriji papira, u industriji strojeva, u drvenoj industriji, u industriji sred­ stava za hranu i uživanje, u rudarstvu nad zemljom — u Belgiji u rudarstvu i pod zemljom, čim je radnica preko­ račila 21. godinu života. Nadalje na širokom području obradjivanja vrtova i polja, u marvogojstvu i u industrijama, koje spadaju ovamo, napokon u različitim granama privrede, u kojima su one već odavna, na neki način kao privilegovane, isključivo radile: kod izradjivanja rublja i ženskih odijela, u raznolikim granama pomodnih struka, u svojstvu prodavačica, komptoaristica, učiteljica, dadilja, spisateljica, umjetnica svake vrsti i t. d. Desetine hiljada žena iz sitnog �221 srednjeg staleža upotrebljavaju se kao robinje dućana ili na tržištu, a time su otrgnute gotovo od svakog rada u kući, a naročito od uzgajanja djece. 1 najposlije mladje, a naročrto ljepše ženske sve se više i više upotrebljavaju na naj­ veću štetu cjelokupne svoje ličnosti u javnim lokalima svih vrsta kao personal za posluživanje, pjevačice, plesačice itd. za primamljivanje muškog svijeta, koji žudi za uživanjem, oblast, u kojoj vlada najstrahovitije i najgore stanje i u kojoj gospodarstvo nad bijelim robljem slavi svoje najbjesnije orgije. Medju ovim zanimanjima ima ih mnogo, koja su u n a j v e ć o j m j e r i opasna. T ako je veoma opasno dje­ lovanje sumpornokiselih i alkaličnih plinova u fabržkaciji slamnatih šešira i pranju slamnatih šešira; vrlo velika opa­ snost zbog udisanja pare od klora pri bijeljenju biljnih tvari; opasnost otrovanja postoji u fabrikaciji šarenih papira, ša­ renih oblatna i šarenog cvijeća, pri izradi metahromotipije, otrova i kemikalija, bojadisanju olovnih vojnika i olovnih igračaka. Premazivanje ogledala živom prosto je smrtonosno za plod u utrobi trudne žene. Dok od živorodjene djece u pruskoj državi umire pro­ sječno 22 procenta tijekom prve godine života, dotle prema dr. Hirtu od živorodjene djece onih radnica, koje premazujil ogledala, umire 65 procenata, onih, koje gla­ čaju staklo, 55 procenata, onih, što rade s olovom, 40 procenata. Godine 1890 od 78 trudnih žena, koje su ra­ dile u slovolivnicama okruga W iesbadena, normalno je porodilo samo 37 njih. Prem a dr. Hirtu u drugoj polovini trudnoće veoma je opasan rad na fabrikaciji šarenog pa­ pira i vještačkoga cvijeća, ispunjavanje bruseljskih čipaka olovnom prašinom, izradba klišea, premazivanje ogledala, industrija kaučuka i rad u svim tvorničkim poduzećima, u kojima su radnice izložene udisanju škodljivih plinova: ugljičnog oksida, ugljične kiseline i sumporovodnika A u najvećoj je mjeri opasna fabrikacija fosfornih žigica i izradjivanje tkanina od vunenih krpa i otpadaka. Prema izvje­ štaju badenskog privrednog nadzornika za godinu 1893 g o d i š n j i prosječni broj prijevremenih porodjaja kod žena, koje učestvuju u privrednome životu, popeo se od 1039 �222 u godinama 1882 do 1886 na 1244 u godinama 1887 do 1891. Broj porodjaja, kojima je morala prethoditi kakva operacija, iznosio je od 1882 do 1886 prosječno godišnje 1118, medjutim od 1887 do 1891 popeo se na 1385. Još bi se mnogo ozbiljnije činjenice otkrile, kad bi se slična istraživanja izvršila po cijeloj Njemačkoj. Gotovo uvijek privredni nadzornici zadovoljavaju se u svojim izvje­ štajima ovom primjedbom : „Osobite štete za žene zbog rada u fabrikama nijesu se zapazile.*' Pa kako bi se one i mogle zapaziti, kad posjet inspektora traje malo vremena i kad se ne traži liječničko mišljenje? Utvrdjeno je dalje, da postoje velike opasnosti po život i pojedine dijelove tijela naročito u tekstilnoj industriji, u fabrikaciji zapaljivih materija i u radu sa poljoprivrednim strojevima. Osim toga veliki broj radova, koje navedosmo, spada u najteže i naj­ napornije čak i za muškarce, to nam kaže prvi pogled, koji bacimo na onu vrlo nepovoljnu listu. Neka se i dalje govori, koliko se hoće, kako je ovaj ili onaj posao nedo­ stojan žene, šta to vrijedi, kad ona ne može da bude upu­ ćena na drugi kakav rad, koji njoj više odgovara! Kao industrijske grane ili kao manipulacije u industrij­ skim granama, u kojima mlade djevojke ne bi trebale da rade zbog opasnosti po njihovo zdravlje, a specijalno zbog opasnosti po njihove spolne funkcije, ističe dr. H ir t: 1 izradbu brončanih boja, masni i oštri papir, razbijanje (pri izradbi šešira), glačanje (staklenih stvari), brisanje bronce s kamena (litografija), grebenjanje lana, češljanje konjske dlake, grebenjanje barhenta, cinkovanje željeznog lima, radnje pri izradi tkanina od vunenih krpa i otpadaka. U ovim pak zanimanjima smjele bi se upotrebljavati mlade djevojke, samo ako bi postojale i bile pregledane nužne zaštitne mjere (uredjenje ventilacije i t. d . ) : Pri izradbi tapeta od papira, porculana, olovaka, sačme od olova, eterskih ulja, alauna, broma, kinina, sode, parafina, ultramarina, (otiovnih) šarenih papira, (otrovnih) oblatna, metahromotipija, fosfornih žigica,2 švajnfurtskog zelenila i 1 Privredni rad žena. 1878, 2 Medjunarodnim zaključkom od 2 6. rujna 1906. izmedju Danske, Njemačke, Francuske, Italije, Luksemburške, Nizozemske i Švicarske za- �223 umjetnog cvijeća. Isto je sa rezanjem i sortiranjem krpa, sortiranjem i mljevenjem duhanskih listova, izradbom pa­ mučnih zavoja, motanjem pamuka i svile, čišćenjem krevetskih pera, sortiranjem dlaka za kistove, pranjem (sumporenjem) slamnatih šešira, vulkanizovanjem i nastavljanjem kaučuka, bojadisanjem olovnih vojnika, paketiranjem burmuta, premazivanjem ogledala, brušenjem šivaćih igala i ocjelnih pera. Nije zbilja ni najmanje lijepa slika gledati žene, čak i trudne, gdje u natjecanju s muškarcima pri podizanju že­ ljezničkih pruga vuku teško natovarena kola; ili ih posmatrati, kako pri zidanju kuća prave kreč i cement ili nose teške tovare kamenja; ili pri pranju ugljena i željezne rude. T u se od žene oduzima sve, što je čini ženom, i njezine se ženske osebine nemilosrdno gaze, kao što se obratno ljudima u tolikim vrstima zanimanja oduzima sve, što ih čini ljudima. T o su posljedice socijalnog eksploatisanja i socijalnog rata. Naši pokvareni društveni odnošaji postav­ ljaju sve stvari naopako. Kad se ima na umu, koliki je objam, što ga ženski rad zahvata u svim oblastima privredne akcije, kao i to, da on prijeti postati još veći, razumljivo je, što zainteresovani muškarci gledaju na sve to s vrlo malo prijateljstva. Nesumnjivo je, da sa širenjem ženskoga rada porodični život radnikov propada sve više i više, da je prirodna po­ sljedica toga rada raspadanje braka i porodice i da ne­ moral, demoralizacija, degeneracija, bolesti svake ruke i smrtnost djece rastu u strahovitoj mjeri. Prema statistici stanovništva njemačkoga carstva smrtnost djece znatno je porasla u gradovima, koji su u posljednjim desetljećima postali pravim tvorničkim središtima. Osim toga raste ona u seoskim općinama, gdje zbog poskupljivanja mlijeka pada dobrota hrane. Najveća je smrtnost dojenčadi u Gornjem Pfalzu, u Gornjoj Bavarskoj i Donjoj Bavarskoj, branjeno je u tim državama upotrebljavanje bijelog fosfora za žigice od 1. siječnja 1911. počevši. U Njemačkoj ne smije se takve upaljive tvari od 1. siječnja 190 7 . pripravljati, a od 1. siječnja 1908. ne smiju se nu­ diti u trgovini, prodavati ili na koji bilo način stavljati u promet. U E n­ gleskoj je godine 1909. prihvaćen sličan zakon. �224 u nekim kotarima Liegnitza i Đreslave i okružnoj kapetaniji Chemnitzu. T ako je godine 1907. od 100 živorodjenih umrlo prve godine života u Stadtamhofu (Gornji Pfalz) 40,14, u Parsbergu (Gornji Pfalz) 40,06, u Friedbergu (Gornja Bavarska) 39,28, u Kelheimu (Donja Bavarska) 37,71, u Miinchenu 37,63, u Glauchau (Saska) 33,48, u W aldenburgu (Šleska) 32,49, u Chemnitzu 32,49, u Reichenbachu (Sleska) 32,18, u Annabergu 31,41 i t. d. Još su gori odnošaji bili u većini velikih tvorničkih sela, od kojih mnoga imahu da pokažu broj smrtnosti od 40 do 30 procenata. P a i pored svega toga ovaj socijalni razvitak, koji daje tako žalosne rezultate, jest napredak, isto onako napredak, kao što je to sloboda proizvodnje i trgovine, sloboda radnikova kretanja, sloboda zaklju­ čivanja brakova i t. d., koji utiču povoljno na kapita­ listički razvitak, ali baš time zadaju smrtni udarac srednjem staležu. Radnici nijesu skloni da pomažu sitnim zanatlijama, kad oni pokušaju da ograniče slobodu privrede i slobodu kretanja i da iznova podignu feudalne i cehovske pregrade, sve zbog toga, da bi umjetnim načinom održali u životu sitnu proizvodnju, jer ništa drugo ne bi im moglo biti svrhom. Isto se tako i u pogledu ženskoga rada ne može povratiti staro stanje, što dabogme ne isključuje to, da se strogim zaštitnim zakonima spriječi prekomjerna eksploata­ cija ženskoga rada i da se djeci, koja su obvezana posje­ ćivati školu, zabrani rad u privredi. U tom se interesi radnikovi pokrivaju s državnim, općim ljudskim kulturnim in­ teresima. Država je primjerice prinudjena — kao što je to posljednjih decenija bio više puta slučaj, posljednjiput 1893., kad se radilo o tom, da se vojska opet znatno pojača da spusti minimalnu mjeru, koja je propisana za jednog vojnika, zbog toga, što je uslijed degenerišućih djelovanja našeg privrednog sistema sve veći i veći broj mladih ljudi, koji su nesposobni za vojsku: eto, tu svi imaju interesa, da se uvedu zaštitne mjere.1 Konačni se cilj mora sa­ 1 M edju pozvanima bilo je u postocima za vojsku sposobnih 1902. 58.5, 1903. 5 7 ,1 , 1904. 5 6 ,4 1905. 5 6 ,3 , 1906. 5 5 .9 , i 1907. 5 4.9. Z b og neuporabivosti moralo se otpustiti prigodom novačenja od 1881. �225 stojati u tome, da se uklone š t e t e , koje prouzrokuju mašinizam, usavršeni alati i moderan način rada, a da se naprotiv svim članovima društva pruže k o r i s t i , koje su mašinizam, usavršeni alati i moderan način rada donijeli čovječanstvu i koje još u mnogo većoj mjeri mogu donijeti, ako se ljudski rod organizuje na način, koji tim produk­ tivnim snagama najbolje odgovara. Bezumlje je to i vapijuća nepravda, što od kulturnih napredaka i rezultata, koji su produkt cjeline, vide koristi samo oni, koji ih svojom materijalnom snagom mogu sebi da prisvoje, a medjutim hiljade marljivih radnika i radnica, zanatlija i t. d. obuzima užas i briga, kad čuju, da je ljudski duh učinio opet neki pronalazak, pomoću koga se može doći do mnogo većih rezultata, no ručnim radom, te uslijed čega imaju izgleda da budu bačeni na cestu kao beskorisni i prekobrojni.1 Uslijed toga ono, što bi trebali svi radosno da pozdrave, postaje predmetom najžešće mržnje, koja je ranijih decenija toliko puta izazivala juriše na tvornice i uništavanje strojeva. Neprijateljsko raspolo­ ženje, koje je slično tome, postoji danas vrlo često izmedju muža i žene kao radnika. O no je isto tako neprirodno. Mora se dakle pokušati, da se osnuje jedno društveno uredjenje, u kom će vladati potpuna ravnopravnost sviju bez razlike spola. T o je mogućno izvesti, čim sva sredstva za rad po­ do 1885. 2 ,0 7 po sto, od 1891. do 1895. 2 ,3 0 , od 1901. do 1905. 2 ,4 7 procenta. W . C laassen, O padanje ratne spreme u Njemačkoj u gradu i na selu od 1902. do 1907. Arkiv zabijologiju rasa i društva, 1909., svezak 1. 1 Tvornički nadzornik A . R e d g r a v e držao je krajem prosinca 1871. predavanje u B r a d f o r d u, u kom je medju ostalim rekao i o v o : „O no, što me je od nekog doba frapiralo, to je promijenjeni izgled tvor­ nica vune. Prije su one bile ispunjene ženama i djecom, sad se čini, da sav posao vrše strojevi. N a moje pitanje dade mi jedan tvorničar ovo objašnjenje: P od starim sistemom radilo je kod mene 63 lica; po­ slije uvedenja savršenijih strojeva ja sam broj ruku reducirao na 33, a u posljednje vrijeme, uslijed novih velikih promjena, ja sam bio u stanju, da ga od 33 reduciram na ! 3 . “ Dakle u toku malog broja godina broj radnika smanjio se gotovo za 8 0 procenata, dok je masa produkata u najgorem slučaju ostala ista. — Mnogobrojna zanimljiva saopćenja u tom pogledu daje „Kapital" Karla Marksa. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 15 �226 stanu svojinom društva; ukupni rad dostiže najveći stepen plodnosti time, što će se svi blagotvorni tehnički i naučni re­ zultati i pomoćna sredstva primijeniti u procesu rada i što će za sve one, koji su sposobni za rad, postojati obveza, da vrše jednu stanovitu količinu rada, koja je nužna za podmirenje društvenih potreba, za šta opet u naknadu društvo daje svakom pojedincu sredstva za razvijanje nje­ govih sposobnosti i za uživanje života. Zena će isto kao i čovjek biti koristan i ravnopravan član društva, ona će kao i muškarac moći potpuno raz­ vijati sve svoje tjelesne i duševne sposobnosti i ispunja­ vajući svoje dužnosti imati sva prava. Stojeći prema mu­ škarcu kao slobodna i ravnopravna, ona je obezbijedjena od svih napadaja na njezino dostojanstvo. Današnji razvitak društva sili sve više i više takvom uredjenju, a baš velika i teška zla, koja taj razvitak nosi sa sobom, prinudjavaju ljude, da ostvare to društveno ure­ djenje. Četrnaesto poglavlje. Borba žene za obrazovanost. 1. Revolucija u kućnom životu. Ma da se ovaj razvoj ženinoga položaja može tako reći opipati, ma da ga svaki, koji gleda otvorenim očima, mora vidjeti, još se svaki dan čuje brbljanje o „prirodnome pozivu“ žene, koji je upućuje na kuću i porodicu. Ovako se najviše galami tamo, gdje žena pokušava da prodre u krug viših zanimanja, na primjer u više naučne i administrativne struke, liječničku i pravničku profesiju, prirodne nauke i t. d. Izmišljaju se najsmješniji prigovori i brane pod formom učenosti. G ospoda, koja važe kao učena, pozivaju se na nauku, ovdje kao i u mnogim drugim stvarima, da bi bra­ nila najveće apsurdnosti i besmislice. Njihov glavni vajni razlog je to, da žena po duševnim sposobnostima stoji iiisko ispod muškarca, da ona u duševnim oblastima ne može da uradi ništa, što bi bilo od velikoga značenja. �227 Ovi prigovori odgovaraju u tolikoj mjeri predrasudi najvećeg broja ljudi o pozivu i sposobnostima žene, da svatko, tko ih podigne, može računati na općenito odo­ bravanje. Nove će ideje stalno nailaziti na oštar otpor, doklegod opća obrazovanost i svijest bude stajala na tako niskom stupnju, kao što je to danas, naročito zbog toga, što je u interesu vladajućih klasa, da svijest i obrazovanost ogra­ niče što je moguće više na svoj sloj. Z ato će nove ideje u početku zadobijati za sebe samo jednu malu manjinu, i ona uvijek biva ismijavana, klevetana, pa i gonjena. Ali ako su nove ideje dobre i razumne, ako su one kao nužna posljedica ponikle iz postojećih odnosa, one će se sve više širiti, manjina će najposlije postati većina. Tako su se do danas razvijale sve nove misli u historiji, pa će isto tako proći i ideja o uvodjenju stvarne i potpune eman­ cipacije žena. Z ar nisu nekada i pristalice kršćanstva bile mala ma­ njina ? Z ar reformatori, moderna buržoazija, nijesu imali najmoćnijih neprijatelja? P a ipak su oni pobijedili. Ili, je li uništena socijalna demokracija zato, što su je u Nje­ mačkoj dvanaest godina sputavali iznimnim zakonima ? Nikad njena pobjeda nije bila sigurnija, nego onda, kad se mislilo, da je ona uništena. Pozivanje na prirodni poziv ženin, po kome ona ima da bude domaćica i čuvar djece, ima isto toliko smisla, koliko i tvrdnja, da uvijek mora biti kraljeva, jer ih je dosada, doklegod historija pamti, svuda bilo. Mi ne znamo, gdje je postao prvi kralj, kao god što ne znamo, gdje se pojavio prvi kapitalist, ali mi znamo i vidimo, da se mo­ narhija u toku vjekova bitno promijenila i da je tendencija razvitka u tome, da joj oduzima sve više i više moći, dok ne dodje vrijeme, a ono više nije daleko, kad će ona po­ stati izlišnom. Kao god monarhija, tako je i svaka dr­ žavna i društvena ustanova podvrgnuta stalnim izmjenama i promjenama, a najzad propadanju. Mi smo vidjeli u histo­ rijskom dijelu ove knjige, da današnji oblik braka i položaj žene nije nikako „vječito“ bio ovakav, kakav je danas, nego da su naprotiv i jedno i drugo produkt društvenoga �228 razvitka, koji se nikako nije završio. Ako je prije od pri­ like 2350 godina Demosten i mogao izjavljivati, da je je­ dini poziv ženin u tome, da „radja zakonitu djecu i bude vjerni čuvar kuće“ , danas je to gledište zastarjelo. Tko bi se danas usudio da tako nešto brani kao „prirodom odredjeno“, a da ne zasluži prijekor, da podcjenjuje ženu? Istina, još i danas ima tih sova, koje u sebi usvajaju to mišljenje starog Atenjanina, ali se nitko ne usudjuje da javno izrekne to, što je prije dvije hiljade godina slobodno i otvoreno, kao nešto, š t o s e p o s e b i r a z u m i j e , smio da izjavi jedan od najznatnijih ljudi Grčke. U tome se sastoji napredak. No ako je moderni razvitak iskopao grob milijunima brakova, on je s druge strane opet povoljno uticao na raz­ vitak braka. Prije nekoliko desetina godina u svakoj gradjanskoj i seljačkoj kući smatralo se kao nešto sasvim pri­ rodno, ne samo da žena šije, plete i pere — ma da je i to velikim dijelom izašlo već iz mode — nego isto tako i da mijesi hljeb, prede, bijeli, pravi pivo, kuha sapun, izradjuje svijeće. Napraviti odijelo izvan kuće smatralo se kao neumjerena rastrošnost. Vodovod, plinsko osvjetljenje, kuhanje plinom ili petrouljem itd. — o elektricitetu da i ne govorimo — pored još jednog velikog broja drugih na­ prava, koje se danas nalaze po kućama i kuhinjama, bile su tada nepoznate stvari. Dašto, još i danas postoje stari odnosi, ali su oni izuzetak. V ećina žena diže ruke od mnogih poslova, koji su se prije smatrali kao ženini pri­ rodni poslovi, zato, što ih industrija može da vrši bolje, praktičnije i jeftinije, nego što to može domaćica, te zbog toga, barem u gradovima, po kućama više i ne ima naprava za te radove. T ako se za nekoliko desetina godina u našem domaćem životu izvršila jedna velika revolucija,, kojoj mi poklanjamo malo pažnje samo zbog toga, što je smatramo kao nešto sasvim prirodno. Čovjek i ne obraća pažnju na promjene, koje mu se tako reći pred očima vrše, samo zato, što one ne iskaču naglo preda nj i ne ruše naglo red, na koji se on navikao; medjutim, on se buni protiv novih mišljenja, koja prijete da ga otrgnu od zastarjelih glupih ideja, na koje se navikao. �229 T a revolucija, koja se izvršila u našem domaćem životu i koja zadire sve dalje, izmijenila wje bitno i u drugome pravcu položaj ženin u porodici. Z ena je postala slobod­ nija, nezavisnija. Naše bake, ako su bile poštene majstorske žene, nijesu smjele pomišljati niti su pomišljale na to, da primjerice ne drže u kući i ne hrane radnike i šegrte, a da zato idu u kazalište, na koncerte i lokale za uživanje čak i radnim danom. A koja bi se od tih dobrih starih žena usudila i da pomisli da vodi brigu o javnim poslo­ vima, kao što to već mnoge žene ćine. Osnivaju se udru­ ženja za najrazlićnije svrhe, primaju se i izdaju listovi, sa­ zivaju kongresi. Kao radnice one se skupljaju u organiza­ cije, dolaze na skupštine i u udruženja muškaraca i tu i tamo — mi sad govorimo o Njemačkoj — dobijaju pravo da smiju birati privredne sudove, pravo, koje im je opet oduzela reakcijonarna većina njemačkog državnog sabora ljeta gospodnjeg hiljaduosamstotinadevedesetog. Koji bi to glupan htio da zbriše ove promjene, koje opisasmo, ma da se ne može osporavati, da one pored svijetlih strana imaju i mračnih, koje stoje u tijesnoj vezi sa cjelokupnim odnosima društva, koji previru i tru le ! Ali ipak ima više svijedih strana. I same žene, ma koliko da su ukupno za danas konzervativne, nijesu baš nimalo sklone da se vrate u stare, tijesne, patrijarhalne odnošaje ranijih vremena. U Saveznim Državama društvo doduše stoji isto tako na buržoaskom temelju, ali se ono ne zanosi ni starim evropskim predrasudama ni preživjelim ustanovama, pa je zbog toga mnogo sklonije da primi nove ideje i ustanove, ako one obećavaju koristi. Tam o se već odavno na po­ ložaj ženin gleda drugačije, no kod nas. Tam o se primje­ rice u bolje situiranim krugovima več odavno došlo na misao, da je ne samo naporan i spor posao, pa bogme i za kesu štetan, ako žena još bude sama mijesila kruh i kuhala pivo, nego se isto tako smatra za izlišno, da ona k u h a k o d k u č e . Centralna kuhinja kooperative za jelo, snabdjevena svim mogućim strojevima i pogodnim pomoć­ nim sredstvima, zamijenila je privatnu kuhinju; žene, koje sačinjavaju kooperativu, kuhaju na izmjenu i tako se dolazi �230 i do boljeg^ raznovrsnijeg i jeftinijeg jela, a sa mnogo manje napora. Naši oficiri, koji nimalo nisu ni socijalisti ni komu­ nisti, rade slično ovom e; oni u svojim kasinima organizuju privatnu kuhinju, postave jednog administratora, koji ima da nabavlja životne namirnice na veliko, jelovnik je za­ jednički, a jelo se gotovi u parnim kuhinjama kasarne. Oni živu mnogo jeftinije, nego u hotelu, a imaju bar isto tako dobro jelo. Kao što je poznato, i hiljade najbogatijih po­ rodica živu po cijelu godinu ili pojedinih dijelova godine u pensionima i hotelima ne žaleći ni najmanje za domaćom kuhinjom; one smatraju za veliku prijatnost, kad se oslo­ bode privatne kuhinje. A to, što naročito imućnije i bo­ gatije žene nikako ne pristaju da rade u kuhinji, isto tako ne kazuje, da je taj posao „prirodni poziv“ ženin, šta više, činjenica, da vladarske i otmjene porodice, kao što i veći hoteli svi angažuju k u h a r e za kuhanje jela, mogli bismo govoriti čak i u prilog toga, da je kuhanje muški posao. Na ovo naročito svraćamo blagonaklono pažnju onih, koji ženu ne mogu da zamisle drukčije, no kako maše kuhačom. I sad, ništa bliže pameti, no sa centralnim kuhinjama ustanoviti za opću potrebu i centralne zavode za pranje i potrebne naprave za sušenje — kao što su ih već u svim većim gradovima bogataši i spekulanti i podigli i došli do odličnih rezultata; dalje sa centralnim kuhinjama ustanoviti i centralno loženje, pored vodovoda sa hladnom vodom i one sa toplom vodom i time otpada velik broj teških i sporih poslova. Veliki hoteli, mnoge privatne kuće, bolnice, škole, kasarne, javne zgrade svih vrsta itd. imaju te i slične ustanove, električnu rasvjetu, kupatila itd. Mana je to, što su samo javni zavodi i imućne klase ti, koji uživaju ove koristi, koje bi, kad bi svima bile pružene, uštedile ogromnu količinu vremena, napora, radne snage i materijala i visoko uzdignute niveau života i blagostanje sviju. Ljeti 1890. do­ nijeli su dnevnici opis napretka, koji je u Saveznim Drža­ vama postignut u pogledu centralnog loženja i snabdije­ vanja uzduhom. T u je izmedju ostalog stajalo i ovo: •„Pokušaji, činjeni u novije doba poglavito u Sjevernoj Americi, da se grijanje kuća čitave jedne četvrti ili dijela grada vrši sa jednog mjesta, pokazali su dosta ozbiljnih �231 rezultata i u konstruktivnom pogledu izvedeni su tako briž­ ljivo i zgodno, da se, s obzirom na povoljna iskustva i financijske koristi, koje ti pokušaji obećavaju, smije očeki­ vati njihovo dalje rasprostiranje. U novije se doba otišlo još i dalje, pa se upinje, da se pojedini, ne suviše pro­ strani dijelovi grada, ne samo podmiruju grijanjem iz neko­ liko centralnih mjesta, nego još i snabdijevaju s v j e ž i m uzduhom, bilo ugrijanim, bilo rashladjenim." O no, što je tada bilo projektirano, danas je na mnogo mjesta, i bolje, ostvareno. Filistarska tjesnogrudnost i ogra­ ničenost rado kod nas sliježe ramenima, kad je riječ o tim i sličnim planovima, ma da se i mi u Njemačkoj nalazimo u procesu one tehničke revolucije, koja je privatne kuhinje kao i druge poslove, što su se do danas vršili u domaćem kućanstvu, učinila bila isto onako izlišnima, kao što je to mašina i moderna tehnika učinila zanatska poduzeća. U početku devetnaestog vijeka čak je i jedan Napoleon iz­ javio, da je ideja o ladji, koju tjera para, ideja sumanutog čovjeka; ideju o gradjenju željeznice proglasili su za glu­ post ljudi, smatrani za mudre, jer, govorili su, nijedan čo­ vjek ne bi mogao ostati u životu, ako bi se vozio na ta­ kvoj jednoj spravi, pošto bi brzina vožnje oduzela putnicima mogućnost, da d išu ; slično tome postupa se još i danas prema velikom broju novih ideja. T ko bi našim ženama prije sto godina predložio, da se kane nošenja vode, pa upotrijebe vodovod, taj bi bio optužen, da hoće žene i sluškinje navesti na nerad. Ali velika tehnička revolucija koraca brzim koracima na svim oblastima života i rada, nju ništa više ne zadržava, a buržoasko društvo ima historijski zadatak, da tu revolu­ ciju, koju je ono i izazvalo, dovede do njenog vrhunca i da na svim područjima stvori one klice za preobražaje, k o j e će d r u š t v o , p o d i g n u t o na s v o m t e­ melju, s a m o r a z v i t i u v e l i k o m o b j a m u i u č i n i t i z a j e d n i č k i m d o b r o m sviju. Razvitak našeg socijalnog života ne ide dakle u tom pravcu, da ženu opet turi u kuću i na ognjište, kako to hoće naši fanatičan kućanstvenosti i zbog čega oni, kao ono Zidovi u pustinji, kukaju za izgubljenim egipatskim �232 loncima s mesom, v e ć o n z a h t i j e v a , d a ž e n a i z a d j e iz u s k o g a k r u g a k u ć a n s t v a i u z m e p o t p u n o u č e š ć e u j a v n o m ž i v o t u — u kome se tada ne će vidjeti samo muškarci — i u k u l t u r n i m z a d a c i m a č o v j e č a n s t v a . Laveleye ima pravo, kad p iše :1 ,,U koliko raste ono, što mi imamo običaj da zovemo civilizacijom, u toliko slabe osjećanja porodičnog pijeteta i veze i vrše sve manji uticaj na radnje ljudi. Ovaj fakat je u tolikoj mjeri općenit, da se u njemu može gle­ dati zakon društvenog razvitka/' Ne samo, da je položaj žene postao drugi, nego i položaj sina i kćerke prema po­ rodici, položaj, koji je postepeno u tolikoj mjeri postao samostalan, da to prije nikada nije bio slučaj, ovo naročito u Saveznim Državama, u kojima se uzgoj pojedinaca za samostalan i nezavisan život vrši u mnogo većoj mjeri, nego kod nas. Mračne strane, koje i danas pokazuje ovaj oblik razvitka, nijesu s njime ’neminovno spojene: njihov je korijen u socijalnim odnosima našeg vremena. Đuržoasko društvo ne izazove nijednu novu prijatnu pojavu, a da joj odmah ne prida i mračnu stranu, ono je u svim svojim napredovanjima dvostrano i dvosmisleno, kao što je to već Fourier oštroumno istaknuo. Kao Laveley, vidi i Dr. Schaffle, da je drugačiji ka­ rakter porodice naših dana posljedica društvenog razvitka. O n veli: 2 „Kroz historiju se zbilja provlači pod II. objašnjena tendencija, da se porodica svede na svoje s p e c i f i č n e funkcije. Porodica napušta jednu po jednu provizornu i tudju funkciju, ona, u koliko se pojavila kao umjetna do­ puna stanovitih socijalnih funkcija, ustupa mjesto samo­ stalnim institucijama prava, reda, sile, vjerske službe, na­ stave, tehnike i t. d., čim se te ustanove razviju." 2. D uševne sposobnosti kod žene. Z ene prodiru sve dalje, i ako zasada samo u manjini, a medju njima svega jedan dio, koji je potpuno svijestan 1 Prastaro vlasništvo. G lava 2 0, kućna zajednica, Leipzig 1879. 2 Gradivo i život društvenog tijela, 1. svezak. Tubingen 1878. �233 svojih ciljeva. O ne hoće ne samo da mjere svoje snage s čovjekovim snagama u privrednoj i industrijskoj oblasti, one hoće ne samo da zadobiju slobodniji i nezavisniji po­ ložaj u porodici, nego one hoće još i to, da svoje duševne sposobnosti ogledaju u višim sferama života i u javnome životu. Njima se rado odgovara, da one za to nisu spo­ sobne, jer ih priroda nije obdarila. Pitanje o zanimanju višim strukama može u današnjem društvu imati značenja samo za mali broj žena, ali je ono od principijelne važnosti. Velika većina ljudi vjeruje najozbiljnije, da im žene mo­ raju uvijek biti i duševno podčinjene i da one nemaju ni­ kakva prava na jednak položaj s njima, pa su zbog toga najodlučniji protivnici ovih težnja. Isti ti ljudi, koji nemaju ništa primijetiti, kad žena radi one poslove, od kojih su mnogi u najvećoj mjeri naporni, često puta opasni, u kojima se najvećma upropaštuje ono, što je čini ženom, u kojima ona na najeklatantniji način vrijedja svoje materinske dužnosti, hoće da je isključe od onih zanimanja, u kojima te zapreke i opasnosti postoje u mnogo manjoj mjeri i koja mnogo bolje odgovaraju njenom tjelesnom sastavu. Naročito je živahnija agitacija u Njemačkoj, da se že­ nama dopusti studij na univerzama, izazvala veliko protiv­ ljenje, koje se upravlja osobito proti tomu, da ih se pusti na studiranje medicine T ako Pochhammer, Fehling, S. Binder, Hegar i t. d. V . Đarenbach mišljaše, da je ne­ sposobnost žene u znanostima dokazao time, što se dosada medju ženama nije pojavio nijedan genij i da su zato očito nesposobne za studij filozofski. A ko svijet ima dosta muških filozofa, može se bez štete odreći ženskih. P a i prigovor, da se medju ženama dosada još ne pojavi genij, ne stoji i nije nikakav dokaz. Geniji ne padaju s neba, oni moraju imati prigode, da se obrazuju i razviju, a ta je dosada manjkala ženama, njih se tisućljećima ugnjetavalo, a isto tako im se oduzela ili smanjila prilika i mogućnost, da razviju svoje duševne sposobnosti. Kad se rekne, da žene nemaju nikakvih dispozicija za genija zbog toga, što se misli, da se mora odreći genijalnost onom svakako ve­ likom broju znamenitih žena, onda je to isto tako pogriješno, �234 kao kad bi se tvrdilo, da medju muškima nije postojalo više genija, no što je broj onih, koji su priznati kao geniji. Jer svaki seoski učitelj zna, koliki se veliki broj sposob­ nosti kod njegovih djaka ne razvije potpuno samo zato, što im se ne pruži mogućnost, da se obrazuju. Sta više, svaki je od nas poznavao u životu ljudi, za koje mora reći, da bi postali ukras ljudske zajednice, genijalni ljudi, samo da su mogli razvijati svoje sposobnosti pod srećnijim okol­ nostima. Broj talenata i genija medju ljudima mnogo je veći, neg što se do danas moglo pokazati. Isto tako stvar stoji i sa sposobnostima ženskog spola, koji je već toliko hiljada godina, mnogo više no muški, duševno potlačivan, zauzdavan i sakaćen. Mi nemamo nikakva mjerila, po kome bismo mogli tačno ocijeniti, koliko se izobilje duševnih snaga i sposobnosti može razviti i kod ljudi i kod žena, čim te snage i sposobnosti budu počele bujati pod prirodnim uslovima. Danas je u ljudskome svijetu isto, kao i u bilinskome svijetu. Milijuni dragocjenih klica i ne počnu se razvijati zbog toga, što je zemljište, na koje padaju, nepovoljno ili već okupirano, i tako za mladu biljčicu nije ostalo nimalo uzduha, svjetlosti i hrane. Isti ti zakoni, koji važe u pri­ rodi, važe i u ljudskom životu. Kad bi neki vrtljar ili zemljoradnik htio za jednu biljku ustvrditi, kako ona ne može da se usavršava, i ako nije ni pokušao, da je usavr­ šava, njega bi svaki njegov prosvjetljeniji susjed proglasio za budalu. Isto bi to bilo i onda, kad on ne bi pristao, da neku svoju žensku domaću životinju spari sa muškom savršenije rase, da bi dobio savršeniju životinju. Danas više nema ni jednoga seljaka, koji je tolika neznalica, da ne uvidja koristi od razumnog njegovanja svojih biljaka i životinja — drugo je pitanje, da li mu njegova sredstva dopuštaju, da provede bolje metode — ; samo u ljudskome svijetu ne će čak ni učeni ljudi, da vrijedi ono, što sami smatraju kao neminovni zakon za sav ostali svijet. A medjutim može svaki, i ako nije pri­ rodnjak, crpsti iz života poučnih (akata u tome pogledu. Z bog čega to, da se djeca bolje situiranih klasa redovito razlikuju od djece siromašnih ljudi i p o . izgledu lica i po �235 sastavu tijela i po izvjesnim duševnim osobinama? Zbog razlike u uslovima života i odgoja. Jednostranost, kojom se obrazuje za odredjeno neko zvanje, daje čovjeku neki odredjeni karakter. U najviše slučajeva lako ćemo po držanju i izražaju lica prepoznati župnika ili učitelja, a isto tako i vojnika, ma se on i na­ lazio u civilnom odijelu. Vrlo se lako nadje razlika iz­ medju postolara i krojača, stolara i bravara. Dva blizanca imajući veliku sličnost u djetinjstvu, razlikovat će se znatno kasnije, ako su im zanimanja posve različna; ako se jedan primjerice posvetio teškom ručnom radu kovača, a drugi filozofskom studiju. Đaštinjivost s jedne strane, a prilagodjivanje s druge igraju u čovječjem razvoju odlučnu ulogu, baš kao i u životinjskom carstvu, _a čovjek je i onako najprilagodljiviji od svih stvorenja. Cesto je dovoljno par godina drugog načina života ili zanimanja, da bi se od jednog čovjeka razvio posve drugi. Promjene u vanjštini ne opažaju se nikada tako očito, nego kad čovjek iz si­ romašnih i malih odnosa predje u bitno bolje. Najmanje će možda svoju prošlost zanijekati promjenom svojega lica; razlog je u tom, što većina ljudi preko stanovite starosti ne osjećaju nikakve želje za daljnjim obrazovanjem, a ćesto im to nije ni potrebno. Ljudi nižih staleža rijetko pate od te pogriješke. U naše doba, što gleda na novac i materi­ jalna sredstva, klanjaju se ljudi mnogo radije č o v j e k u s v e l i k o m k e s o m , n e g o li p r e d č o v j e k o m od z n a n j a i v e l i k i h d u š e v n i h dar ova, na­ ročito, ako taj ima n e s r e ć u biti s i r o m a š a n i n e i m a t i r a n g a . Obožavanje zlatnog teleta ni u koje doba ne bijaše tako rasprostranjeno, kao u današnje. T a zato i živimo ,,u najboljem od svih svjetova". Najjasniji primjer za to, što čine različiti uslovi života i odgoja, vidimo u našim industrijskim okružjima. Tam o su već po vanjštini radnik i poduzetnik takova suprotnost, kao da pripadaju dvjema različitim ljudskim rasama. T a nam je suprotnost izašla pred oči na gotovo užasan način prilikom jedne izborne skupštine, koja se održala zimi 1877. u nekom rudarskom industrijskom gradu. Z bor, na kome je trebalo da se vodi rasprava s jednim liberalnim �236 profesorom, bio je sastavljen tako, da su obje stranke bile zastupane u podjednakom broju. Prednji dio dvorane bili su zauzeli protivnici, gotovo bez izuzetka zdravi, snažni, često krupni tipovi; u zadnjem dijelu dvorane i na gale­ rijama stajali su radnici i sitna buržoazija, devet desetina njih tkalci, najvećim dijelom mali tipovi uskih grudi, bli­ jedih obraza, lica, s kojih se čitao jad i nevolja. Jedni su predstavljali situ vrlinu i moral buržoaskoga svijeta, koji se sastoji u sposobnosti plaćanja, drugi pak radljive pčele i tegleće životinje, od čijih plodova rada živu gospoda, koja tako dobro izgledaju. Neka se jedna generacija stavi u jednako povoljne uslove života i suprotnost će kod naj­ većeg broja ljudi iščeznuti, a pouzdano će biti sasvim uništena kod njihovih potomaka. Uopće je kod žena teže utvrditi njihov socijalni položaj, no kod ljudi: one se sa većom lakoćom snadju u novim odnosima i brže primaju viši način života. Nji­ hova sposobnost prilagodjivanja veća je, no kod tromog čovjeka. Sto je za biljku dobro zemljište, svijetlost i uzduh, to su za čovjeka zdravi socijalni odnosi, koji daju mjesta razvi­ janju svih njegovih duševnih i tjelesnih dispozicija. Poznato načelo: „Čovjek je ono, što jede" izražava malo jedno­ strano sličnu misao. Nije u pitanju samo to, što jede, nego čitavi njegov način života, socijalna sredina, u kojoj se kreće, koja spriječava ili potpomaže njegovo osjećanje, nje­ govo tjelesno i duševno razvijanje, utiče u povoljnom ili nepovoljnom smislu na njegovo osjećanje, njegovo mišljenje, njegov rad. Mi vidimo svakog dana, kako duševno i mo­ ralno propadaju ljudi, koji se nalaze i u dobrim materi­ jalnim prilikama, zato, što van uskoga okvira njihovih domaćih ili ličnih odnosa na njih djeluju nepovoljni s o c ij a l n i odnošaji, što postaju toliko važni, te ih mogu uputiti na pogriješne staze. O pći odnosi, u kojima netko živi, čak su od mnogo većeg značenja, nego porodični odnošaji. Ali ako su socijalni uslovi razvijanja jednaki za oba spola, ako ni za jedan ne postoje nikakve zapreke, i ako je socijalno stanje društva zdravo, o n d a s e ž e n a d i ž e n a t a k v u v i s i n u s a v r š e n s t v a s v o g a b i ć a , o k a k v o j mi �237 još n e m a m o pr ave p r e d o d ž b e , jer takvo sta­ nje j oš d o s a d a ni je p o s t o j a l o u hi s t o r i j i razvitka čovječanstva. Prem a onom, što su pojedine žene do danas uradile, čovjek ima prava očekivati najbolje, što može biti, jer te žene strše isto toliko u vis iznad mase svojega spola, ko­ liko i muški geniji iznad mase svojih spolnih drugova. Mjerene mjerilom, kojim se naprimjer obično mjere vladari, žene su čak pokazale prosječno više talenta za vladavinu, nego ljudi. Kao primjere neka spomenemo Izabelu i Blanku Kastilsku, Jelisavu ugarsku, Katarinu Sforzu, vojvotkinju od Milana i Imole, Elizabetu englesku, Katarinu rusku, Mariju Tereziju i t. d. Pomagan činjenicom, da su žene medju svim rasama i u svim dijelovima svijeta vladale odlično, čak nad najdivljim i najnemirnijim hordama, Đurbach opaža, d a b i v r l o v j e r o v a t n o ž e n e b i l e mn o g o s p o s o b n i j e za p o l i t i k u od m u š k a ­ r a c a. 1 Kad je godine 1901. umrla engleska kraljica Viktorija, jedan je veliki engleski list predložio, da se u Engleskoj uvede žensko prijestolonasljedstvo, jer povjest Engleske pokazuje, da su ženski njezini vladari vladali bolje od muških. Mnogi veliki čovjek znatno bi se smanjio, kad bi se znalo, šta ima da se zahvali samo njemu, a šta drugima. Jednog od najvećih genija francuske revolucije njemački historičari, primjerice von Sybel, vide u grofu Mirabeauu. Ali je istraživanje pokazalo, da on za koncepte gotovo svih svojih govora treba zahvaliti usrdnoj pomoći nekolicine učenjaka, koji su u tišini za njega radili i koje je on znao izrabiti. S druge strane zaslužuju najveću pažnju pojave, kao što je jedna Sappho, jedna Diotima u vrijeme Sokratovo, jedna Hypatija u Aleksandriji, jedna gospodja Roland, pa onda Marija W ollstonecraft, Olimpija de Gonges, gospodja v. Stael, George Sandova i t. d . ; kraj njih blijedi mnoga muška zvijezda. A isto je tako poznato, kako su žene djelovale kac majke znamenitih ljudi. Z ene 1 Dr. H avelock E llis, Muškarac i žena. Autorizovano njemačko izdanje od Dra. H ansa Kurelle. Str. 2 0 1 . Leipzig 1894, nakladom Georga H . W iganda. �238 su učinile, što im je iole bilo moguće u prilikama, koje su za njih bile s a s v i m n e p o v o l j n e , a to budi za budućnost najbolje nade. Zapravo se tek u drugoj polovici devetnaestog stoljeća počelo u većem broju ženama utirati putove i puštati ih u natjecanje s muškarcima na najraznolikijim područjima. Rezultati, koji su postignuti, veoma zadovoljavaju. Ali uzmimo taj slučaj, da žene prosječno nisu sposobne za razvijanje toliko, koliko čovjek, da medju njima nema nijednog genija ni velikog filozofa: je li onda ta okolnost vrijedila za muškarce, kad im se prema riječima zakona dala potpuna ravnopravnost s „genijima“ i „filozofima" ? Isti ti učenjaci, koji ženi odriču više sposobnosti, skloni su, da se tako drže i prema zanatliji i radniku. Kad se plem­ stvo poziva na svoju „plavu" krv i svoje porijeklo, oni se podrugljivo smiješe i sliježu ramenima; ali prema čovjeku nižega staleža oni smatraju, da su aristokracija, koja za ono, što je postala, ima da zahvali ne povoljnijim uslovima za život, već jedino nekom svom specijalnom talentu. Isti ti ljudi, koji na jednom području spadaju medju ljude bez ikakvih predrasuda i prezrivo gledaju na one, koji ne misle slobodno kao oni, na drugom području, čim je u pitanju njihov staleški ili klasni interes, njihova taština ili egoizam, ograničeni su do gluposti i neprijateljski raspoloženi do fanatizma. V iši muški svijet sudi negativno o nižem, a slično tome gotovo sav muški svijet o ženama. Muškarci * u velikoj većini ne gledaju u ženama ništa drugo, do Ii i predmet za izrabljivanje i uživanje; da ih smatraju^ kao j r a v n o p r a v n e , to se protivi njihovoj predrasudi. Zena treba da bude ponizna i skromna, ona treba da se ograniči na kuću, a sve ostalo da, ostavi kao područje „go- j spodaru svekolikog stvaranja". Z ena treba da na sve mo-/ guče načine zauzda svoje misli i sklonosti, pa da čeka, što \ će za nju odlučiti njena zemaljska providnost, otac ili muž. 1 U koliko više odgovara svim ovim zahtjevima, u toliko je više hvale kao „pametnu, poštenu i punu vrlina", pa ma ona i propala pod teretom fizičkih i moralnih patnja, koje su posljedica njenog neprirodnog i prisilnog položaja. A ako se govori o j e d n a k o s t i s v i h l j u d i , onda je nesmisao htjeti iz nje isključiti polovicu ljudskog roda. �239 Ž ena ima i s t o pravo, koje i muškarac, na razvijanje svojih snaga i njihovu slobodnu prim jenu; ona je čovjek, kao god i muško, i ona treba kaogod i on da ima slo­ bodu da rasposlaže sobom kao svoj gospodar. Slučaj, što se ona rodila kao žena, ne smije tu ništa da izmjenjuje. Ž eni oduzeti ravnopravnost zbog toga, što se rodila kao žensko, a ne kao muško — pri čem je muškarac nevin, kao i žena — isto je tako nepravedno, kao i kad bi se prava i slobode doveli u zavisnost od religije ili po­ litičkog uvjerenja, a isto tako besmisleno, kao i kad bi se dva čovjeka smatrala neprijateljima zbog toga, što po rodjenju pripadaju različitim plemenima ili različitim narod­ nostima. T o su pogledi, nedostojni slobodnog čovjeka. Napredak Čovječanstva leži u tom, da se ukloni sve, što dovodi u zavisnost i podčinjenost jednog čovjeka prema drugom, jednu klasu prema drugoj, jedan spol prema drugom. Nikakva druga n e je d n a k o s t nije oprav­ d a n a o s i m one, k o j u je s t v o r i l a p r i r o d a praveći razlike izmedju p oje d inaca rad i p o s t i g n u ć a p r i r o d n o g cilja. A p r i r o d n e g r a n i c e ne će p r e k o r a č i t i n i j e d a n spol, j e r bi t i m e u n i š t i o s v o j u p r i o d n u s vr h u . 3. Razlike u tjelesnom i duševnom ustrojstvu muškarca i žene. Protivnici r a v n o p r a v n o s t i žene s muškarcem na­ vode kao glavni argumenat to, što tvrde, da žena ima manji mozak od čovjeka, da ona isto tako i po drugim osobinama stoji iza čovjeka, te je time dokazan njezin trajni inferijoritet (niža prirodna sposobnost). Neosporivo je, da su muško i žensko dva čovjeka različitih spolova, da i jedno i drugo ima specijalnih organa, koji odgovaraju spolnome cilju i da zbog zadataka, koje svaki spol mora izvršiti radi ostvarenja prirodne svrhe, postoji čitav niz raz­ lika u njihovim fizijološkim i psihološkim osobinama. T o su fakta, koja nitko ne može poricati, niti će ih poricati, a li o n a n i k a k o n i j e s u r a z l o g za r a z l i k u �240 u socijalnoj i političkoj ravnopravnosti m u š k a r c a i ž e n e . Čovječanstvo, društvo sastoji se iz o b a d v a spola, o b a d v a n e o p h o d n a za opstanak i dalji razvitak njegov. I najgenijalnijeg čovjeka rodila je mati, kojoj on često puta treba da zahvali za sve, što naj­ boljeg ima. Kakvim se onda pravom hoće ženi da odrekne ravnopravnost s muškarcem? Bitne razlike, koje po mišljenju znamenitih autoriteta postoje u tjelesnom i duševnom ustrojstvu muškarca i žene, slijedeće su : Sto se tiče visine tijela, nalazimo primjerice kod Havelock Ellisa prosječni broj od 170 centimetara za muškarca, a za ženu 160 centimetara (kod Vierordta 172 i 160, u sjevernoj Njemačkoj po Krauseu 173 i 163 cen­ timetara). Tjelesne visine odnose se kao 1 0 0 :9 3 . Kao prosječna težina može za odrasle da vrijedi 65 i 54 kilo­ grama. Davno je već poznato, da je grudni koš kod žen­ skinja m anji; ali, kako pokazuju tačna mjerenja, to se znatno uveličava. Kod ženske srednje veličine noge su tek za 15 milimetara kraće od nogu isto tako velikog muš­ karca, i Pfitzner sumnja u to, da se ta razlika dade opa­ ziti kod promatranja hgure. „Dijeljenje tjelesne visine u duljinu stasa i duljinu nogu uplivisano je isključivo staturom, a posve neovisno od spola.“ Nasuprot je ženska ruka očito kraća od muškarčeve (1 0 0 :9 1 ,5 ). Bez obzira na veličinu i širinu muške ruke, kod muškarca je prstenjak redovito dulji od kažiprsta, dok je kod žene obratno. Muška je ruka po tom sličnija majmunskoj, kao što je i duljina ruke ,,pithekoidna“ (majmunu slična) oznaka. Sto se tiče veličine glave, dade se za visinu muške i ženske glave ustanoviti apsolutni odnošaj 1 0 :9 4 ; rela­ 0 tivna visina glava odnosi se kao 100 : 100,8, što kod žene pokazuje apsolutno manju, ali relativno veću glavu. Po Pfitzneru odnose se apsolutne visine glava kao 1 0 0 :9 6 ,1 . Relativna visina muške glave odnosi se prema onoj ženske glave kao 100 : 103 ; tu se već jasnije vidi, da je ženska glava relativno nešto veća. Ž enske su kosti manje, tanje, nježnije i na površini više glatke, jer slabija muskulatura treba manje hrapave površine za podlogu. Taj slabiji razvoj mišičja jest jedna od najočitijih osobina ž e n e ; ona �241 se očituje u manjoj debljini pojedinih mišića, a osim toga su mišići kod žene mekši i bogatiji vodom. (Sadržina vode u muskulaturi iznosi po v. Bibri kod muškarca 72,5, a kod žene 74,4 procenta). Naprotiv ovom odnošaju kod mišičja stoji obrati razmjer masnog tkiva. Njega ima kod žene u znatno većoj mjeri, no kod muškarca. Prsni je koš razmjerno kraći i više stisnut, a ostale razlike stoje u di­ rektnoj svezi sa spolnom svrhom. Navodi različitih pisaca o apsolutnoj i relativnoj težini utrobe veoma su često znatno protuslovni. T ako se prema Vierordtu kod muškarca od­ nosi težina srca prema težini tijela kao I : 215, prema Cleudinningu kao 1 : 158, a kod žene prema istim piscima kao 1 : 206, odnosno 1 : 149. Općenito se može uzeti, da je ženska utroba, i ako je apsolutno manja, relativno teža od muškaračke. Težina srca iznosi kod muškarca 350, a kod žene do 310 grama. U ženskoj krvi ima nešto više vode (80,1 1 procenata prama 78,15), manji broj krvnih stanica (krvnih tjelešca) u objamu (4,5 prama 3 milijuna na kubični milimetar) i manje tvari, koja bojadiše krv (prema Ellisu iznosi razlika 8 postotaka). Manja veličina srca, uži stas, a vjerojatno i veća količina vode u krvi kod žene uzrokom je, da se kod žene manje troši tvar i da joj je potrebno manje hrane. „Tako se objašnjava, što i civilizovani čovjek u mnogom nalikuje životinji, naročito majmunu, više, nego žena, da pokazuje ,pithekoidne‘ značajke, osobito razvojem ličnoga skeleta i duljinom udova.“ Sto se tiče razlike lubanja kod obih spolova, moramo odmah istaknuti, da dosada još prema Bartelsu nije po­ znata, a jamačno niti ne postoji očita, u svakom slučaju očita oznaka, po kojoj bi se moglo prosuditi, pripada li stanovita lubanja ovom ili onom spolu. Uzevši apsolutno, muška je lubanja u svim dimenzijama veća od ženske. Prema tomu je i prostor u lubanji i težina veća (odnošaj 1 0 0 0 :8 8 8 ). A li odjelito promatranje mozgovne i lične lubanje dovodi do nešto drugih rezultata. Potonja je kod muškarca ne samo apsolutno, već i relativno veća. N asu­ prot su kod žene relativno daleko veće dimenzije u mozA . Bebel. Ž en a i socijalizam. 16 �242 govnoj lubanji. Pa i iz brojeva o sadržini lubanje izlazi relativno veća lubanja za ženu. Kao srednji broj za sve normalne mozgove odraslih osoba izlazi za muškarca (po Grosseru) težina od 1388 grama, a za ženu 1252 grama.1 Pretežni broj težina za muški spol (84 procenta) leži izmedju 1250 i 1550, a za ženski spol (91 procenat) izmedju 1100 i 1450 grama. Ali se ove težine ne smiju uporedjivati direktno, pošto je žena manja od muškarca. T reba dakle da ustanovimo rela­ tivnu težinu mozga. U poredjenju s težinom tijela otpada kod muškarca 21,6 grama, a kod žene 23,6 grama moz­ govne supstancije na kilogram težine čitavog tijela. O bjaš­ njenje toj pretežitosti imamo da potražimo u činjenici, da je ženski stas manji.2 Druge nam rezultate daje poredjenje jednako velikih pojedinaca različitih spolova. Prema Marchandu je težina ženskoga mozga za sve veličine tijela bez iznimke manja, no kod jednako velikih muškaraca. No taj je postupak isto tako malo korektan, kao i uporedjivanje tjelesnih visina. O n predpostavlja, da je dokazano ono, što još treba do­ kazati : direktan snošaj izmedju visine tijela i težine mozga. Đlakeman, Alice L ee i Karl Pearson ustanovili su na temelju engleskih podataka i mjerenja, da ne postoji nikakva očita relativna razlika izmedju muškarca i žene, što se tiče težine mozga, to jest, jedan muškarac jednake \eličine tijela, starosti i glave ne će pokazivati nikakvu razliku u težini mozga s jednom prosječnom ženom .3 Dapače ističe Marchand, da je sitnost ženskog mozga 1 Prdsječno važe prema Muški mozak: Ženski mozak: Bischoffu (B avarsk a).................................... 1362 1219 Boydu (E n g le sk a ) ......................................... 1325 1183 Marchandu ( H e s s e n ) ............................... 1399 1248 Retziusu ( Š v e d s k a ) .................................... 1388 1252 2 „Genijalni su muškarci redovito malog stasa i velikog mozga, a to su i glavne oznake djeteta, pa i čitavi izražaj njihova lica i njihov temperamenat podsjeća na dijete. “ H avelock Ellis, Muškarac i žena. Str. 392. 1894. 3 J. Blakeman, A lice L ee i K. Pearson, A Study of the biometric constants of english Brainweights. Biometrika 1905. V o l. IV. �243 uvjetovana možda većom finoćom njegovih živčanih eleme­ nata. „D ašto,“ veli Grosser, „to još nije mikroskopski do­ kazano, a bilo bi i vrlo teško utvrditi to. Ali treba na to upozoriti analogijom, da je i očna jabučica i labirint uha kod žene nešto manji, no kod muškarca, a da zbog toga ovi aparati ni u kojem pogledu nijesu manje fini i manje sposobni. Drugi jedan, jamačno glavni razlog za odista slabiji razvoj ženskog mozga leži u okolnosti, što je slabije razvijena ženska muskulatura. “ 1 U koliko se ove razlike zasnivaju na samoj prirodi spolne razlike, one se dabome ne mogu izmijeniti. U ko­ liko se pak te razlike u sastavu krvi i mozga daju modifikovati drugim načinom života (ishranom, duševnom i fi­ zičkom gimnastikom, načinom zanimanja itd.), to se za sada ne može ni na koji način pouzdano ocijeniti. Č i n i se, d a j e n e p o b i t n a č i n j e n i c a , d a s e ž e n a d a n a š n j e g v r e m e n a v i š e r a z l i k u j e od mu­ š k a r c a , no ž e n a p r v o b i t n o g v r e m e n a ili ž e n a z a o s t a l i j ih n a r o d a , a to je s a s v i m poj mljiva p o s l j e d i c a s o c i ja l n o g razvitka, k o m e je ž e n a k u l t u r n i h n a r o d a bi l a p o d ­ č i n j e n a z a p o s l j e d n j i h 1000 d o 1500 g o d i n a . Prema Havelock Ellisu iznosio je kapacitet ženine lu­ banje (ako se lubanja muškarca uzme kao 1000) : C r n c i.......................... 9 8 4 H otentoti . . . . 951 H i n d u ..................... 9 4 4 E s k i m i .....................931 H olandezi . . . . 9 1 6 ( 9 0 9 ) R u s i ................................. 8 8 4 N i j e m c i ....................... 8 3 8 — 8 9 7 2 K i n e z i ........................... 8 7 0 E n g le z i ............................ 8 6 0 — 8 6 2 Parižanka (1 9 godina) 8 5 8 Protuslovni podaci kod Nijemaca pokazuju, da su mje­ renja vršena na vrlo različitom materijalu — kvantitativno i kvalitativno — i da stoga ne mogu biti apsolutno po­ uzdana. Ali jedno je u tim brojkama sigurno Z en e crnaca, 1 Privatni docenat Dr. O tto G rosser, Tijelo žene u djelu „Muškarac i žena". Izdao profesor Dr. Kossmann u Berlinu i Dr. S. W a liss u Beču. Str. 4 0 . Stuttgart 1907. 2 Prema pet različitih pisaca 83,8, 8 6 4 , 8 7 8 , 8 8 3 , 8 9 7 . Z a Prusku (K upfer) 9 1 8 , za Bavarsku (R ause) 8 9 3 . �244 H otentota i Hindua imaju znatno veću kapacitetu lubanje, no njemačke žene, Engleskinje, Parižanke, a opet su ove potonje zajedno inteligentnije. Pri uporedjivanju težina mozga od znamenitih pokoj­ nika pokazale su se slične protivrječnosti i osobitosti. Prema profesoru Reclamu težio je mozak prirodoslovca Cuviera 1830 grama, Byronov 1807, znamenitog mate­ matičara Gaussa 1492, filologa Hermanna 1358, pariškog prefekta Hausmanna 1226 grama. Posljednji je imao mozak, koji je težio kao jedan prosječni ženski mozak. I Gambettin mozak težio je znatno ispod prosjeka ženskih moz­ gova, vagao je tek 1 180 grama. I Dante da je imao mozak, koji je bio ispod prosječne težine muškaračkog mozga. P o ­ datke slične vrsti nalazimo kod Havelock Ellisa. Prema njima imao je jedan posve obični individuum, čiji je mozak vagao Bischoff, 2222 grama, mozak pjesnika Turgenjeva 2012 grama, dok je nasuprot treći po redu veličinom bio mozak nekog ludjaka iz grofovije H a n ts ; mozak običnog jednog radnika vagao je 1925 grama i njega je istraživao isti Bischoff. Najteži ženski mozgovi imali su težinu iz­ medju 1724 i 1580 grama, a dva mozga od ovih poticala su od duševno bolesnih žena. Na njemačkom kongresu antropologa, koji je u kolovozu 1902. obdržavan u Dort­ mundu, konstatirao je profesor W aldeyer, da je istraživanje lubanje od filozofa Leibniza, koji je umro godine 1716, pokazalo, da njezin obujam iznosi 1450 kubičnih centi­ metara, što odgovara težini mozga od 1300 grama. Po Hansemanu, koji je istraživao mozgove Mommsena, Bunsena i Adolfa v. Menzela, vagao je Mommsenov mozak 1429, 4 grama, dakle nije bio ništa teži od prosječne te­ žine mozga kod jednog odraslog čovjeka. Menzelov mozak vagao je tek 1298 grama, a Bunsenov još manje 1295 grama, dakle manje od prosječne težine i ne mnogo vise, nego težina mozga kod jedne žene. T o su očite činjenice i one potpunoma ruše starp shvatanje, da se duševne spo­ sobnosti imaju mjeriti po sadržini lubanje. Raymond Pearl poslije istraživanja engleskih podataka dolazi do ovog zaključka: „Ne postoji nikakvi dokaz, da �245 izmedju duševnih sposobnosti i težine mozga ima užih veza.“ 1 Engleski antropolog W . Duckworth veli: „Ne ima sigurnog dokaza, da je kod čovjeka velika težina mozga znak visokih duševnih sposobnosti. Ni težina mozga, ni kapacitet lubanje, ni obujam glave, gdje se to sve moglo ustanoviti, nijesu od nikakve koristi kod mjerenja duševnih sposobnosti. “2 Kohlbriigge, istaknuvši se posljednjih godina čitavim nizom istraživanja o mozgovima ljudskih rasa, veli: „Inte­ ligencija i težina mozga su dvije posve neovisne jedna o drugoj veličine. Kao nedovoljni dokaz odbija se često isticana veća težina mozga kod znamenitih ljudi, jer pre­ koračuje prosječnu težinu mozgova, ali to se ne čini kod gornjih društvenih klasa, kojima su svi ti ljudi pripadali. Tim se izvodima ne ima pobiti to, da težina mozga može porasti naprezanjem osobito u mladosti, čime bi se dala protumačiti veličina mozga kod boljih društvenih slojeva ili boljih učenika (kapacitet ljubanje), naročito, kad se sje­ timo, da kod bolje situiranih ljudi dolazi u obzir i prenahranjenost. T aj porast težine, izazvan prevelikim duševnim naprezanjem, ima, kako je poznato, i svoje mračne stran e: mozgovi ludjaka često su teški. Glavno je, da se može dokazati, kako inteligencija (posve nešto drugo od rada) ima bilo kakvih veza s težinom. I za vanjštinu vrijedi to isto, naime to, da se dosada nije mogao pokazati nikakav odnošaj izmedju stanovitog izgleda i više duševne obrazo­ vanosti, genijalnosti ili inteligencije. “3 Pouzdan je dakle fakat, da se duševne sposobnosti isto tako malo mogu cijeniti po težini moždane mase, kao «to se i fizička snaga može cijeniti po veličini tijela. V e ­ liki sisavci, slon, kit, delfin i t. d. imaju veće i teže moz­ 1 Raymond Pearl, Variation of Correlation in brainweight. trika. V o l. IV ., June- 1905., str. 83. 2 W . Duckworth, Morfologija i antropologija. Str. 4 2 1 . Cambridge 1904. 3 K ohlbriigge, Istraživanja o brazdama velikog mozga kod rasa. Č asopis za morfologiju i antropologiju. 11. svezak, 3. str. 598. Stuttgart 1908. Biom edo 4 2 2 . ljudskih sveščić, �246 gove. Ali što se tiče relativne težine mozga, nadmašuje ih većina ptica i malih sisavaca. Mi imamo vrlo malih ži­ votinja (mravi, pčele), koje inteligencijom nadmašuju mnogo veće (primjerice ovcu, kravu), isto onako, kao što često puta ljudi visoka rasta zaostaju po svojim duševnim spo­ sobnostima daleko iza ljudi sitna i neugledna stasa. Kako prema svemu izgleda, duševne sposobnosti zavise manje od moždane mase, a više o d o r g a n i z a c i j e m o z g a i od u p o t r e b e - m o ž d a n i h snaga. „Po mojem mišljenju — veli profesor L. Stieda — nedvojbeni je uzrok raznolikosti psihičkih funkcija finija gradja mozgovne kore : nervne stanice, supstancija izmedju njih, raspored krvnih klijetaka, ustrojstvo, oblik, veličina, broj živčanih stanica, da uz to još ne zaboravimo pre­ hranu i mijenu tvari u njima."1 A ko hoće da potpuno razvije svoje sposobnosti, mozak mora, kakogod i svaki drugi organ, neumorno da se vježba i da dobija hranu, koja mu je potrebna; ne bude li toga, ili počne li on razvijati svoju akciju u pogriješnom pravcu, tada nastupa namjesto normalnog razvoja ne samo sp rje ­ čavanje njegove radnje, već upravo zakržljavost. Jedan pravac razvija se na račun drugoga. Ima više antropologa, kao Manouvrier i drugi, koji do­ kazuju, da u morfološkom pogledu žena stoji dapače više od muškarca. T o je pretjeravanje. „Uporedimo li oba spola, — veli Duckworth, — vidjet ćemo, da ne postoji nikakva trajna razlika, koja bi u morfološkom pogledu di­ zala jedan spol nad drugi."2 Havelock Ellis hoće da vrijedi samo jedno ograničenje. O n misli, da kod žena postoji manje varijacija, no kod muškaraca. Ali je Karl Pearson u protivnoj kritici dokazao opširno, da je to prazna vjera lažnog učenjaštva . 3 A nitko, tko i malo poznaje historijski razvitak žene, ne će osporavati, da je već od toliko hiljada godina grdan 1 L. Stieda, M ozak jednog filologa. Časopis sa morfologiju i antro­ pologiju 1907. U . svezak, 1. sveščić, str. 135. 2 Duckworth, u pomenutoj knjizi, str. 42 2 . 3 K. Pearson, Variation in Man and W oman in chances of death 1. svezak, str. 3 7 6 , London 1897. �247 grijeh prema ženi činjen i da se još i danas čini. Kad medjutim profesor Bischoff tvrdi, da je žena mogla isto onako kao i čovjek razvijati svoj mozak i svoju inteli­ genciju, onda ta njegova tvrdnja pokazuje nedopuštenu i nečuvenu mjeru neznanja predmeta, o kom se govori. Iz izlaganja o položaju žene u toku našeg kulturnog razvitka, koje se nalazi u ovoj knjizi, može se potpuno uvidjeti, da se sve velike i bitne razlike u duševnom i tjelesnom raz­ vitku muškarca i žene imaju pripisati hiljadugodišnjim vla­ davinama čovjekovim. Naši prirodoznanci trebali bi priznati, da se zakoni njihove nauke u punoj mjeri mogu primijeniti i na čovjeka. Nasljedjivanje i prilagodjivanje važe za čovjeka, kao i za svako drugo prirodno biće. A li ako čovjek ne čini ni­ kakav izuzetak u prirodi, onda se teorija razvoja mora primijeniti i na njega, a pomoću nje postaje jasno kao sunce ono, što inače ostaje mutno i mračno i onda biva predmetom naučne mistike ili mistične nauke. Prema različitom odgoju spolova, ako je ovaj izraz dodopušten za veliki dio prošlosti, a naročito za ženu, i ako nije tačnije re ć i: ukalupljivanju — razvio se i s a s t a v mozga kod spolova. Fizijolozi se svi slažu u tome, da se oni dijelovi mozga, koji utiču na razum, nalaze u prednjem dijelu glave, a oni dijelovi, koji utiču na život osjećaja i ćudi, u srednjem dijelu glave. K od muškarca da je više razvijen prednji dio, a kod žene srednji dio glave. P r e m a tome se f ormira i p o j a m o l j epot i č ovj eka i ž e n e . Po grčkom pojmu o ljepoti, koji još i danas vlada, ž e n a t r e b a da i ma usko, č o v j e k v i s o k o i na­ r o č i t o š i r o k o č e l o . I taj pojam o ljepoti, koji je izraz ponizivanja žena, toliko je utisnut u njihovu dušu, da one visoko čelo smatraju kao nešto ružno, pa poku­ šavaju da prirodu poprave umjetnim načinom time, što na­ vlače kosu na čelo, ne bi li ono izgledalo što niže. 4. Darwinizam i stanje društva. Nije dakle dokazano, da žene po svojoj moždanoj masi stoje niže od muškaraca, ali se isto tako ne treba �248 čuditi, što se žene danas nalaze na ovom duševnom stepenu. Darwin zacijelo ima pravo, kad kaže, da ne bi moglo biti ni riječi o kakvom poredjenju, ako bi se jedna lista najistaknutijih muškaraca u poeziji, slikarstvu, skulpturi, muzici, nauci i filozofiji stavila pored isto takve liste naj­ istaknutijih žena na tim oblastima. Ali može li i da bude drugačije? Č u d n o b i b i l o , k a d n e bi b i l o t a k o . Zbog toga i odgovara Dr. Dodel iz Ziiricha, 1 da bi od­ nošaj bio sasvim drugačiji, kad bi se žene i muškarci kroz čitav jedan niz generacija jednako odgajali i bili upučeni na usavršavanje u onim umjetnostima i disciplinama. Z.ena je, uzevši prosječno, i fizički slabija od muškarca, što kod mnogih divljih naroda nije slučaj.8 Sto može da postigne vježbanje i uzgoj još iz mladosti, vidi se na primjer na damama iz cirkusa i aktrobatkinjama, koje zaprepašćuju svojom hrabrošću, odlučnošću i tjelesnom snagom. Pošto je takav razvitak stvar uslova, pod kojima se živi i uzgaja, ili grubo izraženo prirodoznanstvenim jezikom stvar „dresure", smije se kao pouzdano smatrati, da fizički i duševni život ljudi vodi k najljepšim rezultatima, čim se čovjek u m i j e š a u n j e g o v r a z v i t a k i o d r e d i m u j e d a n ci l j . Kao god što biljke i životinje zavise od uslova, pod kojima živu: povoljni im potpomažu razvitak, nepovoljni spriječavaju, a prisilni ih odnosi primoravaju, da mijenjaju svoje biće i karakter, pod predpostavkom, da uslijed nji­ hova djelovanja ne propadnu, — isto to biva i sa čo­ vjekom. Put i način, na koji čovjek dolazi do svoje egzi­ stencije i nju uzdržava, utiče ne samo na njegov vanjski izgled, već i na njegovo osjećanje, njegovo mišljenje i nje­ gove radnje. Ako su nepovoljni uslovi za egzistenciju ljudi — to jest rdjavo socijalno stanje — uzrok nedovoljnog indi­ 1 Nova povjest stvaranja. 2 Primjere za ovo, kao što je već spomenuto, daje Dr. H avelock E llis u svojoj knjizi, koju tolikoput citirasmo. Iz njih se vidi, da je žena kod mnogih divljih i poludivljih naroda ne samo jednaka s čovjekom po fizičkoj snazi i veličini tijela, nego ga jednim dijelom i nadmašuje. EUis se pak s ostalima slaže i u tome, da se uslijed našeg kulturnog razvoja stalno dizala razlika u objamu lubanje obih spolova. �249 vidualnog razvitka, onda iz toga izlazi, da se sa promjenom uslova za svoju egzistenciju, to jest socijalnog stanja, mi­ jenja i sam čovjek. Sva je stvar dakle u tome, da se so­ cijalni odnosi organizuju na takav način, kako će svaki čovjek dobiti mogučnosti, da nesmetano razvija svoju lič­ nost, da zakoni razvijanja i prilagodjivanja, koji se po Darwinu mogu nazvati darwinizmom, počnu na sve ljude dje­ lovati svijesno i sa jednim naročitim ciljem. A to je moguće samo u socijalizmu. Ljudi, kao bića, koja misle i saznaju, moraju svijesno sa jednim ciljem, mijenjati i usavršivati uslove svoga života, to jest svoje socijalne odnose i sve, što s njima stoji u savezu, i to tako, da se za sve stvore podjednako po­ voljni uslovi egzistencije. T reba da svaki pojedinac uz­ mogne razvijati svoje dispozicije i sposobnosti, da bi time usrećio kako sebe, tako i cjelinu, ali on ne smije imati mogućnosti, da škodi drugima ili cjelini. Njegov interes i interes sviju treba da dodje na mjesto suprotnosti interesa, koje danas vladaju društvom. Darwinizam je, kao i svaka istinska nauka, jedna emi­ nentno demokratska nauka ;1 ako jedan dio njegovih pred­ stavnika tvrdi protivno, on ne zna cijeniti značaj svoje vlastite nauke. Protivnici, naročito svećenstvo, koje uvijek ima (ini nos, čim su u pitanju koristi ili štete, shvatili su to, pa zbog toga i denunciraju darwinizam kao socijali­ stički i ateistički. U tome se i profesor V i r c h o w slaže sa svojim najžešćim neprijateljima, pa je na kongresu prirodoznanaca u Miinchenu godine 1877 napao profesora H ackela: „Darwinova teorija vodi k socijalizmu.“ 2 Vir1 „Dvorana znanosti je hram demokracije." Buckle, Povjest civiliza­ cije u Engleskoj. 2, svezak, 2. dio, 4. izdanje. Preveo A . Ruge. Leipzig i H eidelberg 1870. 2 Ziegler u pomenutoj knjizi na strani 11 i 12 dokazuje, da to nije smisao Virchowljevih razlaganja. A li baš njegovi navodi Virchovvljevog govora potvrdjuju to. V irchow je rekao : „Zam islite samo, kako se d e s c e n d e nt n a t eor i j a već danas pr e ds tavl j a u glavi j e d n o g s o c i j a l i s t e ! (V e se lo st). D a, gospodo, to se nekomu može činiti i sm iješno, ali je stvar vrlo ozbiljna i ja se nadam, da nama descendentna teorija nc će valjda donijeti s v e o n e u ž a s e , k o j e s u s l i č n e t e o r i j e z b i l j a i z a z v a l e u s u s j e d n o j zeml j i . �250 chow je pokušao diskreditirati darwinizam zbog toga, što je Hackel tražio, da se teorija razvoja unese u nacrt na­ stave. Predavati u školi prirodnu nauku u duhu Darwina i novijih prirodnih ispitivanja stvar je, proti kojoj se bori sve, što hoće da održi današnje uredjenje. Uvidja se dobro revolucijonarno djelovanje tih teorija, pa se stoga zahtijeva, da se one uče samo u krugu izabranih. Mi pak mislimo : A ko Darwinova teorija vodi k socijalizmu, kao što Vir­ chow tvrdi, onda to nikako nije dokaz protiv te teorije, nego je to dokaz za socijalizam. Ljudi od nauke ne smiju se pitati, da li konzekvencije jedne nauke vode k ovom ili onom državnom uredjenju, k ovom ili onom društvenom stanju, ili da li ga opravdaju; oni imaju istražiti, da li su teorije tačne, i a k o s u o n e t a č n e , o n d a s e i m a j u p r i m i t i s a s v i m k o n z e k v e n c i j a m a . T ko po­ stupa drugačije bilo iz lične koristi, bilo radi milosti odozgo, ili zbog klasnog i stranačkog interesa, njegov je rad za preziranje i on ne čini nikakvu čast nauci. Istina, pred­ stavnici cehovske nauke, naročito na našim sveučilištima, mogu samo u rijetkim slučajevima da se podiče samostal­ nošću i karakterom. Strah, da ne izgube sinekure, da ne okrnje milost odozgo, da ne budu primorani odreći se ti­ tula, ordena i avanziranja, nagoni najveći broj tih pred­ stavnika, da se pregibaju i da skrivaju svoja uvjerenja, ili, šta više, čak da javno govore protivno onome, što misle i znaju. K ad je jedan Dubois-Reymond prilikom neke mo­ narhističke proslave na berlinskoj univerzi 1870. uzviknuo: „Sveučilišta su zavodi za uzgajanje duševne garde Hohenzollernima,“ onda se može suditi, kako o cilju nauke misli Ipak i ova teorija, kad se k o n z e k v e n t n o provede, i ma s v o j i h v e o m a s u m n j i v i h s t r a n a , a da je s o c i j a ­ l i z a m s t u p i o s n j o m u t i j e s n u s v e z u , t o v am, n a d a m se, n i j e i z m a k n u t o i s p r e d o ka . Mi m o r a m o s c i j e l o m o v o m s t v a r i b i t i n a č i s t u.“ D a, mi smo i uradili ono, čega se Virchow plašio, mi smo izvukli konzekvencije iz Darwinove teorije, kon­ zekvencije, koje sam Darwin i jedan veliki dio njegovih pristaša ili nije izvukao ili ih je pogriješno izvukao. I Virchow skreće pažnju na sumnjive strane ove teorije zbog toga, što je predvidjao, da će socijalizam iz nje izvući i da m o r a izvući k o n z e k v e n c i j e , k o j e s e u n j o j nalaze. �251 većina ostalih, koji po svom značaju stoje duboko ispod Dubois-Reymonda .1 Nauka je zbačena na stepen služavke, koja služi vlasti. Objašnjivo je, što se profesor Hackel i njegovi pri­ staše, profesor O . Schmidt, v. Hellwald i drugi, energično brane od užasnog prijekora, da darwinizam radi za soci­ jalizam, i što tvrde, da je baš suprotno istina, da je dar­ winizam aristokratska nauka, jer uči, da posvuda u prirodi savršenije organizovana i jača živa bića gaze ona niža. I pošto, po njima, imućne i obrazovane klase predstavljaju savršenije organizovana i jača bića u društvu, oni njihovu vladavinu smatraju kao nešto sasvim razumljivo, jer nju opravdavaju prirodni zakoni. O va struja medju našim darwinistama nije u stanju ni da nasluti, kakvi su privredni zakoni, koji vladaju buržo­ askim društvom, zakoni, čija vladavina ne uzdiže na druš­ tvene visine ni najboljega, ni najspretnijega, ni najsposob­ nijega, ali zato vrlo često najlukavijeg i najpokvarenijeg, stavljajući ga u takav položaj, da je u stanju svojim po­ tomcima stvoriti najprijatnije uslove za život i razvijanje, tako, te njima poslije nije potrebno ni da prstom maknu. Ni pod jednim privrednim sistemom, prosječno uzevši, ne­ maju tako malo izgleda da se uzdignu u vis i da ostanu gore na površini ljudi sa dobrim i plemenitim čovječanskim osobinama, kao pod kapitalističkim privrednim uredjenjem. Može se bez pretjerivanja kazati, da su ti izgledi u toliko slabiji, u koliko se ovaj privredni sistem približava svome vrhuncu. Bezobzirnost i besavjesnost u izboru i upotrebi sredstava jesu oružja, koja imaju mnogo više djelotvornosti i obećavaju mnogo više uspjeha, no sve ljudske vrline zajedno. I društvo, podignuto na takvoj bazi, može sma­ trati kao društvo „najsposobnijih i najboljih** samo onaj, čije je poznavanje suštine i prirode toga društva ravno ništici, ili kojim buržoaske predrasude vladaju u tolikoj mjeri, te ga smetaju u mišljenju i izvodjenju zaključaka. Borba za opstanak vodi se kod svih organizama, ma da 1 D ubois-R eym ond je, naglasivši, kako su ga zbog toga napadali« ponovio ovu citiranu rečenicu u veljači 1883. prilikom proslave rodjendana Fridrika V elikog. �252 oni i ne vide okolnosti, koje ih na nju nagone, ona se kod njih vrši nesvijesno. T a borba za opstanak vodi se i u ljudskom svijetu, medju članovima svakog društva, čim u njemu iščezne solidarnost ili dok se još ne javi. Ova borba za opstanak mijenja se prema obliku, koji tijekom razvoja dobijaju medjusobni, socijalni odnosi, ona dobija značenje razrednih borbi, koje se vode na višim stupnje­ vima. Ali te borbe vode — i u tome se ljudi razlikuju od svih ostalih bića — k sve savršenijem pojimanju su­ štine društva i napokon k saznanju zakona, koji vladaju njegovim razvitkom i utiču na njegov razvitak. N a j z a d z a l j u d e p o s t a j e p o t r e b n o j o š s a m o t o, da s a z n a n j e , do k o j e g su došli, p r i mi j e n e na s v o j e p o l i t i č k e i s o c i j a l n e u s t a n o v e i d a i h p r e m a n j e m u i z m i j e n e . Razlika dakle izmedju čovjeka i životinje u tome je, š t o s e č o v j e k m o ž e n a z v a t i ž i v o t i n j o m , k o j a mi s l i , d o k ž i v o t i n j a n i j e n i k a k o č o v j e k , k o j i mi s l i . T o veliki dio naših darwinista u svojoj jednostranosti i ne uvidja. O tuda onaj lažni kružni zaključak, što ga oni izvode .1 Profesor Hackel i njegovi pristaše isto tako pobijaju, da darwinizam vodi k ateizmu, i pošto su svim svojim naučnim izvodima i dokazima i z b a c i l i „stv o rite lja č in e 1 Iz pera profesora Enrica F e r r i j a potekao je spis pod naslovom : „Socijalizam i moderna nauka, Darwin-Spencer-M arks“ (preveo i popunio Dr. H ans Kurella. Leipzig 1895., nakladom Georga H . W iganda), u kome on, specijalno nasuprot H a c k e 1 u dokazuje, da darwinizam i so ­ cijalizam stoje u potpunoj harmoniji i da je to jedna osnovna zabluda H ackelova, — u kojoj se on sve do posljednjih dana nalazio, — što darwinizmu pridaje a r i s t o k r a t s k i karakter. Mi se ne slažemo na svim mjestima s Ferrijevim spisom, a naročito ne dijelimo ono njegovo mišljenje o sposobnostim a žene, s kojim on u bitnosti stoji na gledištu Lombrosa i Ferrera. E 1 1 i s je u svome „Muškarcu i ženi" dokazao, da su osobine muškarca i žene, i ako različite, ipak od j e d n a k e v r i ­ j e d n o s t i — jedna potvrda one Kantove izreke, da muško i žensko tek z a j e d n o čine čovjeka. Pa ipak Ferrijev spis dolazi baš kao na­ ručen, samo je prevodilac mogao sebi uštediti jednu primjedbu na str. 10, u kojoj spominjući Zieglera govori o „lakoumnim tvrdnjama Bebelovim“. Gospodinu Kurelli bilo bi teško dokazati tu ,,lakoumnosta , a baš je ta tvrdnja l a k o u m n o dodana izlaganjima Ferrijevim, s kojima se mi p o t p u n o slažemo. �253 grčevite pokušaje da ga prokriomčare kroz zadnja vrata. Radi toga oni stvaraju neku svoju vrstu „religije", koju nazivaju „višim moralom", „moralnim principima" i t. d. Profesor Hackel je na kongresu prirodoznanaca u Eisenachu pred porodicom velikog vojvode weimarskog pokušao ne samo da spase religiju, nego da i svog učitelja Darwina prikaže religijoznim. Pokušaj je propao, kao što će to po­ tvrditi svaki, tko je čitao to predavanje i Darwinovo pismo, koje je u njem citirano . 1 Darwinovo pismo govorilo je, istina, u opreznim izrazima, protivno od onoga, što je po profesoru Hackelu trebalo da govori. Darwin je morao voditi računa o „pobožnosti" svojih zemljaka, Engleza, pa se zbog toga nikad nije usudio da javno iskaže svoje pravo mišljenje o religiji. Ali kao što se saznalo brzo poslije weimarskog kongresa, on je to privatno učinio pred Dr. L . Biichnerom, kome je kazao, da on od s v o j e č e t r d e ­ s e t e g o d i n e — d a k l e o d 1849 — n e v j e r u j e v i š e ni u š t a , j e r n i j e m o g a o d o ć i ni d o k a k v i h d o k a z a z a v j e r u . Isto tako, posljednjih je godina svoga života Darwin podupirao jedan ateistički list, koji je izlazio u New Yorku. 5. Žena i slobodna zanimanja. Z ene treba i na duševnom području da povedu utakmicu s čovjekom : one ne trebaju da čekaju, dok ljudima dodje volja da im dopuste, da razvijaju funkcije svoga mozga i da slobodno koracaju u tom pravcu. Ovaj je pokret u punom svom jeku. V eć su žene uklonile mnoge zapreke 1 Profesor H ackel je u br. 8 „Zukunft^-a (Berlin 1895) štampao jedan članak o predlogu protiv socijalista, koji je izašao pred njemački državni sabor, pa pri završetku njegovom primjećuje izmedju ostalog „Ja zacijelo hisam nikakav prijatelj gospodina B ebela, koji me je tolikoput napadao, a jednom prilikom, u svojoj knjizi o ženi, baš i k l e v e t a o . ' Prijekor, koji mi gospodin H ackel ovdje čini, n a j j a č i je prijekor, koji se nekome može učiniti: on znači — što, čini se, da gospodin H ackel ne zna — da sam napadao na m ega, i a k o s a m z n a o , d a z a to n e ma m p r a v a . Ja sam svijestan, da to nisam učinio i moram čekati, da profesor H ackel dokaže svoju tvrdnju; dok on to ne učini, ja je odbijam kao l a k o u m n u . Pisac. �254 stupaju na duševnu arenu u čitavom nizu zemalja s oso­ bitim uspjehom. Pokret za puštanje žena na studije po univerzama i velikim školama i u sfere akcija, koje odgo­ varaju tim studijama, pokret, koji je medju ženama sve jači i jači, ograničen je po samoj naravi naših odnošaja na buržoaske ženske krugove. Proletarski ženski krugovi nisu tim pokretom neposredno zainteresovani, jer su njima za danas uskraćene sve te studije i mjesta, do kojih se dolazi pomoću njih. P a ipak je ovaj pokret i njegov uspjeh od općeg interesa. Prvo, tu je u pitanju principijelni zahtjev, koji uopće hoće da odredi položaj žene prema muškome svijetu ; zatim ima da se dokaže, što su žene u stanju da učine još i danas, pod odnosima, koji su u najvećoj mjeri nepovoljni za njihovo razvijanje. Dalje, žene imaju interesa, da ih naprimjer u slučaju bolesti, ako je to potrebno, liječi ženski liječnik, prema kome one osjećaju više povjerenja, a manje stida, no prema muškome. Z a veliki dio naših žena ženski liječnici su prava blagodat, jer sam taj fakt, što se u slučajevima bolesti i raznovrsnih organskih kriza, koje stoje u tijesnoj vezi sa spolnim životom, moraju povjeravati muškarcima, spriječava ih u vrlo velikom broju slučajeva, da na vrijeme ili čak i uopće traže liječničku pomoć. Zbog toga poslije nastaje velik broj neugodnosti i najgorih poslje­ dica ne samo za žene, već i za njihove muževe. Teško da ima i jednog liječnika, koji nije imao prilike, da se potuži na to i gdjekada na zločinačku uzdržaljivost žena i njihovo zatezanje, da otvoreno kažu, što im je. T o je pojmljivo, ali nije pametno to, što muškarci, a naročito mnogi liječnici, ne će da uvide, koliko je zbog toga oprav­ dano i nužno, da i žene studiraju medicinu Ženski liječnici nijesu nikakva nova pojava. Kod naj­ većeg broja starih naroda, specijalno i kod starih Nijemaca, žene su bile one, koje su se odavale liječničkom zvanju. Ženskih liječnika i operatera od velikoga glasa bilo je u devetom i desetom vijeku kod Arapa, naročito za vrijeme vladavine A rapa (M aura) u Spaniji, kad su ženske studi­ rale na sveučilištu u Kordovi. Uplivu Maura ima se pri­ pisati, što su žene studirale i na raznim talijanskim sve­ učilištima, kao u Đologni i Palermu. Kasnije, kad je „po­ �255 ganski“ upliv u Italiji iščeznuo, te su studije zabranjene. T ako je univerzitetski kolegij u Bologni donio 1337. god. ovu odluku: „I zato, što je žena glavni izazivač grijeha, orudje djavla, uzrok čovjekovog protjerivanja iz raja i upropastiteljica starog zakona, zbog čega treba najrevnije izbjegavati svaki odnošaj s njom, mi svakome izrijekom zabranjujemo, da pokuša u ovaj kolegij uvesti kakvu ženu, ma koja ona bila i ma kako ona časna bila. A ako netko ipak to uradi, onda da ga rektor kazni teškom pedepsom ." Dopuštenje ženama da studiraju imat će prije svega taj koristan rezultat, što će ženska konkurencija izazvati kod muške mladeži energiju za učenjem, energiju, koja je danas vrlo slaba, kao što se to s najrazličnijih strana tvrdi. A već samo to je velika dobit. Tim e bi se isto tako znatno popravio i moral muške m ladeži; pijančevanje i orgijanje, kafanski život naše studentske mladeži dobili bi time dobar udarac; u zavodima, iz kojih izlaze pogla­ vito naši državnici, suci, državni tužitelji, viši policijski činovnici, svećenici, narodni predstavnici i t. d., udomaćio bi se ton, koji više odgovara zadacima, radi kojih se oni osnivaju i uzdržavaju. A prema jednoglasnoj ocjeni nepri­ stranih poznavalaca tih odnosa neophodno je i što prije potreban bolji ton. Broj država, koje puštaju žene na studiranje u svojim univerzama i velikim školama, brzo je porastao zadnjih desetljeća. Nijedna zemlja, koja ima ambiciju da bude kulturnom državom, ne može se trajno opirati ovoj tražbini. Svima su prednjačile Savezne Države, iza njih je došla Rusija, dakle dvije države, koje u svakom pogledu poka­ zuju najoprečnije karakteristike. U sjeveroameričkoj Uniji žene su puštane na studiranje u svim državama; u Utahi od 1850., u Jowi od I 860., u Kansasu od 1866., u W isconsinu od 1868., u Minnesoti od 1869., u Kaliforniji i Missouriju od 1870., u Ohiju, Illinoisu i Nebraski od 1871., a poslije ovih dodjoše na red sve ostale države. Razmjerno prema ovom širenju ženskog studija osvojiše u Saveznim Državama žene i svoja namještenja. Prema po­ pisu od 1900. bilo je 7399 ženskih liječnika i ranarnika, �256 5989 spisateljica, 1041 ženskih arhitekata, 3405 ženskih duhovnika, 1010 ženskih državnih odvjetnika, 327.905 učiteljica. U Evropi bila je prva Švicarska, koja je svoje univerze otvorila studiju žena. Broj slušatelja na švicarskim univerzama iznosio je: 1896./97. 1 9 0 0 ./0 I . 1905./06. 1 90 6 ./07. . . 4181 . . 5301 . . 7676 . . 8521 O d toga studentica 391 854 1502 1904 O d toga sluiateljica 728 1429 2757 3156 Po različitim fakultetima podijeljene su studentice u zimskom semestru 1906./07. ovako: pravo 75, medicina 1181, filozofija 648. Po narodnosti bilo ih je 172 iz Švi­ carske i 1732 iz inozemstva. Broj studentica iz Njemačke spao je, jer su one, i ako s nekim ograničenjima, pripu­ štane na njemačka sveučilišta. Godine 1906.^07. iznosio je broj pravilno imatrikuliranih. studentica oko 30 postotaka svih imatrikuliranih djaka, a uključivši ovamo i slušateljice 37 procenata svih studenata i slušatelja. U Engleskoj su žene puštane na predavanja, ali u Oxfordu i Cambridgeu ne mogu pristupati k promocijama. U Francuskoj je go­ dine 1905. bilo 33.168 djaka, medju njima 1922 studen­ tice (774 iz inozemstva). O ne se podijeliše ovako: pravo 57, medicina 386, prirodne nauke 259, literatura 838, ostalo 382. Države, u kojima se žene puštaju na nauke, jesu Savezne Države, Engleska, Nizozemska, Belgija, Danska, Švedska, Norveška, Rusija, Njemačka, AustroUgarska, Italija, Švicarska, Francuska, Turska i Australija. Ženskih liječnika ima u Indiji, Abesiniji, Perziji, Maroku, Kini i t. d. Naročito u istočnim državama ima sve više ženskih liječnika. Ograde, što ih u tim zemljama nameću ženi religija i običaj, čine, te su ovdje ženski liječnici prava blagodat. Poslije dugotrajnih borbi i velikih napora napokon je i Njemačka, i ako sa sustezanjem ranije, došla u novu kolotečinu. Zaključkom saveznog vijeća od 24. travnja 1899. dopušteno je ženama praviti medicinske i zubarske ispite za ljekarničko zvanje, pod istim uslovima, kao i �257 muškarcima. Drugim zaključkom saveznog vijeća od 28. srpnja 1900. pripuštene su i u Njemačkoj liječnice, aprobirane u inozemstvu, ako su državne pripadnice, a isto tako se liječnicama uračunavaju njihove studije, započete u inozemstvu. V eć prije godine 1908. bio je pristup k naukama dopušten ženama na pojedinim njemačkim univerzama, tako u Heidelbergu i Gottingenu. V eć u zim­ skom semestru godine 1901—02. bilo je u sveučilišnim iskazima navedeno 1270 slušateljica. Isto je tako cijeli niz njemačkih gradova osnovao djevojačke gimnazije i realke, tako u Karlsruheu, Stuttgartu, Hannoveru, Konigsbergu, Hamburgu, Frankfurtu a. M-, Breslavi, Berlinu, Schonebergu, Mannheimu i t. d. T ek u proljeću 1902. bio je od senata berlinske univerze odbijen posjet i imatrikulacija ženskih studenata, koji imaju svjedodžbu zrelosti od koje njemačke gimnazije. Još se nije u Njemačkoj slomio otpor vrlo uplivnih krugova proti ženskom studiju. T ako je pruski ministar nastave u ožujku 1902. držao u pruskom saboru govor, u kom je medju ostalim ovako govorio: Ženske su gimnazije jedan eksperimenat, koji prosvjetna uprava mora odbaciti; on se boji, da posjećivanje gimnazija i univer­ ziteta utiče štetno na razlike izmedju muškarca i žene, koje je priroda stvorila, a kultura razvila. Njemačkoj po­ rodici treba očuvati, što je više moguće, odlike njemačke žene. T o je rezonovanje po sasvim staroj šabloni. Isto je tako i jedan veliki dio njemačkih profesora, sada kao i prije, neraspoložen prema ženinim studijama, ma da drugi od njih priznaju, da tolike žene, kojima je dopušteno stu­ diranje, odgovaraju potpuno, a nekoje čak i izvanredno onome, što se od njih očekivalo. A kako jedan veliki dio studenata — vjerojatno vrlo velika većina — misli o že­ ninim studijama, o tome nam svjedoči protest članova kli­ nike u Hallu, što su ga oni u ožujku 1902. objavili po­ zivajući kliničare cijele Njemačke, da mu se pridruže. Pošto se razjasnilo, da je taj protest izazvan agitacijom društva „Žensko obrazovanje — ženski studij“ u Berlinu, agitacijom u korist zahtjeva, da se ženi dopusti studiranje medicine, kaže s e : „Pošto je tim korakom ovo pitanje izneseno pred forum javnosti, članovi klinike u Hallu obraA . Bebel: Ž ena l socijalizam. 17 �258 ćaju se krugovima, za koje je riješenje ovog pitanja u prvom redu od interesa i važnosti, kliničarima na njemačkim univerzama, zato, što oni ili iz iskustva znadu, koliko je nesnosno takvo stanje, ili pak mogu zamisliti, k o l i k o m u č n i h s i t u a c i j a i s i t uac i j a , koj e se r uga j u s v a k o m o s j e ć a j u s t i d a , može tu i tamo izazvati ta z a j e d n i č k a n a s t a v a na k l i n i k a ma , s i t u a c i j a , k o j e s u t o l i k o o d v r a t n e , d a i h č o v j e k n e bi m o g a o t a č n i j e p r e c i z i r a t i , a da ne i z a z o v e n e g o d o v a n j e . Medicinski fakultet hallskog sveučilišta bio je jedan od prvih u njemačkoj carevini, koji je pokušao, da ženama dopusti studij medicine, i za taj se pokušaj može reći, da je p o t p u n o n a s t r a d a o . U ustanove č a s n o g a r a da u v u k a o se sa d o l a s k o m žena c i n i z a m i danas su na dnevnom redu scene, koje u podjednakoj mjeri izazivaju negodovanje nastavnika i djaka, kao što god i pacijenata. O v d j e e m a n c i p a c i j a ž e n a p o s t a j e n e s r e ć a po dr uš t vo, o v d j e ona d o l a z i u k o n f l i k a t s a m o r a l o m , i njoj se ovdje zbog toga moraju zatvoriti vrata 1 K olege! T ko bi se mo­ gao usuditi, da pred ovim činjenicama ustane protiv naših opravdanih zahtjeva! Mi tra ž im o :d a s e ž e n a m a z a ­ b r a n i k l i n i č k i s t u d i j , jer nas je iskustvo naučilo, da se zajednička klinička nastava, s muškim i ženskim slušateljima, isto tako ne može složiti s temeljitim studijem medicine, kao god n i s a o s n o v n i m n a č e l i m a p r i ­ s t o j n o s t i i m o r a l a . Pitanje, koje pokrenusmo, iz­ gubilo je sada svoj lokalni karakter. V eć se i sa viših mjesta mogla čuti po koja o definitivnom odobrenju, koje bi se dalo ženama za medicinske studije. V i ste svi u jednakoj mjeri zainteresovani za našu stvar i zbog toga mi vas pozivam o: Zauzmite položaj prema ovom pitanju i pridružite nam se, da tako podignemo zajednički protest P‘ Ovaj je „protest * snažan dokaz ograničenosti, ali i 1 konkurentske zavisti studenata klinike, jer se na to moraju svesti i njihovi obziri prema moralu. Ono, što je dopušteno u najvećem broju kulturnih država već toliko vjekova bez ikakve štete po moral i osjećanje pristojnosti kod^ stude­ nata, ima da bude opasnost po Njemačku ! Njemački stu­ �(l i 259 / denti nisu baš na glasu zbog osobitih vrlina, pa bi trebalo da se kane ovakvih šala . 1 Kad ništa ne vrijedja pristojnost i moral to, što bolničarke prisustvuju svim mogućim ope­ racijama, što ih liječnici vrše nad muškim i ženskim bo­ lesnicima, pa im uz to u najvećoj mjeri i pom ažu; kad je pristojno i moralno, da čitave grupe mladih ljudi studija radi stoje kao posmatrači kraj postelje jedne rodilje ili prisustvuju operacijama ženskih bolesnika, onda je smiješno, kad to isto pravo ne će da se dade i studentkinjama. Jedan sasvim drugi razlog, no što je taj hallskih kliničara, navodio je pokojni profesor Bischoff ustajući protiv toga, da se ženama dopusti studij medicine, a taj j e : s u ­ r o v o s t s t u d e n a t a ! o čemu je on zacijelo najbolje mogao suditi. Ali ma koliko ograničeni i zavidljivi konku­ rentski muški krugovi ustajali protiv ženskog prava na studij, pitanje je riješeno u korist ženskog spola. Na 18. kolo­ voza 1908. izašao je zakon, kojim se ženama dopušta učenje na pruskim univerzama, što im se dosada dopuštalo tek u svojstvu slušateljica. Propisi za studiranje žena na zemaljskim univerzama imaju tek jednu ogradu, a ta je, da pripadnice države u jednom slučaju, a inozemke u svim slučajevima imadu tražiti odobrenje ministarstva za imatrikulaciju.2 Ukupni broj žena, koje su bile imatrikulirane i studirale na njemačkim univerzama u zimskom semetru 1908./09., iznosio je 1077 prema 377 njih u ljetnom 1908. i prema 254 godine 1906. O d toga ih je studiralo u Berlinu 400, u Bonnu 69, u Breslavi 50, u Erlangenu 11, u Freiburgu 67, u Giessenu 23, u Gottingenu 71, u Greifswaldu 5, u Hallu 22, u Heidelbergu 109, u Jeni 13, u Kielu 2, u Konigsbergu 17, u Leipzigu 44, u Marburgu 27, u Miinchenu 134, u Tiibingenu 6, u Wiirzburgu 7. T oga još nema tek na sveučilištima u Strassburgu, Rostocku i Miinsteru. Broj slušateljica iznosio je u ljetnom 1 Jedna statistika, koju je složio B laschko, daje slijedeći izvještaj o rasprostranjenosti spolnih bolesti kod pojedinih zanimanja : najprije d o ­ laze tajne prostitutke sa 3 0 postotaka, ooda dolaze djaci s 2 5 pro­ cenata, trgovci sa 16 i radnici sa 9 procenata. 2 S osobitih razloga mogu žene s dozvolom ministarstva biti riješene od posjećivanja pojedinih predavanja. . �semestru 1908. godine 1787, a u zimskom semetru 1908/09. godine 1767, od toga u Berlinu 313, Strassburgu 249, 20, Konigsbergu 1 16, Breslavi 168, Miinchenu 131, Bonnu 1 Leipzigu 93, Giessenu 93, Gottingenu 73, Tiibingenu 67, Hallu 54, Freiburgu 50, a u svim ostalima manje od 50. O d imatrikuliranih zena studiralo ih je bogoslovlje 3, pravo 31, medicinu 334, filozofiju 709. Puštanje žena k naukama na univerzi učinilo je po­ trebnom temeljitu reformu viših djevojačkih škola. Odredbe od 31. svibnja 1899. postavile su za više djevojačke škole kao pravilo školsko vrijeme od devet godina, a u iznimnom slučaju deset godina. Prema tomu, razvoj je tražio, da se čvrsto ustanovi deseti razred u nastavnom planu za višu djevojačku školu. Dok je prema statistici od godine 1901. od 213 javnih viših djevojačkih škola bilo njih 90 sa devet, a 54 sa deset razreda, dotle je u listopadu 1907. spao broj devetrazrednih škola s 90 na 69, a broj desetrazrednih porasao od 54 na 132. P a i medju privatnim višim dje­ vojačkim školama bilo je u listopadu 1907. kraj 1 10 devet­ razrednih već 138 desetrazrednih. Ne preostajaše ništa, do li to, da se tom faktičnom razvoju udari birokratski žig i da se, što je više moguće, spasi „odlika njemačke žene4 . 1 Prema reformi od 18. kolovoza 1908. ima viša djevojačka škola sastojati od deset razreda. Z a „dopunu njezine na­ obrazbe, kako bi se njemačka žena odgojila za svoj budući životni poziv 4 uzet je u obzir dvogodišnji ili jednogodišnji 1 licej. A da bi se mladim djevojkama viših staleža omogućila priprava za akademska zanimanja, uzeti su u nacrt o b r a ­ z o v n i z a v o d i , koji će sa višom djevojačkom školom stajati pod jednom upravom. Tako je po nekom nacijonalnom mjerilu proveden taj eksperimenat pod pritiskom ekonomskog razvoja od istog onog ministarstva nastave, koje ga je u ožujku 1902. otklo­ nilo. Cujmo službeno objašnjenje: „Brzi razvoj naše kulture i s tim zajedno napredovanje društvenih, privrednih i obrazovnih prilika donijelo je sa sobom, te je baš u srednjim i višim staležima ostalo mnogo neopskrbljenih mladih djevojaka, čime je za skupnost ostala uništena mnoga vrijedna ženska sila. Prekobrojnost ženskog �261 pučanstva nad muškim i sve češće neženstvo muškaraca u višim staležima sili veliki procenat djevojaka iz obrazovanih krugova, da se odreknu svog prirodnog poziva kao supruge i majke. Njima treba utrti putove k zvanju, koje odgovara njihovu odgoju, kod većine njih ovo isto i zato, da mogu pribaviti potrebna sredstva za život, ne samo u karijeri nadučiteljica, već i u drugim zanimanjima, do kojih se dolazi studijem na univerzi, u koliko su one tu za žene.“ Skoro bi čovjek vjerovao, da čita izvadak iz moje knjige ! Bilo, kako bilo, ženski se studij ne da više suzbiti. Ženski su liječnici u većem ili manjem broju uposleni već u svim kulturnim zemljama na zemaljskoj kugli, pa dapače i u onim zemljama, koje još ne vrijede kao kulturne. Pokojni LiHung-Chang imenovao je svojim kućnim liječnikom jednu kinesku liječnicu, koja je prakticirala u ženskoj bolnici rodjenoga svoga grada Futschanga. Pokojna gospodja Kovalevska, znamenita matematičarka, bila je od 1889. do svoje smrti godine 1891. profesorica matematike u Stockholmu. Ž enskih profesora ima u Saveznim Državama velik broj, gdješto u Italiji, u Švicarskoj, u Engleskoj, u Francuskoj, gdje je znamenita fizičarka Marie Curie otkrivši sa svojim mužem radioaktivna počela Radium i Polonium sada, po­ slije smrti svojega muža (1906.), postala njegovom na­ sljednicom na univerzi. Mi vidimo, gdje su žene kao liječnici, zubari, pravnici, suci, kemičari, fizičari, geolozi, botaničari, viši učitelji i t. d. djelotvorne u javnim ili pri­ vatnim namještenjima, i samo stoji do žena, da dokažu svojim djelovanjem, kako mogu povjerenu im službu obav­ ljati isto tako dobro i savjesno, kao i muškarci. Ljeti 1899. izjavila se dapače većina birača u ziiriškom kantonu kod glasanja, da će žene pustiti, da obavljaju odvjetničke po­ slove. T aj je zaključak prihvaćen sa 21717 proti 20046 glasova. U Americi ima u 34 države ženskih advokata. Osim toga u Francuskoj, Nizozemskoj, Švedskoj, Danskoj, Finskoj, Rusiji, Kanadi i Australiji. O no, što mnoge ljude, naročito iz naučnjačkih krugova, čini protivnicima ženinog prava na studiranje, jest to, sto se oni boje, da se nauka time ne ponizi, da njenom ugledu uopće ne naškodi to, što se čak i žene mogu ba­ �262 viti naučnim studijama. O ni u naučnom studiranju vide jednu osobitu povlasticu, do koje mogu doći samo iza­ branici muškoga spola. Nažalost, naši univerziteti, kao što i cjelokupna na­ stava, još su slabo organizovani. Koliko se najdragocjenijeg vremena upropašćuje, kako djetetu u pučkim školama tako i mladiću u višim školama, da bi mu se mozak napunio stvarima, koje ne stoje u skladu ni sa razumom ni sa na­ učnom spoznajom ; koliki mu se grdni teret trpa na ledja, teret, koji on poslije u životu ne može da upotrijebi, već koji ga naprotiv spriječava u njegovu napredovanju i nje­ govu razvijanju! U pripremnim zavodima za univerzitete učenici se pretrpavaju masom suhoparnog, beskorisnog ma­ terijala za učenje i pamćenje, koji im upropašćuje najveći dio vremena i najdragocjenije moždane snage, a i na uni­ verzama se najčešće produžuje u istom smjeru. Čitava masa zastarjelog, preživjelog i suvišnog predaje im se uz ono, što je dobro i korisno. Jednom napisane kolegije najveći broj profesora preglaba iz semestra u semestar za­ jedno sa svim starim dosjetkama. Uzvišena nastavnička služba postaje kod mnogih običnim zanatom, pa djacima nije potrebno nikakvo oštroumlje, da brzo prodru u nje­ govu bitnost. Osim toga i tradicijonalni pojmovi o univer­ zitetskom životu čine svoje, te mladi ljudi i ne shvataju baš ozbiljno te godine studija, a nekoji, koji hoće ozbiljno da ih shvati, biva užasnut i sasvim odbijen pedantskim i neugodnim načinom predavanja mnogih profesora. Opadanje energije za učenje i studiranje jest činjenica, koja je zapa­ žena svuda na našim univerzitetima i višim školama i koja izaziva zabrinutost čak i u mjerodavnim krugovima. S ovim stoji u najužoj vezi štreberstvo i favoritizam, koji silno na­ preduju u našem vremenu, tako siromašnom karakterima, i sve više zavladjuju po velikim školama. Dobri porodični odnosi, „dobri pogledi na svijet** stupaju na mjesto znanja i sposobnosti i šepire s e ; biti patrijota, to ^jest čovjek, koji nema nikakvog svog mišljenja, već se brižljivo upravlja prema onima gore, gleda, s koje strane vjetar duva, i puzi i uvija se, to sve vrijedi više, no jedan karakter i jedan čovjek od sposobnosti i znanja. Kad za ove štrebere dodje �263 vrijeme ispita, onda se brzo za nekoliko mjeseci slupa ono, što se čini, da je neophodno potrebno, da bi se kroz ispit moglo provući. A ko se napokon ispiti sretno preguraju i dobije kakvo činovničko ili drugo mjesto, onda najveći broj tih istudiranih radi čisto mehanički i zanatlijski, ali sma­ traju kao veliku uvredu, ako ih oni, koji „nisu studirali“ ne predusreću s najvećim visokopoštovanjem i ne gledaju ih i ne drže se prema njima kao prema nekoj višoj rasi ljudi. Veliki broj onih, koji pripadaju višim zanimanjima, advokati, suci, medicinari, profesori, činovnici, umjetnici i t . d., n i s u n i š t a d r u g o , d o l i z a n a t l i j e u s v o j o j s t r u c i , s r e t n i , š t o m o g u s t a j a t i za p u l t o m . Samo čovjek, koji t e ž i k v i š e m u , uvidja tek kasnije, koliko je beskorisnih stvari naučio, a često puta nije naučio baš ono, što mu je neophodno potrebno, i tek tada počima da uči. Z a vrijeme najboljeg dijela nje­ gova života mučili su ga tako mnogim stvarima, beskori­ snim i štetnim ; drugi dio svoga života mora on da upo­ trijebi, da bi se oslobodio svega toga, što je beskorisno i štetno, i uspeo se na visinu modernog shvatanja, i tek tada može on da bude koristan član društva. Mnogi i ne izadju iz prvog stadija, neki zaostanu u drugom, a samo mali broj njih ima energiju, da se svojim radom progura do trećega. Ali dekorativni duh zahtijeva, da se sredovječne trice i beskoristan nastavni materijal i nadalje zadrže, a pošto su žene, samo zbog svoga spola, bile do danas izbacivane iz sviju prethodnih škola i pripremnih zavoda, pa su to u mnogom pogledu još i danas, ta je okolnost onda veoma zgodan izgovor, da se pred njima zatvore i vrata univer­ zitetskih slušaonica. U Leipzigu je sedamdesetih godina jedan od najslavnijih profesora medicine priznao otvoreno pred jednom damom o v o : ,,G i m n a z i j s k o o b r a z o ­ v a n j e n i j e , i s t i n a , n u ž n o za r a z u m i j e v a n j e m e d i c i n e , ali se ono mo r a s m a t r a t i kao prethodni uslov za s t u p a n j e na s t u d i j m e d i c i n e z b o g t o g a , d a n e bi p a t i o u g l e d nauke." Postepeno se počima i u Njemačkoj javljati opozicija �264 protiv traženja klasičnog obrazovanja kao nužnog uslova za studij medicine. Golemi napredci u prirodnim naukama i njihov značaj za cjelokupni život izazivaju potrebu, da što veći broj ljudi bude u njih upućen; medjutim gimnazijski odgoj s privilegisanjem klasičnih jezika, grčkog i latinskog, smatra prirodne nauke kao stvar od manje vrijednosti i zanemaruje ih, pa tako biva, da početnici studenti često nemaju potrebnih ; red znanja iz prirodnih nauka, koje su od vrlo velikog značenja za pojedine struke studija, na­ primjer za medicinu. Protiv ovog jednostranog načina obra­ zovanja podigla se napokon opozicija i u samim nastav­ ničkim krugovima. U inozemstvu, naprimjer u Švicarskoj, odavno se već studijama prirodnih nauka pridaje najveća važnost i na medicinu se pušta svaki, tko ima dovoljno predznanja iz prirodnih nauka i matematike, pa ma on i nemao prethodnog takozvanog klasičnog obrazovanja. Isto se to radi i u Rusiji, Saveznim Državama i t. d. U Rusiji, u kojoj progoni i bespravnost Zidova spa­ daju u osnovna državna načela, propisano je jednim carskim ukazom od 1897, da se u novi medicinski ženski institut, koji se imao otvoriti, smije primati samo 5 procenata slu­ šalica nekršćanskih vjeroispovijesti. I to se od tih 5 pro­ cenata smije primiti samo 3 procenta Židovki, a ostala 2 procenta moraju biti zadržana za slušateljke muslimanskog porijetla. T o je jedan od nazadnih koraka, koji su u Rusiji na dnevnome redu. Ruska bi vlada imala u toliko manje razloga za takve uredbe, što s jedne strane ogromna care­ vina još u vrlo velikoj mjeri oskudijeva u liječnicima, a što su s druge strane ruske ženske liječnice bez razlike vje­ roispovijesti ili porijetla dobile svjedočanstvo o najvećoj požrtvovnosti u vršenju svoga poziva. Tako profesor Dr. Erismann, koji je mnogo godina djelovao u Rusiji, objavlja slijedeće u predavanju, što ga je držao na 54. skupštini liječničkog središnjeg udruženja u O lten u : „Ovih^ prvih godina dobilo se vrlo povoljnih iskustava iz rada ženskih liječnika. O ne su još od početka umjele zadobiti povjerenje stanovništva; u plemenitoj utakmici sa svojim muškim ko­ legama one su odnijele čak i pobjedu; pokazalo se ubrzo, da na svakog ženskog liječnika dolazi prosječno godišnje �265 više pacijenata, no na muške liječnike, ma da su i oni vršili svoju dužnost velikom odanošću i požrtvovnošću, naročito su se bolesne žene u gomilama obračale za liječ­ ničku pomoć ženskim Eskulapima ."1 N a drugoj strani konkurencija žena, koje se toliko bojao zainteresovani muški svijet, nije nigdje štetno djelo­ vala, naročito ne u liječničkoj praksi. Prvo, čini se, da ženski liječnici dobivaju iz svojega spola jedan krug paci­ jenata, koji se rijetko i tek u najvećoj nuždi obraćaju za savjet muškom liječniku; a zatim se pokazalo i to, da znatan dio žena, koje se posvećuju studijama, čim kasnije stupe u brak, ili uopće i ne otpočinju liječničku praksu ili je poslije kratkog vremena napuštaju. Pokazuje se, da su kućne dužnosti, što ih buržoaski svijet nameće domaćici, naročito kad dodju još i djeca, tako velike, te mnogim ženama postaje nemoguće, da u isto vrijeme služe dva gospodara. Naročito žena, koja je liječnik, mora da bude svakog trenutka i danju i noću spremna vršiti svoj poziv. A to velikom broju njih nije moguće . 2 Pošto su Engleska ,8 Sjedinjene Države i Francuska prve počele upotrebljavati žene i za privrednu inspekciju — a potreba toga osjeća se u toliko jače, u koliko, kao što je dokazano, broj radnica iz godine u godinu raste, a tako se isto umnožava i broj poduzeća, u kojima su rad­ nice isključivo ili pretežno uposlene — za ovim se pri­ mjerom poveo i čitav niz njemačkih država. Baden, Ba1 Organizacija besplatnog liječenja na klinikama po velikim ruskim gradovima. (Petrograd i M oskva). Njemački tromjesečnik za javno zdravstvo. Braunschweig. 2 O teškoćama, što postoje za žene, koje imaju porodicu, a u isti mah hoće, odnosno moraju da vrše neku službu, ima puno zanimljivog materijala knjiga A d ele Gerhardove i H elen e Siraonove: „Materinstvo i duševni rad“ (Berlin 1901., G eorg Reimer). U toj knjizi govore i na osnovu svog iskustva govore spisateljice, umjetnice, pjevačice, glumice itd. I rezultat je tih mišljenja, da društvo mora izmijeniti svoje socijalne od­ nose sve iz tem elja, ako se hoće, da se potpuno razvije ženska inteli­ gencija, koja se nalazi u izobilju i teži za akcijom, što je isto tako naj­ veći interes i samog društva. 3 Prema posljednjem izvještaju za 1908. ima u Engleskoj 16 ženskih privrednih nadzornika, i to M iss A . M . Anderson kao šef i 15 po­ moćnica. �266 varska, Hessenska, kraljevina Saska, W eimar, Wiirttemberg i t. d. pridodali su privrednim nadzornicima ženske činovnike kao i pomoćnike i neke su od njih svojim radom već stekle priznanje. U Pruskoj stoje privrednom nadzorništvu na raspolaganje tri činovnice, u Diisseldorfu, Breslavi i W iesbadenu svagdje po jedna. T a činjenica do­ kazuje, da je Pruska i u ovom pogledu zaostala vrlo da­ leko iza onoga, što bi bilo neophodno potrebno. T a ne ima ni jedne pomoćne ženske sile u kotarima kao što je Potsdam (s 32.229 radnica), Frankfurt a. O . (s 31.971), Liegnitz (s 31.798) i u drugima, gdje bi one bile neop­ hodno nužne. I ovdje se pokazuje, da radnica ima više povjerenja u jednu predstavnicu svoga spola, te ženski nadzorni činovnici dolaze po koji put do podataka, koji se njihovim muškim kolegama ne daju. Jedna je još mana ovog uredjenja to, što ti pomoćni činovnici nemaju po­ svuda samostalan položaj, koji je za njihov rad neophodno potreban, a ni plaća nije, kakva bi trebala da bude. Naj­ veći broj vlada pristupio je ovoj novoj ustanovi pipajući i oklijevajući.1 U Njemačkoj je nepovjerenje i konkurentsko neraspo­ loženje prema upotrebi žena u javnim službama naročito veliko zbog toga, što vojnički stalež liferuje svake godine toliko neupotrebljivih oficira i isluženih podčasnika za sve moguće položaje u državnoj i općinskoj službi, da za radne snage iz ostalih krugova ne ostaje baš nimalo mjesta. Ali i ako se ženama dade služba, ona im se daje sa znatno manjom plaćom, poradi čega one u očima muškoga svijeta, koji je prema njima već unaprijed neprijateljski raspoložen, izgledaju kao stvorenja niže vrijednosti, a po tom i kao konkurenti, koji im smanjuju nadnicu i plaću. Mnogostrukost ženinih sposobnosti osobito se pokazala na svjetskoj izložbi u Chicagu godine 1893. Ne samo da su ženski arhitekti podigli veličanstvenu gradjevinu za iz­ ložbu ženskih umjetničkih i privrednih proizvoda, nego su se posjetioci divili još i finom ukusu i umjetničkoj izradbi 1 O d 1897., kad je u Bavarskoj imenovana piva tvornička nadzor­ nica, dignuo se do 1909. broj ženskih činovnika na 2 6 . Četrnaest država saveza ne imaju još ni jednog ženskog činovnika. �267 izloženih predmeta, koji su svi bili djelo ženinih ruku. Pa i na oblasti izuma žene su postigle već lijepih uspjeha, a njih će u budućnosti biti još više. T ako je jedan američki stručni dnevnik objavio popis pronalazaka, koje su učinile žene, i evo tih predmeta, koje su one izum ile: Usavršena mašina za predenje; razboj, koji se okreće (rotary loom) i koji uradi triput više, no obični; elevator od lanaca; škulja za parni šaraf; aparat za spašavanje prigodom po­ žara; aparat za mjerenje vune, jedan od najosjetljivijih strojeva, koji su ikada pronadjeni i koji je od neocjenjive vrijednosti za industriju v u n e ; rezervoar vode, koji se može nositi i koji se upotrebljava za gašenje v a tre ; jedan način za upotrebu petroleja kao goriva za parostroje namjesto drveta i ugljena; usavršena sprava za hvatanje iskara na lokomotivama; signal za skretnice na željeznicama; jedan sistem grijanja vagona bez vatre ; jedan uljeni flanel (lubri­ cating felt) za smanjivanje trenja (pri kretanju željeznica) ; stroj za pisanje; signalska raketa za m ornaricu; teleskop za gledanje u d u b in e; jedan sistem za sprječavanje buke kod željeznica, koje idu iznad gradova; sprava za pravilno odvodjenje dim a; stroj za savijanje i lijepljenje kesa od papira i t. d. Naročito su žene u mnogom pogledu usa­ vršile strojeve za šivanje, tako su primjerice izumile po­ moćnu spravu za šivanje jedara i debelih tkanina; aparat za uvlačenje konca, dok stroj ra d i; usavršeni stroj za ši­ vanje kože i t. d. Ovaj posljednji izum učinila je jedna žena, koja već godinama radi u New Yorku sedlarski posao. Teleskop za gledanje u dubinu, koji je pronašla gospodja M ather, a usavršila njezina kći, jest pronalazak od najveće važnosti, jer omogućava, da se pregleda dno i najveće ladje, a da se ona radi toga ne prenosi na suho. Pomoću toga teleskopa mogu se sa palube vidjeti dijelovi ladje, utonule u kom brodolomu, prepreke za plovidbu i torpedi i t. d. M edju strojeve, koji su zbog svoje izvanredne komplikovanosti i genijalne konstrukcije skrenuli na sebe općenitu pažnju, kako u Americi, tako i u Evropi, mora se ubrojiti i jedna mašina za fabrikaciju kesa od papira. Veliki broj ljudi, medju njima ugledni mehaničari, sve dotle je uzalud �268 pokušavao da izradi takvu jednu mašinu. Jedna je žena, Miss Maggie Knight, pronadje; zatim je ta dama konstrui­ rala opet jednu mašinu za savijanje i lijepljenje kesa od papira, koja radi koliko trideset lic a ; ona je sama uprav­ ljala namještenjem te mašine u Amherstu, u državi M assa­ chusetts. Petnaesto poglavlje. Pravni položaj žene. 1. Borba za civilnopravnu ravnopravnost. Socijalna zavisnost jedne rase, jedne klase ili jednog spola dobija uvijek svoj izraz u zakonima i političkom ure­ djenju zemlje, u kojoj oni živu. Zakoni su izraz vladajućih interesa, formulirani u paragrafima i uzdignuti na stepen prava jedne zemlje. Z e n e , k a o z a v i s n i , p o t l a č e n i spol, d o b i j a j u p r e m a t o me t a k a v p o l o ž a j i u p r a v u j e d n e z e m l j e . Zakoni su negativne i pozitivne naravi. Negativni, u koliko pri diobi prava ni jednom riječi ne spominju potlačenoga; pozitivni, u koliko mu ukazuju na njegov potlačeni položaj i naznačavaju po koji izuzetak. Našem općem pravu osnov je rimsko pravo, koje vodi računa o čovjeku samo kao o biću, koje nešto posjeduje. Staro germansko pravo, koje je ženi pridavalo više dosto­ janstva, samo je jednim dijelom ostalo na snazi. Kako u francuskom jeziku ista riječ, „ 1 hommett, označuje čovjeka * i muškarca, a isto tako u engleskom jeziku riječ ,,man“, francusko pravo poznaje čovjeka tek kao muškarca, a isto je tako do pred nekoliko decenija bilo i u Engleskoj, gdje se žena nalazila u ropskoj zavisnosti od muža. Nekoć je tako bilo i u Rimu. Tam o su postojali rimski gradjani i žene rimskih gradjana, a gradjanka nije bilo. U Njemačkoj se pravno stanje za ženu poboljšalo u toliko, što je namjesto šarene karte nastupilo jedno jedin­ stveno gradjansko pravo, pa su tako prava, koja je ona tu i tamo imala, dobila opću važnost. Po njemu je ne­ udata žena dobila neograničeno pravo na tutorstvo; žene �su stekle pravo da budu svjedoci pri zaključivanju brakova i pri pisanju oporuka; žena je nadalje dobila potpunu spo­ sobnost za pravne poslove, to jest, da zaključuje ugovore, izuzev, ako se (kao udata žena) obvezuje lično na neku radnju, kao god što se bez privole muža ne smije pri­ hvaćati nikakva tutorstva. Obveza bračne zajednice postoji za obje strane, u koliko se zahtjevi druge strane ne izo­ pače u zloporabu njenog prava. A ako su o tome kod supruga suprotna gledišta, onda m u ž odlučuje, naročito on ima da odredjuje mjesto stanovanja i stan. Zloupotreba prava od strane muža riješava ženu od dužnosti, da mu se pokori. Uprava kućanstvom pripada jedino ženi, ona ima takozvanu vlast nad ključevima, po kojoj ona u krugu do­ maćeg rada vodi brigu o muževljevim stvarima i zastupa ga. Muž mora ispunjavati obveze, u koje ona stupi. Ipak može muž ili sasvim ukinuti ili ograničiti ženinu vlast nad ključevima. A ko on ovo pravo zlorabi, tutorski sud može ovo ograničenje uništiti. Z ena je dužna preuzeti muževe poslove u kući i izvan nje, ali samo, ako se iz načina muževa života vidi, da mu je to obični posao. Državni je sabor odbio zahtjev, da se kao pravilo uvede bračna podvojenost dobara. O na se može obezbijediti samo bračnim ugovorom, što se pri zaključenju braka vrlo često propušta, pak poslije izaziva nesnošljivo stanje. Uvedena je naprotiv takozvana zajednica uprave. Po njoj uprava nad imanjem ženinim i uživanje plodova od njega pripada mužu, ali je to ograničeno na dobro, koje je ona donijela mužu. Naprotiv ženi pripada neograničeno upravljanje i raspolaganje nad onim, što je ona za vrijeme braka stekla svojim radom i vodjenjem kakvog posla. Muž nema prava, da pravnim poslom obveže svoju ženu za imanje, koje mu je ona donijela. A i obezbjedjenje može žena zahtijevati u slučaju, kad se kod nje pojavi opravdana bojazan, da joj je u opasnosti imanje, koje je donijela, što bi čestokrat mogla prekasno doznati. A ona može podići i tužbu, da se ukine zajednica uprave u slučaju, kad muž^ svojim po­ stupanjem dovodi u veliku opasnost opstanak žene i djece. Muž odgovara za štetu, koja se pojavila uslijed rdjave uprave. �270 Velika nepravda može se činiti ženi pri razvodu braka. Naime, u slučaju rastave, mužu pripada imanje, koje su supruzi zajedničkim radom stekli, pa čak i onda, kad je m u ž k r i v a c , a žena najviše stekla; dok nasuprot žena ima pravo tražiti skromno uzdržavanje samo onda, kad ga ne može dobiti iz prihoda od svog imanja i od prinosa svojega rada. Nadalje u slučaju rastave mužu ostaje imanje, koje bi se, recimo, nakupilo od neutrošenih prihoda ženi­ nog imanja. Očinsku vlast zamijenila je roditeljska, ali kad se kod roditelja pojavi razlika u mišljenju, očevo mišljenje preteže. Kad otac umre, tada vršenje očinske vlasti zajedno s pra­ vom na uživanje plodova od imanja djetetova prelazi na mater. Rastavljena žena, čak i kad dobije pravo na odgoj djeteta, ne ima pravo da zastupa dijete i da upravlja nje­ govim imanjem, dok naprotiv otac uživa sva roditeljska prava. U Engleskoj do 1870. godine na temelju običajnog zemaljskog prava muž je imao svojinu nad pokretnim imanjem svoje žene. Njoj se pravo vlasništva ostavljalo samo za nepokretna dobra, ali je i tu muž imao prava, da upravlja i uživa plodove. Pred sudom je engleska žena bila nula, ona nije mogla vršiti nikakve pravne poslove, čak nije mogla ni da sastavlja pravovaljanu oporuku, ona je bila rob svojega muža. Z a zločinstva, koja bi ona iz­ vršila u prisutnosti svoga muža, bio je odgovoran on, ona je smatrana kao nepunoljetna. A ko bi ona nekom napravila štetu, onda se za tu štetu sudilo, kao kad bi je učinila koja d o m a ć a ž i v o t i n j a , muž je za to imao da odgo­ vara. Prema jednom predavanju, što ga je godine 1888. držao u westminsterskoj kapeli biskup J. N. W ood, žena još ni pred sto godina nije smjela jesti za stolom, niti progovoriti prije, nego li je što zapitaju. Nad krevetom je kao znak bračne' vlasti visio bič, koji je muž smio upo­ trijebiti, kad god bi se žena uzjogunila. Samo su kćeri imale da slušaju njene zapovjedi, sinovi su u njoj gledali svoju služavku. Prema odnosnim zakonima od 1870., 1882. i 1893. ostaje žena vlasnicom ne samo onoga, što donese u brak, �271 već i onoga svega, sto stekne ili dobije baštinom ili darom. Pravni se odnošaji mogu izmedju supruga mijenjati tek posebnim ugovorom. Englesko se zakonodavstvo povelo u tom za onim Sjedinjenih Država. P o slije. zakona o zaštiti djece od 1886 prelazi roditeljska vlast poslije očeve smrti na mater. U zakonu o pravu nasljedstva od 1890. muž je kao i prije predpostavljen. O ba supruga imaju slobodu svjedočanstva. A li ako nije nikako drugačije odredjeno, muž zadržava vas p o k r e t n i imetak pokojne žene. N a­ suprot udovica baštini tek trećinu pokretnog dobra i dobija trećinu prihoda zemlje, a ostalo pripada djeci. Prema no­ vom zakonu o vlasništvu supruga od 1908. udata žena duguje roditeljima i mužu uzdržavanje. A li ima još mnogo ostataka starog sredovječnog prava, koji vrlo znatno po­ goršavaju položaj udate žene. Kako smo vidjeli, dosada je pravo bračne rastave još uvijek vrlo nepovoljno po ženu. Preljub muža još uvijek ne može biti povod rastave za ženu, to on postaje tek onda, kad je u savezu s okrutnošću, bigamijom, silovanjem i t. d. 1 Osobito natražno ostaje za ženu uopće gradjansko pravo za ženu u Francuskoj i u svim zemljama — većinom romanskim — na koje jako upliviše ili u kojima s nekim promjenama direktno vrijedi francuski gradjanski zakonik. Tako u Belgiji, Spaniji, Portugalskoj, Italiji, ruskoj Polj­ skoj, u Nizozemskoj i većini švicarskih kantona. O naziranju Napoleona I. o položaju žene postoji jedna karakte­ ristična rečenica, koja vrijedi još i d a n a s : „Jedno nije francuski, a to je žena, koja može činiti, što joj se svidi .“2 T ek što se uda, dolazi žena pod skrbništvo muža. Po § 215. gradjanskog zakonika ona bez privole muža ne smije stupiti pred sud, ma i imala kakav javni posao. Prema § 213. ima muž da štiti svoju ženu, a ona ga mora slu­ šati. O n upravlja imanjem svoje žene, što ga je ona doni­ jela u brak, on može njezina dobra prodati, opteretiti hipo­ tekama, a da ona tome i ne da svoje privole. Posljedica 1 A . Chapman i M . Chapman, T h e status of women under the english Law . London 1909. 2 L. Bridel, La puissance maritale (Bračna vlast). Lausanne 1679. �272 je toga, da se žena često nalazi u položaju pukog roba. Muž zapija s bludnicama ili u gostioni ono, što žena stekne, ili pravi dugove ili zakarta prihod ženin i pušta nju i djecu da skapavaju,on ima dapače ito pravo, da od ženina poslodavca traži njezinu zaslužbu. Pa tko da joj onda zamjeri, ako se ona u takvom stanju odriče fri­ volne bračne zajednice, kako je to vrlo česti običaj u Fran­ cuskoj. O na ne može dalje u večini romanskih zemalja — u Francuskoj do 1897. — dolaziti kao svjedok kod zaklju­ čivanja oporuka i bilježničkih akata. Nasuprot tomu, nju se pušta — čudna li protivrječja — svjedočiti pred sudom u svim kriminalnim slučajevima, gdje njezino svjedočanstvo prema prilikama može izazvati smaknuće jednog čovjeka. U k r i m i n a l n o m j e p r a v u o n a p o s v u d a s ma ­ t r a n a p u n o p r a v n o m i nj oj s e za s v a k i z l oč i n i p r e k r š a j mj e r i i s t o m mj e r o m, k a o i m u š k a r c u . Ovo protivrječje ne će da vide naša gospoda zakonodavci. Kao udovica može ona načiniti oporuku o svojoj ostav­ štini, ali nju se ne pušta u velikom broju država da bude svjedokinja kod oporuke, dok medjutim prema članku 1029 gradjanskog zakonika ona može da bude imenovana i zvr šiteljicom oporuke. U Italiji je ona od godine 1877. prema gradjanskom zakoniku smatrana kao puno­ pravna svjedokinja. Predpostavijanje muškarca ističe se osobito jako u za­ konu o bračnoj rastavi. Prema gradjanskom zakoniku u Francuskoj je bilo dopušteno suprugu, da podnese predlog za rastavu braka, čim bi žena sagriješila preljubom, me­ djutim po članku 230 žena je mogla podnijeti taj predlog samo onda, kad bi muž svoju konkubinu uzdržavao zajed­ ničkim imanjem. Ovaj je članak zakonom o rastavi braka od 27. srpnja 1884. pao, ali je u francuskom kaznenom pravu ostala i dalje ova razlika, što je veoma karakteristično za francuske zakonodavce. Zgriješi li žena preljubom, ona se kazni tamnicom od 3 mjeseca do 2 godine. Muž se kažnjava samo tada, ako prema navedenom članku 230 gradjanskog zakonika uzdržava konkubinu u kući bračnog para, pa ga žena zbog toga tuži. Ali njega se, ako je �273 proglašen krivim, odsudi tek na novčanu globu od 100 do 2000 franaka. (Članak 337. i 339. kaznenog zakona). Takva pravna nejednakost bila bi nemogućom, kad bi u francuskom parlamentu sjedjele i žene. Slično pravo postoji u Belgiji. Kazan za preljub žene ista je, kao i u Francuskoj, dok se muž kazni samo onda, ako je preljub učinjen u stanu bračnog para, pa i onda se muž kažnjava tamnicom od jednog mjeseca do jedne godine. Nešto je dakle pravednije u Belgiji, nego li u Francuskoj, ali tu kao i tamo, postoji dvogubo pravo za muškarca i ženu. Slične odredbe pod uplivom francuskoga prava po­ stoje u Spaniji i Portugalskoj. Talijansko opće pravo (ci­ vilno pravo) od godine 1863. dopušta ženi rastavu, ako muž uzdržava svoju konkubinu u kući, ili na mjestu, gdje se boravak prilježnice mora smatrati osobito teškom uvrje­ dom supruge. G odine 1907., u isto vrijeme sa zakonom (od 21. lipnja), koji je promijenio čitavi niz članaka u gradjanskom zakoniku obzirom na zaključivanje brakova, prihvaćen je konačno od obih komora zakon od 13. srpnja, koji čini ženu jedinom posjednicom svega onog, što je ona samostalno stekla ili dobila baštinom ili darom. Muž je izgubio pravo raspolaganja nad posebnim ženinim imet­ kom. T o je prvi dobar korak u francuskom zakonodavstvu i francuska žena stoji danas na istom onom stupnju, na koji je engleska žena stupila zakonom od 1870. Mnogo dalje, ne samo u poredjenju s francuskim, već i s njemačkim gradjanskim zakonikom, polazi novi švicarski civilni zakonik, prihvaćen 10. prosinca 1907., koji će od 1. siječnja 1912. stupiti na snagu. Namjesto različitih za­ kona pojedinih kantona, — koji su se dijelom oslanjali na francuski Code civil, kao Z eneva, W aadt i talijanska Švi­ carska ; ili na austrijsko pravo, kao Bern i L u zern ; ili na staro običajno pravo, kao Schwyz, Uri, Unterwalden i t. d., — dobija sada Švicarska jedan jedinstveni zakon. Sloboda žene i djece zajamčena je. Novi zakon priznaje ženi sudjelovanje kod bračnih prihoda (jedna trećina) i onda, ako je žena tu bila samo kao pomoćnica ili kućanica. Pa i u pravu nasljedjivanja stoji ona bolje, nego u njemač­ kom pravu. T ako ona uz muževe roditelje dobiva osim A . Bebel: Ž ena I socijalizam. 18 �274 polovice ostavštine još i doživotnu prehranu od druge po­ lovice. Dužnici muževima, koji se ne brinu, kako treba, za ženu i dijete, mogu biti pozvani od suca, da svoje dugove uprave na ženu. Medju bračne zapreke nije ubro­ jena zabrana, da se rastavljeni suprug vjenča s onim, s kojim je počinio preljub. (Dotični § 289. francuskog gradjanskog zakonika otpao je i u Francuskoj godine 1904.) Pravo bračnog posjeda ostalo je u glavnom onako, kako je to u njemačkom civilnom zakoniku. U prvom redu odlučuje bračni ugovor, koji se može zaključiti i prije i poslije vjen­ čanja. Vanbračna djeca imadu, ako je materi obećana ženidba, pravo ne samo na alimente, kao što je to po njemačkom pravu, već i na očevo ime stekavši time prava bračne djece. Švedska je zakonom od 11. prosinea 1874. obezbijedila udatoj ženi pravo, da slobodno raspolaže onim, što stekne svojim ličnim radom. Danska je g. 1880. isto to načelo uzdigla na stupanj prava. A po danskome pravu svojina ženina ne može da odgovara ni za muževljeve dugove. Sasvim tako glasi i norveško pravo od god. 1888. i finsko od godine 1889 : udata žena ima isto pravo ras­ polagati svojim imetkom, kao i neudata, tek ima nekoliko iznimaka, spomenutih u zakonu. U norveškom se zakonu izrijekom veli, d a ž e n a p o s l i j e b r a k a p o s t a j e ne s l o b o d n a . ,,U skandinavskim, kao i u gotovo svim drugim zem­ ljama, došao je taj općeniti pokret za proširenje .posebne svojine* ženine do iste one tačke, do koje je došao i u E ngleskoj: do r a d n e privrede udate žene. Vladajuće klase mnogo su radije napustile patrijarhalni položaj malog čovjeka nad radnikom, nego li položaj čovjeka iz vlastitog svog sloja nad ženom, koja nešto posjeduje.4,1 U 7 rakonu od 27. svibnja 1908. čini dansko zakono­ davstvo dalji jedan korak. N e vrši li suprug, odnosno otac dužnost uzdržavanja, žena, odnosno djeca mogu tražiti, da im se uzdržavanje omogući iz javnih sredstava, čim je oblast ustanovila visinu svote za uzdržavanje. 1 Marianne Tiibingen 1907. W eber, Supruga i majka u razvoju prava, str. 3 7 7 . �275 Pravo odgajanja djece i pravo da donosi odluke o nji­ hovom uzgoju pripada ocu po zakonodavstvu najvećeg broja zem alja; ovdje ondje dopušta se materi podredjena saradnja u tom poslu. Staro rimsko načelo, koje je stajalo u najoštrijoj suprotnosti prema dobi matrijarhata, naime, da otac ima sva prava nad djecom, danas čini posvuda osnovni ton zakonodavstva. U Rusiji imav udata žena pravo raspolaganja tek nad svojim imetkom. Sto se tiče njezine privredne djelatnosti, ona je potpuno zavisna od svojega muža. Bez njegove dozvole njoj se ne daje putnica, neophodno potrebna kod svake prom jeni stanovanja D a bi preuzela kakvo namještenje ili se bavila kakvim god privrednim poslom, ona mora za to imati isto takvu privolu muža. Bračna je rastava postoječim zakonom tako oteščana, te se može provesti tek u vrlo rijetkim slučajevima. Mnogo je nezavisniji po­ ložaj žene bio prije u starim seoskim općinama, što se ima zahvaliti komunističkim uredbama, koje još postoje ili na koje još postoji sječanje. O na je bila upraviteljica svog posjeda. Uopče je komunizam za ženu najpovoljnije soci­ jalno stanje, što nam je več pokazalo razlaganje o dobi materinskog prava.1 U Saveznim Državama žene su izvojevale potpunu civilnopravnu ravnopravnost, a tako su isto spriječile, da se uvedu engleski i slični zakoni o prostituciji. 1 Kako je tačno ovo shvatanje, vidi se iz Aristofanove vesele igre „Ženska pučka skupština" (preveo Hieronymus Miiller, Leipzig 1846). Aristofan opisuje u toj veseloj igri, kako se atenska država bila toliko približila propasti, da već nitko nije znao, kako bi se spasla. Pritani na pučkoj skupštini staviše atenskim gradjanima pitanje: kako da se spasi država. N a to jedna žena, preobučena u muško, predlaže : da se ženama preda upravljanje državnim kormilom i ovaj predlog bude bez prigovora pjrihvaćen, „jer je to još jedino bilo, što se u A teni nije dogodilo". Z en e uzmu državnu upravu u svoje ruke i odmah uvedu k o m u n i z a m . D ašto, da Aristofan ovo stanje ismijeva, ali je karakteristično u njegovoj pjesmi to, što žene, čim počnu odlučivati u javnim poslovima, zavode komunizam, kao državno i društveno uredjenje, koje je sa njihovog gle­ dišta jedino pam etno. Aristofan zbilja nije ni slutio, kako je u šali po­ godio istinu. �276 2. Borba za političku ravnopravnost. V eć opipljiva pravna nejednakost žena prema ljudima nagnala je naprednije medju njima, da traže politička prava, da bi putem zakonodavstva isposlovale za sebe ravno­ pravnost. T o je ista ona misao, koja je vodila i radničku klasu, da svoju agitaciju upravi k cilju osvajanja političke vlasti. Ono, što je za radničku klasu pravo, ne može da ne bude pravo i za žene. Potlačene, bespravne, u mnogom pogledu zapostavljene, one imaju ne samo pravo, već i dužnost, da se brane i da se late svakog sredstva, koje im se čini zgodno, da bi sebi izvojevale nezavisni položaj. Dabogme, da i protiv ovih težnja opet viču reakcijonarne žabe. D a vidimo, s kojim pravom. Z ene, obdarene visokim duševnim sposobnostima, umjele su u raznim periodama i kod najrazličitijih naroda igrati političku ulogu od velikog uticaja, čak i tamo, gdje, kao vladarice, nijesu držale silu u svojim rukama. O d toga se ne izuzima čak ni papinski dvor. A ko do upliva nijesu mogle doći neposredno i preko prava, što su ih uživale, one su to činile putem duševne nadmoćnosti, pa i spletke i intrige. Osobito je velik njihov uticaj, i to kroz čitave vjekove, bio na francuskom dvoru, a ništa manji i na španjolskim i talijanskim dvorovima. T ako je krajem sedamnaestog sto­ ljeća na dvoru Filipa V . španjolskog velika komorkinja Marija od Tremouillea, vojvotkinja od Đracciana i kneginja od Ursinsa, bila kroz trinaest godina prvi ministar Spanije vodeći kroz to vrijeme izvrsnim načinom španjolsku politiku. Pa i kao vladarske metrese one su se majstorski razumjele u to, da sebi zajamče često silni politički upliv; podsje­ ćamo samo na poznata imena, na Maintenonicu, metresu Ljudevita X IV ., i na Pompadourku, metresu Ljudevita X V . Veliki dušpvni pokret, što se u osamnaestom vijeku izvršio medju muževima, kao što su Montesquieu, Voltaire, d A lembert, Holbach, Helvetius, La Mettrie, Rousseau i mnogi drugi, nije ostao bez uticaja na žene. I ako su mnoge od njih samo iz mode, ili iz žudnje za intrigama, ili iz ma kojih drugih ne baš svijetlih razloga učestvovale u tom velikom pokretu, koji je podvrgavao sumnji opravdanost �277 svih osnova države i feudalnog društva i potkopavao ih, veliki broj žena živo se interesirao za njega i učestvovao u njemu samo iz oduševljenja prema uzvišenim ciljevima. V eć nekoliko decenija prije provale velike Revolucije, koja je svježinom bure zaduvala Francuskom rasklimavši i sru­ šivši sve staro i oduševivši najnaprednije duhove cijelog kulturnog svijeta jasnim slavljem, hrlile su žene gomilice u znanstvene i političke klubove i sudjelovale u debatama, gdje su se nečuvenom dotada smionošću tumačila filozofska, prirodoznanstvena, religijozna, socijalna i politička pjtanja. P a kad je konačno u srpnju 1789. uvod za veliku Revo­ luciju započeo jurišem na bastillu, bile su žene iz najviših slojeva i iz puka, koje su vrlo aktivno ušle u pokret i vrlo znatno uplivisale kao pristalice i protivnice. Ekscesivne kako u dobru, tako i u zlu, one učestvovahu, gdjegod bi im se pružila prilika. Velika većina povjesničara više je od velikih djela isticala ispade Revolucije, koji su pod tadašnjim uslovima bili sasvim prirodni, jer su bili posljedica sve­ kolikog onog golemog ogorčenja zbog neopisive korupcije, eksploatacije, laži, preziranja, bestidnosti i izdaje, što su ih vladajuće klase pokazivale i vršile prema narodu. Pod uticajem tih jednostranih opisa pjevao je Schiller ono svoje: žene postaju hijenama i na užasan se način podruguju. Pa ipak su one tih godina dale tako mnogo primjera heroizma, duševne veličine i sposobnosti požrtvovanja, koja zadivljava čovjeka, da bi napisati jednu nepristranu knjigu „O ženama u velikoj Revoluciji" značilo podići im jedan počasni stup, svijetao na daleko.1 T a i sam M ichelet kaže, da su žene bile avantgarda revolucije. O pća bijeda, u kojoj se francuski narod nalazio pod pljačkaškim i sramotnim režimom Burbonaca, padala je svom težinom, kao uvijek u takvim pri­ likama, osobito na žene. Pošto im zakon nije dopuštao, da gotovo ni na kakav častan način zaradjuju, one su u dese­ tinama hiljada padale kao žrtve prostitucije. Uz to je došla i glad godine 1789., koja je do vrhunca popela bijedu njihovu i njihovih. O na ih je u listopadu nagnala na jurišanje vijećnice i na povorku u Versailles, sjedište dvora; 1 V idi Emma A dler, Znam enite žene u francuskoj revoluciji. Beč 1906. �278 ali ona je potaknula i veliki broj njih, da kod narodne skupštine traže, „da se opet uspostavi jednakost izmedju muškarca i žene, da im se dade sloboda rada i uposlenja i da im se ustupe namještenja, za koja su sposobne". A pošto su pojmile, da moraju imati moć doći do svog prava i da se moć dade izvojštiti samo onda, ako se organizuju i sakupe u masama, one su ustrojile po čitavoj Francuskoj ženska udruženja s neobično velikim brojem članova i su­ djelovale na skupštinama muškaraca. 1 kad je genijalna gospodja Roland sebi preduzela, da medju „državnicima" revolucije, Girondistima, igra političku ulogu vodje, vatrena i rječita Olimpija de Gonges uzela je u svoje ruke vodstvo žena iz naroda čitavim oduševljenjem, koje je bilo u nje­ zinom temperamentu. Kad je 1793. konvenat proklamirao prava čovjeka (les droits de 1’ homme), ona je odmah uvidjela, da su to tek prava muškarca. Njima nasuprot stavila je Olimpija de Gonges u društvu sa Ružom Lacombe i drugima 17 čla­ naka „ženskih prava", koja je na 28. brumairea (20. stu­ denoga 1793.) opširno tumačila pred pariškom općinom, 17 članaka, koji još i danas zaslužuju potpuno odobrenje i u kojima je bila rečenica, što odgovara situaciji: „Ima li žena pravo uspeti se na stratište, ona mora da isto tako ima i pravo dignuti se na govornicu." Njezini zahtjevi ostadoše neispunjeni. Medjutim, njeno ukazivanje na pravo žene, da se u stanovitom slučaju i preko svoje volje popne na stratište, dobilo je krvavu potvrdu. Zbog njenog zala­ ganja za prava žene s jedne strane i zbog njene borbe protiv nasilja konventa s druge strane, konvent je našao, da je ona sazrela za stratište; njezina glava padne još 3. studenoga iste godine. P et dana poslije toga pala je i glava gospodje Roland. O bje umriješe kao junakinje. Kratko drijeme prije njihove smrti, 17. listopada 1793., konvenat je svoje neprijateljsko raspoloženje prema ženama potvrdio i time, što je donio odluku, da se raspuste sva ženska udruženja, a kasnije je otišao čak tako daleko, kad žene nastaviše protestirati protiv nepravde, koja se prema njima vrši, da im je zabranio posjećivanje konventa i javnih skupština i postupao je prema njima kao prema buntov­ nicima. �279 Kad je konvenat, videći, gdje se protiv njega diže mo­ narhistička Evropa, objavio, da je „otadžbina u opasnosti*4 i naredio, da cijeli narod ustane na noge, pariške se žene ponudiše, da čine ono, što su dvadeset godina poslije oduševljene pruske žene i uradile: da puškom u ruci brane otadžbinu u nadi, da time dokažu svoje pravo na jednakost. Ali im se u gradskoj vijećnici istaknuo nasuprot radikalac Chaumette, koji im je doviknuo: „O tkad je ženama do­ pušteno, da izdaju svoj spol, pa da se prave muškarcima? O tkad je nastao taj običaj, da one napuštaju skromnu brigu o kućanstvu, kolijevku svoje djece, pa da izlaze na javna mjesta, da sa tribina drže govore, da stupaju u re­ dove četa, jednom riječi, da ispunjavaju dužnosti, koje je priroda jedino čovjeku dodijelila ? — Priroda je rekla muškarcu: budi muškarac ! Trka, lov, zemljoradnja, politika i napori svih vrsta tvoja su p r i v i l e g i j a ! O na je ženi rekla: budi žena! Briga o djeci, sitnice kućanstva, slatko nespokojstvo materinstva, to su tvoji r a d o v i ! — Lude žene, zašto hoćete da budete muškarci? Sta vam je još potrebno ? U ime prirode ostanite ono, što je s te ; i daleko od toga, da nam zavidite na opasnostima tako burnog života, zadovoljavajte se time, što ćete činiti, da mi na te opasnosti zaboravljamo, kad smo u krilu svojih porodica, što ćete nam upravljati pogled na divnu sliku djece, koju ste vi svojom nježnom brigom usrećile.“ Nesumnjivo je, da je radikalac Chaumette ovo prosto oteo iz usta najvećem broju naših muškaraca. I mi sma­ tramo, da je to pametna podjela rada, ostaviti muškarcima obranu zemlje, a ženama brigu o kući i ognjištu. A što se ostaloga tiče, govornički izlijev Chaumettov samo je jedna fraza. Sto on govori o mukama muškarčevim pri obradjivanju zemlje, nije tačno, jer u zemljoradnji, još od naj­ starijih vremena pa sve do današnjeg dana, žena nije imala najlakšu ulogu. Napori lova i trke nisu nikakovi „napori**, već jedna zabava muškarcima. A politika ima opasnosti samo za o n e , koji plivaju p r o t i v struje; uostalom, ona izaziva bar isto toliko zadovoljstva, koliko i napora. Iz ove besjede govori egoizam muškarca. Slična nastojanja, kakva izazvaše u Francuskoj pojava �280 enciklopedista i velika revolucija, pojavila su se u Sa­ veznim Državama, kad su se ove sedamdesetih i osam­ desetih godina borile za nezavisnost od Engleske i uvele demokratski ustav. T u je bila u prvom redu Mercy O ttis W arren i žena kasnijeg drugog predsjednika Saveznih Država Mrs. Adam s i njoj slične žene, koje su se izlo­ žile za političku ravnopravnost. Njihovom je uplivu trebalo zahvaliti, da je barem država New Yersey dala pravo glasa ženama oduzevši im ga opet već 1807. godine. Još prije provale revolucije u Francuskoj (1787.) bio je tu Condorcet, kasniji Girondista, koji se u jednom sjajnom eseju zauzeo za žensko pravo glasa i potpunu političku jednakost spolova. Potaknuta velikim dogadjajima u susjednoj zemlji, po­ digla je s onu stranu Kanala svoj glas 1759. rodjena hrabra Marija Wollstonecraft. 1790. pisaše ona knjigu proti Đurkeu, najžešćem protivniku francuske revolucije, u kojoj je branila traženje čovječjih prava. Ali vrlo skoro došla je ona do toga, da i za svoj vlastiti spol traži čo­ vječja prava. T o se dogodilo u njenoj, godine 1792. izašloj knjizi: A Vindication of the Rights of women (O prav­ danje ženskih prava), u kojoj je, kritikujući oštro svoj spol, tražila i smjelo branila za žene potpunu jednakopravnost. Ali je, što je i naravno, naišla na najžešći otpor i najteže i najnepravednije napadaje. Poslije teških duševnih borbi, ona je umrla (1797.) prezrena i ismijana od svojih savremenika. No najčudnije je to, što se u isto vrijeme, kad se u Francuskoj, Engleskoj i Saveznim Državama pojaviše piva ozbiljna nastojanja oko izvojštenja političke ravnopravnosti žena, našao u zaonda zaostaloj Njemačkoj jedan njemački spisatelj •— T h . G . v. H ippel — izdavši knjigu, u kojoj je, isprva anonimno, pod naslovom „O gradjanskom po­ boljšanju žena“, Berlin 1792., zagovarao jednakopravnost žena. T o bijaše u doba, kad bi u Njemačkoj jednako dobro došla i knjiga „ O gradjanskom poboljšanju muška­ raca". T o više se treba diviti smionosti toga čovjeka, što je u toj knjizi povlačio sve konzekvencije za socijalnu i �281 političku ravnopravnost spolova i sto je to vrlo spretno i s mnogo duha i branio. O donda je dugo vrijeme počivala tražbina političke ravnopravnosti žena s muškarcima, ali je taj zahtjev postao pomalo postulatom u naprednijem ženskom pokretu svih kulturnih zemalja, a u nekim je državama i ostvaren. U Francuskoj su se za društvenu jednakost spolova zauzeli St. Simonisti i Fourieristi i Fourierist Considerant je u ustavnoj komisiji francuskog parlamenta godine 1848. pred­ ložio, da se] ženama dadu jednaka politička prava. 1851. opetovao je Pierre Leroux predlog u komori, ali isto take bez uspjeha. Danas su stvari u bitnom drugačije. Čitavi se razvoj, sve su se prilike odonda znatno promijenile, pa su tako promijenile i položaj ženin. O ne su više, nego ikada svim strunama svojega bića vezane s tokom društvenog razvoja i više su, nego ikada samostalne. M i vidimo, kako u svim kulturnim državama stotine tisuća i milijuni žena rade jed­ nako muškarcima u najraznolikijim zanimanjima i kako iz godine u godinu raste broj onih, koje je vlastita snaga i vlastita sposobnost potaknula da vode borbu za egzistenciju. Ne može dakle ženama, isto kao ni muškarcima, biti ravno­ dušno, kako stoje naše socijalne i političke prilike. Pitanja na primjer, kao što s u : kakva se unutrašnja, a kakva spoljna politika vodi, da li ona izaziva mogućnost rata ili ne; hoće li država svake godine stotine hiljada zdravih ljudi prikivati za vojsku, a desetine hiljada odgoniti u tud jin u ; hoće li se najnužnije životne namirnice poskuplji­ vati porezima i carinama i u toliko više pritiskati onu po­ rodicu, koja je mnogobrojnija i to u doba, kad su kod velike većine sredstva za život u najvećoj mjeri skučena, — ta se pitanja isto toliko tiču žene, koliko i muškarca. I žena plaća izravne i neizravne poreze na svoj način života i od svojih dohodaka. Sistem odgajanja za nju je od najveće važnosti, jer način odgoja odlučuje u velikoj mjeri o polo­ žaju njezinoga sp o la ; kao mati ona je kod toga dvostruko zainteresovana. Dalje, stotine hiljada i milijuna žena u stotinama za­ nimanja lično su isto tako živo zainteresovane stanjem so^ �282 cijalnog zakonodavstva. Pitanja, koja se tiču dužine radnog vremena, noćnog, nedjeljnog i dječijeg rada, rokova u ko­ jima se plaća najamnica i otkazuje posao, zaštitnih mjera u tvornicama i radionicama, jednom riječi, radničke zaštite, dalje cijelo zakonodavstvo o osiguranju, sistem privrednih sudova i t. d. od najvećeg su interesa i za nju. Radnici poznaju samo nepotpuno ili baš nimalo stanje mnogih in­ dustrijskih grana, u kojima su žene isključivo ili pretežno uposlene. Poduzetnicima je sav interes u tome, da prikri­ vaju rdjavo stanje, za koje su oni krivi, a privredna in­ spekcija u mnogom se pogledu i ne prostire na one pri­ vredne grane, u kojima su žene isključivo uposlene, ili je još sasvim slaba, a tu su baš zaštitne mjere najnužnije. T reba tek potsjetiti na radne prostorije, u kojima po našim gradovima rade švelje, krojačice, čistiteljice i t. d. Odonud još ne dodje nikakva gotovo tužaljka, tamo ne prodre dosada nikakva još inspekcija. Z ena je kao privredno biće interesovana i na trgovačkom i carinskom zakonodav­ stvu i na čitavom gradjanskom pravu. Ne može dakle biti nikakve sumnje o tom, da ona ima isto toliko, koliko i muškarac interesa, da stekne upliva na stvaranje naših prilika po zakonodavstvu. Njezino učestvovanje u javnom životu dalo bi baš njemu veliki polet i otvorilo bi mu tolike nove vidike. Na sve te pretenzije dolazi kratak odgovor, koji odbija: žene se ništa ne razumiju u politiku, šta više, najveći broj njih ne će zato ni da čuje, a ne umiju ni da iskoriste pravo glasa. T o je istina i nije istina. Odista, dosada još nisu široki ženski krugovi, bar u Njemačkoj, tražili političku ravnopravnost. Prva žena, koja se još krajem šezdesetih godina u Njemačkoj za nju založila, bila je gospodja Hedwig Dohm. U novije vrijeme za nju se snažno bore radnice, koje su socijalno-demokratskog uvjerenja. Prigovorom, da su žene dosada pokazivale veoma slabo zanimanje prema političkom pokretu, ne dokazuje se ništa. A ko se žena dosad ništa nije ticala politika, time nije do­ kazano, da ih se ona n e m o r a ticati. Isti razlozi, koji se navode proti pravu glasa za žene, isticani su i u prvoj po­ lovini šezdesetih godina protiv općeg prava glasa za muškarce. �283 1 sam pisac ovoga djela pripadao je još 1863 onima, koji su bili p r o t i v njega, a četiri godine kasnije on je općem pravu glasa imao da zahvali, što je izabran u njemački državni sabor. Desetinama hiljada dogodilo se slično : svaki je od njih od Savla postao Pavao. P a ipak ima još mnogo ljudi, koji svoje političko pravo ili ne iskorišćuju ili ne umiju da ga iskoriste, ali to još nikako nije razlog, da im se ono oduzme, i ne ima nikoga, tko bi im ga htio oduzeti. Pri izborima za njemački državni sabor redovito ne glasa 25 do 30 procenata birača, a oni se rekrutiraju iz s v i h klasa A medju 70 do 75 procenata njih, koji učestvuju pri izbo­ rima, po našem mišljenju većina njih glasuju onako, kako n e bi smjeli glasati, kad bi pojmili svoj pravi interes. Sto oni to još nisu pojmili, uzrok je nedovoljno političko obra­ zovanje. A li se političko obrazovanje ne dobija na taj način, što će se mase držati daleko od javnih poslova, nego tako, što će se one pustiti, da vrše svoja politička prava. Nitko bez vježbanja ne postaje vještak. Vladajuće klase uspijevale su dosada, da u svom interesu veliku većinu naroda održa­ vaju u stanju političke maloljetnosti. Z bog toga je sve do danas zadatak jedne klasno svijesne i cilja svijesne manjine bio, da se sa energijom i oduševljenjem bori za interese cjeline i da tromu masu potresa i uzdigne na svoju visinu. A li je tako bilo do danas u svim pokretima, pa ne može ni da začudjava ni da oduzima hrabrost, što ni u ženskom pokretu nije drukčije. Dosadašnji uspjesi pokazuju, da su napori i žrtve bili nagradjeni, a budućnost donosi pobjedu. U času, kad žene dobiju ista prava, što ih imaju i muškarci, kod njih će se probuditi i svijest o dužnostima. Pozvane, da dadu svoje glasove, one će se zapitati: radi čega? Z a koga? Toga časa u odnosu izmedju muškaraca i žene javit će se čitavi niz podsticaja, koji će, daleko od toga da pogoršaju taj uzajamni odnos, naprotiv sasvim ga poboljšati. Z ena, koja je neupućenija, obratit će se, sasvim je prirodno, na muškarca, koji je obavješteniji. Posljedica je toga izmjena ideja i uzajamno poučavanje, stanje, kakvo je dosada samo u najrjedjim slučajevima postojalo izmedju muškarca i žene. T o će dati nove draži njenom životu. �284 Nesrećna razlika izmedju spolova u pogledu obrazovanosti i shvatanja, koja izaziva tolike diferencije u mišljenju i spo­ rove, čovjeka odvlači od tolikih njegovih dužnosti i nanosi štetu općenitom interesu, sve će više iščezavati. Umjesto kamena smutnje čovjek će u ženi istih pogleda dobiti oslon ; ona će, ako je sama svojim obvezama spriječena da uče­ stvuje u jednoj stvari, davati čovjeku podsticaja, da vrši svoju dužnost. O na će isto tako smatrati da je sasvim u redu, da se jedan dio prihoda daje na novine i agitacione svrhe, zbog toga, što i njoj novine služe za pouku i zabavu i zbog toga, što ona razumije, da su žrtve za agitaciju nužne, ako se hoće izvojevati ono, što njezin muž i njezina djeca nemaju — život, dostojan ljudi. T ako će obostrana briga za opći interes, koji je najtješnje spojen s ličnim, uticati tako, te će i muškarca i ženu oplemenjivati u najvećoj mjeri. Dogodit će se suprotno onome, što tvrde kratkovidni ljudi ili neprijatelji zajednice, koja bi počivala na potpunoj ravnopravnosti sviju. Ovaj odnošaj izmedju oba spola bit će u toliko ljepši, u koliko više društvene ustanove budu muškarca i ženu oslobodjavale materijalne brige i prekomjernog tereta rada. Nadalje će vježbanje i odgoj pomoći u ovom slučaju, kao i u svim ostalim. A ko ne idem u vodu, ne naučih nikad plivati; ako ne učim nijedan tudji jezik i ne vježbam se unjemu, nikad ne ću znati govoriti njime. Svaki nalazi,da je ovo sasvim prirodno, ali mnogi ne poimaju, da to isto važi i za državne i za društvene poslove. Z ar su naše žene nesposobnije od crnaca, koji mnogo niže stoje, a kojima je u sjevernoj Americi priznata politička ravnopravnost ? Ili, zar da jedna duševno visoko razvijena žena ima manje prava, no najsuroviji, najneobrazovaniji muškarac, no na­ primjer jedan nadničar iz zadnje Pomoranske, koji nema pojma ni o čemu, ili kakav ultramontanski poljski radnik na kanalima, i to samo zato, što ih je slučaj poslao na ovaj svijet kao muškarce ? Sin ima više prava od majke, od koje je naslijedio možda svoje najbolje osobine, koje su ga tek napravile onim, što je. Zbilja sm iješno! Uostalom, mi više ne riskiramo da skačemo u mrak, u područje, koje je nepoznato. Sjeverna Amerika, Nova �285 Zeelandija, Australija i Finska već su prokrčile put. O tom djelovanju pisao je već 12. studenoga 1872., sudac Kingmann iz Lasamie City u Ženskim Novinama (W om en’s Journal) u Chicagu ovo : „V eć su tri godine, kako su na našem teritoriju žene dobile pravo glasa, a tako isto i pravo, da budu na svim onim položajima, na kojima mogu biti i ostali biraći. Z a ovo vrijeme one su birale i bile birane za različite službe; one su vršile funkcije porotnika i mirovnih sudaca. O ne su u masama učestvovale u svim našim izborima i ma da mi se čini, da neki medju nama ne odobravaju princip ženinog miješanja, ipak mislim, nitko ne će moći ne pri­ znati, da je to miješanje izvršilo jedan u z g o j n i upliv na naše izbore. Z bog njega su izbori proticali mirno i u redu, a zbog njega su u isto vrijeme naši sudovi mogli pohvatati i kazniti razne vrsti krivaca, koji su dotle osta­ jali nekažnjeni. „Kad se naprimjer teritorij organizovao, nije bilo gotovo nikoga, tko sa sobom ne bi nosio revolver i pri najmanjem ga sporu upotrebljavao. Ja se ne sjećam baš nijednog slu­ čaja, da je porota, sastavljena od muškaraca, oglasila kao krivog ijednoga od onih, koji su iz revolvera pucali; ali kada bi medju porotnicima bile dvije ili tri žene, oni su se uvijek ravnali prema uputama (instructions) suda . . .“ A kako se dvadesetipet godina poslije uvedenja prava glasa za žene misli u W yomingu o tom pra u, o tom govori adresa, koju je 12. studenog 1894. narodno pred­ stavništvo ove države uputilo svim parlamentima na svijetu. U njoj se reklo o v o : „Pravo glasa, što ga žene u Wyomingu imaju i upo­ trebljavaju, nije imalo nikakvih rdjavih posljedica, već u m n o g o m p r a v c u v r l o d o b r i h ; ono je u znatnoj mjeri doprinjelo tome, da se zločini i siromaština iz ove države prognaju i to bez ikakvih nasilnih m jera; ovo je priporaoglo, da dodjemo do mirnih i urednih izbora, do dobre vlade, dosta visokog stupnja civilizacije i do javnog re d a ; i mi s ponosom ukazujemo na taj fakat, da od dva­ desetipet godina ovamo, otkako žene imaju pravo glasa, ni u jednom kotaru u Wyomingu ne postoji ubožnica, da �286 su nase tamnice gotovo prazne, a zločini skoro nepoznati. Oslanjajući se na naše iskustvo, mi neustrpljivo navaljujemo, da svaka civilizovana država na zemlji dade bez oklijevanja ženama pravo glasa. “ I ako odajemo svekoliko priznanje političkoj akciji žena u državi Wyoming, mi ipak ne idemo tako daleko, kao što to čine oduševljeni zastupnici ženinoga prava glasa u tamošnjem narodnom predstavništvu, pa da isključivo ženi­ nome pravu glasa pripisujemo ono zavidno stanje, u kome, prema opisu adrese, uživa ta država — jer tu odlučuje čitavi niz socijalnih momenata razne vrsti —; ali je nepo­ bitno to, da je ženino pravo glasa imalo n a j b l a g o t v o r n i j i uticaj na Wyoming, a da iz njega nije proizašla baš nikakva šteta. T o je n a j s j a j n i j a argumentacija za uvodjenje njegovo. Primjer W yominga našao je nasljednike. U Saveznim Državama dobiše žene političko pravo glasa godine 1893 u Koloradu, godine 1893 u Utahu, godine 1896 u Iđahu, godine 1908 u Južnoj Dakoti, godine 1909 u W ashingtonu i odmah izabraše nekoliko zastupnica. Godine 1899, pošto se to pravo u Koloradu moralo obnoviti poslije pet godina, zaključio je parlamenat sa 43 proti 3 glasa ovu rezoluciju: „Nalazeći, da j e d n a k o p r a v o g l a s a za o b a spola postoji već pet godina u Koloradu, za koje su ga vrijeme žene isto tako u masama iskorišćavale, kao god i ljudi, i to s takvim uspjehom, da su za javne službe birani p o g o d n i j i kandidati, da je izborni red p o b o l j š a n , zakonodavstvo u s a v r š e n o , opća obrazovanost u z d i g ­ n u t a , osjećanje političke odgovornosti zbog ženskog upliva j a č e r a z v i j e n o , donja kuća zaključuje, da s obzirom na ove rezultate p o l i t i č k u r a v n o p r a v n o s t žena p r e p o r u č i svakoj državi i svakom teritoriju sjeveroameričke Unije kao zakonodavnu mjeru, koja je u stanju da sa sobom donese više i bolje uredjenje. “ U cijelom nizu država zaključiše parlamenti uvedenje izbornog prava, ali je glasanje naroda uništilo ove zaključke. Tako u Kansasu, Oregonu, Nebraski, Indiani i Oklahomi; u Kansasu i Oklahomi taj se proces dvaput, u Oregonu �287 čak triput ponovio, ali su ipak većine proti političkoj eman­ cipaciji ^ženskog spola postale sve manje. ,.Z ene su postigle svu silu tih prava na komunalnom području, ali uzevši poprijeko, sva ta njihova napredovanja nijesu bas vrlo znatna. Razumije se samo po sebi, da žene posjeduju potpuno gradjansko pravo u onim četirim drža­ vama, gdje im je dano političko pravo izbora. Bez obzira na to, njima je tek u jednoj jedinoj državi, u Kansasu, priznato aktivno i pasivno pravo kod izbora za općine, pravo, koje u sebi uključuje aktivno i pasivno pravo kod izbora školskih oblasti i pravo referenduma kod stvaranja poreza. Aktivno pravo kod izbora za općine priznato je ženama u Michiganu već godine 1893., no to nije nikakvo opće pravo, jer je vezano sa svjedodžbom obrazovanja. Države Louisiana, Montana, Jowa i New-York podiieliše im pravo glasanja kod stvaranja općinskih nameta Z ene su stekle više upliva na području školske uprave, nego li na polju općenitih komunalnih prilika. O ne imaju aktivno i pasivno izborno pravo kod školskih oblasti u Connecticutu, Delaware, Illinois, M assachusettsu, Minnesoti, Montani, Nebraski, New Hampshireu, New Yerseyu, New Yorku, Sjevernoj i Južnoj Dakoti, Ohiu, Oregonu, Vermontu, W isconsinu, W ashingtonu i na teritoriju Arizone. Aktivno izborno pravo za škole imaju one u Kentuckyu i na teritoriju Oklahome, ali u prvoj državi dano je ono tek stanovitim klasama žena i tek pod stanovitim uslovima. U Kaliforniji, Jowi, Louisiani, Maini, Pennsylvaniji i RhodeIslandu dano je ženi pasivno izborno pravo za škole, ali samo za neka mjesta u školskoj upravi.4,1 U Novoj Zeelandiji imaju žene političko izborno pravo od 1893. godine. O ne su vrlo živo učestvovale kod izbora za parlamenat, čak življe od muškaraca; ali one posjeduju samo aktivno izborno pravo, izabrani mogu biti tek muškarci. O d 139.915 punoljetnih žena dalo ih se godine 1893. unesti u izborne liste 109.461, dakle 785 od 1000. Kod izbora sudjelovalo ih je 90.290, 645 od 1000. Godine 1 Klara Zetkin, K pitanju ženskog izbornog prava. Str. 64. do 6 5 . Berlin 1907. G odine 1909. dobiše žene izborno pravo u Južnoj Dakoti i W ashingtonu. �288 1896. glasalo ih je 108.783 (68 procenata), godine 1902. 138.565, godine 1905. 175.046. U Tasmaniji dobiše žene pravo, kod općinskih izbora godine 1884., a političko izborno pravo 1903. godine. U Južnoj Australiji imaju žene političko izborno pravo od 1895., u Zapadnoj Australiji od 1900., u Novom Južnom W alesu od 1902., u Queenslandu od 1905., u Victoriji od 1908. Savez tih kolonijalnih država već je godine 1902. uveo u saveznom parlamentu žensko pravo glasa. S pravom, da biraju, vezano je i pravo, da budu birane, ali dosad još nijedna žena nije birana u parlamenat. Punoljetnim ženama priznato je aktivno i pasivno iz­ borno pravo za parlamenat pod istim uslovima, koji vrijede za muškarce. Manje je demokratski uredjeno kod općinske uprave. Pravo sudjelovanja kod općinske uprave vezano je na vojničku dužnost. O d 1889. mogu žene, koje plaćaju porez, bitj birane u sirotinjske odbore gradskih i seoskih općina. Z ene se mogu birati i za predstojnice ubožnica, u školske odbore i školska ravnateljstva. Uslijed grandijoznog generalnog štrajka u listopadu 1905. i pobjede ruske revolucije opet je u Finskoj uspostavljen ustav. Radničkoj je klasi uspjelo vanjskim pritiskom ispo­ slovati toliko, te je sabor stališa uzeo opće izborno pravo — i za žene — u zakon. Isključeni su od toga prava oni, koji uživaju ubožničku potporu, i oni, koji državi duguju ličnog poreza, i to 2 marke za muškarce i 1 marku za ženske. Godine 1907. birano je narodno zastupstvo 19, godine 1908. 25 žena. U Norveškoj sudjeluju žene od 1889. u školskoj upravi. O ne mogu po gradovima biti pošiljane u školska^ vijeća. Z ene, što imadu djecu, mogu glasati kod izbora školskih nadzornika. N a ladanju imaju svi, koji plaćaju školski namet, bez razlike spola pravo prisustvovati kod skupština školskih odbora. Z ene mogu da vrše službu školskih nad­ zornika. Pomalo se ženama pušta upliv i na ostale komu­ nalne stvari. Godine 1901. dobile su aktivno i pasivno pravo kod općinskih izbora sve norveške žene, koje su dostigle 25. godinu života, koje su norveške državljanke i stanuju kroz pet godina u zemlji i koje su za posljednju �289 poreznu godinu platile ili same državnog ili općinskog po­ reza za najmanji godišnji dohodak od 337,50 maraka (300 kruna) u seoskim okružjima, 450 maraka (400 kruna) u gradovima, ili ako živu u zajednici dobara s jednim mužem, kojemu je nepokretni imetak oporezovan. 200.000 žena dobilo je pravo glasa, otuda 30.000 samo u Christianiji. Kod prvog izbora, u kom sudjelovahu žene, izabrano je u općinska i gradska zastupstva 90 žena (i 160 za­ mjenica), otuda u Christianiji šest gradskih zastupnica i jedna zamjenica. 1. srpnja 1907. dobiše norveške žene i političko izborno pravo. Ali ne pod istim uvjetima, kako ga imaju muškarci. Z a političko izborno pravo vrijede za žene iste odredbe, kao i kod komunalnog izbornog prava. Politički bespravno ostaje još 250.000 punoljetnih proletarka. U Švedskoj imaju od 1862. neudate žene aktivno bi­ račko pravo za okružne skupštine i za općine pod istim uslovima, pod kojima i muškarci, to jest, kad su puno­ ljetne, kad imaju oporezovan dohodak od najmanje 562,50 maraka i kad su platile svoje poreze. Još godine 1887. glasalo je tek 4000 žena od 62.000 njih. Pravo, da budu birane u općinske službe, bilo im je isprva posvema us­ kraćeno, 1889. dopušteno im je jednim zakonom, da budu birane u sirotinjske i školske odbore. A u veljači 1909. dobiše švedske žene pasivno izborno pravo za sva za­ stupstva, seoska i gradska. G odine 1902. odbiveno je u drugoj komori političko izborno pravo za žene sa 114 proti 64 glasa, a godine 1905. sa 109 proti 88 glasova. U Danskoj dobiše žene poslije mnogogodišnje agitacije u travnju 1908. aktivno i pasivno izborno pravo za općine. Pravo glasa imaju sve žene, koje su dostigle 25. godinu života, pa ili same imadu godišnji dohodak od najmanje 900 maraka u gradu (manje u ladanjskim okružjima) ili živu u zajednici dobara s jednim muškarcem, koji je oporezovao svoje nekretnine. Osim toga ima još izborno pravo ženska služincad, kojoj se košta i stan uračunavaju u plaću. Kod prvog izbora godine 1909. izabrano je u Kopenhagenu sedam žena za skupštinu gradskog zastupA . Bebel: Ž ena i socijalizam. 19 �290 stva. N a Islandu imaju žene aktivno i pasivno pravo bi­ ranja u općine od 1907. godine. A izvojevanje prava glasa za žene u Engleskoj ima za sobom čitavu historiju. Po starome pravu pravo glasa u srednjem vijeku imale su one žene, koje su bile vlasnice zemlje, a kao takve one su vršile i sudačku vlast. Tijekom vremena one izgubiše ova prava. U aktu o izbornoj re­ formi od 1832. bila je upotrebljena riječ „person4, što po 4 engleskim pojmovima obuhvata članove obiju spolova, muškarca i ženu. P a ipak se taj zakon za ženu s ograniničenjem tumačio i nju su odbijali, gdje god bi pokušala da sudjeluje u biranju. U billu o izbornoj reformi od 1867. staviše namjesto riječi „person4 riječ „man4 . John Stuart 4 4 Mill predlagao je, da se namjesto „man4 opet stavi 4 „person4 , sa izričitom motivacijom, da žene treba da imaju 4 pravo glasa pod istim uslovima, pod kojima i muškarci. Predlog bude odklonjen sa 194 glasova proti 73. Šesnaest godina poslije toga (1883.) opet se u donjoj kući učinio pokušaj, da se ženama dopusti pravo glasa. Predlog je bio zabačen većinom od samo 16 glasova. Daljnji pokušaj godine 1884. bio je, zbog nejednako posjećene kuće, odbiven sa 136 glasova većine. Ali manjina nije klonula. Godine 1886. podje joj za rukom, da u dva čitanja izvojšti primanje predloga, da se biračko pravo za parla­ menat dade ženama. Raspust parlamenta spriječio je ko­ načnu odluku. D ne 29. studenoga 1888. držao je lord Salisbury jedan govor u Edinburgu, u kom je izmedju ostaloga rekao o v o : „Ja se ozbiljno nadam, da više ne će biti daleko onaj dan, kada će žene dijeliti s muškarcima pravo glasa za parlamentarne izbore i zajedno s njima odredjivati politički pravac zemlje.4 A A lfred Russell W allace, poznati priro­ 4 doslovac i pristaša Darwinov, izjavio se o istom pitanju: „K ad muškarci i žene budu imali slobodu da idu za svojim najboljim impulzima, kad i jedni i drugi budu do­ bili što je moguće bolji odgoj, kad se nikakva lažna ogra­ ničenja ne budu nametala jednom ljudskom biću samo zato, što je ono slučajno drugoga spola, i kad javno mni­ jenje budu regulirali najmudriji i najbolji, a mladež budu �291 sistematski izoštravali, onda ćemo vidjeti, kako će zavla­ dati jedan sistem ljudskog odabiranja, koji za posljedicu mora imati preporodjeno čovječanstvo. Dokle god žene budu prinudjene, da udaju smatraju sredstvom, pomoću koga mogu izbjeći siromaštvu i zapuštenosti, one se na­ laze i ostaju u mnogo gorem položaju, kad se uporede s muškarcima. O tuda prvi korak u emancipovanju žena jest otklanjanje svih ograničenja, koja ih spriječavaju, da se s muškarcima natječu na svim područjima industrije i zanimanja. Ali mi moramo i dalje ići, pa da ženama do­ pustimo vršenje njihovih p o l i t i č k i h p r a v a . Mnoga ograničenja, zbog kojih su žene do danas patile, ne bi se javila, da su žene imale neposredno zastupstvo u parla­ mentu." Na 27. travnja 1892. opet je sa 175 proti 152 glasa uskraćeno čitanje jednog predloga od sira A . Rollita. N a­ suprot tomu prihvatila je 3. veljače 1897. donja kuća predlog, da se podijeli pravo glasa, ali uslijed raznih ma­ nevara njegovih protivnika nije dotični predlog dospio do trećeg čitanja. Godine 1904. opet se isti proces ponovio. O d zastupnika donje kuće, izabranih 1906., velika se ve­ ćina prije svog izbora izjavila povoljno o ženskom pravu glasa. D ne 21. lipnja 1908. odigrala se u Hydeparku grandijozna demonstracija. V eć na 28. veljače prihvaćen je sa 271 proti 92 glasa predlog Stangerov, da se prihvati žensko pravo glasa s uslovima, koji danas vrijede za muško iz­ borno pravo. Na području lokalne uprave sve se više širi žensko pravo glasa. U skupštinama crkvenih općina imaju oporezovane žene baš toliko pristupa i glasa, kao i muškarci. O d 1899. imadu žene u Engleskoj pod istim uslovima, kao i muškarci, aktivno i pasivno izborno pravo za općin­ sko vijeće, okružno vijeće i vijeće grofovije. Po seoskim općinskim i okružnim vijećima, kao i u ubožištima, svi posjednici i stanodavci — isto i ženski — imaju pravo glasa, ako stanuju u općini ili okružju. Pasivno izborno pravo u ova tijela imaju svi punoljetni stanovnici bez raz­ like spola. U školskim vijećima imaju žene aktivno, a od 1870. i pasivno izborno pravo pod istim uslovima, kao i �292 muškarci. Godine 1903. je reakcijonarni engleski školski zakon oduzeo ženama pasivno izborno pravo u školske oblasti londonske grofovije. O d 1869. imaju neodvisne i neudate žene pravo glasa kod izbora u državna vijeća. Dva zakona od godine 1907. ustanoviše za Englesku i Škotsku, da se neudate žene mogu birati u grofovijska i općinska vijeća. Ali žena, koja bude izabrana predsjed­ nicom takve skupštine, ne smije u isto vrijeme vršiti s tim vezanu službu mirovnog suca. One mogu osim toga biti sada birane i u sirotinjske odbore. Prva gradonačelnica birana je 9. studenoga 1908. u Aldeburghu. 1908. sjedilo je u engleskim sirotinjskim odborima 1162, a u školskim odborima 615 žena. U Irskoj imaju žene, ako su samo­ stalne i oporezovane, aktivno izborno pravo u općinama od 1887., a od 1896. imaju aktivno i pasivno pravo za sirotinjske odbore. U britskim kolonijama sjeveroameričkim postoji u većini pojedinih pokrajina žensko komunalno pravo glasa općenito pod istim uslovima, kao i u Engleskoj. Isto tako je na komunalnom području uvedeno žensko pravo glasa i u afričkim engleskim kolonijama* U Francuskoj je prvi mali napredak donio zakon od 27. veljače 1880. Njime je stvoreno jedno izborno tijelo, kome pripadaju školske predstojnice, nadinspektorice, nad­ zornice ubožišta. T o izborno tijelo ima da se bavi pučkim školama. Drugi zakon od 23. siječnja 1898. daje ženama trgovkinjama pravo, da sudjeluju kod trgovačkih sudova. Zakon od 27. ožujka 1907., reformirajući privredne sudove, dao je ženama aktivno izborno pravo u ta tijela, a od 25. studenoga 1908. imaju žene pasivno izborno pravo. U Italiji dobile su žene već 1893. (protivno od Nje­ mačke) aktivno i pasivno pravo glasa kod izbora za pri­ vredne sudove. O ne mogu da budu birane i kao pred­ stojnice i upraviteljice bolnica, ubožišta, sirotišta i školskih komisija. U Austriji mogu žene, koje po svom posjedu spadaju u veleposjedničku kuriju, vršiti aktivno pravo glasa kod izbora za državni parlamenat ili zemaljski sabor osobno ili po jednom muškom opunomoćeniku. U općini mogu žene sudjelovati kod općinskih izbora u toliko, u koliko one, �293 kad navrše 24. godinu života, plaćaju kao općinari izravni porez na svoj posjed, obrt ili p rihod; udate žene vrše svoje izborno pravo preko svog muža, ostale preko puno­ moćnika. Sto se tiće prava glasa kod izbora za zemaljske sabore, žene, koje spadaju u razred veleposjednika, imaju posvuda pravo glasa, samo ga — izuzevši Donju Austriju — ne mogu vršiti osobno. Samo u ovoj krunovini odredjuje zemaljski zakon od 1896., da veleposjednici moraju gla­ sovati svi osobno, bez razlike spola. Z a privredne sudove posjeduju žene, kao u Nizozemskoj, samo aktivno izborno pravo. U Njemačkoj su žene izrijekom isključene od aktivnog i pasivnog izbornog prava za prava parlamentarna tijela. U pojedinim zemljama, dotično dijelovima zemalja imaju žene pravo glasa kod izbora u općinska vijeća. Pasivno izborno pravo ne imaju žene baš ni u jednom gradu ili općini. U gradovima su one isključene i od aktivnog izbornog prava. Izuzetak od toga pravila čine jedino gradovi velike vojvo­ dine Sachsen—W eim ar— Eisenach, kneževine Schwarzburg— Rudolstadt i Schwarzburg— Sonderhausen, Bavarska s desne strane Rajne i Travemiinde, gradić u Liibecku. U bavarskim gradovima imadu pravo glasa sve k u ć ep o s j e d n i c e , a u saskoweimarskim i schwarzburskim sve g r a d j a n k e . A li samo u Travemiindenu imaju one pravo, da ga o s o b n o izvršuju.1 Sto se tiče seoskih općina, žene posjeduju aktivno izborno pravo redovno u onim općinama, gdje pravo glasa ovisi o posjedu zemlje ili o stanovitom plaćanju poreza. Samo moraju svoj glas dati preko svog zastupnika, a ne mogu biti ni birane. T ako u Pruskoj, Braunschweigu, Schleswig-Holsteinu, SachsenW eimaru, Hamburgu i Liibecku. U kraljevini Saskoj prema općinskom redu može žena vršiti izborno pravo samo onda, ako je posjednica zemlje i ako je n e u d a t a . A ko je udata, prelazi pravo glasa na njezinog muža. U državama, gdje je u općinama vezano pravo glasa sa općinskim gra-, djanskim pravom, ne imaju ga žene. T ako u Wiirttembergu, u bavarskom Pfalzu, u Badenu, H essenu, Oldenburgu, A nhaltu, G othi i Reussu j. L . U Sachsen-W eimar-Eisenachu, 1 Politički priručnik za žene. Str. 86. Berlin 1909. �294 Koburgu, Schwarzburg-Rudolstadtu i Schwarzburg-Sondershausenu ne samo da žene mogu pod istim uslovima, kao i muškarci, steći gradjansko pravo, već tu imadu i pravo glasa, koje je posve neovisno o posjedu. Dašto, da ga i tu ne mogu izvršivati osobno. U pruskim općinama, gdje postoji ograničeno izborno pravo žena, sudjeluju žene s pravom glasa izravno ili ne­ izravno kod izbora u okružna zastupstva. U izbornom sa­ vezu većih posjednika, zastupnika rudničkih i privrednih poduzeća, biraju žene okružne zastupnike direktno, dok ih po seoskim općinama biraju neizravno, jer tamo općinske skupštine i općinska vijeća ne biraju zastupnike same, već samo izbornike, i pošto okružna zastupstva biraju zastup­ nike u pokrajinske sabore, maleni broj žena s pravom glasa može vršiti tek vrlo skromni upliv na upravu po­ krajine. Zadnjih godina žene u sve većem broju i s najboljim uspjehom ulaze u njegovanje ubogih i sirota (iznimku čini samo Bavarska), u mnogim gradovima i u školske komisije (Pruska, Baden, Wiirttemberg, Bavarska, Saska) i u ko­ misije za istraživanje stanova (Mannheim). Jedino javno područje, na kom žene posjeduju aktivno i pasivno izborno pravo, ostaje osiguranje bolesnika; dok im je ostalo uskra­ ćeno izborno pravo za privredne i trgovačke sudove. Izborno dakle pravo u navedenim slučajevima u Nje­ mačkoj iAustriji gotovo je bez iznimke vezano ne za osobu, već za posjed. T o je vrlo poučno za vladajući državni moral i za postojeće pravo. N e ima li čovjek novca ili zemlje, on je u političkom pogledu ravan nuli. T u ne odlučuje ni razum ni inteligencija, već posjed. Princip, da ženi kao nepunoljetnoj ne treba dati ni­ kakvo pravo glasa, u stvari je dakle prebrodjen. Pa ipak se ljudi odupiru, da joj priznaju puno pravo. Veli se, opasno je dati pravo glasa ženi, jer je lako pristupačna religijskim predrasudama i jer je konzervativna. Ali je ona i jedno i drugo samo zbog toga, što nema znanja; uzgo­ jimo je i naučimo je, gdje je njen pravi interes. Uostalom, pretjeruje se s tim religijskim utijecajem, koji se pripisuje izborima. Ultramontanska agitacija bila je u Njemačkoj �295 toliko uspješna samo zato, što je znala s o c i j a l n i i n ­ t e r e s s p o j i t i s r e l i g i j s k i m . Ultramontanski ka­ pelani natjecali su se dugo vremena sa socijalnim demo­ kratima u otkrivanju društvene truleži. O tuda njihov upliv na mase. Sa završetkom kulturne borbe taj utjecaj poste­ peno iščezava. Svećenstvo je prinudjeno, da napusti svoju opoziciju prema državnoj vlasti, a jednovremeni porast raz­ redne suprotnosti primorava, da ima više obzira prema katoličkoj buržoaziji i katoličkom plemstvu, pa toga radi na socijalnoj oblasti mora da pokaže veću uzdržljivost. A time ono gubi upliv na radnike, koji pada naročito onda, kad ga obziri prema državnoj vlasti i vladajućim klasama na­ gone, da odobrava ili da trpi postupke i zakone, koji su upravljeni protiv interesa radničke klase. Isti razlozi dopri­ nose, da na kraju krajeva upliv svećenstva i kod žene padne. K ad čuje na skupštinama i u novinama i kad iz svog iskustva sazna, gdje je njen pravi interes, ona će se isto tako emancipirati od svećenstva, kao i muškarac.1 U Belgiji, gdje ultramontanizam još gotovo neograničeno vlada nad širokim slojevima narodnim, jedan dio katoličkog svećenstva vidi u davanju prava glasa ženama snažno oružje protiv socijalne demokracije i zbog toga ga i traži. A i u Njemačkoj bi se po koji konzervativni poslanik, kadgod bi u državnom saboru socijalna demokracija istaknula zahtjev, da se ženama dade pravo glasa, izjavio za to pravo, s mo­ tivacijom, da u njemu vidi oružje protiv socijalne demo­ kracije. Nesumnjivo je, da su ovaki pogledi jednim dijelom opravdani, kad se ima na umu političko neznanje, u kom 1 D a ova pogibao može nastupiti, vrlo je brzo uvidjelo svećenstvo. Kraj velikog značenja i opsega, sto ga je ženski pokret zauzeo čak u gradjanskim krugovima, uvidješe vodje katoličkog centruma, da s negira­ njem vise ne ide; oni se s toga potpuno izmijeniše. S onom lukavošću, koja je od vajkada resila sluge crkvene, podupire se sada ono, što se prije pobijalo. N e samo da se zagovara ženski studij, već se daje ženama i potpuna sloboda udruživanja i skupljanja. O ni, koji dalje gledaju, iz­ javljuju se čak i za to, da se ženama podijeli čak i pravo glasa, u nadi, da će otuda najviše profitirati crkva. Isto se tako zagovara organizacija ženskog spola, čak i organizacija ženske služinčadi. A li sva ta nastojanja ne podupiru se iz kakvog osjećaja za pravo, već lih toga radi, kako žena ne bi došla u ruke crkvenim i političkim protivnicima. �296 se žene danas još nalaze, i osobito silan upliv, što ga sve­ ćenstvo vrši na njih. Ali to još nikako nije razlog, da im se pravo glasa ne da. Danas isto tako ima još milijuna radnika, koji proti svom klasnom interesu biraju predstav­ nike buržoaskih i crkvenih stranaka dokazujući time svoju političku nezrelost, pa im se ipak zbog toga ne će da oduzme pravo glasa. Nedavanje prava glasa ne prakticira se zato, što se ljudi boje neznanja masa, — računajući tu i žene — , jer ono, što su one danas, vladajuće su ih klase takvima napravile, već zato, što se boje, da se one po­ stepeno ne opamete i podju svojim putem. U nekim njemačkim državama toliko se još zaostalo, da se ženama ne daje čak ni političko pravo udruživanja. U Pruskoj, Bavarskoj, Braunschweigu i čitavom jednom nizu drugih njemačkih država one ne smiju sastavljati ni­ kakva politička udruženja, u Pruskoj ne smiju sudjelovati čak ni na svetkovinama političkih udruženja, kao što je to vrhovni administrativni sud donio odluku još 1901. godine. Rektor berlinskog sveučilišta učinio je u jesen 1901. glupost, koja se smatrala nemogućom, zabranivši, da jedna žena drži predavanje u studentskom udruženju za socijalne nauke. A iste te godine policija je u Braunschweigu zabranila ženama, da sudjeluju u radu evangeličkog socijalnog kon­ gresa. T o, što je pruski ministar unutarnjih poslova godine 1902. milostivo izjavio, da je spreman dati ženama pravo slušanja na skupštinama političkih udruženja pod uslovom, da slično židovskim ženama u sinagozi zauzmu mjesto u naročitom odjelu dvorane, protivi se zakonu, ali karakteriše, koliko je sitan naš javni život. Još u veljači 1904. mogao je Posadow sky u državnom saboru svečano izjaviti: ,,U politiku neka žene ne diraju." Ali je dosadašnje stanje postalo nezgodno i samim gradjanskim strankama. Proletarski pokret žena svladao je sve zapreke prava udruživanja. I tako je konačno novi zakon od 19. travnja 1908. — to je jedina poboljšica, koja se može smatrati bitnom — donio ravnopravnost žena u životu udruženja i skupština. S aktivnim biračkim pravom mora, sasvim prirodno, da bude spojeno i pasivno. „Z ena na tribini njemačkog državnog sabora, to bi tek bilo lijepo," čujemo, gdje uz­ �297 vikuju. U stvari, u drugim državama one već stoje na tri­ binama parlamenta, a i mi smo već odavno navikli da žene na njihovim kongresima i skupštinama svih vrsta gle­ damo na tribini. U Sjevernoj Americi one se pojavljaju i na propovjedaonici i na porotnićkoj klupi, pa zašto onda ne bi i na tribini njemačkog državnog sabora? Prva žena, koja dodje u parlamenat, znati će imponovati. Kad su prvi radnici u njega stupili, mislilo se, da se i s njima može tjerati šala, i tvrdilo se, kako će radnici brzo uvidjeti, kakvu su budalaštinu ućinili, kad su takve ljude izabrali. Ali su njihovi predstavnici znali brzo izazvati respekt prema sebi i sad se boje, da takvih ne bude mnogo. Frivolni će komedijaši primijetiti: „A m a zamislite trudnu ženu na tri­ bini njemačkog državnog sabora, kako je to neestetično!“ A ta ista gospoda smatraju, da je sasvim u redu, da se trudne žene upotrebljavaju u onim najneestetićnijim poslo­ vima, gdje se potkopava žensko dostojanstvo, pristojnost i zdravlje. Bijedan je podlac o n a j čovjek, koji sa trudnom ženom može da tjera šalu. I sama pomisao na tc, da je nekad i njegova majka tako izgledala prije, no što je njega donijela na svijet, morala bi da mu u obraze natjera ru­ menilo stida, a pri drugoj pom isli: da on, baš glavom taj surovi podrugljivac, očekuje od sličnog stanja svoje žene ispunjenje vrhunca svojih želja, trebalo bi, da posramljen umukne.1 1 „Finske zastupnice su polovinom majke, odnosno supruge . . . O d udatih socijalno-demokratskih zastupnica naroda tri su postale za dosa­ dašnjeg zasijedanja majkama, i to bez posljedica. Njihova je trudnoća za vrijeme parlamentarne djelatnosti bila općenito smatrana kao nešto pri­ rodno, ne bijaše dakle na tom ništa čudnovato niti neobično. M oglo bi se , što više, reći, da je taj momenat djelovao uzgojno na skupštinu. Sto se pak tiče parlamentarnog rada žena u užem smislu, budi naglašeno, da su i one iz svojih stranaka birane u naročite komisije. A to je dokaz, da su stranke bile osvjedočene o radnoj sposobnosti žena. U komisiji za radničke odnošaje, gdje se pravljahu zakoni o radničkoj zaštiti, o osigu­ ranju radnika i novi privredni zakon, nalazile su se uz dvanaest muškaraca i četiri žene, dok su tri žene izabrane zamjenicama. U zakonsku komisiju, kao i u komisiju za ustav, birane su dvije žene kao redoviti članovi, a jedna kao zamjenica. 1 žene su se odista iskazale na svojim mjestima. G ospodjica H . Parssinen, članica iinskog sabora, Ž ensko pravo glasa i sudjelovanje žena u parlamentarnim radnjama Finske. „Dokumenti napredka“ 1909., srpanj, str. 5 4 2 do 548. �298 Z e n a koj a r ad ja d j e c u , č i ni d r u š t v u b a r i s t o t o l i k u u s l u g u , kol i ku i mu š k a r a c , koji s v o j i m ž i v o t o m b r a n i z e m l j u i o g n j i š t e od o s v a j a č k o g n e p r i j a t e l j a ; ona radja i uzgaja i kasnijeg čovjeka, čiji život nažalost vrlo često tone u krvi na tako­ zvanom „polju slave4 1 još nešto. Život ženin s t a v 1j e n *. j e n a k o c k u u svakom slučaju m aterinstva; sve naše majke pogledale su smrti u lice, kad su nas radjale, a mnoge su od njih i podlegle tomu aktu. „Primjerice u Pruskoj broj žena, umrlih kod porodjaja, nadmašuje vrlo znatno pomor od tifusa. Na tifusu je 1905 i 1906 umrlo po 0,73 i 0,62, a od porodjaja 2,13 i 1,97 računajući na 10.000 živih žena. Kakvi bi izgledali odnošaji, — opaža s pravom profesor Herff, — kad bi muškarci bili izloženi ovim mukama u jednakom broju? Ne bi li se sve pokrenulo ?<L < B r o j ž e n a , k o j e p r i l i k o m p o r o d j a j a u mr u ili s ve nu, m n o g o je v e ć i , no br oj m u š k a r a c a , koj i na b o j n o m p o l j u p a d n u ili b u d u r a nj e ni . O d godine 1816 do 1876 u Pruskoj je samo kao žrtva porodiljske groznice pala ne manje nego 321,791 žena — prosječno na godinu 5363. U Engleskoj je broj žena, koje umriješe u babinjama, od godine 1847 do 1901 iznosio 213.533, a godimice ih uprkos svim higijenskim mjerama umire ne manje nego 4000.2 T o je mnogo veći broj, no što je za to vrijeme u raznim ratovima ljudi poubijano ili umrlo od rana. A uz ovaj ogromno veliki broj žena, poumrlih od porodiljske groznice, dolazi još veći broj onih, koje zbog toga stalno venu ili prije vremena umiru.3 1 s toga razloga žena može da zahtijeva potpunu ravnopravnost s muškarcem, Ovo naročito mora da se rekne onima, koji muškarčevu dužnost, 1 Profesor Dr. O tto v. Herff, U borbi proti babinjama. Str. 26 6 . Leipzig 1908. 2 W . W illiam s, D eaths in Childbed. Str. 6. do 7. London 1904. 3 „N a svaku ženu, koja danas u babinjama umre, moramo da raču­ namo petnaest do dvadeset njih, koje budu vise ili manje teško zaražene, te im ovo tako razori organe u donjem dijelu tijela i cijelo zdravlje, da su poslije često puta cijelog života boležljive.“ G ospodja Dr. med. H . B. A dam s, Knjiga o ženama. 1 svezak, str. 3 6 3 . Stuttgar* 1894, Južnonjemački nakladni zavod. �299 da brani domovinu, ističu kao jedan momenat, koji ga vi­ soko uzdiže nad ženom. U z to najveći broj ljudi zbog ovakvih naših vojnih ustanova i ne vrši tu dužnost, ona za veliki broj njih postoji tek na papiru. Svi ovi površni prigovori, koji se ističu protiv javne akcije ženine, ne bi se mogli ni zamisliti, da je odnos izmedju spolova prirodan i da ne postoji umjetno naduveni antagonizam izmedju spolova. T a još se iz mladosti raz­ dvaja njihovo kretanje u društvu i njihov odgoj. A naročito je antagonizam, koji se ima pripisati kršćanstvu, taj, koji spolove stalno drži u razdvojenosti i medjusobnom nepo­ znavanju, a to spriječava slobodniji drugarski odnos, uza­ jamno povjerenje i uzajamno dopunjivanje njihovih karak­ ternih osobina.1 Jedan od prvih i najvažnijih zadataka razumno organizovanog društva mora biti to, da uništi ovu kobnu razdvo­ jenost, a prirodi vrati njena prava. Neprirodno stanje po­ čima još u školi. Prvo rastavljenost spolova, pa onda naopaka ili nikakva nastava o tom, što se čovjeka kao spolnog bića tiče. Istina, u svakoj se dobroj školi predaje danas prirodna historija: dijete doznaje, da ptice nose jaja, pa onda iz njih legu m lade; ono doznaje i to, kad počima doba parenja, da su zato potrebni mužjak i ženka, da oboje zidaju gnijezda, legu i njeguju mlade. O no saznaje dalje, da sisavci legu žive m lade; ono sluša o vremenu, kad se javlja spolni nagon, i o borbi mužjaka oko ženke, koja tada n astaje; ono doznaje, i koliko se obično mladih izleže, pa možda i to, koliko vremena traje ženkina trudnoća. A li sve, što se tiče postanka i razvoja njegovoga spola, ostaje u mraku, zavija se u tajanstvenu koprenu. Pa kad onda dijete pokuša, da svoju prirodnu žudnju za saznanjem zadovolji pitanjima, koja upućuje roditeljima i majci, — učitelju se ne usudjuje, — onda mu se izmišljaju najglupavije priče, koje ga ne mogu zadovoljiti i koje imaju u toliko gore djelovanje, kad ono jednog dana ipak sazna 1 Ljeta gospodnjeg 1902 općinski odbornici N eu ssa na Rajni odbili su pomoć za javno kupalište, jer zacijelo ne može pojačati moral to, kad djeca, obučena tek u jedne gaćice za kupanje, gledaju jedna drugima gola tijela. �300 prirodu svog porijekla. Bit će malo djece, koja to do svoje dvanaeste godine n i j e s u saznala. Uz ovo dolazi još i to, što u svakoj maloj varoši, a osobito na selu, djeca još od najranije mladosti posmatraju iz najbliže, najneposrednije blizine parenje pernate živadi, oplodjivanje domaćih živo­ tinja na dvorištu, ulici, goneći stoku na pašu i t. d. O na slušaju, kako zadovoljavanje nagona kao i akt radjanja raznih domaćih životinja postaje kod roditelja, slugu i starije braće i sestara pitanje, o kom se razvijaju važne diskusije do najmanjih detalja i bez ikakva stida. Sve to kod djeteta budi sumnju u ono, kako su mu roditelji opisali njegov dolazak na svijet. Na kraju krajeva dolazi ipak dan sazna­ nja, ali na drugi način, no što bi to došao kod prirodnog i razumnog uzgoja Djetetova tajna čini, da se ono što više udalju e od roditelja, a naročito od matere. Postizava se suprotnost onoga, što se u nerazumnosti i kratkovidnosti htjelo postići. T ko pomisli na svoje djetinstvo i na svoje drugove iz mladosti, zna, šta su često puta posljedice toga. jedna američka žena1 iznosi u jednom djelu izmedju ostalog to, kako je, da bi zadovoljila svog osmogodišnjeg sina sa njegovim neprestanim pitanjima, kako je došao na svijet, a ne hoteći da ga zaglupljuje pričama, otkrila mu njegovo pravo porijeklo. Dijete ju je slušalo s najvećom pažnjom i od toga dana, kad je saznalo, koliko je briga i bolova svojoj majci zadalo, prionulo je uz nju s tolikom nježnošću i visokim poštovanjem, kakvo dode nije poka­ zivalo, pa je to preneslo i na druge žene. Spisateljica po­ lazi od tačnog mišljenja, da se samo od prirodnog uzgoja može očekivati bitni popravak, a naročito veće poštovanje i savladjivanje muškog spola prema ženskom. T ko misli bez predrasuda, ne će moći doći ni do kojeg drugog za­ ključka. M a sa koje se tačke pošlo, kad kritikujemo današnje stanje, na kraju krajeva stalno se dolazi opet na o v o : nužna je t e m e l j i t a i z m j e n a n a š i h s o c i j a l n i h o d n o s a i sa njome korjenita izmjena u položaju spolova. 1 W om anhood, Its Sanctities and Fidelities by Isabella Becher-Hooker. Boston, L ee and Shepard, Publishers. N ew York 1874., L ee, Shepard and Dillingham. �301 Ž ena mora, da bi brže došla do cilja, obazrijeti se oko sebe, da nadje saveznike, s kojima će se sasvim naravno sresti u proletarskom pokretu. Klasno svijesni proletarijat već je odavno otpočeo juriš na tvrdjavu, klasnu državu, koja održava i vladavinu jednog spola nad drugim. Tvrdjavu valja sa svib strana opkoliti opkopima, a topovima svih kalibara na predaju prisiliti. Vojska, što vrši opsadu, na­ lazi sebi časnike i zgodno oružje na svim stranama. So­ cijalna nauka i prirodne znanosti, historiografija, pedagogija, higijena i statistika daju pokretu municije i oružja. Filo­ zofija ne zaostaje i u Mailanderovoj „Filozofiji spasenja" objavljuje skoro ostvarenje „idealne države". Osvajanje klasne države i njezinu reorganizaciju olak­ šava pocijepanost u redovima njenih branilaca, koji pri svekolikoj zajednici interesa prema zajedničkom neprijatelju obaraju jedan drugog u borbi oko pljačke. Interes jednog sloja stoji nasuprot interesu drugih. Dalje, što nama ko­ risti, jest buna u redovima neprijatelja, koja sve više raste, čiji su borci jednim velikim dijelom kost naše kosti, meso našeg mesa, no koji su se iz nerazumijevanja ili zavedeni dosada protiv nas i sebe samih borili, ali se sve više osvješćuju i nama pridružuju. Dalje, nama pomaže dezertiranje poštenih osviještenih ljudi iz redova današnjih ne­ prijateljski raspoloženih mislilaca, kojima njihovo više znanje, njihova bolja uvidjavnost daje impulza, da se uzdignu iznad svog niskog klasnog interesa, pa da se, idući za svojim idealnim nagonom prama pravdi, pridruže čovječan­ stvu, koje čezne za oslobodjenjem. Mnogima još nije postalo posve jasno stanje raspa­ danja, u kom se već nalazi država i društvo, pa je zato potrebno i ovo razlaganje, što sada dolazi. �Treći odsjek. Država i društvo. Šesnaesto poglavlje. K lasna država i m oderni proletarijat. 1* Naš javni život. Razvoj društva dobio je zadnjih decenija u svim kul­ turnim državama svijeta neobično brzi tempo, koji ubrzava svaki napredak na svim oblastima ljudske djelatnosti. Naši su socijalni odnosi time stavljeni u prije nikada nepoznato stanje nemira, vrijenja i raspadanja. Vladajuće klase ne osjećaju više čvrsta tla pod svojim nogama, a institucije gube sve više i više čvrstoću, da bi mogle prkositi navali, koja dolazi od svih strana. Svih krugova, najviših i naj­ nižih, uhvatio se osjećaj nelagodnosti, nesigurnosti i neza­ dovoljstva. Grčeviti napori, koje čine vladajuće klase, da bi šivanjem i krpanjem socijalnog tijela učinile kraj tomu nesnosnom stanju, pokazuju se kao ništetni, jer nijesu do­ voljni. Sve veća nesigurnost, koja otuda raste, povećava njihov nemir i njihovu nelagodnost. T ek što svoju trošnu kuću podupru kakvom gredom u obliku zakona, otkrivaju, da bi na deset drugih mjesta takva greda bila još po­ trebnija. I zbog toga se oni i sami nalaze u neprestanoj medjusobnoj svadji i razlici mišljenja. Sto jednoj stranci izgleda kao neophodno potrebno, da se donekle umire i pomire mase, koje postaju sve nezadovoljnijima, to druga smatra kao slabost i popustljivost, koja se nikad ne može oprostiti i koja samo izaziva želju za većim koncesijama. Z a to najjasnije svjedoče beskonačne rasprave u svim parlamentima, koje stvaraju uvijek nove zakone i ustanove, a da se ipak ne dolazi do mira i zadovoljstva. Medju samim vladajućim klasama postoje suprotnosti, koje se ne mogu izravnati, a ove još zaoštravaju društvene borbe. �303 V lade — i to ne samo u Njemačkoj — drhću kao trska na vjetru; one moraju da imadu potporu, jer bez potpore ne mogu postojati, i zato se oslanjaju sad na ovu, sad na onu stranu. Ni u jednoj gotovo naprednijoj državi Evrope ne ima vlada trajnu parlamentarnu većinu, s kojom bi mogla sigurno računati. Društvene opreke do­ vode majoritete u raspad i razlaz; i vječito promjenljivi kurs, osobito u Njemačkoj, pokapa i zadnji ostatak po­ vjerenja, što ga vladajuće klase imaju još u sebe. Danas je jedna strana nakovanj, druga kladivo, sjutra obratno. Jedna ruši ono, što je druga s naporom podigla. Smetnja biva sve većom, nezadovoljstvo sve trajnijim, frakcije se gomilaju i uništavaju u par mjeseci više sila, nego prije u isto tolikom broju godina. Pored toga stalno se povećavaju materijalne potrebe u obliku različnib prireza i poreza, a javni dugovi rastu u beskrajnost. Po svojoj prirodi i svom biću država je klasna država. Mi smo vidjeli, kako je ona bila potrebna, da štiti na­ stalo privatno vlasništvo i da državnim ustanovama i za­ konima regulira medjusobne odnose vlasnika, kako god i odnose izmedju njih i onih, koji nemaju nikakve svojine. U ma kakvim se oblicima u tijeku historijskog razvoja po­ javljivalo zadobijanje svojine, u prirodi same svojine je to, da su vlasnici najmoćnija lica u državi i da oni državu organizuju prema svojim interesima. A li u prirodi privatnog vlasništva je i to, da ona pojedinca nikad ne zadovoljava, on teži svim sredstvima, da ga poveća. O n se dakle trudi, da državu organizuje tako, da bi pomoću nje mogao što potpunije ostvariti svoju namjeru. Na taj način zakoni i ustanove države postaju tako reći sami po sebi klasni za­ koni i klasne ustanove. A li državna sila i svi, koji imaju interesa u održanju postojećeg državnog poretka, ne bi bili u stanju, da to uredjenje trajno održavaju nasuprot masi onih, koji nemaju ni najmanje interesa u njemu, kad bi samo ta masa došla do spoznaje, šta odista taj postojeći poredak znači. T o se dakle mora na svaki način spriječavati. Radi toga mora se masa održavati u što je moguće većem neznanju o prirodi postojećih odnošaja. No i to �304 nije dosta. Nju se mora učiti, kako je postojeći poredak bio vječit i vječno mora trajati, kako njega uništiti znači ustajati protiv poretka, koji je sam Bog^ uveo, i zato je religija uzeta u službu ovom uredjenju. Sto manje mase znaju i što su praznovjernije, u toliko bolje ; održati ih u tom, to je dakle u državnom, „javnom interesu'4, to jest u interesu klasa, kojima je postojeća država zaštita njihovih klasnih interesa. Vlasnici, državna i crkvena hierarhija, sve se to udružuje u svrhu zajedničkog rada oko zaštite svojih interesa. Ali sa težnjom za sticanjem imetka i množenjem imetaka diže se kultura. Sve veći biva krug onih, koji teže, da sudjeluju u zadobivenim napredcima i kojima to do stanovitog stupnja i uspijeva. Na toj novoj bazi podiže se jedna nova klasa, koju vladajuće klase ne priznaju kao ravnopravnu i jednako vrijednu, ali koja zalaže sve, da to postane. K onačno se javljaju nove klasne borbe, pa čak i nasilne revolucije, kojima nova klasa zadobija to, da joj se prizna, da zajedno vlada, naročito zbog toga, što ona po­ čima igrati ulogu branitelja širokih masa potlačenih i izrab­ ljivanih i njihovom pomoći izvojšti pobjedu. Ali čim nova klasa dobije silu i vlast pored starih, ona se udružuje sa svojim negdašnjim neprijateljima protiv svojih negdašnjih saveznika i poslije nekog vremena počimaju opet klasne borbe. No pošto nova vladajuća klasa, koja je za to vrijeme karakter uslova svoje egzistencije utisnula u cijelo društvo, može svoju moć i svoje imanje proširivati samo tako, što će jedan dio svojih kulturnih zadobitaka ostaviti i klasi, koju tlači i eksploatiše, ona time uzdiže na viši stupanj inteligenciju i sposobnost za akciju kod ove klase. A time ona sama daje oružje, kojim će biti uništena. Borba masa upravljena je sad protiv svake klasne vlada­ vine, ma u kom obliku ona postojala. Pošto je ova posljednja klasa moderni proletarijat, nje­ gova će onda misija donijeti sa sobom ne samo njegovo oslobodjenje, već i oslobodjenje svih ostalih, koji su po­ tlačeni, pa dakle i žena. Medjutim, u prirodi je klasne države ne samo to, da eksploatirane klase održava u što je moguće većem bes- �305 pravlju, nego još i to, da troškove i terete izdržavanja države u prvom redu svali na njihova ledja. Ovo je u toliko lakše, što način podnošenja tereta biva u oblicima, koji zatajuju pravo svoje značenje. Jasno je, da visoki ne­ posredni porezi za pokrivanje javnih izdataka moraju u toliko više izazvati buntovničko raspoloženje, u koliko je niži prihod, od koga se oni uzimaju. Lukavost dakle nalaže vladajučim klasama, da drže ovdje mjeru i da na mjesto neposrednih udare posredne, to jest poreze i prireze na najnužnije artikle potrošnje, jer se time tereti raspodjeljuju na svakodnevnu potrošnju i najvećim dijelom neprimjetno ulaze u cijenu robe i tako obvezanike obmanjuju o količini poreza, koje plaćaju. Koliko netko plaća poreza na kruh, sol, meso, šećer, kavu, pivo, petroulje ili carinu itd., većini je nepoznato, a i teško je izračunati; oni ni ne slute, ko­ liko ih se iscrpljuje. A ovi porezi rastu razmjerno s brojem članova obitelji, oni dakle predstavljaju najnepravedniji način oporezivanja, što se može zamisliti. O bratno pak, imućne se klase razmeću direktnim porezima, što ih plaćaju i prema visini njihovoj odmjeravaju sebi politička prava, koja ne daju proletarskoj klasi. U z to dolazi državna pomoć i državno potpomaganje, koje imućne klase dodjeljuju sebi putem poreznih premija i carina na sve moguće životne namirnice, kao i ostale subvencije u iznosu od mnogo sto­ tina milijuna svake godine, što se uzima na račun masa. Dalje, k tomu dolaze ogromna izrabljivanja putem povišice cijena u najrazličnijim potrebnim artiklima, što ih vrše krupnokapitalističke poduzetničke organizacije preko svojih saveza, trustova i sindikata, koje država unapredjuje svojom privrednom politikom i trpi bez imalo otpora, ako ih, šta više, još i ne potpomaže svojim sudjelovanjem. Doklegod su eksploatisane klase mogle biti održavane u nepoznavanju svih tih mjera, one za državu i vladajuće društvo ne skrivaju nikakvu opasnost Ali čim ih oštećene klase upoznadu, — a političko obrazovanje mase, koje se diže, omogućava im to sve više i više, — ove mjere, cija užasna nepravda postaje očevidna, izazivaju ogorčenje i pobunu masa. Posljednja iskra vjere u osjećanje pravde kod vladajućih sila gasi se i uvidja se priroda države, koja A . Bebel; Ž ena i socijalizam. 20 �306 takva sredstva primjenjuje, i bitnost društva, koje ih raz­ vija. Posljedica toga jest medjusobna borba do konačne istrage. U težnji, da zadovolje najsuprotnije interese, država i društvo gomilaju organizacije preko organizacija, ali se ni­ jedna stara temeljito ne odstrani, a nijedna nova ne pro­ vede se temeljito. Radi se polovično, tako, da nijedna strana nije zadovoljna. Kulturne potrebe, izašle iz narodnog života, traže, da se o njima povede račun, ako ne će, da se inače stavi sve na kocku; da bi ma i traljavo bile pod­ mirene, za njih mora da se dosta žrtvuje, i u toliko više, što se svuda nalazi velik broj parasita. Ali upo/edo s time, ustanove, koje su suprotne kulturnim ciljevima, ne samo da se održavaju, nego se, šta više, zbog postojećih klasnih suprotnosti proširuju, te su u toliko nesnosnije i teže, u koliko ih sve veća uvidjavnost glasno proklamuje i z l i š ­ n i m a . Policija, militarizam, sudstvo, tamnice, cjelokupni administrativni aparat postaju sve prošireniji i skuplji, ali se time ne pojačava ni vanjska ni unutrašnja sigurnost, već biva baš o b r a t n o . U internacijonalnim odnosima pojedinih naroda zavla­ dalo je postepeno jedno sasvim neprirodno stanje. Ovi se odnosi umnožavaju, u koliko raste proizvodnja robe, u koliko razmjena robe u masama postaje sve lakša pomoću prometnih sredstava, koja se stalno usavršuju, i u koliko privredni i naučni rezultati postaju općim dobrom svih na­ roda. Zaključuju se trgovinski i carinski ugovori, podižu se medjunarodnim sredstvima skupocjeni saobraćajni putovi (sueski kanal, gotthardski tunel i t. d.) Pojedine države potpomažu velikim svotama parobrodarske linije, koje utječu na jačanje prometa izmedju najrazličitijih zemalja na našoj zemlji. Osnovao se svjetski poštanski savez — jedan kul­ turni napredak prvoga reda, — sazivaju se internacionalni kongresi za sve moguće praktične i naučne ciljeve, rasprostiru se najodličniji duševni proizvodi pojedinih naroda prevodjenjem na razne jezike glavnih kulturnih naroda, i sa svim tim radi se sve više na i n t e r n a c i j o n a l i z o v a n j u i b r a t i m l j e n j u naroda. Ali političko i vojničko stanje Evrope i kulturnog svijeta stoji u čudnoj protivnosti s ovim �307 razvitkom. Narodnosna mržnja i šovinizam podstrekava se ovdje ondje umjetnim načinom. Posvuda vladajuće klase pokušavaju da održe uvjerenje, kako onaj tudjinski narod smrtno mrzi ovaj njihov i kako samo vreba trenutak, da skoči na njega i da ga uništi. M edjusobna konkurentska borba kapitalista u pojedinim zemljama dobija na interna­ cionalnom području karakter borbe kapitalističke klase jedne zemlje protiv kapitalističke klase druge zemlje, i pot­ pomagana političkim sljepilom masa izaziva takvu utakmicu u vojnim naoružanjima, kakvu svijet nikad nije vidio. Ova utakmica stvorila je vojske takve veličine, kakve nikad prije nijesu postojale, ona je stvorila orudja za ubijanje i razoravanje na kopnu i na moru, u tolikoj mjeri savršena, kako je to moguće samo u jednom vremenu najrazvijenije tehnike, kao što je naše. O va utakmica izaziva razvoj razornih sred­ stava, koji na kraju krajeva vodi do razorenja sama sebe. Uzdržavanje vojske i mornarice traži žrtava, koje svakom godinom bivaju veće i koje konačno upropaste i najbogatiji narod. Godine 1908. platila je Njemačka samo za svoju vojsku i mornaricu redovitih troškova — računajući tu i izdatke na mirovine i kamate državnog duga, u koliko je on učinjen za ratnu svrhu — znatno preko 1500 milijuna maraka, a ova svota raste godimice. Prema Neymarcku iznašahu izdaci evropskih država za 1866 1887 1870 1906 milijuna franaka Vojska i mornarica Državni dugovi . K a m a ti.......................... 3000 66000 2400 3500 75000 3000 4500 117000 5300 6 72 5 148000 60001 I tako Evropa plaća godišnjih 6725 milijuna franaka (5448 milijuna maraka) za vojsku i mornaricu, a 6000 mi­ lijuna franaka (4860 milijuna maraka) kao kamate od tih dugova, koji su većinom učinjeni u ratne svrhe 1 Odista prekrasno sta n je ! Primjer Evrope slijede Amerika i Azija. Savezne D r­ 1 A . Neymarck, La Statistique internationale des valeurs mobilieres u „Bulletin de l’institut international de Statistique“. 17. svezak, str. 40 3 . K openhagen 1908. �308 žave izdadoše godine 1875—386, 8, a godine 1907/08 — 1436, 9 milijuna maraka. U Japanu su redoviti izdaci za vojsku i mornaricu, računajući ovamo i penzije, iznosili godine 1875 — 20, 5, a godine 1908/09 — 220, 4 mili­ juna m araka! Kraj ovih izdataka pate obrazovni i kulturni ciljevi u najvećoj mjeri, zapuštaju se najnužnije kulturne zadaće, a izdaci za izvanjsku zaštitu rastu u tolikoj mjeri, te će po­ kopati i cilj same države. Sve to veće vojske sadrže u sebi najzdraviji i najsnažniji dio naroda, za njihov razvoj i obrazovanje upotrebljavaju se sve duševne i tjelesne sile na taj način, kao da je najviša zadača našeg vremena obra­ zovanje za ubijanje u masama. Uz to se orudja za rato­ vanje i ubijanje neprekidno usavršuju, ona su se toliko usavršila u pogledu brzine, djelovanja i savladjivanja zapreka, te su postala strahovita kako za neprijatelja, tako baš i za onoga, koji ih upotrebljava. Ako se jednog dana taj ogromni aparat stavi u pokret, — kojom će zgodom neprijateljske evropske sile izvesti na bojno polje 16 do 20 milijuna ljudi, — pokazat će se, d a j e v e ć p o s t a l o n e m o ­ g u ć e u p r a v l j a t i i r u k o v a t i n j i m e . Ne ima ge­ nerala, koji tolikim masama može zapovijedati, bojnog polja, koje je dovoljno veliko, da ih može primiti, i administra­ tivnog aparata, koji ih dugo vremena može hraniti. U slu­ čaju bitke nema dovoljno bolnica, u kojima bi mogli svi bolesnici dobiti mjesta, a sahranjivanje brojnih mrtvaca po­ staje gotovom nemogućnosti. Ako se uz to imaju na umu strahovite krize i pustoši, koje će u buduće jedan evropski rat izazvati na g o s p o ­ d a r s k o m području, onda se bez pretjerivanja smije kazati: p r v i i d u ć i v e l i k i r a t j e p o s l j e d n j i rat . Broj bankrota bit će tolik, kolik još nikada nije bio. Izvoz prestaje, zbog čega hiljade tvornica sasvim obustavljaju rad ; prestaje dovoz životnih namirnica, uslijed čega slijedi go­ lemo poskupljivanje životnih namirnica, a broj porodica, čiji hranitelji stoje na bojnome polju i kojima treba pomoći, iznosi na milijune. Ali otkuda da se uzmu sredstva ? 1 ako naprimjer stoji Njemačku uzdržavanje vojske i mornarice u ratu dnevno 45 do 50 milijuna maraka. �309 Političko i vojničko stanje Europe zauzelo je takov razvoj, te bi lako znalo svršiti s katastrofom, koja bi čitavo buržoasko društvo povukla u propast. Na vrhuncu svoga razvitka ovo je društvo stvorilo takvo stanje, da mu ono onemogućuje egzistenciju; ono priprema sebi propast sred­ stvima, koja je samo stvorilo, kao najrevolucionarnije od svih društava, što su do danas postojala. Veliki broj općina dolazi postepeno u očajan položaj, jer prosto ne zna, na koji će način da podmiri potrebe, koje su iz godine u godinu sve veće. Naročito su naši veliki gradovi i industrijska mjesta, koja brzo rastu, gdje ubrzani porast pučanstva ističe velik broj zahtjeva, kojima siromašne većinom općine ne mogu zadovoljiti drugačije, nego nametanjem velikih poreza i zaključivanjem zajmova. Škole, cestogradnje, centrale za osvjetljenje, kanalizacija, vodovodi, izdaci za zdravstvene, privredne i prosvjetne svrhe, za policiju i administraciju umnožavaju se iz godine u godinu. Pored toga dobro situirana manjina svuda traži od općina, da podmiruju njene najskuplje potrebe. Ona od njih zahtijeva, da podignu više prosvjetne zavode, kazališta i muzeje, da urede fine gradske četvrti i parkove i da ih snabdjenu luksusnim osvjetljenjem, taracom i t. d. Može se većina stanovništva i tužiti nad ovim priviligiranjem, ono leži u naravi odnošaja. Manjina ima moć i ona je upotrebljava za to, da bi na račun cjelokupnosti podmirila svoje kulturne potrebe. Protiv samih tih razvijenih kulturnih potreba ne može se ništa primjetiti, jer su one napredak, pogriješka je samo to, što se njima koriste poglavito imućne klase, dok bi trebalo da ih svikolici uživaju. Dalje je loše i to, što je uprava često ne baš najbolja i što je skupa. A nije rijetkost ni to, da su činovnici nepristupačni i da nemaju dovoljno pojma o mnogostrukim potrebama, za što često puta treba i velikog znanja. Općinski pak odbornici u najvećem broju imaju da rade i da se brinu za održanje svoje lične egzistencije, te tako nisu u stanju da podnesu žrtve, koje se traže za temeljito vršenje njihovih dužnosti. A često se ti položaji iskorišćuju za zadovoljenje ličnog interesa, a na grdnu štetu zajednice. Posljedice padaju na one, što plaćaju porez. Društvo ne može da pomišlja na �310 temeljitu promjenu tih odnošaja, koja bi donekle zadovoljila. M a u kakvom se obliku nametali porezi, nezadovoljstvo raste. Z a nekoliko decenija najveći broj ovih općina ne će biti u stanju, da ovakvim načinom uprave i kupljenja pri­ hoda podmiruje svoje potrebe. U općini, baš kao i u državi, korjenita reforma postaje neophodno nužnom, jer se općini u najvećoj mjeri postavljaju zahtjevi za ostvarenje kulturnih ciljeva, jer je ona jezgro, od koga ima da se poene izvršivati društveni preobražaj, ćim se za to bude imalo volje i moći. Ali kako će se toj potrebi zadovoljiti danas, kad pri­ vatni interesi vladaju nada svim, a interesi zajednice stav­ ljaju se iza njih? T o je u nekoliko riječi stanje našeg javnog života, a ono je samo ogledalo socijalnog stanja društva. 2. Zaoštrenje razrednih opreka. U našem socijalnom životu biva sve teža borba za opstanak. R at sviju proti svima rasplamsao se najžešće i biva nemilosrdan, vodjen često bez izbora sredstava. N a­ čelo: O te-toi de la, que je m’y mette (Digni se ti, da zasjednem ja) ostvaruje se u životnoj praksi snažnim gu­ ranjem lakata, silom i prijevarom. Slabiji mora uzmicati pred jačim. G dje nije dovoljna materijalna sila, moć novca i po­ sjeda, tamo se upotrebljavaju najrafiniranija i najnedostojnija sredstva, samo da se dodje do cilja. Počinja se laž, va­ ranje, prijevara, lažna mjenica, kriva prisega, najteži zločini, samo da se dodje do žudjena cilja. I kao što u toj borbi ustaje jedan proti drugomu, tako i klasa proti klasi, spol proti spolu, jedno doba starosti nasuprot drugom. Korist je jedini regulator ljudskih odnošaja, svaki drugi obzir mora da uzmakne. Hiljade i hiljade radnika i radnica bivaju^ iz­ bačene na cestu, čim to profit ushtije, i pošto utroše i posljednje, što su imali, bivaju upućivani na javnu milo­ stinju i život skitnica. Radnici putuju takoreći u krdima od mjesta do mjesta*, unakrst cijele zemlje, a društvo ih posmatra sa toliko većim strahom i toliko dubljom grozom, �311 u koliko više zbog duge besposlice njihov vanjski izgled postaje bijedan, a zatim i njihov unutrašnji život demoralisan. Pošteno društvo ne može ni da sluti, šta to znači mjesecima ne biti ustanju podmiriti svoju potrebu za urednošću i čistoćom, sa praznim želucem lutati od mjesta do mjesta i u najviše slučajeva biti susretan slabo sakri­ vanim gnjušanjem i preziranjem baš onih, koji su stupovi toga sistema. Obitelji ovih ubogara pate najužasniju ne­ volju i padaju na teret javnoj milostinji. Nerijetko očajanje nagoni roditelje na najužasnije zločine i prema sebi i prema djeci, na ubijstvo i samoubijstvo. Naročito se u vremenima krize umnožavaju brojevi tih očajničkih aktova u užasnoj mjeri. A li to sve ne smeta vladajuće klase. U istom broju novina, što javljaju takva djela nevolje i očajanja, stoje iz­ vješća o bučnim svečanostima i sjajnim službenim para­ dama, kao da sve pliva u veselju i obilju. Općenita bijeda i sve teža borba za egzistenciju tje­ raju žene i djevojke sve brojnije u prostituciju i propadanje. Demoralizacija, podivljalost i zločin gomilaju se, a ono, što prosperira, to su zatvori, tamnice i takozvana popravilišta, koja jedva mogu da dadu mjesta masama svojih stanovnika. Zločini stoje u najužoj vezi sa socijalnim stanjem društva, što ovo nikako ne će da prizna. O no tura poput noja glavu u pijesak, da ne bi moralo priznati prilika, što ga optužuju, i laže sebi i obmanjuje se, da je svemu tomu kriva „lijenost" i „požuda za uživanjem“ kod radnika i to, što ovi nemaju „religije". T o J e ili najgora samoobmama ili najodvratnije licemjerstvo. Sto je nepovoljnije stanje društva za većinu, to su mnogobrojniji i teži zločini. Borba za opstanak dobija najsuroviji i najnasilniji oblik, ona stvara stanje, u kome jedan gleda u drugome svog smrtnog ne­ prijatelja. Društvene se veze klimaju i čovjek stoji proti čovjeku kao neprijatelj.1 1 V e ć je Plato poznavao posljedice takvog stanja. O n piše: „Nije jedna država, u kojoj postoje klase, već d vije: jednu čine siromasi, drugu bogati, a obadvije stoje jedna pored druge vrebajući . . . Vladajuća klasa ne može konačno da vodi rata, jer se tu mora poslužiti masom, koje se, kad je ova naoružana, boji više od istog neprijatelja. Plato, Država. Aristotel veli: „Brojno osiromašivanje je zlo stanje, jer se ne može sprije­ čiti, da takvi ljudi postanu buntovnici.w A ristotel, Politika. �312 Vladajuće klase, koje ne vide ili ne će da vide ko­ rijen stvari, pokušavaju na svoj način da spriječe zlo. Ako rastu siromaština, bijeda i kao posljedica toga demoraliza­ cija i zločini, ne traži se u tom slučaju izvor zla, pa da se on odstrani, nego se kažnjavaju produkti takvog stanja. 1 u koliko veća zla bivaju i broj zločinaca raste, u toliko se — misli se — oštrija ganjanja i kazne moraju upotreb­ ljavati. Misli se, da se djavola može istjerati pomoću Beelzebubovom. 1 profesor Hackel nalazi, da je sasvim u redu, da se protiv zločina bori što je moguće težim kaznama, a naročito smrtnom kaznom.1 U tom se on najljepše slaže s natražnjacima svih dlaka, koji su mu neprijatelji na smrt. Hackel misli, da se nepopravljivi zločinci i ništarije imaju iskorijeniti kao drač, koji oduzima biljkama svijetlo, zrak i zemlju. D a se je Hackel bavio i sa studijem društvene nauke, umjesto da se isključivo bavljaše prirodnim znano­ stima, znao bi, da se ovi zločinci dadu promijeniti u korisne, uporabive članove ljudskog društva, ako im društvo dade odgovarajuće uslove života. O n bi našao, da uništavanje pojedinih zločinaca ili činjenje bezopasnima isto tako malo spriječava pojavu novih zločina, kao i kad se na jednoj njivi doduše pokida korov, ali se zaboravi počupati korijen i uništiti sjeme. Čovjeku ne će nikad biti mogućno, da apsolutno spriječi stvaranje štetnih organizama u prirodi, ali m u je m o g u ć n o , d a s v o j u , d r u š t v e n u o r g a ­ n i z a c i j u , k o j u je on s a m s t v o r i o , popr a vi tako, da ona s v im a s t v a r a p o v o l j n e uslove za e g z i s t e n c i j u , da s v a k o m p o j e d i n c u daje p o d j e d n a k u s l o b o d u r a z v i j a n j a , p a d a mu v i š e n i j e p o t r e b n o , da s v o j u g l a d ili s voj n a g o n za i m e t k o m ili s v o j u a m b i c i j u p o d ­ m i r u j e n a r a č u n os t a l i h. Neka se proučavaju u zr o c i zločina i neka se odstranjuju, pa će biti i zločini odstranjeni.2 1 Prirodna povjest stvaranja. Četvrto popravljeno izdanje. Str. 155. i 156. Berlin 1873. 2 Slično tvrdi Plato u svojoj „Državiu : „Zločini imaju svoj uzrok u neobrazovanosti i u zlom odgoju i uredjenju države.1 Plato je dakle su­ ' štinu društva poznao bolje, negoli učeni njegovi nasljednici poslije tridesetidva stoljeća. T o baš nije utješljivo. �313 Oni, koji hoće da zločine otklone na taj način, što će uništiti njihove uzroke, ne mogu dabogme da se sprijatelje s nasilnim mjerama za njihovo ugušivanje. O ni ne mogu spriječavati društvo, da se na svoj način zaštićava od zlo­ činaca, koje ne može mirno pustiti da vrše svoj posao; ali oni u toliko neodoljivije zahtijevaju izmjenu društva iz osnova, t. j. uništavanje uzroka, koji izazivaju zločine. Statističari i socijalni političari pokazali su toliko puta na tijesnu vezu izmedju socijalnog stanja društva i prestupa i zločina.1 Jedan od najobičnijih prestupa — koji naše društvo i pored svih kršćanskih učenja o milosrdju smatra kao prestup — jest prosjačenje u danima slabog posla. T u nam statistika kraljevine Saske pokazuje, da je broj lica sudbeno kažnjenih zbog prošnje rastao u toliko više, u koliko je rasla velika privredna kriza, koja je u Nje­ mačkoj počela 1890, a 1892 do 1893 dosegla svoj najviši stepen. Godine 1890 bilo je radi ovog delikta kažnjeno 8813, 1891 10075, 1892 — 13120 osoba. Slično je i u Austriji, gdje je radi skitanja i prosjačenja osudjeno god. 189) — 90926, a godine 1892 — 98998 osoba. 2 T o je vrlo veliki porast. Proletarizovanje masa na jednoj strani sa naglim go­ milanjem bogatstva na drugoj strani, to je uopće obilježje našeg perioda. Pravac razvoja, u kom se nalazimo, vidi se već iz te činjenice, što je u Saveznim Državama godine 1900 petorica ljudi, J. D. Rockfeller, nedavno umrli Harriman, D. Pierpont Morgan, W . N. Vanderbilt i G. D. Gould, posjedovalo preko 3200 milijuna maraka i što je njihov uticaj toliki, da vladaju ekonomskim životom Sjedi­ njenih Država, pa i jednim dijelom Evrope. U svim kul­ turnim zemljama kapitalistička velika udruženja, čiji soci­ jalni i politički uticaj postaje sve osudniji, predstavljaju najznačajniju pojavu novijega vremena. 1 M . Skursky, Iz najnovije literature o ekonomskim uzrocima krimi­ naliteta. „N ovo Vrijem e", 2 3 . godište, ? . svezak. 2 H . Herz, Zločin i zločinaštvo u Austriji. Str. 49. Tiibingen 1908. „Z a zločinačko djelo." veli pisac, „od velike je važnosti svaka ekonom­ ska forma. Organizacija proizvodnje i potrošnje i razdioba gospodarskih dobara djeluje često odlučno na zločine." �314 Sedamnaesto poglavlje. Proces koncentracije u kapitalističkoj industriji. Industrija potiskuje zemljoradnju. Kapitalistički privredni sistem vlada ne samo nad dru­ štvenom, već i nad političkom organizacijom; on upliviše i vlada nad osjećanjem i mišljenjem društva. Kapitalizam je gospodar i zapovjednik proletera, čiju radnu snagu on kupuje kao robu za upotrebu i iskorišćavanje, i to po ci­ jeni, čija se veličina kao i kod svake druge robe upravlja prema ponudi i potrošnji i oscilira oko troškova za njenu proizvodnju, čas iznad njih, čas ispod njih. Ali kapitalist ne kupuje radnu snagu „Boga radi" ili zato, da bi učinio veselje radniku, — premda on prikazuje stvar takovom, — već da od njenog rada dobije profit, koji trpa u svoj džep u obliku poduzetničke dobiti, kamata, zakupnine, rente od zemljišta. Ovaj višak vrijednosti, koji je iscijedjen iz rad­ nika i koji se kod poduzetnika iznova kristalizuje u ka­ pital, u koliko ga on ne potrati, daje kapitalistu moguć­ nosti, da stalno povećava svoje poduzeće, da usavršuje proces proizvodnje i da upotrebljava uvijek novu radnu snagu. A to mu opet omogućuje, da poput konjanika u oklopu stane naproti neoboružanom pješaku i da ga uništi. O va nejednaka borba razvija se sve jače i jače na svim područjima i poslije radne snage mladića i djece predstavlja žena u njoj sve veću ulogu, kao najjeftinija radna snaga. Posljedica takvog stanja je sve oštrija podjelba na jedan razmjerno mali broj moćnih kapitalista i na grdnu masu golaća, koji su bez ikakva kapitala upućeni na svakodnevnu prodaju svoje radne snage. Srednji stalež dolazi u ovakovu razvoju u sve nesigurniji položaj. Kapitalističko iskorišćavanje zahvata, jednu za drugom, sve oblasti rada, u kojima je dotle još vladao mali obrt. Medjusobna konkurencija kapitalista sili ih, da nalaze uvijek nova područja izrabljivanja. Kapital obilazi „kao ričući lav �315 i traži, koga će progutati". Male i slabije egzistencije uni­ štavaju se, pa ako im ne uspije da se spasu na drugo koje područje, — što je sve teže i sve manje moguće, — one zapadaju u klasu najamnih radnika ili katilinarskih egzistencija. Svi pokušaji, da se propadanje zanata i srednjeg staleža spriječi zakonima i ustanovama, koje se mogu uzeti samo iz ropotarnice prošlosti, pokazuju se bezus­ pješnima ; i ako bi za neko vrijeme održavali ovog ili onog u iluziji o njegovu položaju, ta iluzija iščezava brzo pred silinom (akata, koji se jave. Proces, u kom krupni gutaju sitne, istupa jakošću i neumoljivošću prirodnog za­ kona tako reći opipljivo pred oči. Kako se socijalna struktura Njemačke promijenila u kratkom razdoblju od dvadesetipet godina, — od 1882. do 1895. i od 1895. do 1907., — neka nam pokaže uporedjenje rezultata na dva privredna popisa u rečenim godinama. Bilo je : privred. u glavnom zanimanju 1882 Poljoprivreda . . Industrija . . . Trgovina i promet Kućanstvo . . . Javne službe i slobodni pozivi Bez zanimanja U kupno . . 189 5 više ili manje od 1882 1907 8236496 6396465 1570318 397582 8292692 9883257 8281220 11256254 2338511 34 7 7 6 2 6 471695 432491 10 3 1 1 4 7 1354486 1425961 2142808 + + + + 1646761 = 19,99 4 8 5 9 7 8 9 = 7 5 ,9 8 1 9 0 7 3 0 8 = 1 2 1 ,4 6 7 4 1 1 3 = 18,63 1738530 + 3404983 + 7 0 7 3 8 3 = 6 8 ,5 6 2 0 5 0 4 9 7 = 15 1 ,4 0 . 1 8 9 8 6 4 9 4 2 2 9 1 3 6 8 3 3 0 2 3 2 3 4 5 |+ 1 1 2 4 5 8 5 1 = privrednika sa članovima porodice 1 882 1 895 Ukupno . . više ili manje od 1882 1907 Poljoprivreda . . 19 2 2 5 4 5 5 1 8 5 0 1 3 0 7 1 7 6 8 1 1 7 6 Industrija . . . 1 6 0 5 8 0 8 0 2 0 2 5 3 2 4 1 2 6 3 8 6 5 3 7 Trgovina i promet 4 5 3 1 0 8 0 5 9 6 6 8 4 6 8 2 7 8 2 3 9 K ućanstvo . . . 938294 792748 886807 Javne službe i slobodni pozivi 2 2 2 2 9 8 2 2 8 3 5 0 1 4 3 4 0 7 1 2 6 Bez zanimanja 2246222 3327069 5174703 1544279= + 10328457 = + 3747159= — 145546= + + 18,18 6 4 ,2 5 8 2 ,6 9 15,57 1 1 8 4 1 4 4 = 5 3 ,3 3 2 9 2 8481 = 1 3 0.30 . 45222113 5177 0 2 8 4 61720529 + 16498416 = 60169 = 1324924 1339318 1264755 - U z to dolaze sluge 5 3 ,9 5 3 4 ,2 7 4 ,5 3 �316 Ovi brojevi pokazuju, da se u toku navedenih dvade­ setipet godina izvršila velika promjena stanovništva i nji­ hovih zanimanja. Stanovništvo, koje živi od industrije (ru­ darstva i graditeljstva), trgovine i prometa, umnožalo se na račun poljoprivrednog stanovništva; gotovo cijeli priraštaj — 6548171 od 1882 do 1895 i 9950245 od 1895 do 1907 — dolazi jedino na ono prvo stanovništvo. Istina, broj privrednika, kojima je poljoprivreda glavno zanimanje, porastao je za 1646761 glava, ali je on daleko zaostao iza prirasta cjelokupnog stanovništva, a broj cjelokupnog poljoprivrednog življa čak je spao za 1544279 = 8 pro­ cenata. Sasvim drugačije stoji stvar u industriji (uključivši ovamo graditeljstvo i rudarstvo), trgovini i prometu. U obadvim kategorijama veoma je jako porastao broj privrednika i čla­ nova njihovih porodica, i to u većoj mjeri, no što je raslo stanovništvo. Broj privrednika u industriji, koji je već go­ dine 1895 dostigao broj privrednika u poljoprivredi, pre­ stigao ga je sada za 1372997 glava ili za 15 postotaka. A broj članova njihovih porodica nadmašio je broj članova poljoprivrednih porodica za 8705361 glavu ili 49 proce­ nata (godine 1895. za 1751934). Još silnije se penje broj privrednika i članova njihovih porodica u trgovini i sao­ braćaju. R e z u l t a t j e t aj , d a p o l j o p r i v r e d n o s t a ­ n o v n i š t v o , to j e s t onaj pr a vi k o n z e r v a ­ tivni dio stanovništv a, koji sačinjava g l a v n i o s l o n a c s t a r o g p o r e t k a stvari, biva sve više p o tis k iv a n o i pr ekrivano sta nov­ ništvom, koje se bavi industrijom, trgo­ v i n o m i s a o b r a ć a j e m . Stvar ništa ne mijenja to, što se od 1882. isto tako znatno zajedno sa svojim po­ rodicama povećao i broj onih, koji živu od javnih služba i slobodnih zanimanja. Osim toga se još mora primjetiti, da je kod ovog odjela zanimanja prigodom zadnjeg popisa bilo nešto manje privrednika — barem relativno , ali broj članova njihovih porodica raste 1895. i 1897. još i dalje prema godini 1882., i ako je taj prirast mnogo manji - od 1882. do 1895. za 38,29, a od 1895. do 1907. �317 samo za 21,96 procenata. Jak priraštaj onih, koji su bez zanimanja zajedno sa članovima njihovih porodica, ima se pripisati namnožavanju rentijera, računajući tu i one, koji živu od rente za nesrećne slučajeve, za nesposobnost i za osiguranje u starosti, i većem broju onih, koji primaju milo­ stinje, studente svih vrsti, članove ubožnica, bolnica, lud­ nica i tamnica. Karakterističan je i sićušan priraštaj privrednika u kuć­ noj službi, kao god i direktno opadanje broja slugu, što dokazuje prvo, da se relativno smanjuje broj onih, kojima prihod dopušta da drže ta lica, a drugo, da je medju proletarcima, koji čeznu za većom ličnom nezavisnošću, sve manje obljubljeno ovo zanimanje. G odine 1882 privrednici, kojima je poljoprivreda glavno zanimanje, sačinjavali su 43,38 procenta, 1895— 36,19, a 1907 još samo 32,69 procenta od ukupnog broja privred­ nika; ukupni broj poljoprivrednika, iznosio je 1882— 42,51 procenta, 1895— 35,74, a 1907 ne više od 28,65 procenata. Nasuprot tome, broj privrednika, kojima je glavno zanimanje industrija (uključivši amo rudarstvo i graditeljstvo), iznosio je 1882— 33,69 procenta, 1895— 36,14, a godine 1907— 37,23 procenata. Z ajedno sa članovima svojih porodica sačinjavahu oni 1882— 35,51, .1 8 9 5 —39,12, ali godine 1907. već 42,75 procenta. Z a privrednike u trgovini i sa ­ obraćaju i članove njihovih porodica brojke su stajale ovako: S porodicom 1882 . 1895 . 1907. .. .. .. . 10,02 .1 1 ,5 2 .13.41 Bez nje 8,2 7 10,21 11,50 Vidimo dakle, da je sada 56,16 procenata (u Saskoj čak 74,5) čitavog pučanstva Njemačke upućeno na indu­ striju i trgovinu, dok poljoprivreda ne uposluje više od 28,65 (u Saskoj tek 10,07) procenata 2. Proletarizovanje napreduje. Prevlast velike industrije. Ali je važno konstatirati i to, kako se privredno p u ­ čanstvo dijeli na samostalne privrednike, namještenike i radnike, i kako se ove tri kategorije dijele po spolovima. T i brojevi naći će se na tabeli na str. 318. �318 Industrija Trgovina \ 346899 1977122 477290 1499832 2500974 3161 13 8 3 8 7 99076 2269 96807 66644 5881 60763 1882 261907 11987 | 249920 263745 9324 254071 96173 18107 78066 1895 505909 79689 426220 686007 63936 622071 98812 16264 82548 727262 1443 7 7 582885 ! 4096243 545229 3551014 5881819 2251860 3629959 1882 9071097 123 3 04 7 365005 836042 5 9 5 57 1 1 992302 4963409 5627794 2388148 3239646 1895 1 3 6 9 4 16 0 195 9 5 2 5 605043 1354482 8593125 1 562698 7030427 3028983 1907 Radnici 765551 14 1 5 4 8 7763858 Namještenici 246641 5 8 2 4 0 7 11308 39 1907 1012192 295957 39418 1907 4338123 11311 2941466 3745455 4161 9 6 1 17836121 159889 7 28 3 4 71 4254488 105 2 1 6 5 Samostalni privrednici 2568725 519492 2288033 27716«! 2010865! 2 2 2 1 8 2 6 1895 . . 2061764 1 skupa 579478 640941 1542272 2201146 202616 .1621668 . . ženski . . 550936 843557 . . \ skupa . . 15 0 5 7 2 | muški | muški 701508 4405039 . • ženski . { 4183039 106 9 0 0 7 1 Cn Oi to 10 0 7 2 1 8 621825 l j 307268 1 5490288 § 8 U > £ to co — to <1 i to 5 1 90687J 5474046 £ to to I? C o ° i s s< ST ST “ 7T C *o ® S« SJi ST H ° c N n< ° “ JT X) if t a X3 o' �319 O na pokazuje, da je u poljoprivredi broj samostalnih privrednika od 1882 do 1895 istina porastao za 280692 glave = 12,5 procenata, ali da je od 1895 do 1907 opet za 67751 glavu spao, tako da je prema godini 1882 broj samostalnih privrednika porastao tek za 212941 glavu = 9,2 procenata. Nasuprot tomu broj radnika, koji je od 1882. do 1895. spao za 254025 glava = 4,3 procenta, digao se od 1895. znatno — za 1655677 glava = 29,4 pro­ cenata. Posmatramo li taj priraštaj izbliže, naći ćemo, da se on ima pripisati umnožavanju članova porodica ženskog spola (za 170532 kod muškog, a za 1820398 kod ženskog, zajedno za 1990930). Uzmemo li u obzir nadničarski i družinski rad u poljoprivredi, pokazat će se nazadak muških radnika za 381 195 glava, a prirast ženskih za 45942, za­ jedno dakle znatni nazadak poljoprivrednih radnika za 335253 čovjeka. U poljoprivredi nije samo manji broj sa­ mostalnih privrednika, već i družine i nadničara; prirast privrednika, koji se bave poljodjelstvom, ima se prema prošlom popisu pripisati jakom namnožavanju porodičnih, naročito ženskih članova. Drugačije je u industriji. T u je u razdoblju od dvadesetipet godina broj samostalnih privrednika spao za 234024 = 10,6 procenata (od 1882 do 1895 za 139382 = 5,2 procenata), dok je stanovništvo poraslo za 36,48 procenata (od 1882 do 1895 za 14,48). A to su poduzeća sa jed­ nim ili sa dva pomoćnika, koji su od toga trpjeli. Broj radnika porastao je od 1882 do 1895 za 1859468, a od 1895. do 1907. za daljnih 2637414 glava. Uzmemo Ii pak samo prave radnike, ez članova njihovih porodica, broj je njihov od 5899708 u 1895. porastao na 8460338 ljudi u 1907. T ri četvrtine svih ljudi, zaposlenih u industrijskim zanimanjima, jesu radnici (75,16 procenata). O pet se obratni odnošaj pokazuje u trgovini i saobra­ ćaju, gdje je čak i broj samostalnih privrednika, ali kao i u industriji broj namještenika i radnika znatno porastao. Naročito su žene, koje se u trgovini kao samostalne pri­ vrednice umnožavaju, a to su ili udove, koje se tuku kroz život pomoću malog trgovanja, ili je to supruga, koja kuša na ovaj način umnožiti prihod svojega muža. Broj samo­ �320 stalnih privrednika popeo se od 1882 do 1907. za 310584 ~ 44,3 procenta, ali broj namještenika i radnika još se i više umnožio (za 364361 = 258,8 i za 1232263 = 169.4 procenata). T o je očiti dokaz, kako se velika trgo­ vina razvila, osobito od 1895. do 1907. Broj namješte­ nika gotovo se podvostručio, a u njem se broj ženskih namještenika pošesterostručio ! Općenito se od 1882. do 1907. broj samostalnih pri­ vrednika svih kategorija popeo za 5,7 procenata, pa je dakle znatno zaostao iza umnoženja stanovništva (36,48 procenata). Nasuprot tome digao se broj namještenika za 325.4 procenata, što je dokaz, da moćno razvijena velika industrija treba namještenika, dok je broj radnika porastao za 39,1 procenata. O vdje treba istaknuti, da se medju 5490288 samostalnih privrednika nalazi vrlo veliki broj ljudi, koji provode baš proleterski život. Tako je primjerice od 2086368 industrijskih poduzeća bilo ništa manje nego 994743 njih s jednim pomoćnikom, a 875518 njih, koja su uposlivala do pet pomoćnika. U trgovanju robom bilo je 1907. od 709231 glavnih poduzeća ne manje nego 232780 poduzeća s jednom osobom, nadalje je bilo medju samostalnim privrednicima u trgovini i saobraćaju 35306 kućaraca, zatim 5240 služnika, nadničara itd., tisuće age­ nata za osiguranje, kolportera itd. Dalje valja obratiti pažnju i na to, da se u sve tri kategorije broj samostalnih privrednika ne poklapa sa brojem poduzeća. A ko primjerice jedan vlasnik firme ima desetak podružnica, kao što je to na primjer slučaj u trgovini du­ hanom i cigarama, ili ako jedna potrošačka kooperativa ima toliko i toliko dućana, onda se svaka podružnica računa kao zasebno poduzeće. T o isto važi i za industrijska po­ duzeća, na primjer kad jedna fabrika strojeva ima i svoju livnicu gvoždja i stolarsku radionicu itd. Navedeni brojevi ne daju dakle tačnih obavještenja o koncentraciji poduzeća s jedne strane, ni o kvalitetu egzistencije na drugoj strani. Pa ipak, uprkos svim manjkavostima, podaci najnovijeg popisa obrtnih gazdinstava od 12. lipnja 1907. podaju sli^u najsnažnije koncentracije i centralizacije kapitala u indu­ striji, trgovini i prometu. O ni pokazuju, da zajedno s po- �321 spješnim industrijalizovanjem cijelog gospodarskog reda na­ preduje gigantskim koracima i koncentracija svih proizvodnih sredstava u malo ruku. Samostalni privrednici, radeći posve sami, koji su još 1882. pokazivali broj 1877872, opali su od godine 1895. još i više, godine 1895. bilo ih je nabrojenih 1714351, a 1907. još samo 1446286, dakle manjak za 431586 = 22,9 procenta. Malo je gazdinstvo padalo jako od popisa do popisa. 1882. iznosilo je ono 59,1 procenata, 1895. — 46.5, a godine 1907. još samo 37,3 procenata svih osoba, zaposlenih u privredi. Posve se protivno tomu razvijalo veliko gazdinstvo, koje se diglo od 22,0 na 29,6 i 1907. na 37,3 procenata. Sto su veća gazdinstva, to je brži po­ rast. O d 1895. do 1907. porastao je personal malih gaz­ dinstava za 12.2 procenata, onaj srednjih gazdinstava za 48,5 procenata, a personal velikih poduzeća za 75.7 po­ stotaka. Sa 5350025 ljudi, z poslenih u privredi, godine 1907.postalo je veliko gazdinstvo najveća grupa,dok je još 1882. uposlivalo znatno manje osoblja, nego lijedno gazdinstvo s jednim čovjekom. U grupi od sedmero zani­ manja ima ono vladajući položaj s više od polovice svega osoblja. T ako je od svakih 100 osoba zaposleno u velikim gazdinstvima: Rudarstvo . . . • . . . . 9 6 ,6 procenata „ Industrija str o je v a ................ 7 0 ,4 Kemijska industrija . . . . 6 9 ,8 „ Tekstilna industrija . . . . 6 7 ,5 „ „ Industrija p a p i r a ................5 8 ,4 Kamena i zemljana industrija 5 2 ,5 ,, Industrija sapuna, masti i ulja 5 2 ,3 „ U ostalim je grupama veliko gazdinstvo imalo već 1895* većinu, ali njegov se položaj još znatno pojačao (obradjivanje metala 47,0, poligrafski obrti 43,8, saobraćajni obrti 41.6. gradjevni obrt 40,5 procenata svih osoba, zaposlenih u privredi). T ako je gotovo na svim oblastima razvoj bio povoljan po veliko gazdinstvo. Koncentracija gazdinstva i, što je jedno te isto, koncen­ tracija kapitala vrši se osobito brzo tamo, gdje je kapita­ lističko gazdinstvo zavladalo u punoj mjeri. Uzmimo priA . Bebel. Ž en a i socijalizam . 21 �322 mjerice proizvodnju piva. U njemačkoj pivarskoj poreskoj oblasti, kamo ne ubrajamo Bavarsku, Wiirttemberg, Baden i Elsass-Lotaringiju, bilo je ukupno pivara G odina 1873. 1880. 1890. 1900. 1905. 1906. 1907. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.561 11.5 6 4 8 .9 6 9 6 .9 0 3 5 .9 9 5 5 .7 8 5 5 .5 2 8 od tog broja zanatskih 1 0 .927 10 .374 8 .0 5 4 6 .2 8 3 5 .6 0 2 5 .4 2 3 5.251 sa proizvodnjom piva od 1000 hektolitara 19 65 5 21 .1 3 6 3 2 .2 7 9 44 .7 3 4 4 6 .2 6 4 4 5 .8 6 7 4 6 .3 5 5 Cjelokupni broj pivara spao je dakle od 1873. do 1907, za 8033 = 39,3 postotaka, broj zanatskih pivara spao je za 3676 = 51,9 procenat, dok se opet proizvodnja piva po­ većala za 26,700.000 hektolitara = 135,7 postotaka. T o znači propadanje sitnih i srednjih gazdinstava i ogromno povećavanje krupnih gazdinstava, čija se proizvodna moć silno razvija: godine 1873. došlo je na jednu pivaru 1450, a godine 1907.— 8385 hektolitara. Tako je svagdje, gdje do vlasti dolazi kapitalizam. U Austriji bilo je go­ dine 1876 — 2248 pivara, koje su proizvodile 11,671.278, a godine 1904-/05. bilo ih je još samo 1285, ali ove su proizvodile 19,098.540 hektolitara piva. Slične rezultate pokazuje proizvodnja kamenog ugljena i rudarska industrija u Njemačkoj. U prvoj se broj cen­ tralnih poduzeća, koji je 1871. do 1875. iznosio prosječno 623, sveo 1886. godine na 406, a istovremeno se proiz­ vodnja ugljena povećala od 34,485.400 tona na 67,342.200 tona, a prosječni broj radnika porastao je od 172.074 na 239.954 glava. Slijedeća tabela prikazuje zorno taj proces koncentracije u industriji kamenog i smedjeg ugljena do 1907. G od. 1900. 1905. 1906. 1907. Centralna Kameni ugljen Množina poduzeća Radnici (prosječ.) 1000 tona 338 331 322 313 4 1 3 .6 9 3 4 9 3 .3 0 8 5 1 1 .1 0 8 5 4 5 .3 3 0 10 9 2 9 0 ,2 1 2 1 2 9 8 .6 13 7 1 1 7 ,9 1 4 3 1 8 5 ,7 Centralna Smedji ugljen^ Množina poduzeća Radnici (prosječ.) 1000 tona 569 533 536 535 5 0 .911 5 4 .9 6 9 5 8 .6 3 7 6 6 .4 6 2 4 0 4 9 8 ,0 525 1 2 ,1 5 6 4 1 9 ,6 6 2 5 4 6 ,7 U proizvodnji kamenog ugljena smanjio se dakle od sedamdesetih godina broj gazdinstava za 49,8 postotaka, �323 dok je broj uposlenih radnika porastao za 216,9 procenata, a proizvodnja čak za 420,6 postotaka. U čitavoj rudarskoj industriji bilo je u godinama: Broj centralnih poduzeća 187 1 .— 7 5 . . . . 3034 188 7 ................................ 2 1 4 6 1889 ................................ 1962 190 5 ...................................... 1862 190 6 186 2 190 7 ................................ 1958 Prosječni broj radnika Množina 1000 tona 2 7 7 .8 7 8 3 3 7 .6 3 4 3 6 8 .8 9 6 6 6 1 .3 1 0 6 8 8 .8 5 3 7 3 4 .9 0 3 5 1 0 5 6 ,0 8 8 8 7 3 ,0 9 9 4 1 4 ,0 2 0 5 5 9 2 ,6 2 2 9 1 4 6 ,1 2 4 2 6 1 5 ,2 O vdje se dakle broj gazdinstava smanjio za 35,5 procenata, ali je zato porastao broj uposlenih radnika za 164r4 procenta, kao što i proizvodnja za 374,5 pro­ centa. Prema manjem, ali mnogo bogatijem broju poduzetnika stajaše nasuprot znatno porastao broj proletaraca. 1871. do 1875. došlo ih je prosječno na svako gazdinstvo 92, 1887. — 160, a 1907. bilo ih je 307, uprkos tomu, što se broj gazdinstava od 1862. u godini 1906. povećao na 1958 u 1907.1 ,,U rajnsko westfalskom industrijskom području bilo je 1907. istina još 156 rudnika, ali otuda ih je 34 (21,8 procenat) raspolagalo sa više od preko 50 procenata rad­ nika. I premda statistika gazdinstava navodi još 156 ruhrskih cehova, ipak je sindikat ugljena, iz kojega su isklju­ čeni svi rudnici, imao samo 76 članova; tako je već da­ leko bila napredovala koncentracija rudnika. Prema izvještaju iz veljače god. 1908. iznosila je brojka sudioništvovanja u ugljenom sindikatu 77,9 milijuna tona ugljena." 1 Godine 1871. bilo je u prometu 306 visokih peći sa 23.191 radnika, koji su proizvodili 1563.682 tone sirova željeza, a u godini 1907. proizvodilo je 303 visokih peći sa 45.201 radnikom već 12,875.200 tona, na svaku vi­ soku peć u godini 1871. — 5110 tona, u godini 1907. — 42.491 tona! „Prem a jednom popisu, što je u ožujku 1 O tto H u e, Prilozi k povjesnom razvoju rudarske industrije. „N ovo Vrijeme**, 27. godište, 1. svezak, str. 6 6 5 . �324 1896. objelodanjen u listu .Ocjel i željezo1 mogla je u ta , vrijeme sama jedna njemačka talionica, Oberhausen na Rtu dobre Nade, proizvoditi sirova željeza do 820 tona u 24 sata. Ali već godine 1907. bilo je 12 talionica, koje su mogle u 24 sata proizvesti 1000 i vise tona '*1 Godine 1871./72. obradilo je 311 tvornica u industriji repnog šećera 2,230.918 tona repe, godine 1907./08. na­ suprot 365 tvornica 13,482.730 tona. Prosječna obradba repe iznosila je na svaku tvornicu 1871./72. — 7237, a 1907./08. — 36.939 tona! Godine 1871./72. dobilo se 186.441 tona = 8,28 procenata obradjene repe, a 1907./08. — 2017071 tona = 14,96 procenata. I ta se tehnička revolucija vrši ne samo u industriji, nego i u saobraćaju. Njemačka pomorska trgovina imala je : G odine 1871 1901 1905 1 90 8 1909 Jedrilica Tovarna sposobnost u tonama . . . . 4372 . . . . 2270 . . . .2 2 9 4 . . . . 2345 . . . . 2361 manje nego 1871 2011 90 0 .3 6 1 5 2 5 .1 4 0 4 9 3 .6 4 4 4 3 3 .7 4 9 4 1 6 .5 1 4 manje 4 8 3 .8 4 7 P osade lj 34739 12922 1 2914 12800 12844 manje 21895 Brodarstvo pomoću jedrilica znatno dakle opada, ali u koliko ono još postoji, t o v a r n a s p o s o b n o s t l a d j e i b r o j p o s a d e o p a d a . 1871. na jednu jedrenjaču do­ lazila je tovarna sposobnost od 205,9 tona i posada od 7,9 ljudi; 1909. pak, jedrenjača je prosječno imala tovarnu sposobnost od 176,4 tona i posade samo 5,4 ljudi. Drugu sliku pokazuje njemačko parobrodarstvo na moru. Njemačka je imala: G odine 1871 1901 1905 1908 1909 vise nego 187V Parobroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tovarna sposobnost 147 1390 16 5 7 1922 1953___________ 1806 Posade ljudi 81994 4736 1 ,3 4 7 .8 7 5 36801 1 .7 7 4 .0 7 2 46747 2 .2 5 6 .7 8 3 57995 2 .3 0 2 .9 1 0 ____________ 58451 2 ,2 2 1 .0 0 6 1 O tto H ue, u spomenutoj knjizi, str. 666. 53715 �325 N e samo dakle da se broj parnih ladja znatno povećao, nego se i njihova tovarna sposobnost još više povećala, a medjutim posada razmjerno pala. 1871. jedna parna ladja imala je prosječno tovarnu sposobnost od 558 tona, a posadu od 32,1 čovjeka; 1909. pak imao je jedan pa­ robrod prosječnu tovarnu sposobnost od 1230 tona i po­ sadu od svega 29 ljudi. Z a kapitalistički razvoj našeg gospodarstvenog poretka govori i brzi porast motorskih sila. Prema Viehbahnu u industriji carinskog područja bilo je 1861. upotrebljeno 99.761 konjskih sila.1 1875. upotrebljavalo se u Njemačkoj u poduzećima, gdje je bilo uposleno više od 5 ljudi 1055750 konjskih sila i to u 25.152 slučajeva, dok je go­ dine 1895. bilo upotrebljeno 2,938.526 konjskih sila, skoro tri puta toliko, u 60.176 slučajeva. Željeznička (i tramwajska) poduzeća i parobrodarstvo nijesu navedeni u toj statistici. U Pruskoj je bilo nabrojeno konjskih sila : G odine 1879 1896 1900 1905 1906 1907 Stojeći parostroji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 8 8 .0 0 0 2 ,5 3 4 .9 0 0 3 ,4 6 1 .7 0 0 4 ,6 8 4 .9 0 0 4 ,9 9 5 .7 0 0 5 ,1 9 0 .4 0 0 Pomični parostroji i lokomobili 4 7 .0 0 0 1 5 9 .4 0 0 2 2 9 .6 0 0 3 1 5 .2 0 0 3 3 4 .4 0 0 3 6 3 .2 0 0 U Pruskoj se dakle u razdoblju od 1879. do 1907. broj upotrebljenih konjskih sila gotovo pošesterostručio! Koliko je silno napredovao razvoj industrije prema popisu od 1895., vidi se otuda, što se u Pruskoj broj stojećih parostroja od 1896. do 1907. umnožio za 35 postotaka i što je čitava radna sposobnost strojeva u to vrijeme porasla čak za 105 procenata. Dok je godine 1898. ukupno 3305 parostroja sa 258726 konjskih sila služilo za tjeranje dinamostrojeva, godine 1907. bilo ih je 6191 sa 954945 konjskih sila, što znači porast za 87 odnosno 269 procenata.2 Slijedeće brojke pokazuju porast parne snage po konjskim silama u najvažnijim industrijam a: 1 A . H esse , Statistika privrede, Str. 168. Jeoa 1909. 2 A . H e s s e , u pomenutoj knjizi, str. 163. do 164. �326 Industrija Rudnici i talione . Kamen i opeke . . Obradba metala S t r o je v i..................... T e k s t i l ..................... 1879 . 5 1 6 .0 0 0 . 2 9 .0 0 0 . 2 3 .0 0 0 22.000 . 8 8 .0 0 0 1897 1907 1 ,430 0 0 0 1 3 2.000 5 7 .0 0 0 6 1 .0 0 0 2 4 3 .0 0 0 2 ,2 8 4 .0 0 0 2 5 5 .0 0 0 11 3 .0 0 0 3 2 9 .0 0 0 3 2 3 .0 0 0 1 naočigled ovom bajoslovnom razvoju produktivnih snaga i ove silne koncentracije kapitala hoće još neki da pokušavaju, kako bi ovu činjenicu oporekli. Na jedana­ estom zboru medjunarodnog statističkog instituta u Ko­ penhagenu (kolovoz 1907.) pokušao je to učiniti fran­ cuski ekonomista Yves Guyot. Na temelju jedne površne statistike predložio je on, da se riječ „koncentracija*4 od­ strani iz statistike. Njemu je izmedju ostaloga odgovorio Karl B iicher: „Apsolutno umnožavanje broja gazdinstava može se dapače vrlo lako dogadjati u isto vrijeme, dok se ona koncentrišu. Ali svagdje, gdje su poduzimani po­ pisi po gazdinstvima (etablissements), neizbježiva su dvo­ struka popisivanja; jedna banka sa 100 depozitnih blagajna broji se kao 101, jedna pivovara sa 50 pivotočja, što imaju lokal i inventar, daje 51 gazdinstvo. Dašto, da podaci jedne takve statistike ne dokazuju ništa u prilog navedenom pojavu.** „Prema dosadašnjim istraživanjima č i n i s e , da samo poljoprivreda nije podložna procesu koncentracije; u obla­ stima rudarstva, trgovine, saobraćaja, osiguranja i gradi­ teljstva ona je očita; u oblasti industrije nju je teže uočiti stoga, što svaki kulturni narod, koji se snažno raz­ vija, mora pokazivati proširivanje industrijske proizvodnje, i to radi četverih razloga: 1. Sto industrija preuzima ranije funkcije u kućnom gospodarstvu; 2. što se prirodni pro­ dukti u potrošnji nadomještavaju industrijskim produktima (drvo željezom, prirodne boje umjetnima i t. d.) ; 3. radi novih izuma (autom obil); 4. radi mogućnosti izvoza. Evo, tu se baš stoga dogadja najopsežnija koncentracija, a da se ipak ne smanjuje broj poduzeća, već se, šta više, umnaža. Posvuda, gdje industrija proizvodi uporabivu robu 1 Profesor dr. S. Reyer, Snaga. Ekonomske, tehničke i kulturnopovjesne studije o razvijanju državnih moći. Str. 348. Leipzig 1908. �327 tipičnog značenja, neizbježivo je uništenje samostalnih malih gazdinstava. T ako na najvažnijim oblastima gospodarstva napreduju brzo kapitalistički oblici proizvodnje. Nije mudro pobijati socijaliste u onom, u čemu imadu pravo, a u tvrdnji, da koncentracija raste, imadu oni bezuvjetno pravo. “ 1 Istu sliku, što je pruža ekonomski razvitak Njemačke, pokazuju sve industrijske države svijeta. Sve kulturne države nastoje, da postanu sve više i više industrijskim državama; ne samo, da one hoče proizvoditi industrijske artikle samo za svoju vlastitu porabu, one hoće da ih i izvažaju. I zato se ne govori samo o nekoj nacijonalnoj ekonomiji, već i o s v j e t s k o j . Svjetsko tržište regulira cijene bezbroju industrijskih i agrarnih produkata i vlada nad socijalnim položajem naroda. Proizvodno područje od najvažnijeg zna­ čenja po odnošaje svjetske trgovine, to je sada sjeveroamerikanska Unija, odakle dolazi glavna pobuda za revolucijoniranje odnošaja u svjetskoj trgovini i buržoaskom društvu. Popis od zadnjih trih decenija pokazao je slije­ deći rezultat. U industriju uloženikapital pokazivaše: 1680 1890 ..................... 1900 ..................... 2 7 9 0 milijuna dolara 6525 9813 Vrijednost industrije bila j e : 1880 . . • . . 5 3 6 9 milijuna dolara 1890 ..................... 9 3 7 2 1900 ........................1 3000 Savezne Države stoje dakle danas kao industrijska država na čelu svijeta, izvoz njihovih industrijskih i agrarnih proizvoda diže se od godine. do godine, a golema gomi­ lanja kapitala, kao posljedica toga razvoja, nastoje se upo­ trijebiti i izvan granica zemlje i uplivišu u velikoj mjeri na industriju i promet u Evropi. I sad to več nije pojedinački kapitalista, što stoji kao pokretač iza ovog razvoja, već su to konzorciji kapitalista i poduzetnika, koalicije kapitalista, koje unište i najjače privatne poduzetnike, ako se namjere na njih. Što će u tom razvoju početi srednji i mali podu­ zetnik, kad čak i veliki prepada? 1 Izvještaj medjunarodnog statističkog zavoda, 17. svezak, str. do 184. K openhagen 1908. 183. �328 3. Koncentracija bogatstva. Ekonomski je zakon, da sa koncentracijom gazdinstava i sve većom produktivnošću rada broj radnika relativno o p a d ' a , dok se naprotiv bogatstvo koncentriše u sve manji broj ruku procentualno prema ukupnom stanovništvu. T o najbolje pokazuje razdioba prihoda u raznim kul­ turnim zemljama. O d svih većih njemačkih država Saska ima najstariju i relativno najbolju statistiku poreza na prihod. Zakon, koji važi za taj porez, stupio je u život još 1879. Ali je bolje uzeti jednu od kasnijih godina razreza, jer su prvih go­ dina vršeni prosječno dosta niski razrezi. Stanovništvo Saske poraslo je od 1880. do 1905. za 51 procenat, broj oporezovanih lica narasao je od 1882. do 1904. za 160 postotaka, a prihod, procijenjen za porez, za 23 procenta. Do početka devedesetih godina godišnji prihod do 300 maraka bio je oslobodjen od poreza, a poslije do 400 maraka. Godine 1882. broj lica, oslobodjenih od poreza, iznosio je 75.697 = 6,61 procenata svih, kojima je raz­ rezan porez, 1904. medjutim 205.667 = 11,03 procenata. T reba još spomenuti, da se u Saskoj prihod žena i prihod članova porodice ispod 16 godina uračunava mužu, odnosno starješini porodice. Broj poreskih plataca od 400 do 800 maraka prihoda iznosio je 1882. 48 procenata svih, kojima je razrezan porez, 1904. samo 43,81 procenta, jedan dio njih dakle bio je uskočio u klase sa većim prihodima. Prosječni prihod oporezovanoga iz ove klase bio se popeo u toj periodi od 421 do 582 marke = 37 procenata, zaostajao je dakle još daleko za prosječnim prihodom od 600 maraka. Poreski obvezanici sa prihodom od 800 do 1250 maraka sačinjavahu 1882. 12 procenata svih, kojima je raz­ rezan porez, 1904. sačinjavahu 24,38 procenta svih opo­ rezovanih, broj oporezovanih sa prihodom od 1250 do 3300 (od 1895. sa 3400) maraka sačinjavao je, naprotiv, 1882. 20 postotaka, a 1904. samo 16,74 po sto od svih onih, kojima je porez razrezan. Godine 1882. imahu ispod 3300 maraka prihoda 97,60 postotaka oporezovanih, �329 a godine 1904. ispod 3400 maraka 95,96 postotaka. Ako se ima na umu, da je Lassalle 1863. računao, da u Pruskoj prihodi od preko 3000 maraka iznose do 4 procenta cje­ lokupnih prihoda, ali da su medjutim kirije, porezi i cijena gotovo svih životnih namirnica porasle, a isto se tako ja­ vile mnogobrojne potrebe, onda se položaj velikih masa relativno vrlo malo popravio. Srednji prihodi od 3400 do 10.000 maraka činili su 1904. samo 3,24 postotka svih, kojima je razrezan porez, a prihodi u iznosu od vise nego 10.000 maraka manje, nego 1 procenat (0,80). Broj poreskih obvezanika sa 12.000 do 20.000 maraka 0,80 pro­ centa. Broj prihoda u iznosu od preko 12.000 maraka po­ rastao je sa 4124 u 1882. na 11.771 u 1904., dakle za 188 procenata. Najviši prihod iznosio je 1882. 2,570.000 maraka, a 1906. 5,900.600 maraka. Rezultat je ovaj: niži prihodi su se istina malo podigli, ali je to povišenim cijenama više no izravnano, srednje su se klase procentu­ alno ponajmanje popravile, dok je medjutim broj i prihod najbogatijih ljudi najjače ponarastao. Klasne su se dakle suprotnosti zaoštrile. U svojim istraživanjima o podjeli pučkih prihoda u Pruskoj od 1892. do 1902. dolazi profesor Adolf W agner do slijedećih rezultata. O n dijeli žiteljstvo Pruske u tri velike skupine: donji stalež (najdonji do 420 maraka, srednji 420 do 900, najgornji 900 do 2100 maraka), srednji stalež (najdonji od 2100 do 3000, srednji od 3000 do 6000 i najgornji od 6000 do 9500 maraka) i na gornji stalež (najdonji od 9500 do 30.500, srednji od 30.500 do 100.000 i najgornji s prihodom od preko 100.000 maraka). Cjelokupni dohodak podjeljuje se u gotovo podjednakim dijelovima na ove tri grupe. 3,51 postotka gornjeg staleža raspolažu sa 32,1 procenta cjelokupnog prihoda, donji stalež, obuhvatajući 70,66 postotaka slobodnih od poreza, raspo­ laže isto tako sa prihodom od 32,9 procenata cjelokupnih prihoda, a srednji stalež sa 25,83 procenata raspolaže sa prihodom od 34,9 postotka sveukupnih prihoda. Uzme li se u obzir samo prihod, koji ima da odbacuje porez, vidjet će se, da na oporezovanike sa 900 do 3000 maraka pri­ hoda, koji su godine 1892. sačinjavali 86,99 postotaka, a �330 godine 1902. 88,04 postotaka svih poreznika, otpada nešto preko polovice oporezovanih prihoda, naime 51,05 postotak godine 1892., a godine 1902. 52,1 postotka. Na dohotke od preko 3000 maraka, koji predstavljaju 13 odnosno 12 postotaka svih cenzita, otpalo je od prilike 49 procenata godine 1892., a 48 procenata cjelokupnih oporezovanih prihoda godine 1902. Prosječni dohodak malih cenzita iznosio je u čitavoj Pruskoj godine 1892. od pri­ like 1374, a godine 1902. 1348 maraka, smanjio se dakle za 1,89 po sto. Nasuprot tomu porastao je prosječni prihod velikih cenzita od 8811 maraka u godini 1892. na 9118 maraka u godini 1902., dakle za 3,48 procenta. N a gornji stalež, koji je godine 1892. predstavljao samo 0,5, a godine 1902. 0,63 procenta svih cenzita, otpalo je godine 1892. 15,95 procenata, a godine 1902. 18,37 procenata sveukupnog prihoda. Najslabije je umnožavanje kod nižeg i imućnijeg srednjeg staleža, nešto jače kod najgornjeg donjeg staleža, a najjače, i to rastući s porastom prihoda od grupe do grupe kod najgomjeg srednjeg i kod čitavog gornjeg staleža. Sto je veći prihod cenzita jedne grupe, što su oni bogatiji, to se relativno više umnožava njihov broj. A sve više raste broj cenzita s većim i naj­ većim dohotkom, a oni prosječno svi dobijaju sve veće dohotke, što drugim riječima znači, dogadja se sve veća koncentracija prihoda ne samo kod pojedinaca osobito bo­ gatih, već kod svih viših i najviših ekonomskih slojeva pučanstva, koji brojno rastu, ako i predstavljaju jedan ap­ solutno ili relativno maleni broj. „O tuda slijedi zaključak, da moderni gospodarski razvoj na svaki način koristi čita­ vom narodu porastom prihoda, a svakoj ekonomsko-socijalnoj klasi množenjem njezinih članova, samo što se to dogadja u vrlo nejednakoj mjeri, najviše najbogatijoj, zatim donjoj klasi, a najmanje srednoj; da se je prema tome po­ većala diferencija klasa, u koliko ona ovisi o veličini pri­ hoda.4 1 * 1 A d olf W agner, Prilog metodi statistike narodnih prihoda i na­ rodnog imetka, i Daljnja statistička istraživanja o podjeli narodnih prihoda u Pruskoj na temelju nove prihodne statistike 1892. do 1902. „Časopis kraljevskog pruskog statističkog zemaljskog ureda*1 1904. �331 Prema poreznom popisu od 1908. bilo je u Pruskoj 104.994 oporezovanika s prihodom od preko 9500 ma­ raka i s cjelokupnim prihodom u iznosu od 3.123,273.000 maraka. Medju ovima njih 3796 s dohodcima od preko 100.000 maraka s čitavim prihodom, koji sačinjavaše 934,000.000 maraka. Bilo je nabrojeno 77 cenzita s više od jednog milijuna prihoda. 104.904 cenzita, ili 1,78 procenat, s više od 9500 maraka prihoda imalo je iste do­ hotke, kao i 3,109.540 (52.9 procenta) njih sa dohotkom od 900 do 1350 maraka! U Austriji otpadaju „na prosječno 12 do 13 proce­ nata cenzita u prihodnim stupnjevima od 4000 do 12000 kruna okruglo 24 procenta čitavog čistog prihoda. Uzme li se zajedno sav prihod do 12000 kruna, to u tu grupu ulazi 97 procenata cenzita i 74 procenta prihoda. N a ostala3 procenta oporezovanika dolazi o n d a 26 p r o c e n a t a s v e u k u p n o g d o h o t k a / * 1 Minimum, slobodan od poreza, veći je, no u Pruskoj — 1200 kruna ili 1014 maraka. Mali oporezovanici s pri­ hodom od 1200 do 4000 kruna sačinjavahu godine 1904. 84,3 procenata svih oporezovanika. Broj najbogatijih ljudi s više od 200.000 kruna prihoda činio je godine 1898. 255, godine 1904. — 307, to jest 0,032 procenta svih cenzita. U Velikoj Britaniji i Irskoj pripada, prema L. G . Chiozza Money, polovica svega narodnog prihoda (više od 16.600 milijuna maraka) jednoj devetini svega pučanstva. O n dijeli pučanstvo u tri skupine: bogataše s više od 700 funti šterlinga (14.000 maraka), imućnike s dohotkom od 160 (3200 maraka) do 700 funti šterlinga i neimućnike s manje od 160 funti šterlinga (3200 maraka) prihoda. . S obitelju Bogataši . Imućnici . Neim ućnici . . 2 5 0 .0 0 0 7 5 0 .0 0 0 5 ,0 0 0 .0 0 0 1 ,2 5 0 .0 0 0 3 ,7 5 0 .0 0 0 3 8 ,0 0 0 .0 0 0 4 3 ,0 0 0 .0 0 0 Prihod u funtama šterlinga 5 8 5 ,0 0 0 .0 0 0 2 4 5 ,0 0 0 .0 0 0 8 8 0 ,0 0 0 .0 0 0 1 .7 1 0 ,0 0 0 .0 0 0 1 F. Leiter, Podjela prihoda u Austriji. Str. 123. Leipzig 1908. �332 I tako vise od jedne trećine sveukupnog narodnog prihoda pripada manje nego jednoj trećini pućanstva. Boothsova istraživanja o Londonu i Rowntreesova o Yorku dokazaše, da 30 postotaka cijelog pučanstva mora da se kroz čitavi život muči u pandžama vječite nevolje. 1 Na temelju statistike baština pruža E. Levasseur slije­ deću skrižaljku za Francusku: „Dvije petine narodnog bo­ gatstva nalaze se u posjedu od 98 procenata vlasnika, koji posjeduju manje od 100.000 franaka; od prilike jedna trećina pripada maloj skupini od 1,7 procenta, a četvrtina čitavog narodnog prihoda čini posjed posve neznatne ma­ njine — 0,12 procenta!“ V idi se dakle iz toga, kako je velika množina onih, što ne posjeduju ništa, a kako je malen broj klasa, koje posjeduju mnogo. „Neoporeciva je — veli G . Schmoller — rastuća ne­ jednakost. N e će biti dvojbeno, da je podjela imetka Evrope od 1300. do 1900. bila nejednaka, dašto u vrlo različitoj mjeri u pojedinim zemljama . . . Noviji je razvoj sa sve jačim klasnim oprekama silno povećao nejednakost imetka i prihoda. “ 2 Ali ovaj proces kapitalističkog razvitka i koncentracije, koji se vrši u svim kulturnim državama, izaziva uslijed anarkije u načinu proizvodnje, koju još do danas nijedan trust ni savez nije mogao spriječiti, neminovnu suvišnu proizvodnju i zastoj na pijaci. Mi ulazimo u krizu. Osamnaesto poglavlje. Krize i konkurencija. 1. Uzroci i posljedice krize. Kriza se javlja zbog toga, što ne postoji nikakvo mje­ rilo, kojim bi se mogla prava potreba za nekom robom u svako vrijeme mjeriti i pregledati. U gradjanskom društvu 1 L . G . Chiozza M oney, Bogatstvo i uboštvo. Strana 41. do 4 3 . London 1908. 2 G . Schmoller, Nacrt opće nauke o narodnom gospodarstvu. 2. svezak, str. 4 5 4 , 4 6 3 . �333 ne ima te sile, koja bi mogla regulirati čitavu produkciju. Prvo, broj kupaca jedne robe razasut je širom cijeloga svijeta, a na sposobnost kupaca, od koje zavisi potrošnja u masi, utiče veliki broj stvari, koje pojedini producent ne može da kontrolira. Zatim, pored svakog producenta ima mnogo drugih, čiju proizvodnu sposobnost pojedinac ne zna. 1 sad, svaki se upinje svima sredstvima, koja mu stoje na raspolaganju — jeftinijom cijenom, reklamom, davanjem na što duži kredit, izašiljanjem putujućih agenata, pa čak i potajnim i podmuklim klevetanjem produkata svojih kon­ kurenata, sredstvo, koje naročito cvjeta u kritičnim danima — da pobijedi sve svoje konkurente. Cjelokupna proiz­ vodnja upućena je dakle na subjektivnu procjenu pojedinca. Svaki poduzetnik, hoće li da se održi, mora lifrovati odredjenu količinu robe; ali on hoće da proda još mnogo veći kvantum, jer od toga zavisi ne samo njegov veći prihod, nego i vjerovatnost, da će triumfirati nad svojim konkurentima i učvrstiti se u svom položaju. Z a neko je vrijeme prodaja obezbijedjena, pa čak i povećana; to na­ goni na proširivanje poduzeća i na proizvodnju u većoj masi. A li ti privremeni povoljniji odnosi ne nagone samo jednog poduzetnika, da napregne svoje sile, nego njih s v e . Proizvodnja predje daleko iznad potrebe. Najednom se tržište prepuni robom. Prodaja zapne, cijene padnu, pro­ dukcija se ograniči. Ograničenje proizvodnje u jednoj grani izaziva smanjivanje broja radnika, sniženje nadnica, ogra­ ničenje potrošnje u redovima radnika. Zastoj proizvodnje i prodaje u drugim granama nužna je posljedica. Mali za­ natlije svake ruke, trgovčići, gostioničari, pekari, mesari i t. d., čije su mušterije poglavito radnici, gube lijepu pro daju svoje robe, pa i oni padaju u bijedu. Kako djeluje jedna takva kriza, pokazuje statistika bes­ poslenih, što su je koncem siječnja 1902. sastavile berlinske strukovne organizacije. U Berlinu i njegovim predgradjima nabrojilo se preko 70.000 čisto besposlenih, a do 60.000 djelimično besposlenih radnika. D ne 13. veljače 1909. berlinske su strukovne organizacije upriličile novo popisi­ vanje besposlenih, pa se pokazalo, da ima 106722 (92655 �334 muškaraca i 14067 ženskinja) besposlenih.1 U Engleskoj se u rujnu 1908. godine nabrojilo 750.000 besposlenih. T o su radnici, koji su htjeli da rade, ali nisu mogli naći baš nikakva rada u ovom najboljem od svih svjetova. Č o­ vjek može da zamisli žalosne socijalne odnose tih ljudi! Jedna industrija liferuje drugoj sirovinu, jedna zavisi od druge, zbog toga jedna mora da trpi i podnosi udarce druge. Krug onih, koji sudjeluju u krizi i koji su njome pogodjeni, proširuje se. Veliki broj obveza, koje su se primile u nadi, da će povoljno stanje dugo vremena trajati, ne može da se izvrši i to još više pojačava krizu, koja iz mjeseca u mjesec biva sve ogromnijom. Masa nagomilane robe, orudja i strojeva postaje skoro bez vrijednosti. Mnoga se roba prodaje često u bescjenje. Ovo bacanje uništi često ne samo vlasnike te robe, već i na tucete drugih, koji su ovim bacanjem prisiljeni, da svoju robu prodaju isto tako ispod cijene troškova. No i za vrijeme krize po­ stojano se poboljšavaju načini proizvodnje s namjerom da se predusretne konkurenciji; ali to sredstvo krije u sebi opet uzroke novih kriza. Pošto je kriza dugo godina po­ trajala i pošto je suvišna proizvodnja pomalo odstranjena prodavanjem proizvoda u bescjenje, ograničenjem pro­ dukcije i uništenjem manjih poduzetnika, počima se društvo opet polagano oporavljati. Potreba se diže, ali za­ jedno s njom diže se odmah i proizvodnja. Iznajprije po­ lagano i oprezno, no čim povoljnije stanje potraje malo duže, počne staro natjecanje doskora iznova. H oće se na­ doknaditi ono, što se izgubilo, i ljudi se nadaju sakriti se, dok ne bukne nova kriza. Ali pošto se svi poduzetnici bave tom istom mišlju, svaki usavršava sredstva za proiz­ vodnju, da bi došao ,,iznad“ drugoga, katastrofa se nanovo izaziva, mnogo brže, još opasnijih posljedica. Bezbrojne egzistencije dignu se kao lopte u vis i padnu, i ta nepre­ kidna promjena izaziva ono strahovito stanje, što ga pro­ življavamo u svakoj krizi. Krize postaju u toliko češće, u koliko raste proizvodnja u masama i konkurentska borba ne samo izmedju pojedinaca, već izmedju cijelih naroda. 1 Besposlica i popisi besposlenih zimi 1 9 0 8 ./0 9 . kladom knjižare Vorvvarts. Berlin 1909. N a ­ �335 Borba oko mušterija u malom i potrošačkih područja u ve­ likom biva sve žešća i svršava konačno s golemim gubi­ cima. Roba i namirnice nagomilani su tu u velikim koli­ činama, medjutim masa ljudi, koja bi htjela da ih troši, ali ne može da ih kupi, trpi glad i nevolju. Godine 1901. i 1907./08. dokazale su još jednom ispravnost ovog prikazivanja. Poslije godina privredne potištenosti, u kojima je medjutim krupnokapitalistički razvitak činio neprestanih napredaka, otpočelo je povoljnije kretanje nalazeći priličnih pobuda u reformama i novim nabavama za vojsku i mornaricu. Z a vrijeme ove periode počeo je nicati bezbroj novih privrednih poduzeća najrazličitije vrsti, veliki broj drugih povećao se i usavršio u težnji da se uz­ digne na onu visinu, koju dopušta stanje tehnike, da raz­ vije svoju proizvodnu sposobnost. A li je u isto tolikoj mjeri porastao i broj poduzeća, koja su iz ruku pojedinih kapitalista prešla u vlasništvo kapitalističkih udruženja (dio­ ničkih društava), a to je promjena, za koju je vazda ve­ zano manje ili više znatno povećanje poduzeća. Mnoge hiljade milijuna maraka predstavlja kapital novoosnovanih dioničkih društava. S druge strane su kapitalisti svih ze­ malja u težnji, da osnuju nnacijonalne i internacijonalne saveze. Karteli, prstenovi, trustovi niču iz zemlje kao gljive, i njima je svrha, da se utvrde cijene i da se proizvodnja regulira na osnovci tačnih statističkih podataka, e da bi se izbjeglo suvišnoj proizvodnji i opadanju cijena. N astu­ pilo je gorostasno monopolizovanje cijelih industrijskih grana na korist poduzetnika, a na štetu radnika i potrošača, mo­ nopolizovanje, kakvog još nikad nije bilo. Mnogi su mislili, da je kapital tako došao u posjed sredstva, koje mu omo­ gućuje ovladanje tržištem na sve strane, na štetu publike, a na svoju korist. Ali izgled vara. Zakoni kapitalističke proizvodnje ukazuju se uvijek jači od najlukavijih predstav­ nika sistema, koji mišljahu, da u svojim rukama imaju nje­ govo reguliranje. Kriza je ipak nadošla i pokazalo se i opet, da su najlukavije proračunanosti bile opsjena i da gradjansko društvo ne će izbjeći svojoj sudbini. Ali kapitalizam radi u istom pravcu dalje, jer on ne može nikuda iz svoje kože. Način, kojim on mora da �336 djeluje, obara sve zakone gradjanske ekonomije. Slobodna konkurencija — alfa i omega gradjanskog društva — trebala bi na čelo poduzeća staviti najsposobnije. Iskustvo me­ djutim pokazuje, da ona na čelo stavlja redovito tek najbesavjesnije i najlukavije. A i dioničko društvo ukida svaku individualnost. Kartel, trust, prsten idu još i dalje, ne samo da pojedinac poduzetnik iščezava kao samostalna osoba, već i samo dioničko društvo postaje karikom u lancu, što ga u ruci ima jedan kapitalistički savez sa tom zadaćom, da pritište i pljačka publiku. Pregršt monopolista nametne se gospodarima društva, diktiraju mu cijene robi, a radni­ cima plaćevne i životne uslove. T aj razvoj pokazuje, kako je suvišan postao privatni poduzetnik, kao i to, da je proizvodnja, kojom upravlja cijeli narod i ljudska internacijonala, postala ciljem, prema kojemu kroči društvo. Samo s tom razlikom, što organizo­ vana proizvodnja i podjela dobara konačno n e ć e k a o d a n a s p r i p a d a t i k l a s i k a p i t a l i s t a , v e ć c j e l i ni . O pisana gospodarska revolucija, koju gradjansko društvo rapidnom brzinom goni k vrhuncu njenog razvitka, zaoštrava se neprestano novim važnim procesima. Dok sjeveroamerička konkurencija, koja se naglo povećava, potiskuje Evropu svake godine sve više sa njenih potrošačkih po­ dručja, a konačno i sa njenog vlastitog tržišta, dotle se podižu i neprijatelji na istoku, koji iz dana u dan čine sve k r i t i č n i j i m privredni položaj cijeloga svijeta. Konkurencija goni kapitalista po cijeloj zemaljskoj kugli, kako to kaže Komunistički Manifest O n neprestano traži nova područja potrošnje, to jest zemlje sa narodima, kod kojih može prodati svoju robu i izazvati nove potrebe. Jednu stranu ove težnje pokazuje revnost, kojom posljednjih decenija razne države traže kolonije, a naročito Njemačka, koja je doduše uspjela da okupira velika zemljišta, ali na­ seljena narodima na najprimitivnijem kulturnom stepenu, koji ne osjećaju znatnije potrebe za evropejskom robom. Druga strana ove težnje sastoji se u tome, da se moderna kapitalistička kultura unese u one narode, koji već stoje na jednom višem kulturnom stepenu, ali su se dosad više ili manje oštro odupirali prodiranju modernoga razvitka. �337 Tako Indijci, Japanci, a nadasve Kinezi. T u se radi o zem­ ljama, koje obuhvataju više od jedne trećine stanovništva cijele zemlje, ali i o takvima — kao što su to već Japanci pokazali u ratu proti Rusiji —, koje su, čim im se dade poticaj i primjer, same u stanju, da kod sebe razvijaju kapitalistički način privrede, i to pod takvim uslovima, koji će za naprednije narode biti od kobnih posljedica. Proizvadjačka sposobnost tih naroda van svake je sumnje, ali isto tako i njihove male potrebe — što ih prije svega omo­ gućuje klima — i spretnost, kojom se oni znadu prilagoditi novim prilikama, kad su već na to primorani. I tu nastaje starom svijetu, uključivši ovamo i Savezne države, jedan gospodarski konkurenat, koji će takodjer dokazati neodr­ živost kapitalističkog privrednog sistema na cijeloj zemljinoj kugli. Z a to vrijeme nastoje razni konkurentski narodi — u prvom redu Savezne Države, Engleska i Njemačka — da osvoje prvo mjesto i upotrebljuju sva sredstva, kako bi si osigurali što veći komad svjetskoga gospodstva. Borba oko vlasti na svjetskom tržištu dovodi do svjetske politike, do uplitanja u sve važne medjunarodne procese, a da bi se tu s uspjehom moglo intervenirati, vrše se pomorska naoru­ žanja u tolikom opsegu, kakav se ne pamti, a to opet nanovo izaziva opasnost novih velikih političkih katastrofa. Tako sa opsegom područja privredne konkurencije raste i opseg političke. Protivurječja dobivaju medjunarodni ka­ rakter i u svim kapitalistički razvijenim državama izazivaju iste pojave i iste borbe. A ovakvo nesrećno stanje po­ stalo je ne samo zbog oblika, u kome se proizvodi, nego i zbog načina, na koji se dijeli ono, što je proizvedeno. Preprodaja i poskupljivanje životnih namirnica. U ljudskom društvu svi su pojedinci vezani medju se tisućama veza, u toliko mnogostrukije, u koliko je v i š i kulturni stupanj jednog naroda. N astupe li krize, osjećaju ih svi članovi. Krize u proizvodnji uplivišu na distribuciju (podjelu) i potrošnju, i obratno. Karakteristično obilježje kapitalističke proizvodnje je A. Bebe.: Žena l tocijalizanu 22 �338 koncentriranje sredstava za proizvodnju u sve većim radio­ nicama. U distribuciji se opaža suprotna težnja. Kad ne­ koga strahovita konkurencija zbriše kao producenta iz reda samostalnih egzistencija, on onda u devet od deset sluča­ jeva pokušava, da se kao trgovčić utisne izmedju produ­ centa i kozumenta, da bi kako tako održao svoju egzi­ stenciju1. O tuda očiti porast mešetara, trgovčića, sitničara, piljaraca, trgovačkih posrednika, maklera, agenata, gostio­ ničara i t. d., kao što smo gore statistički utvrdili. Najveći broj ovih lica, medju kojima je naročito veliki broj žena, koje vode samostalan posao, živu životom, punim briga, i njihova je egzistencija jadna. D a bi se održali, mnogi su od njih prisiljeni računati sa n a j n i ž i m strastima ljudskim i zadovoljavati im. O tuda prevladjivanje reklame, osobito u svim onim poslovima, koji udovoljavaju zadovoljavanju strasti za uživanjem. Ne može se dakako poreći i posmatrano sa više tačke gledišta to je veoma dobra pojava, da se u modernom društvu opaža jak nagon za uživanjem života. Ljudi počimaju uvidjati, da se m o r a ž i v j e t i č o v j e č a n s k i , ako se hoće, da se bude čovjek, i oni tu potrebu pokušavaju da podmire u oblicima, koji odgovaraju njihovome pojmu o uživanju života. Ali po svojoj raspodjeli bogatstva društvo je postalo m n o g o a r i s t o k r a t i č n i j e , nego li je to bilo u ma kojoj ranijoj periodi. Izmedju najbogatijih i naj­ siromašnijih danas je jaz veći, no ikada, ali je društvo po 1 „Nazadovanje starog ručnog obrta nije jedini uzrok nerazmjernom podizanju malog trgovačkog privredjivanja. Postepeno industrijalizovanje i komercijalizovanje zemljišta stvara usprkos svojoj težnji za veleprivredom neprestano tlo za male poslove. Isto su tako i izumi, što ih stvaraju nove industrijske grane, jedan uzrok, da se za potrošnju ovih proizvoda javljaju nove male privrede. A li nadasve se jak porast sitničarenja tumači time, što je — kako to izvodi trgovačko-obrtna komora u Dresdenu u jednom odobrenju saskoj vladi (str. 18 brošure „Konzumne udruge i političari srednjeg staleža") — mala trgovina postala velikim utočištem za mnogo­ brojne osobe, koje su očajale zbog toga, što ne mogu privredjivati drugim načinom". Paul Lange, Sitničarenje i politika srednjeg staleža. „Novo Vrijeme", 2 5 . godište, 2. svezak, strana 6 9 5 . �339 svojim idejama i zakonima postalo d e m o k r a t i č n i j e . 1 Masa zahtijeva sve veću jednakost, a pošto još ne zna putove za njeno ostvarenje, ona teži izopačenoj jednakosti time, što pokušava da radi isto, što i oni iznad nje i da sebi stvori svako zadovoljstvo, koje se može postići. Sva moguća sredstva za nadraživanje služe tome, da eksploatišu ovaj nagon, a posljedice toga često su veoma ozbiljne. Jedna po sebi opravdana težnja vodi u velikom broju slu­ čajeva na stranputicu, čak i u zločin, i društvo ustaje na svoj način protiv toga ne mogući medjutim ni najmanje da izmijeni stvar. Povećanje broja posredujućih osoba ima mnogo rdjavih posljedica. Ma da ti ljudi najvećim dijelom imaju velikih napora i briga u svom radu, oni su većinom jedna klasa parasita, čiji je rad neproduktivan i koja isto tako živi od produkata rada drugih, kao god i poduzetnička klasa. Poskupica životnih potrepština neizbješiva je posljedica pre­ prodavanja O ne poskupljavaju toliko, da često puta stoje dva ili višeput veću cijenu od one, koju proizvadjač za njih dobiva.3 A ako veliko poskupljivanje robe nije za pre­ 1 Profesor A d o l f W a g n e r iznosi sličnu misao u prvoj preradi Rausovog „Udžbenika političke ekonomije". O n veli tu na str. 361 : „Socijalno pitanje jest svijest o protivurječju izmedju privrednoga razvitka i slobode i jednakosti, koje lebde kao ideal pred ljudima i ostvaruju se u političkom životu". 2 Tako saopčuje D r . E . S a c h s u svom spisu „Kućna industrija u Thiiringenu" izmedju ostaloga i to, da je u godini 1869. produkcija od 244'/2 milijuna pisaljki odbacila 1 2 2 .0 0 0 do 2 0 0 .0 0 0 forinti najam­ nice radnicima, a da se prodajna cijena iz posljednje ruke digla na 1,2 0 0 .0 0 0 forinti, dakle šest puta više od onoga, što je dobio producent. Ljeti 1888. plaćalo se za pet centi somovine iz prve ruke 5 maraka. Sitničar je velikom trgovcu platio 15, a publika je njemu platila 125 maraka. Isto se tako uništuju mase životnih namirnica, jer im cijene ne isplaćuju transporta. Tako u godinama preobilnog lova na haringe upo­ trebljavaju se čitave ladjice ove ribe za djubrenje, dok se u susjedstvu nalazi mnogo tisuća ljudi, koji ne mogu da kupe nijedne haringe. Slično se godine 1892. dogodilo u Kaliforniji kod preobilate žetve koruna. Kad su godine 1901. nisko pale cijene šećera, svjetovao je jedan stručni list ozbiljno, neka se veći dio gotovog šećera baci u vodu i uništi, da bi cijene poskočile. Isto je tako poznato, da je Charles Fourier bio po­ taknut na njegov socijetarni društveni sistem time, što mu je kao šegrtu jedne trgovačke radnje u Toulonu bilo naloženo, da potopi u moru jednu ladju riže, da bi joj na taj način cijene poskočile. O n je u sebi rekao, da društvo, koje se laća tako barbarskih i bezumnih mjera, mora imati lažnu podlogu, i postao je socijalista. �340 poruku i nije moguće, jer se tada umanjuje potrošnja, onda se ona na umjetan naćin pogoršava, onda se pribjegava patvaranju životnih namirnica, krivoj mjeri i vagi, samo da bi se došlo do profita, koji se na drugi naćin ne može postići. Kemičar C h e v a l i e r kaže, da su mu od raznih naćina za patvaranje životnih namirnica poznati 32 za kavu, 30 za vino, 28 za čokoladu, 24 za brašno, 23 za rakiju, 20 za kruh, 19 za mlijeko, 10 za maslac, 9 za maslinovo ulje, 6 za šećer itd. Najveća prevara vrši se u sitnićarskim radnjama pomoću prodaje ranije odmjerene ro b e ; ćesto se puta za jednu kilu daje samo 900 ili 950 grama, i tako se gleda, da se dvostruko nadoknadi ono, što je popušteno u cijeni. Najgore prolaze radnici i sitni gradjani, koji robu uzimaju na vjeresiju, pa stoga moraju da šute i onda, kad gledaju, kad se prevara vrši na njihove oči. Velika zlopo­ raba krive vage vrši se i kod prodaje peciva. Obm ane i prevare su vezane neizbježivo s našim socijalnim prilikama, a neke državne ustanove, kao na primjer visoki neizravni porezi i carine, podstrekavaju obmane i prevare. T u malo pomažu zakoni proti patvaranju životnih namirnica. Borba za egzistenciju sili varalice, da upotrebljavaju sve rafinira­ nija sredstva, a rijetko kada postoji t e m e l j i t a i s t r o g a kontrola. A biva i to, da se pod izgovorom, da je za hva­ tanje falzifikata potreban jedan veći i skuplji administra­ tivni aparat — što je sasvim tačno — onemogući svaka ozbiljnija kontrola. Ali ako nadzorne mjere imaju kakav uspjeh, onda one izazivaju povišicu cijena, jer je niža cijena bila moguća samo onda, kad se roba patvorila. D a bi se doskočilo ovim lošim stranama trgovine, od kojih uvijek i posvuda najviše trpi masa, pristupilo se osni­ vanju konzumnih udruga. Naročito su u Njemačkoj potro­ šačka udruženja vojničkih lica i činovnika dobila toliki opseg, da su upropastila mnogobrojne trgovačke radnje. Ali i radničke konzumne udruge razvile su se u posljednjih deset godina jako, pa su prešle čak i na to, da same proizvode neke potrebne stvari. Konzumne udruge u Hamburgu, Leipzigu, Draždjanima, Stuttgartu, Breslavi, Beču itd. po­ stale su uzorne ustanove, pa godišnji promet njemačkih potrošačkih udruženja dostiže do stotine milijuna maraka. �341 O d nekoliko godina ovamo postoji u Hamburgu za nje­ mačka radnička potrošačka udruženja jedna centrala, koja nabavlja robu u največim količinama i time omogućuje nje­ zino najjeftinije odaslanje na pojedine udruge. O va udru­ ženja dokazuju dakle, da je sitničarska posrednička trgo­ vina izlišna. T o je najveća korist od njih, a uz nju dolazi još i ta, što ona liferuju dobru robu. Materijalne koristi, do kojih dolaze njihovi članovi, nijesu bogzna kolike, a i olakšice, koje daju ta udruženja, nijesu dovoljne, da bi znatno poboljšale njihov položaj. Ali je osnivanje potro­ šačkih udruženja jedan simptom, da se i u najširim krugogovima uvidjelo, kako je posrednička trgovina izlišna. Društvo će najposlije doći do takve jedne organizacije, koja će trgovinu učiniti izlišnom na taj način, što će pro­ izvodi dolaziti u ruke potrošača bez ikakvih posrednika, osim onih, koji su potrebni za transport iz jednoga mjesta u drugo i za raspodjelu i koji stoji stoje u službi društva. Poslije zajedničkog nabavljanja životnih namirnica dolazi svakako i jedan dalji zahtjev: da se sve ono, što je lju­ dima potrebno, proizvodi zajednički, u najveličanstvenijem opsegu, što bi i opet u velike uštedilo snage, prostora, materijala i postupka svake vrsti. D e v e t n a e s t o poglavlje. Revolucija u poljoprivredi. 1. Prekomorska konkurencija i bjeganje iz zemlje. Gospodarska revolucija u našoj industriji i našim pro­ metnim odnosima zahvatila je u velikoj mjeri i poljopri­ vredne odnošaje. Trgovačke i industrijske krize osjećaju se takodjer i na selu. Stotine hiljada članova poljoprivredničkih porodica uposleni su privremeno ili sasvim u obrt­ nim i industrijskim poduzećima, i ova vrsta zanimanja širi se sve više i više, prvo zbog toga, što veliki broj sitnih poljoprivrednika nema dovoljno posla za sebe i članove svoje porodice na svom gospodarstvu, a zatim i zbog toga, što krupni poljoprivrednici smatraju, da je korisno, a k o �342 j e d a n d o b a r di o p r o i z v o d a svog z e ml j i š t a tu o d m a h , n a s v o m e i ma n j u , p r e t v o r e u i n d u s t r i j ­ s k i p r o d u k a t . O ni na taj način profitiraju velike troškove transportiranja sirovine, primjerice krumpira i žita za špirit, repe za šećer, žita za brašno ili za varenje piva itd .; oni dalje dobivaju mogućnost, da vrše naizmjence poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju, pa mogu bolje iskoristiti radne snage, koje im stoje na raspolaganju i koje su osim toga i jeftinije i poslušnije, no u gradu i industrijskim okružjima. Isto su tako zgrade i stanovi mnogo jeftiniji, a porezi i iz­ daci niži, jer su gazde na selu tako reći i zakonodavci i izvršioci zakona: oni iz svoje sredine šalju veliki broj za­ stupnika i imaju u svojoj ruci upravu i policijsku vlast. T o su razlozi, zbog kojih raste broj parnih kotlova na selu. Zemljoradnja i industrija dolaze u sve tješnju uzajamnu vezu, jedna dobit, koja ide u korist naročito krupnom poljoprivredništvu. Kapitalistički razvitak, koji je i u Njemačkoj zahvatio krupni posjed, izazvao je jednim dijelom slične odnose, kao i u Engleskoj i Saveznim Državama Na ladanju već ne vladaju oni idilski odnosi, koji su postojali još pred malo decenija. Moderna kultura zapljuskuje postepeno i najskriveniji kutak sela. Naročito je militarizam i protiv svoje volje izvršio revolucionarni uticaj. Veliko umnožavanje stajaće vojske najviše opterećuje selo, u koliko je riječ o porezu u krvi. Veliki dio ljudi za stajaću vojsku uzima se u seoskom pučanstvu. Ali kad se sin seoskoga gazde, nad­ ničar ili sluga, vrati na selo poslije dvije ili tri godine, iz varoške ili kasarnske atmosfere, koja nije baš presićena uzvišenijim moralom, on se vraća sa velikim brojem novih pogleda i kulturnih potreba, kojima hoće da i u buduće zadovoljava. D a bi to mogao, on u prvom redu traži veće nadnice; stara umjerenost izgubila se u gradu. Ili on u mnogo slučajeva više voli da bude što dalje od sela i tu njegovu odluku ne mogu da izmijene svi pokušaji, potpo­ magani čak i vojničkim oblastima, da ga tamo vrate. A isto tako i saobraćajna sredstva, koja se sve više rasprostiru i usavršavaju, doprinose razvijanju potreba na selu. U saobra­ ćaju s gradom upoznaje čovjek sa sela svijet s jedne posve �343 nove i zamamljivije strane, njega obuzmu nove ideje i on upoznaje kulturne potrebe, koje su mu dosada bile po­ svema nepoznate. T o ga čini nezadovoljna s njegovim po­ ložajem. Sve veće ambicije grada, provincije, općine itd. pogadjaju i seljaka i zemljoradnika i izazivaju kod njih još u većoj mjeri buntovničko raspoloženje. K tomu pridolaze jos i drugi vrlo važni momenti. Evropska poljoprivreda, a specijalno i njemačka, dospjela je krajem sedamdesetih godina prošlog stoljeća u novu fazu svog razvoja. Dok su dotle narodi bili upućeni na agrarne produkte svoje poljoprivrede ili, kao n. pr. Engleska, na poljoprivredu susjednih zemalja — Francuske i Njemačke — odonda se situacija promijenila. Uslijed veličanstveno usavršenih i razvijenih prometnih sredstava — brodarstva, željeznica u Sjevernoj Americi — počele su se životne namirnice uvoziti otuda u Evropu i obarati u njoj cijene žitu, tako da kultura glavnih vrsta žita u srednjoj i zapadnoj Evropi poče bivati malo rentabilnom,* te se tako cjelokupni odnosi proizvodnje izmijeniše. K tome je došlo i to, da se područje medjunarodne žitne produkcije znatno povećalo. Pored Rusije i Rumunjske, koja je pokušavala, da svoj izvoz žita popne što je moguće više, osvanulo je na tržištu naročito argentinsko, australsko, indijsko, a kadgod i ka­ nadsko žito. Tijekom daljega razvitka pridodje još jedan novi nepovoljni momenat. Sa sela otpočeše bježati mali seljaci i zemljoradnici, koji se zbog uzroka, što ih gore spomenusmo, iseljavaju ili na onu stranu oceana ili putuju sa sela gomilama u gradove i industrijska okružja, tako da je na selu uzmanjkalo radnih snaga. Preživjeli patrijarhalni odnosi, naročito u istočnoj Njemačkoj, rdjavo postupanje i u najvećem stupnju neslobodan položaj seoskoga radnika i sluge povećaše ovo bježanje sa sela. Koliki su gubitci zbog iseljivanja nastupili naprimjer od 1840 do pučkog popisa 1905, pokazuje to, što su pruske provincije Istočna i Z apadna Pruska, Pomoranska, Poznanjska, Šleska, Saska i Hanovera izgubile 4,049.200 ljudi, a za isto vrijeme Bavarska, W iirttemberška, Đaden i ElzasLotaringija pretrpjele gubitak od 2,026.500 lica, dok je �344 naprotiv primjerice Berlin u tom istom razmaku vremena dobio doseljavanjem okruglo 1,000.000 lica, Hamburg 402.000, kraljevina Saska 326.200, porajnske zemlje 343.000, W estfalska 246.100*. 2. Seljaci i veleposjednici. Sa svim ovim promjenama stajaše u vezi to, što je poljoprivreda počela da trpi od nestašice kapitala, što je raniji razvoj, koji je išao prema tomu, da veliki posjed prikupi srednji i sitni posjed, u mnogom pogledu ustupio mjesto drugoj tendenciji. Medjutim je onaj pritisak imao za posljedicu i to, što se tromi karakter poljoprivrednih poduzetnika počeo postepeno mijenjati, jer se uvidjelo, da se dosadašnjim putem ne može više iči, da se valja maknuti i početi sa novim načinima privrede. U njemačkom carstvu i njegovim pojedinim državama javi se težnja, da se pogodnom carinskom i prometnom politikom i velikim neposrednim izdacima za sve moguče svrhe na račun cje­ line pomogne „nuždi poljoprivrede". Naročito se sad opo­ ravlja srednji i krupni posjed, dašto pod uslovom, ako se njime gospodari na način, koji bar donekle odgovara visini, na kojoj stoji moderna tehnika. Z a to svjedoče cijene do­ bara, koje su posljednjih godina neobično poskočile. H oče li poljoprivreda da prosperira, nužno je, da u društvu, u kome vlada kapitalizam, i ona bude kapitali­ stička. Naročito je potrebno, da se i ovdje, kao i u indu­ striji ljudska radna snaga nadomjesti, odnosno podupre strojem i višom tehnikom. D a ovo u sve večoj mjeri biva, dokazuje to, što je u Njemačkoj u vremenu od 1882. do 1895. u poljoprivredi broj parnih plugova poskočio od 836 na 1696, a broj dinamostrojeva od 75.690 na 259.364. T o je vrlo malo, kad se uporedi sa onim, što bi se poljo­ privrednim mašinama moglo postiči, i dokaz je, s jedne strane, za veliku zaostalost poljoprivredne radinosti, ali, s druge strane i za to ,'d a je primjena mašine dosada bila nemoguča kako zbog nedovoljnih sredstava, tako i zbog 1 Četvrtgodišnjak statistike njemačkoga carstva 1908, I, str. 423. �345 nedostatnog prostora zemljišta, koje pojedinci obradjuju. Z a primjenu stroja potrebna je veća površina zemljišta jedne i iste kulture, ako se hoće da ona bude racijonalno iskorišćena. Tom e pak na mnogo mjesta stoji nasuprot veliki broj sitnih i srednjih seljaćkih gospodarstva sa svojim raspodijeljenim zemljištem i razlićitom kulturom. Na koji je naćin u njemaćkom carstvu raspodijeljena ona površina, koja se upotrebljava u poljoprivredi, pokazuju slijedeće tab e le : 1 Nazadak ili napredak Broj gospodarstva Poljoprivredna 1907. od 1882. do 1895. od 1895. do 1907. 3236367 1016318 998804 281767 250 6 1 3378509 100 6 2 7 7 1065539 262191 23566 +174536 + 34911 + 72199 + 257 + 70 +142142 10041 + 66735 19576 1495 5558317 5736082 + 281973 -1 7 7 7 6 5 gospodartva 1882. 18 95. ispod 2 hektara 2 do 5 „ 5 „ 20 „ 2 0 „ 100 „ preko 100 „ 30 6 1 8 3 1 981407 926605 281510 24991 5276344 Poljoprivredna površina u hektarima Nazadak ili napredak Poljoprivredna od 1895. do 1907. gospodarsva 1882. 1895. 1907. od 1882. do 1895. ispod 2 hektara 2 do 5 „ 5 „ 20 „ 20 100 „ preko 100 „ 1825938 3190203 9158398 9908170 7786263 1808444 3285984 9721875 9869837 783 1 8 0 1 1731317 3304872 10421565 9322106 7055013 17 4 9 4 + 95781 + 568477 - 38333 + 45538 - 70127 + 18888 + 699690 -5 4 7 7 3 1 -7 7 6 7 8 8 31868972 32 5 1 7 9 4 1 31834873 + 648969 -6 8 3 0 6 8 O d 5,736.082 gospodarstva u godini 1907. bilo ih je ništa manje nego 4,384.786 ispod 5 hektara = 76 8 pro­ cenata svih poljoprivrednih gospodarstva, koja, u koliko se ne obradjuju vrtljarski ili imadu izvrsnu zemlju, daju tek jadnu egzistencu obradjivaću. A veliki dio njih niti ne dolazi ovdje u raćun, pošto medju njima ima 2,731.055 takvih gospodarstva, koja imadu 1 hektar, pa i manje opsega. 1 Karl K autsky, Agrarno pitanje. Stuttgart 18 9 9 .; i Predbježni re­ zultati popisa poljoprivrednih poduzeća dne 12. lipnja 1901. Četvrtgodišnjak statistike njemačkog cartva 1909. 2 . sveščić. �346 No i medju gospodarstvima od preko 5 hektara ima ih mnogo, koja zbog nepovoljna zemljišta ili nepovoljnih kli­ matskih odnošaja ili zbog slaba geografskog položaja, zbog nedostatnih prometnih sredstava itd. svom obradjivaču uza sav teški i dugi rad omogućuju samo sirotinjsku egzisten­ ciju. Može se reći bez pretjeravanja, da čitavih devet de­ setina obradjivača zemlje ne imadu sredstava i znanja, pomoću kojih bi iskorišćivali svoju zemlju tako, kako bi se ona dala iskoristiti. A isto tako mali i srednji seljak ne dobiva za svoje proizvode cijenu, koju bi mogao dobiti, on ima posla s prekupcem, koji ga ima u ruci. Trgovac, koji na odredjene dane ili u stanovitim godišnjim dobama putuje ladanjem i redovito opet prodaje prekupcima, hoće da ima pri tom i svoju korist; medjutim njemu sakupljanje mnogih malih količina pravi mnogo više truda, nego li veliko stovarište kod velikog posjednika; mali i srednji seljak dobiva stoga za svoju robu manje, nego li veliki go­ spodar, pa ako je još i kvaliteta robe slabija, što se često dogadja kraj njegova primitivnog načina gospodarenja, on se mora zadovoljiti sa svakom cijenom. K. tome pridolazi, te seljak ili zakupnik često ne može da dočeka vrijeme, kad će postići najveću cijenu proizvod, što ga on nudja na prodaju. On ima da plati zakupninu, kamate, poreze, on mora povratiti učinjene zajmove, ili izravnati dugove kod trgovčića ili zanatlije, dugove, koji su vezani na stanoviti rok, on mora dakle da proda, ma koliko bilo nepovoljno vrijeme. D a bi svoju zemlju popravio, ili da bi se izravnao sa svojom djecom ili s onima, koji su zajedno s njime baštinici, on mora da uzme jednu hipoteku; ali on ne može da mnogo bira medju zajmodavcima i tako uvjeti bivaju nepovoljni. T u odmah dodju visoki kamati i odredjeni rokovi za povratak duga; jedna slaba žetva ili jedna pogrješna spekulacija s kvalitetom ploda, gdje računaše na veliku cijenu, dovode ga do ruba propasti. C e s t o je kupac plodina i zajmodavac kapitala jedna te ista osoba, i on je tada posvema u vlasti svojega dužnika. Seljaci čitavih mjesta i okružja nalaze se takvim načinom u ru­ kama nekolicine vjerovnika. Primjerice seljaci, što obradjuju hmelj, duhan i povrće u Južnoj Njemačkoj i na Rajni, �347 mali seljani u srednjoj Njemačkoj. Vlasnik hipoteke isisat će im i posljednju kaplju krvi, on ih pušta, da kao po­ sjednici sjede na parceli, koja zapravo njima već i ne pri­ pada. Kapitalistički vampir nalazi često, da je mnogo ko­ risnije gospodariti na taj način, nego li da preuzme zem­ ljište i da na njemu sam gospodari ili da ga proda. T ako se u katastrima navode kao vlasnici tisuće seljaka, koji faktično već i nijesu vlasnici. Doduše, kao žrtva kapitali­ stičkoga krvnika padne i po koji veleposjednik, koji nije umio gospodariti ili je imao nesreću ili je pod nepovoljnim uslovima preuzeo gospodarstvo. Kapitalista postaje gospodar zemlje i zemljišta i da bi istjerao dvostruki profit, on dijeli zemljišta; on parcelira imanje, jer tako dobiva za nj nesravnjivo veću cijenu, nego li da ga proda čitavoga. A osim toga on uz veliki broj malih posjednika ima najbolji izgled provoditi svoj lihvarski posao s najboljim uspjehom. Kao što je poznato, i one kuće u gradu, koje imaju mnogo malih stanova, daju najveći prihod od iznajmljivanja. Javlja se velik broj reflektanata i kupi jedan dio parceliranog imanja, kapitalistički dobročinac pripravan je i na to, da im za malu naplatu prepusti i veće komade, a ostatak kupovne cijene pušta on da stoji na otplati kao hipoteka sa dobrim kamatima. A li tu baš i leži zec. A ko mali po­ sjednik zemlje ima sreću, pa mu uspije, da sa krajnjim naporom svojih sila izvuče iz svoje zemlje nešto malo pri­ hoda ili da izuzetno dodje do jeftinijeg novca, on može da se spasi, inače je propao, kako je to opisano. Propadne li malom seljaku ili zakupniku nekoliko ko­ mada stoke, to je za njega velika nesreća; uda li kćer, izdaci za nju povećaju njegove dugove, a uz to gubi jednu jeftinu radnu snagu; ženi li mu se sin, taj ga traži svoju parcelu zemljišta ili izravnanje novcem. O n mora vrlo često da propusti nužan popravak tla ; ne dadne li mu njegova marva dovoljno gnojiva — a to nije rijetko — proizvod zemlje nazaduje, jer on ne može da kupuje djubre. Cesto mu fale sredstva, da nabavi bolje sjeme, koje daje više prinosa; on ne može da rentabilno iskorišćuje strojeve; on često ne može da izmijeni plodove, koji odgovaraju kemij­ skim saS'tojinama njegova zemljišta. Isto tako on ne može �348 da iskoristi napretke, koje pruža znanost i iskustvo radi boljeg iskorisćivanja blaga. T o sprječava nedostatna krma, neprikladne staje, manjak ostalih prikladnih ustanova. 1 tako ima mnogo uzroka, koji malom i zadnjem seljaku oteščavaju život.1 Drugačije stoji stvar s velikom poljoprivredom, koja se proteže na razmjerno maleni broj gospodarstva, ali zato na znatnu površinu tla. Mi vidimo iz navedene statistike, da 23.566 gospodarstva sa 7,055.013 hektara poljoprivredno iskorišćene zemlje imaju još 2,019.824 hektara više, nego li 4,384.786 gospodarstva sa manje od 5 hektara površine. Ali se statistika gospodarstva ne pokriva sa statistikom posjeda, tako je godine 1895. bilo ništa manje nego 912.959 čisto zakupničkih gospodarstva sviju veličina, 1,694.251 gospodarstvo, koje ima jednim dijelom svoju vlastitu zemlju, a jednim dijelom zakupljenu zemlju, i 983.917 gazdinstva, na kojima se privredjivalo u drugim oblicima, na primjer, deputati, služba na tudjoj zemlji, rad na jednom dijelu općinske zemlje i t. d. Obratno, ima pojedinaca, čiji je imetak čitav niz poljo­ privrednih gospodarstva. Najveći njemački zemljoposjednik jest kralj Pruske, hoji posjeduje 83 imanja sa 98.746 hek­ tara, a poslije njega dolaze knez od Plessa . . . sa 75 imanja i 70.170 hektara „ 59.968 knez Hohenzollern Sigm. „ 24 „ 39.742 hercog od Ujesta „ 52 — „ 39.365 knez H ohenlohe-Ohringen „ 33.096 knez od Ratibora „ 51 Godine 1895. (ideikomisom vezano vlasništvo u Pruskoj obuhvatalo je u 1045 fideikomisa areal od 2,121.636 hektara ili 6,09 postotaka cjelokupne površine zemljišta. 1045 fideikomisa nalazilo se u rukama 939 posjednika i to njihovo fideikomisno imanje veće je za 206.600 hektara od kraljevine W iirttemberga, koja je velika okruglo 1,915.000 hektara. Godine 1903. posjedovalo je 1034 posjednika 1 152 fideikomisa, tako da su pojedinci imali više fideiko1 V idi A . Hofor, Seljak kao odgojitelj. „Novo Vrijeme" 1 9 0 8 ./0 9 ., 2. svezak, str. 7 14, 7 86, 8 1 0 . �349 misa. Fideikomisom vezana površina obuhvatala je 1903. 2,197.115, 1904. 2,232.592 hektara, a otuda ih je do 90 postotaka sjedinjeno u kompleksima od preko 1000 hek­ tara. Do 10 procenata fideikomisnih posjednika imalo je u svojim rukama preko 5000 hektara i 53'3 procenta ve­ zane površine.1 Srednji i krupni posjed ima, razumije se, interesa, da se održi postojeće stanje. Drukčije mali po­ sjed, koji bi iz racijonalne promjene prilika izvukao velike koristi. V eć je u samoj prirodi stvari, da veliki posjed teži, da se sve više i više uveća i da prigrabi sebi svukoliku seljaćku zemlju, koja mu samo dopadne šaka, tako u Gornjoj Šleskoj, Lausitzu, velikoj vojvodini H essen i t. d., krajevi, u kojima se svaki čas i u velikom broju objavljuje kupovanje seljačkih imanja. U Austriji vlada veliki zemljoposjed mnogo više, no u Njemačkoj, odnosno Pruskoj. Kraj plemstva i buržoazije tu je katolička crkva, koja je za se osigurala glavni dio plijena u zemlji i zemljištu. Isto je tako u Austriji u punom jeku i izbacivanje seljaka sa njihovih imanja. U Štajerskoj, Tirolu, Salzburškoj, Gornjoj i Donjoj Austriji, Sudetima nastoji se svim sredstvima seljake potisnuti sa njihove rodjene grude i seljačku zemlju pretvoriti u gospodsko dobro. Isti prizor, što ga nekoć pružaše Škotska i Irska, odigrava se sada u najljepšim krajevima Austrije. Kako pojedinci, tako i udruženja kupuju goleme komplekse zemljišta, a ono, što se za sada ne može kupiti, zakupljuje se, da bi se pretvorilo u lovišta. Novi gospodari spriječe svaki pristup dolinama, visovima i zaseocima, a tvrdoglavi posjednici po­ jedinih majura i šuma, koji ne će da se pokore gospodi, bivaju primoravani svim mogućim šikanama, da svoje imanje prodaji bogatim vlasnicima šuma. Staro obradjivano zem ­ ljište, koje je tisućljećima ishranjivalo mnoge generacije, pretvara se u pustinju, gdje se udome jeleni i srne, dok planinski vrhovi, koje plemićski ili buržoaski kapitalist na­ ziva svojim posjedom, postaju stanom divokoza. Čitave općine padaju u siromaštvo, jer im je onemogućeno tjeranje 1 J. Conrad, Fideikomisi. Priručni riječnik državnih znanosti. 4. sve­ zak. 3. naklada, str. 1 2 0 - 1 2 3 . �350 stoke na alpinske pašnjake ili im se to pravo paše uopće odriče. A tko su ti atentatori na dobro seljaka i njegovu samostalnost? Uz Rothschilda i baruna Mayer-Melnhofa vojvode od Koburga i Meiningena, knezovi i prinčevi od Hohenlohea, knez Liechtenstein, vojvoda od Braganze, knjeginja Rosenberg, knez od Plessa, grofovi Schonfeld, Festetics, Schafgotsch, Trauttmannsdorf, lovačko udruženje grofa Karolyja, lovačko društvo baruna Gustadsa, plemićsko lovačko udruženje iz Đliihnbacha itd. Posvuda se širi ve­ liki zemljoposjed. T ako je godine 1875. bilo u Donjoj Austriji samo 9 osoba, od kojih je svaka posjedovala više od 5000 jutara sa cjelokupnom površinom od 89.490 hek­ tara, a godine 1895. bilo je već 24 osoba, koje posjedo­ vahu u svemu 213.574 hektara. U čitavoj Austriji obasiže veliki zemljoposjed površinu od 8,700.000 hektara, dok na mali zemljoposjed otpadaju 21,300.000 hektara. Fideikomisni posjednici, 297 obitelji, posjeduju 1,200.000 hektara. Milijunima malih zemljopo­ sjednika, koji obradjuju 71 procenat čitave površine, stoje nasuprot nekolike tisuće velikih zemljoposjednika, koji ras­ polažu sa preko 29 postotaka čitave površine u Austriji. Ima tek malo poreznih kotara, u kojima ne bi imao imanje nijedan veliki zemljoposjednik. U većini kotara ima dva ili više velikih zemljoposjednika, koji vrše mjerodavni politički, socijalni i društveni upliv. Skoro polovica veleposjednika imaju imanja u više okružja, a mnogi od njih u nekoliko krunovina carstva. U Donjoj Austriji, Češkoj, Moravskoj i Sleskoj ne ima kotara bez njih. T ek industriji je uspjelo, da ih donekle potisne, tako primjerice u sjevernoj Češkoj i na češko-moravskoj granici. Inače se veliki posjed pro­ širuje posvuda: u gornjoj Austriji, gdje je od svih kruno­ vina još najbolje situiran seljački stališ, isto kao i u Gorici i Gradiški, u Štajerskoj, u Šalzburškoj, u Galiciji i u Bu­ kovini, manje već u oni zemljama, koje su već i bez toga domena veleposjednika, naime u Češkoj, Moravskoj, Sleskoj i donjoj Austriji. U donjoj Austriji od čitave površine zemljišta, koja opsiše 1,982.300 hektara, otpadaju na veleposjed (393 po­ sjednika) 540.655 hektara, na crkvu 79.181 hektar. 13 �351 posjeda, svaki sa više od 1000 hektara, obuhvataju zajedno 425.079 hektara = 9 procenata svekolike površine, medju njima grof Hoyos-Sprinzenstein sa 33.124 hektara. Cijela površina Moravske iznosi 2,181.220 hektara, od toga otpa­ daju na crkvu 81.857 hektara (3,8 procenta), 116 posjeda preko 1000 hektara obuhvataju više, nego li 500 000 po­ sjeda do 10 hektara, koji čine 92,1 postotka svihkolikih posjeda. O d 514.677 hektara površine austrijske Sleske posjedovala je crkva 50.845 hektara, a 79 posjednika za­ jedno 204.118 hektara. Češka s površinom od 5,194.500 hektara ima od prilike 1,237.085 zemljoposjednika. Podjela zemljoposjeda karakterizovana je neobično velikim brojem vrlo malih posjeda i brojnim veleposjedom. Gotovo 43 procenata svih manji su od 1/a hektara, a preko četiri petine njih ne nadmašuju 5 hektara. Ovih 703.577 zemljo­ posjeda (81 postotak) obuhvataju tek 12,5 postotaka čitave površine Češke. Nasuprot tomu 776 osoba posjeduje 35,6 procenata cijele površine, dok čine tek 0,1 procenta svih zemljoposjeda. Još gore izgledje ta podjela posjeda, analizujemo li veču kategoriju od „preko 200 hektara1 T u *. se pokazuje ovaj rezultat: hektara 380 osoba posjeduje . . . . 141 .................................... 104 151 „ . . . . ukupni broj hektara 2 0 0 do 5 0 0 5 0 0 „ 1000 1000 „ 2 0 0 0 preko „ 2 0 0 0 116.143 101.748 150.567 1 ,4 3 6 .0 8 4 O d posljednje grupe posjeduje 31 osoba od 5000 do 10.000 hektara, 21 osoba od 10.000 do 20.000 hektara, a knezovi Mor. Lobkowitz, Ferdinand Kinsky, Karl Schwarzenberg, Alfred W indischgratz, grofovi Ernst W aldstein, Johann Harrah, Karl Buquoi od 20.000 do 30.000 hek­ tara, Clam-Gallas i Sar. Czernin svaki preko 30.000 hek­ tara, Joh. knez od Lichtensteina 36.189 hektara, knez Max Egon Fiirstenberg 39.162 hektara, Jos. knez ColloredoMannsfeld 57.691 hektar i Joh. A d. knez od Schwarzenberga 177.310 hektara = 3,4 procenta čitave površme u Češkoj. Carski posjedi obuhvatatuju 35.873 hektara. Čitavi posjed tih 64 velikih zemljoposjeda iznosi 1,082.884 hek­ tara = 20,9 procenata površine Češke. Crkva posjeduje �352 150.395 hektara = 3 procenta čitave površine u Češkoj.1 Tako je bilo g. 1896., a medjutim je postalo još i gore. Prema podacima poljoprivrednog popisa od 1902. otpadalo je na 18.437 gospodarstva (0,7 procenta čitavog broja) 9,929.920 hektara ili jedna trećina čitave površine ! U sudbenom okružju Schwarz novi su gospodari zem­ ljišta uzeli i pretvorili u l o v i š t a sedam, u sudbenom okružju Zell šestnaest dobara, koja su dotle služila za pašu stoke. Na čitavo gorje Karvendel z a b r a n j e n o j e izgonjenje stoke. Visoko plemstvo Austrije i Njemačke zaj dno s bogatim buržoaskim pridošlicama pokupovalo je do 70.000 i više jutara površine, u alpinskim zemljama i pretvorilo ih u lovačka okružja. Čitava sela, stotine majura nestaju, stanovnici se tjeraju sa grude i zemljišta, a na mjesto ljudi i marve, odredjene ljudima za hranu, dolaze srne, jeleni i divokoze. Pa još čak neki od tih, što su na takav način opustošili skoro cijele pokrajine, dolaze ka­ snije u parlamentu i govore o „seljakovoj nuždi*4 i zlorabe svoju moć, tražeći za njih državnu pomoć u obliku carina na žito, drvo, marvu i meso, poreznih premija na rakiju 1 t. d., što sve ide na račun onih, koji ništa ne posjeduju. U najnaprednijim industrijskim državama nijesu, kao u Austriji, luksusne potrebe privilegovanih klasa ono, što po­ tiskuje mali posjed, nego je to potreba, da se pred za­ htjevima jednog stanovništva, koje postaje sve brojnije, način privredjivanja organizuje kapitalistički, da bi se mogle proizvoditi potrebne količine hrane T o se opaža naročito u industrijski veoma razvijenoj Belgiji. Prema statističkom godišnjaku (Annuaire statistique), što ga citira Emil Vandervelde u članku „Zemljoposjed u Belgiji u razdoblju od 1834. do 1899.“ , navodi se : Smanjio se isključivo broj onih gospodarstva ispod 5 hektara a naročito onih ispod 2 hektara. Nasuprot su ona gospodarstva, što obasižu više nego 10 hektara narasla do 3789. Koncentracija zemljoposjeda, koja odgovara napredovanju krupnoga gazdinstva i racijonalnom stočarstvu, jasno nam se ovdje 1 Pobliže o tom u : Posjednici i beskućnici u Austriji, od T . W . Teifena. B eč 1906., Prva pučka knjižara (Ignaz Brand). �353 ukazuje. O d 1880. nastao je jedan pokret, koji teče baš obratno, nego li onaj od godine 1866. do 1880. Dok je godine 1880. bilo još 910396 poljoprivrednih go­ spodarstva, godine 1895. bilo ih je još samo 829625, a to je u petnaest godina nazadak za 80.771 gospodarstvo = 9 postotaka. 1 to cjelokupni broj ovog opadanja važi samo za gospodarstva, koja imaju manje od 5 hektara, dok su se gospodarstva sa 5 do 10 hektara umnožila za 675, ona od 10 do 20 hektara za 2168, ona od 20 do 30 hektara za 414, ona od 30 do 40 hektara za 164, ona od 40 do 50 hektara za 187, a ona od preko 50 hek­ tara za 181 gospodarstvo. 3. Oprjeka medju g r a d o m i ladanjem. Stanje zemljišta i njegova obradba od najveće su važ­ nosti po razvoj naše kulture. O d zemlje i zemljišta i nji­ hovih proizvoda ovisi u prvom redu egzistencija pučanstva. Zemlja i zemljište ne da se uvećavati po volji; i zato je to važnije za sve, kako će se ono obradjivati i iskorišćavati. Njemačka, kojoj stanovništvo godimice raste za od prilike 870 000 glava, treba znatan uvoz žitne i mesnate hrane, ako se hoće, da cijene najnužnijih životnih namir­ nica budu bar donekle pristupačne. T u se pako javljaju oštri, suprotni interesi izmedju poljoprivrednog i industrijskog pučanstva, O no pučanstvo, koje se ne bavi poljodjelstvom, ima interesa u tom, da dobije jeftine životne namirnice, jer o tom ovisi njegovo uspijevanje kao ljudi i kao industrijskih i trgovačkih poje­ dinaca. Svako poskupljivanje životnih namirnica izaziva goru ishranu jednog velikog dijela pučanstva, ma da se isto toliko povećavaju najamnice i drugi prihodi onoga dijela stanovništva, koji mora da kupuje agrarne produkte. Jer sa dizanjem najamnica diže se i cijena industrijskih pro­ izvoda, a to, prema općem stanju na svjetskom tržištu, može povući za sobom opadanje prodaje. A ako se pak i pored skupljih agrarnih produkata prihodi ne povećaju, onda to znači ograničavanje ostalih potreba, u kom slučaju u prvom redu strada industrija i trgovina. A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 23 �354 Z a poljodjelca stoji stvar sasvim drugačije. Kao indu­ strijalac i on hoće da postigne što veću korist svojim za­ nimanjem, i njemu je ravnodušno, kojim će je proizvodom postići. Ako ga dovoz stranog žita spriječava, da gajenjem žita dodje do dobiti, za kojom žudi i koja mu se čini potrebna, on onda svoje zemljište posvećuje kulturi ma kojeg drugog proizvoda, koji mu donosi koristi. O n sadi sladornu repu za proizvodnju šećera, krumpir i žito za pe­ čenje špirita, umjesto raži i ječma za kruh. Najplodnije dijelove zemljišta upotrijebi on za gajenje duhana, umjesto za gajenja povrća i voća. Drugi upotrijebe tisuće hektara zemljišta za pašu konja, jer konji za vojničke i ratne svrhe stoje u vrlo visokoj cijeni. Na drugoj strani, ogromne šumske oblasti, koje bi se mogle upotrijebiti za zemljorad, rezerviraju se za lovačko zadovoljstvo otmjene gospode, često puta i u onim predjelima, u kojima bi se moglo posjeći nekoliko stotina ili hiljada hektara šume i pretvoriti u kulturno zemljište, a da to umanjivanje šume nimalo štetno ne utiče na razvijanje vlage u tom predjelu. S ovoga gledišta mogle bi se u Njemačkoj još hiljade kvadratnih kilometara plodnoga zemljišta upotrijebiti za zemljorad. A li se ovim promjenama protivi kako materi­ jalni interes jednog dijela činovničke hijerarhije, šumarskih činovnika, tako i lovački interesi veleposjednika, koji ne će dopustiti, da im se ograničava zemljište za lov i lovačka zadovoljstva. Razumije se samo sobom, da bi se krčenje šume smjelo vršiti samo ondje, gdje je to stvarna dobit. S druge strane mogli bi se na korist zemlje pošumiti pro­ strani predjeli, naročito gorski krajevi i pustoši. U novije doba poriče se veliki upliv šume na razvoj vlage. T o je očito krivo. U kolikom stepenu djeluje šuma na vlagu kraja i time na plodnost zemlje i zemljišta, o tom jasne dokaze daje knjiga Parvusa i Dra. Lehmana „Gladna Rusija". Pisci konstatiraše vlastitim posmatranjem, da su krčenja šuma u najplodnijim pokrajinama Rusije, silna i bez plana, znatno prouzročila slabe žetve, od kojih u posljed­ njim decenijama trpe ovi tako plodni nekada krajevi. Uz mnoge druge činjenice oni ustanoviše, da je tijekom go­ dina u stavropolskom okružju nestalo pet malih riječica i �355 šest jezera, da su u okružju Đusuluka nestale četiri riječice i četiri jezera, u samarskom okružju šest malih riječica, u okružju Buguruslava dvije male riječice. U nikolajevskom i i novouzenskom okrugu četiri rijeke održane su teškom mukom spriječavajući ih nabacivanjem djubreta, da ne poniru. Mnoga sela, što su prije u svojoj blizini imala voda tekućica, ne imadu ih sada, na mnogim mjestima bunar mora da se kopa 45 do 60 metara u dubinu. Zemljište je zbog toga tvrdo i ispucalo. Siječenjem šuma presušiše izvori i smanjiše se kiše. Kapitalističko iscrpljivanje zemljišta dovodi i kapita­ lističke odnose. Jedan dio naših poljoprivrednika vukao je primjerice mnogo godina goleme profite iz obradjivanja repe i proizvodnje sladora, koja je s time vezana. Sistem oporezivanja unapredjivao je izvoz šećera, i to time, što su prinosi od oporezivanja sladorne repe i potrošnje šećera jednim znatnim dijelom izdani na izvozne premije. Premija, koja je fabrikantima šećera davana na dvo­ struku centu izvezenog šećera, bila je mnogo veća, no porez na repu, koji su oni plaćali, i tako im je ta premija omogućavala, da izvoze u inostranstvo ogrome količine šećera i da ih tamo jeftino prodaju sve na račun poreznih plataca u zemlji, te se tako gajenje šećerne repe rasprostranjivalo sve više i više. Profit, do koga su dolazile fabrike šećera pomoću ovog poreznog sistema, iznosio je godišnje preko 31 milijun maraka. Stotine tisuće hektara zemljišta (godine 1907/08. 450030), koje je prije bilo namijenjeno gajenju žita i t. d., pretvorene su u zemljište za sijanje sladorne repe, digoše se tvornice i opet nove tvornice i nužna posljedica bijaše krah. A i veliki prinos šećerne repe uplivisao je povoljno na cijenu zemljišta. O na se dizala. Posljedica toga bila je kupovanje sitnih imanja, čije je vlasnike visoka cijena mamila na prodaju. Zemlja je iskorišćavana za industrijsku spekulaciju, a proizvodnja žita i krumpira ograničena na zemljište gore kvalitete, uslijed čega se povećala potreba uvoza životnih namirnica iz inozemstva, Konačno je to zlo stanje nastalo zbog po­ litike premija na šećer i dobivši internacijonalni karakter, �356 prinudilo vlade i parlamente da ukinu davanje premija i da se stvari povrate bar koliko toliko prirodnim odnosima. Prema svim okolnostima ni sitni, pa čak ni srednji se­ ljaci ne mogu pored svih napora, briga i oskudica postići onaj socijalni položaj, na koji kao gradjani jedne kulturne države imaju pravo. Sve, što država i društvo budu činili, da održe te slojeve, koji su u biti osnov postojećeg držav­ nog i društvenog uredjenja, bit će uvijek samo krpež i petljanje. Agrarne carine škode ovome dijelu zemljoradnika više, no što mu korisfe. Velika većina njih ne proizvodi toliko, koliko im je potrebno za održanje života; oni su upućeni na kupovanje jednoga dijela svojih životnih po­ trepština, a do sredstava za to dolaze industrijskim ili drugim kojim sporednim zanimanjem. Jedan veliki dio naših sitnih seljaka ima u povoljnom stanju industrije i prometa većeg interesa, no u poljoprivredi, jer industrija i promet obezbjedjuju egzistenciju njegovoj djeci, za koju on ne bi mogao naći rada ni prihoda ni na kojem drugom mjestu. Jedna nepovoljna žetva umnožava broj onih seljaka, koji su prinudjeni kupovati poljoprivredne produkte. I šta mu onda koriste agrarne carine, zabrana uvoza i agrarne preventivne mjere, njemu, koji ne ima da proda baš ništa ili ima samo nešto malo, ali koji mora da kupuje nešto, a u prilikama i mnogo toga? A u tom se položaju nalazi najmanje 80 procenata svih poljoprivrednih gospodarstva. Kako će privredjivati obradjivač zemlje u eri privatnog vlasništva, to je njegova lična stvar. O n gaji ono, što mu se čini najrentabilnije, bez obzira na potrebe ili interes društva ; dakle: slobodno. Industrijalac radi isto tako. O n fabricira sramotne slike, nećudoredne knjige i osniva tvornice za patvaranje hrane. O ve i mnoge druge djelatnosti škodljive su društvu, one potkapaju moral i dižu korupciju. Ali one donose novaca, i to mnogo više, nego li ćudoredne slike, znanstvene knjige i prodaja nepatvorenih životnih namirnica. Pohlepni za profitom industrijalac mora da se brine samo oko toga, da ga ne otkrije oko policije, i on može da tjera svoj sra­ motni zanat, siguran, da mu zbog novca, što ga pri tom zasluži, zavidi društvo gledajući na nj s dubokim počitanjem. �357 Mamonski karakter našeg doba karakteriše najočitije burza i njezine makinacije. Zemljište i industrijski proiz­ vodi, prometna sredstva, promjene u temperaturi i politici, oskudica i preobilje, nevolja masa i nesreće, javni dugovi, izumi i otkrića, zdravlje ili bolest i smrt uplivnih osoba, rat i ratna uzbuna, često puta namjerice smišljena, sve to i još mnogo drugo postaje stvar spekulacije i upotrebljava se za izrabljivanje i medjusobno ucjenjivanje. Kapitalistički matadori zadobivaju najodlučniji upliv na stanje čitavog društva i pomagani svojim moćnim sredstvima i vezama, gomilaju golema bogatstva. U njihovim rukama bivaju mi­ nistri i vlade lutkama, koje moraju da plešu, kako već matadori burze vuku žicu iza kulisa. Državna vlast ne ima burzu, već burza ima u ruci državnu vlast. 1 preko svoje volje ministar mora da gnoji „otrovno stablo", koje bi naj­ radije iščupao, i mora da mu daje nove životne snage. Zbog svih tih činjenica, koje svakomu padaju sve više u oči, jer zlo svakim danom sve više raste, potrebna je brza i temeljita pomoć. A li društvo stoji pred svim tim zlom ne znajući šta da radi, baš kao izvjesna životinja na b rd u ; ono se stalno, kao konj na mlinskom kolu, okreće u krugu, nemoćno, bez ideje, slika bijede i tuposti. Oni, koji bi trebali da se pridruže ovima, ne imadu još uvidjavnosti; oni, koji bi mogli pomoći, ne će ; oni, se osla­ njaju na silu i u najboljem slučaju misle oni zajedno sa gospodjom P om padour: A pres nous le deluge (iza nas neka dodje potop). Ali ako potop dodje još za njihova života ? �Četvrti odsjek. Socijalizovanje društva. Dvadeseto poglavlje. Socijalna revolucija. 1* Preobrazba društva. Val se diže i zapljuskuje iundamenat, na kom počiva naša državna i društvena zgrada. Sav svijet osjeća, da se temelji klimaju i da ga još mogu spasti tek jaki potpornji. Ali to traži velikih žrtava, koje bi morale doprinijeti vla­ dajuće .klase. T u je pako sva zapreka. Svaki predlog, čije ostvarenje nanosi krupnih -šteta materijalnim interesima vla­ daj ućih klasa i dovodi ,u pitanje njihov privilegovani po­ ložaj, biva od njihove strane ljuto suzbijen i žigosan kao težnja za prevratom postojećeg državnog i društvenog po­ retka. Medjutim, ovaj bolesni svijet ne može se izliječiti, a da se ne dovedu u pitanje i najzad unište povlastice vladajućih razreda. „Borba za oslobodjenje radničkih klasa nije borba za povlastice, već borba za jednaka prava i jednake du­ žnosti i odstranjenje sviju povlastica*, stoji u socijalnodemokratskom programu. O tuda slijedi, da ništa nije učinjeno polovičnim mjerama i malim koncesijama. Ali vladajuće klase smatraju svoj privilegovani položaj kao sasvim prirodan i sam po sebi razumljiv, kao položaj, u čiju se opravdanost i dalje trajanje ne bi smjelo ni malo sumnjati, i tako je i opet razumljivo, što one odbijaju^ i pobijaju svaki pokušaj, da se njihov privilegovani položaj uzdrma. Je li samo u pitanju njihova kesa, njih bacaju u najveću uzrujanost čak i oni predloži i zakoni, koji ne m jenjaju osnove postojećeg društvenog uredjenja niti njihov privilegovani položaj. U parlamentima niču čitava brda �359 papira, na kojima su naštampani govori i — tresu se brda, rodi se miš. I najrazumljivijim zahtjevima o radničkoj za­ štiti staje se na put s toliko otpora, kao da o tom ovisi opstanak društva. P a kada se nakon beskonačnih borbi izvojuje od njih par koncesija, oni se prave, kao da su žrtvovali veliki dio svoga imetka. O ni pokazuju isti tvrdo­ glavi otpor, kad se radi o tom, da se potlačene klase priznadu formalno ravnopravnima i kad se traži, da one primjerice u pitanjima radnog ugovora pregovaraju s njima kao jednakopravne, Ovaj otpor kod stvari najjednostavnijih i zahtjeva naj­ razumljivijih potvrdjuje staro ono iskustvo, da se nikoja klasa, što vlada, ne može osvjedočiti r a z l o z i m a , ako je sila prilika ne prisili na uvidjavnost i popuštanje. A sila prilika sastoji se u sve većoj svijesti, koju kod potlačenih izaziva razvoj naših odnošaja Razredne suprotnosti bivaju sve oštrije, vidljivije i osjetljivije. U potlačene i izrabljivane razrede ulazi spoznaja o neodrživosti postojećeg stan ja; njihova srditost raste i one sve zapovjednije traže promjenu i čovječanskije odnošaje. I dokle ova spoznaja osvaja sve šire krugove, o n a n a k o n c u o s v o j i g o l e m u v e ­ ć i n u d r u š t v a , k o j a i ma na j i z r a v n i j eg i n t e ­ r e s a n a t o j p r o m j e n i . A li u istoj mjeri, u kolikoj se kod mase diže svijest o neodrživosti postojećeg stanja i spoznaja o nuždi promjene, p a d a s p o s o b n o s t o t ­ p o r a u klasi, ko j a v l a d a i koj oj moć p oč i va na n e z n a n j u i n e o s v ij e š t e n o s t i p o t l a č e n i h i i z r a b l j i v a n i h k l a s a . Ovo uzajamno djelovanje očito je i zbog toga se mora smatrati kao dobro došlo sve, što razvija taj odnos u tom smislu. Prema krupnokapitalističkim napredovanjima na jednoj strani oruši ravno­ težu na drugoj strani sve razvijenija svijest o protuslovlju, u kom stoji postojeći društveni poredak sa dobrom goleme većine naroda I ako riješenje i uništenje društvenih su­ protnosti stoji krupnih žrtava i velikih napora, to riješenje će se naći odmah onoga časa, kad suprotnosti dostignu vrhunac svog razvitka, prama kome one tako rapidno hrle. Kakve se mjere moraju poduzeti u pojedinim fazama razvoja, to ovisi o momentanim okolnostima. Nemoguće je �360 unaprijed reći, kakve će mjere učiniti nužnim okolnosti u pojedinom slučaju. Nijedna vlada, nijedan ministar, pa bio on i najmoćniji, ne zna već unaprijed, na sto će ga u slijedećoj godini prisiliti prilike. A još se manje može reći o mjerama, na koje će uplivisati okolnosti, čije nastu­ panje ne može nitko pouzdano proračunati ni proreći. Pitanje o sredstvima je pitanje o taktici u jednoj borbi. A taktika se ravna prema protivniku i onda prema pomoćnim sredstvima, koja obim strankama stoje na raspolaganju. Jedno sredstvo, koje je danas izvrsno, može sjutra biti pogubno, jer su se promijenile prilike, koje su jučer oprav­ davale njegovu upotrebu. Neka čovjek ima pred očima cilj, a sredstva za njegovo ostvarenje zavise od vremena i okolnosti; potrebno je samo to, da se upotrebe najdjedjelotvornija i n a j o š t r i j a s r e d s t v a , k o j a s u moguća u jed nom vremenu i u stanovitim o k o l n o s t i m a . Dakle, kad se čovjek upušta u slikanje budućih preobražaja, može postupati samo hipotetički, mora isticati predpostavke, za koje uzima, da su već nastupile. P o l a z e ć i s o v o g a s t a n o v i š t a , mi p r e d p o s t a v l j a m o , d a će u j e d n o m o d r e d j e n o m č a s u s v a t a zla, k o j a s m o o p i s a l i , d o s e ­ g nut i svoj vrhunac, pa će velikoj većini na r o da biti tako vidljiva i osjetljiva, p r i k a z u j u ć i joj se n e p o d n o s i v a tako, te će j u o b u z e t i o p ć e n i t a i n e s a v l a d i v a t a žel j a za t e m e l j i t i m p r e o b r a ž a j e m , kod č e g a će ona n a jb r ž u p o m o ć s m a t r a t i i najzgodnijom. Sva društvena zla imaju bez iznimke svoj izvor u druš­ tvenom poretku stvari, koji sada, kao što je pokazano, po­ čiva na kapitalizmu, na kapitalističkom načinu proizvodnje, pomoću kojega je klasa kapitalista vlasnik sviju sredstava rada — zemlje i zemljišta, rudnika i majdana, sirovina, orudja, strojeva, prometnih sredstava — i pomoću kojega ona vrši izrabljivanje i potlačivanje velike većine naroda, poslije čega slijedi sve veća nesigurnost egzistencije, potlačivanje i ponizivanje pljačkanih razreda. Prema tome b i �361 najbrži i najkraći korak bio, da se ovo kapitalističko vlas­ ništvo eksproprijacijom pretvori u društveno vlasništvo. P r o ­ i z v o d n j a robe p r e t v a r a se u soc i j a l i s t i č ku p r o i z v o d n j u , k o j u v r š i c i j e l o d r u š t v o i za cijelo društvo. Kr upno gazdinstvo i s v e v eć a p r o i z v a d j a č k a s p o s o b n o s t d r u š t v e n o g a rada, d o s a d a i z v o r b i j e d i i p o t l a č i v a n j u i zr abl j eni h klasa, p o s t a j u s a d a i z vor n a j v e ć e g b l a g o ­ s t a n j a i h a r m o n i j s k o g u s a v r š a v a n j a svi j u. 2. Eksproprijacija i eksproprijatori. Preobražaj svih sredstava rada u vlasništvo sviju daje društvu novu osnovku. Sad su iz temelja drugi životni i radni uslovi o b i j u spolova u industriji, zemljoradnji, pro­ metu, odgoju, braku, u znanstvenom, umjetničkom i društ­ venom životu. Čovječja egzistencija zadobija nov sadržaj. Pomalo i državna organizacija gubi tlo, d r ž a v a n e s t a j e ; ona se u neku ruku sama ukida. U prvom je odsjeku ove knjige pokazano, zašto je država morala nastati. O na je produkat društvenog razvoja iz primitivnog, na komunizmu osnovanog društva, koje ne­ staje u tolikoj mjeri, u kolikoj se razvija p r i v a t n o v l a s ­ n i š t v o . Dolaskom privatnog vlasništva javljaju se u društvu antagonistički interesi. Nastaju stališke i razredne suprot­ nosti, koje nužno donose sa sobom razredne borbe medju različitim interesnim grupama prijeteći opstanku novog ure­ djenja. A da bi se mogli suzbiti protivnici novoga uredjenja i zaštititi vlasnici, protiv kojih oni ustaju, potrebna je jedna organizacija, koja će odbijati te napade i proklamirati vlas­ ništvo kao ,,pravno“ i ,,sveto“. O v a o r g a n i z a c i j a i sila, k o j a š t i t i i u z d r ž a v a v l a s n i š t v o , j e s t d r ž a v a . O na zakonima zajamčuje vlasniku njegov posjed i na temelju zakonski utvrdjenog uredjenja izlazi pred na­ padača kao sudac i osvetnik. Prema tome, interes jedne vladajuće klase vlasnika i interes državne vlasti uvijek je, po svojoj najdubljoj suštini, konzervativan. Državna se organizacija mijenja tek onda, kad to zahtijeva interes vlas­ ništva. Ako je tako država n u ž n a organizacija društvenog �362 uredjenja, koje počiva na razrednom gospodstvu, ona gubi n u ž n o s t svojeg o p s t a n k a i mo g u ćn o s t svojeg o p s t a n k a onim ćasom, kad padnu klasne suprotnosti ukinućem privatnog vlasništva. Država postepeno prestaje, kad se uništi vlast čovjeka nad čovjekom, baš kao što prestaje religija, kad ne ima vjere u nadnaravna bića ili u razumne, svrhunaravske sile. Riječi trebaju da imadu neki sadržaj; kad ga izgube, one prestaju bitisati kao pojmovi. Ovdje će možda, koji čitalac, pristaša kapitalizma, reći, da je sve to dobro i lijepo, ali kojim „pravom4 će društvo * opravdati ove iz temelja prevratne promjene? T o je pravo ono isto, koje je uvijek postojalo, kad se radilo o sličnim promjenama i preobražajima, naime o p ć i i n t e r e s . Izvor prava nije država, već društvo, državna je sila tek agenat društva, koji ima da upravlja pravom i da ga primjenjuje. Vladajuće društvo bilo je dosada uvijek tek jedna sitna manjina, ali koja je radila u ime čitavog društva (naroda), gradeći se „društvom4, kao što se Ljudevit X IV . držaše 4 državom : „ L ’etat c’est moi. (Država sam ja.) Kad naše no­ vine pišu : sezona otpočinje, društvo ide u grad; ili: sezona je pri kraju, društvo polazi na ladanje, one pod tim ne misle narod, već najgornjih deset tisuća, koje sačinjavaju „društvo4 , kao što sačinjavaju „državu4. Većina — to je 4 4 plebs, vile multitude, ološ, narod. Prema ovakvom stanju stvari, sve, što država u ime društva radi za „opći interes4, 4 ide u prvom redu na korist vladajućih klasa. U njihovom se interesu prave zakoni. „Salus reipublicae suprema lex esto4 (Dobro zajednice neka bude vrhovni zakon) je staro4 rimsko pravno osnovno načelo, kao što je poznato. Ali tko je stvorio rimsko društvo ? Z ar podjarmljeni narodi, milijuni robova? N e! razmjerno maleni broj rimskih gradjana, u prvom redu rimsko plemstvo, koje se dalo hraniti od podjarmljenih. Kad su u srednjem vijeku plemići i knezovi otimali zajedničku svojinu, oni su to činili ,,s pravom4 u „općem 4 interesu4 , a šta se tada radilo sa zajedničkom svojinom i 4 svojinom nemoćnih seljaka, to nam na svakom svom listu pokazuje historija srednjega vijeka sve do novoga vremena. Agrarna historija posljednje hiljade godina jest historija �363 neprekidne pljačke zajedničke i seljačke svojine, koju su u svim kulturnim državama Evrope vršili plemstvo i crkva. Kad je zatim velika francuska revolucija ekspropriirala plemićska i crkvena dobra, ona je to učinila ,,u ime općeg interesa**, i najveći dio od osam milijuna zemljoposjednika, koji sačinjavaju temelj gradjanske Francuske, imaju da svoju egzistenciju zahvale toj eksproprijaciji. U ime „općeg dobra“ zaplijenila je Spanija crkvena dobra češće, a Italija ih konfiskova sasvim, uz burni pljesak najgorljivijih branilaca „svetog vlasništva**. Englesko je plemstvo diljem stoljeća pljačkalo svojinu irskog i engleskog naroda i obdarilo samo sebe od 1804. do 1832. „zakonito**, ,,u interesu općeg dobra** sa ne manje od 3,511.710 akra zajedničke zemlje. A kad u velikom sjeveroameričkom ratu za oslobodjenje robova bijahu pušteni na slobodu milijuni robova, koji su dotle bili pravo vlasništvo svojih gospodara, kad ih pustiše na slobodu bez ikakve odštete, dogodilo se to takodjer ,,u ime općeg interesa**. Čitav naš buržoaski razvoj nepre­ kidan je proces izvlaštivanja i konfisciranja, u kojem izvlaštuje i siše tvorničar zanatliju, veliki zemljoposjednik se­ ljaka, veliki trgovac kramara i konačno jedan kapitalista drugoga, to jest veći manjega. Hoćem o li vjerovati buržo­ aziji, sve se to dogadja za dobro „općeg i n t e r e s a n a „korist društva**. Napoleonovci „spasiše** 18. brumairea i 2. prosinca „društvo** i „društvo" im je odobravalo; kad društvo bude jednog dana spasilo samo sebe na taj način, što će vlas­ ništvo, koje je stvorilo, preuzeti opet u svoje ruke, ono če počiniti najslavniji akt u historiji, j e r s e t u n e ć e p o d j a r m i t i j e d n i u k o r i s t d r u g i h , v e ć će se s v i m a p r u ž i t i j e d n a k i us l ovi za život, a sva­ kom o m o g u ć i t i e g z i s t e n c i j a , d o s t o j n a čo­ v j e k a . T o je u ćudorednom pogledu najveličanstveniji akt, što će ga društvo ikad izvršiti. U kojim će se oblicima izvršiti taj veliki društven proces eksproprijacije i pod kojim uslovima, to se ne moze proricati. Jer tko zna, kakove će tada biti prilike. U svom četvrtom socijalnom pismu v. Kirchmannu, �364 pod naslovom „K apital",1 veli Rodbertus na str. 117: „Ukidanje svega kapitalističkoga vlasništva nad zemljištem nije n i k a k v a obmama, već je sa nacijonalno-ekonomskog gledišta vrlo mogućno. A to bi jamačno bila i n a j r a d i ­ k a l n i j a p o m o ć d r u š t v u , kojemu, kao što se ukratko može reći, porast rente — rente na zemljište i kapital — stvara nesreću. Stoga bi to bio jedini oblik ukidanja svo­ jine nad zemljištem i kapitalom, k o j i ni z a t r e n u t a k n e bi p r e k i n u o p r o m e j i n a p r e d o v a n j e n a ­ r o d n o g a b o g a t s t v a . * 1 Šio će reći naši agrarci na ovaj nazor jednoga od bivših njihovih drugova? Kako će se poslije takva koraka stvari vjerojatno for­ mirati, ne može se pouzdano pokazati. Nijedan čovjek ne može znati, kako će buduća pokoljenja obrazovati u poje­ dinostima svoje organizacije i kako će na najsavršeniji način udovoljavati svojim potrebama. Kao što i u prirodi, tako se i u društvu nalazi sve u stanju neprestanog tijeka, jedno dolazi, drugo propada, staro, izumrlo biva nadomještavano novim, sposobnijim za život. Izumi, otkrića i po­ pravci najbrojniji i najraznolikiji, kojima se ne može pred­ vidjeti domašaj i važnost, javljaju se i revolucioniraju i mijenjaju već prema svom značenju način ljudskoga ži­ vota, cijelo društvo. Prem a tome, u izlaganju, što slijedi, može se dakle raditi samo o razvijanju općenitih principa, koji se, prema svemu, što dosada pisasmo, i sami ističu i čija se prak­ tična primjena može dogledati do jednog izvjesnog stupnja. Društvo nije ni do danas bilo nikakva zajednica, koja bi se dala upravljati i voditi pojedincima, ma da je često puta tako izgledalo — „čovjek misli, da gura, a biva guran “ — već je to jedan organizam, koji se razvija po odredjenim imanentnim zakonim a; u budućnosti će me­ djutim biti još više nemogućno svako vodjenje i upravljanje prema volji pojedinaca. Društvo će tada predstavljati jednu demokraciju, koja je odgonetnuta tajnu svojega bivstva, ono je otkrilo zakone svog razvoja i, svijesno svrhe, primje­ njuje ih sada na svoj daljnji razvoj. 1 Berlin 1884. �365 Dvadesetiprvo poglavlje. Osnovni zakoni socijalističkog društva. 1. Davanje posla svima, koji su za rad sposobni. Čim društvo uzme u svoje ruke sva sredstva rada, bi t i će r a d n a d u ž n o s t s v i h oni h, k o j i su s p o ­ s o b n i za r a d b e z r a z l i k e s pol a , o s n o v n i za­ k o n s o c i j a l i z o v a n o g d r u š t v a . Društvo ne može bez rada opstojati. O no dakle ima pravo da traži, da svatko, tko hoće zadovoljiti svojim potrebama, radi prema svojim tjelesnim i duševnim sposobnostima kod priredjivanja predmeta, koji služe udovoljenju potreba. Glupa tvrdnja, da socijalisti hoće da ukinu rad, besmislica je bez primjera. Onih, koji ne rade, ljenivaca ima s a m o u buržoaskom svijetu. Socijalizam se slaže s biblijom, dok ova veli: T ko ne radi, neka i ne jede. No rad treba da uz to bude i korisna, produktivna djelatnost. Novo će dakle društvo zahtijevati, da se svatko prihvati jednog izvjesnog industrijskog, zanatlijskog ili ma kakvog drugog korisnog posla, kojim će on sa svoje strane doprinijeti nešto podmirenju društvenih potreba. B e z r a d a n e m a uživanja, n i k a k a v rad be z uživanja. Pošto su svi obvezani da rade, svi imaju jednaki in­ teres na tom, da vide ispunjena ova tri uslova kod rada. Prvo, da vrijeme rada bude umjereno i da se nitko suviše ne n apreže; drugo, da rad bude što je više moguće ugo­ dan i da pruža prom jenu; treće, da rad bude što više produktivniji, jer o tom ovisi vrijeme rada i stepen uži­ vanja. O va pako tri uslova ovise opet o vrsti i množini radnih sredstava i radnih snaga, koje su na raspoloženju, i od zahtjeva i života budućega društva. Socijalističko dru­ štvo ne ide za tim, da živi proletarski, v e ć d a o d ­ strani proletarski način života velikoj v e ć i n i l j u d i . O no nastoji, da svakome pruži što je moguće veću mjeru životnih ugodnosti i tako nastaje pi­ tanje : kolike će biti potrebe društva? D a bi se to moglo ustanoviti, potrebna je jedna uprava, �366 koja će obuhvatati sva područja djelatnosti u društvu. Z a ovu svrhu čine naše općine jednu prikladnu podlogu, ako su one prevelike, da bi se dobio laki pregled, njih se dijeli u okružja. Kao nekoć u prastarom društvu, tako i sada svi punoljetni pripadnici općine, b e z r a z l i k e s p o l a , sudjeluju u izborima, koji dodju i odredjuju po­ vjerljive osobe, koje će voditi upravu. Na čelu svih lokalnih uprava stoji jedna uprava centralna — valja spomenuti, da to nije nikakva vlada sa silom u ruci, već neki egzekutivni upravni kolegij. — Ravnodušno je kod toga, da li je ta centralna uprava imenovana po skupnosti ili po općinskim upravama. T a pitanja ne će u budućnosti više imati zna­ čenje, što ga danas imaju, jer tu ne će biti u pitanju za­ uzimanje položaja, koji daje veću vlast i upliv i bolje prihode, nego povjereničke dužnosti, za koje će se uzimati najprikladnije lice, b i o t o m u š k a r a c i l i ž e n a , i ko­ jima se ta zvanja mogu oduzeti ili ponovo izborom dati, prema tome, kako potreba zahtijeva i kako birači žele. Svi se položaji zauzimaju samo za jedno odredjeno vrijeme. O ni dakle, koji zauzimaju ta mjesta, ne će imati nikakvu posebnu „činovničku kvalifikaciju", tu ne ima svojstva trajne funkcije i hijerarhijski red unapredjivanja. Iz nave­ denih razloga isto je tako ravnodušno, postoje li izmedju centralne uprave i lokalnih uprava stupnjevi, kao na pri­ mjer provincijalna uprava itd. Budu li nužni, ustanovit će ih. ne budu li nužni, ne će ih ni biti. O svemu tome od­ lučuje potreba, kako se ona u praksi javi. Ako je razvitak društva učinio izlišnima stare organizacije, ukinut će ih bez huke i buke i bez svadje, jer nitko ne ima ličnog interesa, da one i dalje postoje, a na njihovo će mjesto ustanoviti nove. O v a u p r a v a , k o j a s e z a s n i v a n a n a j ­ širem d e m o k r a t s k o m temelju, razlikuje s e i z o s n o v a o d d a n a š n j e . Koliko li borbi u no­ vinama, koliko li jezičnoga boja u našim parlamentima, koliko li sudara aktova u našim kancelarijama, dok se iz­ vrši i jedna najsitnija promjena u upravi i vladi I Prije svega je glavni zadatak to, da se ustanovi broj i vrsta raspoloživih snaga, broj i vrsta radnih sredstava, fa­ brika, radiona, prometnih sredstava, zemlje i zemljišta itd. �367 i dotadašnja njihova proizvodna sposobnost. Dalje valja ustvrditi, koliko ima gotovih proizvoda i kolika je množina artikla i stvari potrebne, da se udovolji potrebi za neko izvjesno razdoblje. Kao god što,danas država i razne za­ jednice utvrdjuju svake godine svoj proračun, isto će to u budućnosti važiti i za cjelokupno društvenu potrebu, pri čemu će se moći u punoj mjeri uzeti u obzir promjene, koje su posljedica proširenih i novih potreba. Statistika igra tu glavnu ulogu; ona je najvažnija pomoćna znanost u novom društvu, ona pruža mjerilo za cjelokupnu druš­ tvenu djelatnost. Statistika se već danas primjenjuje u velikom objamu za slične ciljeve. Proračuni carevine, države i općine osni­ vaju se na velikom broju statističkih podataka, koji se kupe svake godine u pojedinim upravnim granama. Duže iskustvo i izvjesna stabilnost u tekućim potrebama omo­ gućavaju to. P a i svaki poduzetnik jedne veće fabrike, svaki trgovac, u n o r m a l n i m prilikama, može odrediti tačno, kakve potrebe ima za slijedeće četvrtgodište i na kakvi način mora da uredi svoju proizvodnju i svoju ku­ povinu. A ko ne nastupe kakve ekscesivne promjene, on sve to može izračunati lako i bez muke. Iskustvo, da krize nastaju uslijed slijepe anarhijske proizvodnje, to jest uslijed toga, što se ne zna, koliko ima već proizvedenih predmeta, kolika je potrošnja i potreba raznih artikla na svjetskom tržištu, nagnalo je, kao što smo već naglasili, krupne industrijalce najrazličitijih grana indu­ strije, da se sjedine u kartelima i trustovima, s jedne strane zbog toga, da se utvrde cijene, a s druge strane zato, da se na temelju stečenih iskustva i prispjelih narudžaba re­ gulira proizvodnja. Prema proizvodnoj sposobnosti svakog pojedinog poduzeća i prema vjerojatnoj potrošnji utvrdjuje se, koliko svako poduzeće posebice smije proizvesti za nekoliko najbližih mjeseci. Prekoračavanja tih granica ka­ žnjavaju se velikim ugovorenim kaznama i izbacivanjem iz udruženja. Poduzetnici sklapaju ove ugovore ne na korist, već na štetu publike, a na svoju korist. Njihov je cilj, da moć koalicije iskoriste radi toga, da bi došli do što je moguće većeg profita. H oće se, da se regulisanjem pro- �368 izvodnje postignu kod publike tolike cijene, do kojih se nikad ne bi došlo u konkurentskoj borbi izmedju pojedinih po­ duzetnika. Obogaćuje se dakle na račun konzumenata* koji moraju platiti traženu cijenu za jedan proizvod, što ga trebaju. Pa kako je kartelima, trustovima i t. d. oštećivan potrošač, tako je i radnik. Kad poduzetnici regulišu pro­ izvodnju, jedan dio činovnika i radnika postaje suvišnim, i da bi mogao živjeti, on konkuriše svojim drugovima radeći za manju nadnicu. Osim toga je socijalna moć kartela tako velika, te su i same radničke organizacije rijetko kadre, da im na put stanu. Poduzetnici imaju dakle dvostruku korist, oni primaju veće cijene i plaćaju manje nadnice. Ovo re­ guliranje proizvodnje, koje vrše poduzetnički savezi, s uprotno je o n o m e r e g u l i s a n j u , k a k v o ć e b i t i u s o c i j a l i s t i č k o m d r u š t v u . Danas je mje­ rodavan interes poduzetnika, u buduće će to biti interes cjelokupnosti. Medjutim u buržoaskome društvu ni najbolje organizovani kartel ne može predvidjeti i unijeti u račun sve faktore; konkurencija i špekulacija na svjetskom tržištu bijesne i dalje u prkos kartela, i tada se najednom pokaže, da je u računu jedna rupa i cijela se umjetno načinjena zgrada sruši. Kako velika industrija, tako i trgovina ima opsežne statistike. Svakog tjedna izdaju veća trgovačka i lučka mjesta preglede o skladištima petroleja, kave, vune, šećera, žita i t. d. Statistike, koje su često puta sasvim sigurno netačne, jer posjednici robe imaju nerijetko ličnog interesa ne puštati, da se sazna prava istina. Ali u cjelini su ove statistike prilično sigurne i daju interesentima pregled, kako će tržište izgledati u najbližem vremenu. No i ovdje valja imati na umu spekulaciju, koja pravi iluzornima i ruši sve račune, a često puta onemogućava svaki realni posao. A kao god što je u buržoaskom društvu nemoguće opće regulisanje proizvodnje zbog toga, što su tu hiljade privatnih proizvodjača sa medjusobno suprotnim interesima, isto je tako nemoguće regulisanje distribucije (podjele proizvoda) zbog spekulativne naravi, što je ima trgovina, zbog velikog broja trgovaca i borbe njihovih interesa. Ono, što je već dosada učinjeno, pokazuje samo, što bi se tek dalo uraditi, kad bi privatni interes iščezao i nad svime zavladao opći �369 interes. Z a ovo su jedan dokaz statistike žita, sto ih izdaje država, i koje se kupe svake godine u raznim kulturnim državama i omogućuju izvodjenje zaključaka o veličini že­ tvenih prinosa, o stepenu podmirivanja domaćeg tržišta i o vjerojatnosti cijena. Medjutim. u jednom socijalizovanom društvu prilike su potpuno uredjene, čitavo je društvo vezano solidarnošću. Sve se vrši po planu i redu i tako je lako utvrditi mjerilo za razne potrebe. A tek kad se ima pred sobom nešto iskustva, onda se vrši sve kao u igri. A ko se na primjer statistički utvrdi, kolika je prosječna potreba u pekarskim, mesarskim, cipelarskim, rubeninskim i t. d. artiklima, pa ako se s druge strane tačno zna proizvodna sposobnost ustanova za produkciju tih predmeta, o n d a s e i z t o g a može i z n a ć i p r o s j e č n a mj e r a za d n e v n o d r u ­ š t v e n o p o t r e b n o r a d n o v r i j e me . Iz t o g a se d al j e m o ž e uvi dj et i , d a l i su n u ž n i i z v j e s n i z a v o d i za p r o i z v o d n j u o d r e d j e n i h artikla, ili s u i z l i š n i i d a li s e m o g u u p o t r i j e b i t i z a d r uge svrhe. Svaki pojedinac odlučuje o grani rada, u kojoj bi htio biti zaposlen. Veliki broj najrazličitijih područja rada daje mogućnosti, da se vodi račun o najrazličitijim željama. P o ­ kaže li se na jednom području suvišak, a na drugome nedostak sila, uprava mora poduzeti nužne korake, da bi poravnala odnose. Organizovati proizvodnju i različitim snagama pružiti mogućnost, da ih se upotrijebi na pravome mjestu, to će biti glavni zadatak izabranih funkcijonara. U koliko se više sve snage dopunjuju, u toliko se sa manje trvenja okreću točkovi. Pojedine grane rada i odje­ ljenja biraju svoje redatelje, koji će upravljati poslom. T o nijesu priganjači, kao što su današnji nadzornici i poslovodje, već su to drugovi, koji namjesto proizvodjačke funkcije imaju da vrše tu upravljačku funkciju, koja im je dodijeljena. Nije isključena i ta mogućnost, da sa usavr­ šavanjem organizacije i razvitkom obrazovanosti kod svih članova ove funkcije postanu naizmjenične, tako, da ih po jednom odredjenom redu vrše svi radnici b e z r a z l i k e spola. A . Bebel: Ž ena i todjalizamk. 24 �370 2. Harmonija interesa. Rad, organizovan na temelju pune slobode i demo­ kratske ravnopravnosti, kod kojega je jedan za sve i svi za jednoga, u kojem dakle vlada potpuna solidarnost, izazvat će takvu volju za stvaranjem i takvu utakmicu, kakva se u današnjem privrednom sistemu nigdje ne može naći. A takav duh, to uživanje u stvaranju, upliviše takodjer i na produktivnost rada. Dalje z b o g t o g a , š t o s v i u z a j a m n o r a d e j e d n i z a d r u g e, svi imaju interesa, da svi predmeti budu što je više moguće bolji i savršeniji i da se proiz­ vode sa što je moguće manjim trošenjem snage i vremena rada, bilo zato, da se skrati vrijeme rada, ili zbog toga, da se dobije vremena za proizvodjenje novih produkata, koji podmiruju više potrebe. O v a j z a j e d n i č k i i nt e r e s d a j e s v i m a p o v o d a , da r a d e na usa­ vršavanju, razvijanju i ubrzavanju pro­ c e s a rada. Sl avol j ubl j e, da se ne š t o p r o n a d j e i ot kri j e, d o b i t će u n a j v e ć e m s t e p e n u p o d s t i ­ caj a, s v a k i će t eži t i , da s v o j i m p r e d l o z i ma i i d e j a m a n a t k r i l i d r u g o g a . 1 Nastupit će dakle baš suprotno od onoga, što tvrde protivnici socijalizma. Koliko li izumilaca i pronalazača propada u buržoaskom društvu! Koliko li ih se izrabi i onda odbaci I Kad bi na čelu buržoaskoga društva stajali duh i talenat namjesto imanja, 1 „M oć utakmice, koja potiče čovjeka na najogromnije napore, samo da bi izazvao pohvalu i divljenje drugih, pokazuje se, kao sto nam isku­ stvo potvrdjuje, vrlo korisnom svuda, gdje se ljudi javno takmiče, čak i tamo, gdje su u pitanju frivolne i takve stvari, od kojih publika nema nikakve koristi. A utakmica, koja bi se vršila i koristila općem dobru, jeste jedna vrsta konkurencije, protiv koje socijalisti ne ustaju." J o h n S t u a r t M i l l , „Politička ekonomija". Svaki savez, svako udruženje lica, koja imaju iste ciljeve i težnje, daje nam isto tako mnogobrojnih pri­ mjera uzvišenijih napora, kojima se ne dolazi ni do kakvih materijalnih, već samo do idealnih uspjeha. Istina, utakmičare pokreće slavoljublje, žudnja da se istaknu, težnja da koriste općoj stvari. A li je ova vrsta slavoljublja jedna vrlina, ona se razvija na sreću sviju zadovoljavajući u isti mak i žudnju pojedinca. Slavoljublje je štetno i za odbacivanje samo onda, kad ono ide na štetu cjeline ili na račun drugih. �371 o n d a bi n a j v e ć i b r o j k a p t a l i s t a m o r a o u s t u p i t i s v o j a m j e s t a r a d n i c i m a , p o s i o v o dj a m a, t e h n i ­ č a r i ma , i n ž i n i r i m a , k e m i č a r i m a i t. d. T o su ljudi, koji su u devedesetidevet od sto slučajeva učinili prona­ laske, otkrića i usavršivanja, koje poslije toga izrabljuje čovjek s velikom kesom. Koliko je tisuća izumitelja i pro­ nalazača propalo zbog toga, što nijesu našli čovjeka, koji bi dao sredstava za izvedenje njihovih pronalazaka i izuma, koliko zaslužnih pronalažača i otkrivača gnječi socijalna mizerija svagdašnjeg života, to se ne da izračunati. Ne gospodare svijetom bistre glave i ljudi oštra razuma, već ljudi, koji imaju mnogo sredstava, što još ne znači, da se ne može naći zajedno bistra glava i puna kesa. Svaki, koji se kreće u praktičnome životu, zna sa ko­ likim nepovjerenjem radnik danas gleda na svako usavr­ šavanje, na svaki nov pronalazak, koji se zavede. 1 s pravom. Redovito on od toga ne ima nikakve koristi, već samo onaj, koji tu novost primijeni; on se mora bojati toga, da će ga novi stroj, usavršenje, koje se uvede, baciti na ulicu kao prekobrojnog. Umjesto da sa radošću dočeka jedan pronalazak, koji čovječanstvu čini čast i treba da donese korist, sa njegovih se usana otima protest i kletva. A ko­ liko usavršavanja procesa proizvodnje, koja otkrije kakav radnik, ostane neizvedeno. Radnik prećuti takvo otkriće, jer se plaši, da od toga ne će imati korist, već samo štetu. T o su prirodne posljedice suprotnosti interesa.1 1 v. T h ii n e n, „Izolovana država" (R oatock), v e li: ,,U suprotnosti interesa nalazi se razlog, zbog kojega proletarac i vlasnik stoje jedan prema drugome kao neprijatelji i zbog koga će biti nepomirljivi sve dotle, d o k s e n e u n i š t i p o d v o j e n o s t i n t e r e s a . S vremena na vrijeme, fabričkim otkrićima, podizanjem chaussea i željeznica, stvaranjem novih trgovinskih veza, može se povećati ne samo blagostanje njegovog najam­ nog gospodara, već i nacijonalni prihod. A li pri našem sadašnjem dru­ štvenom uredjenju radnik ne vidi od toga nimalo koristi, njegov položaj ostaje, kakav je i bio, a c j e l o k u p a n p r i r a š t a j p r i h o d a i d e u d ž e p o v e p o d u z e t n i k a , k a p i t a l i s t a i veleposjednika". Ovaj posljednji stav jest gotovo doslovna anticipacija one izjave, koju je G ladstone 1864. učinio u engleskom parlamentu rekavši: »Ovaj bujni prirast prihoda i moći (koji je z» posljednjih dvadeset godina Engleska postigla) ograničio se isključivo na imućne klase". A na strani 20 7 . svo­ �372 U socijalističkom društvu biti će u n i š t e n a suprot­ nost interesa. Svaki će razvijati svoje sposobnosti, da bi koristio sebi, a time u isti mah i zajednici. Danas su za­ dovoljenje ličnoga egoizma i općega interesa većinom s up r o t n o s t i , koje jedna drugu isključuju; u novom su društvu ove suprotnosti uklonjene, z a d o v o l j e n j e lič ­ n o g e g o i z m a i r a d na o p ć e m d o b r u s t oj e u m e d j u s o b n o j h a r mo n i j i , oni se pokrivaju.1 Veličanstveno djelovanje jednog takvog stanja očigledno je. Produktivnost rada silno će porasti. Naročito će produk­ tivnost rada silno porasti još i zbog toga, što će prestati ovo prekomjerno d i j e l j e n j e r a d n i h s n a g a po hi­ ljadama i milijunima malih poduzeća, koja proizvode najnesavršenijim orudjima i alatima. Prije smo pokazali, na koliko je bezbrojnih sitnih, srednjih i krupnih poduzeća razdijeljen privredni život Njemačke. Slivanjem sitnih i srednjih gazdinstava u krupna poduzeća, koja raspolažu svim preimućstvima najmodernije tehnike, izbjeći će se današnje ogromno traćenje snaga, vremena, materija svih vrsta (svijetlosti, toplote i t. d.) i prostora, a produktiv­ nost rada bit će mnogo veća. Kolika razlika postoji iz­ medju produktivnosti sitnih, srednjih i krupnih gazdinstava, neka nam pokaže jedan primjer iz industrijskog popisa države M assachusetts od 1890. godine. Tam o su podu­ zeća deset glavnih industrijskih grana podijelili u tri kate­ jega djela veli v. T h iin en : „ S v e z l o l e ž i u o d v a j a n j u o d n j e g o v a p r o i z v o d a". r a d n ik a M o r e 11 y izjavljuje ovo u svojim „Principima zakonodavstva" : „Svojina nas dijeli na dvije klase, na bogate i siromahe. Oni ljube svoje imanje, a ne mogu da brane državu ; ovi apsolutno ne mogu vo­ ljeti otadžbinu, jer ih ona ne dariva ničim drugim, nego bijedom. M e­ djutim, kad je zajednica dobara, svaki voli svoju otadžbinu, jer ona svakom daje život i sreću". 1 Ocjenjujući korisne i štetne strane komunizma kaže John Stuart M ill u svojoj „Političkoj ekonom iji": „Nijedno polje ne može biti po­ voljnije za razvitak takvog jednog shvatanja (da je javni interes u isti mah i lični), nego što je to jedna komunistička zajednicu. Svekoliko sla­ voljublje, kao i sva fizička i duhovna akcija, koje danas naporno teže zadovoljenju pojedinih i samoživih interesa, tražili bi drugu vlast rada i samo po sebi našli ju u težnji za općim blagostanjem zajednice". �373 gorije. O na poduzeća, koja su stvarala ukupnu vrijednost manju od 40.000 dolara, uračunata su u nižu klasu, ona, koja su proizvodila vrijednost izmedju 40.000 i 150 000 dolara, u srednju klasu, a ona, koja su producirala vrijed­ nost iznad 150.000 dolara, u višu klasu. Rezultat je bio ovaj: Broj poduzeća Niža klasa . . Srednja klasa V isa klasa . . 2042 968 686 Ukupno . . . 3696 Procenat svih poduzeća 5 5 ,2 2 6 ,2 18,6 100 Cjelokupna suma Procenat proizvedene vrijed­ cjelokupne pro­ nosti pojedinih izvedene vri­ klasa dolara jednosti 5 1 ,6 6 0 .6 1 7 1 0 6 ,8 6 8 .6 3 5 3 9 0 ,8 1 7 .3 0 0 5 4 9 ,3 4 6 .5 5 2 9 ,4 19.5 71.1 100 Sitna poduzeća, kojih je bilo dva puta više, no sred­ njih i krupnih gazdinstava, proizvela su dakle samo 9,4 procenata cjelokupnoga produkta, dok su krupna poduzeća, čiji je broj iznosio svega 23 procenta svih poduzeća, pro­ izvela gotovo dva i po puta veći kvantum produkata od svih ostalih poduzeća. Ali bi se i krupna poduzeća mogla organizovati još mnogo racijonalnije, tako, da bi se sa najsavršenijim tehničkim oblikom produkcije mogla stvoriti m n o g o v e ć a r količina proizvoda. Koliko se može uštediti na vremenu, kad je proizvodnja organizovana na najracionalnijoj bazi, o tome je 1886. T h. H ertzka iznio jedan interesantan račun u svojoj knjizi „Zakoni društvenog razvitka". O n je ispitivao, koliko je radnih snaga i vremena potrebno utrošiti, pa da se krup­ nom proizvodnjom podmire potrebe stanovništva Austrije, koje je tada imalo 22 milijuna glava. Radi ovoga je Hertzka tražio obavještenja o produktivnoj sposobnosti krupnih po­ duzeća u raznim granama rada, pa je onda prema tome sastavio svoj račun. T u je uračunato i privredjivanje na 101/* milijuna hektara oraće zemlje i 3 milijuna hektara pašnjaka, koji bi bili dovoljni za taj broj stanovništva, pa �374 da podmire njegovu potrebu u zemljoradničkim produktima i mesu. Dalje, Hertzka je unio u taj svoj račun i podi­ zanje stanova, tako, da svaka porodica dobiva svoju kućicu od 150 kvadratnih metara sa pet odjeljaka, koja će se moći održavati 50 godina. Izašlo je, da je za poljoprivredu, gradjevinarstvo, proizvodnju brašna i šećera, industriju ugljena, željeza i strojeva, industriju odijela i kemijsku indu­ striju potrebno 615.000 radnih snaga, koje bi morale raditi dnevno kroz godinu onoliko, koliko to sad prosječno iznosi radno vrijeme. Ali tih 615.000 glava predstavljale su s a m o 12,3 p r o c e n a t a s t a n o v n i š t a u A u s t r i j i , k o j e j e s p o s o b n o za r ad, ne r a č u n a j u ć i t u ni ­ j e d n u ž e n u , k a o n i m u š k a r c e i s p o d 16 i i z n a d 50 g o d i n a . Kada bi 5 milijuna ljudi, koliko ih je bilo sposobnih za rad u vrijeme pravljenja ovoga računa, bilo uposleno kao i onih 615.000, o n d a b i b i l o p o t r e b n o , d a s v a k i o d n j i h r a d i s a m o 36,9 d a n a , u o k r u g l o m 6 t j e d a n a , pa da se proizvedu najnužnije životne namirnice za 22 milijuna ljudi. Ali ako uzmemo 300 radnih dana u godini umjesto 37, onda bi — uzimajući, da je sad radni dan 1 1 sati — pri novoj organizaciji bio p o t r e b a n r a d o d s v e g a 13/s s a t a , pa da se p o d m i r e n a j n u ž n i j e p ot r e b e . Hertzka unosi u račun i luksusne potrebe bolje situ­ iranih i nalazi, da bi za njihovu proizvodnju kod stanov­ ništva od 22 milijuna duša bilo potrebno još 315.000 radnika. Ukupno bi tada po Hertzkinom računu s obzirom na nekoliko industrija, koje u Austriji nijesu dovoljno raz­ vijene, bio potreban okruglo jedan milijun, to jest 20 pro­ cenata muškog stanovništa sposobnog za rad, isključivši one ispod 16 i preko 50 godina, pa da se za 60 dana podmire svekolike potrebe stanovništva. A ko pak unesemo u račun cjelokupno muško stanovništvo, koje je sposobno za rad, tada bi njemu bilo potrebno d a d n e v n o r a d i s v e g a d v a i po s a t a p r o s j e č n o . 1 1 U svojim „Krivim naukama'4 ruga se gospodin Eugen Richter ogromnom skraćivanju vremena, koje mi stavljamo u izgled, kad se uvede opća obvezatnost rada i najsavršenija tehnička organizacija procesa rada. On kusa umanjiti što je moguće više produktivnu sposobnost krupne in- �375 Ovaj račun ne će iznenaditi nikoga, koji ima pregled nad prilikama. Uzmimo sad, da pri tako umjerenom vre­ menu rada izuzimajući bolesnike i invalide mogu još da rade i ljudi stariji od 50 godina, dalje, da bi mogla raditi i mladež ispod 16 godina, a isto tako i jedan veliki broj žena, u koliko ne bi bile spriječene odgajanjem djece, spremanjem hrane i t. d., u tom slučaju vrijeme rada moglo bi se još više skratiti ili bi se u znatnoj mjeri mogle pod­ miriti i druge, nove, sve više potrebe. A isto tako nitko valjda ne će tvrditi, da ne će biti još vrlo važnih napredaka i usavršenja u procesu rada, koji se ne mogu dogledati, a koji će čovječanstvu donijeti novih blagodati. S druge strane radi se na tome, da se kod sviju zado­ volji veliki broj potreba, koje danas može da zadovoljava samo jedna manjina, a sa sve jačim kulturnim razvijanjem javljaju se uvijek nove potrebe, koje isto tako hoće da budu podmirene. M o r a s e u v i j e k p o n a v l j a t i : n o v o d r u š t v o ne će da ži vi p r o l e t a r s k i , o n o za­ h t j e v a da ž i v i k a o j e d a n v i s o k o r a z v i j e n kul­ t ur ni n a r o d i to sa s v i m a s voj i m č l a n o v i m a o d p r v o g d o p o s l j e d n j e g . A li ono ne će podmi­ rivati tek svoje materijalne potrebe, ono će isto tako svima dati dovoljno vremena da se obrazuju u umjetnostima i znanostima svake ruke, a isto tako će im omogućiti i odmor. 3. Organizacija rada. Još i u drugim, vrlo bitnim tačkama razlikovat će se socijalistička komuna od buržoaskog društva. T u otpada načelo „jeftinog i lošeg” , koje je za jedan veliki dio buržoaske produkcije mjerodavno i mora biti mjerodavno, pošto veći dio mušterija može da kupuje samo jeftinu robu, koja postaje brzo neuporabiva. T u će se proizvoditi samo najbolje, što duže traje i rjedje treba da bude nadomješ* tavano. Budalaštine mode i ludosti mode, koje izazivaju dustrije, a naprotiv da silom nadme značenje sitnog zanatstva, da bi mogao tvrditi kako tada produkcija ne će biti veća. D a bi socijalizam predstavili kao nemoguć, braniči postojećeg ,,reda“ moraju diskreditirati dobre odlike svog vlastitog društvenog uredjenja. �376 samo rasipavanje, a često i neukus, prestaju. Nesumnjivo je, da će se tada oblačiti i ukusnije i dopadljivije, nego li danas — mimogred budi rečeno, mode za posljednjih sto godina, naročito kod muškaraca, odlikuju se potpunim ne­ dostatkom ukusa —, ali se tada ne će više uvoditi svakog trećeg mjesece nova moda, jedna ludost, koja stoji u naj­ užoj vezi s jedne strane sa medjusobnom konkurentskom borbom žena, a s druge strane sa uživanjem u kićenju i i sa taštinom i sa potrebom pokazivati svoje bogatstvo. Isto tako, danas veliki broj lica živi od tih ludosti mode i njihov interes ih nagoni, da tu modu još više stimuli­ raju i forsiraju. S tim pomodnim budalaštinama u odije­ vanju pada i ludost mode u stilu stanova. T u je ekscen­ tričnost otišla do najgorih krajnosti. Stilovi, za čije su raz­ vijanje bile potrebne stotine godina i koji su postali kod najrazličitijih naroda — ne zadovoljava se više stilovima Evropljana, već se prelazi na stilove Indijanaca, Japanaca, Kineza itd. — izlaze iz mode za nekoliko godina i od­ bacuju se. Naši umjetnički zanatlije ne znaju već, što će sa tolikim svojim uzorcima i modelima i kamo će s njima. T ek što su se sortirali u jednom „stilu” i tek što misle, da izvuku troškove, koje su oko njega imali, već je tu jedan novi „stil” , koji opet traži velike žrtve vremena i novca, duševnih i tjelesnih sila. U ovoj trci i jurnjavi od jedne mode k drugoj, od jednog stila k drugomu očituje se najasnije nervoznost vremena. Nitko ne će ustvrditi, da u toj žurbi i uzburkanosti ima smisla i razumnosti i da se to može smatrati kao znak društvenoga zdravlja. , T e k će s o c i j a l i z a m u n i j e t i ve ću s t a b i l ­ n o s t u ž i v o t i n a v i k e d r u š t v a ; on će omogućiti mir i uživanje i bit će osloboditelj od današnje užurba­ nosti i uzrujanosti. T ad a će nestati i nervoznost, taj bič našeg vremena. Ali i rad treba da bude što je više moguće prijatan. Z a to su potrebne ukusno i praktično uredjene radionice, onemogućavanje svake opasnosti, odstranjenje neugodnih zadaha, isparina, dima itd., ukratko svih zdravlju štetnih i nesnosnih upliva. U početku će novo društvo proizvoditi pomoćnim sredstvima za rad, koja su mu ostala od starog �377 uredjenja. Ali to nije dovoljno. Mnogobrojne raštrkane ra­ dionice, u svakom pogledu nezgodne u svakoj mjeri, manj­ kavi alati i strojevi, koji su za svašta bili upotrebljavani, niti su dovoljni za broj ljudi, koji će biti uposleni, a niti mogu zadovoljiti njihovu težnju za udobnošću i prijatnošću. Najvažnija je dakle potreba, da se uredi mnogo velikih, svijetlih, zračnih, savršeno snabdjevenih i ukrašenih radnih prostorija. I umjetnost i tehnika, spretnost glave i ruku naći će u času opsežno polje rada. Sve grane strojarstva, fabrikacije alata, graditeljstva i poslova oko unutrašnjeg uredjivanja zgrada dobivaju najbogatije prilike za rad. Sad vće se u praksi izvesti sve ono, što je ljudski pronalazački duh mogao da stvori u pogledu udobnih i prijatnih gradjevina, dobre ventilacije, osvjetljenja i loženja, mašinskih i tehničkih uredaba i čistoće. Radi štednje u motornim sna­ gama, ogrjevu, osvjetljenju, vremenu, kao god i radi prijatnosti rada i života svih ljudi izvršit će se što je mo­ guće pogodnija k o n c e n t r a c i j a radionica na nekoliko točaka. Stanovi će se odijeliti od radnih prostorija i nepri­ jatnosti industrijskog i obrtničkog rada. A sve će nepri­ jatnosti opet pogodnim uredbama i preventivnim mjerama svake ruke biti svedene na najmanju mjeru, pa najzad i sasvim otklonjene. Sadašnje stanje tehnike ima već do­ voljno sredstava, da najopasnije vrste poslova, kao što su ludarstvo, kemijski radovi itd., p o t p u n o oslobodi od svih opasnosti. T a se sredstva ne upotrebljavaju u buržoaskome društvu, jer prouzrokuju velike troškove i jer ne postoji nikakva obveza, da se za zaštitu radnika pruži što više od onoga, što je najpotrebnije. Neprijatnosti, koje su spojene na primjer sa radom u rudnicima, mogle bi biti otklonjene drugom vrstom uredjenja, jakom ventilacijom, uvodjenjem električne rasvjete, znatnim skraćivanjem radnog vremena i čestom izmjenom radnih snaga. Isto tako nije potrebna nikakva osobita oštroumnost, da se pronadju za­ štitna sredstva, koja će primjerice kod gradnja učiniti go­ tovo nemogućim svaki slučaj nesreće i učiniti taj rad jednim od najprijatnijih. T ako se u dovoljnoj mjeri kod najvećih gradnja mogu podići obilne zaštitne mjere protiv sunčane žege i kiše, kao i kod radnja pod otvorenim nebom. �378 Isto će se tako u jednom društvu, kao što je socijali­ stičko, kojemu radne snage stoje u izobilju na raspoloženju, moći lakše izvesti češća izmjena u upotrebi radnih snaga i koncentracija izvjesnih radova u odredjeno doba godine i dana. Pitanje o odstranjenju prašine, dima, čadja i neugodnih smradova može se i danas već potpuno riješiti kemijom i tehnikom, što se ne dogadja nikako ili se dogadja tek dje­ lomično samo zato, što privatni poduzetnici za tu svrhu ne će žrtvovati potrebnih sredstava. Mjesta proizvodnje u budućnosti, gdjegod se ona nalazila, pod zemljom ili nad zemljom, razlikovat će se dakle od sadašnjih u smislu naj­ povoljnijem. Usavršavanje uredaba je za privatno gazdin­ stvo u prvom redu pitanje novca, i ono glasi: dopušta li to posao, rentira li se to? Ako se to ne rentira, radnik može i da propadne. Kapital ne učestvuje ondje, gdje ne ima profita. Čovječnost ne ima tečaja na burzi.1 U socijalističkom je društvu pitanje o profitu doigralo svoju ulogu, ono i ma vu vidu s a m o b l a g o s t a n j e s v o j i h č l a n o v a . Sto njima koristi i što njih štiti, to mora biti uvedeno, što njima škodi, to je izbačeno. Nitko nije primoravan sudjelovati u jednoj opasnoj igri. Pa ako će se poduzimati poduzeća, gdje će postojati pogibli, mo­ žemo biti sigurni, da će se javiti množina dobrovoljaca, to više, što se tu ne može raditi o poduzećima, koja smetaju kulturi, već samo o onakvima, koja je unapredjuju. 4. Porast radne produktivnosti. Svestrana primjena motorskih snaga i najsavršenijih strojeva i alata, najšira podjela rada i spretna kombinacija radnih sila dovesti će proizvodnju na takovu visinu, te će se za proizvodnju nužnog kvantuma životnih namirnica v r l o z n a t n o r e d u c i r a t i r a d n o v r i j e m e . Po­ većana proizvodnja donosi svima koristi; u d i o p o j e1 „K apital", veli „Quarterly Reviewer", „bježi od strke i svadje i bojažljive je naravi. T o je vrlo istinito, ali to jo i nije sasvim istinito. Kapital se užasava mjesta, gdje ne ima profita, ili gdje je vrlo mali profit, baš kao sto se priroda užasava praznog prostora. U koliko je veći profit, u toliko je kapital smioniji. A k o je sigurnih deset procenata, svuda �379 d i n c a na p r o d u k t u r a s t e sa p r o d u k t i v n o š ću rada, a sve ve ć a p r o d u k t i v n o s t o p e t omo­ gućuje skraćivanje odredjenoga radnog vremena, koje je d r u š t v u p o t r e b n o . Medju motornim snagama, koje će se tada primjenji­ vati, zauzimati će elektriciteta odlučni položaj. V eć i samo buržoasko društvo nastoji, da je svagdje upotrijebi. I u što se opsežnijoj i savršenijoj mjeri to dogadja, to bolje po općeniti napredak. Djelovanje ove najače od svih pri­ rodnih sila, djelovanje, što revolucijonira, raskidati će t o p r i j e veze buržoaskog svijeta i otvoriti vrata socijalizmn. Ali će ova snaga biti u najpunijoj mjeri iskorišćena i u najvećem opsegu primijenjena tek u socijalizovanome dru­ štvu. O na će i kao motorna snaga i kao izvor svijetla i toplote doprinijeti u ogromnoj mjeri poboljšanju uslova za život cijeloga društva. Elektriciteta se odlikuje od svih drugih sila time, što je u prirodi ima i suviše. Naši vo­ dopadi, morska plima i osjeka, vjetar, sunčano svijetlo dat će bezbroj konjskih sila, čim ih budemo znali iskorišćavati potpuno i za jednu svrhu. „Silno bogatstvo energije, koje nadmašuje svaku potrebu, pružaju oni dijelovi zemaljske površine, kojima sunčana toplota, i to baš ondje većim dijelom neiskorišćena, pa čak i nesnosna, pritiče tako stalno, da bi se njome moglo pro­ vesti i jedno stalno tehničko poduzeće. M ožda ne bi bilo pretjerano, kad bi sebi jedan narod već sada osigurao jedan dio tih krajeva. A zato nijesu ni potrebne velike površine zem lje; n e k o l i k o k v a d r a t n i h m i l j a u s j e v e r n o j A f r i c i d o t i c a t i će p o t r e b i j e d n e z e m l j e , k a o š t o j e N j e m a č k a . Koncentracijom sunčane toplote dade se proizvesti visoka temperatura, a s njom sve ostalo, transportni mehanički posao, nabijanje akumulatora, svijetlo i toplota, a elektrolizom izravno ćete ga n a ć i; kod 2 0 procenata on je već živahan; kod 5 0 procenata, onda je već sasvim sigurno vratoloman ; z a 100 p r o c e n a t a o n b a c a p o d n o g e s v e l j u d s k e z a k o n e ; z a 300 p r o c e n a t a , t u v e ć d « ima z l o č i n a , za k o j i će r i s k i r a t i , č a k a k o mu p r i j e t , i p o g i b a o , d a d o d j e n a v j e š a l a . Kad gungula i svadja donose ptofita, on će kuražno jurnuti u oboje." Karl Marks, „K apital", I. svezak 2. naklada. Bilješka na str. 2 5 0 . �380 i materijal za ogrjev. “ 1 Čovjek, koji pruža ovakvu per­ spektivu, nije nikakvi fantasta, već ugledni profesor berlin­ skog sveučilišta i predsjednik fizikalno-tehničkog državnog zavoda, čovjek dakle, koji u znanosti zauzima prvi red. A na 79. kongresu britskog udruženja u Winnipegu (K anada) rekao je u svom nastupnom govoru (kolovoza 1909) znameniti engleski fizičar Sir S. Thom son: „Nije daleko dan, kad će iskorišćivanje sunčevih zraka revolucijonirati naš život, kad će se čovjek osloboditi svoje ovi­ snosti od ugljena i vodene sile, i kad će svi veliki gradovi biti okruženi silnim aparatima, pravim hvataljkama sunčanih zraka, u kojima će se hvatati sunčana toplina i gdje će se zadobivena energija nakupljati u golemim rezervoarima. T o je snaga sunca, koja u ugljenu, u vodopadima, uhrani, obavlja sav rad na svijetu. Kako je silna ta množina snage, što je sunce izbacuje na nas, bit će jasno, čim uvažimo, da toplota, što je zemlja prima o podne za vedra dana, prema istraživanjima Langleyevim, odgovara onergiji od 7000 konjskih sila po jednom akru. P a ako naši inžiniri za sada još i nijesu našli načina, kako da iskoriste ovaj golemi izvor snage, ja ne sumnjam u to, da će im to konačno uspjeti. Kad će jednoć biti iscrpljene zalihe ugljena u zemlji, kad već snaga vode ne će doticati našoj potrebi, tada ćemo iz toga izvora crpsti svu energiju, koja je potrebna, da se rad na zemlji dovrši. T ada će se centri industrije prenijeti u žarke pustinje saharske, a vrijednost jedne zemlje mjerit će se po tom, koliko ona može da izloži velikih „hvataljka sunčevih z ra k a ".* Prem a tome bila bi uklonjena briga, da će nam jednoć uzmanjkati i ogrjevnog materijala. A pošto nam pronalazak akumulatora omogućava prikupljati veliku količinu snaga, pa da je nosimo, gdje hoćemo, ili štedimo, za kad hoćemo, tako, da pored 1 Energija rada i primjena električne struje, napisao Fr. Kohlrausch Leipzig 1900, Dunckei & H umblot. * V e ć godine 1864 učinio je Augustin Monchot pokus, da sunčanu toplotu upotrijebi za industrijske svrhe i konstruirao je jedan sunčani stroj, popravljen jo i od Pifrea. Najveći sunčani stroi (heliomotor) stoji u Kaliforniji i služi kao sisaljka. V od a se iz studenaca siše brzinom od 1 1 0 0 0 litara u minuti. �381 snage, koju nam daje sunce, plima i osjeka, možemo raču­ nati i iskoristiti i snagu vjetra i nabujalih gorskih potoka, koji se samo s vremena na vrijeme javljaju, onda na koncu konca ne će biti nijedne ljudske akcije, kojoj ne bi stajale na raspoloženju motorne snage, ako je potrebno. T ek pomoću elektricitete postaje moguća izgradnja vo­ denih sila u velikom stilu. Prem a T . Koehnu ima u osam evropskih država r a s p o l o ž i v i h v o d e n i h s n a g a : V elik a Britanija . . . N j e m a č k a .................... . Švicarska . . . . I t a l i j a .......................... . Francuska . . . . . Austro-Ugarska . . . Švedska ..................... ,. N o r v e š k a .................... , . . . . . . . Konjskih sila 9 6 3 .0 0 0 1 ,4 2 5 .0 0 0 1 ,5 0 0 .0 0 0 5 ,5 0 0 .0 0 0 5 .8 5 7 .0 0 0 6 ,4 6 0 .0 0 0 6 ,7 5 0 .0 0 0 7 ,5 0 0 .0 0 0 N a 100 stanovnika 23,1 2 4 ,5 138 150 169 4 5 4 ,5 1290 3409 O d njemačkih saveznih država Đadenska i Bavarska raspolažu s najviše vodenih snaga. Đadenska može na samoj gornjoj Rajni dobiti oko 200.000 konjskih snaga, a Bavarska raspolaže s preko 300.000 neupotrebljenih (kraj 100.000 upotrebljenih) konjskih sila. Profesor Rehbock u Karlsruhe procjenjuje teoretski energiju cijele vode, što optiče zemaljsku površinu, na 8 milijarda konjskih snaga. Kad bi se otuda mogao iskoristiti rentabilno samo šesnaesti dio, još bi se uvijek zadobilo 500 milijuna konjskih snaga, koje trajno djeluju, jedna suma energije, koja bi više od deset puta nadmašila energiju ugljena, koja je izračunata godine 1907. približno (1000 milijuna tona). Pa ako su takvi računi za sada još i teorije, oni opet pokazuju, ka­ kovim li se tvorevinama imamo nadati u daljnjoj buduć­ nosti od „bijelog ugljena.“ Samo iz slapova rijeke Niagare, koja dolazi iz oblasti jezera s površinom od 231 880 če­ tvornih kilometara — to je od prilike 43 procenta površine čitave Njemačke sa 540.000 kvadratnih kilometara, — može se postići više vodenih snaga, nego ih imaju zajedno Engleska, Njemačka i Švicarska.1 Prem a drugom jednom 1 T . K ohn, O nekim velikim evropskim zalihama vode i o njihovu gospodarskom značenju. Elektrotehničko glasilo 1 909., svezak 38. �382 računu, koji se navodi u jednom službenom izvještaju, ima u Sjedinjenim Državama Amerike ništa manje nego 20 milijuna konjskih sila, koje godimice čine ekvivalenat 300 milijuna tona ugljena.1 Tvornice, koje će biti opskrbljene ovim „bijelim** ili „zelenim** ugljenom sa silom šumnih nabujalih potoka i vodopada, ne će imati dimnjaka ni vatre. Elektriciteta će omogućiti i to, da će se brzina naših željeznica i više nego podvostručiti. Ako je početkom devedesetih godina prošloga stoljeća gospodin Meems u Đaltimoru držao, da će biti moguće sagraditi jedna elek­ trična kola, koja će u satu prevaljivati 300 kilometara, i ako je prof. Elihu Thomson u Lynnu (M assachusetts) vjerovao u izgradnju elektromotora, koji će prevaljivati kod željeznica u satu do 260 kilometara, ta su se već očeki­ vanja gotovo i ispunila. Pokusne vožnje, poduzete 1901. i 1902. na vojničkoj željeznici Berlin-Zossen, pokazaše već mogućnost do 150 kilometara prevaljivanja na sat. A kod preduzetih pokusa u godini 1903. Siemensova su kola dosegla brzinu od 201 kilometra, dok su kola općeg elek­ tričkog društva dosegla brzinu od 208 kilometara. Slijedećih godina kod pokusa s brzovlakovima s parnim lokomotivama postignute su brzine od 150 i više kilometara u satu. Sada je lozinka 200 kilometara na sat. 1 na areni se već javlja August Scherl sa svojim novim projektom o brzovlacima, koji dosadašnje željezničke pruge predaje trgo­ vačkom prometu, dok će veći gradovi biti vezani jednotračnim željeznicama sa 200 kilometara brzine.2 Pitanje o uvedenju elektrike na željeznicama na dnev­ nom je redu u Engleskoj, Austriji, Italiji i Americi. Z a prugu izmedju Philadelphije i New Yorka projektiran je električni brzovlak s brzinom od 200 kilometara po satu. Isto će tako porasti brzina morskih parobroda. Naj­ 1 Supply and distribution Of Cotton. Str. 37. W ashington 1908. 2 Novim redom za željeznice i promet od 4. studenoga 1904. usta" novljena je za osobne vlakove brzina od 100 kilometara po satu. G odine 1908. zaključilo je prusko ministarstvo javnih radnja, da parni promet na željezničkim linijama Leipzig— Bitterfeld- -Magdeburg i (Leipzig H alle pretvori u električni promet. �383 važniju ulogu igrat će pri tom parna turbina1. „O na je danas prva u interesnoj sferi tehničara. Cini se, da je ona jedina, koja će potisnuti parostroj, osnovan na poluzi, ako se bude primjenjivala opsežno. Dok je većina inžinira smatrala parni vijak tek zadaćom budućnosti, on je postao pitanjem sadašnjosti, upozorivši svojim uspjesima čitav tehničarski svijet na se . . . T ek je elektrotehnika sa svojim brzim strojevima pribavila proširenu primjenu novim mo­ tornim strojevima. Najveći broj svih današnjih parnih vijaka služi tjeranju dinamostroja“ 2. Parni je vijak svoju premoć nad starim strojevima sa polugama pokazao naročito kod plovidaba oceanom. T ako je engleski oceanski parobrod „Lusitania", providjen parnim vijcima, u kolovozu 1909. prevalio put od Irske do New Yorka u 4 dana 1 1 sati i 42 časa prosječnom brzinom od 25 85 uzlova (oko 48 ki­ lometara) u satu. Godine 1863. sagradjen parobrod „Amerika*, zaonda najbrži parobrod, prevaljivao je 12,5 uzlova (23,16 kilometara).1 A nije daleko dan, kad će električno tjeranje propelerom igrati vrlo veliku ulogu kod velikih brodova. Ono se već upotrebljava kod malih bro­ dova. Jednostavno usidrenje i velika sigurnost djelovanja, dobra regulacija i slobodna vožnja bez potresanja — sve to čini parni vijak idealnom snagom za stvaranje energije na brodu. I rukom o ruku s uvodjenjem elektrike na že­ ljeznicama ići će i uvodjenje elektrike u cijelom brodarstvu. Pomoću elektriciteta revolucijonirat će se i tehnika dizanja tereta. „A ko je sila pare uopće pružila mogućnost graditi dizala, prenašanje elektriciteta izazvalo je pravu revoluciju u graditeljstvu strojeva za dizanje u toliko, što je tim strojevima dalo slobodno kretanje i neprestanu 1 D ok stari parostroj miče svoja kolesa posredovanjem pomične po­ luge, parni vijak stavlja parostroj u gibanje izravno, kao što vjetar stavlja u gibanje vjetrenjaču. 2 C. M atchoss, Razvoj parostroja. 2. svezak, strana 6 0 6 do 607. Berlin 19 08. 8 „Pedesetih godina trebalo je jedrenjakom do N ew Yorka šest tje­ dana, parobrodom dva tjedna, devedesetih se godina isti put prevaljivao u jednom tjednu, a danas u dana. Dva dijela svijeta su uslijed ovih napredaka jedan drugomu bliži, no Berlin i Beč pred sto godina." E. Reyer, Sila. Str. 173. Leipzig 1908. �?84 pripravnost**. Promet s elektricitetom izazvao je medju ostalim najopsežniju promjenu u gradnji dizala. „Svojim masivnim zavinutim kljunom od lijevana željeza, počivajući na teškom kvadratnom temelju, laganim kretnjama i ne­ snosnim šumom pare, što se izbija, čini parno dizalo utisak gorostasne životinje prije potopa. Kad je zahvatilo, ono razvija silnu snagu dizanja, ali ono treba ljudi, koji če ga rukovoditi, ljudi, koji če lancima učvrstiti teret na njegovu kljunu. Z bog svoje nespretnosti u hvatanju, zbog polaganosti i tromosti ono je prikladno tek za velike terete, a ne može se upotrebljavati kod brzog dizanja masa . . . Posve drugu sliku pruža več izvana moderno, elektrikom tjerano dizalo od ocjeli: vidimo lijepog, slobodnog, nad dvoranom • ocjelnog nosioca, gdje je na sve strane pustio svoje vitke i pomične hvataljke, čitav stroj ravna jedan jedini čovjek pritiščuči lakim pritiskom puce na električnoj struji i sileči na brzu kretnju ocjelna uda dizala tako, te ona bez ičije pomoči hvataju užarenu ocjelnu ploču i dižu je u vis; tu se ne čuje nikaki drugi šum, do li tiho zujanje elektromotora**.1 Bez pomoči ovih strojeva ne bi se dao svladavati svakim danom sve veči transport u masama. Razvoj, koji se od sredine devetnaestog stoljeća ovamo vršio u pogledu snage dizanja i prenošenja, pruža uporedba dizala u Puli i u Kielu. Prenosna sila prvoga iznosi 60 tona, a drugoga 200 tona. Jedna Bessemerova ljeva­ onica ne bi se dala ni zamisliti, kad ne bi bilo takvih brzih dizala, jer se inače silne množine rastopljenog ocjela, stvorene u kratkome vremenu, ne bi dale prenositi u ovom obliku. U Kruppovoj tvornici u Essenu radi 608 dizala s ukupnom silom od 6513 tona, što je jednako teretnom vlaku od 650 vagona. Mali troškovi oko prekomorske prevoznine, koji su životni uvjet današnjega svjetskog pro­ meta, ne bi bili mogući, kad se kapital, nagomilan u bro­ dovima, ne bi mogao iscrpiti brzim rasterećivanjem. O tkad su brodovi providjeni električnim dizalima na palubi, spao je sav godišnji trošak od 23.000 na 13.000 maraka, dakle skoro za polovicu. A ta poredba pruža sliku napretka tek o jednom deceniju. 1 O . Kammerer, Tehnika (lizanja nekoć i danaa. Str. 2 6 0 . Berlin 1907- �385 Na svim oblastima prometne tehnike donosi svaki dan sa sobom golemih uspjeha. Problem lijetanja, neriješen još pred dva decenija, danas je već riješen. Pa ako sada upravljivi zrakoplovi i različiti strojevi za letenje još i ne služe lakšem i jeftinijem transportu masa, već samo športu i militarizmu, oni će kasnije umnožati i produktivne snage društva. U velike napreduje i bezžični sistem telegrafije i telefonije ; njegovo upotrebljavanje u industrijske svrhe množi se svakim danom. U malo će dakle godina čitav promet statična novu podlogu. Čitavo se rudarstvo nalazi danas u preokretu, kojega je pred deset godina bilo teško i zamisliti. T aj preokret stoji u uvodjenju elektricitete u rezervoare vode, ventila­ ciju, izgradjivanje rovova i dizanje radnika. Radnje s elek­ tromotorima revolucijoniraše radne strojeve, sisaljke, dizala. Bajoslovna su mišljenja i ona, što ih je nekadašnji francuski ministar nastave Berthelot (umro 18. ožujka 1907.) objavio u proljeću 1894. na jednom banketu saveza kemičkih tvorničara u jednom govoru o značenju kemije u budućnosti. Gospodin Berthelot opisivaše u svom govoru, kako će kemija stajati oko godine 2000, i ma da njegov opis sadrži kojeto humoristično pretjerivanje, opet ima u njem i mnogo toga stvarnog, u čem ga možemo slijediti. Gospodin je Berthelot prikazao, što je kemija stvorila u par desetljeća i označio je kao njezine tvorevine slijedeće : „Fabrikacija sumporne kiseline, sode, bijeljenje i bojadisanje, šećer od repe, terapeutski alkaloidi, plin, pozlata i posrebrivanje i t. d . ; tada je došla elektrokemija preokrenuvši metalurgiju iz temelja, thermokemija i kemija pra­ skavih tvari opskrbljujući industriju mina i vodjenje rata novim energijama, čuda organske kemije u pravljenju boja, mirisa, terapeutskih i antiseptičnih sredstava i t. d .“ A to je tek p o č e t a k , doskora će se poći na rješavanje mnogo znatnijih problema. U godini 2000 ne će već biti ni po­ ljoprivrede ni seljaka, jer će kemija odstraniti dosadašnji zemljorad. N e će već biti ugljenika, a prema tomu ni ru­ darskih štrajkova. G o r i v e t v a r i nadomjestit će kemij­ ski i fizikalni procesi. Carine i rata više ne im a ; p l o ­ v i d b a u z d u h o m služeći se kemijskim tvarima kao A . Bebel: Ž ena l »odjallzam. 25 �386 sredstvima pokretanja izrekla je smrtnu osudu ovim zastar­ jelim ustanovama. Problem industrije stoji u tom, da se nadju izvori snagć, koji su neiscrpni i koji se mogu obno­ viti sa što manje rada. Dosada smo stvarali paru kemiiskom energijom izgorjela ugljena; ali se ugljen teško dobija i zaliha je njegova danomice sve manja. Treba misliti na to, kako će se upotrijebiti s u n č e v a t o p l o t a i ž a r z e m l j i n e u n u t r a š n j o s t i . Postoji temeljita nada, da će se oba ova izvora upotrebljavati do u beskonačnost. Izdupsti rov od 3000 do 4000 metara ne presiže znanje današnjih, a još će manje presizati sposobnosti budućih inžinira. Time bi bilo otvoreno vrelo svekolike topline i svekolike indu­ strije ; ako se tomu još v o d a pridoda, mogu se na zemlji staviti u gibanje svi mogući strojevi, ovaj izvor snaga jedva će u stotinama godina pokazati kakvo smanjivanje. Iskorišćavanjem zemljine topline bili bi riješeni mnogo­ brojni kemijski problemi, medju njima najviši problem ke­ mije, pravljenje h r a n e kemijskim putem. U principu je taj problem već riješen; sinteza masti i ulja odavna je poznata, šećer i ugljeni hidrati isto su tako već izučeni, a uskoro će se upoznati i sastojine dušikovih elemenata. Problem životnih namirnica čisto je kemijski problem ; onoga dana, kad se dodje do jeftine snage, koja tomu odgovara, proizvodit će se potrebite životne namirnice pomoću ugljika iz ugljične kiseline, vodika i kisika iz vode i dušika iz atmosfere. O no, što su dosada činile b i 1i n e, činit će i n d u s t r i j a , i još s a v r š e n i j e , nego li priroda. Doći će vrijeme, kad bude svatko nosio uza se u džepu dozu s kemikalijama, iz koje će udovoljavati svojim potrebama bjelančevine, masti i ugljičnih hidrata, bez obzira na doba dana i godine, na kišu i sušu, bez obzira na studen, tuču i nametljive insekte. T ada će nastupiti jedan preokret, 0 kome danas ljudi ne mogu imati čak ni pojma. Iščeznut će njive, vinogradi i pašnjaci; čovjek će postati mnogo blaži i moralniji, jer više ne će živjeti od ubijanja i raza­ ranja živih bića. T ad a će iščeznuti razlika izmedju plodnih 1 neplodnih predjela, i možda će za ljude p u s t i n j e p o s t a t i mjest a, u k o j ima će oni n a j r a d i j e ž i v j e t i , jer je tamo zdravije, no na vlažnom, podvodnom �387 zemljištu i barovitim, trulim ravnicama, gdje se danas gaji poljodjeljstvo. T ada ce se potpuno razviti i u m j e t n o s t zajedno sa svim ljepotama ljudskoga života. Zemlja više neće biti takoreći nagrdjena geometrijskim figurama, koje povlači zemljoradnja, već će postati v r t o m , u kome će bujati do mile volje trava i cvijeće, džbunje i šuma, i u kome će ljudski rod živjeti u izobilju, kao i u zlatno doba. Čovjek se zbog toga ne će odavati lijenosti i korupciji. R ad postaje srećom i čovjek će raditi više no ikad, zato, sto radi samo za s e b e , da bi se duševno, moralno i estetski razvio do najvišeg stepena. Čitatelj može u predavanju Berthelotovu držati oprav­ danim, što ga je volja, tek je pouzdano, da će u buduć­ nosti, hvala najrazličitijim napredcima, kvalitet, količina i raznovrsnost produkata porasti silno i da će ugodnost života budućih generacija biti u neslućenoj mjeri veća. Profesor Elihu Thomson, slaže se sa W erner Siemensom, koji je već godine 1887. na berlinskom kongresu prirodoznanaca izrekao: da će se k e m i j s k i e l e m e n t i moći električnim putem d i r e k t n o p r e t v a r a t i u h r a n u . Dok je W erner Siemens mislio, da će se jednom, ma i u dalekoj budućnosti, moći umjetno sastavljati kakav ugljeni hidrat, kao naprimjer groždjani šećer, a zatim i škrob, koji mu je toliko srodan, čime će biti pružena mogućnost „pra­ viti kruh od kamena", kemičar Dr. V . Meyer tvrdi, da će biti moguće, da drvena vlakna budu izvorom ljudske hrane. Medjutim je (1890.) Emil Fischer faktično umjetnim na­ činom proizveo groždjani šećer, učinivši time jedno otkriće, koje W erner Siemens smatraše vjerovatnim tek ,,u dalekoj b u d u ć n o s tiO d o n d a je kemija učinila i dalja napredovanja. Sad su već umjetnim načinom proizvedeni indigo, vanilin, kamfor. Godine 1906. uspjelo je W . Lobu provesti asimi­ laciju ugljične kiseline izvan biljke sve do šećera djelovanjem velikih električnih napetosti. 1907. našao je Emil Fischer jedno od najkompliciranijih sintetičnih tijela, koje je vrlo slično naravnom proteinu (jedna sastojina bjelančevine). A u godini 1908. iznalaze R. W illstatter i Benz klorofil (biljevno zelenilo) u naravnom stanju i dokazuju, e je to jedan spoj s magnezijem. Osim toga, umjetnim je načinom �388 iznadjen čitav niz najvažnijih tjelesa, te igraju neku ulogu u oplodjivanju i nasljedjivanju. 1 tako se riješenje glavnoga problema organske kemije — dobivanje bjelančevine — pomaklo u oblast ne baš daleke budućnosti. 5. Ukidanje suprotnosti izmedju duševnog i ručnog rada. Jedna u ljudskoj prirodi duboko usadjena potreba jest potreba slobode odabiranja i mogućnosti poslovne pro­ mjene. 1 kao što neprestano ponavljanje čini odvratnim i najbolje jelo, tako je i sa djelatnošću, koja se danomice, jednim te istim redom opetuje; ona otupljuje i umara, čovjek radi tek mehanički ono, što mora, ali bez višeg zanosa i užitka. U s v a k o m čovjeku ima čitav niz spo­ sobnosti i nagona, koji treba da budu samo probudjeni i razvijeni, da bi, postigli najljepše efekte, stavljeni jednom u djelatnost. Čovjek biva tek na taj način savršenim čo­ vjekom. Socijalističko će društvo pružiti najpotpuniju mo­ gućnost ovoj želji za promjenom. Silno umnožavanje pro­ duktivnih snaga, zajedno sa sve većim uproštavanjem radnoga procesa, ne samo da omogućuje znatno skraćivanje radnog vremena, već o l a k š a v a i i z u č a v a n j e n a j r a z ­ novr s ni j i h vještina. Stari se naučni sistem već preživio, on još tek egzi­ stira i moguć je još tek u n a t r a ž n i m , z a s t a r j e l i m oblicima proizvodnje, kako ih reprezentira zanatlijstvo. A pošto ovo u novom društvu iščezava, iščezavaju zajedno s njime i sve ustanove i forme, koje su mu svojstvene. Nove dolaze na njihovo mjesto. V eć sada pokazuje svaka tvornica, kako je u njoj malo radnika, koji bi još slijedili svoje zanatlijsko zvanje. T u radnici pripadaju najrazličitijim granama poslova, u najviše slučajeva dovoljno je vrlo kratko vrijeme, da se izvježbaju u svome poslu, koji je^ samo jedan dio cjelokupnoga rada, pa da ih onda, kao što to biva pod današnjim vladajućim sistemom, upregnu uz dugo radno vrijeme bez ikakvih promjena i bez obzira na nji- �389 hove sklonosti praveći ih mašinama pored mašina.1 I ovo će stanje iščeznuti sa promjenom društvene organizacije. Z a usavršavanje u fizičkim radovima i za umjetnička za­ natska vježbanja bit će i suviše vremena na raspoloženju. Velike učeničke radionice, snabdjevene svim udobnostima, tehnički potpuno usavršene, olakšat će i mladom i starom izučavanje pojedinih radova. Bit će u izobilju kemijskih i fizikalnih laboratorija, koji odgovaraju svim zahtjevima i stanju tih nauka, a isto tako bit će i dovoljno učiteljskih sila. T ek će se tada vidjeti, kako je kapitalistički sistem proizvodnje ugušio ili uputio na pogrješan put razvijanja čitav jedan svijet nagona i sposobnosti.2 Ali ne će posto­ jati tek mogućnost, da se vodiračuna o potrebiza pro­ mjenom, već mora biti i c i 1jd r u š t v a, da tupotrebu podmiri, jer se na njoj osnivah a r m o n i j s k o r a z v i ­ j a n j e č o v j e k a . Profesionalne fizijonomije, koje danas pokazuje naše društvo — sastojala se profesija u jedno­ stranome radu ma koje vrsti ili u lijenosti — postepeno će iščeznuti. Danas ima vrlo malo ljudi, koji imaju mo­ gućnosti, da se naizmjence odaju različitim poslovima. Nadje se gdjekoji u osobito povoljnim prilikama, koji iz­ bjegne monotoniju svakodnevnog posla, pa pošto je platio svoj porez fizičkome radu, traži razonodjenje i lijek u du­ ševnom. Obratno, naidjemo ovdje ondje na gdjekojeg mnogog radnika, koji se zanima nekom vrstom ručnog 1 „Velika masa radnika u Engleskoj, kao god i u najvećem broju ostalih zemalja, ima tako malo slobode za izbor svog zanimanja i za za­ državanje u njemu, ona je, praktično uzevši, toliko zavisna od utvrdjenih pravila i tudje volje, kako to nije moguće ni pod kojim drugim sistemom, izuzev pravo ropstvo." John Stuart M ill, Politička ekonomija. Hamburg 1864. 2 Jedan francuski radnik vraćajući se iz San Franciska p iš e : „Nikad ne bih vjerovao, da sam sposoban za sve one poslove, koje sam u Kaliforniji vršio. Bio sam čvrsto uvjeren, da osim slagarskog zanata nijesam ni za što drugo . . . A li našav se u sredini ovoga svijeta pusto­ lova, koji lakše promijene svoj zanat, nego li svoju košulju, vjere mi I ja sam radio, kao i ostali. Pošto mi rudarski posao nije donosio do­ voljno prihoda, ja ga napustih i odoh u grad, gdje sam naizmjence bivao tipograf, pokrivač krovova, lijevalac olova i t. d. Stekavši to iskustvo, da sam sposoban za sve radove, ja se manje osjećam kao molusk, a više kao čovjek." Karl Marx, Kapital, 1. svezak. �390 rada, vrtljarstvom i t. d. Blagotvoran utjecaj jedne akcije, koja se osniva na naizmjeničnosti umnoga i fizičkoga rada, potvrdit će svaki higijeničar, o n a j e j e d i n a p r i ­ r o d n a . Pretpostavlja se, da se svaka akcija v r š i u m j e ­ r e n o i da odgovara individualnim snagama. U svom spisu „Značenje znanosti i umjetnosti" grof Lav Tolstoj šiba hipertrofični i nenaravni karakter, koji su zbog nenaravnosti našega društva dobile umjetnost i nauka. O n najoštrije osudjuje preziranje fizičkoga rada, koje je u današnjem društvu zauzelo mjesto, i preporuča povratak u prirodne odnose. Svaki čovjek, koji hoće da živi prirodno i s uživanjem, trebao bi, prvo, da provede dan tjelesnim radom na polju, drugo, u zanatlijskom radu, treće, u du­ ševnom radu, četvrto, u obrazovanom društvenom saobra­ ćaju. Čovjek ne bi smio da fizički posao vrši duže od osam sati. Tolstoj, koji primjenjuje u praksi ovaj način života, i tek otkad ga primjenjuje, kako on kaže, osjeća se kao čovjek, zaboravlja samo, da je to, što je za njega, nezavisnog čovjeka, mogućno, nemogućno u današnjim od­ nosima za veliku masu ljudi. Jedan čovjek, koji dnevno teško radi deset do dvanaest, a čestoput i više sati, samo da bi obezbijedio svoj jadan život, čovjek, odgojen u ne­ izvjesnosti, ne može zadobiti Tolstojevo naziranje na život. T o ne mogu ni svi oni, koji se nalaze u borbi za op­ stanak i koji se moraju pokoravati njenim zahtjevima, a ono malo njih, koji bi mogli raditi, što i Tolstoj, najvećim dijelom ne osjećaju nikakvu potrebu za tim. T o je jedna od onih iluzija, kojima se Tolstoj odaje, misleći, da će propovijedima i primjerom moći izmijeniti društvo. Iskustva, do kojih je Tolstoj došao tim svojim načinom života, do­ kazuju, koliko je on razuman, ali da bi se takav način života mogao zavesti kao opći običaj, potrebni su dru­ gačiji društveni odnosi, jedno novo društvo. B u d u ć e d r u š t v o imat će ove od n o s e , u n j e m u ć e b i t i b e z b r o j u č e n j a k a i u m j e tn i k a s v a k e v r s t i , a l i ć e s v a k i o d n j i h fi ­ zički raditi je d a n dio dana, a ostalo �391 v r i j e m e u p o t r i j e b i t i po s v o m e u k u s u na studije, um jetnost i dru štv e n i život.1 Suprotnost izmedju duševnoga i fizičkoga rada, su­ protnost, koja postoji i koju vladajuće klase zaoštravaju Što mogu više, da bi i duhovnim sredstvima obezbijedile sebi vladavinu, m o r a t i ć e d a k l e i š č e z n u t i . 6. Dizanje konzumcione sposobnostiIz ovoga, što smo dosada rekli, izlazi dalje, da su u budućem društvu onemogućeni dani krize i besposlice. Krize potiču otuda, što kapitalistička proizvodnja, nadražena profitom i bez ikakva mjerila za stvarnu potrebu, prepunjava tržišta, ide do suvišne proizvodnje. Pošto u kapitalističkom privrednom sistemu produkti imaju karakter robe, koju njihovi vlasnici nastoje da izmijene, potrošnja robe zavisi od k u p o v n e m o ć i konzumenta. Medjutim kupovna moć ogromne većine stanovništva, čiji se rad plaća ispod vrijednosti i čija se radna snaga ne upotrebljava, kad poslodavac ne može iz nje iscijediti višak vrijednosti, ogra­ ničena je. K u p o v n a m o ć i p o t r o š a č k a m o ć u u b u r ž o a s k o m su s v i j e t u d v i je r a z l i č i t e s t v a r i . Mnogi milijuni imaju potrebu novih odijela, ci­ pela, pokućstva, rublja, robe za jelo i pilo, ali ne imadu novaca, pa zato njihove potrebe, to jest njihova p o t r o ­ š a č k a m o ć , ostaju nezadovoljene. Tržište robom je pre­ 1 Sto može da od čovjeka postane u povoljnim uvjetima razvijanja, vidimo primjerice na L e o n a r d u d a V i n c i j u , koji bijaše izvrstan slikar, znamenit vajar, traženi graditelj i inžinir, odličan graditelj za ratna utvrdjenja, muzičar i improvizator. B e n v e n u t o C e l l i n i bijaše zna­ menit zlatar, izvrstan m odelista, dobar vajar, priznati majstor za ratna utvrdjenja, odličan vojnik i spreman glazbenik. A b r a h a m L i n c o l n bio je tesar, zemljoradnik, ladjar, trgovački pomoćnik i odvjetnik, dok se nije uzdigao na predsjedničku stolicu Saveznih Država. M ože se ka­ zati bez pretjerivanja, da najveći broj ljudi ima onu profesiju, koja n e odgovara njihovim sposobnostim a, zato, što u nju nisu stupili po slo ­ bodnoj volji, već po sili prilika. M nogi rdjav profesor mogao bi kao po­ stolar dati i što valjano, a gdjekoji valjani postolar biti isto tako valjan profesor. �392 natrpano, ali gomila gladuje; ona hoće da radi, ali ne na­ lazi nikoga, tko bi htio kupiti njihov rad, jer poduzetnik ne može pri tom ništa da zasluži. Umri, propadni, postani skitnicom, zločincem, ja, kapitalista, ne mogu to da pro­ mijenim, ja ne mogu potrebovati robu, za koju ne nalazim kupca sa stanovitim profitoih. I čovjek ima sa svoje strane potpuno pravo. U novom će društvu biti uklonjeno ovo protuslovlje. O no ne će proizvoditi ,,robu“, da je „kupuje" i „prodaje", ono će p r o i z v o d i t i ž i v o t n e n a m i r n i c e , k o j e će bi t i za p o t r o š n j u , za konzum, jer i n a č e n e i m a j u n i k a k v u s v r h u . U njemu ne će potrošačku moć ograničavati kao u buržoaskom svijetu ku­ povna moć pojedinca, v e ć p r o d u k t i v n a m o ć c j e ­ l i n e . Ako bude dovoljno sredstava za rad i radnih snaga, onda će s v a k a potreba biti zadovoljena. Granica dru­ štvene potrošačke moći biti će samo — z a s i ć e n o s t potrošača. Ali kao god što u novom društvu ne če biti „robe", tako isto najzad ne će biti ni novaca. Novac prividno iz­ gleda kao nešto suprotno robi, a medjutim i on je sam ro b a ! Ali novac, ma da je i sam roba, predstavlja u isti mah i društveni oblik ekvivalenta, mjerilo vrijednosti za svaku robu. Medjutim novo društvo ne će proizvoditi robu, već predmete, koji podmiruju potrebu, upotrebne vrijed­ nosti, za čiju je proizvodnju potrebna izvjesna količina dru­ štvenog radnog vremena. Vrijeme rada, koje je prosječno nužno za proizvodnju nekog predmeta, bit će jedino mje­ rilo za njegovu upotrebu u društvu. Deset minuta društvenog radnog vremena, utrošenih na jedan predmet, jesu ravno deset minuta društvenog radnog vremena, utrošenih na drugi koji predmet, ni više ni manje. Društvo ne će da „zaradi \ ono hoće, da se medju njegovim članovima razmjenjuju predmeti istoga kvaliteta, iste upotrebne vrijednosti, a na kraju krajeva njemu ne će biti potrebno, da utvrdjuje čak ni upotrebnu vrijednost, ono če proizvoditi ono, što mu treba. A ko naprimjer društvo nadje, da je za proizvodnju svih potrebnih produkata nužno radno vrijeme od tri sata �393 dnevno, ono će onda uvesti trosatni radni dan.1 Usavrše li se načini proizvodnje toliko, da se potreba može pod­ mirivati društvenim radom od dva sata dnevno, ono će utvrditi radno vrijeme od dva sata. A ko nasuprot cjelina traži, da se podmire njene više potrebe, za što je, i pored povećanog broja radnih snaga i pojačane produktivnosti radnog procesa, potrebno radno vrijeme od dva ili tri sata dnevno, društvo će uvesti veći broj radnih sati.Njegova volja bit će njegovo carstvo nebesko. Koliko je potrebno društvenog radnog vremena za pro­ izvodnju jednog produkta, lako je izračunati.2 A na osnovu toga mjeri se odnos tog dijela radnog vremena prema cjelo­ kupnom radnom vremenu. M a kakav certifikat, jedan štam­ pani komadić papira, zlato ili lim, ovjerava vrijeme utroše­ noga rada i daje mogućnosti svome posjedniku, da taj znak razmjenjuje za predmete, koji podmiruju potrebe najrazličitijih vrsti.3 A ko on nadje, da su mu potrebe manje od 1 V alja stalno imati na umu, da će cjelokupna proizvodnja biti or­ ganizovana na najvišem tehničkom stupnju i da će s v i raditi, tako da će pod takvim prilikama i trosatni radni dan biti predug. O w en, koji je bio veliki tvorničar, dakle može važiti kao stručnjak, smatrao je — u prvoj četvrtini devetnaestog vijeka — dovoljnim radni dan od dva sata. 2 „N ije potrebno, da se okolišajući utvrdjuje, kolika količina druš­ tvenoga rada leži u jednom produktu; dnevno iskustvo direktno pokazuje, koliko je prosječno toga rada potrebno za jedan predmet. Društvo može jednostavno da izračuna, koliko je sati rada uloženo u jedan parostroj, u jedan hektolitar pšenice od posljednje žetve, u sto kvadratnih metara tkanine ove ili one kakvoće. Njemu poslije ne će padati na pamet, da kvantume rada, koji leže u produktima i koje je ono sad izmjerilo direktno i apsolutno, izražava još i nekom relativnom, nestalnom, nedo­ voljnom mjerom, kojom se služilo tek za nevolju, nekim drugim pro­ duktom, umjesto njihovom prirodnom, adekvatnom, apsolutnom mjerom, vremenom . . . Društvo će plan za proizvodnju organizovati prema sred­ stvima za proizvodnju, u koja naročito spadaju i radne snage. Efekti ko­ risnosti raznih predmeta za upotrebu, uporedjivanih medju sobom i mje­ renih količinama rada, koje su potrebne za njihovu proizvodnju, odredjivati će na koncu konca taj plan. Ljudi će urediti sve stvari vrlo jednostavno, bez miješanja mnogohvaljene „vrijednosti"." Fr. Engels, Prevrat znanosti po gospodinu Eugenu Diihringu. Stuttgart, J. H . W . D ietz. 3 G ospodina Eugena Richters toliko iznenadjuje iščezavanje novca u socijalističkom e društvu — novac se ne će ukinuti, on će kao suvišan iščeznuti sam sa uništenjem sistema, koji radnome produktu daje z n a č a j �394 onoga, što za svoj rad dobija, onda on radi za toliko manje vremena. Ako hoće kome da pokloni ono, što sam nije upotrijebio, nitko ga ne spriječava; hoće li d o b r o ­ v o l j n o da radi za drugoga, tako da ovaj uživa dolce far niente, ili ako hoće da zajedno s njime upotrebljava društvene produkte, nitko mu ne brani. Ali nitko ga ne može primoravati, da radi u korist drugoga, nitko ne može prisvajati sebi jedan dio njegovih prava, koja je on stekao svojim radom. Svaki može zadovoljavati sve svoje želje i pretenzije, koje se mogu ispuniti, ali ne na račun drugih. O n dobija ono, što uradi za društvo, ni više ni manje, i nitko ga treći ne može ni najmanje eksploatirati. 7. Jednaka obvezatnost rada za sve. „Ali gdje će ostati razlika izmedju lijenih i marljivih, izmedju inteligenata i glupaka?“ T o je jedno od glavnih pitanja naših protivnika, a odgovor na nj izaziva u njih tešku glavobolju. A nijedan od ovih lukavaca i mudračina ne misli na to, da se primjerice u našoj činovničkoj hierarhiji ne čini ta razlika izmedju „lijenih4 i „marljivih4 , * 4 r o b e — te on tomu posvećuje čitavu jednu glavu u svojoj knjiz^ „Krive nauke". Naročito mu nije jasno, kako je to sasvim svejedno, da ii će uputnica, koja glasi na jedno izvjesno vrijeme izvršenoga rada, biti komadić papira, zlato ili lim. O n k a ž e : A li sa novcem bi se i djavo iz sadašnjeg uredjenja svijeta uvukao u socijalnodemokratsku državu — da će na koncu konca postojati samo socijalističko društvo, a nikakva socijalnodemokratska „država", preko toga gospodin Richter tvrdoglavno pre­ lazi, pošto inače dobar dio njegove polemike ne bi imao smisla — , jer zlato ima samostalnu vrijednost kao kovina, može se lako čuvati, i tako bi onaj, koji ima zlata, mogao lako nagomilavati vrijednosti, iskupljivati se od obvezatnosti rada, pa čak i davati zajmove pod kamate. V alja smatrati čitatelje velikm glupanima, kad im se takav lim daje za naše zlato. G ospodin Richter, koji ne može da so otrgne od pojma kapitala, ne može dašto da shvati ni to, da gdje nema nikakva kapitala, nikakve robe, tu ne može biti ni „novca", a gdje nema ni kapitala ni novca, tu ne može biti ni kamata. G ospodin Richter je toliko začaran pojmom kapitala, da prosto ne može da zamisli svijet bez „kapitala • M i bismo htjeli znati, kako član socijalističkoga društva da „uštedi" svoj zlatni certifikat rada ili čak i drugima da ga pozajmi i iz­ vuče otuda „kamate", kad svi ostali imaju isto to, što im on nudi i od č e g a on živi. �395 „inteligenata" i „glupaka“, već o visini plaće, a većinom i o unapredjenju odlučuje s t a r o s t s l u ž b e , ma se i tražila za više koje mjesto osobita obrazovanost. Učitelj, profesor — a baš su ovi posljednji najnaivniji pitači — ne dolaze do plaće, koju donosi sa sobom položaj, po svojoj kvaliteti. V eć i vrapci na krovovima znadu, u ko­ likim slučajevima u našoj vojničkoj, činovničkoj i naučenjačkoj hierarhiji ne zapadaju unapredjenja najspremnije, već one, koji su srećni po rodu, rodbinskim vezama, prija­ teljstvu, ženskoj milosti. A da se ni bogatstvo ne mjeri po marljivosti i obrazovanosti, tomu su jaki dokaz berlinski gostioničari, pekari, mesari, koje biraju u prvom razredu pruskog trorazrednog izbornog sistema, a mnogo puta ne znaju razlikovati ni dativ od akuzativa, dok se berlinska inte­ ligencija, ljudi od nauke, najviši činovnici carstva i države biraju u drugom ili trećem razredu. Razlika izmedju lijenih i marljivih, inteligentnih i glupih ne postoji, jer je iščezlo ono, što pod time razumijevasmo. ,,Ljenivcem“ zove društvo primjerice onoga, koji je izbačen iz posla, primoran na skitanje, i konačno doista postane skitnicom, ili onoga, koji je propao zbog lošeg odgoja. T ko bi pak nazvao ljenivcem onoga, što sjedi na novcu i provodi vrijeme u neradu i žderanju, taj počinja uvredu, jer onaj je „častan” čovjek. P a kako će ovo biti u novom društvu? Svi se razvi­ jaju u jednakim životnim uslovima i svaki radi t a m o , kuda ga uputi sklonost i spretnost, zbog toga će biti ma­ lene razlike u produktima1. Atmosfera društva, koja sva­ koga potiče, da se istakne pred drugim, pomoći će isto tako, da se razlike izjednače. Nadje li tkogod, da ne može na jednom području izvesti ono, što izvode drugi, odabrat će sebi drugo područje, koje odgovara njegovim silama i sposobnostima. T ko je radio zajedno sa većim brojem ljudi na jednom poslu, taj zna, kako je onaj, koji 1 „Svi normalni ljudi r a d j a j u s e g o t o v o s a j e d n a k i m r a z u m o m , ali o d g o j , z a k o n i i p r i l i k e s t v a r a j u razlike i z m e d j u n j i h . Pravo shvaćeni pojedinačni interes sliva se sa za­ jedničkim interesom ili javnim interesom." H elvetius, O čovjeku i njegovu odgoju. S obzirom na vrlo v e l i k u većinu ljudi H elvetius ima Pr® * v° ono, što je kod njih različito, to su dispozicije pojedinaca za najrazlicitije vrste radova. �396 se za izvjestan rad pokazao nesposoban i neupotrebljiv, pa namješten na drugo mjesto vršio svoju novu dužnost na najveće zadovoljstvo sviju. S kakvim pravom može netko da traži povlastice prema drugima? Ako je priroda bila prema nekome maćeha, da on ni pored najbolje volje ne može da uradi ono, što drugi urade, d r u š t v o g a o n d a ne m o ž e k a ž n j a v a t i za p o g r i j e š k e p r i r o d e . A ko je obratno priroda dala nekom toliko sposobnosti, da ga one uzdižu iznad ostalih, d r u š t v o o n d a n i j e o b ­ v e z a n o n a g r a d j i v a t i ga za ono, š t o ni j e n j e ­ g o v a l i č n a z a s l u g a . Dalje je načelo socijalističkoga društva to, da svi imaju jednake uslove za život i odgoj, da se svakome pruži mogućnost da razvije svoje znanje i sposobnosti prema svojim dispozicijama i sklonostima, i tako je time dano jamstvo, da će u socijalističkom društvu znanje i sposobnosti ne samo stajati na mnogo višem ste­ penu, no u buržoaskom društvu, već i da će biti r a v n o ­ p r a v n i j e raspodijeljeni, a ipak m n o g o s t r u č n i j i . Kad je G oethe na jednom putovanju po Rajni pro­ učavao kolnsku katedralu, on je u aktima o podizanju gradjevine našao, da su stari graditelji svoje radnike plaćali jednako visoko prema vremenu; oni su to činili, jer su htjeli imati valjan i savjesno izveden posao. T o buržoaskom društvu u mnogom izgleda kao anomalija. O no je zavelo sustav rada po komadu, zbog kojega radnici natjeruju jedni druge na pretjeran rad i time daju poslodavcu mogućnost, da ih plaća u toliko manje, da im spušta nadnice sve niže i niže. A kako god stoji stvar s fizičkim radom, tako ona stoji i s duševnim. Čovjek je produkat vremena i prilika, u kojima živi. Jedan Goethe, da je pod isto tako povolj­ nim uslovima rodjen u četvrtom mjestu u osamnaestom vijeku, bio bi umjesto pjesnik i prirodoznanac vjerovatno k a k a v v e l i k i c r k v e n i o t a c , koji bi zasjenio možda čak i sv. Augustina. Naprotiv, da je Goethe došao na svijet kao sin kakvog siromašnog obućara u Frankfurtu umjesto kao sin bogatog frankfurtskog patricija, on ne samo da bi teško postao ministrom weimarskog velikog vojvode, već bi najvjerovatnije ostao obućar i umro kao pošten postolarski majstor. G oethe je i sam priznao, da je za njega �397 to bila srećna okolnost, što se rodio u materijalno i druš­ tveno povoljnom položaju i time dobio mogućnosti, da se razvija; tako naprimjer u svom „Meštru Vilimu“. D a se Napoleon I. rodio deset godina kasnije, nikad ne bi bio postao carem Francuske. A isto tako ne bi ni Gambetta postao onim, što je postao, da nije bilo rata od 1870./71. Ostavite kod divljaka dijete inteligentnih roditelja, koje ima lijepih dispozicija, i od njega će postati divljak. D r u š t v o j e d a k l e u č i n i l o s v a k o g a o n i m, š t o on j e s t . Ideje nijesu produkt, koji pod nekom višom inspiracijom, inspiracijom odozgo, nastaje u glavama pojedinaca, već je to produkt, koji u glavama pojedinaca stvara društveni život i razvoj, u kojemu se on kreće, „ d u h v r e m e n a “. Jedan Aristotel nije mogao imati ideje jednoga Darwina, i jedan je Darwin morao misliti drugačije, nego li jedan Aristotel. Svaki misli onako, kako ga primora misliti duh vremena, to jest njegova okolina i njezine pojave. O tuda biva često, da različiti ljudi misle u i s t i m a h jedno te isto, da se na mjestima, koja su jedna od drugih veoma udaljena, u isto vrijeme prave sasvim jednaka otkrića i izumi. O tuda se tumači i činjenica, da je jedna ideja, izrečena pedeset godina ranije, ostavila svijet hladnim, dok je pokrenula čitav svijet ponovljena poslije pedeset godina. Car Sigismund mogao se 1415. usuditi da prekine riječ, zadanu Husu, i da ga dade spaliti u K onstanzi; Karlo V ., i ako daleko veći fanatićar, morao je 1521. pustiti Luthera, da podje svojim putom s državnog sabora u Wormsu. Ideje su produkat društvenog zajedničkog djelovanja, društvenog života. A što važi za društvo uopće, to specijalno važi i za razne klase, od kojih je sastavljeno jedno društvo u jednoj odredjenoj historijskoj eposi. Kako svaka klasa ima svoje posebne interese, ona ima i svoje posebne ideje i naziranja, koja vode onim razrednim borbama, kojima je ispunjeno historijsko razdoblje čovječanstva, a koje dostižu svoj vrhunac u razrednim suprotnostima i razrednim bor­ bama sadašnjosti. N e radi se dakle samo o tom, u kojem v r e m e n u netko živi, već i u kojem d r u š t v e n o m s l o j u jednog vremena, čime se odredjuje njegovo osje­ ćanje, mišljenje i djelovanje. �398 Bez modernog društva ne bi bilo nikakvih modernih ideja. T o je, čini se, jasno i očevidno. A u korist novoga društva ide još i ta činjenica, što će sva sredstva, koja su ljudima potrebna za izobrazbu, biti v l a s n i š t v o d r u š t v a . I onda se od društva ne može zahtijevati, da posebice nagradjuje ono, što ono omogućava i što je n j e g o v proizvod. Toliko o kvalificiranju tjelesnog i duševnog rada. O tuda izlazi dalje, da ne može postojati nikakva razlika izmedju višeg i nižeg rada, kao što naprimjer danas jedan meha­ ničar smatra sebe za nešto više od nadničara, koji vrši radove na ulici i slično. Društvo će dati, da se obavljaju samo društvu korisni poslovi i tako će svaki rad za društvo biti jednako vrijedan. A ko se neugodni, odvratni radovi ne budu mogli vršiti mehaničkim, dotično kemijskim putom ili ma kojim procesom pretvoriti u prijatne radove — a u ovo n e t r e b a s u m n j a ti, ako se samo imaju na umu napredci, koji su postignuti u oblasti tehnike i kemije — i ako se ne nadju dobrovoljne snage, potrebne za taj posao, onda će svaki primiti na sebe obvezu, da odradi svoj dio posla, čim bude došao red na njega. T u ne će biti nika­ kvog lažnog stida i nikakvog besmislenog preziranja nad korisnim radom. T o postoji tek u našoj trutovskoj državi, u kojoj se nerad smatra kao sreća, na kojoj čovjeku treba zavidjeti, a radnik se u toliko više prezire, u koliko su teži, naporniji i neprijatniji poslovi, što ih on vrši, i u koliko se više pokazuju kao nužni za društvo. Danas se Tad plaća u tolikoj mjeri slabije, u koliko je on neugodniji. T om u je razlog jedan velik broj radnih snaga, koje stoje na najnižem kulturnom stupnju i koje je stalno revolucioniranje procesa produkcije izbacilo na ulicu kao rezervnu vojsku, i ove radne snage, da bi živjele, prodaju se za najniže radove pod tako nisku cijenu, da se za te radove „ne isplati** uvoditi čak i strojeve. Primjerice tucanje ka­ mena je jedan tako slabo plaćen i tako neprijatan posao, te je to već ušlo i u poslovicu. Bila bi malenkost, kad bi se tucanje kamena, kao što je to u Saveznim Državama, obavljalo pomoću strojeva, ali mi imamo toliko jeftinih �399 radnih snaga, te se uvodjenje stroja ne „isplati*'.1 Čišćenje ulica, čišćenje kanala, izbacivanje djubreta, kopanje zemlje u dubinu itd., svi bi se ti radovi već pri današnjem stanju našega razvitka mogli pomoću strojeva i tehničkih uredaba tako organizovati, te u njima ne bi više bilo ni traga od onih neprijatnosti, koje su danas u mnogom pogledu neizbježive za radnike. Ali pravo uzevši jedan radnik, koji čisti kanale, da bi čuvao ljude od zdravlju škodljivih mijazama, vrlo je koristan član društva, dok su naprotiv jedan profesor, koji predaje krivotvorenu povjest u interesu vladajućih klasa, ili jedan bogoslov, koji nastoji zamagliti moz­ gove svrhunaravnim transcendentnim naukama, u najvećoj mjeri škodljivi individui. Naši učenjaci, kojima su danas dana zvanja i časti, reprezentiraju velikim dijelom ceh, odredjen i plaćen za to, <Ja bi branio i opravdavao autoritetom znanosti vlast vo­ dećih klasa, da bi je prikazivao pravednom i potrebnom i da bi uzdržavao na snazi postojeće predrasude. Zapravo ovaj ceh u velikom dijelu goji nadrinauku, truje mozgove, 1 „Kad bi se imalo birati izmedju komunizma sa svim njegovim izgle­ dima i današnjeg društvenog stanja sa svim njegovim patnjama i neprav­ dama ; kad bi neizbježiva posljedica institucije privatnog vlasništva bila to, da se plod rada dijeli ovako, kao što danas vidimo, gotovo u obrat­ nom razmjeru prema radu — d a n a j v e ć i d i j e l o v i p r i p a d a j u o ni ma , ko j i u o p ć e n i k a k o n i j e s u r a di l i ; ma l o ma nj i d i j e ­ l o v i oni ma, ćiji je rad g o t o v o s a m o n o mi n a l a n , i t ako r e d o m na ni ž e, d a j u ć i s v e m a n j u n a k n a d u , š t o je rad t ež i i n e p r i j a t ni j i , d o k na k o n c u n a j n a p o r n i j i i n a j n e s n o s n i j i r ad ne m o ž e r a č u n a t i s p o u z d a n o š ć u , da će d o b i t i č ak n i o n o l i k o , k o l i k o j e n a j n u ž n i j e z a ž i v o t ; k a d bi , v e l i m o , a l t e r n a t i v a b i l a : o v o i l i k o m u n i z a m , o n d a bi s v i p r i g o ­ v o r i k o m u n i z m a , v e l i k i i ma l i , p r e d s t a v l j a l i s a m o p l j e v u n a v a g i . " John Stuart M ill, Politička ekonomija. M ili se jako upinjao, da „reformira" i „opameti" gradjanski svijet. Naravski, uzalud. I tako je on, kao i svaki uvidjavan čovjek, koji poznaje stanje stvari, konačno postao socijalistom . A li on se ne usudjivaše priznati to za svojega života, ali je upriličio, da se poslije njegove smrti objelodani njegova autobio­ grafija, koja sadrži njegovu socijalističku ispovijest. S njim je bilo kao i s Darvvinom, koji nije htio, da ga za života smatraju ateistom. T o je komedija, na koju buržoasko društvo primorava tisuće. Buržoazija hini lojalnost, vjeru i vjerovanje u autoritet zato, što se njezina vlast osniva na narodu, koji usvaja te „vrline", medjutim se u sebi ona svemu tomu sm ije. �m radi na štetu kulture, vrši duševni najamni rad u interesu buržoazije i njezinih klijenata.1 Društvena organizacija, koja će u budućnosti onemogućiti egzistenciju takvim elemen­ tima, izvršit će djelo oslobodjenja čovječanstva. S druge strane, prava je nauka vrlo ćesto vezana za neprijatan odvratan rad. Naprimjer, kad liječnik secira le­ šinu, koja se nalazi u stanju raspadanja, ili kad operira zagnojene dijelove tijela, ili kad kemičar istražuje izmetine, to su radovi, koji su često puta odvratniji od najodvrat­ nijih poslova, koje obavljaju nadničari i neuki radnici. Nitko ni ne misli, da to prizna. Razlika sastoji u tome, što jedan posao, da bi se obavljao, traži opsežnih studija, dok drugi rad može vršiti svatko bez velikih studija. Z bog toga se radovi i cijene iz temelja različno. Ali društvo, u kome će potpuna, svima zagarantovana mogućnost obrazovanja ukinuti današnju razliku izmedju obrazovanih i neobrazo­ vanih, uništava u isti mah i suprotnost izmedju kvalifici­ ranog i nekvalificiranog rada, to više, što razvoj tehnike ne zna za granice, iza kojih bi bilo nemoguće zamijeniti ručni rad strojevima ili tehničkim procesima. Treba tek pogledati na razvoj naših umjetničkih zanata, primjerice na rezanju u bakru, na ksilografiju i t. d. Kao što su najneprijatniji radovi često puta najkorisniji, tako je i naš pojam o ugodnom i neugodnom radu površan, vezan samo za vanjski izgled stvari, kao god i toliki drugi pojmovi u buržoaskome društvu. 8. Ukidanje trgovine. Preokret u prometu. Čim se cjelokupna proizvodnja novoga društva postavi na bazu, sličnu ovoj, koju skicirasmo, ono će proizvoditi, kao što već primijetismo, ne više robu, već predmete za potrošnju, za potrebu društva. A time prestaje i trgovina, u koliko saobraćaj s drugim narodima, koji još stoje na buržoaskom temelju, ne bude činio nužnim stari oblik trgo­ vine, koji ima smisla i mogućnosti da postoji tek u društvu, 1 „U čenost služi često isto toliko Đucklc, Povjest engleske civilizacije. neznanju, koliko i napredku. �401 zasnovanom na proizvodnji robe. N a taj se način pokreće na produktivnu djelatnost velika vojska osoba obih spolova. T a velika vojska sad je slobodna i može da proizvodi; ona sad proizvodi artikle, koji podmiruju potrebu i tako omogućava, da se u većoj mjeri troše, ili, upotrebljena za rad, utiče na smanjivanje društveno potrebnog radnog vre­ mena. Danas se hrane te osobe više ili manje kao parasiti radnim proizvodima drugih i moraju se, što nitko ne će poreći, često toliko brinuti i mučiti, ne mogući ipak da sebi obezbijede pristojnu egzistenciju. U novom će društvu oni biti suvišni kao trgovci, gostioničari, mešetari, posred­ nici. Na mjesto tuceta, stotina i tisuća dućana i trgovačkih lokala svih vrsta, koliko ih danas svaka općina u razmjeru prema svojoj veličini ima, doći će velika općinska skladišta artikla, elegantni bazari, čitave izložbe, za koje će trebati razmjerno mali upravni personal. Čitava trgovačka akcija bit će pretvorena u jednu centralizovanu, čisto administra­ tivnu akciju, koja će imati da vrši veoma jednostavne po­ slove i koja će centralizovanjem svih društvenih ustanova biti sve jednostavnija i jednostavnija. Sličan će preobražaj doživjeti i čitav prometni sistem. Telegrafi, telefoni, željeznice, pošte, riječni i morski brodovi, ulične željeznice, teretni i osobni automobili, zra­ koplovi i strojevi za lijetanje i kako se već zovu sve te ustanove i sredstva za vožnju, sve će to biti d r u š t v e n o vlasništvo. Mnoge od tih ustanova, kao pošta, telegraf, brzojav i većina željeznica u Njemačkoj su već državni istituti, pa je njihova promjena u društveno vlasništvo tek pitanje forme. T u se već ne mogu povrijediti privatni inte­ resi. A ako država poradi u istom pravcu dalje, to bolje. Ali ova poduzeća, kojima država upravlja, nijesu n i m a l o socijalistička poduzeća, kao što se pogriješno misli. T o su poduzeća, koja se od države isto tako kapitalistički izrab­ ljuju, kao da su u rukama privatnih poduzetnika. Nikakve osobite koristi ne imadu od toga ni činovnici ni radnici. Država ne postupa prema njima nimalo drukčije, no pri­ vatni poduzetnik; kad se naprimjer u radionama državne mornarice i u željezničkoj upravi u Njemačkoj izdaju na­ redbe, da se na rad ne primaju radnici stariji od četrdeset A . Bebel: Ž ena i socijalizam. 2C �402 godina, onda je to jedna mjera, koja jasno ističe klasni karakter države kao države eksploatatora i koja nagoni radnika, da se buni protiv države. T e i slične mjere, kojih se država laća kao poslodavac, mnogo su gore od onih, koje poduzima privatni poduzetnik. Ovaj je prema državi uvijek tek jedan mali poduzetnik, i posao, koji on otkaže, dat će možda koji drugi. Država pako može kao monopolizovani poslodavac ovakvim načelima jednim mahom survati u bijedu tisuće. T u se dakle ne radi socijalistički, već kapitalistički, i socijalisti imaju i suviše razloga ustajati protiv toga, što se današnje državno gazdinstvo smatra kao socijalističko i kao ostvarenje socijalističkih težnja. Kao god što će na mjesto milijuna privatnih poduzet­ nika, trgovaca i posrednika svake vrsti stupiti veliki centralizovani zavodi, tako će isto i čitav transportni sistem zadobiti drugo lice. Milijuni sitnih pošiljaka, koje se sva­ koga dana upućuju gotovo isto tolikom broju vlasnika i izazivaju veliki gubitak rada, vremena i materijala, sliti će se sada u velike transporte, koji idu u općinska skladišta i centralna mjesta za proizvodnju. Rad će dakle biti i ovdje mnogo jednostavniji. Kao što se god naprimjer transport sirovina za jedno poduzeće od hiljadu radnika vrši mnogo jednostavnije i lakše, nego li transport za sto­ tinu sitnih poduzeća, razbacanih amo tamo, tako će i centralizovana mjesta produkcije i distribucije za čitave općine ili njihove dijelove omogućiti veliku prištednju svake ruke. T o ide na korist cijelome društvu, ali i s v a k o m p o j e ­ d i n c u , jer se sad zajednički interes pokriva s pojedinač­ nim interesom. Tim e se sasvim mijenja izgled naših mjesta za proizvodnju, prometnog sistema, a naročito naših obitavališta, sve to dobija mnogo prijatniji izgled. U glavnom prestaje huka, buka i trka naših velikih gradova s hilja­ dama kola i raznovrsnih prometnih sredstava. Gradnje cesta, čišćenje ulica, sav način stanovanja i života, medjusobni ljudski saobraćaj, sve se to u velike mijenja. Sad se s la­ koćom mogu provoditi higijenske mjere, koje se danas ili ne vrše nikako ili tek sa najvećim troškovima, pa i to ne sasvim potpuno, ili se često puta vrše samo u otmjenijoj četvrti. �403 U takvim će se prilikama komunikacioni sistem usavr­ šiti u najvećoj m jeri; možda će tada najotmjenije saobra­ ćajno sredstvo biti zrakoplov. Saobraćajna su sredstva žile, kroz koje se vrši izmjena proizvoda — kolanje krvi — po cijelom društvu, ona omogućuju osobne i duševne odnošaje medju ljudima, ona su zato u najvećem stepenu kadra, da kroz cijelo drušjtvo rasprostru i s t i n i v e a u blagostanja i obrazovanosti. Sirenje i razgranjivanje najsavršenijih saobra­ ćajnih sredstava do najzabačenijih mjesta u unutrašnjosti jest dakle j e d n a n u ž n o s t i j e d a n o p ć i d r u š v e n i i n t e r e s . Ovdje nastaju za novo društvo zadaci, koji da­ leko natkriljuju one, što ih sadašnje društvo može sebi sta­ viti. A opet, s druge strane, ovaj komunikacioni sistem, usavršen do vrhunca, utjecati će sretno na decentralizaciju, na rasporedjivanje po cijeloj zemlji onih ljudskih masa, koje su se danas natrpale po velikim gradovima i indu­ strijskim središtima, pa će tako biti od presudnog značenja kako za zdravlje tako i za napredak duševne i materijalne kulture. Dvadesetidrugo poglavlje. Socijalizam i poljoprivreda. 1. Ukidanje privatnog vlasništva nad zemljom i zemljištem. Zajedno sa sredstvima za proizvodnju i promet društvu pripada i zemlja kao prvobitni predmet svega ljudskog rada i temelj svekolike ljudske egzistencije društva. Društvo na najsavršenijem stupnju ponovo uzima u svoje ruke ono, što je u svom početku imalo. Kod svih naroda, koji su se uspeli na izvjestan stupanj kulture, postojala je z a j e d ­ n i č k a s v o j i n a zemlje. Zajedničko vlasništvo čini temelj svakog primitivnog društva i bez njega ono nije moguće. T ek je, kao što smo vidjeli, postankom i razvitkom pri­ vatnog vlasništva i o b l i k a v l a d a v i n e , koji su s njim spojeni, ukinuto poslije teških borba zajedničko vlasništvo i uzurpirano kao privatno vlasništvo. Otmica zemlje i njeno �404 pretvaranje u ličnu svojinu bili su prvi uzrok podjarmlji­ vanju ljudi, koje je počinjući od ropstva pa do „slobodnog“ najamnog radnika u dvadesetom stoljeću prošlo kroz sve moguće stupnjeve, dok konačno poslije dugog razvoja od toliko hiljada godina podjarmljeni iznova ne budu pre­ tvorili zemlju u zajedničko vlasništvo. Važnost zemlje za ljudsku egzistenciju bila je uzrok, zbog kojega je u svim društvenim borbama svijeta — u Indiji, Kini, Egiptu, Grčkoj (Kleomenes), Rimu (brača Gracchi), kršćanskom srednjem vijeku (religijozne sekte, Miin7eri, seljačka buna), u kraljevstvu Azteka i Inka, u socijalnim pokretima novih vremena — vlasništvo zemljišta bilo glavni zahtjev onih, koji su stupali u borbu. Pa još i sada nalaze ljudi opravdanim vlasništvo nad zemljom i zem­ ljištem — Adolf Samter, Adolf W agner, Dr. Schaffle, H enry George i drugi — ma da ne će ni čuti o zajed­ ničkom vlasništvu na ostalim područjima.1 1 Pa ni crkveni oci, pape i biskupi nijesu se mogli uzdržati, da se ne utrkuju u komunističkom pravcu u vjekovima, kada je zajednička svo­ jina doduše još prevladjivala, ali kada je pljačka zemlje bila u svom jeku. D ašto, da syllabus i enciklike devetnaestog vijeka ne poznaju više taj ton, a i rimski pape postali su podložni buržoaskome društvu i bivaju njegovi — nasuprot socijalistima — najrevniji branitelji. Tako je rekao biskup K l e m e n t I. (umro 102 našega računanja): „Upotrebljavanje svih stvari na tom svijetu treba da bude svima zajedničko. Nepravednost je kazati: to je moja svojina, to pripada meni, a ono drugomu. O datle je došla svadja medju ljudima.4 Biskup A m b r o z i j e milanski, koji je * živio oko 3 7 4 ., uskliknuo j e : „Priroda daje sva dobra svim ljudima zajed­ nički; jer Bog je sve stvari stvorio, da bude užitak zajednički za sve i da z e m l j a b u d e z a j e d n i č k i p o s j e d . Priroda je dakle stvorila pravo zajednice i samo je nepravedno zauzeće (Usurpatio) to, što stvara pravo vlasništva.4 S v . I v a n C h r y s o s t o m (umro 4 0 7 ) izjavio je ovo u 4 svojim homilijama, upravljenim protiv nemorala i korupcije carigradskog stanov­ ništva: „ N e k a n i t k o n e n a z o v e n e š t o s v o j i m v l a s n i š t v o m ; od Boga smo sve primili za zajednički užitak, a M o j e i T v o j e r i ­ j e č i s u l a ž i ! 4 S v . A u g u s t i n (umro 4 3 0 ) je izjavio: „Jer postoji 4 individualna svojina, postoje i raspre, neprijateljstva, zadjevice, ratovi, ustanci, grijesi, nepravde, umorstva. O dakle svi ti bičevi ? Jedino od vlas­ ništva. Uzdržimo se dakle, braćo, od toga, d a j e d n u s t v a r p o s j e ­ d u j e m o k a o s v o j e v l a s n i š t v o ili se uzdržimo barem od toga. d a j e l j u b i m o .4 Papa G r g u r V e l i k i izjavio je oko 6 0 0 : „Treba 4 da znate, d a j e z e m l j a , o d k o j e v i potičete i od koje ste stvoreni, svim ljudima z a j e d n i č k a , i da zbog toga plodovi, koje daje zemlja. �405 Blagostanje pučanstva ovisi u prvomu redu o obradbi i iskorišćivanju zemlje i zemljišta. Dignuti kulturu zemljišta na najviši stupanj, to je u najeminentnijem smislu opći in­ teres. A već smo pokazali, da taj najviši razvoj nije moguć u obliku privatnog vlasništva. Medjutim, potpuno iskorišća­ vanje zemlje ne zavisi samo od načina, na koji se njome gospodari, već tu dolaze u obzir još i faktori, kojima nije dorastao ni najkrupniji pojedini posjednik, a ni najmoćnije udruženje, faktori, koji u izvjesnim slučajevima prelaze čak i preko granice država, pa postaju internacijonalni. 2. Melioracije zemljišta. Društvo mora imati u vidu zemljište kao cjelinu, njegove t o p o g r a f s k e osebine, njegove gore, ravnice, šume, je­ zera, rijeke, ribnjake, pašnjake, močvare, bare i baruštine. O ve topografske osebine poied geografskoga položaja, koji je nepromjenljiv, imaju izvjesnih utjecaja na klimu i kvalitet zemljišta. T u se pruža najprostranije polje za djelatnost, na kome se može dobiti još^veliki broj iskustava i poku­ šati mnoštvo eksperimenata. Sto je dosada država vršila u tom pravcu, to je malo. Prvo, ona za takve kulturne za­ datke daje neznatna sredstva, a osim toga, čak i kad bi imala volju da više poradi na tome, spriječili bi je krupni privatni posjednici, koji vode prvu riječ u zakonodavstvu. t r e b a d a p r i p a d a j u s v i m a b e z r a z l i k e .“ B o s s u e t, zna­ meniti biskup od M eauxa, umro 1 7 04., veli u svojoj „Politici svetoga pisma44: „Kad ne bi bilo vlada, zemlja bi zajedno sa svim svojim dobrima pripadala ljudima isto onako, kao i uzduh i sv ijetlo st; po prvobitnome pravu prirode nitko nema specijalnog prava ma na što. S v e p r i p a d a s v i m a ; o d b u r ž o a s l č e v l a d e p o t j e č e s v o j i n a .4 Ovaj po­ * sljednji stavak trebalo bi jasnije 'iskazati o v a k o : P ošto se zajedničko vla­ sništvo pretvorilo u privatno, mi smo dobili buržoasku vladu, koja mora da ga štiti. A jedan od modernih, Zacharia, veli u svojih „Četrdeset knjiga o državi*4 : „Sve nevolje, s kojima se moraju boriti civilizovani na­ rodi, mogu se svesti Ba jedan uzrok, n a p r i v a t n o v l a s n i š t v o n a d z e m l j o m i z e m l j i š t e m.4 Svi ovi skupa shvatili su više ili ‘ manje pravilno narav privatnog vlasništva, koje je, otkako postoji, kako sasvim tačno kaže sv. Augustin, izazivalo procese, neprijateljstva, zadje­ vice, ratove, ustanke, nepravde, umorstva, sama zla, koja će iščeznuti, kad se ono ukine. �406 A bez znatnih ograničenja prava privatnog vlasništva ne može se na ovom području ništa postići. Ali egzistencija države temelji se na proklamiranju privatnog vlasništva „svetinjom*4, krupni privatni posjednici njezini su najvažniji stupovi, i tako ona ne ima snage da kroči u tom pravcu. Moralo bi se pristupiti velikim i opsežnim melioracijama zemljišta, pošumljivanjima i rašumljivanjima, navodnjavanjima i odvodnjavanjima, miješanjima zemlje, izmjenama terena, rasadima i t. d., pa da prinos zemljišta dosegne svoj naj­ viši vrhunac. Jedna vrlo važna stvar za kultiviranje zemljišta je op­ sežna, sistematski organizovana mreža od rijeka i kanala, koja se mora izvesti prema naučnim principima. Pitanje o jeftinijem transportu na vodenim putovima — tako važno za današnje društvo — bilo bi doduše od malog značenja za novo društvo, ali se vodenim putevima mora dati velika pažnja zbog toga, što oni omogućuju transport s najmanjim trošenjem snage i materijala. No najvažniju ulogu igra sistem rijeka i kanala zbog svog značenja za opsežno od­ vodnjavanje i navodnjavanje, za liferovanje djubreta i ma­ terijala za melioracije, za izvoz žetve i t. d. Iskustvom je utvrdjeno, da zemlje, oskudne vodom, pate mnogo više od hladnih zima i vrućih ljeta, nego li zemlje bogate >odom, i zato su primjerice u primorjima ti ekstremi u temperaturi tek izuzetni. Ali ovakovi ekstremi u vremenu nijesu ni korisni ni ugodni ni bilinama, a niti ljudima. T u bi nesumnjivo povoljno uplivisao prostrani sistem kanala u vezi sa kultivisanjem šuma. Takav sistem kanala, spojen s uredjenjem velikih bassina za prikupljanje i čuvanje vode­ nih masa, bio bi od velike koristi u danima, kada rijeke nabujaju i razliju se zbog velike vlage i bujnih kiša. Isto bi to bilo potrebno za planinske rijeke i planinske potoke. T ad a bi bile nemoguće poplave sa svojim pustošenjima. Prostrane i koncentrirane vodene površine uplivisale bi vjerovatno i na urednije padanje kiša. A one bi nadalje omogućavale i namještanje sisaljki i ostalih sprava za obilno navodnjavanje zemljišta, čim to bude zatrebalo. Velike površine zemlje, koje su dosada skoro neplodne, mogle bi se umjetnim navodnjavanjem pretvoriti u plodne �407 predjele. Tam o, gdje danas ovce jedva nalaze bijednu hranu i gdje u najboljem slučaju sušičavi borovi pružaju k nebu svoje mršave grane, mogle bi rasti bujne žetve i gusto stanovništvo naći hrane i uživanja. T ako je na­ primjer u pitanju samo to, hoće li se i koliko će se utro­ šiti rada, pa da se goleme pjeskovite prostorije Marke, ove „kutije pjeska u svetom njemačkom carstvu**, pretvore u plodni Eden. T o je u jednom predavanju prigodom njemačke poljoprivredne izložbe u Berlinu proljećem 1894. istaknuo jedan govornik.1 Ali veleposjednici Marke nijesu u stanju podignuti potrebne kanale, uredjenja za navod­ njavanje, melioracije, miješanja zemlje i t. d., i tako baš pred vratima carske prijestolnice stoje ogromne prostorije zemlje u takvom kulturnom stanju, koje će potonjim na­ raštajima izgledati nepojmljivo. S druge se strane kanali­ zacijama može izvršiti odvodnjavanje ogromnih barovitih prostorija i močvara i tako ih omogućiti za kulturu, kao naprimjer na sjeveru i jugu Njemačke. Isto bi se tako tekući kanali mogli iskoristiti za gojenje ribarstva pružajući obilan izvor hrane, oni bi dalje općinama, koje nemaju rijeka, omogućili podizanje najljepših kupališta.2 Nekoliko primjera, da se vidi, u kolikoj mjeri djeluje navodnjavanje. U blizini W eissenfelsa dalo je 7 l/a hektara dobro navodnjenih livada 480 centi otave, dok je odmah uz njih 5 hektara nenavodnjenih livada iste kvalitete dalo tek 32 centa. Prve dakle livade u odnošaju prema po­ tonjima dale su dakle više no deset puta veći prihod. Kod Riese u Saskoj povećalo je 65 hektara navodnjenih livada čist prihod od 5850 maraka na 1 1.100 maraka. Po 1 I u službenom izvješću o svjetskoj izložbi u Chicagu veli s e : „Valja sve vise nastojati oko toga, da se voda upotrijebi u voćarstvu i u povrćarstvu, i vodarska udruženja, upriličena za tu svrhu, mogla bi kod nas od pustinja stvoriti rajeve." 2 „T a primjerice na jednoj od najkultiviranijih oblasti austrijske monarkije — u Češkoj — ima 6 5 6 .0 0 0 hektara oranice, što čini četvrtinu cjelokupne površine, oranice, koja treba da se odvodni, a od livada je jedna trećina odviše suha ili odveć mokra. Naravski da je još mnogo gore u predjelima, koji su uopće nazadovali u gospodarskom razvoju, poimence u G aliciji." Dr. Eugen v. Philippovich, Narodnogospodarska politika. Str. 97. Tiibingen 1909. �408 Buchenbengeru je neplodno tlo pašnjaka u Bocku, na desnoj obali Lippe, navodnjavanjem, na koje se svega skupa potrošilo 124.000 maraka, dalo godišnji čisti prihod okruglo oko 400.000 maraka dok je prije bilo posve neplodno. Poboljšavanja zemljišta u Donjoj Austriji povećavala su sa troškom od 1 milijuna kruna čisti prihod za 6 milijuna kruna. Veliki troškovi oko navodnjavanja rentirali su se. U Njemačkoj pak, osim Marke, ima još mnogo predjela, čije zemljište, u glavnom pjeskovito, daje prilično dobar prinos, samo neka dodje koje vrlo vlažno ljeto. Ovi bi predjeli, isprepleteni kanalima i navodnjeni i na taki način popravljeni, davaji za kratko vrijeme pet puta i deset puta veći prihod. U Španjolskoj ima primjera, gdje je prihod dobro navodnjena zemljišta bio tridesetisedam puta toliki naprama nenavodnjenom zemljištu. Dajte dakle vode i nove, ogromne količine hrane niknuti će za tren oka iz zemlje. N e prodje gotovo nijedna godina, a da u najrazličitijim pokrajinama, u najrazličitijim državama ne navale jedan, dva i češće puta više ili manje velike poplave potoka, rijeka i rječina. Velike površine plodna tla bivaju odne­ sene silom valova, druge se pokrijj pijeskom, kamenjem i muljem ostajući tako neplodne kroz par godina ili zauvijek. Iskorijenjeni bivaju cijeli nasadi voćnjaka, koji su trebali decenije za svoj razvitak. Isprane bivaju kuće, mostovi, ceste, nasipi, ruinirane željezničke tračnice, nastradali ljudski životi, upropaštena marva, razorene melioracije zemljišta i uništena sjetva. Široke površine zemljišta, izložene čestim pogibeljima poplave, ne osiguravaju se nikako ili tek slabo, da ne bi štetovale neprestano. Poplave pojačavaju pusto­ šenja šuma, naročito na brjegovima i naročito po privatnim poduzećima. Besmislenom pustošenju šuma, koje ciljaše za profitom, ima se pripisati opadanje plodnosti „ u pokra­ jinama Pruskoj i ^Pomoraniji, u Koruškoj i Štajerskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Rusiji i t. d. Posljedice pustošenja šuma po brdskim predjelima jesu poplave. Poplave Rajne, O dre i Visle mogu se pri­ pisati poglavito pustošenju šuma u Švicarskoj, odnosno u Galiciji i Poljskoj. Jednaki uzroci skrivili su česte poplave �409 u Italiji, poimence poplave Pada. A s istih razloga izgu­ bili su najveći dio svoje plodnosti Madeira, veliki djelovi Španjolske, naplodnije provincije Rusije, široki, nekoć bujni i plodoviti predjeli u Prednjoj A ziji.1 Konačno se već i u buržoaskom društvu uvidjelo, da na tom području ništa nije učinjeno samim puštanjem i da se sile, koje razaraju kulturu, razumnim mjerama mogu pre­ tvoriti u sile, koje će kulturu unapredjivati. I tako se pošlo k izgradnji velikih ustava, koji prikupljaju vodu u velikim množinama, pa se onda snage ove vode upotrebljavaju za elektrizovanje industrije i zemljorada. Naročito se u Ba­ varskoj mnogo radi oko ustavljanja brdskih rijeka i potoka, da bi se time dobilo sila za elektrizovanje željeznica i svih mogućih industrijskih ustanova. I tako se stara, agrarna Bavarska sve više pretvara u modernu, industrijsku zemlju. 3. Preobražaj u zemljoradu. Samo se po sebi razumije, da se ove velike zadaće ne mogu izvršiti za tren oka, ali će novo društvo napreg­ nuti sve svoje snage za taj cilj, jer je njegov j e d i n i za­ datak raditi na k u l t u r n i m s t v a r i m a i o t k l a n j a t i s v a k u n j i h o v u z a p r e k u . O no će tijekom vremena stvarati takva djela, na koja današnje društvo ne može ni da pomisli, jer ga već i pri samoj pomisli hvata vrtoglavica. Cjelokupno obradjivanje zemlje usavršit će se znatno bolje mjerama, koje opisasmo i njima sličnim. Pored na­ vedenih već načina za što bolje iskorišćivanje zemljišta dolaze još i drugi. Danas se mnoge kvadratne milje ze­ mljišta nasadjuju krumpirom, da bi se od njega pravile ve­ like količine rakije, koju onda konzumira isključivo naše siromašno pučanstvo, koje živi u nuždi i nevolji. Rakija je jedini stimulus, „rastjerivač briga“, koji ono može da nabavi. Z a kulturnog čovjeka ovog novog društva nestalo je trošenja rakije, i tako će jedan dobar dio zemljišta i radnih snaga 1 Veliku korist pruža, po Schwappachu, šuma vežući tlo, naročito u brdinama spriječavajući oticanje i u ravnicama umirivanjem pustoga pi­ jeska Rašumljivanje je jedan od poglavitih uzroka, što se oranice u Rusiji pretvoriše u pjeskovite predjele. �410 biti oslobodjen i upotrebljen za proizvodnju hrane. V eć smo upozorili i na to, kako se danas goji šećerna repa i fabricira slador za izvoz. V iše od 400.000 hektara naj­ boljeg zemljišta za kulturu pšenice upotrebljava se kod nas godimice za gajenje sladorne repe, da bi se šećerom opskrbila Engleska, Švicarska, Savezne države i t. d. T o je konkurencija, u kojoj podliježu one zemlje, kojima pod­ neblje omogućuje obradjivanje sladorne trstike. Naša stajaća vojska, rastrgana produkcija, rastrgan promet, rastrgano poljodjelstvo i t. d. traže milijune konja, a isto tako ogromne prostorije zemljišta za hranu i uzgoj mladih konja. Posvema promijenjeni socijalni i politički odnošaji u budućem društvu oslobodit će one površine zemljišta, koje su danas za to upotrebljene. I tako su i opet za druge kulturne potrebe zadobivene velike površine zemljišta i mnoge radne snage. U novije se doba ogromne površine zemljišta, u objamu od mnogo kvadratnih kilometara, oduzimaju poljoprivredi i čitava se mjesta sravnjuju sa zemljom, jer novo oružje, koje daleko nosi, pa onda novi način borbe zahtijeva vjež­ bališta, na kojima će moći manevrirati čitavi vojnički zbo­ rovi. T o će isto tako prestati u budućem društvu. Veliko polje gospodarenja sa zemljom, šumom i vodom već je odavno predmet pretresanja vrlo opsežne literature. Nijedno područje nije ostalo netaknuto: šumarstvo, navodnjivanje i razvodnjivanje, gojenje žita, mahuna i graška, povrćarstvo, gajenje voća, jagoda, cvijeća i uresnih bili na, gajenje bilina hranivih za inarvu, livadarstvo, razumno sto­ čarstvo, ribarstvo, peradarstvo i pčelarstvo, elementi i sred­ stva za gnojenje, upotreba otpadaka u gospodarstvu i indu­ striji, kemijsko istraživanje zemljišta i njegova upotreba i dotjerivanje za ovu ili onu kulturu, kvalitet sjemena, plodored, strojevi i posudja, pogodne ustanove svih vrsta za gospo­ darstvo, promjenljivost vremena i t. d., sve je to uzeto u krug znanstvenih pretresanja i istraživanja. Ne prodje go­ tovo ni jedan dan, a da se ne dodje do novih otkrića i iskustava, koja imaju za posljedicu poboljšavanja i opleme­ njivanja na ovom ili onom području. Obradjivanje zemlje postalo je poslije T haera i J. v. Liebiga znanošću, i to jednom od prvih i najvažnijih znanosti, postigavši toliki �411 opseg i značenje, kao rijetko koja akcija u oblasti materijalne proizvodnje. A li ako uporedimo ovo golemo izobilje napredaka svih vrsta sa stvarnim stanjem naše poljoprivrede, mor a se k o n s t a t i r a t i , da je s a mo j e d a n vrlo n e z n a t a n b r oj p r i v a t n i h p o s j e d n i k a bio u stanju, da bar d o n e k l e i s k o r i s t i o v e n a p r e t k e i to da svi ovi imaju u vidu samo svoj privatni interes, bez obzira na zajedničko dobro. Najveći dio naših poljo­ privrednika, može se slobodno reći 99 procenata, nije nikako u stanju, da se koristi svim onim koristima i napredcima, koje im pruža znanost i napredovanje tehnike, oni ili nemaju sredstava ili nemaju znanja, ili ni jednoga ni drugoga. Ovdje novo društvo nailazi na jedno polje, koje je i teoretski i praktički dobro pripravljeno i koje treba samo da se organizuje, pa da postigne najveličanstvenije rezultate. 4. V elika i m alena poduzeća. Razvitak elektrokulture. Dok se još čak i u socijalističkim krugovima zastupa mišljenje, da se sitno gazdinstvo može održati u konku­ renciji sa krupnim, samo ako su gazde i njihovi pomoćnici marljivi, dotle u stručnjačkim krugovima odavno vlada su­ protno mišljenje. Može seljak naprezati do vrhunca i svoju snagu i snagu svojih ukućana, već i sa stanovišta kulturnog čovjeka njegov se položaj može samo sažaljevati. Ma koliko on proizveo naprežući se i skučavajući svoje potrebe, mo­ derna tehnika i znanost o obradjivanju zemlje proizvodi mnogo više. A prije svega, primjena tehnike i znanosti jedina je u stanju, da i seljaka učini potpuno kulturnim čovjekom, dok je on danas samo rob svoga posjeda i helot svojih vjerovnika. Neizmjerne su koristi, što ih veliko poduzimanje u poljoprivredi pruža, samo ako se razumno upotrebljavaju sva preimućstva. Ponajprije znači ono znatno proširenje površine, koja se ima iskoristiti, jer se njime izbjegava bezbroj kolnih i pješačkih putova i ograda, koje su po­ sljedice raskomadana posjeda. Nadalje se uklanjanjem sitnih �412 gazdinstava uštedjuje velika količina vremena, koje se dotle tratilo. Pedeset lica, uposlenih u krupnom gazdinstvu, može bez obzira na racijonalnija radna sredstva proizvesti mnogo više, no pedeset lica, uposlenih u sitnim gazdinstvima. Samo u velikom poduzeću moguće je kombiniranje i diri­ giranje radnih snaga, koje najbolje odgovara svrsi. Uz to još dolaze goleme koristi, koje sa sobom donosi primjena i iskorišćavanje svih mogućih strojeva i usavršenih ustanova, industrijsko eksploatisanje prihoda, racijonalnije marvogojstvo i peradarstvo itd. A naročito donosi koristi primjena elek­ triciteta u poljoprivredi, primjena, koja baca u sjenu sve ostale metode obradjivanja zemlje. P . M ack1 utvrdjuje, da se uvodjenjem rada sa strojem postiže ušteda od preko 5000 konjskih dana, a pri izdatku od 40.000 maraka kapitala pojeftinjavanje produkata za više od 12.000 maraka ili 48 maraka po jednom hektaru, ne uzimajući tu u obzir veći prihod kod uvodjenja duboke kulture kao i egzaktnijeg kultiviranja i djelovanja strojeva.3 Višak prinosa u zrnu, koji sobom donosi duboka kul­ tura, cijeni se na 20 do 40 procenata, dok bi se prinosi biljaka, čiji je plod u zemlji, popeli na 50 procenata. Ali uzmimo, da višak prinosa iznosi prosječno samo 20 pro­ cenata, i tada se na imanju, o kome je riječ, prinos po­ većava za 55,45 maraka od hektara, što čini sa spome­ nutom već prištednjom zajedno 103,45 marke od hektara. A ko se uzme, da je cijena jednog hektara zemlje 800 maraka, onda je to nuzgredna dobit od 13l/a procenata. Trebalo bi dakle još samo, da se urede potrebne električne cen­ trale, pomoću kojih će se vršiti proizvodnja. No tada se 1 P . M ack, A lthof-R agnit, Rittmeister a. D . und Rittergutsbesitzer, Polet naših poljoprivrednih gazdinstava uslijed pojeftinjavanja troškova oko proizvodnje. Rasprava o uslugama, što ih poljoprivredi pruža tehnika strojeva i elektriciteta. Konigsberg 1900. 2 V elik o značenje postigao je zadnjih godina duboki kopač (Cam p­ bells), pomoću kojega se postiglo golemih uspjeha u beskišnim predje­ lima Sjeverne Amerike. M ogućnost, da se prištedi na ljudima, uzrokovala je konstruiranje ulagača za skretaljke, strojeve za dizanje sječke itd. Isti nedostatak ljudskih snaga izazvao je dalje i upotrebljavanje strojeva, ko­ jima se prištedi na poslu, kao stroj za dijeljenje koruna, stroj za sadjenje koruna, apaiati za sušenje, strojevi za držanje sijena itd. �413 ne će samo pokretati sve moguće mašine, koje se upo­ trebljavaju u gospodarstvu, nego će se doći još i do ogrijeva i osvjetljenja. Pomoću električnih ustanova mogu se osim stanova i ulica opskrbiti električnim svijetlom i staje, suše, podrumi, skladišta i tvornice, a kada to traži potreba, može se noću i žnjeti. Mack je izračunao, da bi se općenitim uvodjenjem elektricitete u poljoprivredi mogle uštediti dvije trećine dosadašnjih teglećih životinja (1,741.300 komada), što bi dalo godišnji čisti prihod od 1.002,989.000 maraka. Odračunaju li se od te svote troškovi za električnu snagu, ostaje godišnja ušteda od okruglih 741,794.000 maraka. Uvodjenje elektricitete daje poljoprivredi sve više značaj čisto tehničko-industrijskog procesa. Sliku raznolikog upotrebljavanja elektriciteta u poljoprivredi podaje slijedeća statistika i1 Elektromotorom se mogu goniti: 1. Strojevi, koji po­ većavaju čisti p rihod: a) za narudžbu: strojevi za čišćenje žita, trieuri, električni plugovi (usavršeni razvoj); b) za žetvu: strojevi za kosidbu (obradjuju se), strojevi za žetvu krumpira (postoje već u takvoj savršenosti, te bi se jedva dali dalje usavršavati), ustanove za navodnjivanje 2. Stro­ jevi, koji smanjuju troškove: a) dizala, ustanove za rasterećivanje u sušama, elevatori za dizanje žita i slame na livadama i u sušama, kao i za dizanje sijena na sjenike, dizala za vreće, sisaljke; b) transportna sredstva: trans­ portni žlijebovi i vezovi, kao i puhaljke za čišćenje zrna, poljske željeznice, koloturi za dizanje teških tere ta ; c) za prodaju: preše za slamu, mlinovi. 3. Strojevi poljoprivredne industrije: a) strojevi za spaljivanje i strojevi za fabrikaciju škroba, vodene sisaljke za svaku svrhu; b) mljekarstvo: ohladjivači mlijeka, centrifuge, lonci za maslac, preše itd .; c) mlinovi za rezanje, kružne pile i druge vrsti pila; d) strojevi za dubenje, skretaljke. 4. Strojevi za pripremanje krmiva: rezač repe, preše za krumpir, raž itd., vodene sisaljke. Prem a izvještajima može se već pomoću elektro­ motora obavljati 13 postotaka čitavog rada na imanjima, 1 Kurt Krohne, Prošireno uvodjenje elektriciteta u poljoprivredi. E lek­ trotehnički časopis 1908., svesci 3 9 do 4 1 . �414 gotovo sve na ovaj način, ekonomskim iskorišćavanjem vremena i privrednih sredstava. Evo, koliko je postignuto, da bi se očistilo i otposlalo 1000 kilograma žita : Radni sati 1. Kad se sve radnje obavljaju rukom . . . 104 2. Kad se upotrijebe mali strojevi za čišćenje . 41,4 3. Kad se upotrijebi elektrikom tjerani ormar za čišćenje s motorom od 20 konjskih snaga . 26,4 4. Kad se ogromni ormar za čišćenje zajedno sa ulagačem, puhaljkom za sječku i prešom za slamu tjera motorom od 60 konjskih snaga . 10,5 Sad već ne stoji ništa na putu sveopćem upotreblja­ v ah u električnog pluga u poljoprivrednim poduzećima. Kao i električne transportne željeznice postigli su već i elek­ trični aparati za oranje veliki stupanj savršenosti. Veliki i skupi parni plug radi racijonalno tek na najvećoj površini zemlje kao plug za duboko oranje. O n u glavnom služi samo tomu, da bi se postigli što veći prihodi plodova. Nasuprot tomu može se električni plug jednako upotrijebiti za oranje u dubinu i ravninu, pa je kadar da osvoji i srednje gospodarstvo. O n omogućuje obradjivanje strmih prisoja, gdje na poteškoće nailazi i sam obični plug. On u velikoj mjeri uštedi na vremenu, kao što će to pokazati slijedeća tabela troškova kod upotrebe električnog pluga u poredbi s konjskim, volovskim i parnim plugom. Troškovi po jutru kod pluženja na palac srednje dubine 4 K o n j i ..................................... V o l o v i .............................................. Parni plug, unajmljen od . . . n » « do . . . Parni plug, vlastiti od . . . . •• .» rt do . . . . Električni plug, konjskih snaga 40 „ .. .. 60 » 80 6 8 11 14 2 ,5 0 3 ,6 5 6 ,0 0 7 ,5 0 4 ,5 0 6 ,0 0 2 ,7 0 2 ,6 5 2 ,5 0 3 ,0 0 4 ,6 5 6 ,7 0 8 ,4 0 5 ,0 0 6 ,7 0 3 ,5 5 3 ,4 0 3 ,1 5 4 ,2 0 5 ,8 0 7 ,6 0 9 ,3 5 5 ,8 5 7 ,6 0 4 ,6 0 4 ,3 0 3 ,9 0 7 ,7 0 7 ,9 0 9,1 5 1 1,00 7 ,3 0 9 ,1 5 6 ,2 5 5 ,7 0 5 ,2 0 13 ,3 0 1 0,20 10,70 12,55 8 ,8 5 10,70 7 ,9 5 7 ,1 0 6 ,5 0 �415 Lako dovodjenje i djeljivost električne energije, osobita jednostavnost posluge i tjeranje električnih strojeva sači­ njavaju velike koristi u poljoprivredi, gdje je za dovodjenje snage potrebna tek jedna tanka žica. A pošto se za upo­ trebu električnih strojeva predpostavlja jedna mreža iz cen­ trale, jedna organizovana električna mreža, to čak i uvodjenje elektriciteta u poljoprivredu može biti vezano s e l e k t r o k u l t u r o m , direktnim uplivisanjem elektricitete na rastenje bilina. Posljednjih su godina fizijolozi biljaka, a uz njih i praktični agronomi najrevnije proučavali uplivisanje elektri­ citeta na rast i oplodjivanje važnih kulturnih bilina, naro­ čito naših žitarica. Ovu je zadaću riješio godine 1906 umrli profesor K. S. Lemstrom. O n je velike plohe kulti­ viranog zemljšta prekrio žičanom mrežom, pa je toj mreži u većini slučajeva pomoću strojeva za influenciranje dao pozitivnu napetost, dok je negativni pol ležao na tlima, a onda je za čitave vegetacijone perijode ili kroz jedan dio nje pustio tamnu struju na takvo pokusno polje, dok je drugo polje za kontrolu ostalo neuplivisano. Pokusi su obavljeni u različitim širinama i gotovo svi od reda pokazaše ponajprije povećanje žetvenog prinosa, koji je kolebao izmedju 30 i preko 100 procenata, zatim skraćenje vre­ mena, potrebnog za dozrijevanje’ i napokon znatno bolju , kvalitetu. Ali kod ove se metode pojavio cijeli niz prak­ tičnih neprilika, koje je znao odstraniti Newman, jedan engleski gospodar. Njemu je uspjelo, da za Lemstromovu metodu zainteresira znamenitog engleskog fizičara Oliver Lodgea. Prem a jednom novijem Lodgeovom izvještaju po­ kusi su se od 1906 do 1908 godine protegli na površinu od 10 hektara, pa se tu pokazalo važnim, da žičana mreža može nad zemljom visjeti u visini od 5 metara, a da to ništa ne smeta povoljnom uplivisanju na žetveni prinos. O va visina dopušta ispod sebe prolaziti posve lagodno visoko natovarena žetvena kola, a isto se tako pod njom mogu obavljati svi poljoprivredni poslovi bez smetnje, dok po Lemstromu žičana mreža ne smije nad bilinama stajati �416 više od 40 centimetara.1 Različiti mlinari pravili su pokuse i našli su, da je elektrizovana pšenica dala mnogo bolj& brašno od one, koja nije bila elektrizovana. 1 tako je novi način dozrio, da se s uspjehom uvede u poljoprivrednu praksu i vrtljarstvo. D a bi se Fowlerov parni plug sa dvije Compoundove lokomotive mogao iskoristiti, kao što treba, potreban je areal od 5000 hektara, što znači veću površinu, no što iznosi sva oraća zemlja velikog broja seoskih općina. R a ­ čuna se naprimjer, da bi se prištedilo 1600 milijana ma­ raka, kad bi se onoliko kultivirano zemljište, koliko je iz­ nosilo 1895 godine, obradjivalo najrazličitijim strojevima i uopće svim savršenijim procesima. Po Ruhlandu3 bi već i samo suzbijanje žitnih bolesti bilo dovoljno, pa da sadašnji uvoz žita u Njemačku postane suvišan. U brošuri „Korov po našim livadama i poljima" od Dr. med. Sonnenberga u Wormsu veli se, da prema rezultatu jedne službene ankete u Bavarskoj bavarska poljoprivreda zbog korova u svojim poljima trpi u žetvi gubitak od 30 procenata na godinu. Posmatrajući dvije površine od četiri kvadratna metra, od kojih je jedna bila zarasla u korov, a druga očišćena od korova,Nowatzki je našao ove rezultate: Vlati N a površini zarasloj u korovu . . . 216 „ „ očišćenoj od korova . . . 423 Zrna 180 528 Slame 239 1077 grama „ Dr. v. Riimker, profesor na poljoprivrednome institutu sveučilišta u Breslavi, izjavljuje, da u cijeloj Njemačkoj ne ima ni traga od kakvog ekonomisanja hranljivim sastojinama zemljišta na temelju statistike obradjivanja zemlje Sije se i obradjuje se zemljište često puta jednostavno po stano­ vitoj shemi, bez ikakva razmišljanja i sa tako nesavršenim i nezgodnim orudjima, te rezultat muka i napora mora uvijek da bude vrlo neznatan. N j e m a č k i p o l j o p r i 1 M . Breslauer, Uplivisanje elektriciteta na porast bilina. Elektroteh­ nički časopis 1908. svezak 38. str. 1915. Pod vodstvom Breslauerovim gradi se kraj Berlina jedno takovo pokušalište. 2 Dr. G . Ruhland, Tem eljna načela aktualne agrarne politike. Tiibingen 1893, Lauppova knjižara. �417 vrednicinevršeč nje s j e me n a , koj e v. R ii m k e r pokazuje ranjem sjemena mogao a k ni r a c i j o n a l n o s o r t i r a ­ je tako l akposao. Pr of e sor ovom tabelom, koliko bi se sorti­ povećati prinos od hektara: N e s o r t i rana od hektara u kilogramima Ukupna žetva . . . . 8 0 0 0 Zrna ..................... , , 1668 Slame i pljeve . . . . 6 3 3 2 Težina žetve u 7 7,2 hektolitrima . . . . Pšenica je davala Sortirana od hektara u kilogramima 10800. 2885 791 5 7 8 ,7 V išak prinosa sortiranog usjeva u kilogramima + 2800 + 1217 + 1583 + 1,5 Višak prinosa uslijed sortiranja iznosi dakle prema toj tabeli 1200 kilograma zrnja od hektara, koji, procijenjen sa 15 maraka po dvostrukoj centi, čini novčanu vrijednost od 180 maraka. A ko se uzme, da troškovi na sortiranje iznose najviše 4*40 marke, ostaje još č i s t i p r i h o d o d p r o d a j e s a m o g z r n j a 175*60 m a r a k a o d h e k ­ tara, ne u r a č u n a v š i o v a m o v i š a k p r i n o s a u s l ami i pljevi. Na t e m e l j u j e d n o g ni z a r e z u l ­ t a t a , d o k o j i h j e d o š a o k u š a n j i m a, R i i m k e r d a l j e i znos i , da s e i z b o r o m sorta, koj e d a j u najveći prinos, u p o j ed i n i m m j e s t i ma pro­ sj ečno mo že žet i više: raži . pšenice ječma zobi . 9„ m . 300—700 kilograma zrnja ili oko 42— 98 maraka od hektara . 300 — 800 „ „ „ 45— 120 „ „ .. .2 0 0 — 700 „ „ 34— 119 „ „ .2 0 0 - 1 2 0 0 „ „ „ „ 26— 156 „ „ „ „ A ko uzmemo ukupni višak prinosa uslijed sortiranja sjemena i uslijed pravilnog izbora sorte za pšenicu, onda bi se pri samoj proizvodnji pšenice prinos mogao povećati za 1500 d o 2000 k i l o g r a m a z r n a i l i z a 220 d o 295 m a r a k a o d h e k t a r a . U jednom spisu „Budućnost njemačke poljoprivrede“ 1 pokazuje se, koliki bi se ogroman višak prinosa mogao postići kod svih poljoprivrednih produkata, kad bi se obil­ nim i pametnim gnojenjem — dovoženjem mineralnog dju1 Napisao komercijalni savjetnik Heinrich Albert-Bieberich radnju učitelja gospodarstva H omutha. Friedenau-Đerlin 1901. A . Bebel: Ž en a I socijalizam. uz sa27 �418 breta : superfosfata i djubreta od Thomasovog brašna, kainita i fosfornih kiselina — zemljište osposobilo za veći prinos. T ada bi se u Njemačkoj od zemljišta, na kome se goji pjjenica, moglo vrlo lako dobijati prosječni prinos od 36 dvostrukih centi, a od zemljišta, na kome se goji raž, prosječni prinos od 24 dvostruka centa od hektara. A isto tako jedan dobar dio zemljišta, na kome se goji raž, mogao bi biti boljim gnojenjem i obradjivanjem iskorišćen za proizvodnju pšenice, tako, da bi prosječni prinos oraće zemlje, na kojoj se goje žitarice za kruh — dvije petine pšenice, tri petine raži — mogao iznijeti do 28'8 dvostrukih centi od hektara. Kad se oduzme ono, što treba za sjeme i žito, koje ne valja, onda za prehranu na­ roda ostaje 26 dvostrukih centi. Uz 7*9 milijuna hektara, na kojima se sada goje hljebna žita, mogao bi doći još i 1*5 milijun pašnjaka, zemlje na ugaru i puste zemlje — lugovi i močvare1 — tako, da bi se pri prosječnom pri­ nosu od 26 dvostrukih centi od hektara i obradjenom ze­ mljištu od 9*4 milijuna hektara moglo godišnje proizvesti 251 *92 milijuna dvostrukih centi hljebnog žita. Ako se ra­ čuna godišnja potrošnja od 175 kilograma po glavi, o n d a b i b i l o h l j e b n i h ž i t a z a 144 m i l i j u n a l j u d i . Pri popisu stanovništva godine 1900 imala je Njemačka okruglo 56,345.000 stanovnika, dakle, prema tadašnjem stanju tehnike i znanosti njemačka bi zemlja mogla opskr­ biti hljebom čak dva i pol puta veće stanovništvo. Pri sadašnjem načinu privrede, rastepenom privatnom posjedu, Njemačka je prinudjena, da uvozi iz inozemstva prosječno jednu devetinu hljebnih žita, koja su joj potrebna. Ako bi se htjelo, da se pri sadašnjem načinu privredjivanja pro­ izvodi ma i približno onoliki prinos, to bi izazvalo tako visoke cijene životnih namirnica, te većina ljudi ne bi bila u stanju kupovati ih, čime bi bio promašen cilj. Samo se komunističkom proizvodnjom na najsavršenijem stupnju mogu postići oni rezultati, a na ovo, razumije se, spome­ 1 O d sadašnjih 5 milijuna hektara puste zemlje, v zemlje na ugaru pašnjaka i t. d. odračunata su 4 */* milijuna hektara. Sto je od toga iz višega pošumljeno, moglo bi se postići promjenom u oraću zemlju ili pašnjake. �419 nuti pisci i ne pomišljaju. Po jednom računu, koji su oni sastavili, organizovanjem intenzivnije kulture, moglo bi se u njemačkoj poljoprivredi proizvesti v i š e : H ljebnih ž i t a .................................... 145.1 milijuna dvostrukih centi K r u m p i r a ...................................... 4 4 4 ,0 „ „ „ Z ob i, ječma, graška i boba . 7 6 ,7 „ „ » ......................................... 146,2 „ „ „ Sijena O t a v e ....................................................110,0 Krmivo r e p e ................................. 2 2 6 ,0 „ „ „ A ako uzmemo u obzir još i to, da bi se prema predlozima Mackovim, koje gore navedosmo, uvodjenjem elek­ triciteta uštedio vrlo velik broj životinja za teglenje, onda bi se gojenje stoke za klanje moglo u znatnoj mjeri pove­ ćati, ili bi se zemljište, koje je zato potrebno, iskoristilo za kultiviranje ljudske hrane. Drugo jedno područje poljoprivredne djelatnosti, koja se u mnogo većoj mjeri dade eksploatisati, jest gojenje peradi i proizvodnja jaja. Vrijednost jaja, koja se godimice uvoze u Njemačku, iznosi od prilike 149,7 milijuna ma­ raka (1907), a vrijednost žive pernate živine preko 40 mi­ lijuna maraka. Na ovim različitim oblastima još su veoma zaostale ustanove za gajenje i kulturu. Dalje, koncentracija staja, stovarišta svih vrsta, podruma, odjeljenja za krmu i hranjenje stoke, radionica djubreta, što će sve biti poslje­ dica koncentracije gazdinstava, ne će samo uštediti vrlo mnogo vremena, snage i materijala, već će to biti mnogo zgodnije i za racijonalno iskorišćivanje, što je kod sitnih i srednjih poduzeća nemoguće, a kod krupnih rijedak slučaj. Kako su primjerice jadne higijenske ustanove u velikoj većini staja, kako je oskudna hrana i njega stoke i pernate živine! D a su čistoća, svijetlo i uzduh isto tako potrebni životinjama kao i ljudima i da povoljno utiču na njihovo zdravlje, to je još malo poznata činjenica seljaku iz dva­ desetog stoljeća. A samo se sobom razumije, da će se ispunjavanjem ovih uslova mlijeko, maslac, sir, jaja, med, meso dobivati i proizvoditi pod mnogo racijonalnijim, zdra­ vijim i korisnijim odnosima. A vještim spajanjem i iskorišćivanjem ljudskih i mašinskih snaga, koje stoje na raspoloženju, ne samo da će �420 se usavršiti u neslućenoj mjeri obradjivanje zemljišta, već i^ samo prikupljanje ploda. Podizanje velikih* prostorija za čuvanje ploda, sušnica i t. d. omogućit će žetvu, ma ka­ kovo bilo vrijeme, a brzim prikupljanjem onoga, što je požeto, izbjeći će se golemim gubicima, koji su danas tako česti. Tako, kako v. d. Goltz tvrdi, pri jednoj jedinoj žetvi, kad je nepovoljno vrijeme, u Mecklenburgu propadne žetvenoga prinosa u vrijednosti od 8 do 9 miijuna ma­ raka, u okružju Konigsberg u vrijednosti od 12 do 15 milijuna maraka. 5. Vinogradarstvo u budućnosti. Isto će tako i kultura voća, jagoda i povrća dosegnuti u budućnosti toliki razvitak, kakav se danas drži nemo­ gućim, i umnožit će u velike njihov prinos. Koliko se kod nas još griješi obzirom na voćarstvo, i ako baš Njemačka ima osobito povoljno podneblje za gojenje jabuka, vidi se otuda, što se godišnje uvozi više od 40 milijuna maraka svježeg voća, a preko 20 milijuna osušenog. Dovoljno je samo jednim pogledom pogledati na loše stanje naših voćaka u ogromnom dijelu Njemačke, čak i u zemljama, koje su zbog svoga voćarstva izašle na glas, kao Wiirttemberg, pa da stvar postane pojmljivom. Ovdje se pruža veliko polje djelatnosti poljoprivrednoj i vrtljarskoj. Slično je i s kulturom jagoda, koja je tek u svom početku. Primjenom umjetne toplote i vlage u velikim, zaštićenim dvoranama omogućit će se gojenje povrća, voća i jagoda na veliko i u svako doba godine. Dućani cvijeća u našim velikim gradovima proizvode usred najoštrije zime cvijet, koji se natječe s onim, što se u ljetu nalazi. Jedan od najveličanstvenijih napredaka u oblasti umjetnog voćarstva predstavlja na primjer umjetni „vinograd“ ravnatelja vrta H aupta u Đnegu u Sleziji, koji je medjutim našao veliki broj podražavača, a koji je još odavno imao predhodnika u drugim zemljama, primjerice u Engleskoj. Njegovo ure­ djenje i rezultati opisani su u „Vossovim Novinama** od 27. rujna 1890. tako zamamljivo, te možemo ovdje iznijeti izvadak iz toga opisa. U tom se listu kaže: �421 „Na jednoj gotovo kvadratnoj površini od 500 kva­ dratnih metara, to jest na jednoj petini jutra, podignula je staklena kućica od 4,5 do 5 metara visine, ćiji su zidovi okrenuti taćno prema sjeveru, jugu, istoku i zapadu. U smjeru od juga prema sjeveru namješteno je u dvanaest redova sve dva po dva stupca, na razmaku od 1,8 metra, na koje se u isti mah oslanja i ravan krov. T u se nalazi jedna gredica od 1.25 metra dubine na jednom nasipu debelom 25 centimetara, kroz koji prolaze cijevi za dre­ nažu zajedno sa vertikalnim cijevima za ventilaciju zemlje. U ovu gredicu, čija je tvrda zemlja napravljena mekšom, rahlijom i plodnijom na taj naćin, što je u nju nabacan kreć i malter, pijesak, staro djubre, brašno od kosti i kali­ jeva sol, gospodin H aupt je zasadio uz one stupce tristotineišezdeset ćokota svih vrsta, koji u rajnskim vinogradima daju najplemenitije sokove od vinove loze, dakle: bijeli i crveni rizling, traminac, bijeli i plavi muškat i burgundovac. „Ventilacija ove prostorije vrši se pored više otvora na zidovima pomoću velikih jezićaca na krovu, koji se pro­ stiru u dužinu od 20 metara. O ve jezićce zatvara i otvara neka vrsta gvozdene poluge, snabdjevene jednim zavrtnjem i rućicom, tako da se mogu držati u svakom položaju, ma kolika bila bura. Cokoti se navodnjavaju pomoću 26 tuševa, koji su pričvršćeni za cijevi od kaučuka, od kojih je svaka dugačka 1,25 metar i visi na jednom vodovodu, koji je doveden gore. A li je gospodin H aupt uveo u svojoj ,vinarskoj radnji' i svom .vinogradu' jedno zbilja duhovito sred­ stvo za brzo i izobilno navodnjavanje: a p a r a t z a u m j e t n o p r a v l j e n j e k i š e . Gore ispod krova na­ laze se četiri duge bakrene cijevi, koje su u razmacima od pol metra fino izbušene. Fini mlazovi vode, koji izlaze kroz te otvore, padaju u mala okrugla sita od prozorske gaze i prolazeći kroz njih raspadaju se u snop tanahnih mlazova kao vodoskok: da bi se bašta tuševima dobro nakvasila, potrebno je uvijek po nekoliko sa ti; ovdje me­ djutim treba tek okrenuti pipac i po cijeloj kući struji blaga, svježa kiša, padajući odozgo ravnomjerno na čokote, zemlju i stepenice od granitnih pločica. Temperatura, koja nije izazvana nikakvim umjetnim grijanjem, već povećana samo �422 prirodnim svojstvima jedne staklene baste, iznosi 8 do 10 stupnjeva Reaumura više od temperature vanjskoga uzdu ha. Da bi se čokoti očuvali od najstrašnijeg i najopasnijeg ne­ prijatelja, filoksere, ako bi se ona slučajno javila, dovoljno je samo zatvoriti sve cijevi za drenažu, a otvoriti sve pipce na vodovodima. Kao što je poznato, ovaj neprijatelj ne može da se održi na ovlaženim čokotima. O d bure, hlad­ noće, mrazova, prekomjernih kiša čuvaju umjetni vinograd stakleni krov i zidovi; od tuče fine rešetke od žica, kojima je prekriven krov; od suše sprave za umjetno pravljenje kiše. Vinogradar ovog .vinograda* sam glavom vedri i oblači nad njime i može se smijati opasnostima svih nenadanih ćudi i zloba ,ravnodušne* ili okrutne prirode, koje prijete da sasvim unište plod tolikih muka i napora običnog vino­ gradara. ,,Ono,v što je gospodin H aupt očekivao, potpuno se ispunilo. Cokoti su odlično uspijevali u ravnomjernoj toploj klimi. Groždje je potpuno i sasvim sazrelo i dalo je već u jesen 1685. takav mošt, da on po bogatoj sadržini šećera, a maloj količini kiselina nije ni po čemu zaostajao iza mošta, koji se dobijao u rajnskim predjelima. Isto je tako izvrsno uspijevalo groždje slijedeće godine i nepovoljne 1887. godine. U ovom se prostoru, kad čokoti budu do­ stigli svoju potpunu visinu od 5 metara i ponijeli guste grozdove sve do vrha, može godišnje proizvoditi oko 20 hektolitara vina, i tada troškovi oko proizvodnje jedne boce najfinijega vina ne će stajati više od 40 pfeniga. „Ovaj potpuno tvornički način proizvodnje novoga vino­ gradarstva daje najveće i najravnomjernije prinose, a mi ne možemo da vidimo ni jednu okolnost, koja bi ga mogla u čem spriječavati, kad bi se on vršio na veliko. Staklene bašče ove vrsti, zahvatajući Ve jutra zemlje, mogu se bez sumnje podići i na ostalim velikim poljskim dobrima sa istim spravama za ventilaciju i navodnjavanje, drenažu i proizvodjenje kiše. I u njima će vegetacija niknuti još za nekoliko tjedana prije, nego na otvorenom polju, loza će biti zaštićena od svibanjskih mrazova, kiše, hladnoće za vrijeme cvjetanja, od suše za vrijeme, dok izbijaju zrna, od ptica, koje kljucaju, i ljudi, koji kradu groždje, od vlage �423 za vrijeme zrijenja, od filoksere za vrijeme cijele godine i visjet će do studenog prosinca na čokotu. U svom pre­ davanju, koje je 1888. držao pred društvom za unapredjivanje vrtljarstva, koje ga je tada posjetilo, predavanju, iz kojega sam i ja uzeo nekoliko tehničkih podataka za opis ovoga .vinograda*, pronalažač i osnivač njegov razvio je pri kraju još i ovu zamamljivu perspektivu budućnosti: Pošto je ova vrsta vinogradarstva moguća po cijeloj Nje­ mačkoj, a naročito i na zemljištu, koje je inače neplodno, pjeskovito i kamenito (kao na primjer na najgorem zem­ ljištu Marke), koje se na ovaj način može učiniti urbarnim: nakvasiti, onda se iz toga vidi, od koliko je velikog kul­ turnog interesa po zemlju takvo .vinogradarstvo pod staklom*. Mogao bih ovu kulturu nazvati . v i n o g r a d a r s t v o m b u d u ć n o s t i ‘.“ Pisac zatim opisuje, kako je vino, dobiveno iz toga groždja, naišlo na najveću pohvalu stručnjaka, pa d odaje: „da vinograd ostavlja dovoljno prostora i za njegovanje drugih nuzgrednih, takodjer rentabilnih kultura. T ako na­ primjer gospodin H aupt izmedju svaka dva čokota zasadjuje po jedan grm ruža, koji u travnju i svibnju daje jedan divan bokor, a uz istočni i zapadni zid breskve, čiji bujni cvijet u travnju daje unutrašnjosti ove staklene vinske palače tako čaroban izgled, te to podsjeća na priče**. U novije .vrijeme poklanja ovom načinu voćarstva mnogo pažnje naročito Belgija. No i u Njemačkoj ima ta metoda kultivisanja velik opseg, primjerice gajenje ananasa. Ništa ne priječi, da se još u mnogo veličanstvenijem objamu zavedu slične ustanove za najrazličitije vrsti kultura, tako da nam mnogi produkti donesu dvaput ili triput veću žetvu, koja će nam omogućiti i luksus. Danas su takva poduzeća u prvom redu pitanje rentabilnosti, a do njihovih produkata dolaze tek privilegovani članovi društva, koji mogu za njih platiti. Socijalističko društvo ne zna ni za kakvo drugo pitanje, do za to, ima li dovoljno radnih snaga, a ako toga ima dovoljno, onda će se djelo izvesti na korist sviju. �424 6. Mjere proti iscrpljenju zemljišta. 1 tako vidimo, kako se već u današnjim prilikama utire put za potpun preobražaj u načinu ishrane. A l i j e i s ­ korišćavanje svih ovih otkrića sporo, da ne m o ž e bi ti spor i j e, jer m o ć n e k l a s e — agrarci i njihovi socijalni i politički p o m a g a č i — i m a j u n a j v i š e i n t e r e s a u t o me , da se ova o t k r i ć a ne p r i m i j e n e u praksi. Istina, u proljeće se svake nedjelje u svim crkvama moli za dobru žetvu, ali uvijek sa onom tihom rezervom, sa kojom se, kako se veli, mole poklonici svetog Florijana: Sveti Florijane, zaštiti moju kuću, uždi drugu I Jer ako je žetva u svim zemljama dobra, onda cijene silno padnu, a od toga agrarca obuzima jeza. Njemu škodi ono, što svim drugima koristi, i zbog toga je on potajni protivnik svakog izuma i otkrića, koje ne donosi koristi samo njemu, već i ostalima. Naše je društvo posvuda u protuslovlju sa samim sobom. Uzdržavanje zemljišta u plodnom stanju i povećavanje njegove plodnosti ovisi u prvom redu od dovoljno gnojiva materijala. Zbog toga će dobijanje gnoja biti i za novo društvo jedna od najvažnijih zadaća.1 Gnoj je za zemlju ono, što je za čovjeka hrana, i za zemlju nije s v a k i gnoj od jednake vrijednosti, kao što ni za čovjeka svaka hrana nije jednako hraniva. Zemlji se moraju vratiti baš oni sastavni kemijski dijelovi, koje je 1 „Ima jedan recept za plodnost polja i za vječito trajanje njihovih p rinosa; ako se ovo sredstvo dosljedno primjenjuje, donijet će poljo­ privredi više koristi, nego li ijed n a mjera dosada; on je u ovom e: Svaki gospodar, koji odveze u grad vreću žita, ili centu riže, ili repe, krumpira i t. d., morao bi, kao kineski kuli, da donese sa sobom iz grada isto toliko (ako je moguće, i više) sastavnih dijelova zemlje, koliko je utro­ šeno na taj plod, pa da vrati polju ono, što mu je oduzeto; on ne treba da 8 prezirom gleda nijednu ljusku od krumpira, nijednu slamku, već uvijek mora misliti na to, da jednom njegovom krumpiru treba ljuska, a jednom njegovom klasu vlat. Izdatak njegov za taj uvoz je neznatan, a ulagaaje sigurno, nijedaa štedionica nije sigurnija i uijedan kapital ne donosi veću rentu; površina njegova polja p o d v o s t r u č i t c e s e s v o j i m p r i n o s o m v e ć z a d e s e t g o d i n a , on će proizvoditi više zrna, više mesa i više sira, a da ne utroši više rada ni vremena, i �425 ona izgubila u jednoj žetvi, a moraju joj se u pojačanoj mjeri dati oni sastavni kemijski dijelovi, koji su u prvom redu potrebni, da bi se na njoj mogla gojiti jedna odredjena vrsta bilina. I zato će studij kemije i njezino prak­ tično primjenjivanje postići toliki stepen, kakav se danas ni ne sluti. Tvari životinjskih i ljudskih otpadaka sadrže sve one kemijske sastojine, koje su potrebne za ponovno proizvodjenje ljudske hrane Mora se dakle nastojati, da se do njih dodje u što većoj mjeri i da se one što racijonalnije rasporedjuju. U tom se danas vrlo mnogo griješi. Naročito su gradovi i industrijska mjesta, kamo se hrana dovozi u grdnim količinama, a otkuda se vraća zemlji tek jedan mali dio najdragocjenijih izmetina i otpadaka. Posljedica je ta, da dobra, udaljena od gradova i industrijskih mjesta, koja svake godine najveći dio svojih produkata izvoze tamo, osjećaju veliku oskudicu u materijalu za gnojenje — jer najčešće puta nije dovoljno djubre ljudi i stoke, koji živu na tim imanjima, pošto oni troše samo jedan dio žetve — i tako bi zavladao pljačkaški sistem, koji bi ze­ mljištu oduzimao snage i smanjivao žetve, da se dovažanjem umjetnoga gnoja ne nadoknadjuje oskudica prirodnog. Sve zemlje, koje proizvode poljoprivredne proizvode, a nikako ne vrše gnojenje, moraju prije ili kasnije propasti zbog iscrpljenosti zemljišta, tako Ugarska, Rusija, države oko Dunava i t. d. Liebig je polovicom prošlog stoljeća razvio teoriju o načinu, na koji će se oraćoj zemlji nadoknaditi iscrpljene materije i otuda je slijedilo upotrebljavanje koncentriranoga gnoja. Schulze-Lupitz je upozorio na to, kako su izvjesne biljke, ma da nikako nisu nadjubrivane dušikom, ipak obo­ gaćivale zemlju dušikom, jedan fenomen, koji je objasnio on tada ne će nemirno očekivati nova nepoznata sredstva, kojih nema, da mu na drugi neki način učine polje plodnim . . . Stare kosti, čadja, pepeo, izlužen ili neizlužen, krv životinja i otpatci svake vrsti trebali bi da se sakupljaju u naročitim zavodima, pa da se odatle razašilju . . . V lad e i redarstvene oblasti u gradovima morale bi se brinuti za to, da s e zgodno udešenim djubriitima i kloakama spriječi gubitak ovih tvari.“ L iebig, Kemijski listovi. Leipzig i H eidelberg 1865. �426 i riješio Hellriegel. O n je pokazao, da su milijarde bakcila one, koje u symbiozi sa stanovitim mahunastim plodovima dobavljaju neposredno iz uzduha dušik i stavljaju biljkama na raspoloženje.1 Dok agrikulturna kemija predstavlja od vremena Liebigova jednu stranu naučnoga kultiviranja zem­ ljišta, dotle agrikulturna bakteriologija predstavlja drugu stranu. Osim toga Njemačka ima u svojim rudnicima kalija i kainita u Thomasovu brašnu, u superfofatu i fosfornoj ki­ selini cijeli niz izvora mineralnog djubreta i kad bi se ono pravilno upotrijebilo, a zemlja razumno obradjivala, mogle bi se proizvoditi ogromne količine hrane. O značenju ovih raznovrsnih umjetnih sredstava za gnojivo pruža sliku podatak, što ih je Njemačka g. 1906. potrošila za 300 milijuna maraka, od toga sumpornokiselog amonijaka za 58,3 milijuna, čilske salitre za 120, dok ostatak otpada na Thomasovo brašno i superfosfat, kalijeve soli, guano i ostale vrsti gnojivih sredstava. O d ovih je sredstava za djubrenje najvažnije djubrenje dušikom. Koliko je vanredno njegovo djelovanje, pokazuje slijedeče. Dok je nasuprot dobrom nagnojivanju prema Wagnerovim istra­ živanjima prinos zobi na hessenskom zemljištu pomanj­ kanjem fosforne kiseline spao za 17 procenata, pomanj­ kanjem kalija za 19 procenata, dotle je pomanjkanjem du­ šika spao za 89 procenata. U svim je pokusima, računajuči kao s jednom godinom i jednim hektarom, postignuto čistog dob itk a: 96 maraka, ako se djubrilo potpuno, 62 marke, ako je u potpunom djubretu manjkao kalij, 48 ma­ raka, kad je u djubretu falila fosforna kiselina, 5 maraka, kad je manjkao dušik. Izračunato je, da bi Njemačka, podvostručivši svoje djubrenje dušikom, ne samo pokrila svoje potrepštine žita i krumpira, več bi joj ostale i zna­ menite količine za izvoz. A izvori ovih najvrjednijih gno­ jivih sredstava, naslage salitre u Chili, naslage guana isto tako, brzo se iscrpljuju, dok je sve veča potreba dušikovih preparata — u Njemačkoj, Francuskoj, Engleskoj i po­ 1 Njemačka poljoprivreda u početku novog stoljeća. Svečan govor, držan na kraljevskoj gospodarskoj akademiji dne 12. siječnja 1900. po Dr. M aksu Delbriicku. �427 sljednjih deset godišta u Saveznim Državama Amerike. Engleski kemičar William Crookes nabacio je to pitanje već u godini 1899. i označio, da to pitanje ima daleko veće značenje, nego li mogućnost skorog iscrpljenja britskih ugljenika. Prema tomu smatraše on glavnim zadatkom ke­ mije riješenje problema, kako da se dušična sredstva za djubrenje proizvode iz golemog rezervoara dušičnog, iz uzduha. T reba tek podsjetiti na to, da kvantum zraka, na­ lazeći se nad jednim kvadratnim centimetrom zemlje, važe okruglo jedan kilogram i da su od toga četiri petine dušik, odakle izlazi, da zemaljska atmosfera sadrži okruglih 4000 milijuna tona dušika, Sadašnja godišnja potrošnja salitre odgovara 300.000 tonama dušika. K ad dakle i ne bi po­ stojala mogućnost nadoknadjivanja dušikom, njegov bi ke­ mijski spoj bio dovoljan, da pokrije za vrijeme od 14000 milijuna godina današnju potrebu salitra. I ovaj je zadatak medjutim već riješen. V eć godine 1899. stvorili su A . Frank i N. Caro djelovanjem atmos­ ferskog dušika na kalcijev karbid (vapno i ugljen) uz visoku temperaturu kalcijev cyjanamid, koji u svom sirovom stanju sadrži 14 do 22 procenta dušika. Novo sredstvo za gno­ jenje uvedeno je u trgovinu pod imenom vapnenog dušika. Ali to nije jedino. Norvežanima E. Birkelandu i S. Eydeu uspjelo je godine 1903. izgorio dušik pomoću elek­ tricitete pretvoriti u salitrenu kiselinu. Ovaj drugi po­ stupak daje jedan produkat, koji je u svakom pogledu ravan čilskoj salitri, pa je na nekim vrstima zemlje čak i nadmašuje. O d nekoliko godina ovamo taj se produkat na njemačkom tržištu gnojem prodaje pod imenom norveške salitre. A godine 1903 uspjelo je O ttu Schonherru naći jedan proces, koji je u tehničkom pogledu još korisniji od Birkeland'Eydeova procesa. Osim električne snage taj po­ stupak treba tek najjeftinije materijalije, naime vodu i vapnenac. Nasuprot tomu za stvaranje vapnenoga dušika potreban je još i ugljen, te se potrebni dušik ne moze upo­ trijebiti u obliku uzduha, već se od njega mora naročito odijeliti. I tako je u poljopvrivredu uvedeno novo jedno sredstvo za djubrenje, koje se proizvodi pomoću čistog �428 tehničko-industrijskog procesa stojeći na raspoloženju u bezmjernim količinama. 1 Po A . Miilleru jedan zdrav, odrastao čovjek luči go­ dišnje popriječno 48,5 kilograma čvrstih i 438 kilograma tekućih ekskremenata. Prema današnjem stanju cijena za gnojivo, kad bi se tolika materija mogla upotrijebiti bez gubitka uslijed isparivanja i t. d., predstavlja vrijednost od 5, 15 maraka. Velika poteškoća za potpuno iskorišćavanje ovih materija jest u glavnom u podizanju zgodnih i pro­ stranih ustanova, gdje će se one sakupljati, i u velikim transportnim troškovima. Veliki dio ekskremenata iz gra­ dova odvodi se u naše rijeke i prlja ih. Isto se tako naj­ veći dio otpadaka po kuhinjama, zanatlijskim radionicama i tvornicama lakomišljeno baca, dok bi se i on takodjer mogao upotrijebiti kao djubre. Novo će društvo naći sredstva i načina, da toj rastroš­ nosti stane na put. Ono će riješiti lakše ovo pitanje, pa i na taj način, š t o ć e u n j e m u v e l i k i g r a d o v i p o č e t i p o s t e p e n o da i š č e z a v a j u , j e r će se stanovništvo decentralizovati. 7. Ukidanje suprotnosti medju gradom i ladanjem. Današnje podizanje naših velikih gradova nitko ne će smatrati kao zdrav produkat. Vladajući industrijski i pri­ vredni sistem odvodi postojano velike mase pučanstva u velike gradove. Tam o je glavno sjedište industrije i trgo­ vine, tamo se sastaju prometni putovi, tamo sjede posjed­ 1 P o profesoru Đernthsenu, O solnoj kiselini u uzduhu. Predavanje, držano na sedmom medjunarodnom kongresu u Londonu. Časopis za pri­ mijenjenu kemiju. 1909, svezak 2 4 . Pošto nova industrija za proizvodjenje elektriciteta potrebuje jeftinih vodenih snaga, badenska tvornica anilina i sode i druge njemačke kemijske tvornice u savezu sa norveško-francuskim društvom, što su ga osnovali Birkeland-Eyde, osiguraše sebi prikladne vodene snage u Norveškoj. O snovala su so dva društva, svako a dio­ ničkim kapitalom od 1 6 ,000.000 kruna, za iskoriščivanje norveških vodenih snaga i za proizvodjenje salitre. Osim toga je badenska tvornica anilina i sode zamolila bavarsku vladu zu koncesijoniranje jednog nacrta, kojim bi se imalo zadobiti oko 5 0 .0 0 0 električnih konjskih snaga iz A lze i urediti jedna tvornica blizu Burghausena u južnoistočnoj Bavarskoj. �429 nici velikih blaga, centralne oblasti, vojnička zapovjedništva, viša sudišta. Tam o su veliki obrazovni zavodi, umjetničke akademije, velika uživališta i zabavišta, izložbe, muzeji, ka­ zališta, koncertne dvorane i t. d. Onamo tisuće vuče zvanje, tisuće uživanja, još više tisuća njih vuče onamo nada u lakšu zaslužbu i ugodniji život.1 Ali ovo stvaranje velikih gradova, izraženo slikovito, ostavlja dojam čovjeka, kome se trbuh neprestano pove­ ćava, dok medjutim noge bivaju sve tanje i tanje, tako, te najposlije nijesu kadre nositi toliki teret. U neposrednoj blizini ovih gradova sva sela dobivaju isto tako gradski ka­ rakter i u njima se proletarijat nagomilava. Njihove općine koje su najvećim dijelom bez ikakva imanja, moraju do vr­ hunca da naprežu poresku svoju snagu, pa opet ne mogu da zadovolje zahtjevima, koji se stavljaju. Približe li se na­ pokon velikome gradu ili ovaj njima, one ulete u nj baš kao planeta, koja se odviše približila suncu. Ali se ovim ništa ne poboljšavaju životni uslovi cjelokupnoga gradskog pučanstva. O ni dapače bivaju sve nepovoljniji uslijed nagomilavanja gomila u prenapunjenim stanovima. Ovo nagomilavanje masa, koje se pod današnjim razvitkom mora vr­ šiti i koje na neki način predstavlja revolucionarna središta, doigrati će svoju ulogu uvodjenjem novog društva. O d toga časa bit će potrebno, da se te mase rasturaju, a to će se 1 Prema popisu stanovništva od 12. lipnja 1907. Njemačka je imala 42 velegrada s preko 100 0 0 0 stanovnika. G odine 1816. postojala su Njemačkoj samo 2 grada, svaki s preko 1 0 0 .0 0 0 1871. bilo ih je samo 8. Berlin je godine 1871. brojio okruglo 8 2 6 .0 0 0 , 1900. — 1888000, 1905 — 2 0 4 0 1 4 8 , narastao je dakle više nego za dvostruko (147 pro­ cenata) „V eliki B erlin- brojio je 1871. - 8 7 5 3 2 8 , 1900. - 2 4 6 9 0 0 9 stanovnika. G odine 1907. imala su 4 2 velegrada 1 1 7 90000 stanovnika. V eliki broj ovih velegradova osjetio se primoran, da industrijom bogata predgradja, koja prema broju svojih stanovnika predstavljaju čitave gra­ dove, uzme u svoju gradsku vezu, čime se broj stanovništva jednim mahom silno povećao. U razdoblju od 1885. do 1905. porastao je Leipzig od 1 7 0.000 na 5 0 3 .6 7 2 stanovnika, Koln od 161 0 0 0 na 4 2 8 .7 2 2 , Magdeburg od I l 4 .0 0 0 na 2 4 0 .6 3 3 , M iinchen od 2 7 0 .0 0 0 na 5 3 8 9 8 3 . Breslau od 2 9 9 0 0 0 na 4 7 0 9 0 4 , Frankfurt na M . od 154000 na 3 4 4 .9 7 8 , Hannover od 140.000 na 2 5 0 .0 2 4 , Dusseldorf od 115 0 0 0 na 2 5 3 .2 7 4 , Niirnberg od 115 .0 0 0 na 2 9 4 .4 2 6 , Chemnitz od 1 1 1.000 na 2 9 4 .9 2 7 , E ssen od 6 5 .0 7 4 na 2 3 9 .6 9 2 stanovnika i t. d. �430 izvršiti jednim procesom, koji je suprotan današnjem, p o š t o će s a d a o b r a t n o s t a n o v n i š t v o iz ve­ l i k i h g r a d o v a o d l a z i t i u sel a, t amo o s n i ­ vati nove općine, koje odg ovaraju promi­ jen jenim prilikama, i svoju ind ust rij sk u d j e l a t n o s t s p o j i t i sa p o l j o p r i v r e d n o m . Čim gradsko stanovništvo usavršenjem saobraćajnog si­ stema, načina za proizvodnju i t. d. dobije mogućnosti, da prenese na selo sve, čime je naviklo podmirivati svoje kul­ turne potrebe, da tamo opet ima svoje obrazovne zavode, muzeje, kazališta, koncertne dvorane, biblioteke, društvene lokale i t. d., iseljivanje će odmah započeti. Život će imati sve ugodnosti dosadašnjeg velegradskog života b e z n j e ­ g o v i h š t e t n i h s t r a n a . Stanovništvo će stanovati daleko zdravije i ugodnije. Poljoprivredno pučanstvo sudje­ lovati će u industriji, a industrijsko stanovništvo u poljo­ djelstvu i vrtljarstvu, jedno mijenjanje zanimanja, u kome danas može da uživa tek mali broj ljudi, pa i to pod uvjetom prekomjernog radnog vremena i napora. Kao god na svim područjima, tako i ovdje buržoasko društvo razvija stvari u ovome pravcu prenoseći na selo iz godine u godinu sve veći broj industrijskih poduzeća. Nepovoljni životni uslovi velikoga grada, skupe stanarine, povišice plaća primoravaju mnoge poduzetnike na ovo ise­ ljavanje. S druge strane krupni posjednici postaju sve više industrijalcima (tvorničari šećera, rakije, piva, cementa, robe od ilovače, crijepova, drvene preradbe, papira i t. d ). Pa već i danas po predgradjima velikih gradova stanuju dese­ tine hiljada onih, koji rade u tim gradovima, a kojima usa­ vršena saobraćajna sredstva omogućuju stanovanje po pred­ gradjima. D e c e n t r a l i z o v a n j e m p u č a n s tv a iščez­ nut i će i s a d a š n j a s u p r o t n o s t izmedju seo­ skog i gradskog stanovništva. Seljak, taj moderni helot, koji je dosada, osamljen na selu, bio odsiječen od svakoga kulturnog razvitka, postat će sada slobodnim čovjekom, jer će biti kulturnim čovje­ �431 kom u najvećoj mjeri.1 Negdašnja želja kneza Bismarcka, da vidi uništene velike gradove, bit će ispunjena, ali u sasvim drugom smislu, no što je on očekivao.* Dvadesetitreće poglavlje. Ukidanje države. A ko pregledamo ono, što smo dosad izložili, naći ćemo, da će ukidanjem privatnog vlasništva .nad sredstvima za proizvodnju i njegovim preobražajem u društveno vlasništvo nestati pomalo množina zala, što ih buržoasko društvo na svakom svom koraku pokazuje, a koja postaju sve nesnosnija. Vladavina jedne klase prestaje, društvo razvija cje­ lokupnu svoju djelatnost po planu, koji je samo sebi utvr­ dilo i samo sobom upravlja i samo sebe nadzire. Kao god što se ukidanjem najamnoga sistema onemogućuje svaka eksploatacija čovjeka čovjekom, isto će tako sad prestati i svaka prevara i podvala, patvaranje životnih namirnica, špekulacija na burzi i t. d. Dvorane Mammonova hrama stajati će prazne, jer su državni papiri, akcije, mjenice i 1 Profesor A d olf W agner kaže ovo u svom već citiranom djelu „U d ž­ benik političke ekonomije" od Raua : „Privatno, sitno seosko vlasništvo nad zemljom sačinjava ekonomski temelj za jedan vrlo važan dio stanov­ ništva, za jedan nezavisan, samostalan seljački položaj i funkciju, temelj, koji se ne može zamijeniti nikojim drugim “ D a se autor za ljubav svojih konzervativnih prijatelja ne oduševljava a tout prix sitnim seljakom, on bi naše sitne seljake morao smatrati kao jednu vrstu najsiromašnijih ljudi. Sitni seljak je u d a n a š n j i m prilikama gotovo nepristupačan za višu kulturu, on se napreže od jutra do mraka vršeći najteži rad, a često puta živi gore i od psa. M eso, maslo, jaja, mlijeko, koje' proizvodi, ne uživa on, već to proizvodi za d ruge, on se u sadašnjim odnosima ne može uspeti ni na kakav viši stupanj života, pa zbog toga postaje elementom, koji s p r i j e č a v a k u l t u r u . Tko voli natražnjaštvo zbog toga, što mu to ide u račun, taj može biti zadovoljan, što ovaj društveni sloj i dalje egzistira ; medjutim ljudski napredak traži, da on iščezne. * K nez Bismarck jo u erfurtskome „Parlamentu za uniju" od 1850 grmio proti velikim gradovima „kao ognjištima revolucije", koja treba srav­ niti sa zemljom. O n je imao pravo, gradjansko društvo stvara u moder­ nom proletarijatu svoje „grobare". �432 obveznice, hipotekarni listovi postali papirom za umatanje. Schillerova riječ: „Neka se uništi naša knjiga dugova, neka se umiri cio svijet'4, bit će sama stvarnost, a biblijska riječ: ,,U znoju svoga lica jesti ćeš kruh“, vrijedit će od­ sada i za burzovske junake i trutove kapitalističke. M e­ djutim rad, koji će oni kao ravnopravni članovi društva imati da obavljaju, ne će ih udaviti, nego će im u fizičkom pogledu još i koristiti. Briga oko posjeda, koju je po pate­ tičnim uvjeravanjima naših poduzetnika i kapitalista često puta teže podnositi, no nesigurnu i bijednu sudbinu rad­ ničku, bit će im sasvim skinuta s ramena. Naši burzanci bit će poštedjeni od svih uzbudjenja prilikom špekulacija, koje od njih izazivaju toliko srčanih bolova i kaplja i prouzrokuju nervoznost. 1 oni i njihovi potomci živjeti će b e z ­ b r i ž n o i osjećat će se vrlo ugodno pri tom. Ukidanjem privatnog vlasništva i razrednih suprotnosti iščezava postepeno i država. „Pošto kapitalistički način proizvodnje sve veći i veći broj stanovništva pretvara u proletarijat, on stvara silu, koja ima da vrši taj preokret, jer inače propada sama. A kapitalizam, koji sve više i više pretvara u državno vlasništvo sredstva za proizvodnju, sam pokazuje toj sili put, kojim će izvršiti preobražaj . . . „Država je bila oficijelni reprezentant cijelog društva, njegova organizacija u obliku jednog vidljivog tijela, ali je ona ovo bila samo u toliko, u k o l i k o j e b i l a d r ­ ž a v a o n e k l a s e , koja je u svoje doba predstavljala cijelo društvo: u starom vijeku gradjana, koji su držali robove, u srednjem vijeku feudalnoga plemstva, u naše doba buržoazije. A kad najzad zbilja postane reprezentant cijeloga društva, o n a s a m u s e b e č i n i s u v i š n o m . Čim više ne bude bilo nijedne društvene klase, koja se mora ugnjetavati, čim prestane borba za pojedinački op­ stanak, koja je posljedica klasne vladavine i anarkije u proizvodnji, i kolizije i ekscesi, koji proističu iz te borbe, nije više potreban nikakvi pritisak, radi kojega je bila po­ trebna jedna represivna sila, država. Prvi akt, u kome se država pojavljuje zbilja kao reprezentant cijeloga društva eksproprijacija sredstava za proizvodnju u ime društva , jest u isti mah i njezin posljednji samostalni akt kao dr­ �433 žave. Intervencija državne vlasti u društvenim odnosima postajat će suvišnom u jednom području za drugim, dok sama po sebi sasvim ne iščezne. Namjesto vladavine nad licima dolazi administracija nad stvarima i upravljanje pro­ cesom produkcije. Država se ne ,ukida*, ona umi r e * * . 1 Zajedno s državom iščezavaju i njezini reprezentanti: ministri, sabori, stajaća vojska, policija i žandari, sudovi, odvjetnici i državni odvjetnici, tamničari, porezne i carinske oblasti, jednom riječju: čitav politički aparat. Kasarne i ostale vojničke zgrade, sudske i administrativne palače, tamnice i t. d. čekaju sada na bolje odredjenje. Desetine tisuća zakona, naredaba i propisa postaju sada makulaturom i imaju tek historijsku vrijednost. Velike, a ipak tako si­ ćušne parlamentarne borbe, u kojima ljudi od jezika umi­ šljaju sebi, da svojim govorima upravljaju i vode svijet, prestaju sada, one ustupaju mjesto administrativnim kolegijama i administravnim delegacijama, koje imaju da se bave što boljim uredjenjem proizvodnje, distribucije, odredjivanjem količine potrebnih namirnica, uvodjenjem i pri­ mjenjivanjem valjanih novosti u umjetnosti, uzgoju, saobra­ ćaju, procesu proizvodnje i t. d., u industriji i poljoprivredi. T o su sve praktične, vidljive i opipljive stvari, koje može svaki riješavati objektivno, jer ljudi ne će imati nijedan lični interes, koji bi bio suprotan društvenome. Nitko ne će imati kakav drugi interes osim zajednicu, interes, koji se sastoji u tome, da se sve organizuje i proizvodi najbolje, najpogodnije i na najveću korist sviju. Stotine tisuća nekadašnjih reprezentanata države prelaze u najraznolikija zanimanja i pomažu svojom inteligencijom i snagom na umnožavanju društvenog bogatstva i ugodnosti. Budućnost ne će znati ni za političke ni za proste zločine i prestupe. Tatova je nestalo, jer je iščeznulo privatno vlasništvo i jer u novom društvu svaki može lako i bez poteškoće radom zadovoljiti svoje potrebe. Ne će biti ni „skitnica** ni „vagabunda**, oni su produkat jednog društva, koje se zasniva na privatnom vlasništvu, i oni iščezavaju, 1 Fr. E ngels, Preobražaj znanosti gospodina Eugena Ddhringa. Treće, pregledano i umnoženo izdanje, str. 3 0 1 . i 3 0 2 . Stuttgart 1894. A. Bebel: Ž ena t socijalizam. 28 �434 čim iščezne takovo društvo. Umorstvo? Z ašto? Nijedan se ne može obogatiti preko drugoga, a umorstvo zbog mržnje ili osvete odvisi direktno ili indirektno od socijalnih prilika u društvu. Kriva prisega, krivotvorenje dokumenata, prevara, varanje s nasljedjem, prijevarni bankrot? Ne će biti privatnog vlasništva, na kojem se i proti komu se vrše ova zločinstva. Podmetanje požara? Tko će u tom tražiti veselje i zadovoljstvo, dok društvo oduzima svaku mogućnost mržnje? Patvaranje novca? „A h novac je samo obmama", sva bi muka bila uzalud. Preziranje vjeroispovijesti ? N esm isao; ostavit će se svemogućem i predragom Bogu, da kazni onoga, koji ga je uvrijedio, ako se tada uopće i bude prepiralo o tome, postoji li Bog ili ne. T ako će se svi temelji današnjeg „uredjenja" pretvoriti u mit. Roditelji će kasnije pričati o tom djeci kao o sta­ rim bajoslovnim vremenima. A priče o mučenjima i pro­ gonima ljudi, koji su nekad propovijedali ove nove ideje, doći će im isto onako, kao nama, kad slušamo o spalji­ vanju krivovjeraca i vještica. Imena svih ,,velikihu ljudi, koji su se istakli ganjanjima novih ideja i za to bili oba­ sipani odobravanjima svojih ograničenih savremenika, bit će zaboravljena i na njih će naići tek po koji historičar, kad stane prelistavati stare knjige. Nažalost mi još ne ži­ vimo u tom sretnom vremenu, kada će čovječanstvo smjeti disati s l o b o d n o . D v a d e s e t i č e t v r t o poglavlje. Budućnost religije. A kako država, tako će proći i religija. O na ne će biti „ukinuta", niti će se Bog „svrgnuti", a niti će se „vjera iščupati ljudima iz srca", i kako sve ne glase one glupe izreke, kojima se optužuje ateističke socijalne demo­ krate. Takve ludorije ostavlja socijalna demokracija buržo­ askim ideolozima, koji su u francuskoj revoluciji pokušali ovakva sredstva i naravno doživjeli jadni brodolom. Vjerske �435 organizacije, a s njima i crkve iščeznuti će pomalo bez nasilnog napadanja i potlačivanja mišljenja, bila ona kakova mu drago. Religija je transcendentni odraz svakog društvenog stanja. U koliko ljudski razvitak kroči naprijed, u koliko se društvo transformira, transformira se i religija, ona je, kako Marx veli, čežnja za iluzornom srećom naroda, koja se javlja u onom društvu, k o m e j e p o t r e b n a i l u z i j a , 1 a iščezava, čim masa sazna, u čemu je prava sreća i kako se ona može ostvariti. Vladajuće klase u svom vlastitom interesu nastoje spriječiti ovu spoznaju i pokušavaju reli­ giju očuvati kao jedno sredstvo svojega gospodstva, što se najjasnije izražava u poznatoj rečenici: „ N a r o d u se mora sačuvati religija." T aj posao postaje vrlo važna službena funkcija u jednom društvu, koje se zasniva na gospodstvu klase. Formira se jedna kasta, koja preuzima ovu funkciju i sa svim svojim oštroumljem nastoji sačuvati i proširiti ovu zgradu, jer time raste njezin vlastiti ugled i moć. U početku fetišizam na najnižem stepenu kulture, u primitivnim društvenim odnosima, religija postaje politeizmom u višem razvitku, monoteizmom u još naprednijoj kulturi. Nijesu bogovi stvorili ljude, već su ljudi napravili sebi bo­ gove, Boga. „O n (čovjek) je njega (Boga) stvorio na sliku i priliku svoju", a ne obratno. V eć se i monoteizam pre­ tvorio u jedan panteizam, koji obuhvata sve i rasplinjava se sve više i više. Prirodna je nauka dokazala, da je teo­ rija o stvaranju zemlje za šest dana samo priča; astrono­ mija, matematika i fizika učiniše od nebesa samo jedan uzdušni prostor, a od zvijezda na nebeskom svodu, na ko­ jima angjeli stanuju, sunca i planete, čija priroda ne daje ni jednom angjelu živjeti na njima. V ladajuća klasa, videći se ugrožena u svojoj egzisten­ ciji, grčevito se pripija uz religiju kao uza stup svih auto­ riteta, kao god što su radile i sve vladajuće klase prije nje.2 1 Karl Marx, O paske uz kritiku H egelove pravne filozofije. N je ­ mačko francuski godišnjaci, 1. i 2 . svezak Paris 1844. 2 Kako su o tome mislili već stari, pokazuje slijedeća izjava A ri­ stotelova : „Tiran (ime samovladara u staroj Grčkoj) mora se p r i č i n j a t i �436 Buržoazija sama ne vjeruje ni u što, ona je cijelim svojim razvitkom, modernom naukom, koja je ponikla iz njenoga krila, razorila svaku vjeru u religiju i svaki autoritet. Njezina je vjera tek prividna vjera, a crkva uzima u pomoć ove lažne prijateljice zato, jer treba pomoći. „Vjera je po­ trebna narodu. “ U novom društvu ne postoje nikakvi obziri. Njemu je lozinkom neprestani napredak i nepatvorena znanost. Ima li još tkogod religijoznih potreba, neka ih zadovoljava s onima, koji su mu ravni. Društva se to ne tiće. I sve­ ćenik mora raditi, da bi živio, a pošto će on pri tom i ućiti, doći će i za njega vrijeme, kad bude uvidio, da je na juz višenije: biti ćovjekom. Ćudorednost i moral postoje i bez religije; protivno tvrde samo glupani i farizeji. Ćudorednost i moral izrazi su za one pojmove, koji odredjuju medjusobne odnošaje ljudi prema nadnaravnim bićima. No kakogod religija, tako i pojmovi o moralu proistiću iz svakog socijalnog stanja ljudi.1 Kanibal smatra Ijudožderstvo vrlo moralnim; mo­ ralnim smatrahu Grci i Rimljani ropstvo, feudalni plemić srednjega vijeka kmetstvo i podložništvo; vrlo moralnim se modernom kapitalistu ćini odnošaj najamnoga rada, izrablji­ vanje žena i demoralizovanje djece zanatlijskim radom. Četiri društvena stupnja i četiri pojma o moralu, ali nijedan k ao'd a religiju smatra vrlo ozbiljnom stvari. Jer kad podanici misle, da im je vladalac bogobojazan i pobožan, oni smatraju, da on ne radi ništa nezakonito, a s druge strane ne smiju da ustanu protiv njega, pošto on ima uza se pomoć bogova." Aristotel, Politika. „Vladar mora imati dobra ljudska svojstva, ili još bolje, d a s o p r a v i ka o da ih ima; on n a r o č i t o mo ra da s e pr a v i k a o s a s v i m p o b o ž a n , s a s v i m r e l i g i j o z a n . A ko ga nekoji i progledaju, oni ipak ćute ; jer državno veličanstvo štiti vladara, i on uz tu zaštitu, a k o t o t r a ž i n j e g o v i n t e r e s , može da utamani pro­ tivničku stranku. Zato, što je u mnogo prilika pokazao bogobojažljivost, k a d g a t o n i š t a n i j e s t a j a l o , većina podanika smatrat će ga kao čovjeka, koji se mora poštivati, čak i onda, kad bi radio protiv poštenja, vjere i religije. U o s t a l o m , v l a d a r t r e b a d a u n a j" v e ć o j m j e r i p o m a ž e i r a z v i j a k u l t i c r k v u.“ M acchiavelli u svom znamenitom djelu: Vladar, 18. poglavlje. 1 V idi K . Kautsky, Etika i materijalističko shvatanje historije. Stutt­ gart 1905, Nakladom J. H . W . Dietzovih naslj. �437 od njih ne predstavlja najuzvišeniji pojam morala.1 Najuzvisenije moralno stanje jest ono, u kome ljudi stoje jedni prema drugima kao s l o b o d n i i j e d n a k i , u kome za sve ljudske odnose vrijedi ono osnovno načelo: „Sto ne ćeš, da se tebi čini, ne čini ni ti drugome. “ U srednjem je vijeku vrijedilo rodbinsko stablo, danas odlučuje posjed, u budućnosti će čovjek vrijediti kao čovjek. A budućnost pripada socijalizmu. Dvadesetipeto poglavlje. Socijalistički uzgoj. Pokojni narodni zastupnik Dr. Lasker držao je sedam­ desetih godina u Berlinu jedno predavanje, u kome je do­ šao do zaključka: jednak niveau obrazovanja mogućan je za sve članove društva. Dr. Lasker je bio antisocijalista, uporni pristaša privatnog vlasništva i kapitalizma, a pitanje uzgoja danas je p i t a n j e n o v c a u najeminentnijem zna­ čenju ove riječi. Pod ovakovim uslovima n e m o g u ć je jednaki niveau obrazovanja za sve. U relativno povoljnijim okolnostima, svladavanjem mnogih teškoća i velikim na­ porom energije, koje mnogi nemaju, pojedinci mogu steći više obrazovanje. M asa nikada, doklegod živi u socijalnoj podčinjenosti i ovisnosti.2 1 A k o je buržoa u neprilici za razloge, kojima će opravdati nedo­ pušteno, možemo se kladiti za tisuću prema jedan, da će se pozvati na „ćudorednost*. Tako je u proljeće 1894. jedan „liberalni** savjetnik ber­ linskog komorskog suda izjavio na jednom evangeličkom sinodalnom zboru, kako smatra „moralnim**, da izborno pravo za crkvenu općinu ima samo onaj, koji plaća porez. (I) 2 „Izvjestan stupanj kulture i blagostanja nuždan je vanjski pred­ uvjet za razvitak filozofskog duha . . . Z ato vidimo, da se počelo filo­ zofirati samo u onih naroda, koji su se digli do znatnog stepena blago­ stanja i kulture.*4 Tennem ann. Bilješka kod Đucklea, u spomenutom djelu, 1. svezak, str. 10. — „Materijalni i intelektualni interesi idu zajedno. Jedan ne može biti bez drugoga. O ba su vezana kao tijelo i duh; rastaviti ih, značilo bi izazvati smrt.** v. Thiinen, Izolirana država. — „Najbolji život kako za pojedinca, tako i za državu, je onaj, u kome je vrlina sa v a n j s k i m dobrima tako spojena, te se time omogućuje aktivno sudje­ lovanje u lijepim i dobrim djelima.** Aristotel, Politika. �438 U novom su društvu uslovi egzistencije jednaki za sve. Potrebe su i sklonosti različite i ostati će različite, jer tako zahtijeva čovječja priroda, ali svatko se može razvijati po mjerilu životnih uslova, koji su za svekolike jednaki. Jeddnakost uniformna, koja se podvaljuje socijalizmu, besmi­ slica je, kao mnoge ostale. Kad bi on išao za njom, on bi radio nerazumno, jer bi dospio u protuslovlje sa samom prirodom ljudskoga bića i morao bi se odreći toga, da vidi, gdje se društvo razvija prema njegovim načelima.1 Čak ako bi socijalizmu i pošlo za rukom, da društvo pre­ vrne i u neprirodne odnose zgura, ovi novi odnosi, koji bi se osjećali kao okovi, bili bi za kratko vrijeme raspr­ snuti i socijalizmu bi zanavijek odzvonilo. Društvo se raz­ vija i ono radi prema svojim imanentnim zakonima.2 Jedna od najvažnijih zadaća novog društva mora biti uzgajanje potomstva. Svako dijete, što se rodi, jest pri­ nova, koja je društvu dobro došla; ono gleda u tome mo­ gućnost svoga opstanka, svoj daljnji razvitak; ono osjeća 1 G ospodin Eugen Richter preživa u svojim „Krivim naukama" ne­ prestano otrcanu frazu, da socijalisti hoće neku „prisilnu državu" — da 0 državi ne može biti govora, moralo je već postati jasno Čitaocu naše knjige — ; on dakle priča, kako će društvo dati samom sebi „državu** ili društveno uredjenje, k o j e j e p r o t i v n j e g o v i h i n t e r e s a . A l i n e m o ž « s e s v o j e v o l j n o s t v a r a t i od jedne države iz temelja različita država ili novo društveno uredjenje, to bi bilo proti svim zakonima, po kojima država i društvo postaju i razvijaju se. Neka se tješe gospodin Eugen Richter i njegovi jednovjernici; ako socijalizam ima besmislenih težnji, koje mu oni pripisuju, on će i bez njih propasti. Isto su tako lude primjedbe Richterove: da bi u društvenom stanju, kakovo hoće socijalisti, ljudi morali biti „angjelima". Kao što je poznato, angjela ne ima, a niti ih mi trebamo. S jedne će strane prilike uplivisati na ljude, a s druge strane ljudi na prilike, i ovo posljednje će bivati to češće, što bolje budu ljudi poznavali prirodu društva, k o j e o n i s a m i s t v a r a j u , i svoja iskustva p r i m j e n j i v a l i s v i j e s n o na s v o j u d r u š t v e n u o r g a n i z a c i j u . T o j e s o c i j a l i z a m . Nama nisu potrebni d r u g i l j u d i , a l i s u n a m p o t r e b n i p a ­ m e t n i j i i u v i d j a v n i j i , no š t o su v e ć i m d i j e l o m danas, 1 da bismo ih učinili pametnijima i uvidjavnijima, mi agitiramo i objelo­ danjujemo spise, kao što je i ovo jedan* 2 Ćudno je, da pri neograničenoj ograničenosti protivnici socijalizma ne tvrde, e će u socijalističkome društvu svaki dobiti jednaku porciju hrane i jednako velike komade rublja i odijela, da se tako „okruni" djelo uniformne jednakosti. �439 dakle obvezu, da se svim silama založi za novo živo biće. Prvi predmet njegove brige bit će prema tome rodilja, mati. Ugodan stan, prijatna okolina, ustanove svih vrsta koje ovom stadiju materinstva odgovaraju, pažljiva njega za nju i za dijete, to su prvi uslovi. Majčine grudi sačuvati djetetu dotle, dok je potrebno i moguće, razumije se samo po sebi. Moleschott, Sonderegger, svi se higijeničari i li­ ječnici slažu u tome, da hranu majčinu ne može ništa pot­ puno nadoknaditi. O ne, koji se kao Eugen Richter bune proti tomu, da mlada mati dolazi u rodilište, gdje je okružena svim onim, što danas omogućuje tek bogatsvo, a i ovo ne može da dade sve ono, što mogu dati ovakvi naročito uredjeni za­ vodi, treba podsjetiti na to, da se u današnjem društvu n a j m a n j e č e t i r i p e t i n e ljudi radjaju u n a j p r i ­ m i t i v n i j i m prilikama i odnosima, koji su uvrjeda našoj kulturi i civilizaciji. A od posljednje petine naših matera samo je manjina u stanju, da barem donekle uživa njegu i ugodnosti, koje bi trebala da uživa jedna žena u ovakvom stanju. U s t v a r i , u g r a d o v i m a s a d o b r i m r o d i ­ l i š t i m a i ma i d a n a s ne ma l o žena, koje, či m o s j e t e , da se p r i b l i ž u j e čas, o du u te z a v o d e i o č e k u j u p o r o d j a j . Al i su t r o š k o v i u tim z a v o d i m a t a k o veliki, te se s a m o m a l i b r o j ž e n a m o ž e k o r i s t i t i n j i ma , o s t a l e s e u s t e ž u z b o g p r e d r a s u d a . I ovdje dakle imamo primjer, k a k o b u r ž o a s k o %d r u š t v o u u t r o b i svojoj nosi svuda klicu budućeg. Materinstvo većine otmjenih gospodja dobija naročitu odliku u tome, što one prenose svoje materinske dužnosti, što brže mogu, na — p r o l e t e r s k u d o j i l j u . Kao što je primjerice poznato, vendski je Lausitz (Spreewald) kraj, odakle nabavljaju dojilje one žene berlinske buržo­ azije, koje ne će ili ne mogu da same doje svoju novorodjenčad. Spremanje za dojilje, koje se vrši na taj način, što se same djevojke puste da zatrudne, da bi poslije po­ rodjaja svoje djece mogle stupiti kao dojilje u imućnim berlinskim porodicama, postalo je danas z a n a t o m . N i­ jesu nikakva rijetkost djevojke, koje rode troje i četvero �440 vanbračne djece, da bi se poslije toga mogle najmiti kao dojkinje, a kad u ovom poslu zarade, oko njih se momci iz Spreewalda otimaju. Sa gledišta buržoaskog morala ova je radnja nedopuštena, ali sa stanovišta familijskog interesa buržoazije ona se čini pohvalnom i poželjnom. Cim je dijete postalo veće, očekuju ga vršnjaci za za­ jedničku igru pod zajedničkim nadzorom. Sve, što se za njegov duševni i tjelesni razvoj prema stupnju uvidjavnosti i potrebe može da učini, tu je. Svatko, tko je promatrao djecu, zna, d a s e o n a n a j l a k š e u z g a j a j u u d r u š t v u s v o j i h v r š n j a k a ; u njih je veoma živ nagon druženja i oponašanja. Naročito manja djeca uzimaju rado odrasliju za ugled i primjer i njih slušaju više, nego svoje roditelje. O va se svojstva dadu korisno upotrijebiti u uzgoju.1 Z a uredjenjem dvorana za igru i dječjih vrtova slijedi uvodjenje putem igre u početke znanja i različnih privrednih zanimanja. Slijedi primjeren duševni i tjelesni rad, spojen s gimnastičkim vježbama i slobodnim kretanjem na igralištu i vježbalištu, na sklizalištu, u kupalištu; vjež­ banja u marširanju, borenju i egzercirima za oba spola. T reba razviti zdravo, otvrdnuto, tjelesno i duševno nor malno razvijeno pokoljenje. Korak po korak vrši se uvo­ djenje u najrazličitije praktične radove, vrtljarstvo, poljo­ djelstvo, tvornički rad, tehniku proizvodnog procesa. Ne zanemaruje se duševno obrazovanje u različitim oblastima znanja. U sistemu uzgoja izvtšit će se isti proces čišćenja i popravljanja kao i u sistemu proizvodnje. Ukida se ^množina zastarjelih, suvišnih metoda i učila, koja spriječavaju duševni i tjelesni razvitak. Kad poznavanje prirodnih stvari bude dovedeno u sklad sa razumom, nagon za učenjem razbuktat će se mnogo jače, nego kad kao danas jedan nastavni predmet protuslovi drugome, naprimjer, kad se na jednoj strani predaje religija na osnovu biblije, a na drugoj strani prirodne znanosti i povjest prirode. Uredjenje učionica, 1 T o je sjajno izložio Fourier, i ako je u izvodjenju svojih ideja dospio u utopiju. A . Bebel, Charles Fourier, njegov život i njegove teo­ rije. 3. naklada. Stuttgart 1907. �441 uzgojnih zavoda i sredstava za obrazovanje odgovarat će visokom kulturnom stepenu novog društva. Sredstva za obrazovanje i učenje, odijelo, izdržavanje daje društvo; nijedan pitomac ne će biti zapostavljen prema drugome.1 T o je i opet jedno poglavlje, „proti kojemu se bune naši buržoaski „ljudi od poretka**.2 Škola će biti kasarnom, ro­ diteljima će se oduzeti svaki upliv na djecu, dovikuju pro­ tivnici. O svemu tome ne ima ni govora. Pošto će rodi­ telji u novom društvu imati daleko više slobodna vremena, nego što je danas slučaj sa vrlo velikom većinom — da podsjetimo na desetsatno i još višesatno radno vrijeme većine radnika, poštanskih, željezničkih i policajnih činov­ nika i t. d., na zauzetost poslom zanatlija, malih seljaka, trgovaca, vojnika, mnogih liječnika i t. d. — , oni će se moći posvetiti svojoj djeci više nego danas. O s i m t o g a će r o d i t e l j i i mat i u r e d j e n j e n a s t a v e u s v o j i m r u k a m a , j er će o n i o d r e d j i v a t i mj e r e i ustanove, koje treb a p r e d u z e t i i uvesti. Mi ć e m o t a d a ž i v j e t i u j e d n o m s k r o z i na­ skroz d em o k ra ts k o m društvu. Nastavni o d b o r i , koj i b u d u p o s t o j a l i , bi t će s a s t a v ­ l j e ni od r o d i t e l j a — m u ž e v a i ž e n a — i od­ g o j i t e l j a . Može li se vjerovati, da će oni raditi protiv svojih osjećaja i interesa ? T o se dogadja u današnjem društvu, u kome država provodi svoje uzgojne interese protiv volje većine roditelja. Naši protivnici misle, da je najveća ugodnost rodite­ ljima imati čitavi dan djecu oko sebe, da ih uzgajaju. Z a ­ pravo je posve drugačije. Sa koliko je teškoća i muke skopčano uzgajanje djece, najbolje znaju oni roditelji, koji 1 C o n d o r c e t je tražio u svom uzgojnom planu : „Nastava mora biti besplatna, jednaka, općenita, zorna, duševna, industrijska i politička i mora smjerati k stvarnoj jednakosti." Isto tako R o u s s e a u u svojoj „Političkoj ekonomiji" ; „Specijalno mora biti uzgoj javan, jednak i za­ jednički, stvarati ljude i gradjane." I A r i s t o t e l traži: „Pošto država ima samo jedan cilj, ona mora dati svim svojim gradjanima samo jednu istu nastavu, a briga oko nje mora pripasti državi, a ne smije biti pri­ vatna stvar." * Tako Eugen Richter u svojim „Krivim naukama". �442 su u tom položaju sada ili su bili. V iše djece olakša uzgoj, ali ona traže toliko posla i truda, da majka radosno oče­ kuje dan, kad će ih škola za stanovito vrijeme preko dana odvesti od kuće. Većina roditelja ne ima mogućnosti, da uzgaja svoju djecu, kako treba. Vrlo velika većina nema za to vremena; oci imaju svoj posao, a matere treba da se brinu oko kućanstva, ako ne moraju da se bave privredjivanjem. Pa ako i imaju vremena za uzgajanje, u mnogo­ brojnim im slučajevima manjka za to s p o s o b n o s t . Ko­ liko je roditelja u stanju da prati uzgajanje svoje djece u školi i da im bude pri ruci? Vrlo malo njih. Majka, koja bi to najprije mogla učiniti, rijetko kad ima sposobnosti, jer nije zato prethodno spremljena. A osim toga se na­ stavne metode i nastavna gradja mijenjaju tako često, te to roditeljima ostaje nepoznato. Nadalje su kućne prilike daleko većeg broja djece tako oskudne, te ne nalaze ni potrebne ugodnosti, ni reda, ni mira, da bi mogla kod kuće izraditi svoje školske zadaće ili naći ovdje primjerenu pomoć. Z a tu svrhu manjka često ono, što je najpotrebnije. Stan je oskudan i prenatrpan, svi se tu kreću u najužem prostoru; pokućstvo je ubogo i ne pruža nikakovih pogodnosti djetetu, koje hoće da radi. Nerijetko fali svijetlo, uzduh i toplota; materijalija za učenje i rad, ako ih uopće ima, od najloše su kvalitete; često cvili i glad u utrobama mališa oduzimajući im svaki smisao i radost za posao. Osim toga se mnoge stotine hiljada djece nagone u sve moguće domaće i privredne poslove, koji im ogorčuju mladost čineći ih nesposobnima za obav­ ljanje njihovih malih obrazovnih zadaća. A često puta imaju djeca da svladaju upornost ograničenih roditelja, kad traže vremena za školske zadatke ili za igru. Ukratko, ima. tako beskonačno mnogo tih zapreka, te je čudo, da je mladost uzgojena još i tako dobro. T o je jedan dokaz za zdravlje ljudske prirode i njezin unutrašnji nagon za napretkom i usavršavanjem. Đuržoasko društvo priznaje jedan dio ovih zala samim tim, što olakšava uzgajanje mladeži uvodjenjem besplatne nastave, a gdjegdje daje besplatno i nastavni materijal* dvije stvari, koje je još sredinom osamdesetih godina tadašnj �443 saksonski ministar nastave, odgovarajući socijalističkim na­ rodnim zastupnicima, nazvao „ s o c i j a l p o d e m o k r a t s k i m z a h t j e v i m a " . U Francuskoj, gdje je poslije duge zanemarenosti odgoj naroda to više napredovao, otišlo se, barem u Parizu, još i dalje, i d j e c a s e z a j e d n i č k i h r a n e o o p ć i n s k o m t r o š k u . Siromasi dobijaju hranu badava, a djeca imućnijih roditelja plaćaju malu svotu općinskoj blagajni. T o je dakle već jedna komunistička ustanova, koja se na zadovoljstvo roditelja i djece najbo­ ljom pokazala. Nedostatak današnjeg školskog sistema — on ne ispu­ njava ni najobičnije zadatke, koje je sebi postavio — vidi se dalje u tome, što su hiljade djece u s l i j e d n e d o ­ voljne hr ane n e s p o s o b n a , da isp u n ja va ju s v o j e š k o l s k e d u ž n o s t i . N e p r o d j e ni j e d n a zi ma, a d a u n a š i m g r a d o v i m a h i l j a d e d j e c e n e o d e u š k o l u b e z d o r u č k a . Hrana stotina hiljada druge djece n e d o v o l j n a je . Z a svu ovu djecu bilo bi javno hranjenje i odijevanje veliko dobročinstvo; ona ne će gledati „popravilište" u jednom društvu, koje ih urednim hranjenjem i odijevanjem nauči, što to znači biti čovjek. Ovu nevolju ne može poreći buržoasko društvo i samilosne duše osnivaju zavode za doručak i juhu, da bi p u t e m d o b r o č i n s t v a barem donekle ispunile ono, što je dužnost društva. U novije se doba i jedan broj općina počima brinuti oko toga i pruža siromašnoj djeci potrebnu opskrbu. Ali je sve to nedovoljno i pruža se kao dobročinstvo, što bi imalo da bude pravo.1 S pravom su u našim školama takozvani domaći školski zadaci što je moguće više ograničeni, jer se saznalo za nedostatke školskih radova, koji se vrše u roditeljskom stanu. Djak imućnijih roditelja prema siromašnijim nije samo privilegovan po vanjskom položaju, već i po tome, što 1 „Sada u 2 0 pariških gradskih četvrti postoje školske kantine, u kojima se daje objed — m eso i povrće. Samo je to obligatorno, dok neke gradske četvrti daju doručak i večeru.“ H elena Simon, Škola i kruh. Str. 4 4 . Hamburg 1907. Zahvaliti je inicijativi radničke stranke, te se u Engleskoj uputilo jednoj komisiji godine 1906. uredjenje školske prehrane. �444 često puta ima na raspolaganju guvernante i domaće uči­ telje, koji mu pomažu. Nasuprot tome kod bogatog uče­ nika lijenost i nemarnost dolaze od bogatstva, koje im učenje čini suvišnim, a često mu dolaze na oči moralno ružni primjeri, koji ga zavode. T ko svakog dana i svakog sata sluša i gleda, kako rang, stanje i bogatstvo sve znače, stiče čudnovate pojmove o čovjeku i njegovim dužnostima i o državnim i društvenim ustanovama. Strogo uzevši, buržoasko društvo nema razloga, da se buni protiv komunističkog uzgajanja djece, koje socijalisti hoće, jer je ono jednim dijelom već i uvedeno za povla­ štene krugove, s a m o u n e d o v o l j n o j m j e r i . Mi potsjećamo na k a d e t s k e k u ć e , v o j n i č k a s i r o t i š t a , a l u m n a t e , s e m i n a r e , b o g o s l o v i j e itd. U ovima se mnogo hiljada djece, dijelom iz najviših sta­ leža, odgajaju n a n a j j e d n o s t r a n i j i i n a j i z o p a č e n i j i način i u n a j s t r o ž o j s a m o s t a n s k o j k l a u z u r i i obrazuju za odredjena zvanja. A mnogi roditelji iz imućnijih klasa, koji kao liječnici, svećenici, činovnici, tvorničari, posjednici, veliki seljaci itd. stanuju na ladanju ili u malim mjestima, gdje viših škola ne ima, daju svoju djecu u veće gradove na opskrbu i preko cijele godine vide se s njima najviše za vrijeme praznika. Apsurdno je dakle, kad se naši protivnici bune protiv komunističkog odgoja djece i otudjenja od roditelja, a s a m i su z a v e l i s l i č a n o d g o j za s v o j u ro­ djen u djecu, samo u iskvarenom, lažnom i n e p o t p u n o m o b l i k u . I o uzgajanju djece imućnih razreda pomoću dadilja, bona, guvernanta, kućnih učitelja moglo bi se pisati naročito poglavlje i to bi bacilo neobično svijetlo na njihov porodični život. Pokazalo bi se, d a i ovdje vlada u mnogočemu licemjerstvo, a n i k a k v o i d e a l n o s t a n j e , ni k o d n a s t a v ­ n i k a , n i k o d u č e n i k a. Odgovarajući potpuno izmijenjenom sistemu uzgoja, koje ima u vidu duševni razvoj i obrazovanje djeteta, broj uči­ teljskih sila morati će porasti. Uzgoju društvenog podmlatka morat će se pokloniti ista briga, kao u vojsci za obuku vojnika, gdje jedan podčasnik dolazi na osam do �445 deset prostih vojnika. A ko u budućem društvu jednak broj učenika bude učio jedan učitelj, moći će se postići, što se postići mora. I uvodjenje u mehaničke radove, u najsavršenijim školskim radionicama, uvodjenje u vrtljarstvo i zemljoradnju, činit će bitan dio uzgoja mladeži. Sve će se to provesti naizmjenično i bez naprezanja, da bi se odga­ jali što je više moguće potpuni ljudi. Uzgoj mora nadalje da bude j e d n a k i z a j e d ­ n i č k i z a o b a s p o l a . Rastavljenost je opravdana samo u slučajevima, gdje ju različitost spolova čini apso­ lutno nužnom. U ovom načinu uzgoja su Savezne Države već daleko pred nama. O ndje je uzgoj obih spolova od primarne škole do univerziteta zajednički. Ne samo n astava, već i n a s t a v n a s r e d s t v a su b e s ­ p l a t n a o b u h v a t a j ući tu i p r e d m e t e za r u č ni rad i o b u k u u ku h a n j u , pa o bu k u iz k e m i j e i f i z i k e , i p r e d m e t e , k o j i su u č e n i k u p o t r e b n i kod e k s p e r i m e n t i r a n j a i r a d a. Uz većinu škola nalaze se dvorane za gombanje, kupanje, plivanje i igranje. U višim školama obrazuje se ženski spol u gombanju (plivanju) veslanju i marširanju.1 Socijalistički uzgojni sistem učiniti će još i više. Dobro reguliran i uredjen i stavljen pod dobru kontrolu, on će trajati do doba, kada društvo prizna svojoj mladeži, da je punoljetna. T ad a su oba spola u najpunijoj mjeri sposobna, da udovoljavaju svim pravima i dužnostima u svakom pravcu. Sada je društvo sigurno, da je uzgojilo članove spretne, razvijene potpuno, ljude, kojima ništa ljudsko nije strano, koji poznaju svoju vlastitu prirodu i svoje rodjeno biće, kao i biće i stanje društva, u koje oni stupaju kao punopravni. Tako će kod naše današnje mladeži nestati rdjavih navika, kojih je iz dana u dan sve više i koje su prirodna posljedica truleži i raspadanja društvenoga stanja. Razuzdanost, nediscipliniranost, nemoralnost i gruba žudnja za 1 Profesor Dr. Emil H ausknecht, Amerikansko školstvo. Znanstveni prilog godišnjem izvještaju druge gradske realke u Berlinu. Uskrs 1894. Gartnerova naklada. �446 užitkom, što se pokazuje naročito a omladini naših viših prosvjetnih zavoda, na našim gimnazijama, politehnikama, sveučilištima itd., grijesi su, koje izazivaju i pojačavaju razorenost i nespokojstvo domaćeg života i otrovni uplivi dru­ štva. Isto će tako nestati i zli uplivi fabričkog sistema, loše stambene prilike, neobuzdanost i raspuštenost mladeži u godinama, u kojima je čovjeku najviše potreba uzda i samoodgoja. Svim ovim zlima izbjeći će buduće društvo i bez upotrebljavanja prisilnih sredstava. Društvene ustanove i duševna atmosfera, koja će društvom zavladati, učiniti će ta zla nemogućima. Kao što u prirodi bolesti i uništa­ vanja organizama mogu da nastupe samo tamo, gdje se vrši proces raspadanja, tako je i u društvu. Nitko ne će poricati, da naš današnji obrazovni i uz­ gojni sistem boluje od velikih i opasnih bolesti, i to da od njih više boluju više škole i obrazovni zavodi, nego li niže. Seoska škola je uzor moralnoga zdravlja naprama jednoj gimnaziji, ženska radnička škola za siromašnu djecu uzor je moralnosti naprama velikom broju otmjenih penzionata. Razlog tome ne treba tražiti daleko. U gornjim društvenim klasama ugušena je svaka težnja za višim ci­ ljevima, o n e n e m a j u v i š e i d e a l e . U s l i j e d n e ­ d o s t a t k a i d e a l a i v i š e g r a d a , k o j i j e svi j e s t a n svrhe, r a s p r o s t i r e se ž u d n j a zauživ a n j e m i r a z v r a t sa s v o j i m f i z i č k i m i mo­ r a l n i m p o r o c i m a . Kako da bude drugačijom mladež, odrasla u toj atmosferi ? Ono, što ona vidi i upoznaje, to je materijalno uživanje života bez mjere i granice. Cemu težiti, kad bogatstvo roditelja čini težnje suvišnima ? M a k s i" m u m obrazovanosti velike većine sinova naše buržoazije sastoji se u tome, što dragovoljno polažu jednogodišnji dobrovoljački ispit. Kad je to postignuto, onda ^>ni misle, da su se uspeli na Pelion i O ssu i osjećaju se polubozima. Imaju li patent pričuvnog časnika u džepu, njihova gordost i ponos ne poznaje više granica. Upliv, što ga danas ima ova generacija, pretežno vlada karakterom i znanjem,^ ali jaka u sjetilnim nasladama i štreberstvu, označuje sadašnje doba kao vijek rezervnih oficira. Njena je oznaka to, što ima mnogo putenosti, ali nikakov karakter i malo znanja. Servilnost prema gore, gordost i brutalnost prema dolje. �447 Kćeri viših razreda uzgajaju se velikim dijelom za lutke, pomodne ludjakinje i salonske dame, koje jure od užitka do užitka, pa konačno, site svega, pate qd dosade i svih mogućih faktičnih i uobraženih bolesti. Kad ostare, one postaju pobožne bogomoljke i spiritistkinje, koje se zgra­ žaju nad pokvarenošću svijeta i propovijedaju ascezu. Stepen obrazovanosti nižih slojeva gledaju da spuste što niže. Proletarac bi mogao da postane i suviše pametan, nasititi se ropskog položaja i pobuniti se proti svojim ze­ maljskim bogovima. Sto je masa glupavija, to se lakše dade njome vladati i upravljati. „Najgluplji radnik nama je najmiliji, “ izjaviše opetovano puta istočnolabski vele­ posjednici na svojim skupštinama. U ovoj jednoj rečenici stoji čitav jedan program. T ako je s obzirom na nastavno i uzgojno pitanje da­ našnje društvo isto tako besciljno i bespomoćno, kao i obzirom na sva ostala socijalna pitanja. Sto čini ono ? Ono grabi za batinu i propovijeda religiju, to jest pokornost i zadovoljstvo onima, koji su i suviše pokorni i zadovoljni; ono propovijeda uzdržaljivost ondje, gdje se čovjek mora uzdržati i od najnužnijeg, jer ni to ne ima. Koji se u svojoj surovosti bune, njih se šalje u takozvana popravilišta, koja stoje pod uplivom pietista. 1 tu smo pri koncu pedagoške mudrosti našeg društva. Čitavu zanemarenost odgojnih metoda za zapuštenu proletersku djecu pokazuju brojni slučajevi zlostavljanja, koja vrše vodeće osobe u takozvanim uzgojnim domovima i koja često dovode do kaznenih procesa proti njima Ovdje se otkriva, kako je fanatična religijoznost kriva najstrahovitijim zlostavljanjima, koja se vrše sa pravim sadističkim veseljem. A koliko je još tih strahota skrivano od javnosti! Dvadesetišesto poglavlje. Umjetnost i književnost u socija­ lističkom društvu. Cim novo društvo odgoji svoj podmladak do puno­ ljetnosti, svakomu će pojedincu biti ostavljeno njegovo �448 daljnje obrazovanje. Svaki će se baviti i vježbati u onom, na što ga goni sklonost i predispozicije. Jedni će se odati prirodnim naukama, koje se sve sjajnije razvijaju; antro­ pologiji, zoologiji, botanici, mineralogiji, geologiji, fizici, kemiji, prehistorijskim znanostima i t. d. i t. d., drugi će se opet dati na povjest, jezikoslovlje, studij umjetnosti i t. d. Ovi iz pasije postaju muzićarima, oni slikarima, kiparima, glumcima. U buduće ne će biti ni cehovskih umjetnika, ni cehovskih učenjaka, ni cehovskih zanatlija. Tisuće tih sjajnih talenata, te su dosada bivali ugušivani, razvit će se i pokazati svoje znanje i umijeće, kad se tomu pruži pri­ goda. Ne će već biti muzičara, glumaca, umjetnika i naučenjaka zbog profesije, ali zato to više zbog o d u š e v 1jen j a i t a l e n t a i g e n i j a l n o s t i . I što oni budu dali, nadmašiti će sadašnje rezultate u tim oblastima isto tako, kao što će djela industrije, tehnike i agrikulture bu­ dućeg društva nadmašiti današnja. Nastat će za umjetnosti i znanosti jedna era, kakve svijet još nije vidio, a tome će odgovarati i tvorevine, koje ona bude dala. Kakav će preporod doživjeti umjetnost, kad jednom nastanu prilike, čovjeka dostojne, nije slutio nitko manji, nego pokojni R i k a r d W a g n e r , koji je o tom već 1850 govorio u svom djelu „Umjetnost i revolucija'*. Ovaj je spis već i zbog toga osobit, što je izašao neposredno poslije jedne ugušene revolucije, u kojoj je sudjelovao i W a g n e r . W agner proriče, što će sa sobom donijeti budućnost; on se obraća izravno na radničku klasu, neka ona pomogne umjetnicima stvoriti pravu umjetnost. Medju ostalim veli o n : „Kad našim b u d u ć i m s l o ­ b o d n i m l j u d i m a pribavljanje sredstava za život n e b u d e v i š e c i l j ž i v o t a , nego kad nas, blagodareći novoj djelotvornoj vjeri ili b o l j e z n a n j u , pribavljanje sredstava za život b u d e k a o n a g r a d a n a š e g r a d a l i š i l o s v i h b r i g a , ukratko, kad industrija već ne bude naša gospodarica, već naša služavka, o n d a će n a š cilj ž i v o t a bi ti u ž i v o t n o j r a d o ­ s t i , a mi ć e m o s e t r u d i t i , d a n a š u d j e c u uzgojimo sp o s o b n o m i spremnom. Pola­ �449 z e ć i od v j e ž b a n j a snage, od n j e g o v a n j a t j e l e s n e l j e p o t e , u z g o j ć e v e ć iz l j u b a v i p r e m a d j e t e t u i z b o g r a d o s t i na c v j e t a ­ nju n j e g o v e ljepote biti cisto umjet­ n i č k i i s v a k i će č o v j e k u ma k o j e m po­ g l e d u b i t i p r a v i u m j e t n i k . R a z l i k a u pri­ r o dn i m s k l o n o s t i m a r a zv i t će najrazlič i t i j e p r a v c e d o n e s l u ć e n o g b o g a t s t v a !“ T o je potpuno socijalistički posmatrano i podudara se savršeno s našim izlaganjima. U budućnosti će društveni život bivati sve više javnim životom. Kuda se smjera, vidimo najočitije na sasvim pro­ mijenjenom položaju žene prema ranijim vremenima. D o­ maći život bit će ograničen na najpotrebnije, zato će me­ djutim biti otvoreno najviše polje potrebi društvenosti. Velike dvorane za predavanja i diskusije i pretresanja svih društvenih stvari, o kojima će buduće društvo suvereno odlučivati, dvorane za ručanje i igru, čitaonice, biblioteke, koncertni lokali i kazališta, muzeji, igrališta i gombališta, parkovi i promenade, javne kupelji, obrazovni i uzgojni zavodi svake ruke, laboratoriji i t. d., sve to uredjeno naj­ bolje, pružiti će umjetnosti i znanosti i svakoj vrsti zabave najbogatiju priliku, da stvara ono, što je najviše. Isto će tako odgovarati najvišim potrebama zavodi za njegovanje bolesnih, okuženih i ostarjelih. Kako li će naprama tomu izgledati nekoć tako hva­ ljeno naše doba! O vo ulizavanje za naklonost i smiješak odozgo, ova ponizna, pseća pokornost, ova uzajamna lju­ bomorna borba s najgadnijim, najnižim sredstvima oko privilegovanog položaja; ovo potlačivanje pravog uvjerenja, skrivanje dobrih svojstava, koja bi se mogla ne svidjati, kastriranje značaja, licemjerstvo savjesti i osjećaja — ta svojstva, koja se kratko m o g u o z n a č i t i k u k a v i č ­ l u k o m i b e z n a č a j n o š ć u , dolaze danomice svć odvratnija. O no, što čovjeka podiže i oplemenjuje, osje­ ćanje vlastitog dostojanstva, nezavisnost i nepotkupljivost savjesti, svoje uvjerenje, slobodno iskazivanje svojih misli, u današnjim prilikama biva obično pogriješka i prestup. O ve osebine često puta unište čovjeka, ako ih nije spoA . Bebel: Ž ena i socijalizam. 29 �450 soban ugušiti. Mnogi čak i ne osjećaju svoje poniženje, jer su se već navikli na to. Pas smatra kao sasvim pri­ rodno, što ima gospodara, koji će mu, kad je zlovoljan, dati da osjeti bič. Sa pomenutim promjenama u društvenom životu doži­ vjet će temeljitu promjenu i cijela literarna produkcija. Bogoslovske literature, koja danas u godišnjim katalozima literarnih pojava pokazuje najveći broj, nestati će zajedno s jurističkom. Z a jednu nema interesa, za drugu nema više potrebe ; iščeznut će i projzvodi, koji se odnose na svag­ dašnju borbu oko državnih institucija, jer će te institucije prestati postojati. T e će studije postati kulturnohistorijskima. O tpasti će masa htcdh literarnih proizvoda, kao znak pokvarena ukusa, često puta omogućena samo žrtvama, što ih pisac donosi iz taštine. Sa gledišta naših sadašnjih od­ nosa može se bez pretjeravanja reći, da će četiri petine svih literarnih proizvoda nestati sa tržišta, a d a o d t o g a ni j e d a n j e d i n i k u l t u r n i i n t e r e s ne s t r a da . Tako je velika masa površnih ili štetnih proizvoda i oči­ glednog djubreta u oblasti literarne proizvodnje. Beletristiku i novinarstvo zadesiti će ista sudbina. Nema ništa površnije i po duhu praznije, nego što je najveći dio novinarske literature. A ko bi se stanje naših kulturnih te­ čevina i naših naučnih pogleda mjerilo po sadržini naših novina, vidjelo bi se, da ono stoji vrlo nisko. Rad lica i stanje stvari ocjenjuje se sa gledišta, koja odgovaraju pro­ šlim vjekovima i koja odavna ne mogu da izdrže kritiku naše nauke. Pretežni dio naših žumalista čine ljudi koji su, kao što je nekada Bismarck tačno rekao, „promašili svoj poziv“, ali čije gledište i čije potrebe odgovaraju spe­ kulativnim interesima buržoazije. Uz to ove novine kao većina beletrističkih listova imaju zadatak, da u svojim oglasima daju mjesta najprljavijim reklamama, svojim bur­ zovnim dijelom one služe istom interesu na drugom jednom polju. Materijalni interes poduzetnika odredjuje sadržinu. Beletristička literatura, p r o s j e č n o uzevši, nije mnogo bolja od novinarske literature: ovdje se naročito njeguje spolni život s njegovim eks^psima, sad se popušta be­ stidnoj otvorenosti, sad najneukusnijim predrasudama i pra- �451 znovjericama. Svrha je, da se buržoaski svijet, ne vodeći računa o svim njegovim nedostacima, koji se u sitnicama priznaju, prikaže kao najbolji od svih svjetova. N a tom širokom i važnom području buduće će društvo morati stvari temeljito raščistiti. Znanost, istina, ljepota, borba ideja, samo to će vladati. Svakome, koji valjano stvara, dati će se prilika sudjelovati. O n već ne će ovi­ siti o milosti knjižara, o novčanom interesu, o predrasudi, već od nezainteresovanih stručnjaka, koji i pod njegovim uplivom stoje i protiv čije odluke, ako mu je nepovoljna, uvijek može apelirati na cjelinu, a to mu je danas nemo­ guće i u novinarskoj redakciji i kod izdavača, koji vodi računa samo o svojim privatnim interesima. Naivno mi­ šljenje, da će u socijalističkom društvu borba mišljenja biti ugušena, mogu zastupati samo oni, koji u buržoaskom svijetu gledaju najsavršenije društvo i iz neprijateljstva na­ stoje da socijalizam ponize i okleveću. Društvo, koje po­ čiva na potpuno demokratskoj jednakosti, ne poznaje i ne trpi nikakvo ugnjetavanje. S a m o n a j p o t p u n i j a s l o ­ b o d a m i š l j e n j a o m o g u ć u j e n a p r e d a k , k oj i j e ž i v o t n i p r i n c i p d r u š t v a . Isto je tako velika obmama, kad se buržoasko društvo prikazuje kao zaštitnik prave slobode mišljenja. Stranke, koje zastupaju klasni interes vladajućih, objavljuju u štampi samo ono, što ovom klasnom interesu ne nanosi štete, i teško onome, koji se o to ogriješi. Njegovo je socijalno uništenje zapečaćeno, i to zna svatko, koji pozna prilike. A kako se izdavači i knjižari odnose prema literarnim radovima, koji im nisu po volji, o tome bi nam znali književnici otpjevati po koju pje­ smicu. Najzad i naše krivično zakonodavstvo i zakon o štampi pokazuju, kakav duh gospodari vladajućim i gospodarećim klasama. Prava sloboda mišljenja izgleda im kao najopasnije od svih zala. Dvadesetisedmo poglavlje. Slobodan razvoj osobnosti. 1. Bezbrižnost života. Čovjeku treba dati mogućnosti, da se potpuno razvije, to treba da bude cilj ljudskoga društvenog života, on ne �452 smije da bude privezan za grudu zemlje, na kojoj je slu­ čajno rodjen. Ljude i svijet ne treba poznavati samo iz knjiga i novina, za to je potrebno lično promatranje i praktičan studij. Buduće društvo mora dakle omogućiti svima ono, što je mnogima u današnjem već moguće, i ako se u većini slučajeva ljudi kreću pod pritiskom bijede. P o t r e b a p r o m j e n e u svim ž i v o t n i m odnoš a j i m a d u b o k o je u s a d j e n a u l j u d s k o j na­ r a v i . O na izlazi iz nagona za usavršivanjem, koji je sva­ kom živom biću imanentan. Biljka, koja stoji u tamnom prostoru, diže se i uspravlja, kao da je svijesna svijetla, što upada kroz jednu rupu. Tako i čovjek. Nagonu, koji je čovjeku prirodjen, mora se udovoljavati na razuman na­ čin. Nagonu za promjenom ne će se protiviti novo društvo, naprotiv, tek će ono omogućiti svima zadovoljenje ovog nagona. T o će biti olakšano saobraćajnim odnosima, koji će biti razvijeni u najvećoj mjeri, medjunarodni će odnosi poticati na to. U buduće će mnogo više ljudi s najrazli­ čitijim svrhama putovati po svijetu, nego li danas. Društvu će nadalje biti potrebna bogata riznica svih sredstava za život, da bi zadovoljilo svoje potrebe. Prema tomu će društvo odredjivati radno vrijeme po potrebi; ono će ga odredjivati čas duže, čas kraće, prema potrebama i naravi godišnjeg vremena. O no će se odavati u jedno doba godine pretežno poljoprivrednoj, u drugo više industrijskoj i umjetničkoj proizvodnji; ono će upravljati radnim sna­ gama, kako bude potreba iziskivala : kombiniranjem mno­ gobrojne radne snage, najsavršenijom tehnikom ono će moći u igri izvesti ono, što se danas pričinja nemoguće. Kao što društvo preuzima brigu oko svoje mladeži, tako i oko svojih staraca, bolesnika i invalida. T ko bude ma rad kakvog uzroka postao nesposoban za rad, za njega će se pobrinuti cjelina. I tu se ne će raditi o jednom aktu dobročinstva, već o d u ž n o s t i , ne o mrvici kruha, već o zasluženoj njezi i pomoći, koja mora pripasti onome, koji je u godinama snage i sposobnosti za rad ispunjavao svoje dužnosti prema cjelini. Večer života bit će^ starosti poljepšana sa svime, što će društvo moći da pruži. Jer se svaki nada, da će jednom i sam uživati ono, što starima �453 čini. Sad već starce ne muči pomisao, da drugi čekaju na njihovu smrt, kako bi baštinili. A isto je tako iščeznula i bojazan, e će biti bačeni u stranu kao isisani limuni, kad ostare i oslabe. O ni ne će biti upućeni ni na milost i pomoć svoje djece, ni na prosjačke krajcare svojih općina.1 Vrlo je dobro poznato, u kakovom se položaju nalazi ve­ ćina roditelja, koji su u starosti upućeni na pomoć svoje djece. I kako nada u b a š t i n u demorališe djecu, a još više rodjake. Kako se niske strasti bude i koliko se zlo­ čina time izazove. Umorstvo, podvala, kriva prisega, iznudjivanje. Moralno i fizičko stanje društva, način rada, stanovanja, hranjenja i odijevanja, njegov društveni život, sve će pri­ donijeti tome, da nesrećnih slučejeva, oboljevanja i iznemo­ glosti bude što manje. Naravna smrt, izumiranje prirodnih snaga postat će tada sve više i više pravilom. Uvjerenje, da je nebo na zemlji i da umrijeti znači svršiti, pobudit će ljude, da živu pametno. Najviše uživa onaj, koji uživa dugo. Dug život najbolje zna da cijeni svećenstvo, koje priprema ljude za „onaj svijet'*. Bezbrižnost života daje im mogućnost, da dostignu prosječno najvišu starost. 2. Preokret u ishrani. Z a život je u prvom redu potrebno jelo i pilo. Prija­ telji takozvanog „prirodnog načina života" pitaju često, za­ što je socijalna demokracija ravnodušna prema vegeterijanstvu. Evo z ašto : svatko neka živi, kako ga je volja. Vegeterijanstvo, to jest prehrana bilinama, našla je zemljišta 1 „Čovjek, koji je cio svoj život probavio u poštenom i napornom radu, ne treba da živi u starosti svojoj ni od milosti svoje djece ni od buržoaskog društva. Nezavisna, bezbrižna i osigurana starost je najpri­ rodnija nagrada za besprekidne napore u danima snage i zdravlja.*4 v. Thiinen, Izolovana država. N o kako izgleda u buržoaskom društvu ? Milijuni gledaju sa jezom u budućnost, kada će, ostarjeli, biti izbačeni na ulicu. A naš industrijski sistem čini ljude rano starima. Zakonsko osiguranje u starosti i nemoći u Njemačkoj, toliko hvaljeno, pruža vrlo malu naknadu, to svi priznaju. Pom oć, koju ono zajamčuje, mnogo je nedostatnija od mirovina, koje države daju velikoj većini umirovljenih činovnika. �454 ponajprije u takovim krugovima, koji su u ugodnom polo­ žaju, da mogu birati izmedju vegetabilne i animalne hrane. Medjutim, za veliku većinu čovječanstva ne postoji taj izbor, ona je primorana živjeti prema svojim sredstvima, sredstvima, koja je upućuju zbog oskudice isključivo na vegetabilnu hranu, koja je najmanje hraniva. Našem radnom pučanstvu u Sleskoj, Saskoj, Thiirinškoj i t. d. korun je glavna hrana, pa čak i kruh dolazi tek na drugo m jesto; meso, pa i ono slabije kvalitete, dolazi rijetko na stol. Najveći dio ladanjskog puka, ma da goji marvu, rijetko se hrani mesom, on mora marvu da proda, kako bi stečenim novcem zadovoljio drugim potrebama. Z a mnogobrojne ljude, koji su primorani da živu kao vegeterijanci, dobro bi došlo, da s vremena na vrijeme dobiju koji biftek ili koju šunku.1 U koliko se vegeterijanstvo okreće protiv p r e c j e n j i v a n j a hranivosti mesa, ono je u pravu; ali nema prava, kad iz vrlo sentimentalnih razloga ustaje protiv upotrebe mesne hrane kao štetne i kobne. N a primjer zbog toga, što prirodni osjećaj ne do­ pušta, da se životinje tamane i „lešina" jede. Ali želja za ugodnim i spokojnim životom goni nas, da objavimo rat velikom broju životinja, kukaca razne vrsti i da ih tama­ nimo, a da ne budemo sami pojedeni, moramo da ubijamo i istrjebljujemo divlje životinje. Kad bi se štedio život 1 D a je tomu odista tako, potvrdjuju pokusi s prehranom, o kojima u novije vrijeme izvijestile dva talijanska istraživača. Ispitivano je mije­ njanje tvari kod jednog pučanstva, koje se već od davnih vremena hrani vegetabilnom hranom. Takvo pučanstvo, živući u jadnim ekonomskim prilikama, nalazi se na jugu Italije, u Abruzzima. Hrana mu sastoji od kuruznoga brašna, povrća i maslinova ulja. Tamo ne jedu ni mlijeka, ni sira, ni jaja. N a stol njihov dolazi meso tek tri do četiri puta na godinu. Radi pokusa dalo im se u hranu meso, i to tako, da je svaka osoba kroz 15 dana dobila 100 grama mesa, a kroz daljnjih 15 dana 2 0 0 grama mesa. Pokazalo se, „da su se procesi asimilovanja razvili znatno povoljnije- Neobično veliki isprva gubici hranivih tvari dodjoše do najmanje mjere. N e samo da se dodana životinjska bje­ lančevina probavila potpuno, već se i vegetabilna hrana probavljala bolje, nego prije. T o je tim značajnije, što je bila 'teško probavljiva, sastojeći gotovo od same kuruze, koja ima mnogo celuloze.1 D i. med. A . Lip4 schiitz, Reformiranje naše prehrane? „Novo Vrijeme*', 27. godište, 1. svezak, str. 9 1 5 . �455 „dobrih čovjekovih prijatelja1, domaćih životinja, ovih bi 4 se „dobrih prijatelja** za deset godina toliko namnožilo, da bi nas „pojeli** lišavajući nas hrane. Lažna je tvrdnja, da bilinska brana pripitomljuje osjećaje u čovjeka. U dobro­ ćudnom Indijancu, koji se hrani biljem, probudi se „zvijer**, čim ga na otpor izazove surovost Englezova. Hranivost jedne hrane ne smije se prosudjivati po sadr­ žim bjelančevine, što je sadržana u njoj. Mora se uzeti u obzir i to, koliko ostane neprobavljeno bjelančevine u toj hranivoj tvari. S toga gledišta stoje primjerice meso i riža odnosno krumpir obzirom na bjelančevinu jedno prema drugome kao 2,5 i 20 odnosno 22, to jest, od 100 grama bjelančevine, koja je uzeta s mesom pojavi se 2,5 grama u izmetini, od 100 grama bjelančevine, koja je uzeta s rižom ili krumpirom, 20 odnosno 22 grama. Znameniti ruski fizijolog Pavlov i njegova škola dokazaše, da se kod probave kruha izlučuje daleko više fermenta, nego li kod probave mesa. Pavlov je dalje pokazao, da probavni sokovi, koji izlaze iz želučanih žlijezda, sastoje od dvije veličine ob­ zirom na kvantitet: želučani sok izlazi s jedne strane na podražaj želučane sluznice, a s druge strane kao „tekovni sok“ na podražaj sjetilnih organa pomoću dotične hrane. Množina tekovnog soka ovisna je o našem duševnom stanju, primjerice o gladi, brizi, srditosti, ve elju itd., a onda i o naravi dotične hrane. Ali značenje toga tekovnoga soka različito je kod probavljanja različitih hrana. Mnoga hrana, kao naprimjer kruh, kuhana jaja ili čisti škrob, ne mogu se, kao što je pokusima neposredno dokazano, uopće pro­ bavljati, ako pri njihovoj probavi ne djeluje taj tekovni sok: ona se može probaviti samo onda, kad ju se uzima s tekom (ili s drugim hranivim sredstvima). Naprotiv se meso, kao što je to Pavlov dokazao, može djelimično pro­ baviti i bez tekovnoga soka, dok je probavljanje mesa s tekovnim sokom daleko brže (skoro za pet puta). „ M i dakle mo ram o uzeti u obzir prilike, koje su v e z a n e za d u š u č o v j e k a . O v d j e je po­ stavljen most izmedju činjenica hranbene ( i z i j o l o g i j e i s o c i j a l n i h prilika. M o d e r n i g ra dj an in , n a r o č i t o r a d n i č k a klasa, živi �456 u t a k v i m s o c i j a l n i m pr i l i kama, koje mor aj u u n j e m u u g u š i t i s v a k i n o r m a l n i t ek. R a d u tvornici, b e s p r e k i d n a briga oko svag­ d a š n j e g a kruha, n e d o s t a t a k d u š e v n o g od­ mora i radosti, pot p u n a tjelesna iscrplje­ nost , s v e su to m o m e n t i , koj i u n i š t a v a j u t e k . U ovakovom duševnom stanju mi nijesmo kadri da izlučujemo tekovni sok, koji je potreban, da se probavi vegetabilna hrana. Naprotiv je meso takva hrana, što se — da se tako izrazimo — sama brine za svoju probavu; ne samo da se ona dobrim dijelom dade probaviti i bez teka, već je ona i moćan podraživač našega teka. Tako meso pomaže probavu onih vegetabilija, koja smo zajedno s njime uzeli. Cini nam se, da u tom leži velika prednost životinjske hrane za modernog čovjeka.4,1 Sonderegger pogadja jezgro »tvari, kad veli: „Ne po­ stoji nikakav red po rangu u nužnosti sredstava za hra­ njenje, postoji tek nepromjenljiv zakon miješanja njihovih hranivih materija. “ Ispravno je, da se samo mesnom hra­ nom nitko ne može da hrani, medjutim bilinskom može, predpostavljajući, da je izabere. S druge strane, nitko se ne će zadovoljiti stanovitom bilinskom hranom, ma bila ona i najhranivija. T ako su bob, grašak, leća, jednom riječi leguminosa, najhranivije od svih hranivih materija. Ali bi bila tortura hraniti se isključivo samo njima, što bi trebalo da bude moguće. T ako u prvom svesku „Kapitala** na­ vodi Karl Marx, da čilenski posjednici rudnika sile svoje radnike, da jedu godinama bob, jer im ovaj daje veliku količinu snage, te mogu snositi napore, kao ni od koje hrane. Radnici se odriču boba, i ako je tako hraniv, ali ih oni nagone, da ga jedu. Ni u kojem slučaju sreća i zdravlje ljudi ne zavise od ove ili one vrsti hrane, kao što to tvrde fanatici medju vegeterijancima. Klima, socijalni odnosi, na­ vika i lični ukus, to je mjerodavno.2 1 A . Lipschiitz, u pomenutoj knjizi, str. 9 1 4 do 9 1 5 . 8 „Zdrava hrana isključivo je vegetabilna s malim pridodatkom ani­ malnih supstancija. M eso se u seljačkoj hrani upotrebljava vrlo malo. D anas ne če nitko poreći, da se na taj način dade dobro živjeti. Cak i isključivo vegetabilna hrana uz dobro mijenjanje ne škodi zdravlju. �457 U koliko se više razvija kultura, na mjesto gotovo isklju­ čivo mesne hrane, kao kod lovačkih i pastirskih naroda, stupa sve više biljevna. Raznovrsnost njegovanja bilja znak je više kulture. Sa polja odredjene veličine može se dobiti mnogo više vegetabilnih hranivih materija, nego što se ga­ jenjem stoke može dobiti mesa. Ovaj razvitak daje biljnoj hrani sve veće preimućstvo. Prevoz mesa, koji se danas vrši, blagodareći ekstenzivnoj privredi, iz dalekih zemalja, naročito iz Južne Amerike i Australije, bit će za nekoliko decenija obustavljen. S druge strane, stoka se ne gaji samo radi mesa, već i radi vune, dlaka, ščetina, kože, mlijeka, jaja itd. O tom ovise mnoge industrije i mnogo ljudskih potreba. Isto se tako velika količina otpadaka, koje daje industrija i domaće gospodarstvo, ne može upotrijebiti ko­ risnije, nego za gajenje stoke. U budućnosti će more morati pružati čovječanstvu mnogo više životinjske hrane, nego dosada. T eško da će se tada dogadjati još, da se pri bogatom ribolovu čitavi tovari upotrijebe za djubre, kao što to danas biva, jer sredstva za transport i konzerviranje ne daju mogućnosti, da se čuvaju ili pak visoka cijena transporta spriječava izvoz. A vrlo je vjerojatno, da će, sa ukidanjem suprotnosti izmedju grada i ladanja, kad se sta­ novništvo preseli iz velikih gradova na ladanje, kad se rad u zatvorenim tvorničkim prostorima sjedini s poljoprivrednim, mesna hrana zaostati za biljevnom. Nedostatak sredstava za podraživanje u biljevnoj hrani može se nadoknaditi ra­ zumnim priredjivanjem mirodija. Ali čisto vegeterijanski način života nije za buduće društvo ni vjerovatan ni po­ treban. A li se posvuda, po svim kontinentima javlja očigledno druga jedna želja, napušta se prva jednostavna hrana, traže se dodaci i sredstva, koja bude tek, a ovamo spada i m eso, koje se u kuhinji dade na sto raznih načina prirediti. O va težnja za promjenom hrane opaža se posvuda, pa kako iščezavaju jednostavni običaji, navike, narodne nošnje, tako se pobijaju i stariji načini prehrane. Ovaj se preokret zapaža u svim zemljama, i u Japanu, gdje je prije vladala naročita hrana, potiskuje evropska stari režim, a mornarica je čak zavela novu hranu, jer je ova kompedijoznija pokazavši se boljom za radnike, koji su u poslu. O pćenita je težnja doći do koncentrirane, masne i ukusne hrane.“ M . Rubner, Pitanja narodne prehrane. Str. 3 1 . do 32 . Leipzig 1908. �458 3. Komunistička kuhinja. Ali kod hrane je daleko važnji k v a 1i t e t, nego kvantitet; mnogo ne pomaže, ako to mnogo nije dobro. A kvalitet se znatno popravlja načinom pripravljanja. Ako se hoće postići najveći stepen koristi, p r i p r a v l j a n j e h r a n e m o r a da o d g o v a r a z n a n o s t i i s t o tako, kao s va k a d ru g a l ju ds k a djelatnost. Zat o treba z n a n j a i s r e d s t a v a . Nije treba dokazivati, da naše žene, kojima danas pripravljanje hrane poglavito pripada, često puta ovoga znanja n e m a j u i ne mogu da imaju. T ehnika velikih kuhinja dostigla je već savršenstvo, za koje ne znaju ni najbolje uredjene porodične kuhinje. N a­ ročito odgovara željama kuhinja sa električnim grijanjem i svijetlom. Ni dima, ni vrućine, ni p a re ; kuhinja nalikuje više jednom salonu, nego li jednom radnom prostoru sa svim mogućim tehničkim i mašinskim uredbama, koje brzo i lako vrše najneugodnije i najdangubnije poslove. T u su električne sprave za Ijuštenje krumpira i voća, aparati za vadjenje jezgra, alat za punjenje kobasica, preša za slaninu, stroj za siječenje i drobljenje mesa, aparati za pečenje, mlinovi za kavu i mirodije, aparat za rezanje hruha, stroj za drobljenje leda, aparati za vadjenje čepova i stotine drugih orudja i strojeva, pomoću kojih relativno mali broj lica sa umjerenim naporom može da zgotovi jelo za sto­ tine gostiju. Isti je slučaj s priborom za pranje i čišćenje. Privatna je kuhinja za milijune žena jedna ustanova, koja traži najveće napore, najveću dangubu i najveće ra­ sipanje, ona im oduzima zdravlje i dobro raspoloženje i predmet je svagdašnje brige, naročito kad su sredstva, kao kod većine porodica, najoskudnija što mogu biti. Ukidanje privatne kuhinje znači za mnoge žene oslobo­ djenje. Privatna je kuhinja isto tako nazadna i preživljena ustanova, kao i radionice sitnog majstora, obje znače naj­ veću protivnost ekonomiji, veliki gubitak vremena, snage, materijala za ogrijev i svijetlo, hrane i t. d. Hranivost jela povećava se time, ako se ona dadu lako asimilirati; ovo je odlučno.1 Prirodni načm hranjenja kod 1 Sposobnost asimilacije jela od presudnog je značenja za pojedinca. Niemeyer, Nauka o zdravlju. �459 sviju omogućit će tek novo društvo. Cato hvali stari Rim, da je do šestog vijeka od osnivanja grada (200 prije Krista) bilo poznavalaca ljekarstva, ali nije bilo rada. Rimljani su živjeli tako trijezno i jednostavno, te su bo­ lesti bile rijetke, a običan oblik smrti bijaše smrt od ostarjelosti. Stvari su se iz temelja promijenile tek onda, kad su se razvili na jednoj strani požuda i lijenost, ukratko raspuštenost, a na drugoj strani nevolja i pretjeran rad. U budućnosti će biti nemoguća pohotljivost i raspuštenost, ali i nevolja, bijeda i oskudica. Svega je dovoljno za sve. V eć je Heinrich H eine pjevao: N a zemlji ima hljeba dost Z a svekolike ljude I R uže i mirte, ljepota i radost I šećerni grašak je tude. D a, šećerni grašak svakome, Cim mahuna pukne jednom ! N ebesa mi prepuštamo A ngjelu, vrapcu vriednom.1 „Tko jede malo, živi dobro “ (to jest dugo) rekao je Talijanac Cornaro u šesnaestom vijeku, kako ga citira Niemeyer. Najposlije će u buduće i kemija pridonijeti mnogo više, nego li dosad, pripravljanju nove i bolje hrane. D anas se znanost mnogo zlorabi, da bi se omogućila patvorenja i iznudjivanja; medjutim je jasno, da kemijskim načinom zgotovljeno jelo, koje ima sva svojstva prirodnog proizvoda, pokazuje isti rezultat. Način dobijanja sporedna je stvar, ako proizvod u svem ostalom daje ono, što se od njega traži. 4. Preobražaj u domaćem životu. Kako u kuhinji, revolucija će se odigrati u cjelokupnom domaćem životu i otpasti će mnogi poslovi, koji se danas moraju obavljati. Kako će u buduće zavodi za centralno pripremanje hrane učiniti potpuno suvišnom domaću ku­ hinju, isto će tako sa centralnim grijanjem i centralnim električnim svijetlom otpasti svi poslovi, koje je dosada 1 Heinrich H eine, Njemačka, zimska priča. �460 iziskivalo loženje peći i spremanje svjetiljaka i aparata za svijetlo. Vodovod sa toplom kao i sa hladnom vodom omogućiti će svakomu, da bez pomoćnih lica ima i pranje i kupalište. Centralni zavodi za pranje i sušenje po­ duzeti će čišćenje i sušenje rublja; centralni zavodi za či­ šćenje vršiti će čišćenje odijela i sagova. U Chicagu su bili izloženi strojevi, koji su obavljali čišćenje sagova a naj­ kraćem vremenu, što je izazvalo čudjenje i divljenje dama, koje su posjetile izložbu. Električna se vrata otvaraju pod lakim pritiskom prsta i sama se zatvore. Električna insta­ lacija raznosi pisma i novine u sva kućna odijelenja i sve spratove, električna kola prištedjuju penjanje uza stube. Unutrašnji kućni namještaj, pod, zastiranje zidova, po­ kućstvo, bit će udešeni tako, te će se sve moći najlakše čistiti, da ne bude sakupljača prašine i bakterija. Djubre i otpaci iznosit će se iz kuće na sličan način, kao što vo­ dovod odvodi upotrebljenu vodu. U Saveznim Državama u gdjekojim evropskim gradovima, naprimjer u Ziinchu, Berlinu i njegovim predgradjima, Londonu, Beču, Miinchenu, ima već takvih kuća, uredjenih sa svim rafinemanom, u kojima stanuju mnogobrojne imućne porodice — ostale ne mogu da podnose troškove — i uživaju veliki dio opisanih udobnosti.1 1 O d 2521 stanova, koji su godine 1908. nastali u W ilmersdorfu, imalo j e : Centralno lo ž e n j e .............1001 ili 39,71 procenata Opskrbu toplom vodom . . 1373 „ 5 4 ,4 6 „ Električno svijetlo . * . . . 1288 „ 5 1 ,0 9 „ K u p a o n u .................................... 2 0 6 3 „ 8 1 ,8 3 „ L i f t .................................. 6 9 9 „ 2 7 ,7 3 Sakupljač p r a š in e ..................... 3 0 4 „ 12,06 „ Plin je bio uveden u sve stanove. U Berlinu i oko njega postoji već i više kuća s jednom kuhinjom. O vdje se, u zajedničkoj kuhinji, gotovi jelo za sve stanovnike kuće. Tako već na svim područjima buržoasko društvo nosi u sebi klice socija­ lističkog preobražaja društvenog: ,.Grad budućnosti imat će osim zajed­ ničke kuće sa plinskom, elekričnom centralom za loženje, ^osim škola i prostorije za sastajanje i centralnu kuhinju za čitavu zajednicu. Tada ne će biti nemoguće direktnim telefonskim pozivom zatražiti u stanove jelo, koje će se dovoziti na malim automatskim kolicima, slično, kao^ što se u velegradovima raznose pisma pomoću podzemne električne pošte. T o je daleko manje teško i daleko izvedljivije, nego li riješenje problema o letenju, koji se još do nedavna činio tako utopističkim. E. Lilienthal, Reforma kućanstva. Dokumenti napretka. Svezak 9. 1909. �461 Ovdje imamo i opet jedan dokaz o tome, kako bur­ žoasko društvo utire put revolucijoniranju domaćeg života, ali samo svojim izabranicima. A čim se domaći život bude na ovaj način iz osnova promijenio, nestati će sluge, ovoga „roba za sve ćudi gospodjine“. Zajedno s njim nestati će i dame. „Bez slugu nema kulture“, uzviknut će gospodin v. Treitschke sa komičnim patosom. O n je isto tako malo sposoban da zamisli društvo bez slugu, kao što ga Aristolel nije mogao da zamisli bez r o b o v a . Čudno je, što gospodin v. Treitschke smatra naše sluge „nosiocima naše kulture**. Treitschkeu kao i Eugenu Richteru zadaje mnogo brige i čišćenje cipela i odijela, u čemu se pak svaki ne će sam za sebe brinuti. No u devet desetina slučajeva danas to svaki sam radi, ili radi žena za muža, ili kćer i sin za porodicu, i moglo bi se odgovoriti time, da što danas čine devet desetina, može činiti i ona jedna desetina. Našao bi se i drugi izlaz. Zašto da se u buduće m l a d e ž bez razlike spola ne upotrijebi za takove i slične poslove? Rad ne sramoti čovjeka, pa sastajao se on i u čišćenju cipela, to je iskusio i mnogi oficir iz staroga plemstva, koji je zbog dugova otpirio u Savezne Države i tamo postao slugom ili čističizmom. Gospodin Eugen Richter prikazuje u jednoj svojoj brošuri, kako na pitanju čišćenja cipela pada „socijalistička država budućnosti**. „Socijalistički državni kancelar** odreći će se naime toga, da čisti sebi cipele i eto, to će biti njegova nesreća. Protivnici su se silno ushićivali tom kri­ tikom i time posvjedočili svoju skromnost u tome, šta traže od kritike socijalizma. G ospodin Eugen Richter morao je doživjeti poraz, jer ne samo da je jedan od njegovih stranačkih drugova u Niirnbergu odmah poslije štampanja njegove brošure pronašao s t r o j z a č i š ć e n j e c i p e l a , već je na chikaškoj svjetskoj izložbi 1893. bila izložena jedna e l e k t r i č n a m a š i n a z a č i š ć e n j e c i p e l a , koja je taj posao obavljala potpuno i savršeno. Tako je glavni prigovor, koji su Richter i Treitschke podizali protiv socija­ lističkog društva, propao u praksi pred jednim izumom, koji je nadjen u buržoaskom društvu. Revolucionarni preobražaj, koji iz temelja mijenja sve �462 životne odnose ljudi, a naročito položaj žene, vrši se već pred našim očima. Samo je pitanje v r e m e n a , kad će taj preobražaj u najvećim razmjerima uzeti u svoje ruke samo društvo, ubrzati ga i uopćiti ga i s t i m e p r u ž i t i pr i l i ke, da svi b e z i z n i m k e s u d j e l u j u na nj e­ g o v i m m n o g o b r o j n i m r a z n o v r s n i m kor i s t i ma. D v a d e s e t i o s m o poglavlje. Žena u budućnosti. O vo poglavlje može biti vrlo kratko. O no sadrži samo konzekvencije, koje iz onoga, što je dosada kazano, izlaze za položaj žene u budućem društvu, konzekvencije, koje dapače i sam čitalac može lako izvući. Z ena novoga društva bit će socijalno i ekonomski potpuno nezavisna, ona ne će biti više potčinjena ni sjenci od gospodstva i izrabljivanja, ona će stajati prema muš­ karcu kao slobodna, jednaka i biti će gospodaricom svoje sudbine. Njezin je uzgoj jednak čovjekovom izuzimajući nastranosti, uvjetovane razlikom spola i njezinim spolnim funkcijama; živući u prirodnim životnim uslovima, ona može razvijati i upotrebljavati svoje fizičke i duševne sile prema p o trebi; za svoju djelatnost ona odabire one oblasti, koje odgovaraju njezinim željama, sklonostima i predispo­ zicijama, i radi pod istim uslovima kao i muškarac. Jedan dio dana radit će kao praktična radnica ma kakav posao, drugi dio dana bit će odgojiteljica, ućiteljica, dadilja, treći dio dana zanimat će se umjetnošću ili naukom, četvrti dio dana vršit će ma koju administrativnu funkciju. O na će stu­ dirati, raditi, uživati, zabavljati se sa sebi ravnima ili s muš­ karcima, kako ona hoće i kakova već bude prilika. U izboru ljubavi bit će kao i muškarac slobodna i nespriječavana. O na prosi ili se udaje i sklapa brak jedino s obzirom na svoju naklonost. Taj je brak privatan ugovor bez posredovanja kakvog funkcijonara, kao god što je brak do srednjega vijeka bio privatan ugovor. Socijalizam ovdje ne stvara ništa novo, on samo na višem kulturnom stupnju �463 i pod novim društvenim formama uspostavlja ono, š t o j e b i l o o p ć e n i t o p r i z n a t o p r i j e , no š t o je p r i ­ v a t n o v l a s n i š t v o z a g o s p o d a r i l o društvom. Pretpostavljajući, da zadovoljavanjem svojih nagona ne nanosi nikome nikakve štete, čovjek ima sam sobom da raspolaže. P o d m i r e n j e s p o l n o g n a g o n a je isto tako lična stvar svakog pojedinca, kao i p o d m i r e n j e svakog drugog prirod­ n o g n a g o n a . Nitko nema o tome da polaže račun drugome i nitko nepozvani nema u to da se miješa. Kako ja jedem, pijem i spavam i kako se odijevam, to je moja lična stvar, a isto je tako lična stvar moj saobraćaj sa licem drugog spola. Uvidjavnost i obrazovanje, potpuna lična nezavisnost, osebine, koje će se sa uzgojem i odnosima u budućem društvu same po sebi javiti, sačuvat će sva­ koga, da ne radi ono, što mu nanosi štetu. Muškarci i žene budućeg društva imat će u mnogo većem stepenu samoodgoje i poznavanja vlastitog bića, nego što je to danas. A samim tim, što će nestati onog glupog i smiješnog skrivanja spolnih stvari, saobraćaj spolova bit će mnogo naravniji, nego danas. A ko se izmedju dvoje, koji su sklopili brak, pojavi nesloga, razočaranje ili mržnja, moral nalaže, da se neprirodna i zato nemoralna veza raskine. A pošto će iščeznuti odnosi, koji su dosada veliki broj žena osudjivali na vanbračnost ili prodaju svojega tijela, to će nestati i nadmoćnosti muškaraca. S druge strane, potpuno novo društveno stanje otklonit će mnoge smetnje i zapreke, koje danas uplivišu na bračni život i koje ga često čine nedovoljno razvijenim ili sasvim nemogućim. Zapreke, apsurdnosti i neprirodnosti u današnjem po­ ložaju žene dolaze sve više u svijest širokih krugova na­ lazeći živa izražaja u socijalnoj literaturi, kao i u roma­ nima ; često medjutim u neskladnoj formi. Nitko, tko misli, ne će poreći, da današnji brak sve manje odgovara svojoj svrsi, i zato nije nikakvo čudo, što slobodan izbor ljubavi i slobodno raskidanje podržavanih odnošaja smatraju kao nešto prirodno čak i oni, koji uostalom nijesu skloni^ da otuda izvuku konzekvencije za promjenu našeg sadašnjeg društvenog stanja; oni drže, da samo privilegovanim kla­ �464 sama treba priznati slobodu spolnog saobraćaja. M a t i l d a R e i c h h a r d t-S t r o m b e r g o v a veli naprimjer u jednoj polemici1 protiv emancipatorskih težnja spisateljice F a n n y Lewaldove: „Kad V i (F. L .) tražite potpunu ravnopravnost žene s muškarcem u socijalnom i političkom životu, to mora imati pravo i G e o r g e S a n d o v a u svojim emancipatorskim težnjama, koje sadrže samo ono, što muškarac odavna neosporno ima. J e r s e n e m o ž e n a ć i n i ­ j e d a n u p r a v o p a m e t a n r a z l o g z a t o, d a u ovoj r a v n o p r a v n o s t i su djeluje samo glava, a ne i s r c e ž e n i n o i da ona ne bude slobodna davati i primati kao i m u š k a r a c . N aprotiv: ako žena prema svojoj prirodi ima prava, a s tim i dužnost - jer mi nismo dužni zako­ pavati blago, koje nam je dano — da u duševnoj utak­ mici s drugim spolom napreže vlakna moždjana do krajnje granice, ona mora imati i pravo, d a r a d i o d r ž a n j a r a v n o t e ž e u s p o s o b n o s t i m a ubrza krvo­ t o k s r c a n a n a č i n , k o j i j o j s e č i n i naj p o d e s n i j i m. Bez ikakvog moralnog uzbudjenja svi mi čitamo naprimjer kod G o e t h e a — da uzmemo naj­ većeg za primjer — kako je često rasipao toplotu svojega srca i oduševljenje svoje velike duše na druge žene. Uvidjavan čovjek nalazi, da je to prirodno, baš zbog nje­ gove velike duše, koja se teško zadovoljava, a samo ogra­ ničena moralnost ne odobrava tome. Zašto se dakle Vi rugate .velikim dušama’ medju ženama 1 . . . Uzmimo, da je cijeli ženski spol bez iznimke sastavljen od George Sandičinih velikih d u ša ; svaka je žena Lukrecija Floriani, čija su sva djeca djeca ljubavi, ali koja je svu ovu djecu odgojila kako pravom materinskom ljubavlju i predanošću, tako i uvidjavnošću i razumom. Sto bi tada bilo od svi­ jeta ? N e m a s u m n j e , d a b i s v i j e t m o g a o p o s t o j a t i i n a p r e d o v a t i i tada, kao i da­ n a s , i d a b i s e m o ž d a b o l j e o s j e ć a o. “ 1 Ženino pravo i ženina dužnost. Odgovor na pisma Fanny L e ­ w aldove: Z a i protiv žena. 2. naklada. Bonn 1871. �465 Ali zašto da na to imaju pravo samo „velike duše“ ? Kad su mogli jedan Goethe i jedna George Sandova, da izuzmemo njih dvoje izmedju mnogih drugih, koji su radili i rade kao i oni, živjeti po sklonostima svog srca, kad je naročito o Goetheovim ljubavnim aferama štampano knjiga za pol biblioteke, koje njegovi obožavaoci i obožavateljice sa ushićenjem gutaju, zašto ne odobravati kod drugih ono, što je predmet zanosnog udivljenja, kad dolazi od jednoga G oethea ili jedne George Sandove? Dakako, sloboda u izboru ljubavi nije moguća u bur­ žoaskom društvu — u tom i leži vrhunac našeg dokazi­ vanja —, ali neka se svi ljudi stave u slične socijalne uslove, 'koji danas vrijede samo za izabrane u materijalnom i duševnom pogledu, pa će svi imati mogućnosti za pravu slobodu. U ,,Jacques“-u opisuje George Sandeova jednog muža, koji o brakolomnom odnošaju svoje žene sa drugim ovako su d i: „Nijedno ljudsko biće ne može zapovijedati nad ljubavlju i nitko nije kriv, ako je osjeća ili ako je nema. Sto ženu ponizuje, jest la ž ; što ruši brak, nije čas, što ga ona ljubavniku pruži, v e ć n o ć , k o j u o n a p o ­ s l i j e t o g a p r o v e d e s a s v o j i m m u ž e m . “ Jacques se osjeća obvezanim, da zbog ovakovog shvatanja ustupi mjesto svome suparniku (Borelu) i tada ovako umuje: „Borel bi na mome mjestu svoju ženu mirne savjesti istukao i ne bi se zarumenio, da ju tada primi u zagrljaj, poniženu njegovim batinama i cjelovima. Ima ljudi, koji bez razmišljanja, po istočnjačkom običaju ubijaju svoju nevjernu ženu, jer je smatraju kao zakonito vlasništvo. Drugi se tuku sa svojim suparnikom, ubiju ga ili udave, i tada ženu, koja im reče, da ih voli, mole za cjelove i milovanja, dok se ona usteže puna straha ili predaje u očajanju. T o je u bračnoj ljubavi običan način ponašanja i meni se čini, da je ljubav svinja manje podla i manje surova od ljubavi takvih ljudi.” 1 Brandes dodaje ovim navedenim rečenicama o v o : „O ve istine, koje za naš da­ našnji o b r a z o v a n i svijet važe kao elementarne, bile su *) G eorge Brandes, Literatura Leipzig 1883. V eit & Co. A . Bebel: Ž en a i socijalizam. devetnaestog stoljeća. 5. svezak. 30 �466 prije pedeset godina vapijući u nebo sofizmi." Ali ni danas se „imućni i obrazovani svijet" ne usudjuje, da se otvo­ reno izjavi za načela George Sandove, i ako faktično po njima živi. Kao što je licemjeran u moralu i religiji, tako isto i u braku. Ono, što su radili Goethe i George Sandova, rade danas tisuće drugih, koji se ne mogu uporediti s Goetheom ili Sandovom, pa ipak ne gube ništa na društvenom ugledu. T reba čovjek samo da ima ugledan položaj i sve ide samo od sebe. Bez obzira na to, slobode jednoga Goethea ili jedne George Sandove vrijede sa stanovišta gradjanskoga morala kao nemoralne, jer se sukobljuju sa moralnim zako­ nima, koje je društvo stvorilo, i sa prirodom našeg dru­ štvenog stanja. Prisilni je brak za gradjansko društvo nor­ malan brak, jedini „moralni" savez spolova, svaki je drugi spolni savez nemoralan. Đuržoaski je brak, kako smo nepo­ bitno dokazali, posljedica buržoaskih prilika s obzirom na vlasništvo. Stojeći u najužoj vezi sa privatnim vlasništvom i nasljednim pravom, on se sklapa radi dobijanja „zako­ nite" djece za nasljednike. A pod pritiskom društvenih prilika on je nametnut i onima, koji nemaju ništa da nasli­ jede, 1 on postaje društveno pravo, koje država kaznom štiti, zatvarajući u tamnice ljude i žene, koji živu van­ bračno ili se rastave. Ali u socijalističkom društvu ne če se imati šta na­ sljeđivati, i ako se kao baština smatra pokućstvo i lične stvari, i sa te tačke gledišta današnji oblik braka otpada. T im e je svršeno i sa pitanjem o nasljednom pravu, koje socijalizam ne treba da ukida. Ne ima li privatnog vlasni­ štva, ne može biti ni nasljednog prava. Ž ena će dakle biti s l o b o d n a i djeca, koju bude imala, ne će joj ovu 1 U svom djelu ,,Gradja i život društvenoga tijela4 veli Dr. S c h a f (1 e : „Slabljenje bračne veze olakšavanjem rastave braka ne može se zacijelo željeti, ono bi bilo protivno moralnim zadacima ljudskog parenja i štetno za održanje stanovništva i odgoj djece." Prema onome, što smo rekli, izlazi, da mi smatramo ova naziranja ne samo netačnima, već smo pripravni, da ih smatramo i nećudoredniraa.4^ Medjutim će i Dr. Schaffle priznati, da je nemoguće, u jednom društvu daleko kul­ turnijem, nego li je sadašnje, uvoditi ili održati ustanove, k o j e s e k o s e s n j e g o v i m p o j m o v i m a o moral u. �467 slobodu umanjiti, ona joj mogu samo uvećati radost života. Dadilje, odgojiteljice, prijateljice, odrasla ženska mladež bit će joj u pomoći u slučajevima, u kojima joj je pomoć potrebna. Moguće je, da će u buduće biti ljudi, koji će reći slično A . H u m b o l d t u : „Ja nisam stvoren, da budem otac porodice. Osim toga ja smatram ženidbu za grijeh, radjanje djece za zločin “ P a šta onda? Moć prirodnog nagona pobrinut će se kod ostalih za ravnotežu. Nas ne uznemiruje ni neprijateljstvo prema braku jednog Humboldta ni filozofski pesimizam jednoga Schopenhauera, Mainlandera ili v. Hartmanna, koji u „idealnoj državi“ stavljaju čovječanstvu u izgled samouništavanje. Mi smo ovdje istog mišljenja kao i Fr. Ratzel, koji piše sa punim pravom: „ Č o v j e k se ne s m i j e d u l j e s m a t r a t i kao i z u z e t a k od p r i r o d n i h zakona, ne go neka već jednom počne tražiti z akonitost u s v o j i m v l a s t i t i m r a d n j a m a i m i s l i m a i neka na s t o j i , da živi po p r i r o d n i m z a koni ma. O n ć e p o s t i ć i t o, d a z a j e d n i č k i ž i v o t s a n j e m u j e d n a k i m a , to j e s t p o r o d i c u i dr­ žavu, u r e d i ne po n a č e l i m a d a l e k i h vje­ k o v a , već po r a z u m n i m p r i n c i p i m a n a r a v n e s p o z n a j e . P o l i t i k a , m o r a l , p r a v n a n a č e la , k o j a s a d a k u l j a j u iz s v i h m o g u ć i h izvora, d o ć i će u p o t p u n i s k l a d sa z a k o n i m a pri­ r o d e . Ž i v o t , d o s t o j a n č o v j e k a , o k o m e se p r i č a t i s u ć l j e ć i m a , p o s t a t i će k o n a č n o i s t i n o m.**1 Ovo se vrijeme približava o r i j a š k i m k o r a c i m a . Ljudsko je društvo tijekom hiljada godina prošlo kroz sve faze razvoja, da bi najposlije došlo dotle, odakle će ući u komunističko vlasništvo i potpunu jednakost i bratstvo, ali ne više samo suplemenika, v e ć s v i h l j u d i . T o je veliki napredak, koji ono čini. Slobodu, bratstvo i jedna­ kost svih ljudi, za čime je buržoasko društvo uzalud te­ žilo, na čemu nasijeda i mora da nasjedne, ostvariti če 1 Citat u H ackelevoj „Prirodnoj povjesti stvaranja1'. 4. naklada. �468 socijalizam. Đuržoasko je društvo moglo postaviti samo teoriju, koja je, kao i u mnogim drugim stvarima, u pro­ tivnosti sa praksom. Socijalizam će združiti teoriju i praksu. Povratak čovječanstva polaznoj tački njegovog razvitka biva na daleko višem kulturnom stupnju, negošto jeonaj, od koga je pošlo. Prvobitno je društvo imalozajedničku svojinu u rodu i bratstvu, ali tek u najgrubljoj formi i na nerazvijenom stupnju. Razvitak, koji je otada učinjen, ra­ stočio je zajedničku svojinu do najsitnijih beznačajnih osta­ taka, razorio rod i cijelo društvo rastvorio u atome, ali on je u svojim različitim fazama silno podigao produktivne snage društvene i mnogostrukost potreba, od rodova i ple­ mena stvorio narode i države i time opet proizveo stanje, koje je sa potrebama društvenim u vapijućoj protivnosti. Z adatak je budućnosti, da ovu protivnost razriješi time, što će izvršiti na najširoj osnovi pretvaranje privatne svojine i sredstava za rad u zajedničku svojinu. Društvo uzima u svoje ruke ono, što je nekada imalo i samo stvorilo, ono omogućuje svima, u skladu s novim uslovima života, da živu na n a j v i š e m kulturnom stupnju, to jest, o n o d a j e s v i m a o n o , š t o j e u p r i m i ­ t i v n i m o d n o s i m a m o g l o b i t i s a mo pr i vi l eg p o j e d i n a c a i l i p o j e d i n i h k l a s a - A sada i žena o p e t uzima a k t i v n u ulogu, koju je nekad imala u prvobitnom društvu, ali ne kao gospodarica, već kao rav­ nopravna. „Konac državnog razvoja nalikuje početku ljudskog ži­ vota. Prvobitna se jednakost vraća opet. Život, zasnovan na materinstvu, otvara i zaključuje kružno kretanje ljudskih stvari,“ piše Đachofen u svom djelu „Materinsko pravo*. A Morgan veli: „Sa nastankom civilizacije porast bogatstva postao je tako ogroman, njegovi oblici tako raznovrsni, njegova pri­ mjena tako opsežna, a u p r a v l j a n j e n j i m e u d e ' š e n o je t a k o v j e š t o u i n t e r e s u vlasnika, te ovo b o g a t s t v o s t o j i d a n a s p r e m a na­ r o d u k a o n e s a v l a d i v a s i l a . Ljudski duh stoji sputan i bez pomoći pred vlastitim svojim djelom. Ali ipak će doći vrijeme, kad će ljudski razum ojačati za vladavinu �469 nad bogatstvom, kad će utvrditi kako pdnos države prema vlasništvu, što ga ona štiti, tako i granice pravima vlasnika. I n t e r e s i d r u š t v a s u a p s o l u t n o p re č i, n e g o i n t e r e s i p o j e d i n a c a , i j e d n i i d r u g i mo r a j u biti d o v e d e n i u pra v ed a n i harmoničan o d n o š a j ; puki lov za bogatstvom nije krajnja meta čovječanstva, progres će postati zakonom budućnosti, kao što je bio za prošlost. Vrijeme, koje je proteklo od osvita civilizacije, jest samo jedan mali dio vremena u dosadaš­ njem životu čovječanstva, samo jedan mali dio vremena u njegovom životu. P r o p a s t d r u š t v a s t o j i p r e d nama kao kraj j e d n o g h i s t o r i j s k o g raz­ vitka, čiji je j e d i n i k o n a č n i cilj bio bo­ g a t s t v o ; j e r t a k a v r a z v i t a k s adr ži e l e ment e svoga vlastitog uništenja. ,,D e m o k r a c i j a u upravi, bratstvo u d r u š t v u , j e d n a k o s t pr ava, o p ć e n i t i uzgoj p o s v e t i t će n a j b l i ž i , viši s t u p a n j društva, za koj i p o s t o j a n o r a d e i s k u s t v o , r a zum i znanost. „ O n o će bi t i o b n o v a — ali u v i š e m obl i ku — slobode, jed n a k o sti i bratstva starih rodova."1 T ako ljudi različitih stajališta dolaze do istih rezultata na osnovi svojih znanstvenih istraživanja. Potpuna eman­ cipacija žene i njezina ravnopravnost s muškarcem jedan je od ciljeva našega kulturnog razvitka, i njezino ostva­ renje ne može spriječiti nikoja sila svijeta. Ali ona je mo­ guća samo na temelju preobražaja, koji ukida vlast čo­ vjeka nad čovjekom, dakle i kapitalista nad radnikom. T ek onda će čovječanstvo dostići najvišu tačku svojega razvoja. Najzad će doći „zlatno doba“, o kom su ljudi tisućlje­ ćima sanjali i za kojim su čeznuli. K l a s n o g o s p o d ­ st vo s v r š i t će z an a vi j e k, a s njim i gos­ p o d s t v o m u š k a r c a nad ženom. 1 Morgan, u pomenutoj knjizi, atr. 474 do 475. �470 Dvadesetideveto poglavlje. Internacijonalnost. Život, dostojan čovjeka, za sve, ne može biti stvar jednog povlaštenog naroda, koji, izolovan od svih ostalih naroda, ne bi mogao ovo stanje ni zasnovati ni održati. Cijeli naš razvitak jest proizvod zajedničkog rada nacijonalnih i internacionalnih snaga i odnosa. 1 ma da nacijonalna ideja u mnogome još vlada glavama i služi kao sredstvo za održanje političke i socijalne vlasti, jer je ova moguća tek u krugu nacijonalnih granica, mi smo već du­ boko zapali u internacijonalizam. Trgovački, carinski i brodarski ugovori, svjetski po­ štanski savez, medjunarodne izložbe,* kongresi za medjunarodno pravo i medjunarodni novčani saobraćaj, ostali internacijonalni naučni kongresi i savezi, medjunarodne istraživačke ekspedicije, naša trgovina i promet, naročito medjunarodni kongresi radnika, koji su nosioci novog vre­ mena i čijem se moralnom utjecaju ima zahvaliti, te je u proljeće 1890. na poziv njemačkog carstva održana u Ber­ linu prva medjunarodna konferencija za zaštitu radnika, sve je to svjedočanstvo medjunarodnoga značaja, što ga zauzeše odnošaji izmedju različitih kulturnih naroda, bez obzira na njihovu nacijonalnu zatvorenost, koja se sve više narušava. Nasuprot nacijonalnoj privredi mi govorimo o s v j e t s k o j p r i v r e d i i pridajemo joj veći značaj, jer o njoj u bit­ nosti zavisi dobro i blagostanje pojedinih naroda. Veliki dio naših proizvoda zamjenjuje se za proizvode stranih zemalja, bez kojih ne možemo da već egzistiramo. I kao što jedna industrijska grana nanosi štetu drugoj, ako u jednoj od njih nastupi kriza, tako isto kriza obuzme na­ cijonalnu proizvodnju jedne zemlje, ako se proizvodnja druge ukoči. Odnosi izmedju pojedinih zemalja postaju sve tješnji, bez obzira na sve prolazne smetnje, kao što su ratovi i nacionalistička izazivanja, jer njima gospodare materijalni interesi, najjači od svih ostalih. Ove odnose pojačava svaki novi prometni put, poboljšanje svakog pro­ metnog sredstva, svaki izum ili usavršenje u procesu pro- �471 izvodnje, po čemu postaje roba jeftinijom. Lakoća ličnog saobraćaja izmedju zemalja i naroda, daleko udaljenih medju se, jest jedan novi bitan faktor u lancu veza. Ise­ ljivanje i kolonizacija jesu druga moćna poluga. Jedan narod uči se od drugoga, jedan nastoji da drugoga nadvisi u utakmici. Pored razmjene materijalnih produkata najrazličitije vrsti razmjenjuju se i duševni proizvodi, kako u iz­ vorniku, tako i u prijevodima. Z a milijune postaje nuždom izučavanje stranih živih jezika. Ali pored materijalne ko­ risti ništa ne pridonosi više tome, da se antipatije uklone i probude simpatije od upoznavanja sa jezikom i duševnim proizvodima tudjeg naroda. Djelovanje toga procesa približavanja, što se vrši na medjunarodnoj ljestvici, jest to, da različite zemlje p os t a j u s ve s l i č n i j e u s v o j i m s o c i j a l n i m pri­ l i k a m a . Kod najnaprednijih i z b o g t o g a m j e r o ­ d a v n i h kulturnih naroda ta je sličnost već tolika, da onaj, koji je upoznao ekonomsku strukturu jednog naroda, pozna u glavnom već i one ostalih. O d prilike tako, kao što kostur životinja iste vrsti ima istu organizaciju i grad ju, pa ako čovjek ima njegove pojedine dijelove, može da teoretski konstruira cijelu životinju. Daljnja je posljedica ta, da moraju biti i jednake po­ sljedice tamo, gdje postoje jednaki socijalni tem elji: gomi­ lanje velikoga bogatstva i protivno ovome najamno ropstvo, zarobljivanje masa mašinerijom, vlast bogate manjine nad masama, sa svim posljedicama, koje slijede otuda. Mi vidimo doista, da klasne opreke i razredne borbe, koje bijesne u Njemačkoj, pokreću čitavom Evropom, Sa­ veznim Državama, Australijom i t. d. U Evropi vlada od Rusije do Portugalske, od Balkana, Ugarske i Italije do Engleske i Irske isti duh nezadovoljstva, opažaju se iste pojave socijalnog vrijenja, sveopće revoltiranosti i rasula. Izvana raznoliki, već prema stepenu razvoja, karakteru pu­ čanstva i obliku njihovoga političkog stanja, u bitnosti su ovi pokreti posvuda jednaki. Njihov su uzrok duboke društvene suprotnosti. Svakom se godinom one sve vise zaoštravaju, vrijenje i nezadovoljstvo prodire sve dublje i na šire u društveno tijelo, dok konačno jedna pobuda, �472 možda i neznatna, ne izazove eksploziju, koja će se poput munje proširiti preko čitavog kulturnog svijeta izazvavši na bojno polje za i proti sve duhove. Borba novog svijeta proti starom se rasplamsala. Na pozornicu dolaze mase, borba se vodi punoćom inteligen­ cije, što još nikada ne vidje svijet ni u jednoj borbi i kao što ne će nikad više vidjeti u sličnoj borbi. J e r to j e p o s l j e d n j a d r u š t v e n a b o r b a . Stojeći u početku dvadesetog stoljeća, mi vidimo, kako se ta borba približava posljednjoj svojoj fazi, u kojoj pobjedjuju nove ideje. Novo će se društvo podići na medjunarodnoj osnovi. Narodi će se zbratimiti, oni će jedan drugome pružiti ruke i raditi na tome, da novo stanje postepeno prošire na sve narode na zemlji.1 Jedan narod ne će više dolaziti drugome kao neprijatelj, da ga eksploatiše i ugnjetava, kao predstavnik tudje vjere, koju mu hoće da nametne, već kao prijatelj, koji hoće da uzgoji sve ljude za kulturne. Kulturni i kolonizatorski radovi novoga društva bit će po svojoj prirodi i svojim sredstvima isto tako različni od sa­ dašnjih, kao što su oba društva u suštini svojoj različna. N e će se upotrebljavati ni barut, ni olovo, ni alkohol, ni biblija; kulturna će se misija preduzimati samo mirnim sredstvima, koja će učiniti, da barbari i divljaci gledaju u civilizatorima ne svoje neprijatelje, već svoje d o b r o t v o r e . Pametni putnici i istraživači znaju već odavna, kako je taj put uspješan. K ad se jednom kulturni narodi ujedine u jednu veliku federaciju, tada će zauvijek „umuknuti ratne bure“. Vječni mir ne će tada biti san, kao što danas gospoda u uni­ formi hoće da prikažu. Ovo će vrijeme doći, čim narodi upoznaju prave svoje interese. A ovi se ne će unapredjivati ni borbom, ni svadjom, ni oružanjima, sto upropašćuju zemlje i narode, već mirnim sporazumom i za­ jedničkim kulturnim radom. Osim toga se vladajuće klase i njihove vlade brinu, kao što je gore izloženo, da se 1 „Nacijonalni interes i interes čovječanstva nalaze se danas u neprijateljstvu. N a jednom višem stupnju civilizacije oba će se interesa poklopiti i postati jedno." v. Thiinen, Izolirana država. �473 militarističkim oružanjima i ratovima stane na kraj zbog njihove ogromnosti. T ako će posljednje oružje, kao i to­ lika prije njega, otići u muzeje, neka buduća pokoljenja vide, kako su se prošle generacije hiljadama godina klale kao divlje životinje — dokle čovjek konačno nije triumfirao nad životinjom u sebi. D a su samo nacijonalne osobitosti i suprotnosti interesa — koje vladajuće klase u svim zemljama umjetno podstrekavaju, da bi u zgodnom času dobile u jednom velikom ratu kanal za odvodjenje opasnih struja — ono, što izaziva ratove, potvrdjuje jedna izjava pokojnoga generala feldmaršala M o 11 k e a. U prvom svesku njegove ostavštine, koji obradjuje njemačko-francuski rat od 1870— 71., veli se medju ostalim i ovo u uvodnim opaskam a: „ Do k l e n a r o d i ži vu o d i j e l j e n i m život om, bi t će i n e p r i j a t e l j s t a v a , k o j a se mogu i z r a v ­ n a t i s a m o o r u ž j e m , ali j e ž e l j e t i u i n t e r e s u č o v j e č a n s t v a , d a r a t o v i p o s t a n u rj edj i , kao što su p o s t a l i strašniji." Eto, ovaj zasebni nacijonalni život, to jest neprijateljsko ogradjivanje jednog naroda proti drugom, iščezava sve više u prkos svim suprotnim nastojanjima, da se održi, i bu­ duće generacije moći će bez muke ostvariti i one zadatke, na koje su genijalne glave mislile odavna i za čija su riješenja činile bezuspješne pokušaje. V eć je Condorcet imao ideju, da uvede u život jedan opći svjetski jezik. A ne­ kadašnji predsjednik Saveznih Država, pokojni Ulysses Grant, rekao je u jednom govoru: „Pošto su trgovina, na­ stava i brzi prenos misli i materija pomoću telegrafa i pare promijenili sve, ja vjerujem, da Bog priprema svijet, da postane j e d a n narod, da govoii j e d a n jezik, da po­ stigne takvo savršenstvo, u k o m e v i š e n e ć e b i t i p o t r e b n e ni v o j s k e ni r a t n e m o r n a r i c e . " N a­ ravno, kod jćdnog punokrvnog yankeea dragi Bog igra ulogu izravnjavanja, koje je jedino proizvod historijskog razvoja. N e treba se tome čuditi. Licemjerstvo ili čak i borniranost u pitanjima religije nigdje nije veće, nego u Saveznim Državama. Što manje državna vlast svojom or­ ganizacijom upravlja masama, u toliko više mora to činiti �474 religija, crkva. O tuda buržoazija izgleda uvijek najpobožnija tamo, gdje je državna vlast ^najslabija. Pored Saveznih Država u Engleskoj, Belgiji, Švicarskoj. I revolucijonarac Robespierre, koji se glavama aristokrata i popova sigraše ka loptama, bio je, kao što je poznato, vrlo religijozan, radi čega je dao svečano uspostaviti najviše biće, koje je kratko vrijeme prije toga — isto tako neukusno — kon­ venat objavio kao zbačeno. 1 pošto su se prije velike re­ volucije najlakoumniji i najblaziraniji aristokrati u Francuskoj razmetali svojim ateizmom, Robespierre ga je smatrao ari­ stokratskim i denuncirao ga je pred konventom u svome govoru o najvišem biću ovim riječima: „ A t e i z a m j e a r i s t o k r a t s k i . Ideja o najvišem biću, koje bdije nad potlačenom nevinošću i kažnjava triumfatorski zločin, pot­ puno je demokratska. K a d B o g a n e bi b i l o , m o r a o bi s e j e d a n t a k a v i z m i s l i t i . " Kreposni je Robes­ pierre slutio, da njegova kreposna buržoaska republika ne može izgladiti socialne opreke, o t u d a vjerovanje u naj­ više biće, koje vrši odmazdu i gleda da izravna ono, što u njegovo vrijeme ljudi još nijesu mogli izravnati, otuda je i vjera bila jedna nužda za prvu republiku. Ovo će vrijeme proći. Jedan kulturni napredak iza­ zvati će drugi, čovječanstvo će postavljati sebi uvijek nove zadatke i dospjeti do takvog kulturnog razvitka, koji ne će više znati za narodnosnu mržnju, ratove, religijozne borbe i slične natražnosti. Trideseto poglavlje. Pitanje naseljenosti i socijalizam. 1. Strah od prenapučenosti. Ima ljudi, koji p i t a n j e n a s e l j e n o s t i smatraju najvažnijim i najaktuelnijim od svih pitanja, jer prijeti opas­ nost od „prenapučenosti", šta više, ona već postoji. Ovo se pitanje mora pretresati specijalno sa medjunarodnog sta­ jališta, jer ishrana i razmještaj naroda postaju sve vise �475 medjunarodna stvar. Oko zakona o naseljenosti vodjene su poslije Malthusa mnoge prepirke. U sv6me djelu, koje je postalo slavno i glasovito, „Prilog principu naseljenosti koje Karl Marx označuje „djački površnim i popovski izdeklamovanim plagijatom iz Sir Jamesa Stewarta, Townsenda, Franklina, W allacea itd.“, „bez ijedne samostalne ideje“, Malthus iznosi gledište, da ljudstvo ima tendenciju, da se umnožava u geometrijskoj progresiji (1, 2, 4, 8, 16, 32 itd.), dok se hrana može da uvećava tek u aritmetičkoj progresiji (1, 2, 3, 4, 5 itd.). Nužna posljedica toga jest, da se izmedju broja ljudi i količine hrane brzo javila nerazmjernost, koja neminovno vodi bijedi u masi i pomoru u masi. Z ato je potrebno „uzdržavati se “ od pravljenja djece. Ne smije se ženiti onaj, koji ne ima dovoljno sred­ stava za ishranu svoje porodice, jer za „stolom prirode** nema mjesta za potomstvo. Strah od prenaseljenosti vrlo je star. Njega je bilo, kao što ispitivanja u spomenutom spisu pokazuju, već kod Grka i Rimljana, a tako isto pri izlazu iz srednjeg vijeka. O n je vladao Platonom i Aristotelom, Rimljanima, sitnim gradjanima srednjega vijeka, on je vladao i nad Voltaireom, koji je o tome štampao jednu raspravu u prvoj četvrti osam­ naestog vijeka. Drugi su se književnici ugledali u njega, dok se najposlije u Malthusu nije javio onaj, koji je ovim strahovanjima dao najjači izraz. Strah od prenaseljenosti javlja se uvijek u perijodama socijalnog raspadanja. O pće nezadovoljstvo, koje se tada javlja, hoće da se pripiš'e u prvom redu suvišku ljudi, a ne nedostatku životnih namirnica i načinu pribavljanja i podjele njihove Svako izrabljivanje čovjeka po čovjeku osniva se na klasnoj vladavini. A prvo i najbolje sredstvo klasne vlada­ vine jest zauzimanje zemljišta. Iz zajedničkog posjeda po­ staje postepeno privatni posjed. Masa ostaje bez vlasništva i primorana je, da svoju porciju životnih namirnica zaradjuje u službi kod imućnih. U takvim prilikama svaki pri­ raštaj u porodici ili novi konkurenat pada kao teret. Javlja se sablast prenaseljenosti, koja u toliko veći strah širi, u koliko se zemlja sve više monopolizira, a u produktivnosti �476 gubi, bilo što se dovoljno ne obradjuje, ili što se najbolje zemljište pretvara u pašnjake, ili što se kao lovna oblast rezervira za uživanje gospodarovo i tako otkida obradjivanju za ishranu naroda. Rim i Italija trpjeli su najveću oskudicu u hrani, kada se zemlja nalazila u rukama otpri­ like tri tisuće latifundijskih posjednika. O tuda očajni uzvik: Latifundija uništavaju Rim. Zemljište Italije bilo je pretvo­ reno u ogromne lovske oblasti ili u vrtove za uživanje plemićskih posjednika, a često je ležalo neobdjelano, jer je obradjivanje robovima bilo skuplje, nego li cijena žitu, koje se dovozilo iz Afrike i Sicilije, stanje, koje je širom otvo­ rilo vrata lihvarenju sa žitom, kojim se bavilo opet u prvom redu bogato plemstvo Rima. T o je bio glavni razlog, da se napusti obdjelavanje domaće zemlje. Plemstvo je dobijalo na lihvi sa žitom više, nego na proizvodjenju žita na svom ladanju. U takvim su se odnosima rimski gradjani ili osirotjelo plemstvo radije odricali braka i djece, što nije moglo biti spriječeno svima premijama, koje su se davale na zaklju­ čenje brakova i djecu, da bi se spriječilo umanjivanje vla­ dajuće klase. Slična se pojava javila krajem srednjega vijeka, pošto su plemstvo i svećenstvo u nizu vjekova svima sredstvima lukavstva i nasilja lišili vlasništva mnogobrojne seljake i i prigrabili sebi općinsku zemlju. Z bog pretrpljenih zlostav­ ljanja seljaci su se bunili, no bili su potučeni, a plemstvo je tek tada nastavilo svoj otimački zanat još na višoj ljestvici, što su reformovani knezovi prakticirali i prema crkvenim dobrima, uslijed čega je broj hajduka, prosjaka i skitnica porastao kao nikada prije. Njihov je broj bio naj­ veći poslije reformacije. Izvlašteno seosko stanovništvo teklo je u gradove. A ovdje su, zbog uzroka, koje smo prije naveli, životni odnosi postajali sve gori i tako se „prena­ pučenost*1 javila posvuda. Pojava Malthusova pada u onu perijodu engleske indu­ strije, kada su uslijed novih pronašašća Hargreavesovih, Arkwrightovih i W attovih nastali silni preobražaji u meha­ nici i tehnici, koji su provedeni poglavito u pamučnoj i platnenoj industriji i ostavili bez kruha desetine hiljada �477 radnika dotičnih kućnih industrija. Koncentracija posjeda i razvitak krupne industrije uzeli su u ono vrijeme u E n­ gleskoj velike dimenzije. Sa brzim porastom bogatstva na jednoj strani brzo je rasla bijeda mase na drugoj strani. U jedno takvo doba vladajuće klase, koje su imale sve raz­ loge, da postojeći svijet smatraju najboljim, morale su tražiti jedno vjerovatno objašnjenje za jednu tako protuslovnu pojavu, kao što je osiromašivanje masa uslijed sve većeg bogatstva i najvećeg cvjetanja industrije. Ništa zgodnije, nego krivicu pripisati suviše brzom namnožavanju radnika radjanjem djece, a ne tome, što su oni učinjeni suvišnima procesom kapitalističke proizvodnje i akumulacijom zemlje u rukama lordova. U takvim prilikama „djački površni, popovski izdeklamovani plagijatu Malthusov sadrži objaš­ njenje postojećeg zla, koje odgovara najskrivenijim mislima i željama vladajuće klase i koje ju pred svijetom oprav­ dava. Tim e se tumači i ogromno odobravanje, koje je naišao na drugoj strani. Malthus je za englesku buržoaziju r e k a o u p r a v o v r i j e m e p r a v u r i j e č i t a k o j e, u s ­ p r k o s t o m e , š t o n j e g o v s p i s n e m a ni j e d n e j e d i n e „ s a m o s t a l n e mi sl i ", p o s t a o v e l i k i s l a v a n č o v j e k , a n j e g o v o i m e n a z i v za čitavuteoriju.1 2 Proizvodnja u prenaseljenosti. Prilike, koje su izazvale kod Malthusa očajni krik i njegove brutalne teorije — on ih je uputio radničkoj klasi i tako zajedno s neuspjehom požeo i porugu — poslije toga su se od decenija do decenija još jače rasprostrle. N e samo u otadžbini Malthusovoj, u Velikoj Britaniji, već u svim zemljama na svijetu sa kapitalistićkim načinom pro­ izvodnje, koji povlači za sobom ekstenzivni sistem u poljo­ privredi i podjarmljenje masa mašinerijom i fabrikom. ^Ovaj se sistem sastoji, kao što je pokazano, u tome, što je radnik odvojen od sredstava za rad, bila ona zemlja ili 1 Što su Darwin i drugi postali takodjer pristašama Malthusovim, pokazuje samo to, kako nedostatak ekonomskih studija vodi k najjedcostranijim posmatranjima u prirodonaučnoj oblasti. �478 alat, i što su sredstva za rad prešla u ruke kapitalista. Taj sistem stvara neprestano nove grane industrije, razvija ih i koncentriše, ali i baca stalno nove mase naroda na ulicu, čini ih „prekobrojnima". U mnogom pogledu on ide na ruku, kao u starom Rimu, latifundijama sa svim njihovim posljedicama. Irska je klasična zemlja u Evropi, koju je engleska ekspanzivna privreda najgore pogodila. O na je imala već 1874. 12,378.244 akra livada i pašnjaka, a samo 3,373.508 akra oraće zemlje, i svake godine stanovništvo se smanjuje, a oranice se pretvaraju u livade i pašnjake za ovce i goveda i u lovačke oblasti za lordove.1 (Godine 1908. 14,805.046 akra lhada i pašnjaka, a 2,328.906 akra oranice). Irska oranica nalazi se kao zakup u rukama veli­ kog broja malih i najmanjih zakupnika, koji nisu u stanju da iskoriste zemlju u većim razmjerima. Tako pruža Irska izgled zemlje, koja se iznova vratila od zemljorada k sto­ čarstvu. Pri tom je stanovništvo, koje je početkom devet­ naestog vijeka brojilo preko 8 milijuna glava, opalo danas na 4, 3 milijuna, a još su uvijek nekoliki milijuni „preko­ brojni". Pobuna Iraca protiv Engleske tumači se ovim vrlo jednostavno. Š k o t s k a pokazuje u svojim odnosima vla­ sništva i obdjelavanja zemlje posve sličnu sliku kao Irska.2 1 Ferdinand Freiligrath pjeva u dirljivoj pjesmi „Irska" : T ako se stara gospodar, da ga jelen i vo, T o jest: da ga njegov seljak tovi, Um jesto da isuši svoje dolove V i ih znate v e ć : irske bare I O n ostavlja zemlju da leži bez koristi, N a kojoj bi se struk do struka njihao ; O n je ostavlja ludo vodenoj kokoši, Vivku i divljoj patci. 1 eto, prokletstvo: — Močvare 1 pustoš od četiri milijuna milja. ‘ ,,D v a m i l i j u n a a k r a , koji obuhvataju n a j p l o d n i j u zemlju 2 Škotske, postali su potpuno p u s t i . Prirodna trava u predjelu Glen Tilt spada u najhranivije trave u grofoviji P e r th ; Deer forest (divlji park) u predjelu Ben Auldera bijaše najbolji pašnjak u prostranoj oblasti Baden och a; jedan dio Black Mount Foresta bio je najboljiškotski pašnjak za crne ovce. O prostranosti zapuštene i opustjele zemlje za 1 o v a č k a u ž i v a n j a može se stvoriti predodžba iz toga, što ona obuhvata veći prostor, nego što je cijela grofovija Perth. Gubitak, koji zemlja uslijed �479 Slično se stanje ponavlja u U g a r s k o j , koja je tek po­ sljednjih decenija stupila u moderni razvitak. Zemlja, tako bogata radnim zemljištem kao malo koja u Evropi, zadu­ žena je, njeno stanovništvo osiromašilo i dopalo lihvarskih šaka. U očajanju iseljava se u masama. Ali zemlja je kon­ centrirana u ruke modernih kapitalističkih magnata, koji vode sa šumama i njivama najekstenzivniju privredu, tako da će Ugarska doskora prestati biti zemlja, koja izvozi žito. Slično je stanje i u Italiji. U Italiji je političko jedin­ stvo naroda, kao i u Njemačkoj, išlo na ruku kapitali­ stičkom razvitku, ali vrijedni seljaci iz Piemonta i Lom­ bardije, Toscane, Romagne i Sicilije osiromašuju sve više i propadaju. V eć se iznova počimaju stvarati močvare i bare tamo, gdje su bili još pred nekoliko decenija dobro obradjeni vrtovi i njive sitnih seljaka. Pred vratima Rima, u takozvanoj Campagni, leži zapušteno stotinu hiljada hek­ tara zemlje, u predjelu dakle, koji je nekada bio najbujniji u starom Rimu. Močvare pokrivaju zemlju i izdišu svoje otrovne mijazme. Kad bi se primjenom zgodnih sred­ stava uredili temeljiti kanali i dobro navodnjavanje, stanov­ ništvo Rima dobilo bi bogat izvoz hrane i uživanja. Ali Italija pati od žudnje da bude velevlast, ona upropaštuje stanovništvo lošom upravom, militarističkim i mornaričkim oružanjem i „kolonizacijama", i tako nema sredstava za kulturne zadatke, kao što je taj, da Campagnu učini plod­ nom. Slično stanje ovome u Campagni jest i u Južnoj Ita­ liji i Siciliji. O va, nekada žitnica Rima, sve više osiroma­ šuje ; iscrpljenijeg, oskudnijeg, zlostavljenijeg stanovništva nema u cijeloj Evropi. Sinovi najljepše zemlje u Evropi poplavljuju pola Evrope i Amerike kao nadničari ili se u grupama zauvijek iseljavaju, jer ne će da umru od gladi na očinskoj zemlji, koja nije njihovo vlasništvo. Malarija, ovog silnog opustošenja u izvorima proizvodnje ima, može se cijeniti po tome, sto bi zemlja divljeg parka Đen Auldera mogla ishraniti 15.000 ovaca i što ona čini, samo jedan t r i d e s e t i d i o c j e l o k u p n e l o ­ v a č k e o b l a s t i u Š k o t s k o j . . . Sva je ova lovačka zemlja skroz neproduktivna . . . O na bi se mogla bez uštrba potopiti u valovima Sje­ vernog mora.'* Londonski „Economist*', 2. srpnja 1866, citiran kod Karla Marža, K apital, 1. svezak, 2. izdanje. �480 ona strašna groznica, širi se po cijeloj Italiji u takim d i­ menzijama, da je vlada, u strahu od nje, već 1882. nare­ dila istraživanje, koje je dalo žalosni rezultat, da je od 69 provincija zemlje ova bolest u velikoj mjeri snašla 32, 32 su već dohvaćene, a samo je još 5 ostalo poštedjeno. Bolest, koja je prije bila poznata samo na selu, prodrla je u gradove, jer tamo nagomilani proletarijat, uvećan proleta­ riziranim seoskim stanovništvom, čini ognjište za zarazne bolesti. 3. Siromaštvo i plodnost. S koje god strane posmatrali kapitalistički privredni si­ stem, uvjeravamo se, da bijeda i nevolja masa nijesu po­ sljedica oskudice u sredstvima za hranu i život, već i posljedica nejednake njihove podjele i naopakog načina privredjivanja, koji jednima daje u izobilju, a druge pri­ morava na skapanje. Malthusove tvrdnje imaju smisla samo sa gledišta kapitalističkog načina proizvodnje. Na drugoj strani sam kapitalistički način proizvodnje goni djecu u proizvodnju ; njemu su potrebne jeftine dječje „ruke' za radionice i tvornice. Kod proletera postaje rad djece nekom vrsti računa, ona moraju sama sebi steći sredstva za život. Proletarac u kućnoj industriji primoran je da ima mnogo djece, jer u tom leži jedna garancija za njegovu sposobnost u konkurenciji. T o je jamačno užasan sistem, on pojačava osiromašenje radnika i njegovu zavisnost od poduzetnika. Proletarac je prisiljen da radi za sve bjedniju nagradu. 1 svaka ustanova radničke zaštite, svaki viši izdatak za ovu ili onu socijalnu dužnost, koji ne obvezuje poduzetnika i za kućne radnike, koji za njega rade, podstiće ga, da pro­ širi krug kućnih radnika; kućna industrija daje poduzetniku koristi, kakve mu lako ne pruža nijedan drugi oblik pro­ izvodnje, predpostavljajući, da se on može provesti prema prirodi proizvodnog procesa. No kapitalistički proizvodni sistem stvara ne samo hiperprodukciju robe i radnika, već i inteligencije. 1 inteli­ gencija obezbjedjuje sebi opstanak sve teže, ponuda uvijek �481 nadmašuje potragu. Samo jedno nije u ovom kapitalističkom ^ svijetu suvišno, a to je kapital i njegov vlasnik, kapitalista. A ko su buržoaski ekonomi malthusijanci, oni su ono, što u buržoaskom interesu moraju da budu, samo svoje buržoaske mušice ne treba da prenose na socijalističko društvo. John Stuart Mill v e li: „Komunizam je upravo ono stanje stvari, kod kojega se smije očekivati, da će se javno mišljenje najintenzivnije izjaviti proti ovoj vrsti samožive neumjerenosti. Svako namnožanje naroda, koje bi umanjilo ugodni položaj stanovništva ili povećalo njegove napore, moralo bi imati kao posljedicu za svakog pojedinca u društvu neposrednu i očiglednu bijedu, a ona se tada ne bi mogla pripisati samoživosti poslodavaca ili nepravednim povlasticama bogataša. U tako promijenjenim prilikama ne bi moglo izostati, da javno mišljenje ne pokaže svoje nego­ dovanje, a ako ono ne bi bilo dovoljno, da se kaznama ma koje vrsti uguši ova ili koja druga za društvo štetna neuzdržaljivost. Prem a tome komunistička teorija ne zaslu­ žuje nikako naročiti prigovor sa gledišta opasnosti od prenapučennosti; šta više, ona se preporučuje time, što ima tendenciju, da ovo zlo u velikoj mjeri spriječava. “ A pro­ fesor A d . W agner veli na strani 376. Rausovog „U džbe­ nika političke ekonomije'*: „Najmanje bi se u jednom soci­ jalističkom društvu mogla priznati sloboda braka i sloboda radjanja djece." O ni dakle polaze od pretpostavke, da je težnja za prenaseljenošću zajednička svim društvenim sta­ njima, ali obojica pripisuju socijalizmu osobinu, da će odnos stanovništva i hrane moći dovesti u ravnotežu bolje, nego svaki drugi društveni oblik. Posljednje je tačno, prvo nije. Bilo je doduše pojedinih socijalista, koji zaneseni Malthusovim idejama strahovahu, da opasnost od prenaseljenosti „stoji blizu". A li je ovih socijalističkih malthusijanaca ne­ stalo. Dublji pogled u narav i suštinu buržoaskog društva naučio ih je nečemu boljem. A i tužaljke naših agraraca pokazuju nam, da mi proizvodimo — sa gledišta svjetskog tržišta — i suviše hrane, tako, da niske cijene, koje otuda potiču, čine njezinu proizvodnju nerentabilnom. _ ^ Naši malhusijanci uobražavaju sebi, a zbor buržoaskih predstavnika ponavlja za njima bez smisla, da će socijalisA. Bebel: Ž ena I wocljallzam. 31 �482 tičko društvo, u kome postoji slobodan izbor ljubavi i život dostojan čovjeka, postati „stajom kunića"; da će potonuti u neograničeno spolno uživanje i proizvodjenje djece u masi. M ože se očekivati baš suprotno. Dosada su imali prosječno najveći broj djece ne bolje situirani slo­ jevi, već obratno, najgore situirani. Može se čak bez pre­ tjeravanja reći . - u k o l i k o j e o s k u d n i j i p o l o ž a j j e d n o g p r o l e t e r s k o g sloja, u t oliko je pro­ sječno obilatiji b l ag os lov u djeci, izni­ m a k a i ma i na j e d n o j i na d r u g o j s t r a ni . T o potvrdjuje i Virchow, koji je sredinom prošlog vijeka p isao: „Kao što engleski radnik u svojoj najdubljoj potonulosti, u najvećoj otupjelosti duha zna na kraju krajeva još jedino za dva izvora uživanja, za, pijanstvo i spolno općenje, tako je i stanovništvo gornje Sleske koncentriralo p r i j e m a l o g o d i n a sve želje, svu težnju na ove dvije stvari. Uživanje rakije i podmirenje spolnog nagona potpuno su ovladali njima, i tako se lako dade objasniti, što je to stanovništvo isto tako brzo raslo u broju, kao što je gubilo na fizičkoj snazi i ćudorednosti." Karl Marx daje u „Kapitalu" sličnu izjavu pišući: „Faktično ne samo broj rodjenja i smrtnih slučajeva, već apsolutna većina porodica stoji u obratnom razmjeru prema visini najamnice, dakle prema količini životnih sredstava, kojom raspolažu različite kategorije radnika. O v a j z a k o n kapitalističkog drušva zvoni besmisleno m e d j u d i v l j a c i m a ili č a k c i v i l i z i r a n i m ko­ l o n i s t i m a . O n podsjeća na sirovu produkciju živo­ tinjskih vrsta, koje su individualno slabe i izložene zatira­ nju." Dalje citira Marx Lainga, koji v e li: „Kad bi se sav svijet nalazio u povoljnim prilikama, brzo bi o pustio/ Laing je dakle suprotnog mišljenja M althusovu: dobar način života pridonosi ne umnožavanju, već opadanju poroda. Slično veli i H erbert S p e n c er: ,,U v i j e k i p o s v u d a se usavršavanje i sposobnost održanja potomstva sukob­ ljavaju medju sobom. O tuda slijedi, da će dalji razvitak čovječanstva imati za posljedicu v j e r o v a t n o o p a d an j e umnožavanja. “ Ovdje se dakle slažu mišljenja ljudi, koji stoje inače na potpuno različitim gledištima, a njihovom shvatanju pridružujemo se i mi. �483 4 . Nedostatak ljudi i suvišak hrane. Cijelo pitanje naselja moglo bi se ukratko riješiti re­ kavši, da strah od prenaseljenosti ne ima u doglednom vremenu nikakva smisla, jer se nalazimo pred jednim suviškom hrane, koji svake godine prijeti čak da bude veći, i da ima više smisla briga oko toga, kuda ćemo s tolikim bogatstvom, nego li oko toga, hoće li ono biti dovoljno. Proizvodjačima životnih namirnica bila bi najveća želja brži porast potrošača. Ali naši su malthusijanci u prigovavaranju nepotrebni i protiv njih moramo ustati, da im ne bi ostao izgovor, kako im se ne zna odgovoriti. O ni tvrde, da opasnost prenaseljenosti u skoroj buduućnosti leži u zakonu „opadanja zemljišnog prinosa". Naše kulturno zemljište postaje „umorno za prinos", sve veće žetve ne mogu se više očekivati, a pošto zemljište spo­ sobno za kulturu, koje se još može obdjelavati, postaje sve rjedje, to je opasnost od nedostataka hrane pri daljem porastu stanovništva neposredna. U ovom djelu, u poglav­ ljima o poljoprivrednom iskorišćivanju zemlje, već je, kako mislimo, nepobitno dokazano, kolike goleme napretke čo­ vječanstvo može učiniti u pogledu dobijanja novih količina hrane čak i sa gledišta današnje nauke o obradbi zemlje, ali hoćemo da priložimo tome novih primjera. Jedan vrlo valjani veleposjednik i priznati narodni gospodar, dakle čovjek, koji u oba pravca daleko natkriljuje Malthusa, rekao je već 1850., dakle u vrijeme, kad je još agrikulturna ke­ mija ležala u povojim a: „Produktivnost proizvodnje siro­ vina, naročito h r a ne, ne će u buduće zaostajati za produktivnošću u fabrikaciji i tra n s p o rtu ... T ek u našim da­ nima počima agrikulturna kemija otvarati izglede za poljo­ privredu, koji će bez sumnje zavesti još u mnogu zabludu, a li k o j i će na k r a j u k r a j e v a s t v a r a n j e h r a n e d o v e s t i u z a v i s n o s t od d r uš t va , kao št o danas leži u n j e g o v o j vl asti , k o l i k o će i k a k v o g će p l a t n a p r o i z v e s t i , samo kad ima gotova pam uka."1 Justus v. Liebig, tvorac agrikulturne kemije, misli, „da je zemlja neiscrpiva i da neprekidno daje najobilatije žetve, 1 Rodbertus, Prilog tumačenju socijalnog pitanja. 1850. �484 ako ima u dovoljnoj količini ljudskog rada i sredstava za gnojenje4 Zakon opadanja zemljišnog prinosa Malthusova *. je tvrdnja, koja je mogla biti prihvaćena u njegovo vrijeme sa vrlo nerazvijenim poljoprivrednim stanjem, ali koja je odavno oprovrgnuta naukom i iskustvom. Sta više, zakon je : P r i n o s j e d n o g p o l j a s t o j i u u p r a v n o m r a z m j e r u p r e m a l j u d s k o m r a d u , k o j i se na n j e g a u p o t r i j e b i (uključivši ovamo znanost i teh­ niku), i p r e m a d j u b r e t u , k o j e s e n a n j e g a d o b r o u t r o š i . Kad je sitnoseljačkoj Francuskoj bilo moguće, da svoj zemljišni prinos u posljednjih devedeset godina više nego učetverostruči, dok se stanovništvo nije ni udvojilo, to se mogu očekivati potpuno drugi rezultati od društva sa socijalističkom privredom. Naši malthusijanci ne vide dalje, da pri današnjim odnosima ne ulazi u obzir samo naše zemljište, već zemljište cijelog svijeta, t. j. većim dijelom zemlje, čija plodnost daje dvadeset, trideset i još više puta toliko, koliko naše zemljište iste veličine. Zemlja je doduše prilično jako zauzeta od ljudi, ali s a i z u z e t k o m j e d ­ n o g m a l o g d i j e l a o n a n i j e n i g d j e t a k o o bd j e l a n a i i s k o r i š ć e n a , k a o š t o bi m o g l a b i t i o b d j e l a n a i i s k o r i š ć e n a . Ne samo da bi Velika Britanija mogla proizvesti veću količinu hrane, nego danas već i Francuska, Njemačka, Austrija i još u daleko većem stepenu ostale zemlje u Evropi. U malom Wiirttembergu sa njegovih 879.970 hektara zemlje, zasijanih žitom, mogla bi se samo primjenom parnog pluga pro­ sječna žetva podići od 6,140.000 centi na 9,000.000 centi žita. E v r o p s k a Rusija, uzimajući za mjerilo stanje stanov­ ništva u Njemačkoj, mogla bi ishraniti mjesto oko 100 mi­ lijuna, koliko danas broji, 475 milijuna. Danas broji ev­ ropska Rusija otprilike 19 ’4 stanovnika po kvadratnom metru, Saska preko 300. Istina je, da Rusija ima prostranih oblasti zemlje, ko­ jima je klima onemogućila veću plodnost, ali na jugu ima klimu i plodnost zemlje, kakva Njemačkoj ni izdaleka nije poznata. Dalje, sa porastom naseljenosti i kulture zemlje izazivaju se promjene u klimi, koje se danas ne dadu iz­ �485 mjeriti Posvuda, gdje se čovjek skuplja u gustim masama, vrše se i klimatske promjene. Mi pridajemo ovim poja­ vama premalo značenja, mi ih čak nijesmo kadri ni iz­ mjeriti u cijelom opsegu, jer nemamo zato povoda, a kako stvari danas stoje, ni mogućnosti za eksperimente u veli­ kom. T ako isto i danas tako rijetko naseljena Švedska i Norveška sa njihovim ogromnim šumama, neiscrpnim bo­ gatstvom kovina, sa njihovim rijekama i morskim oblastima mogle bi biti bogat izvor za ishranu jednoga gusto nase­ ljenog stanovništva. U današnjim prilikama nije moguće steći zgodnih sredstava i ustanova, koje bi otvorile pristup k bogatstvu ovih zemalja, i tako se jedan dio raštrkanog stanovništva iseljava. Sto se o sjeveru može da reče, dobija dileko veće značenje za jug Evrohe : za Portugalsku, Spaniju, Italiju, Grčku, zemlje oko Dunava, Ugarsku, Tursku i t.d. Naj­ povoljnija klima, zemlja bujna i plodna, kakva se teško nalazi u najboljim predjelima Saveznih Država, davala je nekad nebrojenom stanovništvu n a j b o g a t i j u hranu. Trule političke i socijalne prilike ovih zemalja učinile su, da stotine hiljada žitelja iz Evrope isele preko oceana, mjesto da ostanu u otadžbini ili da se nastane u onim zem­ ljama, koje su mnogo bliže i ugodnije za stanovanje. Cim se ov­ dje budu našle pametne socijalne i političke ustanove, bit će potrebni novi milijuni ljudi, da se ove prostrane i plodne zemlje podignu na viši kulturni stepen. Z a dugo vrijeme mi imamo u Evropi, da bismo b a r d o n e k l e postigli više kulturne ciljeve, ne suvišak, već prije n e d o s t a t a k u ljudima, a u takvim je okolnostima apsurdno podavati se ma kakvoj bojazni zbog prenaselje­ nosti.1 Pri tom se mora uvijek imati na umu, da iskorišćenje postojećih izvora hrane primjenom nauke i rada n e zn a za g r a n i c e i s v a k i dan donosi n a mn o v a 1 T o naročito vrijedi o Njemačkoj. U prkos neprestanom namnožavanju pučanstva tako je isto stalno i opadanje njegovo u iseljivanju: ono je primjerice 1891- brojilo 1 2 0 .0 8 9 glava, 1907. još satno 3 1 .6 9 6 glava. Naprotiv je poraslo useljavanje, jer u različitim industrijskim gra­ nama (ali domaćih radnika. Broj useljenih bio je primjerice 1900. 7 5 7 .1 5 1 , a godine 1905. — 1 ,0 0 7 .1 4 9 . �486 o t k r i ć a i p r o n a l a s k e , k o j i u m n o ž a v a j u iz­ v o r e za d o b i j a n j e hrane. Idemo li od Evrope u druge dijelove svijeta, n e d o ­ s t a t a k na l j u d i m a i s u v i š a k u z e ml j i po­ k a z u j e s e j o š u m n o g o v i š e m s t e p e n u . Naj­ plodnije i najbujnije oblasti na zemlji leže još p o t p u n o ili skoro potpuno neiskorišćene, jer se njihova obradba i eksploatacija ne može da otpočne sa nekoliko hiljada ljudi, v e ć se t r a ž e k o l o n i j e sa m a s o m od m n o g o m i l i j u n a , d a bi s e b a r d o n e k l e z a g o s p o d a ­ r i l o p r e b u j n o m p r i r o d o m . Ovamo dolaze pored ostalih centralna i južna Amerika, jedan teren sa stotinama hiljada kvadratnih milja. Argentina je 1892. kultivirala tek oko 5 milijuna hektara, a zemlja ima na raspoloženju 96 milijuna hektara plodnog zemljišta. U južnoj Americi ima zemlje, zgodne za uspijevanje pšenice, koja leži još neobdjelana, najmanje na 200 milijuna hektara; Savezne Države, Austrougarska, Velika Britanija i Irska, Njemačka i Fran­ cuska zajedno imaju za strmna žita samo oko 105 mili­ juna hektara obradjene zemlje. C a r e y je tvrdio prije četrdeset godina, da je sama dolina Orinoka sa 360 milja dužine kadra da pruži toliku količinu hrane, k o l i k o j e p o t r e b n o c j e l o k u p n o m č o v j e č a n s t v u . U z­ mimo samo polovicu toga, preobilato je. Svakako bi sama Južna Amerika mogla ishraniti v i š e p u t a toliko ljudi, koliko ih danas na zemlji ima. Hraniva vrijednost jednog terena, zasadjenog bananima, i isto tolikog terena, zasijanog pšenicom, odnosi se kao 133 prema 1. Dok naša pšenica na povoljnom zemljištu nosi dvanaesterostruki do dvadeseterostruki plod, riža daje u svojoj domovini 80 do 100struki, kuruza 250 do 300 struki, a u gdjekojim predje­ lima, kao na primjer na Filipinima, prihod riže cijeni se na 400struku količinu sjemena. Kod svih ovih hrana bilo je pitanje u tome, da se pripravom učine što hranivijima. U pitanjima prehrane kemija ima pred sobom neiscrpivo polje razvitka. Centralna i Južna Amerika, naročito Brazilija, k°ja je sama skoro tako velika kao cijela Evropa — Brazilija ima 8,524 000 četvornih kilometara s oko 22 milijuna stanov- �487 nika napram Evropi s 9,897.010 četvornih kilometara i otprilike 430 milijuna stanovnika — nabrekle su bujnošću i plodnošču, koja izaziva udivljenje i čudo svih putnika, a ove su zemlje neiscrpivo bogate i rudama i metalima. Ali one su za svijet još gotovo zatvorene, jer je njihovo sta­ novništvo indolentno, brojno slabo i kulturno stoji prenisko, da bi postalo gospodar silne prirode. Kako stvar izgleda u Africi, pokazala su nam otkrića posljednjih decenija. 1 ako jedan dio centralne Afrike ne će nikad biti upotrebljiv za evropsku kulturu zemlje, druge teritorije velikog opsega dade se veoma dobro iskoristiti, čim se postupa po razumnim principima kolonizacije. S druge strane ima u Aziji pro­ stranih, plodnih zemalja, koje mogu hraniti nebrojene mili­ june ljudi. Prošlost nam je pokazala, kako tamo u sada neplodnim, gotovo pustim predjelima blaga klima izmami zemlji bogatu hranu, ako čovjek razumije, da joj dovede blagoslovljenu vodu. Sa uništenjem veličanstvenih vodovoda i ustanova za navodnjivanje u prednjoj Aziji, u zemljama Tigrisa i Eufrata it. d., u pustošnim osvajačkim ratovima i ludim ugnjetavanjem stanovništva zemlje hiljade kvadratnih milja pretvoriše su u puste pješčane pustinje.1 Kako u Aziji, tako i u Sjevernoj Africi, Meksiku, Peru. Stvorite milijune civilizovanih ljudi, bit će vam otvoreni neiscrpivi izvori hrane. Datuljina palma uspijeva u Aziji i Africi u nevjerovatnoj količini i traži pri tom tako malo mjesta, da 200 drveta pokrivaju tek jedno jutro zemlje. Durrha nosi u Egiptu više nego 3000 struki plod, pa ipak je zemlja siromašna. N e uslijed suviška ljudi, već uslijed jednog pljačkaškog sistema, koji je doveo tome, da se pustinja od decenija do decenija sve više širila. Nije moguće pro­ računati, kako bi srednjevropski način obradbe oranica i vrtova pokazao veličanstvene rezultate u svim ovim zemljama. S a v e z n e D r ž a v e Sjeverne Amerike mogu, prema d a n a š n j e m stanju zemljorada, ishraniti l a k o petnaest 1 Karger cijeni prihod u A natoliji čak i kod neuspjele žetve na 9 do 13 dvostrukih centi, u prosjeku na 2 6 , 4 0 do 3 9 dvostrukih centi, na dobro djubrenom i navodnjenom zemljištu na 6 6 dvostrukih centi. (M edjunarodna poljoprivredna konkurencija, jedan kapitalistički problem. N a ­ pisao profesor Dr. G ustav Ruhland. Berlin 1 9 01.) �488 do dvadeset puta više od svog sadašnjeg stanovništva (85 milijuna), dakle 1250 do 1700 milijuna; K a n a d a bi mogla dati hrane, po istom razmjeru, mjesto za šest mili­ juna za više stotina milijuna. Dalje imamo Australiju, mno­ gobrojna, dijelom velika i izvanredno plodna ostrva Veli­ kog i Indijskog oceana i t. d. N a m n o ž a v a t i l j u d e , a ne umanjivati, to je poklik, koji se u ime kulture upućuje čovječanstvu. Posvuda su socijalne ustanove — postojeći n a č i n p r o i z v o d n j e i p o d j e l e p r o i z v o d a — uzrok oskudici i bijedi, a n e p r e k o b r o j n o s t ljudi. Neko­ liko bogatih žetava u z a s t o p c e obore cijene hrani tako, da zbog toga propadne veliki dio naših poljoprivrednika. Umjesto da dovede producente u bolji položaj, oni dodju u gori. Veliki dio gospodara g l e d a d a n a s u d o b r o j ž e t v i n e s r e ć u , jer ona obara cijene tako nisko, te se teško pokriju troškovi oko proizvodnje. I to da su pametne prilike ? D a bi se bogate žetve drugih zemalja odstranile od nas, uvode se visoke carine na žito, pomoću kojih se uvoz stranog žita oteščava i cijena domaćem podiže. M i n e m a m o n e d o s t a t a k , v e ć su v i š a k u h r a n i , k a o što imamo s u v i š a k u i n d u s t r i j s k i m p r o i z ­ v o d i m a . Kao što milijuni ljudi imaju potrebu za indu­ strijskim proizvodima svih vrsta, ali je u sadašnjim odno­ sima vlasništva i rada ne mogu da podmire, tako isto mi­ lijuni oskudijevaju u najnužnijim sredstvima za život, jer ne mogu da ih plate, i ako ih ima suviše. Očigledna je ludost takvih prilika. Pri bogatoj žetvi naši špekulanti sa žitom često puta namjerice uništavaju plod, jer znadu, da cijena u toliko jače skače, u koliko je ploda manje, i tu bi se mi morali plašiti od prenaseljenosti! U Rusiji, južnoj Evropi i mnogim drugim zemljam svijeta propadaju s t ot i n e h i l j a d a centi žita godišnje, jer nema prikladnih skladišta i podesnih prometnih sredstava. Mnogi se mi­ lijuni centi hrane godimice uništavaju, bilo što su pripreme za žetvu nepotpune, bilo što u onome času nema do­ voljno radnih ruku. Cak se gdjekoji hambar, gdjekoja puna žitnica i cijeli domazluk spale, jer premija osiguranja ispla­ ćuje bolje od prodaje; sredstva za život uništavaju se iz �489 toga istog razloga, zbog kojega se ladje sa ljudima i mi­ ševima potapaju u more.1 Z a vrijeme naših vojnih vježba upropaste se godišnje veliki žetveni prinosi — troškovi jednog manevra, koji traje tek nekoliko dana, iznose na stotine hiljada, procjena je, kao što se zna, uvijek umje­ rena — a takvih manevara ima svake godine sve više. Radi istih svrha obriju čitava sela i velike predjele otrgnu od svake kulture. N e smije se zaboraviti, da u spomenute izvore dolazi i more, čija se vodena površina prema kopnu odnosi kao 18 prema 7, dakle dva i pol puta veća, i koje još oče­ kuje na racijonalniju eksploataciju svojeg ogromnog bo­ gatstva u hrani. Pred nama se dakle otvara za budućnost slika, koja je vrlo različita prema tamnim slikama, što ih naši malthusijanci slikaju. T ko može uopće reći, gdje se imaju postaviti granice našim kemijskim, fizikalnim i fizijološkim znanjima? T ko smije proreći, koja će divovska poduzeća u kasnijim vje­ kovima izvoditi čovječanstvo, da bi postiglo bitne promjene u klimatskim odnosima zemalja i eksploataciji njihova ze­ mljišta? Mi vidimo već danas u kapitalističkom društvu podu­ zeća, koja su se prije jednog vijeka smatrala kao nemoguća i luda. Mnoge su prevlake prosiječene i mora spojena. Milje dugački tuneli, probušeni kroz utrobu zemljinu, spajaju zemlje, rastavljene najvišim b rd im a ; drugi su probušeni ispod morskog dna, da bi se udaljenost skratila, a iz­ bjegle smetnje i opasnosti, koje postoje za zemlje, morima rastavljene. G dje je dakle tačka, na kojoj bi netko mogao re ć i: „Dovle i ne dalje !“ N e samo, da „zakon opadanja 1 V e ć su u vrijeme svetog Bazilija (umro 3 7 9 ) morale postojati slične prilike, jer on dovikuje bogatašim a: „ V i jadnici, što ćete od­ govoriti višnjem sucu ? V i zastirete tapetima golost vaših zidova, a ne pokrivate odjećama nagost čovjeka I V i kitite konje skupocjenim mekim gunjevima, a prezirete vašu braću, pokrivenu traljama. V i u n i š t av a t e s v o j e ž i t o u ž i t n i c a m a i n a gumni ma, a n e ć e t e č a k n i p o g l e d a t i n a o n e , k o j i h l j e b a n e m a j u .“ Moralne propovijedi malo su pom agale kod vladajućih, a ne će ništa pomagati ni u buduće. Treba izmijeniti socijalne ustanove, da nitko prema bližnjem ne može biti nepravedan, i svijet će se dobro osjećati. �490 zemljišnog prinosa" pada pred našim sadašnjim iskustvom, već za kulturu sposobne zemlje pretiče i milijuni ljudi bili bi potrebni, da je obrade. Kad bi se u isto vrijeme otpočeo rad na svim ovim kulturnim zadacima, i m a l i b i s m o n e p r e v i š e , v e ć p r e m a l o l j u d i . Čovječanstvo se mora još jako namnožavati, da bi udovoljilo svim zadacima, koji ga čekaju. Niti je obradjena zemlja iskorišćena, kao što treba da bude iskorišćena, n i t i z a g o t o v o t r i č e t v r t i n e z e m a l j s k e p o v r š i n e i m a l j udi , koj i j e m o g u o b r a d i t i . Relativna prenaseljenost, koju danas redovno stvara kapita­ listički sistem na štetu radnika i društva, p o k a z a t ć e se na v i š e m s t u p n j u k u l t u r e ka o b l a g o d a t . Sto mnogobrojnije stanovništvo nije zapreka, već sredstvo kulturnog napretka, i to baš onako, kao što su današnja hiperproduckija robe i životnih namirnica, razoravanje braka upotrebom žena i djece u industriji, izvlaštenje srednjih slojeva krupnim kapitalom prethodni uslovi za viši stepen kulture. 5. Socijalne prilike i sposobnost namnožavanja. Druga strana pitanja glasi: Namnožavaju li se ljudi u dovoljnom broju i i m a j u li p o t r e b e z a t o ? D a bi dokazali veliku sposobnost ljudi za množenje, malthusijanci se rado oslanjaju na abnormalne slučajeve pojedinih porodica i plemena. Ali se time ništa ne do­ kazuje. Nasuprot tim slučajevima ima drugih, u kojima se usprkos povoljnih uslova za život javi poslije kratkog vre­ mena potpuna^ sterilnost ili tek vrlo mala sposobnost na­ množavanja. Čudo je, kako često puta brzo izumiru dobro situirane porodice. I ako Savezne Države imaju, kao nikoja druga zemlja, povoljne uslove za namnožavanje stanovništva i ma da se svake godine useljavaju stotine hiljada u naj­ jačoj dobi života, njihovo se stanovništvo udvoji tek za trideset godina. Z a tvrdnju, da se stanovništvo udvoji^ u vremenu od dvanaest ili dvadeset godina, nema nigdje jačeg dokaza. Kao što je već naglašeno citatima Virchowa i Marxa, �491 stanovništvo se množi najbrže tamo, g d j e j e n a j s i r o ­ m a š n i j e , jer je, kao što Virchow s pravom iznosi, spolno uživanje pored pića njegovo jedino zadovoljstvo. Kad je Grgur VII. naturio svećenstvu celibat, svećenstvo dijeceze Mainz, kao što smo iznijeli, tužilo se, da ono nema sva uživanja kao prelati i da je žena njihova j e d i n a radost. N edostatak raznovrsnog zanimanja možda je uzrok, što su prosječno brakovi seoskih svećenika tako blagoslovljeni djecom. Nepobitno je dalje, da naši najsiromašniji okruži u Njemačkoj, šleska Sumava, Lausitz, Tiirinška šuma, H arz itd. jesu mjesta najgušćeg stanovništva, čija je glavna hrana krumpir. Dalje je utvrdjeno, da je spolni nagon kod tuberkuloznih osobito jako razvijen i da oni često puta prave djecu još u stadiju slabosti, u kome se ne bi vje­ rovalo, da je to moguće. Prirodni je zakon, koji je izražen i u citatima Herberta Spencera i Lainga, da se naknadi u kvantiteti, što se iz­ gubi na kvaliteti. Najsavršenije i najjače životinje: lav, slon, deva itd., naša domaća marva, kao konj, magarac, goveče donose na svijet vrlo malo mladih, dok se naprotiv niže organizovane životinje množe u obratnom razmjeru, primjerice sve vrsti kukaca, većina riba itd., manji sisavci, kao zečevi, parcovi, miševi itd. S druge je strane Darwin utvrdio, da izvjesne životinje, čim dodju iz divljine pod čovjekovu ruku i pripitome se, gube svoju plodnost, na­ primjer slon. T im e je dokazano, d a p r o m i j e n j e n i u sl ovi ž i v o t a i p r o m i j e n j e n i na č i n života, k o j i z a t i m d o l a z i , i g r a j u o d l u č n u u l o g u za v i š e i l i m a n j e v e l i k u s p o s o b n o s t n a mn o * ž a v a n j a. A li su baš darwinisti, koji se takodjer plaše prenase­ ljenosti, oni, na koje se naši moderni malthusijanci kao na autorite oslanjaju. Naši su darwinovci uvijek nesretne ruke, čim svoje teorije primijene na ljude, jer pri tom postupaju grubo empirijski i ne vode računa, da je i čovjek životinja najviše organizacije, ali nasuprot ostalim životinjama saznaje prirodne zakone i umije da ih svijesno upotrijebi i iskoristi. Teorija borbe za opstanak, nauka, da klica za nova bića ima daleko više, nego što se prema količini sredstava �492 za život može da održi sposobno za život, mogla bi vri­ jediti i za ljude, kad bi oni, mjesto umnih napora i upo­ trebe tehnike za svijesno iskorišćivanje uzduha, zemlje i vode, pasli travu kao stočna stada ili neograničeno zado­ voljavali spolni nagon kao majmuni. Uzgred da napomenemo, da je sam fakat, što spolni nagon nije vezan za odredjena vremena osim kod ljudi samo još kod majmuna, jasan dokaz za njihovo srodstvo. Ali ako su bliski rodjaci, nijesu jedno te isto, ne mogu se staviti na isti stupanj i mjeriti istom mjerom. D a u današnijim odnosima vlasništva i proizvodnje borba za opstanak postoji i za pojedinog čovjeka i da mnogi ne nadju potrebne uslove za život, tačno je. Ali oni nisu našli sredstava za život zato, što ih ne bi bilo, već zato, što im ih ne daju socijalne prilike, i kad ih naj­ više pretiče. A pogriješno je dalje izvoditi iz toga, da je to, što je dosada bilo, nepromjenljivo i da tako mora vječno ostati. T o je tačka, na kojoj darwinisti udaraju stramputice, oni proučavaju povjest prirode i antropologiju, ali ne i socijologiju, već bez razmišljanja idu za našim buržoaskim ideolozima. Tako oni dolaze do svojih krivih zaključaka. Spolni nagon kod čovjeka traje preko cijele godine, on je njegov najjači nagon, koji traži da bude podmiren, ako njegovo zdravlje ne će da strada. Redovito i ovaj je nagon u toliko jači, u koliko je zdravije i normalnije razvijen čovjek, kao što dobar tek i dobra probava pokazuju zdrav želudac i čine osnovne uvjete za zdravo tijelo. Ali podmi­ renje spolnog nagona i začeće nijesu jedno te isto. O plodnosti ljudskoga roda postavljene su najrazličitije teorije. Uopće mi u ovim tako važnim pitanjima tumaramo još u mraku, i to naročito zbog toga, što je kroz mnoge vjekove postojala najljuća bojazan od ispitivanja zakona postanka i razvitka ljudi, od studiranja zakona stvaranja i razvijanja. T o postaje postepeno drukčije i mora postati još mnogo drukčije. S jedne se strane postavlja teorija, da viši umni razvoj i jači umni rad, uopće viša nervna radnja ugušuje spolni nagon i slabi sposobnost stvaranja. Drugi to poriču. P o ­ �493 kazuje se na fakat, da bolje situirana klasa ima prosječno manje djece i da se to nema pripisati samo preventivnim mjerama. Izvjesno je, da jako napregnut duševni rad ugušuje spolni nagon, ali se mora poreći, da se tim radom bavi većina naše imućne klase. S druge strane i pretjerani tjelesni napori djeluju zatorno. A svako pretjerano na­ prezanje je štetno i iz tog razloga treba da se odbaci. Drugi tvrde, da način života, naročito hrana, odredjuje pored izvjesnih fizičkih stanja kod žena sposobnost stvara­ nja i začeća. Pogodna hrana, kao što se pokazuje i kod životinja, odredjuje više od svega posljedice akta stvaranja. O vo je odista presudno. O d kakvog je upliva način hranjenja na organizam izvjesnih životinja, konstatirano je kod pčela, koje, dajući naroćitu hranu, proizvode sebi kraljicu. Pčele su dakle u poznavanju svoga spolnog razvitka otišle dalje od ljudi. P o svoj prilici njima nije hiljadama godina nitko propovijedao, da je „nepristojno4 i „nemoralno4 brinuti * 4 se o spolnim stvarima. Poznato je dalje, da biljke na dobrom zemljištu i dobro nagnojenom bujaju, ali ne daju sjemena. D a i kod ljudi način hranjenja utiče na sastav muškog sjemena kao i na sposobnost oplodjenja ženskog jajeta, teško može biti pod sumnjom, prema tome bi u velikoj mjeri od načina hranjenja zavisila sposobnost množenja stanovništva. Drugi faktori, čija je priroda još malo poznata, igraju takodjer izvjesnu ulogu. U pitanju stanovništva bit će u buduće od presudnog značaja jedno. T o je viši, slobodniji položaj, koji će tada naše žene bez iznimke imati. Inteligentne i energične žene — bez obzira na iznimke — obično nemaju volje da daju život većem broju djece kao „promislu božjem4 i da 4 tako najbolje godine života provedu u stanju trudnoće ili sa djetetom na grudima. O vo negodovanje prema mnogoj djeci, koje danas osjeća većina žena, bit će bez obzira na svu brigu, koju će socijalističko društvo posvećivati trudnim ženama i materama, prije pojačano, nego li uma­ njeno, i u tome, po našem mišljenju, leži velika vjerovatnost, da će se stanovništvo u socijalističkom društvu sporije množiti, nego u buržoaskom. �494 Naši malthusijanci nemaju nikakva razloga da razbijaju glavu zbog namnožavanja ljudstva u budućnosti. Dosada su narodi propadali uslijed brojnog opadanja, a nikada zbog prekobrojnosti. Najposlije, reguliranje broja ljudstva u društvu, koje živi u skladu sa prirodom, vrši se bez štetne uzdržaljivosti i bez neprirodnog preventivnog snošaja. Karlu Marxu budućnost će dati i ovdje pravo; njegovo shvatanje, da svaki period ekonomskog razvitka ima svoj zakon po­ pulacije obistinit će se i pod vladom socijalizma. U spisu „Umjetno ograničavanje broja djece“ zastupa H . Ferdy m išljenje: Svojim oponiranjem malthusijanizmu socijalna demokracija ima za cilj jednu huljariju. Brzo mno­ ženje ljudstva priprema proletarizaciju u masi, a ova vodi k nezadovoljstvu. A ko se uspije, da se prenaseljenost sa­ vlada, učinit će se kraj i širenju socijalne demokracije i njezina socijaldemokratska država sa svima njenim ljepo­ tama bit će za uvijek zakopana. Ovdje se malthusijanizam javlja kao novo sredstvo uz mnoga draga, kojima se soci" jalna demokracija ubi^a.1 Medju ovima, koji pate od straha pred prenaseljenošću i zato traže naročito za radnike ograničenje brakova i slo­ bode naseljivanja, nalazi se i profesor Dr. Rudolf Wagner. O n se tuži, da se radnici u poredbi sa srednjom klasom žene prerano. Samo što on, kao i drugi sa sličnim naziranjima, ne vide, da muškarci srednjih klasa dolaze tek u većoj starosti do takvog životnog položaja, koji im omo­ gućuje odgovarajući brak. Ali zbog ovog odricanja oni se zadržavaju kod prostitucije. A ko li se pak radniku oteščava sklapanje braka, upućuje ga se na isti put. Ali neka se 1 K olosalno neznanje socijalistoždera Ferdyja u pogledu socijalne demokracije vidi se najbolje iz ovih rečenica, koje su nalaze na 40 strani njegova s p isa : „Socijalna će demokracija otići u svojim zahtjevima dalje od neomalthusijanizma. O na će tražiti, da se minimalna nadnica odmjeri tako, da svaki radnik može graditi djece prema društvenom stanju hrane. Čim bi jedamput bile izvučene posljednje konzekvencije socijalne demo­ kracije i privatna svojina bila ukinuta, odmah bi i najzatucaniji rekao! Z ašto moram ja raditi duže i napornije samo radi toga,, što se mom susjedu svidjelo, da deset novih članova unese u društvo ? Treba prvo znati abocedu socijalizma prije, nego što se neko usudi pisati o njemu, i to još tako neskladne gluposti. �495 onda nitko ne jada na posljedice i neka ne viče o „pro­ padanju ćudorednosti i morala". I neka se onda nitko ne buni, ako muškarci i žene, pošto ove potonje imaju iste nagone kao i muškarci, živu u nezakonitoj vezi, da bi za­ dovoljili svom prirodnom nagonu i vanbračnom djecom naselili gradove i sela. Nazori W agnera i drugova protive se i interesima buržoazije i našem gospodarskom razvoju, koji treba što više ruku i radnih snaga, koje će biti spo­ sobne za utakmicu na svjetskom tržištu. Sićušnim, kratko­ vidnim filistarstvom i natražnjaštvom ne liječe se zla. Ni­ jedna klasa, nijedna državna sila nije na početku dvade­ setog vijeka dosta jaka, da zadrži ili spriječi naravni razvoj društva. Svaki će pokušaj svršiti sa neuspjehom. Struja razvitka tako je jaka, da će prevaliti svaku zapreku. Ne natrag, već naprijed, to je lozinka, a onaj, koji misli na spriječavanje, taj je zasukanac. Č o v j e č a n s t v o će u s o c i j a l i s t i č k o m društ vu, u k o m e će t e k b i t i s t v a r n o s l o b o d n o i na pr i ­ rodan temelj postavljeno, svijesno rukovo­ diti svojim razvitkom. U svim dosadašnj im e p o h a m a ono je u p o g l e d u p r oi z v o d n j e i po­ d j e l e k a o i n a m n o ž a v a n j a s t a n o v n i š t v a radilo b e z p o z n a v a n j a s v o j i h z a k o n a , d a k l e nesvij e s n o ; u n o v o m d r u š t v u o n o će r a di t i sa po­ znavanjem zakona svoga razvoja svijesno i po planu. S o c i j a l i z a m j e n a s v i m o b l a s t i m a ljudskoga rada primjenjena znanost. �Kraj. Naša izlaganja pokazuju, da je ostvarenje socijalizma stvar ne svojevoljnog rušenja i gradjenja, već prirodnog historijskog postajanja. Svi faktori, koji igraju ulogu s jedne strane u procesu rušenja, a s druge strane u procesu po­ stajanja, faktori su, koji rade, kao što moraju da rade. Niti „genijalni državnici“ niti „buntovni demagozi4 ne * mogu rukovoditi stvarima po svojoj volji. „O ni misle, da pokreću, a ono njih pokreće.“ Ali mi smo blizu trenutku, „kad je vrijeme, da se završi**. Mi smo u ovim izlaganjima ćešće govorili o hiperpro­ dukciji robe, koja stvara krize, jedna pojava, koja je ka­ rakteristična za buržoaski svijet i koja se nije pojavila ni u jednom ranijem perijodu razvitka. Ali buržoaski svijet ne stvara samo hiperprodukciju robe i radnika, već i inteligencije. Njemačka je klasična zemlja, koja u velikom razmjeru stvara ovu hiperprodukciju inteligencije, koju buržoaski svijet ne umije više da isko­ risti. Stanje, koje je bilo vjekovima nesreća za njemački razvitak, bitno je pridonijelo ovoj pojavi. T o je postojanje sitnih državica i smetnja, koju je ovo političko stanje činilo krupnokapitalističkom razvitku. Sitne su državice decentralizovale duševni život naroda, one su stvorile mnoge male centre duševnog života, koji su utjecali na cjelinu. U tom odnosu prema pojedinoj centralnoj vladi mnogim državicama treba neobično velik činovnički aparat, kojemu je potrebna stanovita viša obrazovanost. Tako su postale kao ni u jednoj drugoj zemlji Evrope velike škole i univerze u masi. Ljubomornost i taština raznih vlada igrale su pri tom veliku ulogu. Slično se dogodilo, kad su pojedine vlade otpočele uvoditi obvezatnu narodnu nastavu. Težnja, da se ne zaostane iza susjedne države, donijela je ovdje dobar plod. Potreba u inteligenciji je porasla, kad je rasprostiranje obra­ �• 497 zovanosti, idući zajedno sa materijalnim razvitkom bur­ žoazije, probudilo težnju za političkim radom, narodnim predstavništvom i općinskom samoupravom. T o su bila sitna tijela za sitne zemlje i okruge, ali su ona izazvala kod sinova viših klasa pobudu, da dobiju mjesta u njima i da prema tome udese svoje obrazovanje. Kako sa znanostima, tako i sa umjetnostima. Nijedna zemlja u Evropi nema razmjerno toliko slikarskih i umjet­ ničkih i tehničkih škola, muzeja i umjetničkih zbiraka kao Njemačka. O stale zemlje mogu možda pokazati u tom po­ gledu u svojim prijestolnicama nešto većeg značaja, ali takva razdioba preko cijelog carstva kao u Njemačkoj ne postoji više nigdje. U pogledu umjetnosti samo u Italiji. Cijeli ovaj razvitak utjecao je, da njemački duh postane dublji, oskudica u velikim političkim borbama davala je dovoljno vremena za izvjestan duševni život. Dok su se drugi narodi borili oko prevlasti na svjetskom tržištu, dok su zemlju medju sobom dijelili i vodili velike unutrašnje političke borbe, Nijemci su sjedili kod kuće i sanjali i filozofirali. A ovo sanjanje, spintiziranje i mudrovanje, kome ide na ruku klima, koja goni kućnom životu i naporima, stvorilo je onaj kritički, posmatralački duh, kojim su se Nijemci počeli odlikovati poslije svoga probudjenja. Dokle je engleska buržoazija sredinom sedamnaestog, francuska krajem osamnaestog vijeka izvojevala za sebe pretežni upliv na državu, njemačkoj buržoaziji pošlo je za rukom da osvoji relativno vrlo umjeren upliv na državnu vlast tek sa 1848 godinom. Ali 1848 bijaše godina ro­ djenja njemačke buržoazije kao svijesne klase, koja, oličena u liberalizmu, stupa sada na pozornicu kao samostalna politička partija. I ovdje se pokazala osobitost njemačkog razvitka. T o nisu bili fabrikanti, trgovci, ljudi od trgovine i financija, koji su vodili prvu riječ, već u prvom redu liberalizmom zadojeno stališko plemstvo, profesori, knji­ ževnici, pravnici i doktori svih fakulteta. T o su bili nje­ mački ideolozi i zbog toga je njihovo djelo propalo. Poslije 1848 buržoazija je neko vrijeme politički ću ta la ; ali vri­ jeme političke grobne tišine pedesetih godina ona je izrabila u toliko temeljitije, da razvije svoje privredne poslove. A. Bebel: Ž ena I toctjalizam. 32 �498 Austro-talijanski rat i početak regenstva u Pruskoj pokrenuše buržoaziju iznova, da pruži ruku za političkom vlasti. O tpoče pokret nacijonalnih udruženja. Buržoazija je već bila i suviše razvijena, da bi i dalje mogla trpjeti mnoge političke, a u isto vrijeme i ekonomske zapreke u okviru mnogih pojedinih država; ona dade znak, da postaje revo­ lucionarnom. Gospodin v. Bismarck shvati situaciju i isko­ risti je na svoj način, da pomiri interese buržoazije sa interesima pruskoga kraljevstva, kome buržoazija nije nikada bila neprijatelj, jer se bojala revolucije i mase. Najzad padoše zapreke, koje su spriječavale materijalni njezin razvitak. Sa bogatstvom Njemačke u ugljenu i rudi i sa inteligentnom radničkom klasom skromnih potreba buržoazija je za nekoliko decenija pokazala tako kolosalan razvitak, kakav osim Saveznih Država za isto tako kratko vrijeme i u istom opsegu nije postigla buržoazija nijedne zemlje. Tako je Njemačka kao industrijska i trgovačka zemlja brzo došla na drugo mjesto u Evropi, a žudi za prvim. Ovaj brzi materijalni razvitak imao je i svoju drugu stranu. Sistem ogradjivanja, koji je postojao do osnivanja jedinstva N jem ačke medju svim njemačkim državama, pružao je uslove za život jednom neobično mnogobrojnom staležu zanatlija i sitnih seljaka. Sa naglim raskidanjem svih brana oni su se odjedamput našli prama neobuzdanom razvijenom kapitalističkom procesu proizvodnje. Zbog toga su oni došli u očajan položaj. Uslijed prosperiteta početkom se­ damdesetih godina opasnost se činila manje opasna, ali se osjetila to jače, kad je nastala kriza. Buržoazija je izrabila epohu prosperiteta za svoj kolosalni razvitak i pro­ dukcijom u masi pojačala je pritisak deset puta. O dsada se jaz izmedju imućnih i neimućnih proširio brzo i naglo. Ovaj proces rastvaranja i asimilovanja, koji se vrši sve brže, pokreće na jednoj strani porast materijalne moći, na drugoj opadanje otporne snage; baca čitave klase u sve veći tje­ snac. O ne vide svoj životni položaj u sve većoj opasnosti i sa matematičnom sigurnošću vide, da su odsudjene na propast. U toj očajnoj borbi mnogi teže, da se po mogućnosti spasu promjenom zanimanja. Starci ne mogu vise tu pro- �499 mjenu da izvedu, imanje mogu da ostave djeci u najrjedjim slučajevima, pa se čine posljednji napori i daju zadnja sredstva, da se sinovima i kćerima zagarantuju položaji s utvrdjenim dohotkom, za koji kapital nije potreban. T o su činovnička mjesta u državnoj i općinskoj službi, na­ stavnički poziv, poštanska i željeznička služba, viši položaji u službi buržoazije, za komptoarima, u magazinima i fabri­ kama, kao knjigovodje, magazinari, kemičari, tehničari, inžiniri, konstrukteri i t. d., dalje takozvana liberalna zvanja: pravnici, liječnici, bogoslovi, književnici, umjetnici, graditelji, učitelji i učiteljice i t. d. Hiljade i hiljade, koje bi se prije odale privredi, obziru se sada ma za kakvim položajem u spomenutim zvanjima, jer nema više nikakve mogućnosti za samostalan život, s kojim bi se moglo izaći na kraj. Sve se gura na više škole i studije. Realke, gimnazije, politehnike i t. d. niču kao gljive iz zemlje, a one, što postoje, prenatrpavaju se, u istom razmjeru raste broj studenata na univerzama, slušalaca u kemijskim i fizikalnim laboratorijima, u umjet­ ničkim školama, privrednim i trgovačkim školama, višim ženskim uzgojnim zavodima svih vrsta. U svim je strukama bez izuzetka prepuno, a rijeka postaje sve jača. Stalno se traži osnivanje novih gimnazija i viših škola za uzgoj, koje bi primile taj broj učenika i djaka. Vlasti i privatnici vopo minju, da se ne ide na studije ove ili one struke. Cak i teologija, koja je prije zbog oskudice u kandidatima bila u opasnosti, da ne usahne, dobiva blagodati od ove prenagomilanosti i vidi sve svoje zadužbine iznova popunjene. „Propovijedam vjeru o deset tisuća bogova i djavola, ako se traži, samo neka mi se stvori mjesto, gdje ću moći živjeti, “ razliježe se sa svih strana. Cesto puta ministri ne dadu dozvole za osnivanje novih, viših škola, „pošto su postojeće obilno pokrile potrebu u kandidatima svih struka". O vo se stanje zaoštrava time, što medjusobna borba buržoazije i konkurencija do istrebljenja nagoni jedan dio njenih sinova, da traže sebi javne položaje. Dalje, stajaća vojska, koja sve više raste sa čitavom vojskom oficira, vodi k penzioniranju množine časnika u najboljem dobu, koji, protežirani od države, traže utočišta u svim mogućim �500 položajima. Velika masa kandidata za civilnu službu iz nižih vojnih činova oduzima hljeb drugim slojevima. K tomu pridolazi, da velika vojska državnih i općinskih činovnika svih klasa tvori i mora da tvori svoju djecu za struke, kao što su već spomenute. Socijalni položaj, obrazovanje i pretenzije ovih krugova traže otudjenje djece od tako­ zvanih niskih vrsta zanimanja, koja su i preko toga takodjer prenatrpana. Sistem jednogodišnjih dobrovoljaca, koji po sticanju iz­ vjesnog stepena obrazovanosti za stanovitu materijalnu žrtvu dopušta vojnu službu za jednu mjesto za dvije ili tri godine, takodjer umnožava broj kandidata za činovničke službe i položaje. Naročito se to tiče mnogih imućnijih seljačkih sinova, kojima se više ne svidi povratak na selo i očinskom zanimanju. Z bog svih ovih razloga Njemačka ima više nego ikoja druga zemlja brojan učenjački i umjetnički proletarijat, veliki proletarijat u takozvanim liberalnim zanimanjima, koji se neprestano množi i nosi vrijenje i nezadovoljstvo sa po­ stojećim prilikama u više krugove društvene. O va mladež biva potaknuta na kritiku onoga, što postoji, i pomaže znatno ubrzati sveopći rad na raspadanju. I tako se od svih strana napada na postojeći poredak i tako ga se potkopava. Sve su te prilike dovele do toga, da je njemačka so­ cijalna demokracija preuzela prvu ulogu u velikoj borbi budućnosti Njemački su socijalisti bili oni, koji su otkrili zakone kretanja modernog društva i socijalizam znanstveno obrazložili kao društvenu formu budućnosti. U prvom redu Karl Marx i Friedrich Engels, a idući za njima i bacajući žar u mase Ferdinand Lassale. Isto tako su njemački so­ cijalisti pioniri, koji šire medju radnicima najrazličitijih na­ roda misao socijalizma. Na osnovu proučavanja njemačkih duševnih i obrazov­ nih prilika mogao je Buckle prije pol vijeka pisati, da Njemačka ima doduše veliki broj najvećih mislilaca, ali da ne ima zemlje, u kojoj bi jaz izmedju klase učenjaka i mase naroda bio tako velik, kao baš u njoj. T o danas v e ć n i j e tačno. T o je vrijedilo dotle, dok se u Njemačkoj �501 znanost ograničavala na naučenjačke krugove, koji stajahu daleko od praktičnog života. O tkada je Njemačka revolulucijonirana ekonomski, odonda je i znanost primorana, da stupi u službu praktičnom životu. Z nanost je sama postala praktičnom. Shvatilo se, da ona ima tek onda potpunu vrijednost, kad postane sredstvom za život, čemu je mnogo dodprinio razvoj krupnokapitalističke proizvodnje. Tim e su n Njemačkoj za posljednjih decenija sve znanstvene struke jako demokratizovane. Ponajprije je velik broj mladih ljudi, obrazovanih za vise pozive, mnogo učinio, da se znanost unese u narod, a onda je i opća školska obrazovanost, koja u Njemačkoj stoji na višem stepenu, nego u većini drugih zemalja, olakšala masama shvatanje jedne količine duševnih proizvoda. Ali je duševni niveau masa podigao znatno naročito socijalistički pokret sa svojom literaturom, svojom žurnalistikom, svojim udruženjima i skupštinama, svojim parlamentarnim zastupanjem i kritikom, koju na svim poljima javnoga života vrše svi ovi faktori. I iznimni zakon proti socijalnoj demokraciji (od 1878. do 1890.) nije u ovome učinio nikakovu promjenu. O n je nešto malo pritisnuo pokret i usporio njegov tempo, ali je s druge strane pomogao, da se pokret spusti u dubinu i stvori veliko ogorčenje protiv vladajućih klasa i državne vlasti, Konačan pad iznimnog zakona bijaše samo posljedica razvitka socijaldemokratske stranke pod njim i ekonomskog razvoja naroda, i tako pokret maršira, kao što u danim odnosima mora da maršira. A kako u Njemačkoj, socijalnodemokratski pokret je učinio posljednjih decenija neslućene napretke u svim kul­ turnim državama, o čemu daju rječitu svjedodžbu medju­ narodni radnički kongresi sa sve jačim sudjelovanjem. T ako se u svim kulturnim državama rasplamtjela velika borba duhova, koja se vodi sa sve većim žarom. Pored socijalne nauke arsenal, iz kojega se oružje uzima, čine široka oblast prirodnih nauka, higijena, kulturna historija i filozofija. Temelji postojećeg stanja napadnuti su sa s v i h strana i najsilniji udarci upućeni su protiv stupova starog društva. Revolucionarne misli prodiru u najkonzervativnije krugove i dovode redove naših neprijatelja u najpuniju za­ �502 bunu. Zanatlije i učenjaci, zemljoradnici i umjetnici, trgovci i činovnici, čak i fabrikanti i bankiri, ukratko ljudi svih položaja pridružuju se radnicima, koji čine veliku vojsku, koja se bori za pobjedu i koja će je izvojevati. Svi se uzajamno pomažu i dopunjuju. 1 od žene uopće, a naročito proleterke traži se, da ne izostane u ovoj borbi, koja se tiče i njezina oslobodjenja. O na ima da dokaže, da je pojmila svoj pravi položaj u pokretu i u borbama sadašnjosti za bolju budućnost i da se odlučila, da sudjeluje u njima. Stvar je muškaraca, da je pomognu, kako će prekinuti sa svim predrasudama i sudjelovati u borbi. Neka nitko ne potcjenjuje svoju snagu držeći, da do njegove osobe nije stalo. U borbi za na­ predak čovječanstva ne može biti nepotrebna nijedna snaga, ma kako ona slaba bila. Neprekidni udar kaplje probuši najzad i najtvrdji kamen. A od mnogih kapljica postaje potok, od potoka rijeka, od više rijeka velika rijeka. N a kraju krajeva nema više zapreke, koja bi bila dovoljno jaka, da je spriječi u njenom veličanstvenom tijeku. T ako isto ide u kulturnom životu čovječanstva. Budu li u ovoj borbi punom snagom radili svi, koji se osjećaju pozva­ nima, konačna pobjeda ne će izostati. O va će pobjeda biti jednom to veća, u koliko svakr pojedinac bude išao obilježenim putem sa više revnosti i sa punijim požrtvovanjem. Pomisao, da li će pojedinac bez obzira na žrtve, rad i trud doživjeti početak novog, ljepšeg kulturnog perijoda, da li će uživati plodove po­ bjede, ne smije nikoga odbiti, još manje ga smije odvratiti s puta, kojim je pošao. Mi doduše ne možemo odrediti ni trajanje ni narav faze, razvitka, kroz koju ova borba za najviše ciljeve ima da prodje, nama je nemoguće znati pouzdano dužinu svog života. Ali kao što ovladjuje nama volja za životom, možemo gojiti n a d u , da ovu pobjedu doživimo. Z ar ne živimo u vijeku, koji juri naprijed sa čizmama od sedam milja, od čega drhću svi neprijatelji n o v o g v i š e g društvenog poretka? O brzom razvitku i sve silnijem rasprostiranju socija­ lističkih ideja svaki dan pruža novih dokaza. U svim se oblastima komeša i potiskuje napred. Jutarnja zora silno �503 mami na lijepi dan. Borimo se i težimo stalno napred, ne obzirući se ni „gdje" ni „kad" stoje udarene medje novog, boljeg doba za čovječanstvo. A ako mi padnemo u toku ove velike borbe za oslobodjenje čovječanstva, na naše mjesto stupaju oni, koji teže za nama. Mi padamo svijesni, da smo naš dug kao ljudi odužili, i s a u v j e r e n j e m , d a če c i l j b i t i p o s t i g n u t , m a ka k o se t o me o p i r a l e i p r o t i v i l e sile, k o j e su ne pr i j a ­ telji ljud sk og napre tka . „Socijalizmu pripada budućnost, to znači u prvom redu radniku i ženi.“ �Dodatak. U svojoj knjizi „Supruga i mati u pravnom razvoju“ Marijana W eberova polemizuje proti mome nazoru, da je i kod Grka postojalo materinsko pravo. O na veli doslovce (strana 5 9 ): „Jer je posve nemoguće, s pristašama teorije, e je materinsko pravo bilo jedna svim narodima zajednička, sta­ rija faza razvoja — primjerice s popularnim spisateljem A . Bebelom — uzimati problematiku u Oresteji Eshilovoj kao primjer ,,potlačivanja“ starije epohe mate­ rinskog prava i njezine moralnosti po mladjem očinskom pravu u Grka. Bebel naime — a s njime (prema Bachofenu) mnogi — misli, da je osvećivanje ubojstva matere po starim prirodnim božanstvima jedan dokaz, da je nekoć u Grčkoj krvna veza izmedju matere i sina bila veća, nego Ii izmedju oca i sina, i da je očinsko pravo, koje je štićeno od mladjih božanstva svijetla, naročito od Apolona, istom produkat kasnijeg razvoja. Na ovo treba reći, da baš stotine godina starija homerska pjesma, od koje je Eshil uzeo siže, ne zna ništa o tragici konflikta izmedju neminovne, od Boga samog nametnute sinovske dužnosti, koji ubija majku, da bi osvetio oca. Šta više, kod Homera leži sva težina na tom, što O rest ispunjava dužnost krvne osvete na Egisju, koji je zajedno sa Klitemnestrom ubio Agamemnona. Sto on pri tom ubija i majku, stvar je sporedna i u tom nema nikakva problema. “ » Nasuprot ovim izvodima ja ostajem kod svog shvatanja. Ponajprije konstatiram, da sam materinsko pravo kod Grka izričito stavio pred vrijeme heroja. (Vidi stranu 24. ove knjige, kojoj je sadržaj jednak ranijim nakladama). Ali to ne isključuje, nego se čak samo po sebi razumijeva, da se prelaz od starog stanja u novo vršio tijekom stoljeća, jer �505 se faze društvenog razvoja u ono vrijeme izvršavahu pola­ ganije, nego što je to danas kod nas. Pa čak i u našem divljem, brzom vremenu postoje najjače suprotnosti tijesno jedna uz drugu u društvenom razvoju. Herojsko doba Grčke početak je perijode očinskog prava. No da je još i u he­ rojsko doba medju Grcima, koji su se borili ispod Troje, postojalo materinsko pravo, izlazi iz onog mjesta Ilijade, gdje Lykaon, sin Priamov, moli Ahila za smilovanje : Ne ubij me, j e r j a n i j e s a m t j e l e s n i b r a t H e k t o r o v, koji ti ubi prijatelja, blagog i hrabrog! Homer je branitelj novog prava. K ad on dogadjaje svo­ jega vremena prikazuje s ovog stanovišta, onda to odgo­ vara jednakoj pojavi u naše doba. Koliki pjesnici i povjes­ ničari mogu ili hoće prikazivati dogadjaje drugačije, nego što to odgovara njihovim planovima i interesima? Kod H o ­ mera dakle Eshil nije mogao naći gradivo za svoju Oresteju, ali jamačno kod — H esioda. Prema historijskim podacima imao bi ovaj biti za dva ljudska vijeka mladji od Homera. O n je dakle stajao još posred bojeva i slušao je uspomene, koje se pričahu medju različitim narodima onih vremena o prelazu materinskog prava u očinsko. U ono se vrijeme, prema Bachofenu,1 govorilo čak o jednoj Heziodovoj pobjedi nad Homerom kod svečanog pogreba Amfidamasova. Stoji, da je H eziod nasuprot Homeru bio branič starog poretka, a Eshil, koji je iz prikazivanja Heziodova uzeo gradivo za svoju tragediju, opisao je histo­ rijsku istinu, to jest zabilježio je nazore, koji su tu i tamo vladali faktično o odnošaju spolova. A ko je u Homeru sporedna stvar to, što O rest ubija i svoju majku, onda je to shvatanje nerazumljivo. Umorstvo majke ne bi bila sporedna stvar ni sa gledišta očinskog prava. O rest, ubijajući svoju mater, kaznio je u njoj uzrok umorstvu muža i oca i spasio je čast uvrijedjenog muža. Očito je, da se Homeru nije činilo zgodnim, da u ono uzburkano doba opravdava umorstvo matere. I tako ono u njegovu prikazivanju izlazi kao „sporedna stvar“. O ba shvatanja, Homerovo i Eshil-Heziodovo, jedno 1 Materinsko pravo, str. 298. �506 pored pored drugoga, ne bude u objektivnom kritičaru sumnju o tom, e je samo posljednje shvatanje ono, koje odgovara pravom stanju stvari. O vdje bi još samo na to upozorio, da se u Ilijadi i Odiseji žena i majka posve različito procjenjuju. Gdje se u Ilijadi govori o ženi i majci, ili kad se govori njoj, onda su atributi ppčitanje i ljubav. Drukčije u Odiseji. Primjerice, prosto je brutalan način, kojim Telemah postupa sa svojom majkom Penelopom. A način, kojim prosci pozivahu T elemaha, neka otpravi majku i neka joj zapovijedi, da uzme onoga za muža, kojega joj izabere otac, pokazuje najgori prezir, koji se može dati jednoj ženi ili majci. Sudeći po ovome, Odiseja je nastala u kasnijem vre­ menu, kad je već u velike napredovalo omalovaženje žene. ��� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena i socijalizam Creator An entity primarily responsible for making the resource August Bebel Publisher An entity responsible for making the resource available "Naša snaga", Jugoslavenska socijalistička nakladna zadruga, Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1913. Contributor An entity responsible for making contributions to the resource Socijalistička biblioteka IV Prevod: Ljubomir Wiesner Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 66-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 506 str. 1913. August Bebel bračni zakon Darvin feudalizam majčinstvo prostitucija razvod braka reformacija socijalizam žene žene u industriji žene u privredi žene u socijalizmu žensko pitanje http://www.afzarhiv.org/files/original/c89bc6b5e02e950a920424756168cb49.pdf 792d3cbd1cf4eaa5337560b41fad8b6d PDF Text Text ��Političke teme Biblioteka suvremene političke misli �Izdanja Centra za kulturnu djelatnost Zagreb Političke teme Biblioteka suvremene političke misli Urednik Zagreb, 1987. Rađule Knežević �Žensko pitanje I ■ ■ ■ ■ ■ ■ socijalističko sam oupravljanje ■v Blaženka Despot cekade �Copyright Blaženka Despot,1987. �Kazalo 1. Što žene imenuju muškim mišljenjem 2. Emancipacija i tehnologija 3. Povijest i socijalistička priroda 4. Povijest i priroda žene 5. Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje 107 Pogovor 144 7 39 58 89 Bibliografske jed in ic e autorice na temu ženskog pitanja 149 Literatura 151 ��Što žene imenuju muškim mišljenjem? »Misli vladajuće klase u svakoj su epohi vladajuće misli, tj. klasa, koja je vladajuća materijalna sila društva, istovremeno je njegova vladajuća duhovna sila. Klasa, kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju raspolaže samim tim i sredstvima za duhovnu proizvodnju tako da su joj zbog toga, uzevši u prosjeku, podređene misli onih, koji su lišeni sredstava za duhovnu proizvodnju. Vladajuće misli nisu ništa drugo do idealni izraz vladajućih materijalnih odnosa, tj. u obliku misli izraženi \ Jadajući materijalni odnosi, dakle, idealni izraz odnosa, koji bas jednu klasu čine vladajućom, dakle, misli njene vladavine. Individuumi, koji sa­ činjavaju vladajuću klasu, imaju između ostaloga svijest i stoga misle; ukoliko oni, dakle, vladaju kao klasa i određuju čitav opseg jedne histo­ rijske epohe, razumije se po sebi, da oni to čine u svim njenim dimenzi­ jama, dakle, između ostaloga vladaju i kao mislioci, kao proizvođači misli, upravljaju proizvodnjom i raspodjelom misli svoga vremena, da su, dakle, njihove misli vladajuće epohe. . .« Marx — Engels: »0 proizvodnji svijesti«, Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 313. Dodali bismo: v l a d a j u ć e m i s l i j e d n e e p o h e su m i s l i ne s a mo v l a d a j u ć e kl as e, ve ć i vl adaj ućeg SPOLA. �I Da bi se pokazalo kako vladajuća misao jedne epohe nije samo misao vladajuće klase, već i misao vladajućeg spola, nije slučajno izabrana kritička analiza Hegela. Na Hegelu, odnosno, dijalektičko-spekulativnoj metodi filozofije slo­ bode, pokušat ćemo ukazati na razliku klasnoga i spolnoga pitanja, odnosno, osnovnu tezu da žene ne ozbiljuju nivo emancipacije klase kojoj pripadaju. Kritička analiza Hegela treba pridonijeti samoosvješćivanju žena da moraju napustiti zdravorazumsko shvaćanje svoje emancipacije kao oslobađanja od muškarca, od nje­ gove kontrole njihove seksualnosti i fertiliteta, kao, napo­ kon, njihovo traženje za pukom ravnopravnošću sa muš­ karcima. Upoznavanje sa dijalektičko-spekulativnom me­ todom filozofije slobode dovodi do svijesti da je problem emancipacije žena jedinstven sa poimanjem slobode. Unutar filozofije prije Hegela, žensko pitanje ne može se ni postaviti, niti žene mogu postaviti pitanje slobode, jer kao spol u njoj ne učestvuju. Filozofi koji prethode Hegelu i koji izlaze iz metafizičkog mišljenja, nemaju što reći o ženi, jer je u metafizičkom mišljenju razlika između muš­ karca i žene ukinuta u pojmu »čovjek« koji je racionalno biće i prema tome postoji samo jedna filozofija i samo jed­ no mišljenje. Ako filozofi prije Hegela — dakle metafizičari — nešto kažu o ženama, oni to kažu sasvim privatno. Kada daju zajedljive primjedbe o ženama, kao primjerice Schopenhauer,' onda to oni govore iz svojih nesretnih iskustava sa ženama, iz svojih političkih, religioznih opredjeljenja, dakle, iz nečega što je heteronomno za samu stvar. Ta miš­ ljenja nemaju nikakve veze s njihovom filozofijom, jer i/, metafizičke filozofije nikakvi filozofijski odnos spram žena nije. moguć. U Hegela koji ide na nadvladanje metafizike, na apsolutnu filozofiju, pokazat će se nemogućnost uteme­ ljenja ženskog pitanja u filozofiji uopće, baš zato što je Hegelova filozofija apsolutna, s jedne strane; a pošto se radi o nadvladavanju metafizike, razlike zbiljnosti i idealilcta, s druge strane, to se ukidanje mora povijesno posredo[1] Vidi: Was Philosophen iiber Frauen đenken?, Miinchen, 1980 �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 9 vati a samo se povijesno posredovanje može staviti u pi­ tanje. Apsolutna filozofija jest ideja izložena u vremenu, dakle u. svjetskoj povijesti, a pošto u svjetskoj povijesti postoje individue koje se odnose, pa tako i muškarac i žena, zatim čovjek i država itd., sve je to imanentno Hegelovoj filozofiji. Budući da je Hegel apsolutnu filozofiju utemeljio na ideji u vremenu ili svjetskoj povijesti, u kojoj se zbivaju sva pos­ redovanja slobode, da bi ona bila konkretna, tekstovi koji su relevantni za žensko pitanje prvenstveno su: Filozofija povijesti i Filozofija slobode. Hegel je svojom filozofijom, svojim posredovanjem slo­ bode neophodan utemeljenju jednog marksističkog feminizina, jer je Marx već učinio temeljitu kritiku Hegelove filo­ zofije prava, Hegelove filozofije države, Hegelove filozofije državnog prava, Hegelove dijalektike i filozofije uopće. Marx vrši kritiku Hegelove filozofije istim kategorijalnim aparatom dijalektičko-spekulativne metode i deducira njo­ me proletarijat, koji, kao niti žene, nije filozofijska kate­ gorija. Time se žensko pitanje dovodi u pojmovnu blizinu sa proletarijatom, jer im oboma nema mjesta u filozofiji slobode, ali zato im je mjesto u ozbiljenju filozofije. Razli­ čitost njihovog mjesta u ozbiljenju filozofije upravo je pro­ blem jednog marksističkog feminizma. II Filozofija povijesti u Hegela ide od pretpostavke da su zbivanja u povijesti bila umna. Zbivanja su bila umna zato jer u apsolutnoj filozofiji, u kojoj se ideja izlaže u vremenu ili u svjetskoj povijesti — ova je povijest potrebna kao posredovanje da se dođe do apsolutne umnosti, do ap­ solutne spoznaje. Um je beskonačan, um je naprosto supstancijalna moć, pa prema tomu se ta supstancijalna moć kao ideja izložena u vremenu povijesno posreduje. Pitanje je: koja je krajnja svrha svijeta? Ako je moćan taj um koji uspostavlja povijest, cijela se svjetska povijest zbiva na du­ hovnom tlu. To je za Hegela važno, jer kod njega postoji ideja koja se izlaže u prostoru a to je priroda, koju obra­ đuje u Filozofiji prirode. Povijest po umu, svjetska povijest, međutim, zbiva se u ideji vremena i, dakle, na tlu duha. Za apsolutnu filozofiju bitno je da odredi koje su to osobine duha. Jedino je na tlu duha moguće da posredovanjem svjet- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 10 ske povijesti, apsolutnom spoznajom dođe duh samome se­ bi. Prva je karakteristika duha — supstancija duha. Ona je Slobodna ili jedina istinitost duha kao sloboda. Zbog toga je Hegelova filozofija — filozofija slobode. Svjetska povijest ne može biti ništa drugo nego stalno posredovanje u slo­ bodi, svjetska je povijest u prvom redu napredovanje u svi­ jesti o slobodi. Radi se naime o tome da je duh »Bei sich selbst sein < duh je jedino pri sebi, pa je njegova prva ka­ ; rakteristika da je slobodan, jer sve drugo što jest spram nečega se odnosi i o nečemu ovisi i upravo zato što o ne­ čemu ovisi je bitno neslobodno. A samo ono što se ni na što ne odnosi ostaje samo pri sebi i apsolutno je slobodno. Taj duh koji je »Bei sich selbst sein«, baš zato što je stalno pri sebi i samo se na sebe odnosi, jest apsolutno slobodan, pa će svjetska povijest biti napredovanje u svijesti o slo­ bodi. Jer ona je umna upravo zato jer će se supstancijalitet uma povijesno tako posredovati da će se (da se izrazim go: tovo marksistički) povijesne etape razlikovati po napredo­ vanju u svijesti o slobodi. I tako će Hegel smatrati da je prirodno stanje bitno neslobodno jer u njemu nitko nema svijest o slobodi, a bez svijesti o slobodi nema ni nje same. Po Hegelu se svijest o slobodi prvi put javlja kod Istočnjaka, dakle u istočnim kulturama, ali samo svijest da je je­ dan slobodan (faraon koji ima oznake božanstva), a upra­ vo su zato svi drugi neslobodni. Ako su neslobodni oni su neumni, povijest im nije umna ili je na vrlo niskom stup­ nju posredovanja umnošću. Lijepa je kultura Grka, reći će nam zatim Hegel, počela s tim da su neki ljudi slobodni. Germansko-kršćanskoj kulturi Hegel će potom dati onu ulo­ gu svjetskog duha u kojoj je spoznato da je čovjek slobo­ dan, tj. da su svi slobodni. U tome i jest taj novovjekovni senzibilitet, ta evropska kultura, taj modemi duh, svijest o tomu da su svi slobodni (o čemu će još biti riječi). Ako se apsolutna filozofija, apsolutno znanje mora posre­ dovati povijesnošću, a povijesnost je umna, svjetovnovst uma je umna zato jer je po duhu a duh je sloboda. Pitanje je ovdje koji su instrumenti slobode? Nama je to intere­ santno jer su to žive individue, pa između ostalog i muš­ karci i žene, i narodi, i rase itd. Oni su instrumenti slobo­ de, tako da svaki radi individualno po svojim strastima. Borba tih strasti zbiva se tako da mora pobijediti um, a sama se apsolutna ideja povlači na stranu i pušta da se strasti same bore da bi um pobijedio i u tome je lukavstvo �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 11 uma. Strasti se bore za ideju koja ostaje odmaknuta, a naiavno da u strastima kojima su pokretači ljudi, ono što je umno mora pobijediti, kako bi Hegel rekao, vidljivo je to od svakodnevnog našeg posla da samo na jedan način nešto možemo svrhovito učiniti, pa dakle umno, do toga da svaki konflikt ili svako zbivanje pobjeđuje um. Tako naše strasti rade kako bi apsolutni duh sam sebe spoznao, a time i mi radimo na povijesnosti, odnosno na našem napredovanju u ideji slobode. Međutim, kod Kanta bi to značilo da su ljudi instrumentalizirani od slobode; a da je čovjek od bilo čega instrumentaliziran — to je za Kanta nemoralno. Me­ tafizičko se mišljenje i kreće u ovom krugu. Instrumentalizirati nekoga za neku drugu svrhu izvan njega jest nemo­ ralno. Ali kod Hegela je to metafizičko mišljenje jedna apstraktna aporija: ili biti instrumentaliziran ili biti slo­ bodan. To što mi radimo kao instrumenti slobode jest up­ ravo naša ćudorednost i mi radimo za nijezinu umnost, ra­ dimo umno, i jedino se tako oslobađamo i napredujemo u slobodi/ Prema tome je upravo najviša umnost i najviša slo­ boda biti instrumentaliziran od slobode, što znači biti ću­ doredan. Mi smo ćudoredni upravo onda kad smo instru­ mentalizirani od slobode i samim time bitno slobodnoj Hegel je ovdje htio pokazati da je dilema biti instrumen­ taliziran ili biti slobodan, apstraktna aporija. Biti instrumen­ taliziran od slobode i za slobodu, znači biti slobodan. Pot­ puni je objektivitet duha u državi. Država je objektivni duh i realitet, apsolutni duh ima objektivni realitet u zbilj­ nosti države. Objektivni duh je država u cijelom svom rea­ litetu i s tim je ovdje apsolutna istina koja je objektivirana u toj instituciji. Kako se taj individuum sa svojim strasti­ ma odnosi spram države? Hegel sm atra da imamo apstrakt­ ne i metafizičke predrasude o slobodi i subjektivnoj volji, i onoj slobodi koja je objektivna u državi. Naime, Hegel ov­ dje ide protiv teorija o državi koje su nastale na temelju teorija društvenog ugovora od Rousseaua nadalje. »Glavna je stvar da sloboda, kako se ona određuje poj­ mom, nema za princip subjektivnu volju i samovolju, nego uviđavnost opće volje, i da je sistem slobode slobodan raz­ voj njenih momenata. Subjektivna je volja posve formalno određenje u kojemu i ne leži ono što ona hoće. Samo je umna volja ono općenito što se u sebi samome određuje i razvija, izlažući svoje momente kao organske članove. O tak­ voj gotskoj gradnji katedrale stari nisu ništa znali«.2 MetaL2] Hegel: Filozofija povijesti, Zagreb, 1966, str. 53. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 12 fora o gotskoj katedrali ukazuje da je subjektivna volja ili subjektivna sloboda naprosto samovolja koja ni ne zna šta hoće i nije ništa, nego je samo ona volja koja je umna i ko­ ja je, dakle, ostvarena u državi. Prema tomu, pojedinac tu nikako ne može biti slobodan prije države, nego on može tek u državi biti slobodan, naprosto zato što je država ta objektivna istina i objektivni duh. Odnosno, on će biti slo­ bodan ukoliko sluša zakone. Individualna je volja kao sub­ jektivno određenje, samovolja, koja je neumna, a ona opća volja, umna, jest u državi; individua je slobodna samo onda kada sluša državu (i »rukovodstvo«, rekli bismo danas, Hcgel će reći birokrate). (Slobodna volja je jedino ona koja zna šta hoće, apsolutnom je metodom određena razlika sub­ jektivne volje kao subjektivističke ili kao proizvoljnosti i one umne volje koja nam posreduje povijest upravo kao umnu i kao slobodu. \ Za žensko pitanje, za emancipaciju žena bitan je odnos individue i države kao pretpostavke slobode, da bi se žene oslobodile pukog zdravorazumskog shvaćanja slobode izvan toga odnosa. U Hegelu će se žena u tom smislu prvi put spomenuti u Filozofiji prava, gdje Hegel govori o patrijar­ hatu, što ćemo još analizirati. U prirodnom stanju nema slobode, jer nema svijesti o slo­ bodi. To je tek početak povijesti, početak posredovanja iza kojega tek dolazi napredovanje u slobodi. »To je prirodno stanje i prema svome pojmu onakvo ka­ ko ga empirijski nalazimo u egzistenciji. Sloboda kao idealitet neposrednoga i prirodnoga ne opstoji kao nešto ne­ posredno i prirodno, nego se naprotiv mora steći i tek za­ dobiti, i to beskonačnim posredovanjem u njegovanju zna­ nja i htijenja. Stoga je prirodno stanje naprotiv stanje ne­ pravde, sile, neobuzdanog prirodnog nagona, nečovječnih djela i osjećaja. Na svaki način, opstoji ograničenje s po­ moću društva i države, ali ograničenje onih tupih osjećaja surovih nagona kao nadalje i reflektirane proizvoljnosti volje i strasti.«3 Dakle, sve što mi zovemo ograničenjem vo­ lje kad metafizički mislimo, jest za Hegela samo ograniče­ nje onih tupih strasti po kojima je čovjek upravo neslubodan. To ograničavanje pada u posredovanje kojim se tek proizvodi svijest i htijenje slobode kakva je ona zaista, tj. umna i prema svome pojmu. »To je ono vječno nerazumi­ jevanje slobode što se ona uvijek shvaća kao formalna u [3] Ibid, str. 46. �što žene imenuju muškim mišljenjem? 13 subjektivnom smislu, kao apstrahirana od njenih bitnih predmeta i svrha. Tako se ograničenje nagona, žudnja i strasti koja kao takva pripada samo partikulamoj individui, samovolji i proizvoljnosti, uzima kao ograničenje slobode. Naprotiv, takvo je ograničenje upravo uvjet iz kojega pro­ izlazi oslobođenje, a društvo i država jesu ona stanja u ko­ jima se sloboda štaviše ostvaruje.«4 Ako se mi kao žene pozivamo na slobodu, a bez primanja ovog posredovanja hegelijanski bi nam se reklo:/pa vi se borite za one slobode, one strasti koje su upravovneumne, jer ono što jest umno upravo je to ograničenje i erosa i stra­ sti i dovođenje individue u odnos sa državom, jer je tek ona objektivitet slobode, pa je tek u odnosu spram nje i zakona, sloboda djelatna po sebi i za sebe i mi smo utoliko u napre­ dovanju pojma slobode ukoliko smo u odnosu sa zakonom i državom! Stoga Kegel smatra da je prva pretpostavka um nos ti tog odnosa u patrijarhatu (i u ograničavanju pu­ ke čulnosti prirodnoga stanja). Tek u njemu nastaje i sloboda za nas ukoliko hoćemo umnu volju, a ne svoju sub­ jektivnu apstraktnu volju, a sam je patrijarhat baziran na porodici. »Patrijarhalno se stanje ili u pogledu cjeline, ili bar u pogledu nekih pojedinih grana smatra odnosom u kojemu s onim što je pravno nalaze svoje zadovoljenje ujedno ću­ doredni i duševni element pa se sama pravda i prema svom sadržaju istinski vrši samo u vezi s njim. Patrijarhalnom je stanju osnovom odnos familije koji sa sviješću razvija prvu ćudorednost kojoj država pridolazi kao druga. Patrijarhalni odnos je stanje prijelaza u kojemu je familija već sazrela u pleme ili narod, pa je stoga veza već prestala biti samo veza ljudi i povjerenja, postavši vezom službe. Ovdje prije svega valja govoriti o ćudorednosti familije.(Familija je sa­ mo jedna osoba, njezini su članovi svoju osobnost (a s njo­ me pravni odnos kao i daljnje partikulam e interese i sebič­ nosti) ili međusobno napustili (roditelji), ili tu osobnost još nisu postigli (djeca koja se isprva nalaze u goru navedenom prirodnom stanju). Članovi su na taj način u jedinstvu osjećaja, ljubavi, u međusobnom povjerenju, u vjerifAi lj w bavi ima jedna individua svijest o sebi u svijesti \lruge, odrekla se sebe, a u tome međusobnom odricanju ona je zadobila sebeUisto tako drugi poput same sebe kao jednu s onom drugom). Daljnji interesi potreba, vanjskih prilika života, kao i izgrađivanje unutar nje same, sačinjavaju u [4] Ibiđ, str. 47. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 14 pogledu djece zajedničku svrhu. Duh familije, penati, isto su tako jedno supstancijalno biće kao duh nekog naroda u državi, a ćudorednost u jednom i u drugom sastoji se u os­ jećaju svijesti i htijenju, ne u individualnoj ličnosti i inte­ resima, nego u općoj bitnosti svih njihovih članova. Ali to se jedinstvo u familiji uglavnom osjeća, ostaje unutar pri­ rodnog načina; država treba da nadasve (ovo sam potcrtala, B. D.) respektira pijetet familije; s pomoću nje ima ona za svoje pripadnike takve individue koje su već kao takve za sebe ćudoredne (jer kao osobe one to nijesu) i koje za državu donose sa sobom zrelu podlogu po kojoj se osjećaju kao jedno s cjelinom«.5 Upravo samo onda kad jedna filozofija kao Hegelova, smjera da bude apsolutna istina i apsolutna sloboda, da duh bude slobodan, jer može spoznati sam sebe, naša sloboda može biti samo u napredovanju svijesti o slobodi sa potpu­ nom sviješću da treba odbaciti subjektivnu slobodu i biti instrumentaliziran od apsolutne ideje. Ćudoredni moral u napredovanju ka slobodi možemo imati samo kao individue u odnosu spram države, s jedne strane, a s druge strane, ta država mora insistirati na familiji gdje se vrši (kako bi­ smo mi danas rekli) socijalizacija: da upravo svaka jedin­ ka bude u svojoj subjektivnoj volji ukinuta u ime te cjeli­ ne. Pri tomu je patrijarhat prva pretpostavka slobode. Uz cijelo određenje familije kao mjesta ćudorednosti i ukidanja individua da bi se mogli odnositi spram države kao realiteta slobode, ona je otporni materijal za Hegelovu metodu. Familija je jedan tamni temelj, nešto prirodno, jer se radi o spolovima, radi se o djeci, starcima, radi se o dobnim razlikama, o biološkoj reprodukciji, što je sve priroda. A kako je u početku rekao — sloboda po sebi i za sebe ne dobiva se po ideji koja ije u prostoru, dakle u pri­ rodi. Obitelj već zato što je sastavljena od prirodnih indi­ vidua ima jednu biološku funkciju. Ona je tamni talog, mulj, apsolutnom duhu, koji sada iz svoje umnosti, kao ipak pretpostavke svjetske povijesti da rađa individue, mo­ ra biti čim više posredovana. To znači što više ukinuti sub­ jektivnu slobodu, pogotovo spolnost, a to se može tako da individuum bude ukinut u ime familije kao cjeline koja gaji u sebi osjećaje. Ali osjećaji nisu kategorija apsolutnog du­ ha, pa će za Hegela zato familija još uvijek biti tamni ta­ log. Država mora posredovati tu osjećajnost jer joj ova is[5] Ibid, str. 47 — 48. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 15 poručuje takve individue koje slobodu vide u odnosu sa državom, odnosno, koje u državi vide naprosto umnost. Hegelova apsolutna filozofija, koja ide na ukidanje metafizike, mora definirati i familiju i ženu. Umnost je odnos spram zakona, a spram zakona individua ne može stajati direktno, nego će umno i ćudoredno Hegel morati postaviti tako, da je dužnost čovjeka da stupi u brak, dužnost da rađa djecu; dužnost upravo zato jer kao individua može imati suviše subjektivne volje koja je neumna. Posredovanje sa umnom voljom omogućeno je na prvom stupnju ukidanjem poseb­ nosti u familiji, tako da familija postaje cjelina. U zabludi smo ako danas govorimo o slobodi a da pri tom ne znamo šta Hegel podrazumijeva pod slobodom i umnošću. Mi svi živimo u sjeni Hegela, svjesno ili nesvjes­ no, htjeli mi to ili ne. Njegova država je tu. Ona nam se nameće kao umnost, pa čak i kao sudbina. To Hegel i po­ kazuje u razgovoru sa Napoleonom u Filozofiji povijesti. »Kad je Napoleon jednom razgovarao sa Goetheom o pri­ rodi tragedije, rekao je da se novija tragedija od stare bit­ no razlikuje po tome što mi više nemamo sudbine, kojoj bi ljudi podlegli, i što je na mjesto starog Fatuma stupila politika. Prema tome bi nju trebalo upotrebljavati kao no­ viju sudbinu za tragediju, kao naj neodoljivi ju silu pred kojom se individualitet ima prignuti.«4 III Odnos individue spram države kao objektiviteta slobode, posredovan familijom, zbiva se na području prava. Slobode nema u prirodi, priroda je neslobodna kategorija — ideja izložena u prostoru. Stoga će se svo posredovanje slobode izvesti na području prava — sloboda jest moguća samo posredovana pravom. »Tlo je prava uopće ono duhovno, a njegovo pobliže mje­ sto i ishodište volja koja je slobodna, tako da sloboda čini njegovu supstanciju i određenje, a pravni je sistem carstvo ozbiljene slobode, svijet duha proizveden iz njega samog kao druga priroda«.6 Nema slobode bez posredovanja pra­ 7 vom, jer je upravo pravo ozbiljenje slobode ili ono posredo­ vanje što ukida prirodu. Ući u pravo, smoći ući u slobodu. [6] Ibid, str. 293. [7] Hegel: Osnovne crte filozofije prava, Sarajevo, 1964. str. 31 — 32. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 16 Bez posredovanja pravom nema slobode, jer bez njega osta­ ju prirodne kategorije, a priroda je po svom bitnom odre­ đenju neslobodna. Ideja po sebi i za sebe slobodne volje posreduje se pravom kao ozbiljenje slobode ili slobodna volja. Međutim, u samoj Filozofiji prava Hegel ima još u pravu tri posredovanja, beskonačno posredovanje slobode. A ta su tri posredovanja u filozofiji prava: sfera apstrakt­ nog ili formalnog prava, zatim sfera moraliteta i sfera običajnosti. I unutar prava posredovanje ide još kroz te tri sfere. Ovo je posredovanje sfera apstraktnog ili formalnog prava, sfera moraliteta, sfera običajnosti. U sferi običajnosti nalaze se porodica, građansko društvo i država. Zadržat ćemo se pobliže na sferi običajnosti, iako se prve dvije ne mogu sasvim mimoići iz posve određenog razloga, jer se i radi o ideji po sebi i za sebe slobodne volje, bez koje slobode nema. Paragraf 11: »Samo tek po sebi slobod­ na volja jest neposredna ili prirodna volja. Određenje raz­ like koju u volji postavlja pojam koji sam sebe određuje pojavljuje se u neposrednoj volji kao sadržaj koji nepo­ sredno postoji. To su nagoni, želje, sklonosti, pomoću kojih je priroda odredila volju. Taj sadržaj u svom razvijenom određenju dolazi doduše od umnosti volje, pa je tako po sebi uman. Međutim, otpušten u takav oblik neposrednosti on još nije u obliku umnosti. Taj je sadržaj, doduše, za mene, moj uopće, ali ovaj oblik i ovaj sadržaj još su razli­ čiti. Volja je tako u sebi konačna volja«.8 Mislim da se iz ovog paragrafa najbolje vidi što znači determiniranost volje kao moje volje, koja se može meni uči­ niti kao moja uopće, ali to je ipak samo konačna volja. Tek ta konačna volja mora ići u beskonačno posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne volje, da bi bila slobodna, odnos­ no, beskonačna volja je ona koja hoće samu sebe ili slobo­ du. Beskonačna volja je sloboda, ako hoće samu sebe. Ove sve naše volje su konačne volje i po tome mogu tek stupiti u posredovanje, ali same po sebi nisu slobodne. Ova bes­ konačna volja koja je sloboda, jer mi razgovaramo o slo­ bodi, u § 22 određuje se: »Volja koja je bit, koja je po sebi i za sebe jest istinski beskonačna«.’ To je ta volja za slobo­ dom jer je njen predmet ona sama, dakle, on za nju nije drugo ili možda granica, nego se volja u njemu, naprotiv, sa­ mo vratila u sebe. Onda dalje nije »puka mogućnost, dispo­ zicija, moć, nego zbiljsko beskonačno, infinitum actum, jer [8] Ibiđ, str. 38. [9] Ibiđ, str. 44. �što iene imenuju muškim mišljenjem? 17 opstanak pojma ili njegova predmetna spoljašnost jest unutrašnjost sama«. Ovim smo metodologijski riješili da se radi o posredovanju beskonačne volje po sebi i za sebe koja je sloboda. A ta se volja mora posredovati, u kojoj sva­ ki moj uopće je konačna volja, i da bi ušao u slobodu mo­ ram se posredovati. Ako se analitički izostavi sfera ap­ straktnog i formalnog prava, zbog metodologije našeg rada treba se ipak djelomično zadržati na sferi apstraktnog i for­ malnog prava, zato što kod Hegela treba uvijek ukazati, a da ne kažem, emocionalno, prokazati, to, da privatno vlasni­ štvo, porodica, građansko društvo i država stoje u protoku. To znači, kada se žene bore za bilo kakvu slobodu i ravno­ pravnost, a daje im se bilo koji argument protiv toga, onda treba pokazati da je Hegel superioran svakoj drugoj argu­ mentaciji protiv žene, ali pod pretpostavkom protoka umnosti građanskog društva, podjele rada, a to znači nečeg par exellence klasnog. Svaka pozicija protiv žena, ili ograniče­ nje njezine slobode, mora se sukobiti sa privatnim vlasni­ štvom, sa građanskim društvom, dakle, sa klasnim katego­ rijama. Da bi uvijek ukazivali na taj protok između privat­ nog vlasništva, običajne sfere porodice, građanskog društva i države, moramo uzeti određenje vlasništva iz sfere ap­ straktnog ili formalnog prava koje inače ne uzimamo poseb­ no, a koja pretpostavlja moralitet i običajnost. Moja volja, moja konačna volja, može ući u objektivitet, da bi ja bio osoba, a ne prirodno biće, samo tako, da se ona objektivira, jer ako ja imam volju a vis a vis mene predmet, ako imam volju za tim predmetom, moja volja i predmet su u ap­ straktnom odnosu. Moja volja je realizirana tek kad taj predmet posjedujem. Pošto je moja volja posredovana slo­ bodom, ja tu slobodu mogu posredovati tako da je objekti­ viram u posjedu. Privatno vlasništvo je pretpostavka mene da budem slobodan čovjek. Da sam ja slobodan moram po­ sjedovati, dakle, moram imati privatno vlasništvo kao objektivaciju moje volje za predmetom. A posjed kao prav­ na kategorija (jedan cijeli pravni sistem štiti posjed) upra­ vo zbog toga je ozbiljenje slobode. Vidjeli smo Hegelovo određenje da je pravni sistem ozbiljenje slobode. Pravni sistem je to stoga jer nam čuva posjed, a posjed jest objektivacija moje volje da budem slobodan čovjek. U ovome se krije izvor Hegelovog mišljenja o ženama. U § 45 stoji: »Da ja imam nešto u svojoj čak spoljašnjoj vlasti, u tome se sastoji posjed, kao što je posebna strana da ja nešto činim svojim, iz prirodnih potreba, nagona i �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 18 proizvoljnosti, poseban interes posjeda. No, ta strana da sam ja sebi kao slobodna volja u posjedu predmetan, a time također zbiljska volja, sačinjava ono istinsko i pravno u tom određenju vlasništva«.'0 Dakle, tek ideja vlasništva, odnosno, pravna kategorija vlasništva, zbiljski čini moju slobodnu volju i mene kao slo­ bodu, jer je objektivirana u predmetnosti. Sve je drugo apstrakcija. Tu je velika prednost hegelijanske metode da ona nadvladava svaku metafiziku i apstrakciju. Apstrakcija je bila odijeljenost predmeta i volje. Ta metafizička apstrak­ cija se ukida time što moja volja postaje predmetna kao sloboda i to u privatnom vlasništvu. Paragraf 47: »Kao oso­ ba, ja sam sam, neposredno pojedinac — to u svom daljem određenju ponajprije znači: ja sam živ, u svom organskom tijelu, koje je moj po sadržaju opći, nepodijeljeni spoljašnji opstanak, realna mogućnost svakog dalje određenog opstojanja. No, kao osoba imam ja ujedno svoj život i tijelo kao i druge stvari, samo ukoliko je to moja volja. Prema tome, ja mogu i sebe imati samo kao moju volju, kao mo­ ju slobodu kao oblik mojeg posredovanja ideje po sebi i za sebe da bi bila slobodna volja, a to znači u posjedu«." Iza određenja vlasništva kao objektivacije volje u apstraktnom i formalnom pravu, prelazimo na sferu običajnosti. U sferi običajnosti najviše se može vidjeti razlika između zdravorazumskog shvaćanja i Hegelove apsolutne metode ili dijalektičko-spekulativne metode. Iz neposrednog iskustva, a po­ gotovo tko nije filozofijski obrazovan, pod običajem sma­ tramo uglavnom skup normi ili obrazaca po kojima se po­ naša jedno društvo, a da pri tom mislimo da bi se ono moglo ponašati i nekako drugačije. To za Hegela nije običaj, jer je običajnost posredovanje ideje po sebi i za sebe slo­ bodne volje. Prema tomu svrha je da se slobodna volja bes­ konačno isposreduje do slobode. A običaj će joj biti samo sredstvo tog posredovanja. Običajnost spada u neophod­ nost posredovanja slobode, a pojedinci nisu ništa drugo ne­ go — metaforički rečeno — marionete apsolutnog duha, ko­ ji nam daje običajnosne moći da naše individualne sudbine određujemo prema običajima kao svoje nužno posredova­ nje. To je upravo ono područje, gdje se sa Hegelom uvijek spore moralisti, a Hegel ima vrlo loše mišljenje o moralisti­ ma. Porodica i brak spadaju u kategoriju običajnosti. Od­ ređenje običajnosti u § 144 glasi: »Objektivno, običajnosno, koje stupa na mjesto apstraktnog dobra (a apstraktno do[10] lbid, str. 60. [11] lbid, str. 61. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 19 bro je Kantov princip npr. treba da — primjedba D. B.) jest konkretna supstancija po subjektivitetu kao spas bes­ konačnom obliku. Ona postavlja u sebi razlike koje su time određene pojmom, pa po tome običajnosno ima čvrst sadr­ žaj koji je za sebe nuždan, te opstojanje uzdignuto nad sub­ jektivno mnijenje i nahođenje jesu po sebi i za sebe bitkujući zakoni i uredbe.«1 2 Zakoni i uredbe su po sebi i za sebe umni i koji nadvla­ davaju cijeli subjektivitet i ulaze u posredovanje apsolutne slobode, u određenju da su pojedinci instrumenti apsolutne slobode, što je dalje određeno u § 145: »Da je ono obi­ čajnosno sistem tih određenja ideja, to sačinjava nje­ govu umnost. Ono je na taj način sloboda ili po sebi i za se­ be bitkujuća volja kao ono objektivno, krug nužnosti čiji su momenti običajnosne moći, koje upravljaju životom in­ dividua, imajući u njima kao u svojim akcidencijama svoju predstavu, pojavni oblik ili zbiljnost.«1 Nad pojedincima su 3 kao individuama običajnosne moći, bolje vladaju njihovim sudbinama i onaj običajnosni krug: porodica, brak, građan­ sko društvo, država. To je upravo umno, jer oni nisu ništa drugo nego akoidencije ili pojavni oblik gdje se sloboda po­ sreduje. Sloboda ne smije biti apstrakcija, nego se mora posredovati u pojavnim oblicima, pa kad mi upadamo u krug nekih običajnosti, običaja, zakona i uredaba, onda se upravo ponašamo slobodno i umno jer smo mi predstave, akcidencije, ili pojavni likovi slobode po sebi i za sebe, vo­ lje koja hoće samu sebe. U to određenje običajnosti spadaju: brak, građansko društvo i država. Najprije smo počeli od braka i porodice da sebi metodologijski pojednostavimo razumijevanje Hegela. Vidjeli smo već u Filozofiji povijesti da je za Hegela familija i brak uopće jedan tamni mutni talog koji se ne da do kraja nadvladati. Brak je uvijek od­ nos između dva bića, dva prirodna bića, konkretno dva spo­ la, muškarca i žene. Dok je jedno biće kao biće prirodno biće, priroda, nema govora o slobodi. Ono može ući u slo­ bodu sa drugim prirodnim bićem samo tako da se posre­ duje običajnosno u braku. Da bi biće uopće bilo slobodno ono stupa u brak. Ako ne stupi u brak, onda živi kao prirod­ no biće, a prirodna bića su neslobodna bića. Prirodna bića tek pravnim posredovanjem dolaze u kategoriju ozbiljenja slobode. U brak će se stupiti kao u pravnu kategoriju, koja je u pravu jedan stupanj posredovanja, to je brak običajno­ sti, koji je za naš zapadnoevropski krug — o kojem Hegel [12] Ibid, str. 142. [13] Ib id, s tr. 142 — 143. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 20 govori — monogamna porodica i čak, nerazrješiva porodica. Ako ja mogu kao prirodno biće doći u kontakt sa drugim prirodnim bićem u slobodi a ne u prirodi, onda moram stu­ piti u brak koji je u pojmu nerazrješiv, jer ne mogu biti slobodan nego u ukinuću svoje prirode na taj stupanj da ona postane samo modalitet egzistencije, ispunjava pojam. »Običajnost braka sastoji se u svijesti o ovom jedinstvu kao supstancijalnoj svrsi. Time u ljubavi, povjerenju i za­ jedništvu cijele individualne egzistencije u kojem je uvje­ renju i zbiljnosti prirodni nagon snižen na modalitet jednog momenta i da se istakne duhovna veza u svom pravu kao ono supstancijalno, a time kao ono što je uzvišeno iznad slučajnosti, strasti i vremenski posebnog nahođenja kao onog po sebi nerazrješivog«. To znači da je svaki odnos pri­ rodnog bića i prirodnog bića, konkretno spolova, neslobo­ dan odnos, ukoliko nije u braku. Odnos među spolovima neslobodan je ako nije u braku, jer mu tek brak daje mo­ gućnost da svoju prirodnost svede na jedan nužan, na je­ dan minimalan nivo. Ali ono još uvijek ostaje priroda što je taj tamni talog da bi slobodu imao u toj svojoj vječnosti. No, u brak se stupa zbog toga da se stvori porodica, koju Hegel određuje u § 158. Upravo zato jer se prirodna bića moraju ukinuti kao prirodna u pravu ili u braku, porodi­ ca će značiti muškarca, ženu i djecu, ali tako da svi ukinu svoju individualnost u člana porodice. Pretpostavka je slobode življenja u porodici da se svaki osjeća kao član a ne posebna individua: »Porodica ima kao neposredni supstancijalitet duha svoje jedinstvo koje sebe osjeća, ljubav kao svoje određenje tako da opstoji uvjerenje da se ima samo svijest svog individualiteta u tom jedinstvu kao bit­ nosti koja po sebi i za sebe bitkuje da bi se u njemu bilo ne kao osoba za sebe nego kao član«.'4 Dakle, ja sam slo­ bodna osoba po sebi i za sebe, upravo zato jer djelujem ili se osjećam u jedinstvu sa porodicom, što znači da sam čo­ vjek. Kad bih se osjećao individua u porodici, onda bih bio neslobodan. Jedna je stvar da se u porodici svatko osjeća kap član i ukida svoju individualnost u ime slobode, a dru­ go je, da se ukidanje člana kao žena ili muškarac gleda na drugi način. Svaki se mora ukinuti u svom individualitetu da bi bio slobodan, ali posredovanje kojim se ukida muš­ karac kao član i žena kao član različito je. Kod Hegela takva razlika ne izlazi iz slučajnosti, nego upravo iz slobode, a ta je sloboda u tome što prirodne razlike muškarca i žene [14] Ibiđ, str. 149, § 158. �šio žene imenuju muškim mišljenjem? 21 u ovom duhovnom određenju braka i porodice postoje, jer se običajnosni supstancijalitet kao pojam pocijepao u sebi na duhovno i materijalno. Prema tome, da muškarac ima drugu ulogu a žena drugu, da muškarac ima duhovnu ulogu kao ono aktivno, koje je u odnosu sa državom dakle slo­ bodom, a žena ima ono prirodno ili materijalno ili pasivno, jer je njezina uloga u pijetetu, jest nužda običajnosnog ili tog nužnog posredovanja slobode. § 165: »Prirodna određe­ nost obaju spolova dobiva pomoću svoje umnosti intelek­ tualno i običajnosno značenje. To je značenje određeno razlikom u kojoj se običajnosni supstancijalitet kao pojam po sebi samome cijepa da bi iza njega dobio svoju živost kao konkretno jedinstvo.«1 Da bi dalje u § 166 sasvim odre­ 5 đeno rekao za žene: »Ono jedno stoga je ono duhovno kao ono što sebe razdvaja u osobnu samostalnost koja bitku je za sebe i u znanje i htijenje slobodne općenitosti, samosvi­ jest pojmovne misli i htijenje objektivne konačne svrhe. Ono drugo (drugi spol, prim. D. B.) je ono duhovno koje sadržava u slozi kao znanje i htijenje sups tanci jalnog u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja. Ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno, ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski supstancijalni život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sa sobom samim, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom čiji mirni zor i osjećaj subjektivne običajnosti ima u porodici u kojoj žena ima svoje supstancijalno odre­ đenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje.«1 To 6 je inače paragraf koji je najkarakterističniji, a čini mi se da ga apstraktno razumijemo. Zbog važnosti za uteme­ ljenje marksističkog feminizma vratit ćemo se u slijede­ ćem poglavlju još jednom na analizu ovih Hegelovih teks­ tova. Naime, ne bismo razumjeli ništa od Hegela, bi­ li bi i suviše zdravorazumski kad ne bismo razum­ jeli da ta razlika ide iz apsolutne metode. To da je žena ono drugo, to je umno po sebi i za sebe, jer se obi­ čajnosni supstancijalitet pocijepao u sebi na ono prvo i na ono drugo, kad se ukidaju prirodna bića da bi bila slo­ bodna bića u braku i porodici, kao članovi imaju u to­ me različite uloge — to je po sebi za sebe umno. Inače ne bi bilo umnosti u prirodnoj razlici spolova. Prirodna raz­ lika spolova i postoji da bi se po sebi i za sebe mogao ci* [15] Ibid, str. 154. [16] Ibid, str. 154. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 22 jepati običajnosni supstancijalitet i posredovati sa slo­ bodom. Kada imamo takvu porodicu u kojoj su se ukinuli individualiteti kao članovi i to ukinuli jedni u duhovno, a jedni u materijalno, jedni u aktivno, jedni u pasivno u ime slobode, porodica postoji zato da odgaja dje­ cu. Jedan oblik porodice odgovara jednom određenom dru­ štvu, jednoj određenoj socijalizaciji. Potrebna je takva so­ cijalizacija koya treba građanskom društvu i slijedeće je poglavlje Filozofije prava: »Građansko društvo«. Cijeli prob­ lem treba gledati u historijskom posredovanju: najprije privatno vlasništvo, pa brak, pa porodica sa socijalizaci­ jom djece, a zatim građansko društvo, koje također spada u kategoriju običajnosti. Porodica i jest dio građanskog društva i posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne voljje kao običajnosne kategorije i da bi ušli u građansko društvo. Hegel će pokazati, da je sve ovo bilo umno posre­ dovano zbog ozbiljenja umnosti same. Svaki mali oblik umnosti je viši oblik, ali traži sve niže oblike posredovanja (prema tome trebali smo imati takvu porodicu, takav brak, takvo vlasništvo, takvo shvaćanje slobode) da bi pokazali da je građansko društvo umno. Engels, koji je uvijek znao reći mnoge istine, kaže: »I Hegel i Goethe su bili olimpijski Zeusi u svom području ali im je virio komad filistarskog perčina.«'7 Ovo nije komad nego sasvim cijeli filistarski perčin, jer takve apoteze građanskog društva nigdje nema, gdje se ono smješta u sferu običajnosti, što znači u sferu posre­ dovanja po sebi i za sebe slobodne volje. Građansko društvo je neophodno posredovanje u apsolutnoj slobodi. To da su ljudi sebični, kod Hegela igra pozitivnu ulogu. Svaki radi iz svoje sebičnosti, a pošto svi više rade iz svoje sebičnosti, ra­ de i za dobro drugih. Ja kao svoja konačnost i svoja sebič­ nost i svoja pojedinačnost, dobivam svoje priznanje umno­ sti upravo zato jer sa svojom sebičnosti dolazim u općosl. To je apoteza podjele rada, umnosti podjele rada. Građansko društvo sa svojim potrebama i s ogromnim brojem zadovo­ ljavanja potreba, gura pojedinca u podjelu rada da bude se­ bičan, da mnogo radi, a s time radi za opće dobro. Ideja je lukava i sebičnost iskorištava za posredovanje slobode, da se iz svoje sebičnosti radi na opću dobrobit i da je pojedina sebičnost, ja kao pojedinačno, ili moje pojedinačno opće, nadvladano kao umni svijet. Stoga je trebalo prije toga ovakvo određenje braka i porodice i socijalizacije djece.1 7 [17] Vidi: Engels: Luđ\vig Feuerbach i kraj njemačke filozofije, Zagreb, 1947, str. 13. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 23 »Posredovanje da se partikulariziranim potrebama pripremi i stekne isto tako partikularizirano sredstvo jest rad, koji od prirode neposredno isporučeni materijal specifira za te raznolike svrhe pomoću mnogostrukih procesa. To formi­ ranje daje, pak, sredstvu vrijednost i njegovu svrsishodnost, tako da se čovjek u svojoj potrošnji odnosi prvenstveno prema ljudskim produkcijama, pa su takvi napori ono što on troši.«1 To je apoteza umnosti podjele rada. Svi rade, 8 imaju partikularizirane potrebe, partikularizirani rad. U prevođenju na marksistički rječnik, na pitanje što ljudi tro­ še mi bismo rekli: robe, rezultate robno-novčane proizvod­ nje. Hegel je to trošenje vidio kao umnost toga da ono što mi trošimo jest rezultat drugih ljudskih produkcija, a one su upravo nešto ljudsko. Ljudska produkcija je ono pre­ ma čemu se ja odnosim kao spram produkta tuđeg rada, kao što se drugi odnosi spram mene kao produkta tuđeg rada i to sve skupa daje umnost. Iz robno-novčane proiz­ vodnje slijedi otuđenje i nejednakost među ljudima, ali Hegel će se zalagati da nam pokaže da su individue po pri­ rodi nejednake i da je ta njihova nejednakost upravo um­ nost ovih partikularnih svrha. Kada bi individue bile jed­ nake onda ne bi mogle razmjenjivati produkcije svoga ra­ da. Budući da je potrebno partikularizirati sredstva i mno­ go rada, potrebne su i različite prirodne dispozicije koje in­ dividue ima(ju, kao i različita imovinska stanja kao pretpo­ stavku umnosti. To je način posredovanja da bi svaki u svojoj sebičnosti i posebnosti prešao u opće ili radio za opću dobrobit, da ljudi nejednaki po svojim prirodnim od­ ređenjima idu u svoja posebna određenja, u ono što mi zo­ vemo fah-idioti (kažemo, naravno, s kritikom). To je za Hegela dobro, pretpostavka umnosti da se može postići općost. »Mogućnost učestvovanja u općoj imovini, posebna imovi­ na, uvjetovana je, međutim, neposrednom vlastitom osno­ vom (kapital), djelomice vještinom, koja sa svoje strane opet sama uvjetovana imovinom, a zatim slučajnim okolno­ stima kojih mnogolikost stvara različitost u razvoju već za sebe nejednakih prirodnih, tjelesnih i duhovnih dispozicija — različitost koji se u ovoj sferi posebnosti javlja u svim pravcima i na svim stupnjevima, pa joj s ostalom slučaj­ nošću i proizvoljnošću nužna posljedica nejednakost imo­ vine i vještine individua.«1 9 I dalje u objašnjavanju tog paragrafa koji je možda naj[18] Osnovne crte Filozofije rađa, § 196, str. 172. [19] Ibid, str. 173, § 200. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 24 interesantniji jer brani umnost podjele rada, Hegel će reći: »U ideji sadržanom objektivnom pravu posebnosti duha ko­ je je od prirode — elementa nejednakosti — ostavljenu ne­ jednakosti ljudi u građanskom društvu ne samo da ne uki­ da nego je proizvodi iz duha«, pa je uzdiže do nejednakosti vještine, imovine i same intelektualne i moralne obrazova­ nosti, suprotstaviti zahtjev jednakosti pripada praznom ra­ zumu, koji tu svoju apstrakciju i svoje »treba da« (das Sol!en) uzima kao realno i umno. Tu je — za Hegela — razlika spekulativne metode i zdravo-razumskog mišljenja. Zdravo-razumsko mišljenje kaže da bi svi trebali biti jednaki. Za Hegela je to apstraktna spe­ kulacija das Sollen, »treba da«. To je apstrakcija, sfera po­ sebnosti koja sebi zamišlja opće i u tom samo relativnom identitetu s općim zadržava u sebi, kako prirodnu, tako i proizvoljnu posebnost, a time ostatak prirodnog stanja. Na­ dalje, »sistem ljudskih potreba i njihovom kretanju ima­ nentni um jest ono što ga raščlanjuje u organsku cjelinu razlike.«2 Svaki zahtjev za jednakošću, bilo u imovini ili za 0 jednakošću individua, puka je apstrakcija metafizičkog das Sollen, koje spada pukom razumu ili zdravo-razumskom mišljenju, jer bi svi htjeli biti jednaki, a to razumsko mišlje­ nje spada u sferu prirodnog prava (po prirodi su svi jed­ naki), a po prirodi nisu ništa jer ne mogu biti slobodni, nili ljudi, nego tek kad dođu u pravo, a kad dođu u pravo ili posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne volje, onda su upravo slobodni zato što su nejednaki. Svoje prirodne nejednakosti drugačije posreduju u društvu i iz toga, kao umno, proizlazi različitost u imovini, a što znači u slobodi, jer je slobodan upravo onaj koji nema volju apstraktno ne­ go volju objektiviranu u posjedu. Tako nam je napokon u § 207 rekao (naravno da se individue po svojoj prirodnosti, dakle, po svojoj neslobodi, opiru stezi uskog obrazovanja — mi bi danas rekli usmjerenog — međutim, Hegel smatra da je to umno, ako je ovo sve umno da su nejednaki radovi up­ ravno umni uz nejednake ljude i nejednake sposobnosti, on­ da je umno učiniti stegu da se ljudi obrazuju za uska i stručna zvanja, jer tek preko te posebnosti mogu dobiti općost koja dolazi u odnos sa drugom posebnosti, kad troši produkciju njegovog rada): »Individua daje sebi zbiljnost samo ukoliko stupi u opstanak u općem, dakle, u određenu posebnost.«2 ' [20] Ibiđ, str. 173 — 174. [21] Vidi: Ibiđ, str. 177. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 25 Opstanak je uopće određena posebnost, 'jer tek ta određe­ na posebnost garantira općost ili umnost. Običajnosno uvje­ renje, stoga, u svom sistemu čestitost i staleško učenje da se treba s pomoću svoje djelatnosti, marljivosti i vještine učiniti članom jednog od momenata građanskog društva i kao takav se održati, pa da se samo s pomoću ovog posre­ dovanja s općim valja brinuti za sebe, kao što time valja bi­ ti priznat u svojoj predstavi i predstavi drugih. Samo kroz svoju usmjerenost, kroz svdju uskost, kroz svoju stegu pojedinačnost mogu dobiti priznanje općosti, jer kao posebna individua mogu izaći u općost, dakle slobodu, preko svoje posebnosti. Onda dobivam priznanje od drugih i od sebe. »Da se individua ponajprije, tj. osobito u mladosti, opire predstavi da se valja odlučiti za poseban stalež (on kaže stalež, a mi bismo rekli zanimanje — opaska B. D.) sma­ trajući to ograničenjem svog općeg određenja i pukom spoljašnjom nužnošću, leži u apstraktnom mišljenju koje ostaje u općem i time nezbiljskome pa ne spoznaje da zato da bi opstojao pojam uopće stupa u razliku pojma i nje­ gova realiteta, a time u određenost i posebnost. Pa da ona samo na taj način može steći zbiljnost i običajnosnu obje­ ktivnost.«2 2 Steći običajnosni objektivitet znači nadvladati ono mla­ denačko koje se opire toj posebnosti, a opire se zato jer je još svo u prirodi a nije u slobodi, nije posredovano pravom i slobodom, da mu se pokaže da može biti slobo­ dan samo u toj posebnosti, da može dobiti priznanje u običaj nosnom objektivitetu. Na početku navedene tvrdnje da je Hegel najrelevantniji mislilac za utemeljenje žens­ kog pitanja u ozbiljenju filozofije slobode, ovdje je izve­ den kao osvještavanje žena spram slobode posredovane u protoku: privatno vlasništvo — porodica — građansko dru­ štvo — i napokon država. Iz toga znači da svaki argument protiv slobode žene ili emancipacije žene, stoji iza privat­ nog vlasništva, iza podjele rada i iza države, jer je to taj nužni protok. Odnosno, prigovori protiv emancipacije že­ na su smisleni ukoliko treba osigurati građansko društvo, ukoliko treba običaj nosna sfera posredovati po sebi i za sebe slobodu u državi, ukoliko je privatno vlasništvo pret­ postavka moje objektivirane slobode. To je umno, to je slobodna umnost ili umna sloboda, ukoliko je subzistencija ljudi takva da oni idu u svoje pojedinačno da bi bili opći, ukoliko je u podjeli rada, ako je svrha porodice i [22] Ibid, str. 178. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 26 braka da posreduju prirodu tako da se djecu socijalizira, da se stupi u odnos sa državom kao slobodom. Ako je ci­ jela kategorija prava ili filozofije prava ozbiljenje slobode, onda je nužan i takav nerazrješivi brak i takva porodica i takva socijalizacija. Iza poimanja Hegelove metode nema više mogućnosti da se kaže: ja sam protiv privat­ nog vlasništva, ali i protiv emancipacije žena. Zbog po­ sebne važnosti za utemeljenje odnosa i razlike klasnog i spolnog pitanja, i u sljedećem poglavlju analitički će se pratiti Hegelova metoda. IV Ženskom pitanju se osporava rang teorijskog proble­ ma — usprkos izvedenog u prošlim poglavljima — upravo misaonom konstrukcijom da je dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slobode ukinula spolnost (i mušku i žen­ sku) uspostavljanjem osobe kao subjekta. Stoga moramo još analizirati dijalektičko-spekulativnu metodu filozofije slobode i na njoj osvješteni modemitet da bismo ukazali na razliku ukidanja spola žene i muškaraca u tom mora­ litetu, na konstrukciju jednakosti, koje žene imenuju muš­ kim mišljenjem. Dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slobode, spo­ znaje dovršavanja svijeta rada građanskog načina proizvo­ đenja života, proklamiranog revolucijom jednakosti i slo­ bode, modernitetom, moralitetom, modernim senzibilitc tom. Spolnost se smatra ukinutom (i ženska i muška) sa­ mim uspostavljanjem tog moraliteta, uspostavljanjem oso­ be kao subjekta. Osoba kao subjekt je ona koja je bes­ konačna volja. »Moralno stajalište jest stajalište volje uko­ liko ona nije prosto po sebi nego za sebe beskonačna. Ta refleksija volje u sebe i njen za sebe bitkujući identitet spram bitka po sebi i neposrednosti i određenosti koje se u tom razvijaju, određuju osobu kao subjekt.«7 Dakle, za 3 sebe beskonačna volja određenje je jednakosti, slobodnih osoba. Idealitet volje može naći objektivnost samo u po­ sjedu, posjed je zbiljska volja i tako je objektivitet slobo­ de osiguran samo u spoznaji da ideja slobode istinski op­ stoji samo kao država. U § 57 modemitet slobodne osobe koja je subjekt beskonačne volje za sebe, osigurava se u spoznaji da ideja slobode iskonski opstoji samo kao država. [23] Ibiđ, str. 103, § 105. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 27 Hegel i njegov princip posebnosti, osobe kao subjekta, prava na osobnu sreću, ne može izaći iz podvojenosti gra­ đanskog svijeta, svijeta jednakih ljudi kao osoba koje su za sebe beskonačna volja, jednaki po svojem određenju — radu, i slobode u objektivnom obliku, gdje je posjed objektivitet slobode i time čini zbiljsku nemogućnost jednakosti ljudi. Stoga će moralitet kao sfera osobe da se uspostavi u subjekt kao beskonačnu volju za sebe, biti podređen vla­ sništvu pojmljenom kao zbiljskom toposu slobode i jednako­ sti: razlici privatnog vlasništva u subjektivnom smislu (radu) i objektivnom smislu (posjedu, kapitalu). Ovdje je nužna aporija samoga građanskoga društva, i na njemu ute­ meljene filozofije slobode, da je čovjek slobodan ako ima privatno vlasništvo, a čovjek je onda iako nije slobodan (ako nema privatno vlasništvo). Vlasništvo se javlja kao supstancijalno određenje rada — njegova objektivnost, spram subjektivnosti rada (rada kao sposobnosti). Slo­ bodna osoba kao beskonačna volja za sebe ograničena je i ukinuto je njeno ograničenje spoznajom objektiviteta svoje volje, spoznajom objektiviteta slobode u državi. Sto­ ga će Hegel zaključiti da je zahtjev za jednakošću ljudi apstrakcija, jer je »jednakost apstraktni identitet razuma na koji ponajprije pomišlja mišljenje što reflektira, a time i osrednjost duha uopće, kad mu se odnos jedinstva poja­ vi ir nekoj razlici. Ovdje bi bila jednakost samo apstrak­ tnih lica kao takvih, jednakost izvan koje pada upravo time sve što se tiče posjeda, to tlo nejednakosti.«2 4 Dakle, osrednji duh kao želja, a ona nije ništa objektivno, ne može shvatiti što je sloboda za sebe, a ta plačljivost ne pojmi da traženje za opstanak svih nema temelj u mo­ ralitetu, u pravu, već u građanskom društvu. Ograničenje slobode osobe kao beskonačne volje za sebe na vlasništvo, dovodi u vezu moralitet, građansko društvo i državu. Ideja slobode iz svoje apstrakcije do realiteta u državi posreduje se nužno običajnosnošću i porodicom. U ovom posredovanju koje Marx imenuje apstraktnim i u čijoj kritici ukazuje na protivurječnost, što je utemeljena na razlici rada u subjektivnom obliku (rad) i objektivnom (kapital), zbiva se još jedna apstrakcija, nejednakost, ne­ sloboda žene. Sama porodica, odnos osoba određenih u moralitetu u prelazu do države određena je običaj nosnošću, što znači da [24] Ibid, § 49, str. 63. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 28 »običajnosna supstancija kao ona koja sadržava samosvi­ jest što za sebe bitkuje ujedinjena sa svojim pojmom, zbilj­ ski je duh jedne porodice i jednog naroda.«2 Podvrgavanje 5 individue običajima mišljenjem da (je to ograničavanje sa­ me individue, za Hegela je samo refleksija apstraktne svi­ jesti. Upravo što osoba ima zasebičnost beskonačne volje kao slobodu koja se objektivira u vlasništvu, »običajnost je ideja slobode kao živo dobro koje u samosvijesti ima svo­ je znanje, a pomoću njegova postupanja i svoju zbiljnost, kao što postupanje ima svoju po sebi i za sebe bitkujuću podlogu i pokretačku svrhu u običajnosnom bitku — po­ jam slobode koji je postao postojećim svijetom i prirodom samosvijesti .«“ Tako određen običaj mora nužno ukinuti neposredni ili prirodni običaj nosni duh u porodici u kojoj svatko biva ukinut za sebe da bi bio njen član. »Porodica ima kao ne­ posredni supstancijalitet duha svoje jedinstvo, koje sebe osjeća, ljubav, kao svoje određenje, tako da opstoji uvjere­ nje da se ima samosvijest svog individualiteta u tom je­ dinstvu kao u bitnosti koja po sebi i za sebe bitkuje, da bi se u njemu bilo ne kao osoba za sebe, nego kao član.«7 ’ Osjećaj i ljubav u porodici kao osjećaj jedinstva, moguć je po Hegelu i onda kada se osoba koja po sebi i za sebe bitkuje ukida u člana, jer je to neposredni supstancijalitet duha. Jedan naš filozof u svom radu »Antimetafizički karakter ljubavi«2 izlaže, većini nam nepoznati, mladenački Hegelov 3 rad o metafizičkom karakteru ljubavi. Ljubav se pojmi kao povijesno — duhovni odnos moguć samo između slo­ bodnih osoba, izraz modernog senzibiliteta, u kojem je je­ dino moguće da se oni koji se ljube odnose kao slobodna osoba spram slobodne osobe, odnos u kojem se duhovno uspostavlja u drugom, bez ukidanja sebe samoga, odnos jed­ nog poetskog stvaranja, u kojem sloboda individue doživlja­ va svoju posebnost, svoje pravo na sreću, na užitak u dru­ gom, kao i taj drugi u njoj, i time oblikuje novi život, stva­ ranje. U samopotvrđivanju davanja i uzimanja, u uposebljavanju čovjeka, stvara se svijet čovjekovih mogućnosti, baj­ ka. Ljubav se kao prirodna, neposredna, spolna, seksualna posebnost pretvara u odnosu dvaju slobodnih bića, koja su to povijesno po duhovnom posredovanju, po estetskoj indivaduaciji, po modernom senzibilitetu, gdje čovjek intimizira* 8 2 [25] Ibiđ, § 156, str. 148. [26] Ibiđ, § 142, str. 142. [27] Ibid, § 158, str. 149. [28] Polja br. 230, Novi Sad, 1978. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 29 i poetički stvara svoj svijet, čovjekov svijet, u novom po­ vijesnom proizvođenju svijeta, čovjekovog svijeta. »Slobodna ljubav« moguća je kao ljubav u slobodi, lju­ bav slobodnih ljudi, kojima je taj odnos cijeli svijet. Ali »ostatak« ovog intimiziranog svijeta je vlasništvo i briga oko onoga izvan ljubavi, što je ljubavi strano i što joj se gadi, jer u taj slobodni odnos osobe i osobe za sebe unosi objektiviziranje vlasništva, odnos onoga koji ima i onoga koji nema, čija sama pomisao vrijeđa ono što je ozbiljenje slobode u odnosu ljubavi, u ljubavnom odnosu kao odnosu dvije slobodne osobe. Institucionalizacija slobodne ljubavi — brak — smatrat će autor Hegelovim pribojavanjem da je taj odnos suviše nesiguran za građansko društvo, i shod­ no tome, da iz toga odnosa proizlazi dilema: ili ljubav ili institucionalni brak, sa zalaganjem za ljubav kao odnoa slobodnih osoba koje se potvrđuju u davanju i primanju, u jednom odnosu, gdje se ne gubi sebe i time protivuriječi građanskom načinu etabliranog društva u državi. Kaže se, između ostalog, da većina žena želi brak, porodicu, insti­ tucionalizaciju ili smrt ljubavi. Znači da su žene manje sposobne za ljubav, manje slobodne osobe, koje iz mora­ liteta, zasebičnosti beskonačne volje nisu u stanju ozbiljiti povijesno — slobodni — estetsko — poetički odnos i spremne su da ukinu svoju osobnost u člana porodice. Po tome bi više učestvovale na »neposrednom supstancijahtetu duha«, u kojem se ljubav osjeća tek kao član porodice. U tom slučaju bi bile bliže osobi koja zasebičnost besko­ načne volje pojmi kao slobodu i državu i time joj je manje posredovana sloboda sama, dakle, je više u njoj za sebe. Ali upravo je obratno! Na pretpostavkama Hegelove dijalektičko-spekulativne metode, beskonačna volja za sebe ima objektivitet u vlasništvu i tako je objektivitet te volje i slobode jedino država. Slobodna osoba — vlasništvo — — običajj — porodica — građansko društvo — država. Pre­ ma tome, ljubav je iz osnovnog određenja dijalektičko-spekulativne metode, nešto što se mora nadvladati i može biti samo ljubav »člana« da se posreduje vlasništvom porodice u građansko društvo. Najprije običajnosna je dužnost da se stupi u brak (!). O slučajnostima odnosa ljubavi i braka u njegovim posebnostima, govori Hegel u § 162, gdje upra­ vo u stupanju u brak na temelju ljubavi govori kao o »bes­ konačnoj posebnosti«.............. »U drugom ekstremu to je beskonačno posebna osebujnost koja pribavlja važenje svo­ jim pretenzijama, pa je povezana subjektivnim principom �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 30 modernog svijeta. — No u modernim dramama i drugim umjetničkim prikazima gdje ljubav spolova sačinjava os­ novni interes, element prožete hladnoće koji nalazimo u njima dovodi se u vatru prikazane strasti s pomoću potpu­ ne slučajnosti koja je povezana s njome, naime da se cijeli interes prikazuje kao da se osniva samo na ovima, što za­ cijelo može biti od beskonačne važnosti za ove, ali to nije po sebi.«2 9 Nadvladavanje puke spolnosti i prirodnosti u braku u ime duhovne veze nije utemeljeno na pretpostavkama slo­ bodnih individua, koje su slobodne za slobodnu ljubav, već: »Običajnosno braka sastoji se u svijesti o ovom jedinstvu kao supstancijalnoj svrsi, time u ljubavi, povjerenju i za­ jedništvu cijele individualne egzistencije, u kojem je uvje­ renju i zbiljnosti prirodni nagon snižen na modalitet jed­ nog momenta prirode, koji je upravo u svom zadovoljenju određen da nestane i da se istakne duhovna veza u svom pravu kao ono supstancijalno, a time ono što je uzvišeno iznad slučajnosti, starosti i vremenskog posebnog nahođenja kao ono po sebi nerazrješivo.«" Moderni senzibilitet, pravo na vlastitu sreću ukazuje se nevažan po sebi, a duhovna je veza moguća tek u svom pravu. Antimetafizički karakter ljubavi nemoguć je, jer je ljubav, kao pravo na sreću, kao odnos dvije slobodne osobe nemoguća, jer su one slobodne u beskonačnoj volji za sebe u vlasništvu i time se nužno kroz običaj koji je ideja slobo­ de, unosi u neposredni običaj nosni odnos, pravo, moment prirodnog života, u kojem je prirodni nagon uveden u brak da bude ukinut. Hegelu je ovo posredovanje slobode neop­ hodno da osigura imovinu porodice, prijelaz na građansko društvo i napokon državu kao realitet apsolutne ideje, kao njezin objektivitet. Ljubav je običajnosno, bračno posre­ dovana uvijek sa objektivi tetom beskonačne volje za sebe, naime vlasništvom i državom. Ovaj odnos ljubavi i braka, ljubavi i porodice, porodice i države posredovan zbiljskim vlasništvom, protivurječnost je slobode i društvenog bit­ ka i predmet Marxove kritike Hegelove filozofije prava, filozofije državnog prava i filozofije i dijalektike uopće. U istini spekulativne filozofije, u utopijskoj ideji filozof­ skog uma — proletarijatu, Marx će iskazati da je ljubav moguća samo kod proletera, jer vlasništvo ne posreduje njihovu ljubav, jer nije umno, već ne-umno. Kasnije će biti riječi o »sretnoj proleterskoj obitelji«. [29] Ibid, § 162, str, 151. [30] Ibid, § 163, str. 151. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 31 U ukidanju puke spolnosti kao pretpostavke jednog mo­ menta prirode za uspostavljanje duhovne veze u svom pra­ vu krije se zamka nemogućnosti »ženskog pitanja«, odno­ sno, pukoj refleksiji danog uviđaja, da je većina žena spre­ mna odreći se ljubavi u ime braka. Ili, one su manje spo­ sobne da sudjeluju u modernom senzibilitetu, moralitetu osobe da sudjeluje u zasebičnosti beskonačne volje. Naime, običajnosni supstancijalitet kao pojam se dijeli po sebi — kao što smo vidjeli u prošlom poglavlju — i po tome pri­ rodna određenost spolova dobiva svoju umnost. Prirodna određenost spolova ostaje umna po sebi i za sebe, iako je spolnost ukinuta u duhovnoj vezi. »Prirodna određenost obaju spolova dobiva s pomoću svoje umnosti intelektual­ no i običajnosno značenje. To je značenje određeno razli­ kom u kojoj se običajnosni supstancijalitet kao pojam po sebi cijepa, da bi iz nje zadobio svoju živost kao konkretno jedinstvo.«3 Brak kao običajnosnost odnosa između pri1 lodno dva različita spola sadržava »moment prirodnog ži­ vota i to kao supstancijalni odnos — život u njegovu to­ talitetu, naime kao zbiljnost rada i njegov proces. A u sa­ mosvijesti se, drugo samo unutarnje ili po sebi bitkujuće, i upravo time u svojoj egzistenciji samo spoljašnje jedin­ stvo prirodnih spolova preobraća u duhovno u samosvje­ snu ljubav.«3 2 Prirodni spolovi kao »članovi« porodice u tom spoljašnjem jedinstvu ipak imaju realizaciju spolne ljubavi u po­ rodici kao jednoj osobi, jer oni kao akcidencije u odnosu su sam supstancijalitet. Taj odnos kako je rečeno u § 165 jest rezultat cijepanja običajnosnog supstancijaliteta poj­ ma po sebi iz čega sada bitno proizlazi umnost njegove konkretnosti: »Ono jedno stoga je ono duhovno, kao ono što sebe razdvaja u odnosu samostalnost koja bitkuje za sebe i u znanje i htijenje slobodne općenitosti, samosvijest pojmovne misli i htijenje objektivno konačne svrhe — ono drugo je ono duhovno koje se održava u slozi kao znanju i htijenju supstancijalnog u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja; ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno; ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski i supstanci jalni život u državi, znanosti i slično, te inače i radu sa spoljašnjim svijetom i sa sobom samim, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu subjektivnost [31] Ibid, § 165, str. 154. [32] Ibid, § 161, str. 150. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 32 ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno odre­ đenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje.«3 3 Supstancija kao odnos člana porodice prema porodici određuje sada taj odnos tako, da iako su spolovi u svojoj neposrednoj spolnosti ukinuti kao prirodni, nagon snižen na modalitet jednog momenta prirode i uzdignuti u sa­ mosvjesnu ljubav, prirodna određenost spolova ostaje um­ na po sebi i za sebe načinom posredovanja spram običajnosnog supstancijaliteta. Muž ima pretpostavke da u smislu moderniteta postane slobodna osoba sa zasebnošću besko­ načne volje, njegov spol mu omogućava da u borbi izvana i borbi sa sobom ima izvjesnost u osjećajnoj subjektivnoj običajnosti u porodici. Žena kao spol ima u tom pijetetu svoje mjesto, pa će Hegel u istom paragrafu dirljivo govoriti o pijetetu Sofoklove Antigone kao zakonu žene, kao zakonu osjećajnog supstancijaliteta, unutrašnjosti, koja još nije postigla svoje ozbiljenje. Običajnosno je ovdje Hegelu tra­ gično, jer stvara suprotnost spram javnog zakona države, što je individualizirana u ženstvenosti i muževnosti. Tragičnost, opisana u Antigoni, individualizirana ženstve­ nost kao osjećajni subjektivni supstancijalitet, jest upravo nenadvladana prirodna spolnost položaja žene. Dapače, pri­ rodna određenost obaju spolova iz običajnosnog supstanci­ jaliteta dobiva pomoću svoje umnosti intelektualno i obi­ čajnosno značenje. Spol tako, usprkos nadvladavanju puke spolnosti, biva u porodici sudbina žene. Sudbina onemo­ gućava slobodu i zato ovdje ne može biti ljubavi, jer je ljubav, ljubav među jednakima. Muž i žena kao dvije svi­ jesti ne mogu uspostaviti niti odnos Sluge i Gospodara. Svijest kao odnos S—0 kod sluge omogućava mu da u od­ nosu svijesti i svijesti S—S sa gospodarom beskonačnim posredovanjem radom, učini gospodara ovisnim o njemu, jer se gospodar ne odnosi spram objekta, slobodnog pred­ meta, već rezultata rada sluge. Sluga je, dakle, odričući se borbe svijesti i svijesti za priznanje, radnim posredova­ njem sa slobodnim predmetom, učinio i sebe slobodnim. Sluga ima povijest, biti sluga nije sudbina. Žena, međutim, nema povijesti, njen spol je njena sudbina, ona se ne mo­ že osloboditi, ne može posredovati, ona se ne može uspo­ staviti spram muža kao svijest spram svijesti. Ona nije slobodna osoba, ona se ne može uspostaviti kao subjekt, koji je kao osoba beskonačna volja za sebe. Stoga se sup­ stancija kao odnos članova spram porodice uspostavlja [33] Ibiđ, § 166, str. 154. �što iene imenuju muškim mišljenjem? 33 zajedničkom imovinom, porodičnom imovinom. Osoba ko­ ja je slobodna u zasebičnoj beskonačnosti volje, čija je zbiljnost vlasništvo, javlja se sada kao pravna osoba — po­ rodica. Ali, »porodicu kao pravnu osobu, spram drugih treba da zastupa muž kao glava. Nadalje, njemu prvenstve­ no pripada stjecanje prema spolja, briga za potrebe, kao i dispozicija porodičnim imutkom.«3 »Bračni ugovori kad 4 u njima leži ograničenje zajedništva dobara bračnih dru­ gova, određivanje stalnog pravnog zastupništva žene i si. (potcrtala D. B.) imaju utoliko smisla ukoliko su upravlje­ ni na slučaj diobe braka prirodnom smrću.«3 5 U ovom slučaju određenju neukinute spolnosti, u sudbini žene kao žene u porodici, iskazuje se žensko pitanje, pro­ blem deklarirane jednakosti građanskog društva kao po­ sebni spolni problem spram klasnog problema. Jer, dok dr­ žava kao realitet apsolutne slobode apsolutnog duha pomiruje privatno vlasništvo u objektivnom smislu (kapital) i subjektivnom vidu (rad), pravom koje osigurava slobodu zasebičnosti volje u vlasništvu, tako da se ljudi pred njom javljaju jednaki, žena nije niti pred zakonom jednaka. Ogra­ ničenje njene slobodne osobe kao subjekta beskonačne vo­ lje u objektivitetu vlasništva, određeno je zakonom, odno­ sno ograničenje slobode klasnom pripadnošću ovdje čini da je žena ispod nivoa emancipacije klase kojoj pripada. Žena može imati samo pravnog zastupnika ili tutora za raspolaganje imovinom. Žena i muškarac kao prirodni spolovi su u braku na drugačiji način ukinuti u svojoj neposrednoj spolnosti u duhovno, u samosvjesnu ljubav. Njihovo različito ukidanje osigurava »život u njegovu totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces.« Stoga feministički pokreti, nastali u građanskom društvu, koji jedino i mogu nastati u egalitarističkom društvu, svoju borbu temelje najprije na borbi za pravo žene, za jednaka prava s muškarcima. Tek se preko prava stupa na tlo du­ hovnog u nužno posredovanje slobode. Agresivni otpor spram »vještica«, spram traženja prava žene, miješanje spolne i klasne uloge, uloge porodice i drža­ ve, evidentna je i onda, kada država kao politička država zakonodavno ulazi u sferu građanskog društva. Marx kaže: »Ukoliko fabričko zakonodavstvo regtiliše rad u fabrika­ ma, manufakturama itd. to se isprva Ispoljava samo kao [34] Ibid, § 171, str. 166. [35] Ibid, § 172, str. 167. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 34 mešanje u eksploatatorska prava kapitala. Naprotiv, svako reguliranje tzv., kućnog rada pokazuje se odmah kao nepo­ sredno diranje u roditeljski autoritet, aa to je korak od ko­ jeg se bolećivi engleski parlamenfaugo licemerno ustru­ čavao.«3 6 Država kada i mora zbog svoje »općenitosti, zbiljnosti slobode, donositi zakone o reguliranju sfere građanskog društva kao svoje empirijske osnove, ustručava se dirnuli u patrijarhalnu porodicu, jer joj upravo ona omogućava njezin vlastiti temelj. Suprotnost subjektivnog rada i obje­ ktivnog rada na kojemu se država vidi kao zbiljnost apso­ lutne slobode, mora se proizvoditi 'prirodno', mora joj biti osiguran prirodni temelj — patrijarhalna porodica. Hegel je ovu prirodu, spol, prije zajedničkog ukinuća u samosvje­ snu ljubav, ostavio neukinutom, dapače, ostavio spolnost žene kao njenu sudbinu, temeljnu zbiljnost roda i njegovog procesa. Budući da se porodica ukida u građanskom druš­ tvu ona mu kao prirodni temelj mora osigurati prirodnost opstanka, prvenstveno razlike subjektivnog rada i objek­ tivnog rada. Ova razlika počiva na podjeli rada, pa mora biti jasno određena podjelom rada spolova. Žena je rađalica, a muškarac mislilac, gospodar.«3 7 Kako je porodica-porodica građanskog društva, supstan­ cija kao odnos »članova« mora supstancijalno odrediti od­ nos muža i žene kao mislioca i rađalice. Umnost građanskog društva, umnost podjele rada u svom proizvođenju života mora dovesti u odnos nejednaki polo­ žaj ljudi u porodici sa nejednakim u građanskom društvu. Prirodna određenost time dobiva svoju umnost, a priroda, koja je za Hegela drugobitak ideje, ovdje je u svojoj pri­ rodnosti pretpostavka apsolutne slobode. Iz samog odnosa među slobodnim individuama uvođenje prirode bilo bi nešto ne — umno. Ali iz nemogućnosti, postavljanja odnosa slobodnih osoba, svijesti i svijesti koja uzajamno ne vodi borbu, nego se potvrđuje u ljubavi, uvedena je priroda, prirodna određenost kao osnova posredovanja. Antimetafizički karakter ljubavi nemoguć je, kako ograničenošću zasebičnosti beskonačne volje u njezinom objektivitetu — vlasništvu (klasni momenat), tako i prirodnim ograničenjem spolova (»žensko pitanje« — spolni). [36] Mara: Kapital I, Beograd, 1972, str. 432. [37] Vidi: P. Skok: Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezika III, Zagreb, 1973, str. 677. �Šio žene imenuju muškim mišljenjem? 35 Ograničenje žene na ahistorijsku rađalicu, koja tek u braku dobiva svoje supstancijalno određenje bitno je ogra­ ničava da se okreće sebi i u sebe kao vlastitom predmetu i time da ona ima pravo »posebnosti«, dakle da hoće ljubav kao odnos dviju svijesti, koje se ne bore, već potvrđuju jed­ na u drugoj i proizvode život. S unutrašnje strane, u svom ograničenom svijetu, ograničenom obrazovanju kao pret­ postavci ukidanja puke spolnosti, kao bitno neslobodna, žena ne može proizvesti beskonačnost posebne osobe, in­ dividue, koja jest tek modernitet. S vanjske strane pravo na vlastitu sreću, na vlastiti smisao života onemogućen joj je, a sigurnost da uopće jest, osigurava joj brak unutar prava. Muškarac, koji ima supstancijalni život u državi, znanosti, u borbi sa svijetom i sa samim sobom (okreće se sebi i u sebe) i time ozbiljuje modemi senzibilitet, pravo na posebnost, na vlastitu sreću. Muškarci stoga u spolnom, osjećajnom odnosu ljubavi, odnose se spram žene kao spola svih žena, ne razlikuju mnogo jednu od druge i izleti iz braka su im dopušteni. Že­ na, naprotiv, voli posebnost muškarca, njegovu diferenci­ ranu posebnost i slobodu, voli jednoga. Iz uronjenosti u spol ulazi u jedinu mogućnost duhovnosti kao rađalica, u odnos braka s jednim muškarcem. Stoga žene žele brak! Izvan njega kao odnosa objektivnog duha, one su čista spol­ nost. Stoga kada žena ljubi drugoga izvan je zakona, obi­ lježena je. Ljubav je moguća slobodnim osobama, žena je neslobodna osoba, spol. Pitanje ljubavi kao slobodne ljubavi, ljubavi između slobodnih osoba, slobodne žene i slobodnog muškarca u zasebičnosti beskonačne volje bez braka, odnosno, razumi­ jevanje slobode bez poimanja realiteta slobode u državi, upravo su postavile feministkinje. Time su stavile u pitanje patrijarhalnu porodicu, državu i samu dijalektičko — spe­ kulativnu metodu filozofije slobode. Samoosvještavanje žena kao ono što u pojmu omoguća­ va modernitet i moralitet modernog svijeta, nije stoga zah­ tjev za oslobađanjem žena u gradualnom smislu u carstvu nužde, u građanskom društvu, nego beskonačne volje koja hoće samu sebe bez posredovanja. Upravo stoga, etablira­ no društvo građanskog načina proizvodnje života, agresiv­ no suzbija samoosvještavanje žena, naročito vidljivo u no­ voj desnici i neokonzervatizmu. Hegel je kao filozof građanskog društva ukinuo puku �'Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 36 spolnost u braku i doveo je do samosvjesne ljubavi, ali na pretpostavkama prirodne određenosti spolova. Time je osi­ gurao protok u građansko društvo, njezinu ukinutost u građanskom društvu. Za socijalizaciju ljudi koji neće tražiti jednakost, već pojmiti jednakost kao »apstraktni identitet razuma na koji najprije pomišlja mišljenje što reflektira, a time i osrednjost duha uopće« da je ta želja koja nije ništa objektivno, morala se uvesti prirodna određenost. Tek prirodna razli­ čitost muškarca i žene kao članova porodice, kojima je sam laj odnos supstancijalitet, osigurava se u socijalizaciji dje­ ce, svrsi samoga braka, »moment prirodnog života i to kao supstancijalni odnos — život u njegovom totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces.« I samo »običajnosno razrješenje porodice jest u tome, da djeca, odgojena kao slobodne ličnosti, budu priznata u punoljetnosti kao pravne osobe i da budu sposobna da imaju djelomice vlastito slo­ bodno vlasništvo, djelomice da osnuju vlastite porodice — sinovi kao starješine, a kćeri kao žene (potcrtala D. B.) — da osnuju porodicu u kojoj se sada njihovo supstancijalno određenje, spram kojega odstupa njihova prva porodi­ ca kao prvi temelj i polazište, a !još manje ima ikakva prava apstraktne loze.«3 Običajnosno razrješenje porodice je za­ 8 vršena socijalizacija ljudi, koja omogućava prelaz u gra­ đansko društvo, sinova kao starješina — i kćeri kao žena. Građansko društvo u protivurječnosti slobode i društve­ nog bitka u zavisnosti svih od sviju proglašava opću, stal­ nu imovinu (vidi § 170) svojom vlastitom sigurnošću. Ne­ mogućnost jednakog učestvovanja u općoj imovini socijali­ ziranih bića da prihvate prirodnu podjelu rada u porodici, upozorava još jednom na prirodnost nemogućnosti jedna­ kog učestvovanja: »Mogućnost učestvovanja u općoj imovi­ ni, posebna imovina, uvjetovana je, međutim, djelomice vje­ štinom, koja je, sa svoje strane opet sama uvjetovana imo­ vinom, a zatim slučajnim okolnostima, kojih mnogolikost stvara različitost u razvoju već za sebe nejednakih prirod­ nih tjelesnih i duhovnih dispozicija — različitost koja se u ovoj sferi posebnosti javlja u svim stupnjevima, pa joj je sa ostalom slučajnošću i spolfjašnošću nužna posljedica neje­ dnakosti imovine i vještine individua. — U ideji sadržanom objektivnom pravu posebnosti duha koji od prirode — ele­ menta nejednakosti ljudi u građanskom društvu ne samo da ne ukida nego je proizvodi iz duha pa je uzdiže do ne[38] Ibiđ, § 177, str. 155. �Sto tene imenuju muškim mišljenjem? 37 jednakosti vještine, imovine i same intelektualne i moral­ ne obrazovanosti — suprotstaviti zahtjev jednakosti, pripa­ da praznom razumu, koji tu svoju apstrakciju i svoje »treba da« uzima kao realno i umno. Ova sfera posebnosti koja se­ bi zamišlja opće, u toni samo relativnom identitetu s op­ ćim zadržava u sebi kako prirodnu tako i proizvoljnu poseb­ nost, a time ostatak prirodnog stanja. Nadalje, sistemu ljudskih potreba i njihovom kretanju imanentni um jest ono što ga raščlanjuje u organsku cjelinu razlika.«3 0 Ova zbiljska nejednakost među ljudima, koja je progla­ šena prirodnom, mišljena je kao zbiljnost konkretne slo­ bode države. Jer, porodica, građansko društvo, zbiljni su po državi, a ne država po njima. Apsolutna sloboda je mo­ guća kao objektivni duh u državi, koji pravom posreduje svoju prirodnu osnovu. Kako je zasebičnost beskonačne volje objektivirana u vlasništvu, ljudi mogu biti slobodni samo zbiljnošću države i po njoj. »Država je zbiljnost kon­ kretne slobode; a konkretna sloboda sastoji se u tome da osobna pojedinačnost i njeni posebni interesi isto tako imaju svoj potpuni razvoj i priznanje svog prava u sistemu porodice i građanskog društva kao što s pomoću samih se­ be djelomice prelaze u interes općega, a djelomice sa zna­ njem i voljom priznaju to opće kao svoj vlastiti supstancijalni duh pa su za nj djelatni kao za svoj konačni cilj, tako da ni ono opće ne važi i ne izvršava se bez posebnog inte­ resa, znanja i htijenja, niti individue žive kao privatne oso­ be samo za ovo potonje, a da im htijenje nije u jednom u općem i za opće, imajući djelatnost koja je svjesna te svr­ he. Princip modernih država ima tu nečuvenu snagu i du­ binu da daje da se princip subjektiviteta dovrši do samo­ stalnog ekstrema osobne posebnosti, a istovremeno može ga vratiti u supstanci jalno jedinstvo i da tako u njemu održi samo to jedinstvo.«4 0 Država tako pomiruje protivurječje privatnog vlasništva, kojemu je supstancijalno određenje rad. Rad kao subjekt privatnog vlasništva, koji leži u temeljima građanske proiz­ vodnje života po svojoj unutarnjoj određenosti trebao bi us­ postaviti opću jednakost među ljudima. Ali jednakost posta­ je puka apstrakcija jer je vlasništvo objektivitet slobode za sebe. Protivurječnost slobode i društvenog bitka postavlja se u zbiljnost konkretne slobode države, razlike objektiv­ nog vlasništva u kapitalu i subjektivnog u radu, sposobno­ sti. [39] Ibid, § 200, str. 173 — 174. [40] Ibid, § 260, str. 209 — 210. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 38 Prirodna nejednakost među ljudima, a posebno žene i muškarca, prirodni je temelj posredovanja apsolutne slo­ bode u realitetu države, koji je idealitet građanskog načina proizvođenja života. Pošto privid slobode građanskog druš­ tva u dijalektičko — spekulativnoj metodi filozofije slobo­ de apstraktno ukida spolnost, odnosno, nejednakost spolova uzima za svoju pretpostavku, žensko pitanje može radikalno staviti u pitanje filozofiju slobode, dijalektičko — speku­ lativnu metodu i njoj potrebno građansko posredovanje proizvodnje života, istovremeno sa istinom spekulativne filozofije — proletarijatom. �Emancipacija i tehnologija Za promišljanje odnosa emancipacije i tehnologije pola­ zimo od Marxova određenja emancipacije: »Svaka en^ncipacija je svođenje^čovjekovog svijeta, čovjekovog odnosa rTa samog čovjeka.«* Svođenje čovjekova svijeta, čovjekovih 1 odnosa na samog čovjeka, traži u određenom odnosu, odno­ su emancipacije i tehnologije, da tehnologija bude po čo­ vjekovoj mjeri. Problem se sastoji u tome da se odredi Što je tehnologija. Različite definicije tehnologije sv/jedoče o tome, da pojam tehnologija nije niti jednostavan, niti je­ dnoznačan. Neproblematizirani pojam tehnologije, nepropitano razumljen kao »nauka ili sklop znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim kao i drugim postupcima prerade sirovina, poluprerađevina u proizvodnji, također skup sa­ mih tih procesa« (Leksikon Jugoslavenskog leksikografskog Zavoda, Zagreb, 1974) ima značenje reperkusije za poima­ nje same emancipacije. Nauka ili sklop znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim i drugim postupcima prerade sirovina, poluprerađevina u proizvodnji, kao i skup samih tih procesa, jednoznačno i neupitno može ući u odnos svođenja čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Ovakvim se određe­ njem tehnologije daje jedna neutralna definicija zbiljnosti suvremene proizvodnje, visoko razvijenih proizvodnih sna­ ga. Tako određeni pojam — tehnologija, određuje prinije­ li] Marx: »K židovskom pitanju«, Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 40 njivanje nauke i vještina u procesu modernih industrijskih društava. Bez vrijednosne, o'dnosno, društvene relevancije, ovakva definicija ipak sugerira vrijednosni odnos tehnolo­ gije i emancipacije, jer se čini da se ne može staviti u pi­ tanje odnos sklopa znanja i vještina i svođenje čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Nauka, pri­ mjenjivanje nauke, znanja i vještine u samom procesu proizvodnje, neophodni su uvjet suvremenog načina proiz­ vodnje, čovjekova odnošenja kao prirodnog bića spram prirode, ukazivanje njegove generičke biti. Suvremeno gene­ ričko biće čovjeka iskazuje se u tako određenoj tehnologiji. Ili, tako određena tehnologija pridonosi jednoznačnom svo­ đenju čovjekova svijeta na samog čovjeka. Međutim, ova­ kvo se određenje može prihvatiti u odnosu na Marxovo određenje emancipacije, samo ukoliko se eventualno radi o svođenju čovjekova svijeta na samog čovjeka. Dakle, ako se radi o proizvodnji, o historijskom načinu proizvodnje suvremenog društva, koje se spram prirode odnosi tehno­ loški. U samom Marxovom određeniju emancipacije stoji da je ona svođenje svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Iz ponuđene definicije tehnologije ne može se za­ ključiti ni na kakve čovjekove odnose. Ona je data izvan svakog odnosa, čovjekovog odnosa, društvenog odnosa, što za marksizam znači izvan klasnog odnosa. Tehnologija je ovdje naprosto nauka, primijenjena nauka, znanja i vješti­ na, koje su potrebne suvremenom načinu proizvodnje živo­ ta. Ta su znanja izvan društvenih odnosa, izvan klasa, pa će ovladavanje takvom tehnologijom biti tek neutralna pretpo­ stavka za daljnje razumijevanje svođenja čovjekovih odno­ sa na samog čovjeka. Uvođenje čovjekovih odnosa u kore­ laciju emancipacije i tehnologije ukazuje se ovdje kao pro­ blem političke emancipacije. Neutralno određenje pojma tehnologije, ostavlja netaknutim čovjekove odnose u proiz­ vodnji u kojoj zatiče takvu tehnologiju. Budući da se radi o promjeni čovjekovih odnosa, o njihovom svođenju na sa­ mog čovjeka, to svođenje spada izvan tehnologije same, u političku borbu za svođenjem čovjekovih odnosa na sa­ moga čovjeka, dakle u sferu političke emancipacije. Da bi tehnologija mogla ući u odnos sa emancipacijom mora biti posredovana političkom emancipacijom. Politička emanci­ pacija je, međutim, upravo rezultat građanskog društva. Ona je podijelila čovjeka na egoističnog individuu i na gra­ đanina. Ona je realizirala određeni odnos ekonomije i po­ litike, građanskog društva i političke države. »Politička emancipacija je, s jedne strane, redukacija čovjeka na ego- �Emancipacija i tehnologija 41 ističnog, nezavisnog individuuma, a s druge, na građanina, na moralnu ličnost.«2 Dovođenje u odnos tehnologije i emancipacije posredova­ njem političkom revolucijom, iskazuje se nedostatnim, jer je upravo politička emancipacija onemogućila svođenje čo­ vjekovih odnosa na samog čovjeka. Ona je i samog čovjeka u tom odnosu učinila homo duplexom: egoističnim indivi­ duumom i građaninom. Prihvaćanje ponuđene definioije tehnologije u teoriji i praksi zemalja real-socijalizma, utemeljuje se na druga­ čijem poimanju političke emancipacije. Smatra se da je po­ litička emancipacija dovršena tek diktaturom proletarija­ ta. Politička emancipacija građanskog društva sa podje­ lom čovjeka na egoističnu individuu i građanina, vidi se nadvladanom podržavljenim ili podruštvovljenim sredstvi­ ma za proizvodnju. Pukotina između građanskog društva i političke države, koja je krajnja posljedica političke eman­ cipacije, smatra se da se može promijeniti drugačijim od­ nosom ekonomije i politike. Politika biva nadređena eko­ nomiji. Preuzeta tehnologija ideološki funkcionira na »so­ cijalistički način«, a svođenje čovjekovih odnosa na samo­ ga čovjeka smatra se ozbiljenim, poistovjećivanjem države i društva. Sami odnosi u proizvodnji, čovjekovi odnosi, ostaju ne­ promijenjeni a nepromijenjeno razumijevanje tehnologije ipak znači promjenu u vlasništvu, objektivitetu slobode, emancipaciju. Dominacija politike nad ekonomijom usvaja neutralnu definiciju tehnologije i dovodi je u direktni od­ nos s emancipacijom. Socijalistička država »socijalistička državnost« figurira kao čovjekovo generičko biće bez ika­ kve mogućnosti da ukine građansko proizvođenje života. Hipertrofiranje državnog i političkog spram bitnog ra­ zumijevanja emancipacije kao svođenjje čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka jest upravo neemancipacija. »Tek kada stvaran, individualan čovjek po­ vrati u sebe apstraktnog građanina i kao individualan čo­ vjek postane generičko biće u svom empirijskom životu, u svom individualnom radu, u svojim individualnim odnosi­ ma tek kada čovjek spozna i organizira svoje »forces propres« kao društvene snage, i stoga, više ne bude od sebe dijelio društvene snage u obliku političke snage, tek tada će čovjekova emancipacija biti dovršena.«3 [2] Ibid, str. 65. [3] Ibid, str. 65. �žensko pitanje i soc. samoupravljanje 42 Tehnologiju ne možemo bezupitno dovesti u odnos s emancipacijom, čak ako smatramo da taj odnos mora biti posredovan političkom emancipacijom. Obzirom da su na­ uka, primjena nauke, znanja d vještine, samorazumljivo u određenom odnosu sa emancipacijom, očito je da je nuž­ no redefinirati pojam tehnologije. Ponuđena definicija bila je nedovoljna da se njome pojme čovjekovi odnosi kao pretpostavka emancipacije, pa se oni moralju naći u sa­ moj definiciji tehnologije, odnosno tehnologija sama jest jedan određeni čovjekov odnos, klasni odnos. II Nužnost određivanja tehnologije kao određenog čovjeko­ vog odnosa, društvenog odnosa, izlazi već i iz historijske činjenice, da je sama riječ »tehnologija« prvi puta upotrije­ bljena u djelu Beckmanna Johana: Entwurf einer allgemeine Technologie 1806. godine.4 Očito, da je nauke i vještine o fizikalnim, kemijskim i drugim postupcima obrade ma­ terijala, bilo na različitim razinama otkada postoji obrada materijala, odnosno, sama proizvodnja. Imenovanje sa­ mog pojma »tehnologija«, odnosno, traženje »nabačaja« za opću tehnologiju zbiva se tek 1806. godine. Znači da se radi o takvim znanjima i umijećima obrade materijala, ko­ ja se ne razlikuju samo kvantitativno, već i kvalitativno od prijašnjih, da se radi o novosti u cjelokupnoj društvenoj proizvodnji, koja stavlja u odnos nauku — umijeće i pro­ izvodnju. Nova društvena proizvodnja, utemeljena na no­ vom odnosu nauke i umijeća i njihove primjene, nauka o skupu tih procesa u proizvodnji, različito oblikuje i čovje­ kove odnose u proizvodnji. Novost tih čovjekovih odnosa u koje stupaju kvalitativno novim određenjem nauke kao znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim i drugim postup­ cima prerade sirovina, imenovano tehnologijom, zbiva se kvalitativno novi društveni odnos, čovjekov odnos, odnos razvijenog kapitalizma. Odnos tehnologije i emancipacije može se razumjeti samo kao kapitalistički tehnološki odnos. Tehnologija omogućava razvijeni kapitalizam, određeni čo­ vjekov odnos, kao što je tek tim odnosom omogućena. Do­ vođenje u odnos tehnologije i emanoipacije, podrazumije­ va stoga, nužno poimanje tehnologije kao određenog dru­ štvenog odnosa. Ovakvim promišljanjem odnosa tehnologi[4] Mayer Lexikon, Leipzig, 1886. �Emancipacija i tehnologija 43 je i emancipacije, redefinirani pojam tehnologije glasi: teh­ nologija je historijski određeni odnos općega i zajedničkog rada. Budući da se radi o historijskom odnosu dvije vrste radova: općeg i zajedničkog rada, a rad je za sebe i po se­ bi mjesto gdje se svodi čovjekov svijet i čovjekovi odnosi na samog čovjeka, moguće je dovesti u odnos tehnologiju i emancipaciju. Ukoliko nam se danas čini samorazumlji­ vim da su tehnologija i emancipacija u odnosu, odnosno da je tehnologija pretpostavka emancipacije, to je upravo stoga, što poimanje tehnologije uključuje suvremeni odnos općega i zajedničkog rada. Marx je odredio u Pretvaranju viška vrijednosti u profit da je »opći rad svaki naučni rad, otkriće, pronalazak. Opći rad kao nauka uvjetovan je djelo­ mično kooperacijom sa živim ljudima, većim dijelom na re­ zultatima znanosti u cjelokupnoj povijesti znanosti. Zajed­ nički rad je neposredna individua.« Određenje tehnologije kao odnosa općega i zajedničkog rada, nauke i kooperacije individua, određuje ujedno tehnologiju kao historijski odreueni svijet čovjekovih odnosa, proizvodni odnos kapital — rad. Pri samorazumljivom određenju odnosa tehnologije i emancipacije potrebno je upozoravati da je taj odnos po­ sredovan odnosom kapital — rad. Tehnologija kao odnos općeg i zajedničkog rada, čovjekov odnos, utemeljen je na odnosu kapital — rad i prema tome svođenje čovjekova svijeta i odnosa na samog čovjeka, nemoguće je izvesti bezupitnim preuzimanjem tehnologije. Tehnologija je moguća tek u razvijenom kapitalističkom načinu proizvodnje, u određenim čovjekovim odnosima, društvenim i klasnim, kada su naslijeđena manufakturna sredstva za proizvodnju i na njima zasnovana podjela rada, transformirana prema samom pojmu kapitalističkog nači­ na proizvodnje — profitu. Naslijeđena manufakturna sred­ stva za proizvodnju ne osiguravaju efikasnu proizvodnju vrijednosti, višak vrijednosti, oplodnju kapitala. Za efikas­ nu proizvodnju vrijednosti potrebna je daljnja raščlamba procesa rada do tako pojednostavljenih dijelova da na nji­ hovo mjesto može nastupiti mehanizam. Kapitalistički na­ čin proizvodnje, koji se temelji na robno — novčanoj pro­ izvodnji, ekvivalentnoj razmjeni apstraktnog rada, morao je svaki konkretni rad na sredstvima za proizvodnju podje­ lom rada pretvoriti u apstraktni rad, da bi na njegovo mje­ sto mogao doći mehanizam — stroj. Hegel je umnost podje­ le rada temeljio upravo na mogućnosti da se on učini me­ haničkim, kako bi na njegovo mjesto mogao doći stroj i iz­ rekao to u § 198: »Ono opće i objektivno u radu leži, me- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 44 đutim, u apstrakciji, koja uzrokuje specifikaciju sredstava i potreba, a time ujedno specificira proizvodnju i stvara podjelu radova. Rad pojedinčev postaje podjelom jedno­ stavniji, a time postaje veća vještina u njegovom apstrakt­ nom radu, kao i količina njegovih proizvoda. Ova apstrak­ cija vještine i sredstava upotpunjuje ujedno ovisnost i uza­ jamnu povezanost ljudi za zadovoljavanje ostalih potreba do potpune nužnosti. Apstrakcija proizvođenja čini rad, na­ dalje, sve više mehaničkim, a time na koncu podobnim da čovjek može od njega odstupiti, a da na njegovo mjesto može stupiti mašina.« Zamjenljivost svake pojedinačne ope­ racije apstraktnim mehanizmom ukida i sredstvo za pro­ izvodnju u svojoj samosvojnosti .i pretvara ga u stroj. Sredstvo za proizvodnju određeno ije kao stalni kapital, Capital fixe, a stalni kapital u svom odnosu spram sebe je najadekvatniji oblik kapitala uopće. Svaki kapital nastupa prema radniku kao stroj. Tehnologija kao odnos općega i zajedničkog rada, kao odnos kapital — rad, ukazuje se kao odnos stroj, mašinerija spram živog rada. Živi rad, koji je podjelom rada atomiziran i obesmišljen, javlja se u službi mašinerije, u kojoj je sada nužno opći rad. Podjela rada u mašini iskazuje se kao okamenjeni društveni odnos, čovje­ kov odnos, i uspostavlja se kao podjela rada između radni­ ka i mašine. O tehnologiji kao određenom historijskom od­ nosu općega i zajedničkog rada može se govoriti tek u pro­ izvodnji koja je poznanstvljena, gdje je sredstvo za proiz­ vodnju u emfatičkom obliku capital fixe, i gdje se taj stal­ ni kapital pojavljuje u odnosu živog rada i stroja. Tek kad je opći društveni rad nauka, tehnološki izumi mogu se po­ javiti u mašineriji, koja je kao ukinuto sredstvo za proiz­ vodnju, stalni kapital, može se i kooperacija individua, rad­ nička klasa, živi rad, uspostaviti kao zajednički rad. Kapital tek kombinira zajednički rad s naukom, tako da živi rad gu­ bi svoju fizičku snagu, pa vještina ne egzistira u radniku, ne­ go u mašineriji, u tvornici. U tvornici naučna kombinacija tih radova djeluje kao cjelina. Društveni duh rada dobiva objektivnu egzistenciju izvan radnika. Iz ovoga slijedi da je dovođenje u odnos tehnologije i emancipacije moguć sa­ mo svođenjem čovjekovog odnosa na samoga čovjeka, što znači ukidanjem društvenog duha rada, koji ima objektiv­ nu egzistenciju izvan radnika. Ukidanje objektivne egzisten­ cije društvenog duha rada izvan radnika, nije moguće posti­ ći političkom emancipacijom. Ona, s jedne strane, otuđuje �Emancipacija i tehnologija 45 čovjekove odnose u svijet iznad njega, u politiku, u državu, s druge strane, ostavlja nepromijenjeni odnos općeg i za­ jedničkog rada, nauke i kooperacije individua. Podržavljenje ili podruštvovlijenje sredstava za proizvodnju ne podruštvljuje odnos živoga rada i mašinerije, kao niti kombinaciju radova u tvornici. Kapital fikse, stroj, u odnosu spram ži­ voga rada proizvodi kapitalistički odnos bez kapitalista. On uzima živu snagu radnika da bi mu isisao višak rada. Da taj rad ne bi bio eksploatacija, uzimanje viška vrijednosti, cijeli se problem prenosi na distribuciju viška rada, na na­ građivanje prema radu. Odnos tehnologije i emancipacije nije moguće izvesti, jer je tehnologija sama već određeni historijski — kapitalistički odnos općega i zajedničkog rada, nauke i kooperacije individua. Za posredovanje teh­ nologije i emancipacije nameće nam se kao neophodno tematizirati odnos općeg i zajedničkog rada. Promišljanje odnosa općega i zajedničkog rada kao pret­ postavke odnosa tehnologije i emancipacije nedovoljno je u suvremenoj marksističkoj teoriji. Prvi je promašaj u strukturalističkom viđenju proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa kao posebnih entiteta. Pri tome se emancipacija vi­ di u proizvodnim odnosima u političkoj revoluciji ukidanja privatnog vlasništva, a proizvodne snage, tehnologija, kao proizvodnje snage naprosto, tehnologija naprosto kao nešto neutralno i pozitivno. Društvena snaga rada izvan radnika, koju je uspostavio kapitalizam, misli se podruštvoviti poli­ tičkim ukidanjem privatnog vlasništva. Neosporno je da je ideologija neutralnosti proizvodnih snaga i ideologija klasnosti proizvodnih odnosa proizašla iz stvarno nisko razvi­ jenih proizvodnih snaga suvremenih socijalističkih društa­ va. Iz takvog temelja, iz takvih stvarnih teškoća, stvara se onda »teorija«. Promišljanje ipak ne može odustajati od pokušaja revolucioniranja određenog historijskog — kapita­ lističkog odnosa općega i zajedničkog rada— tehnologije. Sam Marx, a pogotovo Engels, nisu jednoznačni u po­ imanju proizvodnih snaga. Njihovo veliko odavanje prizna­ nja buržoaziji za razvitak proizvodnih snaga najjasnije su artikulirali u Manifestu komunističke partije: »Buržoazija je u svojoj jedva stogodišnoj klasnoj vladavini stvorila ma­ sovni je i kolosalni je proizvodne snage nego sve prošle gene­ racije zajedno. Potčinjavanje prirodnih sila, mašinska pro­ izvodnja, primjena kemije u industriji i zemljoradnji, parobrodarstvo, železnice, električni telegrafi, privođenje po­ ljoprivredi čitavih delova sveta, pretvaranje reka u plovne, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 46 čitava stanovništva koja kao da su nikla iz zemlje — koje je ranije stoleće slutilo da su takve prirodne snage dremale u krilu društvenog rada«.5 Ovakvo priznavanje snaga društvenog rada buržoazije, ako nije posredovano cijelim duhom marksizma, može ra­ zumjeti proizvodne snage kao neku posebnu strukturu, neu­ tralnu tehnologiju, kao društveni odnos općega i zajednič­ kog rada. Osim toga, upravo jer je za marksizam problem tehnologije uvijek ekonomski posredovan, kritika građan­ skog načina proizvodnje najtemeljitije je izvedena u »pro­ izvodnim odnosima«, u Kritici političke ekonomije, u Kapi­ talu. Kritika građanske znanosti stoga je prvenstveno kriti­ ka građanske ekonomije — apsolutne nauke građanskog društva. Kritici Saya, Ricarda i Smitha poklonjeno je mno­ go brige i tek na toj kritici moguća je kritika političke eko­ nomije. Na tim je tekstovima evidentan Marxov »Opći rad«, koji je moguć — kako ga je sam definirao — većim dije­ lom na rezultatima znanosti u cjelokupnoj povijesti. Sam »opći rad« na tehnologiji, proizvodnim snagama, ostaje u drugom planu interesa, iako se sporadično javlja, posebno u kritici Urea i Babbagea. Ure i Babbage su mnogo više osnivači i mnogo su više utjecali na suvremene tehnokratske ideje od Saint Simona, a o njima i njihovom utjecaju na Marxa i Engelsa, na njihov »opći rad«, manje znamo na području razumijevanja tehnologije. Engels kritizira Babba­ gea da je »cinički apologet fabričkog sistema.« To je stoga što i Babbage i Ure priznaju samo objektivnost i egzaktnost bez ikakvih socijalnih i klasnih problema. Usprkos takvoj kritici tehnokratskih ideja, imenovanju proizvodnih snaga kao samosvojnih, teško se može oduprijeti dojmu, da Ure i Babbage nisu utjecali na Engelsa.6 Zbog važnosti promišljanja tehnologije kao historijski određenog odnosa općega i zajedničkog rada (kapitalističkog odnosa), sum­ nju da su Babbage i Ure utjecali na Engelsa, argumentirat ćemo in extenso Engesovim spisom: »0 autoritetu«. »Meha­ nički automat velike fabrike mnogo je veći tiranin nego što su ikad bili sitni kapitalisti koji zapošljavaju radnike. U najmanju ruku što se tiče sata rada nad vratima ovih tvornica može se napisati: 'Ostavite, svaku autonomiju, vi koji ulazite!’ Ako je čovjek naukom i stvaralačkim genijem sebi podvrgao prirodne sile, ove mu se osvećuju dok se n ji[5] Mane—Engels: Manifest komunističke partije, Beograd, 1960, str. 14. [6] Vidi interesantnu studiju o utjecaju Urea i Babbagea na Marxa i Engel­ sa: Exzerpte iiber Arbeitsteilung, Maschinerie und Industrie, Frankfurt, Ullstein Verlag, 1981. �Emancipacija i tehnologija 47 ma koristi pravim despotizmom, nezavisno od bilo koje or­ ganizacije društva (kurziv B. D.). Htjeti ukinuti autoritet u krupnoj industriji znači htjeti ukinuti samo industriju, uništiti predionicu pamuka da bi se vratili kolovratu.«7 Promišljamje tehnologije kao kapitalističkog odnosa op­ ćega i zajedničkog rada, zaboravlja se u zemljama real — socijalizma, pozivajući se često na ovakve eksplicitne sta­ vove Marxa i Engelsa, bez kritičkog odnosa spram tih tek­ stova i bez historijske dimenzije suvremenog društva, u ko­ jima tehnologija donosi takve moguće kataklizme, koje se uistinu ne mogu urediti političkom emancipacijom. Primje­ rice u DDR u Philosophisches wdrtebuch, pojam tehnolo­ gije uopće nije uveden. Način proizvodnje određen je kao jedinstvo produktivnih snaga i produkcionih odnosa. Pro­ izvodna snaga određena je kao uzajamno djelovanje sred­ stava za proizvodnju i ljudskog rada. Pitanje vlasništva nad sredstvima za proizvodnju centralno je pitanje revolucije. »Kroz podruštvovljenje najvažnijih sredstava za proizvod­ nju u socijalizmu su otklonjena ograničenja između radne snage i sredstava za proizvodnju kao i iskorišćavanje radne snage nastale privatnim vlasništvom.«8 Redukcija problema tehnologije na odnos proizvodnih snaga i proizvodnih od­ nosa, mehanički i strukturalistički razdvaja »proizvodne snage« i »proizvodne odnose«. Ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju rješava — u ovoj ideologiji — probleme odnosa radnik — stroj, čovjekove odnose, jer po sebi ukida eksploataciju. Ukidanje privatnog vlasništva je tako posredovanje između tehnologije (kapitalističke, socijalističke) i emancipacije svođenja čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Čak što više, ukinuto privatno vlasništvo kao dominantni čovjekov odnos, rješava ograničenje pro­ duktivnosti rada, odnosa općega i zajedničkog rada, što ga donosi privatno vlasništvo. U našem promišljanju tehnologije kao kapitalističkog od­ nosa općega i zajedničkog rada, to bi značilo, da taj isti odnos općega i zajedničkog rada funkcionira efikasnije u proizvodnom odnosu ukinutog privatnog vlasništva, nego u odnosu u kojem je uspostavljen zbog profita, efikasnosti. Bezupitno preuzimanje proizvodnih snaga kapitala, teh­ nološkog načina proizvodnje, ostavlja radnika u tehnološ­ kom racionalitetu spram mašine, spram »oduhovljenog ču­ dovišta«. Ekonomski se nalazi u tehnološkom racionalitetu [7] Birokratija i tehnokratija I. Beograd, 1966, str. 31. [8] »Philosophisches Worterbuch« /hrsg. Klaus G./ Leipzig, 1975. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 48 spram birokracije, institucionalne avangarde, koja raspo­ laže sveukupnim viškom rada, U takvom neupitanom teh­ nološkom racionalitetu, a u osnovnom čovjekovom odnosu, proizvodnom odnosu, socijalističko pravo na rad i ostale be­ neficije iz radnog odnosa, a na istoj mašineriji koja je kon­ struirana na načelu kompetitivne efikasnosti, za razliku od pi'oklamirane ideologije rasta produktivnosti rada, produk­ tivnost rada postaje suboptimalna spram one u privatno — vlasničkim odnosima. Realitet se uporno opire ideologi­ jiObzirom da mašina više nije stalni kapital kao najadekvatniji oblik kapitala spram samoga sebe, ali da ipak nije promijenjena, podjela rada u odnosu radnik — mašina, ne­ ki autori iz zemalja real-socijalizma pokušali su uspostaviti pojam »tehničko otuđenje« kao odgovor na evidentan ne­ sklad ideologije i stvarne emancipacije, a da pri tom još uvijek ostaju na stanovištu političke emancipacije. Pojam »tehničko otuđenje« opravdali su time, da je nemoguće naći u Marxa, jer se nije susreo sa problemima socijalizma: 1. sa socijalističkom revolucijom mora biti preuzeta mate­ rijalno — tehnička baza; 2. heteronomnost postojećeg stup­ nja tehnifikacije rada vodi različitom izražavanju motiva­ cije i zadovoljstva radnika kao i inicijative zaposlenih; 3. različiti je tempo isticanja zahtjeva za sadržajem rada i mogućnosti njegova zadovoljavanja; 4. mogućnost diver­ gencije, npr. u nedostatku ideološko-politicke djelatnosti između značaja rada i subjektivnog svjesnog odražavanja kod proizvođača; 5. nema prestabilizirane harmonije iz­ među automatizacije proizvodnje i povišenja stvaralačkog udjela radnika.«9 Sa tako dobivenim pojmom »tehničko otuđenje« zaklju­ čili su da je »izgradnja rada kao prve životne potrebe ko­ munističkog načina proizvodnje dubok dijalektički posao«. I ovaj pokušaj uvođenja pojma »tehničko otuđenje« kao reducirani problem tehnologije, kao određenog društvenog odnosa, konačno je osporen tvrdnjom, da se u tim diskusi­ jama »ne cijeni tendencija da se sa stvaranjem materijalno — tehničke baze komunizma sadržaj rada uočljivo homo­ genizira sa svojom stvaralačkom potencijom«. Pokušaj utemeljenja pojma »tehničko otuđenje« prividno je nov u okviru odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih od[9] Philosophie und historischen Fragen der technischen Wissensc!taflen, Dresden, 1978. �Emancipacija i tehnologija 49 nosa. Dok je u osporavanju pojma »tehničko otuđenje« plauzibilna proizvodna snaga ideologije, u problematiziranju »tehničkog otuđenja« prividna je deideologizacija stvar­ nog stanja radnika u proizvodnji sa očitim pripisivanjem primata proizvodnim snagama. Za poimanje tehnologije kao klasnog odnosa općega i za­ jedničkog rada, relevantna je diskusija što su je vodili francuski i talijanski komunistički teoretičari o »mehani­ cističkom« i »revizionističkom« karakteru apstraktne protivurječnosti proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. Po­ treba za redefinicijom pojma »proizvodne snage«, polazeći čak od priznate definicije u real-socijalizmu da je proizvod­ na snaga uzajamno djelovanje sredstava za proizvodnju i ljudskog rada, to može značiti samo da to uzajamno djelo­ vanje znači univerzalnost individua. E. Balibar11dao je defi­ 0 niciju: »Proizvodne snage su odnos stvarnog prisvajanja, što znači, historijsko emancipativna snaga univerzalnosti individue. Proizvodne snage bez apstraktne suprostavljenosti proizvodnim odnosima su odnos stvarnog prisvaja­ nja«. To dalje znači: 1. »proizvodni odnosi« ne predstavljaju neku »posebnu strukturu«; 2. u procesu proizvodnje i re­ produkcije ujedinjuju se proizvođači, predmet rada i sred­ stva rada; 3. odnos stvarnog prisvajanja ne znači samo »prisvajanje« u pravnoj sferi. Historijski emancipativna snaga univerzalne individue odnosi se spram tehnologije kao kapitalističkog načina od­ nosa općega i zajedničkog rada tako, da se u procesu pro­ izvodnje i reprodukcije ujedinjuju proizvođači, predmet rada i sredstva rada. Time počinje historijski proces ukida­ nja podjele rada uopće. Odnos stvarnog prisvajanja kao proces ukidanja podjele rada, proces je demokratskog up­ ravljanja tehnologijom, izbor alternativnih tehnologija, koje tek omogućavaju alternativno društvo, kao što alternativno društvo transformira sredstvo za proizvodnju adekvatno kapitalističkom načinu proizvodnje u sredstvo shodno no­ vom načinu proizvodnje života." Mjerenje univerzalnosti individue slobodnim vremenom, pretpostavka je ukidanja odnosa općega i zajedničkog ra­ da u mašineriji, općega proizvodnog rada, koji se hrani obesmišljenim operacijama kooperacije individua u živom radu. [10] Vidi: Marksizam u svetu I. Beograd, 1978. [11] Vidi: B. Despot: »Maschine und Arbeitsmittel«, Salzburger Jahrbuch jiir Philosophie 1978/79, Salzburg — Miinchen, 1979. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 50 Promišljanje odnosa tehnologije i emancipacije uvrštava se u povijest borbe za socijalizam. Univerzalna individua društveno-ekonomski i društveno-politički historijski uspostavlja se sa svojom specifičnom mjerom — slobodnim vremenom spram tehnološkog racionaliteta u procesu socijalističkog samoupravljanja kao al­ ternativnom društvu. Tehnološki odnos općega i zajednič­ kog rada u razlikama funkcija upravljanja, vođenja i iz­ vršavanja, društvenom svojinom nad sredstvima za proiz­ vodnju i samoupravljanjem, u procesu proizvodnje podruštvljavanja proizvođača, predmeta rada i sredstva rada po­ činje historijski novi proces proizvodnje života na zateče­ noj tehnologiji. Građansko je društvo zatečena sredstva za proizvodnju transformiralo adekvatno kapitalu, pretvaraju­ ći tehnologiju u odnos općega i zajedničkog rada; socijali­ stičko samoupravljanje započinje transformaciju zatečene tehnologije promjenom odnosa općeg i zajedničkog rada, procesom ukidanja podjele rada. Emancipacija kao svođenje čovjekova svijeta i odnosa na samog čovjeka u odnosu sa tehnologijom, posredovana je univerzalnom proizvodnom snagom individue, kojoj je specifična mjera slobodno vrijeme.'2 III Odnos emancipacije i tehnologije bitno ovisi, kako smo izveli, o poimanju njihovog posredovanja, kao i o odre­ đenju samog pojma tehnologije. Ukoliko se pojam tehno­ logije strukturalistički reducira na neutralne proizvodne snage, emancipacija je nužno posredovana političkom re­ volucijom, promjenom u proizvodnim odnosima i na toj se promjeni u real-socijalizmu uglavnom završava. Svođenje čovjeka na čovjekov svijet i čovjekove odnose, razumije se kao nadvladavanje suprotnosti građanskog društva i poli­ tičke države u promjeni proizvodnih odnosa, u diktaturi proletarijata, u etatizmu. Nepromišljanjem tehnologije kao čovjekovog odnosa, čovjekova svijeta u proizvodnim odno­ sima općeg i zajedničkog rada, nužno je zatvorena »histo­ rijska mogućnost« za problematiziranje samoga rada, pa onda i odnosa općega i zajedničkog rada. Svođenje čovje-1 2 [12] Vidi: BI. Despot: »Kakva je tehnologija potrebna samoupravljanju?«, Socijalizam 4, Beograd, 1979. �Emancipacija i tehnologija 51 kova svijeta i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka, ne promišlja historijski odnos samoga čovjeka kao prirodnog bića spram prirode kao svojega anorganskog tijela. Odnos čovjeka kao prirodnog biča spram prirode, historijsko ma­ terijalistički pojmljen, uvijek jje posredovan historijskim načinom proizvodnje. »Priroda niti — objektivno — niti subjektivno nije neposredno adekvatna ljudskom biću«.1 3 Tehnologija kao specifični historijski odnos općega i za­ jedničkog rada, ujedno je historijski način objektivnog i subjektivnog poimanja prirode— kapitalistički način. Priro­ da kakva je čovjeku data tehnologijom, posredovana je kapitalističkim načinom proizvodnje života, ona je »kapi­ talistička priroda«. Nepriznavanje historičnosti prirode, kakva je data ljudskom biću u tehnologiji, mora pojmiti samu tu prirodu kao ahistorijsku, kao nešto što stoji s one strane čovjeka, izvan njega. Stoga će priroda spoznajno bi­ ti razumljena kao »kao stvari i pojave koje egzistiraju ne­ zavisno i izvan svijesti u svim raznolikostima svojih oblika za razliku od — svijesti. U tom je smislu priroda identična sa filozofskim pojmom — materija«.1 4 Odbijanje promišljanja tehnologije kao općega i zajednič­ kog rada, zatvara mogućnost odnošenja univerzalne indi­ vidue spram prirode, onemogućava joj da tu prirodu razu­ mije objektivno i subjektivno u ne-kapitalističkom odnoše­ nju, da razumije »socijalističku prirodu«. Jugoslavenskoj praksis — filozofiji pripada zasluga da je filozofijski spoznajno — teorijski i kritički ukinula »teo­ riju odraza«. Ahistorijsko poimanje prirode, neovisno o svi­ jesti čovjeka, filozofijsko je utemeljenje jednokratnog ra­ zumijevanja odnosa emancipacije i tehnologije, poimanje emancipacije u posredovanju političkom emancipacijom, u kojoj je čovjek političko biće sui generis. Odnos emancipacije i tehnologije posredovan odnosom stvarnog prisvajanja, pretpostavlja nastajanje čovjekove prirode, prirode čovjeka kao i njegovog odnošenja spram prirode svojeg anorganskog tijela. Taj odnos pretpostavlja, opet, povijest kao akt nastajanja prirode i čovjeka kao i njihovog odnosa. Emancipacija čovjeka kao prirodno-povijesnog bića na čovjekov svijet i čovjekove odnose, jest ukidanje spram [13] Marx — Engels: Rani radovi, str. 287. [14] Philosophisches Worterbuch — >'Natur«. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 52 prirode koji se zbiva posredovan tehnologijom, odnosom općega i zajedničkog rada koji vidi »kapitalističku priro­ du«. Ta se emancipacija zbiva u povijesnom posredovanju prirodnog bića čovjeka i ljudskog bića prirode. Apstraktna politička emancipacija, koja onemogućava da čovjek postane generičko biće u svom empirijskom životu, u svom individualnom radu, u svojim individualnim odno­ sima, utemeljena na ahistorijskoj prirodi, razumije ap­ straktno čovjeka kao građanina. Apstraktnost pojma »čov­ jek«, bez njegovog povijesnog nastajanja u odnosu spram prirode, očituje se i u samoj apstraktnosti pojma »čovjek«, u kojem ne postoji spol. »Čovjek« jest i muškarac i žena,, ali kada se misli pojam »čovjek« izvršen je već i metafi­ zički i religiozni redukcionizam spolova na pojam »čovjek«, u kojem se već pretpostavlja da je muškarac čovjek, a da je to i žena, treba u govoru posebno naglasiti, da bi se razumjeli. Kako se čovjek kao prirodno biće u odnosu sa prirodom povijesno posreduje, pa mu se prema tome pri­ roda i objektivno i subjektivno mijenja, odnos muškarca i žene, kao odnos različitih prirodnih bića, različitih spo­ lova, povijesno se posreduje. Redukcionizam i apstrakcija poimanja prirode neovisno o čovjekovoj svijesti, samu emancipaciju prevodi u sferi proizvodnih odnosa u politič­ ku emancipaciju. »Građanin« je, svakako, i neprirodan i aspo!an. Real-socijalizam u zaobilaženju problematiziranja tehno­ logije, određenog historijskog odnošenja čovjeka kao pri­ rodnog bića spram prirode kao svoga anorganskog tijela, ne može uspostaviti upitnim po čemu je pojam »čovjek« ukinuta prirodnost, ukinuta spolnost, na koji se on način razumije kao »muškarac« ukoliko nema dodatnog određe­ nja. Ne može postaviti upitnim koji odnos prirodnog bića i prirodnog bića uvjetuje takav govor kao vanjski simbol njegovog odnosa. Sam se odnos javlja kao »prirodni«, ne­ ovisan o povijesti, a emancipacija kao emancipacija »čo­ vjeka«, klase, u promijenjenim proizvodnim odnosima, koji ne mogu pojmiti niti »tehničko otuđenje«, a kamo li razli­ čito određenje »prirodnog« bića žene i »prirodnog« bića muškarca, nastalih povijesnim posredovanjem u odnosu sa prirodom. Napuštanje odnosa stvarnog prisvajanja, emancipativne historijske snage čovječanstva, u redukciji emancipacije na političku emancipaciju, posredovanu bezupitnom tehnologi- �Emancipacija i tehnologija 53 jom, real-socijalizam bezuspješno pokušava nadvladati pro­ ti vurječnost građanskog društva i političke države. On čak nihilistički zaboravlja svoje duhovno nasljeđe, Hegelovu filozofiju, na kojoj je tek izrasla istina spekula­ tivne filozofije — proletarijat. U toj filozofiji država kao objektivni realitet apsolutnog duha ima ipak za svoj tamni temelj — porodicu. Nešto prirodno, samoniklo, u osnovi je odnosa, u Hegela, između običajnosti, građanskog drušva i same države. Ali tamni temelj prirode mora biti po­ sredovan pravom, mora biti ukinut u svojoj prirodnosti, spolnosti, pukoj biološkoj reprodukciji. Priroda je zapreka apsolutnom duhu, nužda, ali je ujedno kao sama ta nužda objekt slobode, topos da se sloboda o sebi i za sebe utemelji u državi. Da bi država bila objektivni duh, realitet apsolut­ nog duha, njezin prirodni temelj — porodica, mora biti ta­ ko posredovan da omogući svoje nadvladavanje, protok u građansko društvo, a ova dalje u državu. Država je smisao porodice, smisao odnosa prirodnih bića da bi se mogli situ­ irati u građansko društvo. Pravno, odnosno duhovno posre­ dovanje da se spolovi ukinu kao puka prirodna bića, zbiva se u porodici, u kojoj se svaki član ukida da bi porodica bila cjelina. Ali to ukidanje i posredovanje vrši se na razli­ čite načine. Privatno vlasništvo, koje je pretpostavka slo­ bode građana i koje se izražava pravom, određuje — pono­ vimo to — u § 171 »Osnovne crte filozofije prava«: »Poro­ dicu kao pravnu osobu, spram drugih treba da zastupa muž kao njena glava.« Posredovanje se vrši sa pretpostavkom da je žena prirodnije biće, dakle, dalje od duha, i tek stu­ panjem u porodicu dobiva svoj ljudski, pravni, slobodni idenfN .:t, koji je izražen u § 166: »Muž je stoga zbiljski i supstancijalno život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sobom samim tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slo­ gu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu običajnost ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno određenje, a u tom pijetetu svoje običaj nosno uvjerenje«. Mogli bismo se složiti sa Engelsom, koji u jednom dru­ gom slučaju (kritizirajući odnos Hegelove apsolutne filo­ zofije i pristajanje na monarhiju Friedricha Wilhelma III) kaže: »Specifični oblik tog zaključka potječe, svakako otuda, što je Hegel bio Nijemac, pa mu je kao i njegovu suvre­ meniku Goetheu, odostraga visio komad filistarskog perčina. Goethe i Hegel bili su u svom području svakako, olim- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 54 pijski Zeus, ali niti jedan niti drugi nikada se nije mogao osloboditi njemačkog filistarstva«.1 5 Međutim, bez obzira na Hegelovo filistarstvo, iz cijele Marxove kritike Hegela evidentno je da je istina spekulativ­ ne filozofije, protivurječnosti građanskog društva i političke države, proletarijat. Redukcijom pojma proletarijata iz kri­ tike Hegelove filozofije, vidljive su dvije razine problema emancipacije. U protivurječnosti Hegelove filozofije da }je čovjek slo­ bodan ako ima privatno vlasništvo, a čovjek je iako ne posjeduje vlasništvo, pridolazi protivurječnost spolnog po­ ložaja žene spram spolnog položaja muškarca. Upravo se u Hegelovoj filozofiji vide dvije razine problema emancipa­ cije: klasni i spolni, pri čemu je jedan određen prirodom, a drugi slobodom i njezinim ustrojstvom u državi. Opiranje prirode žene duhu, dakle slobodi, jače je nego prirode muš­ karca. Ozbiljenje spekulativne istine proletarijata u socijalistič­ koj revoluciji, u ukidanju privatnog vlasništva, u real-socijalizmu, smatra se da je ukidanjem privatnog vlasništva, političkom emancipacijom, vraćen čovjekov svijet i čovje­ kovi odnosi na čovjekovu mjeru. Samo dovršenom političkom emancipacijom, koja ne poznaje niti »tehničko otuđenje« smatra se da emancipa­ cija žene nema svoj klasni temelj, da svođenje čovjekova svijeta na čovjeka samoga uključuje u sebe i ženu, jer se njihov različiti položaj u objektivitetu države apsolutnog duha temeljio u kategoriji imovine, kategorije privatnog vlasništva. Socijalistička država u promjeni proizvodnih odnosa u sferi prava i zakonodavstva, određuje ravnopravnost spolo­ va, prirode žene i prirode muškarca i kao njihov rodni po­ jam ne uzima metafizičko — religiozno tradiciju »čovjek« već »radnik«. U svijetu rada socijalističke države i nagrađi­ vanja prema radu kao osnovnog socijalističkog principa, ideološki se ukida potreba emancipacije žena, jer je ona već reducirana na radnika, a radnička klasa na bezupitno pre­ uzetoj tehnologiji ideološki doživljava emancipaciju kao svođenje na svoju vlastitu mjeru, u sferi distribucije, ovla­ davanja dohotkom. [15] Engels: Ludvvig Feuerbach i kraj njemačke klasične filozofije, Zagreb. 1947, str. 13. �Emancipacija i tehnologija 55 Problem mogućnosti stvarne emancipacije žene kao pret­ postavke ljudske emancipacije, odnosno, svođenje čovjeka i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka, upada u dvostruku zamku: 1) Bezupitno prihvaćanje tehnologije onemogućava odnos stvarnog prisvajanja, historijski emancipativne snage čo­ vječanstva. Ono onemogućava problematiziranje općega i zajedničkog rada. A upravo onemogućavanje toga promi­ šljanja onemogućava novo, socijalističko objektivno i sub­ jektivno odnošenje spram prirode. Poimanje prirode neovisno o ljudskoj svijesti, onemogu­ ćava »radnike« da dođu do svoje ljudske mjere, ali unu­ tar toga posebno žene, jer će se i »priroda žene« smatrati dodatnom determinantom za njezinu emancipaciju. Ona je radnik i time dijeli sudbinu emancipacije radničke kla­ se u radu, ali ona je i žena, pa će se »posebnost« njene emancipacije pravno i društveno-politički priznati samo kao briga radničke klase za svoju vlastitu reprodukciju. Priznavanje njene »posebnosti« ograničeno je isključivo na njenu ahistorijsku prirodu rađanja (briga za materinstvo, uvjete rada, porođajne dopuste itd.). Neproblematiziranje tehnologije kao općega i zajednič­ kog rada ostavlja neproblematizirani odnos čovjeka spram prirode i posebno prirode žene. Nejednakost stvarnih uvje­ ta života žena i muškaraca u najboljem bi se slučaju teorij­ ski moglo svesti na Marxovu »Kritiku Gothskog programa« da je nagrađivanje prema radu kao pravo, buržoasko pra­ vo kao i svako drugo, jer nejednake individue stavlja pred jednako mjerilo — rad i tako među njima uspostavlja stvarnu nejednakost. Različitost individua i njihovih spo­ sobnosti, koje je i samo rezultat građanskog društva, moglo bi se ovdje pojmiti kao nejednakost prirodnih mogućnosti. Onemogućavanje emancipacije, ili redukcija bića na mo­ gućnost te emancipacije na njihovu prirodu, nepromijenje­ nu osnovu, inače je jedino legitimno utemeljenje rasizma. Ako se još uzme u obzir, da »ovdje imamo posla s ko­ munističkim društvom ne onakvim kakvo se ono razvilo na svojoj vlastitoj osnovi, nego obrnuto, onakvim kakvo ono iz kapitalističkog društva upravo izlazi, s komunistič­ kim društvom dakle, koje u svakom pogledu, u ekonom­ skom, moralnom, duhovnom (kurziv B. D.), nosi na sebi madeže staroga društva iz čije utrobe izlazi«, onda je jasna �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 56 mogućnost ideološke redukcije spolova na pojam »radni­ ka«. Upravo je na moralnom području radnička klasa do­ živjela najveću interiorizaciju građanskog morala. To je smisao Lukacseve tvrdnje, da se radnička klasa mora oslo­ boditi ponižavajućih utjecaja što je na nju ostavio najamni odnos. 2) Bez promišljanja svođenja čovjekovih odnosa na sa­ mog čovjeka, dakle, odnosa u kojima se u svojem praktič­ nom životu taj odnos uspostavlja u podjeli rada i zadržava podjelu rada — država koja sada nije objektivitet apsolut­ nog duha, ali je topos njegove emancipacije, država kao država, u odnosu na nepromijenjenu proizvodnju, preuzetu iz građanskog društva, mora također zadržati protok: poro­ dica — građansko društvo (sistem potreba) — država. So­ cijalizacija individua i ideologizacija emancipacije mora dovesti u strogi odnos porodicu i državu. Porodica sada nije tamni, prirodni temelj objektiviteta apsolutne slobode u državi, nego je stvarni, empirijski temelj proizvodnje ži­ vota, u kojoj se individue socijaliziraju da uđu u određeni način proizvodnje života, a to znači etatističko — socijali­ stički. Autoritet političke revolucije i političke države ne­ održiv je bez autoritarne patrijarhalne porodice. Stoga real-socijalizam nije nikada do kraja tematizirao kršćanski te­ melj patrijarhalne monogamne porodice, podjele rada u njoj, kult materinstva, usprkos svojem ateističkom usmje­ renju. U takvoj porodici postoji različitost »prirode« žene od prirode muškarca, »prirodna« podjela rada i malogra­ đanski moral. Protok porodica — država osiguran je »madežima sta­ rog«. Ti »madeži« posebno prijanjaju za ženu, za njezinu »prirodu«, koja joj najčešće postaje sudbina, jer se često ne može dovinuti niti do »radnika«, nego ostaje u privaciji. Revolucionarna hegelijanska metoda, očišćena od svoje »mistične jezgre« ostavila je komad »filistarskog perčina« real-socijalizmu. Odnos emancipacije i tehnologije kao odnos svođenja čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na čovjeka samog, ukazuije se moguć kao odnos stvarnog prisvajanja. Odnos stvarnog prisvajanja kao rezultat historijsko — emancipativne snage čovječanstva otvara se tek problematiziranjcm real-socijalizma, odnosno, razumijevanja emancipacije kao političke emancipacije. Ovo problematiziranje može biti �Emancipacija i tehnologija 57 utemeljeno samo na procesualnom ukidanju podjele rada na opći i zajednički rad, na ukidanje podjele rada uopće, na problematiziranju tehnološkog racionaliteta spram pri­ rode. Tek u takvom problematiziraniju i na njemu uteme­ ljenom socijalističkom samoupravljanju kao alternativnom društvu, vidi se problem emancipacije žena kao posebno važan za svođenje čovjekova svijeta i odnosa na čovjeka samog. Zbog stvarnog, empirijskog položaja žena u društvenoj podjeli rada, u njima leži ogromni revolucionarni potenci­ jal ljudske emancipacije. Ali taj (je put dug, jer supsumcija žena pod pojam »radnika«, zamagljuje podjednako ljudsku radničku i ljudsku žensku bit, jer »sve prirodno mora na­ stati tako i čovjek (žena) ima svoj akt nastajanja, koji se kao akt nastajanja svjesno ukida«. �Povijest i socijalistička priroda* i U odnosu emancipacije i tehnologije, a u daljnjem pro­ mišljanju odnosa spolnoga i klasnoga, ženskog pitanja, teh­ nologiju smo iskazali kao određeni historijski odnos opće­ ga i zajedničkog rada — kapitalistički odnos. Ako je čovjek osnovna proizvodna snaga novog, socijalističkog proizvo­ đenja života, onda se ta snaga mora mjeriti historijski emancipativnom snagom slobode na dijelu. Zahtjev za ukidanjem podjele rada, za ukidanjem općega rada, koji se iskazuje kao društveno proizvodni rad iznad proizvođača, za procesualnim ukidanjem kapitalističke teh­ nologije, višestruko je relevantan za žensko pitanje. Tehnologija kao klasni odnos općega i zajedničkog rada, uvjetuje odnos čovjeka kao prirodnog bića spram prirode kao svojega anorganskog tijela kao otuđeni odnos, koji vi­ di »kapitalističku prirodu« kao jedino moguću iz tog od­ nosa. Ovim klasnim odnosom prirodnog bića čovjeka spram prirode kao anorganskog tijela, određen je i odnos pri­ rodnog bića ljudi međusobno kao klasni odnos, pogotovo odnos muškarca i žene o kojemu govori Marx. Metodologijski gledano, evidentno je da je Marx odnos muškarca i žene kao odnos prirodnih bića promislio još u »Ekonomsko-filozofskim rukopisima« iz 1844. godine ka[*] U nešto izmijenjenom izdanju tekst je objavljen u časopisu Socijali­ zam 1, Beograd, 1980. �Povijest i socijalistička priroda 59 da je išao ka »Kritici nacionalne ekonomije sa završnim poglavljem o Hegelovoj filozofiji«. Pri tome je cijeli taj odnos stavio u poglavlje: »Privatno vlasništvo i komuni­ zam«, što znači da je odnos muškarca i žene, kao odnos prirodnog bića i prirodnog bića, kao najprirodniji odnos, posredovan privatnim vlasništvom, pa da se prema tome u tom odnosu vidi i njegovo privatno — vlasničko otuđe­ nje spram prirode — u našem slučaju tehnološko otuđenje. Metodologijski Marx najprije ide od odnosa muškarca i žene kao odnosa određenog poviješću privatnog vlasni­ štva, da bi u Njemačkoj ideologiji, u poglavlju »Historija«, odredio što je porodica. Porodica, odnos muškarca i žene, roditelja i djece, stavljena je u (jedinstveni odnos stvaranja historije: »Proizvodnja života, kako vlastitog pomoću rada, tako i tuđeg pomoću rađanja, pojavljuje se već odmah kao dvostruki odnos — s jedne sirane kao prirodni, a s druge kao društveni odnos (potcrtala D. B.) — društveni u tom smislu, što se pod time razumijeva zajedničko djelovanje više individua bez obzira pod kakvim uvjetima, na koji na­ čin i zbog koje svrhe«.1 Porodica se iskazulje kao jedinstveni prirodni odnos, koji je, s jedne strane i prirodni odnos, a s druge strane društveni. Odnos žene i muškarca kao naj­ prirodniji odnos i odnosi u porodici, određeni su historij­ skim stupnjem posredovanja (načina proizvodnje) čovje­ ka kao prirodnog bića i prirode. Odnos »rađalice« i »mislioca« ahistorijski promatra taj odnos prirodnog bića (žene) i prirodnog bića (muškarca) spram prirode kao takve. Primitivnost takvog patrijarhal­ nog razumijevanja govori o nepovijesnom razumijevanju »prirode« žene, poniklom mnogo dublje od egalitarističkih društava, u kojem tek žena postavlja pitanje svoje »priro­ de«. Žensko pitanje, ako nije samo spolno pitanje, može se stoga utemeljiti samo u promišljanju što je »priroda«. Bez toga pitanja, patrijarhalna porodica kao mjesto socijaliza­ cije ljudi ostaje izvor autoritarne podjele rada na ženski i muški, a time takav oblik biološke reprodukcije sam auto­ ritarni odnos, koji je temelj autoritarne podjele rada, teh­ nologije, u proizvodnji i autoritarnog represivnog odnosa individue i klase, čovjeka i birokracije, radnika i države. Rigidnost patrijarhalne porodice i patrijarhalnog društva očita je u poimanju položaja žene u društvu kao nužno vefl] Rani radovi, str. 296 — 297. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 60 zanom za njezinu »prirodu«. Kako stoji danas, uistinu, po­ rodično vrijeme jest drugačije od vremena materijalne pro­ izvodnje života i ono unutar postojeće podjele rada u po­ rodici ženu sa njenom »prirodom« stavlja u diskontinuitet sa samopotvrđivanjem i realnom ravnopravnošću u dru­ štvu.2 Radikalni zahtjev za ukidanjem podjele rada, pa i podje­ le na opći i zajednički rad, znači drugačiji odnos spram prirode nego što ije kontemplativni odnos prirodne zna­ nosti i spram »kapitalističke prirode«. Za žensko pitanje od bitnog je značenja promišljanje novog odnosa spram pri­ rode, spram »socijalističke prirode«. Promišljanje »socija­ lističke prirode, odnosno, »prirode« viđene kroz klasnu i društvenu uvjetovanost, naravno, ne stavlja u pitanje onto­ loški realizam, već epistemiologijski realizam. Žensko pita­ nje izvan promišljanja odnosa povijesti i »socijalističke prirode« ostaje onemogućeno kao pitanje koje je inclusive i rješenje, ostaje u hiatusu: ili je ono apstraktno spolno pitanje bez klasnog medija, ili u redukcionizmu spolnog pi­ tanja na apstraktno opće klasno pitanje. II »Dok u običnom životu svaki dućandžija znade odlično razlikovati ono, što netko tvrdi da jest, od onoga što je on stvarno, dotle naša historiogra­ fija još nije došla do te trivijalne spoznaje. Ona vjeruje svakoj epohi na riječ, što ona sama o sebi kaže i uobražava« 3 Iz različitih metodologijskih i ideologijskih istjecišta, čini se ipak da je pojam »povijest« razumljiv, a da je pojam »socijalistička priroda« apsurdan, drveno željezo. Dakle, naj različitija izlazišta podrazumijevaju da je povijest po­ vijesna, a priroda nepovijesna. Budući da je priroda nepo­ vijesna, nemoguće je misliti tako nešto kao što je »socijali­ stička priroda«. Povijesnost povijesti može imati različito ontologijsko utemeljenje, različite interpretacije bitka, ali oni ne postavljaju upitnim samu bit povijesti, dok se i sa­ mim socijalistima prividi da je »socijalistička priroda« con[2] Vidi: C. Saraceno: »Porodično vreme i ženski diskontinuitet«, Mark­ sizam u svetu 8 — 9. [3] Mane — Engels: »Njemačka ideologija«, u: Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 316. �Povijest i socijalistička priroda 61 tradictio in adiecto, jer je priroda, A = A, i time nepovijes­ na. Za idealizam izražen u fenomenologiji duha to je uistinu samorazumljivo.4 Marksistički se, ipak, materijalizam pre­ tvara u dogmatizam ako slijedi Feuerbachovu liniju, odnos­ no, pretvara »transcedenciju« u »antropologiju«. »Taj dog­ matizam potječe odatle što čovjeku koji nije učinjen dija­ lektičkim nužno odgovara neka objektivna zbiljnost koja podjednako nije učinjena dijalektičkom«.5 »Antropologija« ovog dogmatskog marksizma je kontemplativni materijali­ zam, građanski materijalizam. Iz kontemplativnog odnosa spram prirode proizlazi njezina nepoviljesnost, pa se može nazrijeti zašto je nemoguće misliti tako nešto kao što je »socijalistička priroda«. Kontemplativni odnos spram pri­ rode kao građanski odnos, ima značenje društveno— eko­ nomske i društveno — političke konzekvencije. Sa kritikom Hegelove dijalektike i filozofije uopće Marx utemeljuje stav da je »historija prava prirodna historija čovjeka«.6 Historija kao prava prirodna historija čovjeka, [4] Hegelova apsolutna znanost jest fenomenologija, jer je ljudsko biće, čovjek, za Hegela isto što i samosvijest. Otuđenje samosvijesti postavlja predmetnost. Budući da je čovjek samosvijest, to je njegovo otuđeno pred­ metno biće ili predmetnost (to što je za njega predmet, a predmet je uisti­ nu samo za njega, što je njemu suštinski predmet, što je, dakle, njegovo predmetno biće. Budući da ni stvaran čovjek kao takav, pa zato ni pri­ roda — čovjek je čovječna priroda — nije učinjen subjektom, nego samo čovjekova apstrakcija, samosvijest, to predmetnost može biti samo otuđena samosvijest) jednaka otuđenoj samosvijesti, a predmetnost je postavljena tim otuđenjem.«.........Nema tu ničeg neshvatljivog i zagonetnog. Napro­ tiv, suprotno bi bilo zagonetno. Ali je isto tako jasno da samosvijest, tj. njeno otuđenje, može postaviti samo predmetnost, tj. opet samo apstraktnu stvar, stvar apstrakcije, a nikakav stvaran predmet. Stoga je nadalje jasno da predmetnost, nasuprot samosvijesti, nije uopće ništa samostalno, su­ štinsko, nego obično stvorenje od njega postavljeno, a to postavljeno stvo­ renje, umjesto da se samo potvrđuje, samo je potvrđivanje akta postavlja­ nja, koji u jednom momentu fiksira svoju energiju kao proizvod i dodje­ ljuje mu prividno — ali samo za momenat — ulogu stvarnog bića« Marx, »Kritika Hegelove dijalektike i filozofije uopće« u: Rani radovi, str. 268 — 269.) [5] »No, njegovo (misli se na Feuerbacha — opaska B. D.) pretvaranje filo­ zofije u neku »antropologiju«, pustilo je čovjeka da se ukoči do fiksne predmetnosti i time odgumulo u stranu dijalektiku i povijest. I tu leži velika opasnost svakog »humanizma« ili antropološkog stanovišta. Ako se, naime, čovjek shvati kao mjera svih stvari, ako uz pomoć tog ishodišta treba da bude ukinuta svaka transcendencija, a da se čovjek sam istodob­ no ne mjeri tim stajalištem, da se »mjerilo« ne primijeni na samoga sebe ili — točnije rečeno — da se čovjek također ne učini dijalektičnim, tada apsolutizirani čovjek naprosto stupa na mjesto onih transcendentnih sila za koje bi on bio pozvan da ih objasni, razriješi i metodički ih nadomje­ sti. Na mjesto dogmatske metafizike stupa neki podjednako dogmatski re­ lativizam« (G. Luk&sc: Povijest i klasna svijest. Zagreb, 1977, str. 297). [6] »Ali čovjek nije samo prirodno biće nego ljudsko prirodno biće, tj. �žensko pitanje i soc. samoupravljanje 62 povijest kao povijest iz historijsko — materijalističkog ra­ zumijevanja društva, i time njezina povezanost sa priro­ dom, u Marxa je označena veoma plauzibilno u kritici Bruna Bauera: »Čak da je čulnost svedena kao kod svetog Bru­ ne na batinu, na minimum, ona pretpostavlja djelatnost (potertala — B. D.) za proizvodnju te batine. Dakle, primarno kod svakog shvatanja historije ije to da je ova osnovna či­ njenica promatrana u čitavom svom značenju i opsegu i da joj se dopusti da dođe do svog prava«.7 »Čulnost sve­ dena na minimum, na batinu, nužno pretpostavlja djelat­ nost za proizvodnju te batine«, a time čulnost — priroda, biva uključena u djelatnost, u povijest. Čovjekova prirod­ nost kao potrebitog bića uvlači prirodu u povijest i tako je »historija prava prirodna historija čovjeka«. Prirodnost čovjeka pretpostavka je povijesti i time je povijest u pri rodi, a nastajanje, historija čovjeka svojom djelatnošću čini i povijest prirode, povijest koja je u odnosu čovjeka i prirode, prirode i čovjeka, a čije je posredovanje »društvo«. Marx i Engels su nedvojbeni kada kažu: »Ali za život su prije svega potrebni hrana i piće, stan, odijelo i još štošta drugo. Prvo historijsko djelo jest, dakle, proizvodnja sred­ stava za zadovoljenje ovih potreba, proizvodnja samog ma­ terijalnog života, i to je uistinu historijsko djelo, osnovni uvjet čitave historije, koji mora biti ispunjavan svakog da­ na i svakog sata, danas kao i prije hiljadu godina, da bi se ljudi samo održali na životu«.8 Proizvodnja materijalnog života je utemeljujuća osnova povijesti. Povijest čovjeka je prava prirodna povijest, jer u svojem samonastajanju, u svojoj povijesti on se odnosi spram prirode u proizvodnji materijalnog života. Time je povijest proizvodnje materijalnog života i povijesti priro­ de, povijest njihova odnosa, jer su povijest i povijest toga odnosa mogući samo kao odnošenja oba relata »čovjeka« i »prirode«. Povijest ne može imati izolirano niti »čovjek«, biće koje postoji samo za sebe, stoga ljudsko biće, koje se kao takvo mora potvrditi i m anifestirati kako u svom biću tako i u svom znanju. Niti su, dakle, ljudski predmeti prirodni predmeti, ako su neposredno dati, niti jc ljudsko čulo, kako ono neposredno jest, predmetno, ljudska čulnost, ljudska predm etnost. Priroda — niti objektivno — niti subjektivno nije neposredno adekvatno data ljudskom biću. A kako sve prirodno mora na­ stati, tako i čovjek ima svoj akt nastajanja, koji se kao akt nastajanja svjesno ukida« (Marx: »Kritika Hegelove dijalektike i filozofije uopće« u: Rani radovi, str. 271). [7] Marx — Engels: »Historija«, »Njemačka ideologija« u: Rani radovi, str. 295. [8] Ibid. �Povijest i socijalistička priroda 63 niti »priroda«. Apstraktno mišljenje koje pojmi odvojenost »čovjeka« i »prirode« iz koje je isključena proizvodnja materijalnog života, poijmi onda povijest kao povijest ideje, ratova, ličnosti, misli, dakle, nečega izvan nje same, a »pri­ rodu po sebi« kao nepovijesnu. Materijalističko shvaćanje povijesti upravo polazi od ra­ zumijevanja povijesti koja nije proizvod predodžbi i fik­ cija: »Ljudi su dosad neprestano stvarali krive predodžbe o samima sebi, o tome što su, ili što bi trebali da budu. Svoje odnose uređivali su prema svojim predodžbama o bogu, o normalnom čovjeku itd. Proizvodi njihove glave prerasli su njihovu glavu — oni, tvorci, poklekli su pred svojim tvorevinama. Oslobodimo ih utvara, ideja, dogmi, imaginarnih bića, pod jarmom kojih oni kržljave. Pobuni­ mo se protiv ove vladavine misli (potertala — B. D.). Nauči­ mo ih da ove izmišljotine zamijenimo mislima, koje odgo­ varaju suštini čovjeka — kaže jedan, da se prema njima odnose kritički — govori drugi, da ih sebi izbiju iz glave — dodaje treći, i postojeća će se stvarnost srušiti«.9 Budući da su u »vladavini misli«, u apstrakcijama, Ni­ jemci su otišli najdalje, Marx i Engels vraćaju Nijemce na samu osnovu povijesti: »Imajući posla sa Nijemcima, koji nemaju nikakvih pretpostavki, moramo početi sa konsta­ tacijom prve pretpostavke svake ljudske egzistencije, a prema tome i čitave historije, naime s pretpostavkom da ljudi moraju imati mogućnost da žive da bi mogli »stvara­ ti historiju«. Ali za život su prije svega potrebni hrana, piće, stan, odijelo i štošta drugo«.1 Dakle, prva je pretpo­ 0 stavka materijalističkog shvaćanja povijesti proizvodnja materijalnog života, čime je ujedno u biti izražena »suprotnost materijalističkog i idealističkog shvaćanja« u »Njemačkoj ideologiji«. Suprotnost »prirode« i »historije«, dakle, razumijevanje »prirode« bez povijesti i »povijesti« bez »Prirode« u nerazumijevanju proizvodnje materijalnog života Marx i Engels su izveli u »O proizvodnji svijesti«: »Svako dosadašnje shvaćanje historije ili je u potpunosti zanemarivalo ovu stvarnu bazu historije, ili ju je smatra­ lo samo nečim sporednim, sasvim nepovezanim sa histo­ rijskim procesom. Stoga je historiju trebalo uvijek pisati prema mjerilu koje leži izvan nje; stvarna proizvodnja ži­ vota izgleda kao nehistorijska kao nešto što je odvojeno od zajedničkog života, sasvim iznad svijeta. Odnos ljudi [9] Ibid, str. 283. [10] Ibid, str. 295. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 64 prema prirodi na taj je način isključen iz historije, čime se stvara suprotnost između prirode i historije« (potcrtala B. D.).” Uzrok suprotnosti između »prirode« i »historije« u »Nje­ mačkoj ideologiji« (je određen kao nepriznavanje osnove historije u proizvodnji materijalnog života. Viče versa, pri­ znavanje proizvodnje materijalnog života kao temelja po­ vijesti, ukida apstraktnu podvojenost »prirode« i »histo­ rije« i poznaje samo jednu historiju, »historiju kao pravu prirodnu historiju čovjeka«. Historija kao prava prirodna historija čovjeka, kao historija »čovjeka« i »prirode« je hi­ storija njihova odnosa, historija proizvodnje materijalnog života, ili povijest čovjeka i povijest prirode je povijest proizvodnje materijalnog života, dakle, povijest načina pro­ izvodnje tog materijalnog života, proizvodnja materijalnog života, koja stvara tu samu povijest. Stoga je sa stanovi­ šta materijalističkog shvaćanja povijesti legitimno pitanje odnosa socijalističkog čovjeka i socijalističke prirode, na­ ime, njihovog povijesnog odnošenja u proizvodnji materi­ jalnog života, ili pitanje načina proizvodnje njihovog mate­ rijalnog života kao subjekta povijesti. Odnos historije i proizvodnje materijalnog života, određen je time da je prvo historijsko djelo — proizvođenje radi zadovoljenja potreba. Ovo proizvođenje radi zadovoljenja potreba stva­ ra se u djelatnosti odnosa čovjeka i prirode, kao što je i sam odnos uspostavljen, jer je čovjek prirodno biće. Dru­ ga činjenica uspostavljanja povijesti u proizvodnji sredsta­ va za zadovoljenje potreba čovjeka kao prirodnog bića, >sastoji se u tome da sama prva zadovoljena potreba, ak­ tivnost zadovoljavanja i već stečeno oruđe zadovoljavanja, vodi novim potrebama — i ovo proizvođenje novih potreba prvo je historijsko djelo«.'2 Treći odnos, koji se od samog početka uključuje u histo­ rijski razvitak, »sastoji se u tome da ljudi, koji svakodnev­ no ponovno stvaraju svoj vlastiti život, počinju stvarati druge ljude, razmnožavati se — odnos između čovjeka i žene, roditelja i djece, porodica«.'3 Napokon, za materijali­ stičko shvaćanje povijesti, svijest je samo određeni dru­ štveni odnos, kao i sam jezik koji i »jest praktično stvarna, stvarna svijest, koja postoji i za druge ljude, pa tek ta­ kođer i za mene samoga, a jezik nastaje kao i svijest tek1 3 2 [11] Marx — Engels: »Njemačka ideologija«, str. 306. [12] Marx — Engels: »Historija«, str. 295. [13] Ibid, str. 296. �Povijest i socijalistička priroda 65 iz potrebe, iz nužde saobraćaja s drugim ljudima«.1 Svijest 4 kao subjekt u idealističkom shvaćanju povijesti, u »vlada­ vini misli« nad stvarnim životom, pojmi se ovdje kao odnos u shvaćanju same materijalne proizvodnje. Iz produkcije i reprodukcije stvarnog života i svjesnog odnošenja ljudi u saobraćaju, proizlazi da je određeni historijski način pro­ izvodnje povezan sa određenim načinom zajedničkog dje­ lovanja, koji je »proizvodna snaga«. Proizvodna snaga u smislu zajedničkog djelovanja i dostupnosti ljudima same proizvodne snage je »historija čovječanstva«.1 Iz ovoga sli­ 5 jedi da je, sa stanovišta materijalističkog shvaćanja povi­ jesti, za »historiju čovječanstva« bitno proučavanje proiz­ vodnje materijalnog života, u našem slučaju socijalističkog načina proizvodnje. Proučavanje socijalističkog čovjeka i socijalističke prirode, dvije su strane jednog istog socija­ lističkog proizvođenja materijalnog života. Ili, socijalistički način materijalne proizvodnje podjednako je pitanje soci­ jalističkog čovjeka i socijalističke prirode, jer kako oni čine »historiju čovječanstva«, a čine je na materijalistič­ kim pretpostavkama, nije moguće da »historija« i »priroda« ostanu jedna drugoj strane. Upravo na pretpostavkama tuđosti »prirode« i »historije« utemeljuje se nematerijalističko shvaćanje povijesti, koje ne uzima u obzir sam način proizvodnje materijalnog života. Factum brutum da se miš­ ljenje pojma »socijalistička priroda« čini nemogućim, ogra­ ničava povijesnost povijesnog načina proizvodnje, jer se jedan relat, koji je nužna pretpostavka, isključuje iz samog tog odnosa, a tim i sam odnos iz povijesti. Isključivanje »povijesti prirode« ontološki znači ili ideali­ zam, ili kontemplativni materijalizam, dakle, građansko mišljenje, a ontički, nepovijesnost odnošenja spram prirode, naime stvarnog odnosa spram prirode u načinu proizvod­ nje samog materijalnog života. Ukoliko se ostaje ontološki na materijalizmu koji suprotstavlja »prirodu« i »historiju«, pogađa taj materijalizam Marxova i Engelsova kritika Feuerbacha. Naglašavanje »prirode«, »čulnosti«, čulnog predme­ ta a ne čulne djelatnosti, granična je situacija i teorije kao teorije i filozofije kao filozofije. »Uostalom, mi potpuno f 14] Ibid, str. 297. [15] »Odavde proizlazi da je određeni način proizvodnje ili industrijski stupanj stalno povezan s određenim načinom zajedničkog djelovanja ili s društvenim stupnjem, a ovaj način zajedničkog djelovanja sam je jedna »proizvodna snaga«, da količina ljudima dostupnih proizvodnih snaga uvje­ tuje društveno stanje, te dakle »Historiju čovječanstva« treba stalno izuča­ vati i obrađivati u vezi s historijom industrije i razmjene«. (Ibid, str. 297). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 66 priznajemo da Feuerbach, težeći da proizvede svijest up­ ravo ove činjenice, ide tako daleko, dokle jedan teoretičar uopće može ići, a da ne prestane biti teoretičar i filozof«.1 4 Ostajanje na čulnom predmetu, a ne na čulnoj djelatnosti, osobito je vidljivo u Feuerbachovom kontemplativnom od­ nosu spram prirodne znanosti. »Feuerbach govori osobito o opažanju prirodne nauke, spominje tajne, koje su oči­ gledno samo oko fizičara i kemičara, ali gdje bi bila pri­ rodna nauka bez industrije i trgovine? I sama ova 'čista’ prirodna nauka dobiva svoju svrhu kao i svoj materijal tek trgovinom i industrijom, čulnom djelatnošću ljudi«.1 1 6 7 Svako apstraktno dijeljenje »prirode« i »historije«, svaki kontemplativni materijalizam, pogađa Marxova i Engelsova kritika Feuerbacha: »Ukoliko je Feuerbach materijalist, kod njega se historija ne zbiva, ukoliko uzima u obzir historiju, on nije materijalist. Kod njega se materijalizam i historija potpuno razilaze, što se uostalom iz rečenog već objašnja­ va.«1 8 Nerazumijevanje pojma »socijalistička priroda« u ontič kom, u proizvodnji materijalnog života samog, traži pro­ učavanje samog načina materijalne proizvodnje, koji se nepovijesno odnosi spram prirode. III Materijalističko shvaćanje historije, da bi bilo i materi­ jalističko i historijsko, mora promisliti način proizvodnje materijalnog života društva. U ovom načinu materijalne proizvodnje života otkriva se povijest sama, to jest odnos »povijesti« i »prirode«. Apstraktna suprotstavljenost »povi­ jesti« i »prirode« odgovara jednom određenom načinu pro­ izvodnje materijalnog života — građanskom. Povijesnost povijesti u jednom novom načinu proizvodnje materijal­ nog života, ili materijalističko shvaćanje povijesti, zahtijeva, ne samo da se može misliti, već da se u praktičnoprirodnoj djelatnosti može odnositi spram prirode koju smo pojmov­ no odredili kao »socijalistička priroda«. Ukoliko ne možemo misliti i djelovati kroz »socijalističku prirodu«, za to mogu postojati dva razloga: 1. socijalistička proizvodnja materi­ jalnog života nije povijesno novi način proizvodnje materi[16] Marx — Engels: »0 proizvodnji svijesti« u: »Njemačka ideologija«, str. 309. [17] Ibid., str, 311. [18] Ibid., str. 312. �Povijest i socijalistička priroda 67 jalnog života, jer se njezina nepovijesnost otkriva u istom, građanskom odnosu spram prirode, znači u tom smo slučaju materijalisti, ali ne historičari, ili 2. ako se socijalistički na­ čin proizvodnje života razumije kao novi povijesni način proizvodnje materijalnog života u podržavljenju ili podruštvovljenju sredstava za proizvodnju, u tom slučaju nismo materijalisti, jer podržavljenje ili podruštvovljenje sredsta­ va za proizvodnju spada u državnu, pravnu, ideološku sferu. Da bismo ostali na pretpostavkama i materijalizma i histori­ je, moramo misliti i djelovati kroz socijalističku proizvodnju materijalnog života, kao barem procesualnog, ako već ne novog povijesnog načina proizvodnje materijalnog života, a time i novog odnosa povijesti i prirode. Samo tim razu­ mijevanjem osigurava se povijest sama u njezinom pra­ ktičnom djelovanju. Marx je ustanovio da je za praktični razvitak ideje komunizma sasvim svejedno da li je ideja tog povijesnog čina izrečena ili ne, ako ne vodi računa o tome da se u historiji »na svakom stupnju zatiče materijal­ ni rezultat, zbroj proizvodnih snaga, historijski stvoren odnos prema prirodi i međusobno (potcrtala — B. D.), što se u svakoj generaciji predaje od njene prethodne, masa proi­ zvodnih snaga, kapitala i okolnosti, koje, doduše, s jedne strane, modificiraju novu generaciju, a s druge strane joj te okolnosti propisuju njene vlastite životne uvjete, i daju određeni razvitak, socijalni karakter, tako da okolnosti isto toliko čine ljude, koliko i ljudi okolnosti.«1 U radu »O 9 proizvodnji svijesti« naglašavanjem zatečenog »zbroja pro­ izvodnih snaga, historijski stvorenog odnosa ljudi prema prirodi i međusobno«, Marx osigurava pretpostavku kriti­ ci »idealističkog blebetanja«, naime, da nije »kritika, nego da je revolucija pokretačka snaga historije«. Ali da se re­ volucija ne bi smatrala voluntarističkim aktom moralističke provenijencije, promišljaju se pretpostavke same te re­ volucije. »Ova suma proizvodnih snaga kapitala i socijalnih oblika saobraćaja, koju svaki individuum svake generacije zatječe kao nešto dato, realna je osnova toga što su filozo­ fi predočavali kao 'supstanciju', 'suštinu čovjeka', što su obožavali i pobijali — realna osnova, koja time što se ti filozofi bune protiv nje kao 'samosvijesti', 'jedini', ni naj­ manje nije ometana u svojim djelovanjima i utjecajima na razvitak ljudi. Ovi zatečeni životni uvjeti različitih genera[19] »0 proizvodnji svijesti«, str. 305. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 68 čija odlučuju također da li će revolucionarni potres, koji se periodično navraća u historiji, biti dovoljno jak, ili ne, da obori osnovu svega postojećeg, i ako nisu dati ovi ma­ terijalni elementi totalnog prevrata, naime, s jedne strane, postojeće proizvodne snage, a s druge strane, stvaranje jedne revolucionarne mase, koja neće ustati samo protiv pojedinih uvjeta dosadašnjeg društva, nego protiv same dosadašnje ’proizvodnje života’, protiv cjelokupne djelat­ nosti na kojoj se ono baziralo, ako ti elementi ne postoje, to je, kako to pokazuje historija komunizma, za praktični razvitak sasvim svejedno da li je ideja toga prevrata izre­ čena već stotinu puta« (potcrtala — B. D.)2 0 Određivanjem pretpostavki revolucije, koja nije samo državni, voluntaristički, moralistički akt, nego ije, naprotiv, vezana za materijalne elemente totalnog prevrata: zatečene proizvodne snage i revolucionarne mase, koja je nastrojena protiv same dosadašnje »proizvodnje života«, na tlu smo historijskog materijalizma, historijsko — materijalističkog shvaćanja novog, socijalističkog načina proizvodnje, pa da­ kle i odnosa spram »socijalističke prirode«. Zatečeni stupanj »materijalnog rezultata, zbroja proizvo­ dnih snaga, historijski stvoren odnos ljudi prema prirodi i međusobno«, jest građanski način proizvodnje. Socijali­ stički način proizvodnje materijalnog života suočen je, dakle, sa »materijalnim rezultatima, zbrojem proizvodnih snaga, historijski stvorenim odnosom ljudi prema prirodi i međusobno« kao svojom realnom pretpostavkom, jer će taj način proizvodnje modificirati zatečeno, ali i biti modi­ ficiran samim okolnostima koje su date. Pod idealnom pretpostavkom da postoji masa, koja »neće ustati samo protiv pojedinih uvjeta dosadašnjeg društva«, nego protiv same dosadašnje »proizvodnje života«, ipak je nemoguće odrediti novi povijesni način proizvodnje materijalnog ži­ vota, jer je on određen zatečenim stupnjem proizvodnih snaga. Inzistiranje na revolucionarnosti masa, na svijesti kao konstituirajućem temelju novog načina proizvodnje bez razumijevanja determinanti zatečenih proizvodnih sna­ ga, jest idealizam, voluntarizam, koji pogađa kritika »idea­ lističkog blebetanja«. Da bismo se »pobunili protiv vlada­ vine misli« kao pretpostavke materijalističkog shvaćanja historije, treba proučavati socijalistički način proizvodnje materijalnog života. Taj način proizvodnje utemeljen je na [20] Ibid., str. 305—306. �Povijest i socijalistička priroda 69 naslijeđenim snagama, a ono što ga određuje kao novi pro­ izvodni odnos jest promijenjeni odnos prema vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju kao dominantno klasni od­ nos. Promijenjeno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju modificirat će, dakle, zatečene proizvodne snage, kao što će biti i njima modificirano. Legitimnost govorenja o novom načinu proizvodnje utemeljena je na novom proizvodnom odnosu: na državnom, to jest podruštvovljenom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju. Povezivanje novog povijes­ nog načina proizvodnje sa vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju ne može se uspostaviti bezupitno. U našem ranije objavljenom radu2 izveli smo Marxovo ontološko 1 shvaćanje privatnog vlasništva, naime, da ije subjekt pri­ vatnog vlasništva — rad, otuđeni rad, podjela rada. Samo privatno vlasništvo je pravni, ospoljeni vid otuđenog rada, podjela rada. Ukidanje privatnog vlasništva o socijalistič­ kim proizvodnim odnosima tako je pravno, ideološko su­ protstavljanje novog odnosa, gdje podjela rada, otuđeni rad, ostaje uzrok i posljedica same suštine privatnog vlasništva, »privatnog vlasništva kao osobe«. Problem po­ djele rada, odnosno, ukidanje podjele rada, postaje tako prvorazredni problem socijalističkog načina proizvodnje. Podjela rada ostaje dvostruko suština privatnog vlasništva: 1. u zatečenom stupnju razvoja proizvodnih snaga, koji M'mu tu podjelu dalje uvjetuje; 2. u revolucioniranju masa protiv dosadašnjeg načina proizvođenja, jer su, s jedne sirane, njima uvjetovane, a s druge strane, zbog same te podjele rada onesposobljene da modificiraju zatečene proi­ zvodne snage. Podjela rada nas je učinila različito unakazenim »ekonomskim varijetetima«, kao što su »gurači koli­ ca« i »arhitekti«.2 2 Kao unakaženi »ekonomski varijeteti« sami »guiači ko­ lica« i »arhitekti« očito nisu dovoljna revolucionarna pret­ postavka za ukidanje dosadašnje »proizvodnje života«. Sto­ ga će Engels spram djetinjaste predodžbe Diihringova ko­ munizma staviti u odlučni odnos, mogućnost novog načina proizvodnje sa ukidanjem podjele rada.2 Dakle, društvo 3 [21] Vidi: B. Despot: »Um i sreća u relativno udruženom radu«, I i II, Gledišta br. 10 i 11—12/1978. [22] Engels: Anti — Diihring, Zagreb, 1948. str. 314. [23] »A sada pogledajmo g. Diihringovu djetinjastu predstavu prema kojoj društvo može preuzeti cjelokupna sredstva za proizvodnju, a da ne prevr­ ne iz temelja stari način proizvođenja i prije svega, da ukine staru po­ djelu rada, predstavu prema kojoj je sve svršeno čim se samo povede računa o 'prirodnim prilikama i ličnim sposobnostima' — a da i onda, Kao i prije, čitave mase egzistencija robuju proizvođenju jednog artikla, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 70 može preuzeti cjelokupna sredstva za proizvodnju samo ako prevrne iz temelja stari način proizvodnje, prije svega ako ukine staru podjelu rada. Ukidanje privatnog vlasništva kao pretpostavke novog načina proizvođenja života, pret­ postavlja i ukidanje podjele rada; proces ukidanja podjele rada time postaje temelj novog načina proizvodnje, što znači i novog odnosa spram prirode, spram »socijalističke prirode«. Ili, drugačije rečeno: proces ukidanja podjele ra­ da bit će komplementaran sa razumijevanjem »socijalisti­ čke prirode«. Druga strana problema ukidanja privatnog vlasništva, odnosno, procesa ukidanja podijele rada, ili od­ nošenja spram »socijalističke prirode«, jest sam zatečeni stupanj proizvodnih snaga. Zatečeni stupanj proizvodni!] snaga, pa time d zbiljske pretpostavke za ukidanje te zate­ čene determinante, jesu građanske proizvodne snage. One su utemeljene na takvoj kulturi, na takvom odnošenju čo­ vjeka, društva d prirode, koja odgovara samoj logici gra­ đanskog načina proizvodnje, stjecanju profita, efikasnosti, učinku, znanstvenoj organizaciji rada, ovladavanju priro­ dom itd. Cijeli povijesni sklop visokorazvijenog društva sa visokorazvijenim proizvodnim snagama utemeljen je na svijetu rada, u kojem je rad — tehnika — znanost posta­ vljen kao obrnuta piramida znanost — tehnika — rad. Zna­ nost — tehnika — rad unesena je bezupitno u novi povije­ sni odnos, kao njegova vlastita pretpostavka, kao pretpo­ stavka novog načina proizvodnje. Samo buduće društvo u uistinu novom načinu proizvodnje, u mogućnosti ukidanja podjele rada, mišljeno je tek na temelju razvoja same te građanske znanosti — tehnike — rada, kao svojoj vlastitoj pretpostavci. Ideologičnost rasta proizvodnih snaga eviden­ tna je u ideologiji etatističkog socijalizma2, ali ona je mo­ 4 guća samim time što u cjelini radničkog pokreta nije do­ voljno tematiziran ovaj puki kvantitativni napredak razu­ mljiv kao razvoj proizvodnih snaga i tehnički napredak, kao poznanstvljivanje proizvodnje, kao tehnologije. Čak sama radnička klasa mogla je sebe razumjeti kao produk­ tivnu, za razliku od neproduktivne buržoazije, samo stoga što je imala taj afirmativan odnos spram razvitka proizvod­ nih snaga reduciran na tehnički napredak, na tehnologiju. da čitava stanovišta budu angažirana nekom pojedinačnom granom proizvodnje, i da se čovječanstvo još uvijek dijeli na izvjestan broj različito unakaženih 'ekonomskih varijeteta', kao što su 'gurači kolica' i 'arhitek­ ti'. . . . (Engels, Ibid., str. 314). [24] Vidi: B. Despot: Ideologija proizvodnih snaga i proizvodna snaga ideologije, Osijek, 1976. �Povijest i socijalistička priroda 71 Priznavanjem pukog kvantitativnog napretka u razvoju proizvodnih snaga kao vlastitih pretpostavki, evidentna je borba na terenu protivnika. Ideologija proizvodnih snaga, ovako shvaćena, proizlazi iz ideologije društva o samom se­ bi, da je ono novim proizvodnim odnosima osiguralo histo­ rijski nov način proizvodnje, s jedne strane, a s druge, ideo­ logijom znanosti o sebi samoj kao objektivnoj, općevažećoj, mjerljivoj, istinitoj, efikasnoj, podložnoj verificiranju itd. Znanost kao ideologija o vlastitoj nepoviješnosti i jednoznačnostđ je upravo ideologija građanskog društva o svo­ joj vlastitoj nepovijesnosti i vječnosti. Ova ideologija zna­ nosti, znanstvena ideologija i njezino prihvaćanje, onemo­ gućava da se pojmi cijeli taij »fetišizam znanosti« i fetiši­ zam sredstva za proizvodnju« analogno Marxovom poima­ nju »fetišizam robe«. Cijeli Marxov pojmovni, metodološki aparat u analizi »fetišizma robe«, smjera demistificiran ju fetiša, koji se artikulira kao odnos među stvarima, kao objektivni odnos, a skriva odnose među ljudima, odnose najamnog rada i kapitalističkog načina proizvodnje. Odnos prema sredstvima za proizvodnju, odnos radnika i sredsta­ va za proizvodnju jest također odnos robe i robe, jer je radnik kao radna snaga roba, a sredstva za proizvodnju također su roba, u kojem se procesu podjela rada, sredstva za proizvodnju i nauka, javljaju kao proizvodne snage sa­ mog kapitala. Kapital se u ovom odnosu pojavljuje kao su­ bjekt proizvodne snage, nauke.2 5 Prvobitne ludističke pobime protiv stroja još su psihološ­ ki bunt protiv te »robe« — stroja, »robe« — nauke i njenog fetišizma, i u materijalnom razaranju fetiša uspostavlja­ nje pobune protiv svog vlastitog robnog položaja ili odre­ đenog načina proizvodnje, koji ih takvima uspostavlja. Poznanstvljivanje proizvodnje racionalizira bunt i uspostavlja fetišizam sredstava za proizvodnju i fetišizam nauke kao objektivnih odnosa među stvarima i sužava uvid u taj od­ nos, kao odnos među ljudima, to jest određeni društveno — ekonomski odnos. Uvjet mogućnosti da se u socijalisti­ čkom pokretu i socijalističkoj praksi nije tematizirao feti[25] »Udruživanje radnika — kooperacija i podjela rada kao temeljni uvje­ ti produktivnosti rada — javljaju se jednako kao i sve produktivne snage rada, tj. one koje određuju stupanj njegove intenzivnosti i dakle njegove ekstenzivne realizacije kao proizvodna snaga kapitala. Kolektivna snaga rada, njegov karakter kao društvenog rada zato je kolektivna snaga kapi­ tala. Isto tako i nauka. Isto tako i podjela rada kako se ona javlja kao podjela zvanja i njima odgovarajuća razmjena. Sve društvene potencije proizvodnje jesu proizvodne snage kapitala i zato se on sam pojavljuje kao njihov subjekt« (Marx: »Temelji slobode«, Zagreb, 1974, str. 250). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 72 šizam sredstava za proizvodnju i fetišizam znanosti teh­ nologije, leži dvostruko u samom izvornom marksizmu. Prvo je Marxovo shvaćanje socijalizma kao zbiljskog razvo­ ja individue pretpostavljeno punim razvojem proizvodnih snaga, da taj razvoj bude uvjet ukidanja ograničenja sa­ mih proizvodnih snaga, i drugo (što proizlazi iz prvoga), da se te same proizvodne snage rad — tehnika — znanost, ne postavljaju upitnim u tehnologiji u odnosu općega i za­ jedničkog rada. Prvi je stav Marx najpregnantnije iskazao u Grundrit.se: »Rezultat je — po svojoj tendenciji i dinamici — opći raz­ vitak proizvodnih snaga (bogatstva uopće) kao osnove isto tako univerzalnog saobraćaja, dakle, svjetsko tržište kao osnova. Osnova kao mogućnost univerzalnog razvitka indi­ viduuma i zbiljski razvoj individua s te osnove kao stalno ukidanje njihovog ograničenja, koje je poznato kao ogra­ ničenje, a ne važi kao neka sveta granica. Univerzalnost individuuma ne kao zamišljena ili uobražena, nego kao uni­ verzalnost njegovih realnih i idealnih odnosa. Otud i shva­ ćanje svoje vlastite povijesti kao procesa i spoznaja priro­ de (koja postoji i kao praktična moć nad prirodom) kao svog realnog tijela. Sam proces razvoja postavljen je i osvješten kao pretpostavka individuuma, ali radi toga je pri­ je svega potrebno da pun razvoj proizvodnih snaga postane uvjet proizvodnje, da određeni uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao granica za razvoj proizvodnih snaga.«2 6 Pun razvoj proizvodnih snaga je uvjet proizvodnje, koja tek omogućava da uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao granica proizvodnih snaga, koji su razumljeni kao pret­ postavka univerzalnosti individue. Ovaj razvoj proizvodnih snaga kao pretpostavku univerzalne individue Marx je pred­ vidio uspostavljanjem tih samih proizvodnih snaga unutar kapitalizma, a socijalističkom revolucijom razrješenje raz­ voja samih proizvodnih snaga, kojima je pretpostavljena ali ograničavajuća proizvodna osnova kapitalistički način na­ čin proizvodnje. Marx je u tome nedvojben: »Ali isto tako lako je uvidjeti da strojevi prestaju da budu agenti druš­ tvene proizvodnje čim oni, npr., postanu vlasništvo udru­ ženih radnika. Međutim, u prvom slučaju je njihova ras­ podjela, tj. što oni ne pripadaju radniku, isto toliko uvjet načina proizvodnje zasnovanog na najamnom radu. U dru­ gom slučaju izmijenjena bi raspodjela polazila od jedne [26] Mara: Grunđrisse, Temelji slobode, str. 249 �Povijest i socijalistička priroda 73 izmijenjene, tek povijesnim procesom nastale nove osnove proizvodnje.«2 Strojevi (dakle, rad — tehnika — znanost) 7 gube svoje značenje kada postaju vlasništvo udruženih ra­ dnika, ali to pretpostavlja novu osnovu proizvodnje, koja tek nastaje povijesnim procesom. U socioempirijskim so­ cijalizmima nije osigurana nova osnova proizvodnje, jer upravo nije ozbiljen razvoj proizvodnih snaga, koji je uvjet proizvodnje, već je uvjet proizvodnje postavljen kao sama granica rasta proizvodnih snaga. Ideologija proizvodnih snaga je evidentno supstitut za novu osnovu proizvodnje nastalu tek povijesnim procesom. Zbiljsko prisvajanje proi­ zvodne snage tako je ograničeno izgrađivanjem svoje vla­ stite pretpostavke. Sam, ipak promijenjeni proizvodni od­ nos, ukidanje privatnog vlasništva, ozbiljeno je u pravnoj sferi, u državi kao vlasniku nad sredstvima za proizvodnju. Ideologija proizvodnih snaga, rada — tehnike — znanosti upotpunjena je proizvodnom snagom ideologije, jačanjem prava i države, etatizmom i birokratizmom. Nepromijenjena suština privatnog vlasništva, podjela rada, ostaje i dalje, i dalje je ideologizirana kao pretpostavka svog vlastitog uki­ danja. Ovime su proleteri u svojoj apsolutizacij'i, a ne uki­ danju, i ne mogu izvršiti ono što su im u klasnom osvještavanju namijenili Marx i Engels: da oni moraju, »da bi ste­ kli lično priznanje, ukinuti uvjet svoje vlastite dosadašnje egzistencije, koji je ujedno uvjet čitavog dosadašnjeg dru­ štva, tj. moraju ukinuti rad. Oni se stoga nalaze u direk­ tnoj suprotnosti spram države, tj. prema obliku, koji je individuumima društva dosad služio kao opći izraz i da bi ostavili svoju ličnost moraju državu srušiti.«2 8 Pun razvoj proizvodnih snaga kao uvjet ukidanja ograni­ čenja samih proizvodnih snaga tako je legitimno izašao iz samog Marxa, usprkos njegovom drugačijem razumijeva­ nju povijesnog procesa osnove nove proizvodnje. Ovdje se povijesni proces kao način materijalne proizvodnje života prekida u smislu zatečenih proizvodnih snaga, a sama se povijesnost premješta u svijest, u pravnu sferu ukidanja privatnog vlasništva. Premještanje novog, socijalističkog načina proizvodnje materijalnog života u svijest, može se očitovati na uspostavljanju pojma »socijalistička robna proizvodnja«, na analizi fetišizma robe, a u isto vrijeme nepostojanju pojma, pa i analize »socijalistička priroda«, [27] Ibid., str. 319. [28] Mane — Engels: »Komunizam — proizvodnja samog oblika saobraćaja« u Rani radovi, str. 343. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 74 »socijalistička prirodna znanost«, »socijalistička tehnolo­ gija«. Historijsko dovršenje robne proizvodnje, totalne i apsolutne, zbiva se u jednom određenom društveno — eko­ nomskom odnosu, kapitalističkom odnosu, pa je u pojam »socijalistička robna proizvodnja« unesen novi društveno — ekonomski odnos, utemeljen na socijalističkom vlasni­ štvu nad sredstvima za proizvodnju. Sama povijesnost pre­ mještena je u sferu prava, a neposredna materijalna proiz­ vodnja života smještena je van povijesti kao rad — teh­ nika — znanost u podjelu rada na opći i zajednički rad. Fetišizam sredstva za proizvodnju i fetišizam tehnologije bezupitno se preuzima iz građanskih proizvodnih snaga i stoga se na tim pretpostavkama ne može pitati za socija­ lističku tehnologiju. Ukoliko se govori o materijalnoj proiz­ vodnji života, ostaje se na građanskom ekonomizmu, da­ kle, izrazito na historijskoj poziciji, a ukoliko se govori o povijesti, ona se premješta u ideološku sferu, dakle, na nematerijalističke pozicije. Time Marxova kritika Feuerbacha pogađa svako suprotstavljanje proučavanju i poimanju »so­ cijalističke prirode«, »socijalističke tehnologije«, »socijali­ stičke prirodne znanosti«. Odnos čovjeka i prirode ostaje u apstraktnom odnošenju posredstvom prirodne znanosti. Nekritičko preuzimanje prirodne znanosti kao afirmacija prirode i materijalizma, zaboravlja na Marxovu kritiku Feuerbachovog ushićenja prirodnim znanostima«....... ali gdje bi bila ova 'čista' prirodna nauka bez industrije i tr­ govine? I sama ova »čista« prirodna nauka dobija svoju i svoj materijal tek trgovinom i industrijom, čulnom dje­ latnošću ljudi.« Usprkos Marxovoj kritici kontemplativnog materijalizma, upozoravanju na vezu odnosa prirodne znanosti i industri­ je, iz samoga Marxa ipak proizlazi spomenuta bezupitnost same prirodne znanosti, odnosno, rada — tehnike — znano­ sti. Sam taj povijesni sklop daje pretpostavke uvjeta proiz­ vodnih snaga. Rad — tehnika — znanost ostaju na pret­ postavljenoj podjeli općega rada i kooperaciji individua utemeljujući temelj novoga načina proizvodnje, razvitka univerzalne individue, koji je moguć tek kroz tu samu proiz­ vodnu snagu, razriješenu njene kapitalističke primjene. »Razmjena živoga rada za opredmećeni, tj. postavljanje društvenog rada u obliku suprotnosti kapitala i najamnog rada — posljednji je razvitak odnosa vrijednosti i proizvo­ dnje koja počiva na vrijednosti.«* [29] Mara: Temelji slobode, str. 292. �Povijest i socijalistička priroda 75 Bezupitno preuzimanje rada — tehnike — znanosti, teh­ nologije, očituje se i na odnošenju spram prirode, »socijali­ stičke prirode«, u čijem bi promijenjenom odnosu tek ne­ stala podvojenost »povijesti« i »prirode«, uvođenjem prirode u povijest kao historijski materijalizam. Jer je »svako do­ sadašnje shvaćanje historije ili u potpunosti zanemarivalo ovu stvarnu bazu historije, ili ju je smatralo nečim spore­ dnim, sasvim nepovezanim sa historijskim procesom«.3 Ova 0 stvarna baza historije je proizvodnja materijalnog života, ili odnošenja čovjeka i prirode posredovanjem prirodne zna­ nosti. Stoga su lijevi teoretičari, inspirirani Blochom i nje­ govim stavom spram prirode, postavili odlučno pitanje od­ nosa radničkog pokreta i prirodne znanosti, socijalizma i znanosti.3 Odsudno pitanje postavljeno je kao pitanje jed­ 1 ne ne—građanske prirodne znanosti, drugačijeg poimanja prirode nego što ga je donijelo građansko društvo, građan­ ski način proizvodnje materijalnog života — građanska kul­ tura. Najradikalniji od njih, Petar Dudek, odbija kritiku »građanske nauke« koja se kao kritika reducira na indivi­ dualne zahtjeve, na subjektivno — moralni habitus poje­ dine znanosti, ili na značenju ideološko — političkog instru­ mentarija znanosti kao instrumentarija gospodara mono­ pola.3*Svakako da pozicija ovakve kritike »građanske« pri­ 2 rodne znanosti vodi materijalizirajućem principu unutar pojedine znanosti, a ne može utemeljiti materijalističko shvaćanje prirodne znanosti, odnosno, viđenje da su pri­ rodne znanosti onakve kakve su u uvjetu rada povijesno i pojmovno produkt građanskog društva, eo ipso, socijali­ stičku ili proletersku znanost, ukoliko se time označava znanstveni pogon u ekonomijama zemalja takozvanog real­ nog socijalizma. Kada znanost u ovim zemljama funkcioni­ ra na isti način kao znanstveni pogon u kapitalističkim ze­ mljama, isto tako dobro kao organizacija i kvalifikacija istraživanja i istraživača, susreće na građanske sadržaje istraživanja i oblike mišljenja.Đ Očito je da je »građanskost«, ideologičnost građanske nauke u samim sadržajima istraživanja i oblicima mišljenja. »Nepovijesno gledanje na materijalnu proizvodnju u smi­ slu promišljenog odnosa spram prirode, odnosno, prirod­ n o ] Ibid., str. 306. (31] Vidi: Marxismus und Naturbeherschung, »Beitreige zu den Erstcn Ernst Bloch Tagen«, Tubingen, 1978. 132] Vidi: P. Dudek: Gegenstand und politische Reiclnveite einer Kritik der Biirgerlichen Wissenschaft. 133] Ibid., str. 60 — 61. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 76 ne znanosti, opterećeno je poviješću radničkog pokreta i marksizma sa potvrđivanjem i propagiranjem apstraktnog produktivističkog racionaliteta ovladavanja prirodom, koji u odnosu spram prirode i živog rada principijelno ostaje na stanovištu kapitalizma.«3 Princip kvantifikacije i ap­ 4 straktnog produktivističkog racionaliteta nije pretpostavka ukidanja rada, ukidanja otuđenja, ukidanja države, već apsolutizacije rada i radnika. »Interesi emancipacije ra­ dničke klase, shvaćeni kao samoukidanje proletarijata, ne mogu stoga ići zajedno sa napretkom razvitka proizvodnih snaga. Njezino oslobođenje mora izaći iz podređenja post va­ renom radu ka kvalitativnom prevratu materijalnih proiz­ vodnih snaga u interesu onih koji rade.«4 5 Postavljanje upitnim građansku tehnologiju, građansko kontemplativno odnošenje spram prirode, socijalistički nehistorijski materijalizam i nematerijalističko shvaćanje po­ vijesti, emancipacije rada sa apstraktnim kvantitativnim racionalitetom — svakako je revolucionarni doprinos teo­ rijskom mišljenju. Ali dnzistiranje na razbijanju oblika miš­ ljenja građanske znanosti, bez osiguranih pretpostavki, ne spada više u marksizam, pa niti na njemu izvedene eman­ cipacije rada. Promišljanje »socijalističke prirode« i socija­ lističke prirodne znanosti također je pretpostavka novog načina proizvodnje. Ali ovaj se novi način proizvodnje iz marksizma teorijski i praktički može utemeljiti samo kroz rad — tehniku — znanost tehnologije. Neprolaženje kroz promišljanje socijalističke prirode i socijalističke prirodne znanosti i same ove mislioce ostavlja pred nerješivim za­ datkom, pred moralnim sudom o postojećem načinu proiz­ vodnje, dakle, nečim što ne može osigurati historijski ma­ terijalizam, »socijalističku prirodu«, novi način proizvodnje materijalnog života. Ovo se naročito očituje u razumijeva­ nju slobodnog vremena, koje je za nas realna historijska pretpostavka* kroz koju se destruira nepovijesni način eta­ 3 6 tističke socijalističke proizvodnje. Odnos prema prirodi ostaje tako utemeljenje puta pro­ mišljanja samog povijesnog odnosa, odnosa prema »socija­ lističkoj prirodi«. »Socijalistički odnos čovjeka prema pri­ rodi bazira se time na istom prisvajanju, čije je osiguranje gospodarstva isto kao i u kapitalističkoj produkciji«. Ako [34] Ibid., str. 29. [35] Ibid., str. 31. [36] Vidi: B. Despot: »Kakva je tehnologija potrebna samoupravljanju«, Socijalizam, br. 4, 1979. �Povijest i socijalistička priroda 77 će procesirajuća protivurječnost kapitala umanjiti radno vrijeme u obliku nužnog da bi se prekomjerno povećalo, to je znak raspoznavanja socijalističke produkcije, upravo obrnuta proporcija, smanjivanje prekomjernog radnog vre­ mena za uživanje produktivno-stvaralačke djelatnosti. Od­ nos prirode ostaje napokon nepromijenjen. Socijalističko i kapitalističko društvo nemaju samo posla s istom priro­ dom već i sa istim problemima: sa ukidanjem društvenog ograničenja ne padaju prirodna ograničenja eo ipso. Ovaj je problem posve nerješiv. Ne mogu spoznati u sadašnjem vremenu nikakve razlike između kapitalističkih zemalja i zemalja realnog socijalizma, nasuprot iskorištavanju ogra­ ničenih predručnih prirodnih resursa.«1 7 Problem odnosa spram prirode, ovladavanje prirodom, uistinu je nerješiv, ukoliko se u socijalističkom načinu pri­ svajanja prirode kao oslobođenja od radnog vremena vidi samo obrnuta proporcija povećanja prekomjernog radnog vremena na račun slobodnog. Protivurječnost radnog i slobodnog vremena na kapitali­ stičkim ograničenim osnovama, dakako, nije prekoračena razumijevanjem oslobođenja slobodnog vremena za novo ovladavanje prirodom. Ovo je ideologija, kako »objektiv­ nog« marksizma, tako i građanskog društva. Lijevi, Blochove provenijencije, imaju pravo kada kažu: »Mi stojimo na našoj političkoj praksi pred zadaćom nadvladati i objektivistički marksizam i građansku ideologiju i razgraničavati što oni imaju zajedničko.«1 3 »Ali 'objektivistički' marksizam, kao etatistički, idealisti­ čki i -deološki oblik novog načina proizvodnje, nije grani­ čna situacija marksizma i njegovog poimanja odnosa rad­ nog i slobodnog vremena. Ako se u njemu državno vlasni­ štvo nad sredstvima za proizvodnju sm atra nadvladavanjem ograničenja građanskih proizvodnih odnosa u ovladavanju i pokoravanju prirode, onda se novim odnosom garantira kvantitativno efikasniji način građanske proizvodnje. Pro­ blem prirodnih resursa postat će problem i opet nove gra­ đanske znanosti, ekologije, koja polazi od posljedice, a ne od uzroka. Polaženje od posljedica uvijek znači revizioni­ zam u radničkom pokretu. Povećanje slobodnog vremena na račun radnog nije samo »obrnuta proporcija«, nije pita­ nje kvantiteta, već povijesno novi kvalitet, koji omoguća137] Marxismus und Naturbeherschung, str. 63. 138] Ibid., str. 38 — 39. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 78 va i novi odnos spram prirode i spram prirodne znanosti. Ovaj novi kvalitet može se osigurati samo kroz proizvodne snage, zatečene proizvodne snage, ali i njihovim ukidanjem. Osiguravanje kroz zatečene proizvodne snage ujedno je pretpostavka njihovog ukidanja, koji nije samo izraz ideja i volje već razvijena protivurječnost unutar datih proizvod­ nih snaga. »U tom se preobražaju kao kamen temeljac proizvodnje i bogatstva ne pojavljuje niti neposredan rad koji čovjek sam obavlja, niti vrijeme koje on radi, već pri­ svajanje njegove vlastite opće proizvodne snage, njegovo po­ znavanje prirode ii ovladavanje njom putem njegova posto­ janja kao društvenog organizma — jednom riječju, razvitak društvenog individua. Krađa tuđeg radnog vremena, na če­ mu počiva sadašnje bogatstvo, izgleda bijedna osnovica prema toj novorazvijenoj koju je stvorila samo velika in­ dustrija. Čim je rad u neposrednom obliku prestao da bude veliki izvor bogatstva, radno vrijeme prestaje i mora pre­ stati da bude njegova mjera, a stoga i razmjenska vrijed­ nost — mjera upotrebe vrijednosti. Višak rada masa pre­ stao je da bude uvjet za razvitak općeg bogatstva, upravo kao i nerad malobrojnih za razvitak općih moći ljudskog mozga. Time se ruši proizvodnja koja počiva na razmjenskoj vrijednosti, i sam neposredni materijalni proces proiz­ vodnje dobij a oblik koji se oslobodio neimaštine i suprot­ nosti. Slobodan razvitak individualnosti, i stoga ne reduci­ ranje potrebnog radnog vremena da bi se stvorio višak ra­ da, već uopće redukcija potrebnog rada društva na mini­ mum, čemu tada odgovara umjetničko, naučno itd. razvi­ janje individua zahvaljujući za sve njih oslobođenom vre­ menu i stvorenim sredstvima.«3 9 Oslobođenje slobodnog vremena kroz postojeće proizvod­ ne snage time je kvalitativno novi povijesni odnos, koji tek ukida podjelu rada kao ontološku osnovu privatnog vlas­ ništva. Novi povijesni kvalitet jest pretpostavka ukidanja ljudi kao »ekonomskih varijeteta«, »gurača kolica« i »ar­ hitekata«, kao ljudi kojima ostaje vrijeme za »umjetničko« i »naučno djelovanje«, ali sada ne već kao otuđenih sfera otuđenih »ekonomskih varijeteta«, već upravo kao pretpo­ stavka same te naučnosti. Ukidanje nauke, zatečenih proiz­ vodnih snaga, moguće je samo kao ukidanje nauke kao profesije, kao »podruštvovljavanje nauke«, jer rad presta­ je biti mjera vrijednosti. Ovo je tek osnova novog načina proizvodnje očovječenja prirode i oprirođenja čovjeka, so[39] Marx: Temelji slobode, str. 293—294. �Povijest i socijalistička priroda 79 cijalističke prirode i socijalističke prirodne znanosti uopće. Novi povijesni način proizvodnje stoji i pada sa mogućnoš­ ću ukidanja rada — tehnike — znanosti tehnologije, uki­ danjem države, ukidanjem politike. Nerazumijevanje slobodnog vremena kao novog kvalite­ ta odnosa spram prirode, ukidanja nauke kao nauke, odu­ zima zbiljski topos odnosa povijesti i »socijalističke pri­ rode« i time opet objedinjuje građansko i socijalističko — etatističko razumijevanje proizvodnih snaga kao rada — tehnike — znanosti tehnologije. Talijanski teoretičari sindikata i partije uočili su važnost slobodnog vremena, a zbog ideologizacije proizvodnih sna­ ga, čiji je rast pretpostavka novih odnosa, najprije smatra­ ju potrebnim redefinirati same proizvodne snage. Kako smo izveli u poglavlju »Emancipacija i tehnologi­ ja«, proizvodne snage se određuju kao odnos stvarnog pri­ svajanja. Time se osigurava nadilaženje razlikovanja »proiz­ vodnih odnosa«, koji se odmah situiraju u ideologiju, i proučava jedinstvo proizvodnih snaga i odnosa u smislu novog proizvodnog odnosa Marxovog određenja bogatstva kao bogatstva individue. Proizvodne snage kao odnos stvar­ nog prisvajanja strukturno ukidaju neke posebne »proiz­ vodne odnose«, koji su sada materijalizirani kao odnosi prisvajanja »prirode«. Sam način prisvajanja prirode kao odnos stvarnog prisvajanja pretpostavlja sada ukidanje potoinjavanja individue društvenoj podjeli rada, stroju, tehnologiji, radu kao znanosti, jer je odnos stvarnog pri­ svajanja ljudskog bogatstva, bogatstva shvaćanja kao sve­ stranog razvitka individue. Za ovakav nov način materijal­ ne proizvodnje života upravo je pretpostavka ukidanje rada — tehnike — znanosti tehnologije, kao autentične građan­ ske artikulacije materijalne prođzvodmje života, građanske nauke, posebno prirodne, kao proizvodne snage kapitala. Pretvaranje nauke u proizvodnu snagu otuda se ne može smatrati »materijalnom bazom komunizma«. »Socijalisti­ čko pretvaranje nauke u proizvodnu snagu pretpostavlja ukidanje kapitalističkog odvajanja »nauke« od proizvođača, što znači i ukidanje nauke kao takve.«4 0 Znanstvenici i tehnolozi operiraju kategorijama apstrak­ tnog mišljenja građanske znanosti, koja od cijele prirode spoznaje samo mjezinu operaoionalnost, funkcionalnost u službi efikasnosti, dakle, profita. [40] Marksizam u svetu, br. 1/1978, str. 105. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 80 Fetišizam znanosti kao nečega naddruštvenoga i bezupitnog, vraća nas na Marxovu kritiku Feuerbacha, »ali gdje bi bila prirodna nauka bez trgovine i industrije?« Nadvladavanje kritike građanske znanosti u smislu političke pripadnosti znanstvenika »u službi narodu« u krajnjoj liniji je apsurdno. »Znanost za narod može biti, u krajnoj liniji samo znanost kroz narod — ukidanje odvojenosti umnog i fizičkog rada kao kolektivni politički proces.«4 Znanost ' kroz narod ujedno znači ukidanje nauke kao takve, ukida­ nje odnosa »vladavine uma«, apstraktnih kategorija spozna­ vanja prirode u njihovom kvantitativnom odnosu. Ukidanje »ekonomskih varijeteta« kao pretpostavka povi­ jesnog načina materijalne proizvodnje znači stoga ukidanje nauke »kroz narod«, kao kolektivni politički proces ovlada­ vanja radničke klase naukom. Ovladavanje proletarijata naukom preko svojih predstavnika, naučnih radnika, koji su u službi proleterskih interesa, jest birokratizacija samog proletarijata, kao što je i sama ta nauka izvjesna birokratizacdja prirode. Ova birokratizacija proletarijata i prirode utemeljuje radnika kao radnika, apsolutizira radničku kla­ su i time birokratizira njezinu vlast u državnom aparatu. Birokratizacija prirode, birokratizacija klase, bitno onemo­ gućava novi odnos stvarnog prisvajanja. Sprega birokratizacije prirode (nauka) i birokratizacije društvenih odnosa (država) idu zajedno. Stoga je i Rudolf Bahro mogao za­ ključiti da je »razvitak proizvodnih snaga tridesetih godina u Sovjetskom Savezu bio apsolutno nužan, a staljinizam nelzbježiv. Teror je u tridesetim godinama progresivno funk­ cionirao«.4 Neviđene alternativne tehnologije, znanosti na 2 putu univerzalnog razvitka individue, povezuje se s Marxovim stavom: »Ali radi toga je prije svega potrebno da pun razvoj proizvodnih snaga postane uvjet proizvodnje, da određeni uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao grani­ ca za razvoj proizvodnih snaga.«4 Evidentno je da je mje­ 3 renje razvoja proizvodnih snaga, »punog razvoja proizvod­ nih snaga«, pretpostavka »univerzalne individue«, uvjeta proizvodnje koji nisu postavljeni kao granica proizvodnih snaga, uvjeta proizvodnje koji ukidaju same te uvjete, već je to mjerilo determinirano određenim načinom proizvod­ nje. Za kapitalistički način proizvodnje je to »mjerilo« raz­ vitak proizvodne snage — stalni kapital. Ako se uzme da je za uvjet proizvodnje, koji nije posta[41] Marxismus und Natnrbeherschung, str. 61. [43] Mara: Temelji slobode, str. 246 [42] Ibid., str. 38. �Povijest i socijalistička priroda 81 vljen kao granica razvoju proizvodnih snaga, neophodan >razvitak stalnog kapitala, a bez postignutog stupnja pro­ duktivnosti rada, onda je jasno osiromašenje ljudskih po­ treba, jer se time ne proizvode neposredni predmeti po­ trošnje«/4 Samo stvaranje stalnog kapitala, sredstva za proiz­ vodnju traži građansku tehnologiju, znanost, znanstvenu organizaciju rada. Kako je upravo ta tehnologija, ta zna­ nost, taj odnos općega rada i kooperacije individua ta znanstvena organizacija rada, pretpostavka kapitalističkog načina razumijevanja proizvodne snage, bogatstva, kod ta­ lijanskih komunističkih teoretičara se upravo javlja kritika znanstvene organizacije rada, koja je u etatističkom socija­ lizmu poistovjećena sa proizvodnom snagom kao uvjetom proizvodnje, kao »materijalnom bazom komunizma«.4 Mje­ 4 5 rilo stupnja razvoja proizvodnih snaga, stalni kapital, sred­ stva za proizvodnju ostaju u građanskom svijetu načina proizvodnje, a budući da su sredstva za proizvodnju po­ državljena, »teror je progresivno funkcionirao«. Preostaje drugo »mjerilo« razvoja proizvodnih snaga, uvjeta proizvod­ nje, koji ne ograničavaju samu proizvodnu snagu — slo­ bodno vrijeme. Ovo slobodno vrijeme za razvitak univerzal[44] »Razvitak stalnog kapitala još s jedne strane pokazuje stupanj raz\ itka uopće ili razvitka kapitala: Predmet proizvodnje usmjerene nepo­ sredno na upotrebnu vrijednost, a isto tako neposredno na razmjensku uijednest, jest sam proizvod koji je određen za potrošnju. Dio proizvodnje usmjeren na proizvodnju stalnog kapitala ne proizvodi neposredne pred­ mete potrošnje, niti neposredne razmjenske vrijednosti, bar ne razmjenske vrijednosti koje se mogu neposredno realizirati. Od već postignutog stupnja produktivnosti — od toga da li je jedan dio vremena proizvodnje dovoljan za neposrednu proizvodnju — zavisi, dakle, da li će se jedan sve veći dio vremena proizvodnje upotrebljavati za proizvodnju sredstava za proizvodnju. Zato je potrebno da društvo može pričekati da ono velik dio već stvarnog bogatstva može uskratiti, kako neposrednoj potrošnji ta­ ko i proizvodnji određenoj za neposrednu potrošnju, kako bi taj dio upo­ trijebilo za rad koji nije neposredno proizvodan (unutar samog materijal­ nog procesa proizvodnje). Ovo iziskuje visoki nivo koji je direktno raz­ mjeran promjeni opticajnog kapitala u stalni kapital, kao što veličina relativnog viška rada zavisi od produktivnosti potrebnog rada, tako veli­ čina radnog vremena — i život i opredmećenog — upotrijebljenog za proiz. vodnju stalnog kapitala zavisi od produktivnosti radnog vremena predvi­ đenog za direktnu proizvodnju proizvoda« (Mara: Temelji slobode, str. 295 - 296). [45] Franco Ferraroti u Alternativnoj tehnologiji kaže: »Budući da sam morao u Moskvi održati referat pred najvišim sindikalistima i predstavnici­ ma radnika iz industrije, moj pratilac i prevodilac Tars Kargen mi je diskretno prišao prije toga i upitao da li mora prevesti i dio referata u kojem sam vrlo oštro kritizirao tejlorizam, tj. znanstvenu organizaciju rada. 'Naravno’, odgovorio sam. Karganova je zbunjenost tad postala još očevidnija: 'Ali mi neprestano pripovijedamo našim radnicima principe znanstvene organizacije rada’. (Marksizam u svetu, br. 9/1977, str. 225). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 82 ne individue nije nikakva apstrakcija, već sama najjača proizvodna snaga, njeno »mjerilo«.4 Odnos stvarnog prisva­ 4 janja odmjeravamo onda slobodnim vremenom. »Slobodno vrijeme koje je i dokolica i vrijeme za višu djelatnost — pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u neposredni proces proizvodnje. Taj je proces u isti tren disciplina u odnosu na nastajućeg čovjeka i djelatnost, eksperimentalna zna­ nost, materijalno — stvaralačka i opredmećujuća znanost u odnosu na nastalog čovjeka, u čijoj glavi egzistira akumu­ lirano znanje društva. Za oba, ako rad zahtijeva praktičnu upotrebu i ruku i slobodno kretanje, kao u poljoprivredi, to je u isti tren i tjelesna vježba«.4 4 6 7 Odnos stvarnog prisvajanja, mjeren slobodnim vreme­ nom, novi je povijesni način materijalne proizvodnje živo­ ta. Ukidanje znanosti je onda proces ukidanja »ekonom­ skih varijeteta«; podruštvovljenje sredstava za proizvodnju znači podruštvovljenje znanosti; radnike koji konstruiraju novu znanost, novo sredstvo za proizvodnju nove potrebe, novi odnos spram prirode. Traženje nekog drugog načina promijenjenog odnosa spram prirode, naime novih proiz­ vodnih znanosti, osuđeno je na utopiju kao što je neuzima­ nje novog »mjerila«, slobodnog vremena, nužno vezano za etatizam, represiju i apsolutizaciju rada. Podruštvovljenje sredstava za proizvodnju je podruštvovljenje znanosti. Podruštvovljenje znanosti nije moguće bez ukidanja građan­ ske znanosti. Ukidanje »vladavine misli« nije moguće kroz sloj ljudi »ekonomskih varijeteta«, naučnih radnika, nego kao dugotrajni društveno — politički proces svih radnika. Ukidanje građanske nauke ujedno implicira čovjeka ispu­ njenog slobodnim vremenom, koji apstraktne kvantitativne metode prirodne znanosti zasjenjuje kvalitativno novim od­ nosom spram prirode. Stoga je pitanje promišljanja po­ vijesti prirode najprije uključeno u proces ovladavanja proletera prirodnim znanostima, a time i njenog ukidanja. Kao što je mjera odnosa stvarnog prisvajanja »slobodno vrijeme«, u procesu prisvajanja prirode u materijalnoj proizvodnji života, kroz to slobodno vrijeme, promijenjena [46] »Ušteda radnog vremena jednaka je povećanju slobodnog vremena, tj. vremena za pun razvitak individuuma, razvitak koji sa svoje strane dje­ luje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveća proizvodna snaga. Sa stanovišta neposrednog procesa proizvodnje taj se razvitak može proma­ trati kao proizvodnja Capital fixea — Capital fixe beiti mati himself« (Marx: Icm elji slobode, str. 302). [47] Ibid ., str. 301. �Povijest i socijalistička priroda 83 individua kvalitativno mijenja svoj odnos spram prirode. Apstraktna podvojenost »društva« i »prirode«, »povijesti« i »prirode«, artikulira se kao povijesna priroda i prirodna povijest. »Povijest« i »priroda« u svojem odnosu posreduju se povijesnim načinom materijalne proizvodnje života. So­ cijalistički način materijalne proizvodnje života kao odnos stvarnog prisvajanja, započinje proces odnošenja spram »socijalističke prirode«, i ukoliko je taj odnos na djelu »socijalistička priroda« je povijesni čin spram kojeg se sa­ da povijest ne odnosi kao nešto vanjsko, nešto izvan ma­ terijalne proizvodnje same, nego je u njemu samom. Mo­ gućnost mišljertja i djelovanja, »socijalističke prirode« uvo­ di u povijest novi način materijalne proizvodnje u kojem »povijest« i »priroda« nisu mehanički jedna drugoj suprot­ stavljene, nego kao povijesna priroda i priroda povijesti čine jedinstvo. Sam pojam »socijalistička priroda« početak je tek istinskog jedinstva »društva« i »prirode«. »Ljudsko biće prirode postoji tek za društvenog čovjeka jer tek ovdje ono postaje za njega kao veza s čovjekom, kao njegovo po­ stojanje za drugog i kao postojanje za drugoga i postoja­ nje za njega tek kao životni element ljudske stvarnosti, tek ovdje ona postoji kao osnov njegovog vlastitog ljudskog po­ stojanja. Njegovo prirodno postojanje tek mu je ovdje po­ stalo ljudskim postojanjem, a priroda je za njega postala čovjekom. Dakle, društvo je dovršeno suštinsko jedinstvo čovjeka s prirodom, istinsko uskrsnuće prirode, ostvareni naturalizam čovjeka i ostvareni humanizam prirode.«4 8 IV Pojam »socijalistička priroda« ukoliko je nevidljiv iz od­ nosa stvarnog prisvajanja — odnos je etatističkog socijaliz­ ma, koji podržavljenim vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju proizvodi i nadalje građanski način materijalne proizvodnje života. Izdvajanje prirodnog odnosa kao odlu­ čujućeg za cijeli način proizvodnje oduzima mu, s jedne strane, materijalističku osnovu, jer je historijski način proizvodnje u pravu, u politici, u državi, a s druge strane, ovu pravno-političko-državnu sferu uzima kao supstdtut subjektivne suštine privatnog vlasništva i otuđenja rada. Birokratizacija nauke, kao pogonska snaga same te podje­ le rada i proizvodne snage, ujedinjuje se sa birokratizaci148] Mara: »Privatno vlasništvo i komunizam« u Rani radovi, str. 229. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 84 jom odnosa među ljudima. »Staljinizam je kao teror us­ pješno ekonomski funkcionirao u tridesetim godinama/« Etatizam se kao autoritarno društvo bazira na autoritar­ nosti samog načina proizvodnje, na radu — tehnici — zna­ nosti, na tehnologiji. Odnos stvarnog prisvajanja ostaje sta­ ri — apstraktna razdvojenost »povijesti« i »prirode« sa ideologizacijom novoga u podržavljenim sredstvima za proiz­ vodnju, kroz čije se planiranje vrši akumulacija i izgrad­ nja »materijalne baze komunizma«, rast proizvodnih snaga. Socijalističko samoupravljanje jest odlučno suprotsta­ vljanje etatizmu. Kao odnos stvarnog prisvajanja ili po­ vijesno novi način proizvodnje, on je unio podruštvovljena sredstva za proizvodnju u prisvajanje prirode, kao i samu organizaciju rada i samoostvarenje dohotka i raspodjele od strane radničke klase. Deetatizacija kao odlučni mo­ ment novog načina proizvodnje stavlja sada radikalno u pitanje praktično — povijesnu funkciju klasne svijesti. Kla­ sna svijest proletarijata u svojoj praktično — povijesnoj funkciji omogućuje metodičko iskorištavanje kategorije objektivne mogućnosti, u smislu kako ju je odredio Lukacs.4 Pomoću kategorije objektivne mogućnosti razjašnjava 9 se »u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s totalitetom uopće le­ ži u oblasti mogućnosti. Pitanje je, drugačije rečeno, pita­ nje proleterske znanosti«. A temeljna revolucionarnost pro­ leterske znanosti ne sastoji se samo u tome što ona graL49] »Tek takva utvrđivanja omogućuju metodičko iskorištenje kategorije objektivne mogućnosti. Prije svega se, naime, mora pitati koliko se unu­ tar određenog društva, s tačke gledanja određene pozicije u proizvodnji, uopće može opaziti totalitet ekonomike tog društva? Jer, koliko se mora izići iz faktične uskoće pojedinih individuuma i iz njihovih predrasuda o svom životnom položaju, koliko se ne smije prekoračiti one granice koje im određuje ekonomska struktura društva njihova vremena, kao i njihova pozicija u njoj. Klasna je svijest, dakle — apstraktno — formalno proma­ trano — istovremeno klasno određena nesvjesnost o vlastitom društven^ — povijesnom ekonomskom položaju. Taj je položaj dan kao određeni strukturni odnos, kao određeni odnos oblika koji se čine da vladaju svim predmetim a života. Ono 'lažno' ('krivo'), koji je sadržan u tom stanju stva­ ri, nije time nešto proizvoljno, nego upravo misaoni izraz objektivno — eko­ nomske strukture. . . Zadaća je sad brižljive povijesne analize da pomo­ ću kategorije objektivne mogućnosti razjasni u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s to­ talitetom uopće leži u oblasti mogućnosti, jer ukoliko se totalitet aktual­ nog društva uopće ne da opaziti s tačke gledanja određenog klasnog po­ ložaja, ukoliko čak prom išljanje do kraja interesa klase, koje joj se pri­ pisuje, ne pogađa totalitet tog društva, onda takva klasa može igrati samo podređenu ulogu i nikada se ne može umiješati u tok povijesti, ni tako da ga pospješuje« (Lukacs: Povijest i klasna svijest, str. 112 — 113). �Povijest i socijalistička priroda 85 danskom društvu suprotstavlja revolucionarne sadržaje, ne­ go u prvom redu u revolucionarnoj biti same metode. Vla­ davina kategorije totaliteta nosilac je revolucionarnog prin­ cipa znanosti.5 Praktično — povijesna funkcija klasne svi­ 0 jesti jest ovladavanje znanošću koja sada kao proleterska znanost u svojoj revolucionarnoj metodi spoznaje totalitet. Objektivna mogućnost jednog novog načina proizvodnje, odnosa stvarnog prisvajanja, utemeljena je na mogućno­ sti kategorije totaliteta u znanosti. Odnos stvarnog prisvaja­ nja ekonomski je utemeljen na radu — tehnici — znanosti tehnologije. Pitanje će se sada artikulirati kao pitanje od­ nosa proleterske znanosti i građanske znanosti. S jedne strane građanska znanost — tehnika — rad, teh­ nologija, pretpostavka je novog odnosa, kao što je i uki­ danje tog odnosa pretpostavka novog odnosa. Naime, stvar­ ni odnos prisvajanja treba proći kroz građansku znanost — tehnika — rad, odnos općeg rada i kooperacije individua, ali da se ne bi zadržao u prolazu, mora se vidjeti katego­ rija totaliteta. Ali suvremena znanost kao proizvodna snaga je apstraktna znanost, koja svojim racionalnim, apstraktnim metodama čini nespoznatljivim sebi sam svoj predmet.5 1 Ona u racionalnom, apstraktnom diskurzivnom mišljenju ostaje kontemplativna i ne može doprijeti niti do svog vla­ stitog supstrata, a kamoli do totaliteta. Podruštvovljenje sredstava za proizvodnju, podruštvovljenje nauke, bitno može značiti samo proces ukidanja podjele rada, socijali­ stičku samoupravnu tehnologiju, ukidanje nauke. Ovlada­ vanje proleterskom znanošću, kategorijom totaliteta pret­ postavlja ukidanje nauke. Za to ukidanje nauke potrebno je njeno podruštvovljenje, što znači novi odnos stvarnog prisvajanja. Za taj novi odnos stvarnog prisvajanja iznašli smo mjeru — slobodno vrijeme. Skraćivanje radnog vreme­ na na račun slobodnog vremena je novi povijesni kvalitet, koji omogućava univerzalni razvoj individue, a »potrebno radno vrijeme dobit će svoju mjeru u potrebama društve­ nog individuuma«. Podruštvovljenje znanosti pretpostavlja obrat u odnosu rad — tehnika — znanost, tj. ozbiljuje [50] Ibid., str. 83. [51] ». . . Što je neka moderna znanost postala razvijenija, što je više sebi pribavila metodičke jasnoće o samoj sebi, toliko se ona odlučnije mora okrenuti od problema bitka svoje sfere, toliko odlučnije ona te probleme mora isključiti iz pojmljivosti što ju je sama izradila, što je ona razvijeni­ ja, znanstvenija, ona više biva formalno zatvorenim sistemom specijalnih, posebnih zakona, kojemu je svijest izvan vlastitog područja i s njime u prvom redu njegovoj spoznaji zadana materija njegov vlastiti konkretni supstrat zbiljnosti metodički i načelno nespoznatljiv«. (Ibid., str. 174 — 175). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 86 formalno pravo proleterima organizacije proizvodnje na temelju spoznaje totaliteta. Proces istinskog podruštvovljenja sredstava za proizvodnju susreće se u empiriji sa pro­ blemom kako suvremena sredstva za proizvodnju učiniti sredstvima rada, kako nadići fetišizam stroja.5 Za socijali­ 2 stičko samoupravljanje postaje odsudno pitanje mogućno­ sti socijalističke samoupravne tehnologije, emancipacije i tehnologije. Ovaj je problem veoma otporan jer robno — novčana proizvodnja nameće svoju strukturu cijeloj lič­ nosti čovjeka. »Pretvaranje robnog odnosa u stvar sa 'sab­ lasnom predmetnošću’, ne može se, dakle, zaustaviti pri postajanju robom svih predmeta zadovoljavanja potreba. Ono nameće svoju strukturu cijeloj svijesti čovjeka: njegove se osobine i sposobnosti više ne sjedinjuju u organsko je­ dinstvo robe, nego se pojavljuju kao 'stvari', koje čovjek podjednako 'posjeduje' i 'otuđuje' kao i razne predmete vanjskog svijeta. I, naravno, nema oblika odnosa ljudi me­ đusobno, nema mogućnosti čovjeka da on ispolji svoje fi­ zičke i psihičke 'odlike', koje se u rastućoj mjeri ne bi pod­ redile tom obliku predmetnosti«.5 »Sablasna predmetnost« 3 strukturira proletere i onemogućava ovladavanje proleter­ skom znanošću, kategorijom totaliteta. Međutim, ovladava­ nje kategorijom totaliteta je ujedno fundamentalna pret­ postavka samoga socijalističkog samoupravljanja, jer u protivnom slučaju interpretacija totaliteta je privilegij jed­ ne društvene grupe — političara. Interpretacija totaliteta, a ne proleterska znanost, jest ideologija koju održava vlasti­ ta proleterska birokracija. Birokracija znači uvijek isto što i etatizam. Stoga će odlučno pitanje samoupravljanja biti u kakvoj su mogućnosti proleteri da osvoje proleter­ sku znanost, da znanost oslobode njene građanske parcijalnosti i apstraktnosti, što ujedno znači i da ukinu državu. Pitanje je praktično — povijesne funkcije klasne svijesti »koliko se unutar određenog društva, s tačke gledanja od­ ređene pozicije u procesu proizvodnje, uopće može opazi­ ti totalitet ekonomike tog društva«. Pitanje je analize ob­ jektivne mogućnosti koliko se može prodrijeti u totalitet društva. I opet postojeća tehnologija uvjetuje takvu dru­ štvenu podjelu rada, »ekonomske varijetete«, da se i »gurač kolica« i »arhitekt« odnose kontemplativno, kalkulirajuće i apstraktno spram totaliteta. Autoritarnom podje­ lom rada i autoritarnom tehnologijom uvjetuje se autori[52} Vidi: Um i sreća ti relativno udruženom radu. [53] Lukacs: Povijest i klasna svijest, str. 170. �Povijest i socijalistička priroda 87 tami odnos među ljudima, patrijarhalna porodica, etatizam. »Kvantitativne razlike iskorištavanja, koje za kapitalizam (građansku znanost) imaju neposredan oblik kvantitativnih određenja objekata njegove kalkulacije, moraju se za rad­ nika pojavljivati kao odlučne, kvalitativne kategorije nje­ gove cijele fizičke, duhovne, moralne itd. egzistencije«. Ta autoritarna kvantitativna tehnologija kvalitativno određu­ je radnika da ne može ovladati kategorijom totaliteta, a to je ovladavanje pretpostavka ozbiljenja samoupravljanja, antiteze etatizmu. »Ekonomski varijeteti« podjele rada suk­ cesivno proizvode tehnokratizam u proizvodnji, kao i biro­ kraciju u državi. Socijalističko samoupravljanje kao škola klasne svijesti stvara objektivnu mogućnost ovladavanja kategorijom totaliteta u odnosu stvarnog prisvajanja. »Slo bodno vrijeme — koje je i dokolica i vrijeme za višu dje­ latnost — pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u ne­ posredni proces proizvodnje«. Mjera odnosa stvarnog prisvajanja, slobodno vrijeme, jest objektivna mogućnost socijalističkog samoupravljanja. Slobodno vrijeme kao objektivna mogućnost socijalističkog samoupravljanja otvara proces ukidanja politike, ali kroz politiku, ukidanja rada kroz rad, ukidanja znanosti kroz znanost. Zbiljsko podruštvovljenje rada i znanosti je nji­ hovo ukidanje, kao što i njihovo ukidanje pretpostavlja uki­ danje države. Znanost koja nije kontemplativna, već čulna djelatnost, osvaja kategoriju totaliteta, i više joj nisu po­ trebni posebni čuvari, ideolozi. Neautoritarna proizvodnja u korelaciji je sa neautoritarnim odnosima među ljudima i pretpostavka je besklasnog društva, jedne nove kulture, u kojoj se bitno mijenja od­ nos čovjeka i prirode, »povijesti« i »prirode«. Stupanj mo­ gućnosti razumijevanja »socijalističke prirode« zbiljski je temelj materijalne proizvodnje života kojemu je povijesna mogućnost socijalističko samoupravljanje. Iz brižljive ana­ lize socijalističkog samoupravljanja kao povijesne moguć­ nosti izlazi razrješenje »u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s totalitetom uopće leži u oblasti mogućnosti«. Odnos stvarnog prisvajanja sa mjerom u slobodnom vremenu, promijenjeni je odnos spram prirode, ukida razliku »hi­ storije« i »prirode« i sa socijalističkom samoupravnom teh­ nologijom osvaja kategoriju totaliteta i ukida državu. Stal­ na analiza mogućnosti zbiljske veze s totalitetom ukida �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 88 ideološku, političku, državnu interpretaciju totaliteta. Ova analiza nije stvar »ekonomskih varijeteta«, naučnih radni­ ka, već historijska, društveno — politički čin uistinu udru­ ženog rada. Uspostavljanje socijalističke prirode kao utemeljujućeg temelja istinski novog povijesnog načina proizvodnje mora proći kroz razdvojenost »povijesti« i »prirode«, ali ujedno tu razdvojenost svakodnevno stavlja u pitanje. Jer nije ri­ ječ o antagonizmu prošlosti i budućnosti, već o svjesnom izražavanju misli prošlosti. »Mi onda ne istupamo nasuprot svijetu doktrinski s novim principima: ovdje je istina, pred njom na koljena! Mi svijetu razvijamo nove principe iz principa svijeta. Mi mu ne kažemo: »Prestani sa svojim borbama, to su gluposti, mi ti hoćemo doviknuti istinsku parolu borbe«. Mi u svijetu samo pokazujemo zašto se on zapravo bori, a svijet je takva stvar, koju on mora posvo­ jiti, makar to i ne htio«.5 4 [54] »Marxova pisma Rugeu iz 1843.« u: Rani radovi, str. 39. �Povijest i priroda žene Odnos povijesti i prirode žene pretpostavlja promišljanje odnosa povijesti i prirode, u kojoj se suprotstavljenosti bića povijesti i bića prirode, žena razumije naprosto kao priroda, kao nepovijesno. Svi ženski pokreti u raznovrsno­ sti rješavanja problema žena ipak se dadu svesti na zahtjev da žena postane povijesno biće, da uđe u povijest. U želji za ulaženjem u povijest nemisaono je suprotstaviti se svo­ joj »ženskoj prirodi«, prirodi žene i htjeti »mušku prirodu« kao povijesnu prirodu. Dakako da u agresivnosti i učinku građanske kulture muškarac još uvijek figurira kao sub­ jekt. Ali, svaka borba isključivo protiv muškaraca kao reprezentanta jedne određene kulture je eo ipso ostajanje na »prirodnoj poziciji« spolova, na afirmaciji stava muške kul­ ture i prihvaćanju da je ženska priroda konstantna. Gra­ đanski borbeni feminizam u smislu odbijanja muškarca odgovara borbenom ateizmu: borba protiv boga, svađanja s bogom koji je u sekulariziranom shvaćanju muškarac. Analogija borbenog ateizma i borbenog feminizma moguća je jer su oba, na nemisaonim pozicijama puke neposred­ nosti u kojoj se biće po sebi javlja spram drugog bića po sebi kao ugrožavanje njegovog identiteta. Dovođenje u pi­ tanje bića po sebi i Boga i Prirode, pretpostavlja povijesno razumijevanje prirode. Razumijevanje prirode posredovano je danas cijelom građanskom kulturom. Odnos spram pri­ rode određen je suvremenim prirodnim znanostima, koje sebe ideologiziraju kao znanost naprosto, kao istinu napro- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 90 sto, a .istina su tek određenog svijeta u kojem je ta znanost uvučena u kapital — odnos. Građanska kultura pojmila je historičnost predgrađanskih društava, da bi sebe uspostavi­ la kao historijsku, znanstvenu. U duhu marksizma misli­ mo o tome drugačije: »Pokazuju li se s jedne strane predgrađanske faze kao samo historijske, tj. ukinute pretpo­ stavke, to se sadašnji uvjeti proizvodnje pokazuju kao uv­ jeti koji ukidaju sami sebe i stoga kao uvjeti koji postav­ ljaju historijske pretpostavke za jedno novo društveno stanje«,' Marxovo relativiranje građanske kulture, njeno vraćanje na puku historijsku pretpostavku jednog novog od­ ređenog stanja, ipak ostaje problem za promišljanje. »No­ vo društveno stanje« kao novo dovodi se u pitanje u etati­ stičkim real-socijalizmima, u kojima se ostaje na neukinutim historijskim pretpostavkama, na rastu proizvodnih sna­ ga. Stoga Marcuse govori o kvalitativno drugačijem društvu: »Govorio sam o nužnoj modifikaciji pojma socijalizma, jer verujem, da u Marxovu konceptu socijalizma postoji osta­ tak, elementi čiji se uticaj i dalje oseća, principa učinka i njegove vrednosti. Ove elemente vidim na primer u na­ glašavanju sve efektnijeg razvijanja proizvodnih snaga, sve produktivnijem iskorišćavanju prirode, rascepu »carstva slobode« i sveta rada«.1 2 Odnos prema prirodi »sve produktivnijeg iskorišćavanja prirode«, nužno se kritički promišlja kao mogućnost novog odnosa spram prirode. Marksizam neosporno ima u sebi ambivalentnost prema proizvodnim snagama: jednom kao sredstva za porobljavanje, a jednom kao historijske pretpo­ stavke za jedno novo društveno stanje. To je marksistički izgovor: jednom se izgovara iz ontološkog, povijesnog, a drugi puta iz ontičkog, historijskog. To je izgovaranje me­ tafizičko. Misliti i ozbiljiti novo iz staroga, novo u starom, novo kroz staro, to je marksistički iz-govor, iz-govor da se to ne može više tradicionalnim oblicima, a novih još nema. Nema sumnje da iz marksizma nije vidljiva neka druga mogućnost za neko novo stanje nego kroz historijske pret­ postavke. A te su historijske pretpostavke rast proizvodnih snaga i posebno znanosti. Ali ove pretpostavke nemaju autoritet apsolutnosti, ukoliko se stvara jedno novo društve­ no stanje, novi odnos spram prirode. »Novo društveno sta­ nje«, novo je društvo samo onda, ako se proletarijat ukida, a ne apsolutizira. Apsolutizacija proletarijata i svijeta ra[1] Marx: Temelji slobode, Zagreb, 1974. str. 170. [2] Marcuse: Merila vremena, Beograd, 1978, str. 20. �Povijest i priroda žene 91 da — »historijskih pretpostavki«, jest etatistički socijalizam. Predznak »novog stanja« je u ovom slučaju ukidanje pri­ vatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, podruštvovljenje sredstava za proizvodnju. Ukidanje privatnog vlasništva ovdje je mišljeno kao historijska pretpostavka »novog društvenog stanja«. Novo društveno stanje uspo­ stavljeno je novom državom i novim pravnim odnosima, dakle, politički. Zato Vladimir Bakarić kaže: »Nacionalizi­ rati znači pravno podruštvoviti, ali ne i stvarno«? jer: »Sub­ jektivna suština privatnog vlasništva, privatno vlasništvo kao djelatnost, koja postoji za sebe, kao subjekt, kao lič­ nost, jest, rad«.3 4 Za stvarno prisvajanje privatnog vlasništva, dakle, po­ trebno je ukinuti rad, ili podjelu rada, kako nam se ona građanski nadaje, jer se ta podjela prikazuje kao djelat­ nost čovjeka kao generičkog bića«.5 Postavljanje pitanja subjektivne suštine privatnog vlasništva, otuđenog rada, podjele rada, stavlja u pitanje i apsolutizaciju proletarijata, dakle, etatizam. Jer, ».. .moraju proleteri da bi stekli lično priznanje, ukinuti uvjet svoje vlastite dosadašnje egzisten­ cije, koji je ujedno uvjet čitavog dosadašnjeg društva, tj. moraju ukinuti rad. Oni se stoga nalaze u direktnoj sup­ rotnosti spram države, tj. prema obliku koji je individu­ umima društva dosad služio kao opći izraz, i da bi ostvarili svoju ličnost moraju državu srušiti«.6 Subjektivna suština privatnog vlasništva, rad, otuđeni rad, i podjela rada, artikuliraju se problemom promišlja­ nja proizvodnih snaga, odnosno, uključivanjem čovjeka kao osnovne proizvodne snage u odnos stvarnog prisvajanja. Odnos stvarnog prisvajanja ukida ideologičnost i apstraktnost »novih proizvodnih odnosa«, utemeljenog na pravnoj i političkoj sferi i promišlja slobodno vrijeme. Podjela rada, subjektivna suština privatnog vlasništva, u procesu svog vlastitog nadvladavanja, u procesu odnosa stvarnog prisvajanja, može se pojmiti samo kao podruštvovljenje [3] »0 pitanjima marksizma«, citirano prema: Marksizam — misao suvre­ mene epohe II, Beograd, 1976, str. 824. [4] Marx: Privatno vlasništvo i komunizam«, u: Rani radovi, Zagreb, 1954, sir. 246. [5] »Podjela rada je nacionalno-ekonomski izraz društvenosti rada unutar otuđenja. Ili, budući da je rad samo izraz čovjekove djelatnosti unutar otuđenja, ispol javanje života, to je podjela rada samo otuđeno postojanje čovjekove djelatnosti kao realne generičke djelatnosti ili kao djelatnosti čovjeka kao generičkog bića.« »Potreba, proizvodnja i podjela rada«, u: Rani radovi, 249. 16] Njemačka ideologija, Rani radovi, str. 343. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 92 rada = tehnike = znanosti, tehnologije. Stvarno, a ne sa­ mo pravno prisvajanje, time urgentno traži podruštvovljenje tog odnosa. Stvarno podruštvovljenje tehnologije, skra­ ćeno artikulirano, pitanje je podruštvovljenja znanosti, jer je znanost paradigmatički oblik proizvodnih snaga unutar privatnog vlasništva i podjele rada. Time se odnos stvar­ nog prisvajanja produbljuje kao problem stvarnog podruštvovljavanja znanosti. Stvarno podruštvovljavanje znanosti ideološki je reducirano zbog dva razloga: 1. zbog spomenu­ tog iz-govora marksizma i 2. zbog ideološke manipulacije znanošću, opet zbog dva razloga: a) što se znanost bezupitno postavlja kao »materijalna baza komunizma«, dakle, ne­ povijesni način građanske proizvodnje i b) što se znanost usprkos »materijalne baze komunizma« smatra oblikom društvene svijesti, kojemu je politička svijest eo ipso nad­ ređena. Područje bavljenja znanošću vidi se kao ostatak klasne podjele rada na kojoj privilegirani slojevi »nepro­ izvodnim radom« služe »proizvodno radu«. Nepovijesnost znanosti kao materijalne baze komunizma samorazumljivo je njezinim nepovijesnim odnosom prema prirodi, dakle, prema jednoj novoj kulturi. Ukidanje podjele rada, sub­ jektivne suštine privatnog vlasništva, koje je po sebi uk­ ljučeno u pojmu podruštvovljenja znanosti, ovdje je zadr­ žano s dodatnim frustracijama znanstvenika da se bave privilegiranim poslom, intelektualnim poslom u klasnoj podjeli rada. Pri tome se ideološki zaboravlja da je »doista slobodan rad, npr. komponiranje, u isti mah upravo đavol­ ski ozbiljna stvar, najintenzivniji napor«.7 Ipak je sprega građanske podjele rada = tehnike = zna­ nosti, podjele rada na opći i zajednički rad u svojoj auto­ ritarnoj i hijerarhijskoj strukturiranosti, korespodentna s hijerarhijskim autoritarnim odnosima među ljudima, po­ litičkim odnosima i napokon državom. Etatističkom modelu socijalizma odgovara hijerarhijski strukturirana znanost, znanost utemeljena na podjeli rada, na »tehnologijskoj podjeli rada« sa svojom efikasnošću u »socijalističkoj rob­ noj proizvodnji«. Odnos stvarnog prisvajanja, odnosno, stvarno pođruš tovijavanje znanosti radikalno postavlja u pi­ tanje etatistički model socijalizma a ne socijalizam po sebi, niti marksizam. Stvarno podruštvovljenje znanosti, histo­ rijske pretpostavke za »novo društveno stanje«, prije svega, znači proces ukidanja znanosti podjele rada na opći i za­ jednički. Proces ukidanja znanstvene organizacije rada, ap[7] Marx: Temelji slobode, str. 266. �Povijest i priroda lene 93 straktnog znanstvenog odnošenja spram prirode, proces je ukidanja podjele rada. Iz cijelog iz-govora marksizma ovaj proces je osiguran historijskom pretpostavkom slo­ bodnog vremena. Ili drugačije rečeno, slobodno je vrijeme mjera stvarnog prisvajanja, razrješenje odnosa podjele rada i slobodnog vremena, koje je nemoguće na pretpo­ stavkama građanske ekonomije. Ali iz iz-govora marksizma proizlazi da »samo neposredno vrijeme ne može ostati u apstraktnoj suprotnosti prema slobodnom vremenu — ka­ ko se ono javlja sa stanovišta građanske ekonomije. Slo­ bodno vrijeme, koje je i dokolica i vrijeme za višu djelat­ nost, pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u neposre­ dan proces proizvodnje. Taj je proces u isti tren disciplina, u odnosu na nastajućeg čovjeka, i djelatnost, eksperimen­ talna znanost, materijalno stvaralačka i opredmećujuća znanost u odnosu na nastalog čovjeka, u čijoj glavi egzistira akumulirano znanje društva«.8 Slobodno vrijeme je tako mjera jednog drugog subjekta koji takav ulazi u proces proizvodnje. Postavljanje pitanja slobodnog vremena »jednog drugog subjekta«, legitimno je pitanje suprotstavljanja etatizmu. Za ovo je pitanje za­ interesirana radnička klasa po sebi, posebno ona socijali­ stičkog samoupravljanja kao toposa povijesne mogućnosti kvalitativno novog socijalizma.« Slobodno i oslobođeno vri­ jeme u korelaciji je s podruštvovljavanjem nauke. Svaka ideološka sintagma nauke u »službi naroda«, »partije« ili »udruženog rada« sporna je, ako joj nije osiguran temelj — slobodno vrijeme, kao mjesto nastajanja jednog novog subjekta kroz koji se i s kojim se ukida podjela rada. Uki­ danje podjele rada i podruštvovljenje nauke time su sino­ nimi. Odnos spram »konkretnog totaliteta« kao revolucio­ narnog »predmeta« revolucionarnoj »metodi« u razlici spram apstraktnog viđanja prirode posredovanog apstrakt­ nom građanskom kulturom, osiguranje je novog odnosa prema prirodi. Ili, ukoliko je slobodno vrijeme mjera stvar­ nog prisvajanja, utoliko je legitimno postavljenje pitanja o socijalističkoj prirodi. Odnos stvarnog prisvajanja kao odnos prema socijalistič­ koj prirodi artikulira se povijesno kao novi odnos. Odnos stvarnog prisvajanja kao jedno »novo društveno stanje« ima svoj legitimitet po svojoj povijesnosti, a povijesnost 18J Marx: Temelji slobode, str. 302. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 94 je marksistički razumljena za razliku od apstraktne podvo­ jenosti »povijesti« i »prirode«, kao historija koja je prava prirodna historija čovjeka. Po materijalističkom shvaćanju historije kao prave prirodne historije čovjeka, prvi je akt povijesti materijalna proizvodnja. Odnos čovjeka i prirode tako se posreduje odnosom u materijalnoj proizvodnji, a priroda biva uvučena u povijest, kao akt čovjekovog samorađanja. Iz ovog prvog akta materijalističkog shvaćanja po­ vijesti, kako su ga odredili Marx i Engels u Njemačkoj ideo­ logiji, definitivno je prekinuto s drugim shvaćanjima povi­ jesti.’ Suprotnosti između »povijesti« i »prirode« nema, a posredovana materijalnom proizvodnjom priroda se očita­ va kao povijesna. Dakle, ukoliko ima nečega povijesno no­ voga, ukoliko ima stvarnog odnosa prisvajanja, ono ima mjeru kako u slobodnom vremenu tako i u socijalističkoj prirodi. Socijalističko samoupravljanje kao povijesna mo­ gućnost, u Lukacsevom smislu, u preispitivanju onoga što se dade privesti realitetu, svakako je i negacija onoga što etatizam uspostavlja. Etatizam je uspostavljen na vulgar­ nom marksizmu, na nerazumijevanju biti historijskog mate­ rijalizma i materijalističkog shvaćanja historije i tako je nauka preuzeta kao vječna kategorija ....... »Vulgarni je marksizam posvema zanemario tu razliku. Njegova primje­ na historijskog materijalizma upala je u istu grešku koju je Marx predbacio vulgarnoj ekonomiji: ona je samo histo­ rijske i to također kategorije kapitalističkog društva sma­ trala vječnim kategorijama«.'0 Stoga je radnička klasa u samoupravljanju, u »kvalitativno novom socijalizmu« poli­ tički spremna postaviti pitanje podruštvovljenja znanosti, slobodnog vremena, odnosno, odnosa stvarnog prisvajanja. Znanost kao paradigmatički oblik proizvodnih snaga, rada mora se podruštvoviti, to znači ukinuti u svojem proizvode nju autoritarne podjele rada, uspostavljanja »ekonomskih varijeteta« od »gurača kolica do arhitekta« (Engels). 0 lom ovisi novi odnos spram prirode, spram socijalistički prirode, odnosno, novi odnos bića u jednoj novoj zajednici gdje je bogatstvo razvijena proizvodna snaga svih indivi­ dua, a mjera bogatstva nije nipošto radno vrijeme nego slobodno vrijeme. U povijesnoj mogućnosti kvalitativnog novog socijalizma, prvenstveno političko pitanje postaje ukidanje prirode po sebi, znanosti po sebi, tehnologije po sebi i iznalaženje u tom iz-govoru alternativa. Političko pi9 0 1 [9] Vidi: »Historija«, Rani radovi, str. 306. [10] Lukacs: Povijest i klasna svijest, Zagreb, 1977, sir. 328. �Povijest i priroda žene 95 tanje prvorazrednog značenja je revolucionarnost proleter­ ske znanosti. Ponavljamo: »A temeljna revolucionarnost proleterske znanosti ne sastoji se samo u tome što ona gra­ đanskom društvu suprotstavlja revolucionarne sadržaje, ne­ go u prvom redu u revolucionarnoj biti same metode. Via- dajuća kategorija totaliteta nosilac je revolucionarnog prin­ cipa u znanosti«." Radnička klasa ukoliko ne ide svojoj apsolutizaciji (eta­ tizam), nego svojem ukidanju, zainteresirana je za katego­ riju totaliteta, za novi revolucionarni sadržaj i metodu pro­ leterske znanosti. Kategorija totaliteta koja nadvladava fe­ nomen postvarenja i antinomije građanskog mišljenja, stav­ lja prvenstveno u pitanje prirodu po sebi, pa time i pri­ rodu ekonomske nauke kao i prirodne nauke. Ona mora postaviti u pitanje kategoriju uma. Građanska kategorija uma ulazi u etatizam kao sprega nauke »materijalne baze komunizma« i autoritarnih odnosa među ljudima u politici i državi. Povijesna mogućnost znači radikalno postavljanje pita­ nja radikalne emancipacije, kako ju je Marx odredio u Pri­ logu kritici Hegelove filozofije prava. Sam historijski put radničkog pokreta kroz autoritarne oblike rada — tehnike — znanosti, tehnologije i politike u stanovitom je smislu bio konzervativan — slijedeći iz-govor marksizma ostao je u građanskom svijetu s ideološkim predznakom novog u pravnom, dakle državnom artikuliranju ukidanja privat­ nog vlasništva kroz njegov manifestirani vid, a ne idući u suštinu privatnog vlasništva, podjelu rada. Unutar te podje­ le rada jedan dio proletarijata — žene, ostao je u poziciji da bude najzainteresiraniji za radikalnu emancipaciju, za ljudsku emancipaciju, onako kako je to Marx namijenio ulozi proletarijata: »formiranju jedne klase vezane radikal­ nim lancima, klase građanskog društva, koja nije klasa građanskog društva, staleža koji je ukidanje svih staleža, sfere koje posjeduju univerzalni karakter svojim univer­ zalnim patnjama i koja ne traži nikakvo posebno pravo, jer joj nije učinjena nikakva posebna nepravda, nego ne­ pravda uopće, koja se više ne može pozivati na historijsko, nego samo na čovječansko pravo, koja se nalazi u jedno­ stranoj suprotnosti prema posljedicama njemačkog držav­ nog udruženja, nego u svestranoj suprotnosti prema pret­ postavkama tog uređenja, naposljetku, jedne sfere, koja se ne može emancipirati, a da se ne emancipira od svih osta­* n u Ibid., str. 83. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 96 lih sfera društva, i da s time ne emancipira sve ostale sfere društva, koja je jednom riječi potpuni gubitak čovjeka, ko­ ja, dakle, može sebe zadobiti samo potpunim ponovnim do­ bivanjem čovjeka....... «'* Objasniti nam je zbog čega smatramo da su žene taj dio proletarijata čiji se interesi mogu poistovjetiti s interesi­ ma »potpunog dobivanja čovjeka«, a da se ne pozivaju na historijsko nego na čovječansko pravo. Materijalističko shvaćanje povijesti stoji na pretpostav­ kama ukidanja razlike »povijesti« i »prirode« i time se le­ gitimno postavlja pitanje, kako smo izveli »socijalističke prirode«, kao parametra za jedan novi povijesni odnos. Za taj novi povijesni odnos, za kategoriju totaliteta, žene su zainteresirane od ontološke do ontičke razine: ad 1. Auten­ tični akt povijesti kao proizvodnje materijalnog života uključuje u sebe i proizvodnju drugih ljudi, porodicu, ili ekonomski rečeno, proširenu reprodukciju. Za taj povijesni moment Marx i Engels u Njemačkoj ideologiji kažu: »Pro­ izvodnja života, kako vlastitog pomoću rada, tako i tuđeg pomoću rađanja, pojavljuje se već odmah kao dvostruki odnos — s jedne strane kao proizvodni, a s druge strane kao društveni odnos — društveni u tom smislu, što se pod tim razumijeva zajedničko djelovanje više individuuma, bez obzira pod kakvim uvjetima, na koji način i zbog koje svrhe. Odavde proizlazi da je određeni način proizvodnje ili industrijski stupanj stalno povezan s određenim nači nom zajedničkog djelovanja ili s društvenim stupnjem, a ovaj način zajedničkog djelovanja sam je »jedna proizvod na snaga«, da količina ljudima proizvodnih snaga uvjctuji društveno stanje, te dakle 'historiju čovječanstva' treb? stalno izučavati u vezi s historijom industrije i razmjene«. I Iz ovoga proizlazi da »prirodu žene« treba izučavati u ve­ zi s historijom industrije i razmjene. Sama ova ontološk i utemeljenost porodice u povijesti, za što je potrebno staln i »izučavanje u vezi historije, industrije i razmjene« govori 0 tome da je nemoguće iz historijskog materijalizma misli­ ti tako nešto kao što je priroda žene. nego da i sama ta »priroda žene« u izučavanju veze historije s industrijom 1 razmjenom može postaviti pitanje »socijalističke prirode žene«. ad 2. Nepovijesna, apstraktna podvojenost »povijesti« i »prirode« učinila je od žene jednu klasu vezanu »radikal/ [12] Rani radovi, s tr . 95 — 96. [13] Rani radovi, s tr. 296 — 297. �Povijest i priroda žene 97 nim lancima«, koja traži »potpuno dobivanje čovjeka,« jer u nepovijesnom građanskom gledanju na prirodu jedan je još nepovijesni momenat »prirode žene« reduciran na svoju spolnost, biologiju. Nepovijesno gledanje na prirodu, koje isključuje i sam proletarijat da bude povijesno biće, radikaliziran je na ženi, jer ona kao žena iz nepovijesnog odnosa spram pri­ rode, građanske apstraktne znanosti i konstituiranju klase kao političkog subjekta u borbi za moć, biva i spram muš­ kog proletarijata — proletarijat. Unutar klasne, građanske podjele rada, unutar »ekonomskih varijeteta«, građanskim svođenjem žene na »prirodu«, na njenu biološku funkciju, na spol, ona u »reprodukciji materijalnog života« također reproducira hijerarhičnost i autoritarnost sistema, odgaja­ njem djece u duhu sistema. K (Kiiche — kuhinja), K (Kin­ der — djeca) i K (Kirche — crkva) biva njezin nepovijesni svijet u kojem sa svojoj »ženskom prirodom«, a u podjeli rada, zauzima najniže mjesto i time ne može biti subjekt povijesti, učestvovati u izmjeni svijeta. Otuda »iracional­ nost« pripisana ženskoj prirodi i njena »apstraktna« želja za srećom, a ne za njoj stranim — umom. ad 3. Borba radničke klase za ovladavanjem novog načina proizvodnje i u političkoj organiziranosti proleterske re­ volucije, uključila je ženu kao ekonomskog i životnog dru­ ga, kao RADNIKA. Time su žene, koje su nadvladale »žen­ sku prirodu« ušle kao subjekt u povijest, ali povijest eta­ tizma ili revoluciju dobivenu na »muški način«. Muški na­ čin, muški oblik apstraktnih prirođoznanstvenih kategorija u odnosu prema prirodi, muški oblik autoritarnih odnosa među ljudima u politici i državi, uspostavili su neke žene kao povijesna bića u povijest u kojoj su učestvovali kao muškarci, u autoritarnom etatizmu. Princip sreće nije uspo­ stavljen, jer nema »socijalističke prirode«, podruštvovljenja nauke i osvajanja slobodnog vremena. Iz takvog odnosa usprkos deklariranim pravima jednakosti žena, stvarna jed­ nakost ne postoji, kao što i podruštvovljenje sredstava za proizvodnju eo ipso ne znači i ukidanje subjektivne suštine privatnog vlasništva, ukidanje podjele rada. Stoga se Simone de Beauvoir prihvatila teorije autonomnog femini­ stičkog pokreta, neovisno o radničkom pokretu, kako ga je izrazila u intenvievu s Jean Paul Sartreom o ženskom po­ kretu: »... Mislim da s istim stavom, u kojeg smo nas obo­ je vjerovali, da će socijalistička revolucija nužno sa sobom donijeti emancipaciju žena, da niti u Sovjetskom Savezu, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 98 niti u čehoslovačkoj, niti u jednoj takozvanoj socijalistič­ koj zemlji, koju mi poznajemo, činjenično žene nisu bile jednake s muškarcima«.1 4 ad 4. Socijalističko samoupravljanje kao povijesna mo­ gućnost radikalno je stavilo u pitanje etatizam. Radikalno razmišljati o etatizmu, znači ići u korijen samog etatizma, a to je podjela rada. Odnos stvarnog prisvajanja samouprav­ ljača, radikalno postavljanje pitanja podruštvovljenja nau­ ke, proleterske znanosti s revolucionarnim »predmetom« — konkretnim realitetom i revolucionarnom metodom. Za ovakva pitanja pretpostavka je »slobodno vrijeme« i odnos prema »socijalističkoj prirodi«. Udruživanje rada i sredstava, proklamirano ZUR-om, pret­ postavlja pitanje o socijalističkoj samoupravnoj tehnologiji. Radnička se kla^a Jugoslavije, da bi samoupravljanje kao historijsku mogućnost privela realitetu, mora boriti pro­ tiv apstraktne prirode, prirode ekonomskih zakona, ap­ straktne prirode znanosti i tehnologije, koji utemeljuju podjelu rada, i ujedno su utemeljeni podjelom rada, protiv političkog autoritarnog odlučivanja i za afirmaciju samo­ upravljanja kao novog oblika odlučivanja. Zbog »prirode« ekonomskih zakona postoji još uvijek mogućnost razdvaja­ nja »povijesti« i »prirode«, dakle, ostajanje na temelju vul­ garnog marksizma, koji je komplementaran razumijevanju »historije« s građanskim društvom. Pitanje izgrađivanja povijesnih pretpostavki i prolaženje kroz njih u odnosu stvarnog prisvajanja, mnogostruko je opterećeno starim, što uvijek aktualizira problem »socijalističke prirode«. Patrijarhalno i tradicionalno društvo naroda Jugoslavije u svijesti zadržava sve te odnose, kada su oni već pravno, pa čak i stvarno nadvladani. To se zadržavanje posebno očituje u odnosu spram »prirode žene«. Ostavljanje žene u njezinoj apstraktnoj prirpdnosti neovisno o »historiji industrije i razmjene« vidljivo je i u malom učestvovanju žena u politici, u samoupravnim tijelima, znanosti, u stvara­ laštvu. Proizvodnja »ekonomskih varijeteta« od »gurača ko­ lica do arhitekta«, ostavila je uglavnom žene kao »gurače kolica«. Pretpostavka je za izlaženje iz ove situacije osva­ janje slobodnog vremena, kojeg ekonomski neovisne žene imaju ne samo manje od muškaraca, nego i od žena eko­ nomski zavisnih od muževa. Za takvu znanost, za tehnolo[14] » S a rtre Iib er S a rtre « , R o w o it T asc h e n b u c h V erlag G m bh. H a m b u rg , A ugust 1977, s tr . 170. R einbeck �Povijest i priroda žene 99 giju, koja ozbiljuje »historiju čovjeka kao pravu prirodnu historiju čovjeka«, za drugi princip »uma«, za sreću,'* najzainteresiranija je žena, za solucije koje dovode do »potpu­ nog ponovnog dobivanja čovjeka«. ad. 5. Iz ovog slijedi da je »žensko pitanje« klasno pitanje, da je ono time i političko pitanje i da žene ne traže nikak­ vo »posebno pravo«, jer im nije učinjena nikakva posebna nepravda, nego nepravda uopće i time se mogu pozivati na čovječansko pravo. Sama pravna sfera, bez razlike na svoju naprednost u izjednačavanju položaja muškaraca i žena u njihovom po­ stavljanju prema radu i rezultatima rada, analogna je pravnom ukidanju privatnog vlasništva podruštvovljenjem sredstava za proizvodnju. »Nacionalizirati znači pravno podruštvoviti, ali ne i stvarno«. Postavljanje pitanja i traženja energičnog rješenja »socijalističke prirode«, podruštvovlje­ nja nauke, »socijalističke tehnologije i slobodnog vremena legitimni je okvir marksistički shvaćenog »kvalitativno no­ vog socijalizma«, »novog društvenog stanja«, kojemu je socijalističko samoupravljanje povijesna mogućnost. Žene su sa svojim zahtjevom da uđu u povijest silan po? litički potencijal, jer su svojim vlastitim položajem »radi­ kalnih lanaca« u situaciji da radikalno dovedu u pitanje etatizam. Kolebanje žena da uđu u politiku, kako stvarnim neimanjem vremena, tako i odbijanjem politike kao »staro­ ga načina« i željom za zasnivanjem novog senzibiliteta, vraća ih ubrzo neodrživosti takve situacije, jer svaki njihov zahtjev kao zahtjev »ženskog pokreta«, dobiva ideološko — političku legitimaciju (primjerice »buržoaski feminizam«). Zahtjev žena da uđu u povijest, u »historiju kao pravnu prirodnu historiju čovjeka«, mora, stoga, proći političko osvješćivanje, jer odbijanjem politike kao medija svoje povijesnosti, ostaje se na utopijskom jednog »kvalitativno novog socijalizma«. Odbijanje politike sa strane žena ana­ logno je zahtjevima lijevih, koji bi novo društvo bez, ili mimo (građanskih) proizvodnih snaga i (građanske) zna­ nosti. Povijesna mogućnost bavljenja politikom unutar radnič­ ke klase, pristupačna je ženama između ostalog i zato, što politika i strategija radničke klase nisu više prvenstveno 1 5 [15] Vidi: BI. Despot: »Um i sreća u relativno udruženom radu« I, G/e* dišni 10/1978. i II Gledišta 11 — 12/1978. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 100 zaokupljene borbom za vlast, dakle, jednim autoritarnim principom, već: u građanskom društvu organizacijom mir­ nog ulaženja u socijalizam, a u našem društvu realizacijom socijalističkog samoupravljanja. Stoga će stupanj zastup­ ljenosti žena u politici biti parametar njihovog ulaženja u povijest. Pri tome, dakako, postoji svijest o ograničenosti politike kao takve, ali u sadašnjem stanju odnos žena pre­ ma politici, ili artikuliranje problema »Ka ženskom pita­ nju«, analogno je Marxovoj artikulaciji problema »Ka ži dovskom pitanju«: ....... »Politička emancipacija je svaka­ ko veliki napredak, ona doduše nije posljednji oblik čovje­ kove emancipacije uopće, ali je posljednji oblik čovjekove emancipacije unutar dosadašnjeg svjetskog pokreta. Ražu mije se: mi ovdje govorimo o zbiljskoj praktičnoj emancipa­ ciji«.'4 Razumijevanje socijalističkog samoupravljanja kao po­ vijesne mogućnosti »novog društvenog stanja« radikalno suprostavljenog, kako kapitalizmu, tako i etatizmu, morat će »žensko pitanje« imati u svojoj osnovi. Marcuseovo od­ ređenje: »Socijalizam kao kvalitativno drugačije društvo mora da otelovi antitezu, određenu negaciju agresivnosti i represivnih potreba kapitalizma kao kulture kojom domi­ nira muškarac«'7 koja kao povijesna mogućnost predstoji u našem društvu društveno — ekonomski i društveno — po­ litički. Vrednote »kvalitativno novog socijalizma« dane su dru­ štveno — politički i društveno — ekonomski u socijalistič­ kom samoupravljanju. Time je radničkoj klasi Jugoslavije namijenjena uloga, koju je Marx namijenio Nijemcima unu­ tar proletarijata: »U Njemačkoj ne može biti uništena ni­ jedna vrsta ropstva, a da se ne uništi svako ropstvo. Eman­ cipacija Nijemaca jeste emancipacija čovjeka«.'* Na pret­ postavkama proletarijata socijalističkog samoupravljanja i u pojmu žena kao pojmu njegovog najradikalnijeg dijela stoji i pada vlastita povijesna mogućnost. Sekularizirani prigovor da žene iz tradicionalne i patrijarhalne sredine s jednim određenim kulturnim obrascem ne mogu ući u borbu za ljudsku emancipaciju, pogađa također cijelu rad­ ničku klasu Jugoslavije. Da se ne bi ostalo na vulgarno marksističkom ekonomizmu, koji se poziva na »prirodnu za­ konitost« u Marxovoj formaciji, da nikada jedna društvena1 8 7 6 [16] Rani radovi, s tr . 65. [17] M a rc u sse: Merila vremena, s tr . 15. [18] Rani radovi, s tr . 87. �Povijest i priroda iene 101 formacija ne propada prije nego što budu razvijene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i ni­ kada viši i novi odnosi proizvodnje ne nastupaju prije nego što su se u krilu starog društva rodili uvjeti njihove egzi­ stencije, treba se podsjetiti Lukacsa: »Od svih oruđa za proizvodnju najveća je proizvodna snaga sama revolucio­ narna klasa«. Sa mogućnošću same revolucionarne klase da postane najjača proizvodna snaga stoji i pada ideja so­ cijalističkog samoupravljanja. II Nepovijesno razumijevanje »ženske prirode« vraćat će se u »pojmu porodice« na građansko razumijevanje braka, na društveni odnos koji je bio primaran, ali koji se u različi­ tim historijskim sklopovima vraća na empirijske činjenice. 0 ovom svođenju odnosa na »pojam porodice«, Marx je iz­ nio svoje mišljenje govoreći o materijalističkom shvaćanju historije, o ukidanju razlike »povijesti« i »prirode«: »Treći odnos, koji se odmah ovdje od samog početka uključuje u historijski razvitak, sastoji se u tome, da ljudi, koji sva­ kodnevno ponovno stvaraju svoj vlastiti život, počinju stva­ rati druge ljude, razmnožavati se — odnos između čovjeka 1 žene, roditelja i djece, porodica. Ova porodica koja je u početku jedini društveni odnos, postaje kasnije, kad umno­ žene potrebe proizvode sve društvene odnose, a povećani broj ljudi nove potrebe, podređeni društveni odnos (izu­ zevši Njemačku), i mora se onda izučavati i pokazati pre­ ma postojećim empirijskim činjenicama (potertala B. D.), a ne prema 'pojmu porodice', kako se to običava u Njemač­ koj«.1 9 Odnos prema »pojmu porodice« izražen je u Njemačkoj u apsolutnoj znanosti Hegela ili samosvijesti građanskog društva. Odnos spolova, »prirode«, kao drugobitak ideje, određen je pravom, tako da se uspostavljena spolnost kao datost ukida u pravu. Supremacija duha nad prirodom, muškog principa kao duhovnog spram ženskog kao »pri­ rodnog« određena je jasno u § 165. Osnovne crte filozofije prava: »Prirodna određenost obaju spolova dobiva pomoću svoje umnosti intelektualno i običajnosno značenje. To je značenje određeno razlikom u kojoj se običajnosni supstan[19] »Historija«, Rani radovi, str. 296. �102 Žensko pitanje i soc. samoupravljanje cijalitet kao pojam po sebi u samom sebi cijepa da bi iz nje zadobio svoju živost kao konkretno jedinstvo«.2 0 Svijest građanskog društva o sebi kao samosvijest odre­ đena je brakom, u kojemu se spolovi preobraćaju u duhov­ no: »Brak zadržava, kao neposredno običajnosni odnos, pravo, momenat prirodnog života i to kao supstancijalni odnos — život u njegovom totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces. A u samosvijesti se, drugo, samo unutarnje ili po sebi bitkujuće, i upravo time u svojoj eg­ zistenciji samo spoljašnje jedinstvo prirodnih poslova pre­ obraća u duhovno, u samosvijesnu ljubav«.2 Iz samosvijesti 1 građanske kulture o sebi, ili u našem kontekstu, u odnosu spram ženske prirode, ona će biti određena kao ono »dru­ go« duha i stoga eksplicitno treba navesti vrhunac te sa­ mosvijesti o »ženskoj prirodi«. § 166. određuje: »Ono jedno stoga je ono duhovno, kao ono što sebe razdvaja u osobnu samostalnost koja bitkuje za sebe i u znanju i htijenju slobodne općenitosti, samosvijest pojmovne misli i htije­ nja objektivne konačne svrhe; ono drugo je ono duhovno koje se održava u slozi kao znanje i htijenje supstancijal­ noga u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja; ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno; ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski supstanci­ jalni život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sa samim sobom, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu subjektivnu običajnost ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno od­ ređenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje«.2 2 Da je mužu i zbiljski i supstancijalni život u državi, a ženin u pijetetu oblika konkretne pojedinačnosti i osjeća­ ja, stvar je duha samog, odnosno povijesti pojmljene kao fenomenologija duha, a ovaj je shvaćen kao zbiljnost roda. Polaženje od fenomenologije duha kao najvišeg oblika samosvijesti građanskog društva o »prirodi muškaraca« i »prirodi žene«, toliko je bitno za građansko samorazumijevanje da čak i Sartre smatra da se »žensko« pitanje od­ nosi na spol, a ne na klasu: »U mojim očima radi-se ovdje o dva borbena pokreta različitih aspekata i različitog zna­ čenja, koji se ne daju u svemu razgraničiti. U pogledu klasne borbe stoji se još uvijek nasuprot muškarca. Bitno [20] H egel: Osnovne crte filozofije prava, S a ra je v o 1964, [21] Ibid., § 161, s tr . 150. [22] Ibid., s tr . 154. s tr . 154. �Povijest i priroda iene 103 se radi o odnosu između ljudi, o odnosima koji pogađaju moć ili prirodu. U odnosu žene i muškarca radi se o nečem sasvim drugom. Postoje, bez sumnje, veoma važne konzekvencije ekonomske vrste, ali žene nisu klasa, a to nisu niti muškarci u odnosu na žene. Ovdje se radi o nečem dru­ gom, o odnosu spolova. Stoga mislim, da u osnovi za potlačivanja imaju druge oblike dvije velike linije borbe: klasna borba i borba spolova, iako ove dvije linije često idu zajedno«.2 3 Čak niti mislilac kao Sartre, pobornik egzistencijalne fi­ lozofije, koja se po sebT suprotstavlja Hegelovu univerzaliz­ mu, angažirani mislilac, ne vidi povijesnu mogućnost jedne nove zajedničke kulture. Građansko društvo u svojoj samo­ svijesti nametnulo je nepovijesnost prirode, apstraktno razdvajanje »prirode« i »društva«, »žensku prirodu«. Iracionalnost u suprotnosti s racionalnošću rezultat je znanstvene elaboracije prirode, koja u svojoj znanstvenosti ne može rastvoriti iracionalno, pa ga izjednačuje s emocio­ nalnim. Znanstveno — racionalno, apstraktno mišljenje po­ istovjećuje se s aktivizmom, a iracionalno s pasivizinom. Dva principa: racionalno — znanstveno — aktivni i iracio­ nalno — emocionalno — pasivni pripisuju se razlici spo­ lova. Tako je muškarac racionalno biće, a žena iracionalno, što znači, muškarac je povijesno biće. Međutim, ove dvojne osobine nisu rezultat nekog mitskog razumijevanja razlike ženske i muške prirode, nego su uspostavljeni znanstvenim posredovanjem, građanskom kulturom, njenim nepovijes­ nim odnosom prema prirodi. U realističkom romanu, koji je herojsko doba građanske klase, iracionalnost ženske pri­ rode stoga se ne opisuje nego oblikuje, kako je to pokazao u nas Milivoj Solar u studiji: »Mit o ženskoj prirodi u mo­ dernom romanu«.2 Odnos muškarca i žene, momenat ma4 [23] »Sartre iiber Sartre«, str. 170 — 171. [24] »Iracionalnost ženske prirode, međutim, realistički roman ne opisuje nego oblikuje. To' je važna distinkcija jer je opisivanje kao svojevrsno održavanje neke stvarne ženske prirode moguće tek na temelju mitskog iskustva, takvog iskustva koje uspostavlja kao stvarnost određenu koncep­ ciju ženske prirode pa se ta koncepcija može onda i opisati. Realistički roman nema takvo iskustvo »iza sebe«; on stoga ne oponaša neku već prije fiksiranu ideju o ženi nego takvu ideju na neki način stvara. Ženska priroda u romanu nije stoga tek puki odraz npr. socijalno podređenog položaja (iako, naravno, može biti i to) nego je ona izraz mnogo dubljih promjena ljudske prirode kao takve. Iracionalizam žene prema racionaliz­ mu muškarca konstituira se tek na temelju opreke racionalnog i iracio­ nalnog kao polova unutar kojih se razmatra cjelokupna stvarnost živo­ ta i svijeta, pa prirodna podjela na spolove biva shvaćena i interpretirana �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 104 terijalističkog shvaćanja historije evidentno je ovdje dru­ štveno posredovan. Građanska klasa u svojoj nepovijesnosti stvara mit o ženskoj prirodi kao vlastitu projekciju svoje materijalno — duhovne kulture. Iz umjetnosti, kao svoje­ vrsne interpretacije građanskog bića, iz romana, stvara se tako mit o »ženskoj prirodi«, iracionalnoj i pasivnoj, kao jednoj konstanti. Marxov stav izrečen u Njemačkoj ideologiji da se produk­ cija stvaranja ljudi mora promatrati iz empirijskih činjeni­ ca a ne »pojma porodice« ukazuje se ovdje kao metoda ra­ zumijevanja stvaranja »mita o ženskoj prirodi«. Herojsko doba građanske kulture vezano je za klasičnu prirodnu znanost, za mušku kulturu, za »mit o ženskoj prirodi« izrečen i u realističkom romanu. To je početak procesa poznanstvljivanja svih bića, u kojemu nepropusni dio za znanost biva određen kao iracionalan, emocionalan. U daljnjem procesu poznanstvljivanja kad je »najzad za­ hvaljujući razvitku proizvodnih snaga rada što ih kapital neprestano goni naprijed, stvar došla da posjedovanje i održavanje općeg bogatstva s jedne strane zahtijeva samo malo radnog vremena za cijelo društvo, a s druge strane radno se društvo prema procesu svoje napredujuće produk­ cije, svoje reprodukcije u sve većem obilju odnosi naučno* mijenjaju se i ti odnosi. U poznanstvljivanju proizvodnje i sama se priroda proizvodi kao povijesni projekt građanske klase, dakle, kao isključivi subjekt povijesti postaje kapital. Podudarno s poznanstvljivanjem iracionalne sfere nema više potrebe za oblikovanjem prirodnih konstanti, pa niti »mita o ženskoj prirodi«. U modemom romanu ne pojav­ ljuje se više kao u klasičnoj tradiciji različiti individuumi — muškarci i žene, koji uspostavljaju odnos u ljubavi, već se afirmira čist odnos seksualiteta kao takvog.2 2 5 6 u n u ta r sistem a k o ji u k ra jn jo j lin iji o d re đ u je z n a n stv e n a o rije n ta c ija koja z a m je n ju je m ito lo g iju . Ira c io n a ln o kao z n a n stv e n o ra c io n aln o j o b ra d i n e ­ d o s tu p n o iz je d n a č u je se s e m o tiv n im , p a je žena b iće em ocije za raz lik u o d fn u š k a rc a k o ji je sh v a će n k a o b ić e raz u m a; k ak o se zn a n stv e n o — o p e ra tiv n o rac io n aliza m v ez u je s ak tiv iz m o m , žena je p asiv n a, ona p rih v a ­ ća d o k m u š k a ra c d a je , o n a ču v a d o k m u šk a ra c o tk riv a , o n a je k o n ze r­ v ativ n a d o k je m u š k a ra c p ro g re siv a n . »Žena« 6/1970, s tr . 8. [25] M a n ^.Temelji slobode, s tr . 135. [26] » S ek su a lite t više n ije sta v p e rs o n a lite ta o d ređ e n o g njegovom p rip a d ­ n o šć u je d n o m sp o lu nego im p e rso n a ln a želja. T o se m ože sh v a titi i kao d e g ra d a c ija lju b a v i, ali te k u o k v iru m o ra ln ih o d re đ e n ja k o ja su daleko od iz v o rn o sti isk u s tv a stv a rn o v elik ih ro m a n a . S to m o d e rn i ro m an ne o d re đ u je že n sk u p riro d u u n u ta r n e p o s re d n e tra d ic ije ; i što , p rem a tom e, ne p o zn a je 'že n sk u p sih o lo g iju ', p a n i b itn u ra z lik u izm eđ u m u šk a rc a i že- �Povijest i priroda lene 105 Žene su u velikoj mjeri, adekvatno svojoj promijenjenoj ekonomskoj ulozi, prihvatile ovu agresivnu seksualnost. Ona im omogućava da ne budu reducirana na »žensku prirodu«, da ne budu pasivna, iracionalna bića. U ovome se kriju razni problemi sadašnje mogućnosti ulaženja žena u povi­ jest. Agresivna seksualnost u svođenju odnosa individuuma na njihovu jednaku spolnost, područje je onoga što Marcuse naziva represivna desublimacija. (Represivna desublimacija i ženu i muškarca stavlja u odnos jednakih prirodnih bića, a time sada, ne samo ženi, već i muškarcu onemogućava da postanu povijesna bića. Kao biće povijesti javlja se je­ dino kapital — odnos, kapital kao subjekt znanosti, u ko­ jemu i priroda žene i priroda muškarca i priroda uopće, postoji samo kao povijesni projekt. Time represivna de­ sublimacija u agresivnosti spolnosti kao takve, zamagljuje horizont za jedan uistinu mogući novi povijesni odnos. Bu­ dući, pak, da u moralu usprkos promijenjenim empirijskim uvjetima, kao i u svim oblicima svijesti, ostaju i stari oblici, građanski oblici razumijevanja »ženske prirode«, mitski ob­ lici ženske prirode predgrađanskog društva. Ovo stanje u velikoj mjeri frustrira žene. Muškarac se bolje adaptira na agresivnu seksualnost, jer je više homo duplex. U mo­ mentu ugroženosti — jer cijela je represivna desublimacija i građanski projekt prirode ugroženost — lakše se skriva iza oblika morala i kulturnih obrazaca, koji više ne odgo­ varaju »empirijskim činjenicama«.1 Oblici svijesti predgrađanskog, građanskog i postgrađanskog, otvaraju probleme dezorijentacije u društvu, ograni­ čavajući mogućnost jednog uistinu novog povijesnog odno­ sa, pogotovo u jednom, u principu patrijarhalnom društvu kao što je naše. Stoga će žena i sa stanovišta seksualnosti, u reduciranju bića na spolove, biti više zainteresirana od muškarca da radikalno postavi pitanje socijalističke pri­ rode, socijalističke tehnologije, podruštvovljenja nauke, slo­ bodnog vremena kao toposa uistinu novoga povijesnog od­ nosa uopće, a odnosa žene i muškarca posebno. Radikalnim postavljanjem prema etatizmu iz potrebe ci­ jelog svog bića, žene će kao povijesna bića, uz cijelu rad­ ničku klasu socijalističkog samoupravljanja, privoditi rea­ litetu ovu povijesnu mogućnost sreće. U ovom novom povine, te je rezultat jedne u osnovi drugačije temeljne orijentacije čije je konzekvencije na području morala još uvijek nemoguće odrediti.« Solar: >»M o ženskoj prirodi u modernom romanu«, str. 9. it �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 106 jesnom procesu, bez iskustva i primjera »ženska priroda«, kao i »socijalistička priroda« ulaze u historijsku kao pravu prirodnu historiju čovjeka. �Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje i Svaki pokušaj promišljanja »ženskog pitanja« u socijali­ stičkom samoupravljanju prilog je marksizmu kao prole­ terskoj teoriji društva. »Žensko pitanje« time postaje re­ levantno i za praktičnu djelatnost komunista, jer u Pro­ gramu SKJ stoji: »Naučno-teorijska osnova praktične djelat­ nosti komunista jeste marksizam, učenje o osnovnim zako­ nima razvitka prirode, društva i mišljenja i o neminovnosti socijalizma, čiji su osnivači Marx i Engels, i koje su dalje u novim uslovima, kroz praksu revolucionarne borbe razvi­ li Lenjin i drugi marksisti«.1 »Žensko pitanje« moguće je promišljati u socijalističkom samoupravljanju, jer se: 1. marksizam kao »naučno-teorij­ ska osnova praktične djelatnosti komunista« smatra otvo­ renim marksizmom i 2. što je socijalističko samoupravlja­ nje nastalo kao alternativni model etatističkom socijalizmu. Ad. 1. U Glavi desetoj Programa SKJ, »Društvena uloga i idejne osnove SKJ« pod naslovom: »Za dalje razvijanje marksizma« stoji: »Marksizam nije jednom za svagda ut­ vrđeno učenje, niti je sistem dogmi, već teorija društvenog procesa, koji se razvija kroz uzastopne istorijske faze, pa prema tome podiazumeva i stvaralačku primenu teorije i njeno daljnje razvijanje, pre svega uopštavanjem prakse socijalističkog razvitka i dostignućima naučne misli čovečanstva. 'Mi nikako ne gledamo na Marxovu teoriju kao LI] Program SKJ, Komitet konferencije SKJ u JNA, Split, str. 294. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 108 nešto završeno i neprikosnoveno. Mi smo, naprotiv, ubeđeni, da je ona udarila samo kamen-temeljac onoj nauci koju socijalisti moraju pokretati dalje u svim pravcima, ako ne žele da zaostanu za životom, (potcrtala B. D.). Mi ne pretendujemo na to da Marx ili marksisti poznaju put ka socijalizmu u svoj njegovoj konkretnosti. To je besmislica. Mi poznajemo pravac toga puta i znamo kakve klasne sna­ ge njime vode, a konkretno, praktično, to će pokazati samo iskustvo miliona kada se ono lati posla’«. (Lenjin) Pošto »socijalisti moraju pokretati dalje nauku u svim pravcima da ne zaostanu za životom«, neophod­ no je i novo promišljanje »ženskog pitanja« u socijalistič­ kom samoupravljanju. Određenjem marksizma kao teorije društvenog procesa, koji se razvija i koji je naučno-teorijska osnova praktičnog djelovanja SKJ, bez njegovog arbitriranja te teorije, ute­ meljuje se jedan otvoreni marksizam i jedna nova otvorena praktična djelatnost komunista. »Socijalistička primjena teorije i njeno daljnje razvija­ nje« jest odnos »teorije« i »prakse«, koji je i omogućio: ad 2. uspostavljanje društveno-ekonomskog i društveno-političkog sistema socijalističkog samoupravljanja kao alter­ nativnog modela etatističkom socijalizmu. Taj odnos »teo­ rije« i »prakse« u socijalističkom samoupravljanju uteme­ ljio je negaciju historijske nužde, vremenitosti radničke klase, da je »sada« moguće djelovati samo na nuždi, a slo­ boda će doći »poslije«. Ovaj odnos donio je socijalizam, koji se ne poziva na nuždu, da bi ograničio slobodu, za kojega ima slobode toliko, koliko je ona »sada«. Otvoreni marksi­ zam kao naučno-teorijska osnova praktične djelatnosti ko­ munista, riješio je »proletersko pitanje«, odnosno, proces »asocijacije slobodnih proizvođača« na osebujan, dakle, slo­ bodan način kojemu vrijeme više nije zapreka. Taj početak projekta slobode i rješavanja »proleterskog pitanja« u eko­ nomskoj, dakle ljudskoj emancipaciji, za razliku od puko političke, izražen je kao radikalan prekid sa historijskim kontinuitetom vremenitog prelaženja nužde, da bi tek kas­ nije nastupila sloboda. Otvorenim marksizmom kao naučnoj osnovi praktične djelatnosti komunista i projektom slobode socijalističkog samoupravljanja, kojim je radnička klasa subjekt ekonom­ ske, a time i ljudske emancipacije, otvara se nova moguć-2 [2] Ibid., s tr . 294. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 109 nost proširenja marksističke teorije o društvu novim po­ stavljanjem »ženskog pitanja«. Promišljanje »ženskog pita­ nja« kao spolnog pitanja s marksističkog stanovišta, dovo­ di ga u nužni odnos spram klasnog pitanja, proleterskog pitanja. Ali budući da »marksizam nije dogma, već teorija društvenog procesa« pretpostavljena je mogućnost druga­ čijeg razumijevanja odnosa »ženskog pitanja« i klasnog pi­ tanja, nego je to u etatističkom socijalizmu. Dogmatski i staljinistički marksizam izvršio je vulgarni redukcionizam »ženskog pitanja« na klasno pitanje. Tim redukcionizmom »žensko pitanje« se i ne postavlja, jer se problem ravnopravnosti žena gleda sa stanovišta »sada« mogućega i »poslije«, odnosno, njegovog potpunog rješenja u besklasnom društvu. Linija vremenitosti slijedi u redukcionizmu »ženskog pi­ tanja« kao »posebnoga« na »opće«, tako da se najprije mo­ ra osloboditi to »opće«, radnička klasa, a time se tek »posli­ je« mogu osloboditi dijelovi. Ukratko: ne samo da nije doš­ lo vrijeme za »žensko pitanje«, već njega u stvarnosti i ne­ ma nego je to »opće« pitanje emancipacije proletarijata. Zbog toga »žensko pitanje« stoji svagda u navodnicima, što znači da je quasi pitanje. Pa ipak nikada se unutar klasnog pitanja proletarijata i njegove emancipacije nije postavlja­ lo »muško pitanje«, jer je razlika neravnopravnosti žena evidentna u svakodnevnom iskustvu. Ta razlika izražena je navodnicima »ženskog pitanja« i rješava se »sada« norma­ tivno, zakonom, kao ravnopravnost žena, u političkoj sferi, i ekonomski jednakim mogućnostima u zapošljavanju, pla­ ćama itd., s jedne strane, a s druge strane, kao briga oko porodice, zapravo zaposlene žene, zaposlene majke, kao bri­ ga radničke klase za svoju vlastitu reprodukciju. Kako se pri tom nikada ne spominje briga za zaposlenog muškarca, zaposlenog oca, očito je da je ostala tradicionalna, patri­ jarhalna podjela rada u porodici: dioba privatnog i javnog života. Svakodnevni oblici diskriminacije žena sm atraju se osta­ cima u svijesti ljudi, koji nemaju osnova u novom proiz­ vodnom odnosu. »Općenitost« klasnog pitanja u odnosu na »posebnost« ženskog pitanja, jest i »općenitost« naprosto tako razumljene emancipacije radničke klase kao ljudske emancipacije. Općenitost emancipacije misli se kao podržavljenje sred- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 110 stava za proizvodnju, jačanje socijalističke državnosti, cen­ tralizam i planiranje. Tako shvaćena emancipacija je u biti emancipacija gra­ đanskog društva kao politička emancipacija, koja je u so­ cijalizmu lišena protivurječnosti društvene proizvodnje i privatnog prisvajanja svojstvenog samom građanskom dru­ štvu. Način emancipacije etatističkog socijalizma stoga je »op­ ćenitost«. Njegova »općenitost« spram radničke klase, spram svakodnevnih uvjeta rada radnika, jest u bezupitnom pi'euzimanju proizvodnih snaga kapitala, prvenstveno nauke i tehnologije. Budući da ta nauka i ta tehnologija koje su iz-umljene u drugom proizvodnom odnosu, najamnom od­ nosu, sa drugom svrhom — stvaranjem profita, proizvode otuđenje; razotuđenje se vidi u proizvodnim odnosima, u dominaciji »općeg« nad »posebnim«, politike nad ekonomi­ jom. Apstrakcija ove »općenitosti« nužno preuzima autoritar­ nost podjele rada proizašle iz naučne organizacije rada, au­ toritarne odnose među ljudima, autoritarne odnose pojedi­ naca spram države, birokracije, tehnokracije, autoritarne odnose muškaraca spram žena. I za birokraciju se kao i za »žensko pitanje« tvrdi da ona nema društvene, stvarne os­ nove, nego da je odnos spram nje ostatak prošlosti u svije­ sti ljudi, jer je ona socijalistička birokracija, birokracija radničke klase, a to je naprosto contradictio in adiecto.’ Autoritarnoj proizvodnji materijalnog života nužno odgo­ vara autoritarna porodica, autoritarna socijalizacija lično­ sti, pa se »žensko pitanje« ne samo ne može riješiti, već niti postaviti, jer je patrijarhalna porodica sa patrijarhal­ nim moralom i podjelom rada upravo pretpostavka takvog cjelokupnog proizvođenja života. »Priroda žene« kao biološkog bića, kao majke, ostaje kon­ stanta onemogućavanja njezine samoaktualizacije. Kao ra­ dnik, u javnom životu, ona radi iste poslove kao muškarac, i tu je ne smeta »priroda žene«, ali u privatnom životu ona ostaje žena. Tako se krug zatvara: autoritarna proizvodnja traži autoritarnu porodicu, kao što autoritarna porodica so­ cijalizira autoritarne ljude, koji u svojem »posebnom« in­ teresu bivaju asimilirani u »opći« interes države i partije.3 [3] N a »O kruglom sto lu 1980« ovaj je sta v e la b o rira o Lev N aum enko. V i­ di: Socijalizam u svetu 1980. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 111 Takav se način proizvođenja života smatra nužnim, eman­ cipacijom radničke klase za »sada«, a sutra, »poslije« doci ćc potpuna emancipacija besklasnog društva. Socijalistički moral smatra se cementom takvog društva, a taj je utemeljen na patrijarhalnom porodičnom moralu, na autoritarnom i produktivističkom moralu. Supsumiranje »ženskog pitanja« kao »posebnog« pita­ li ja pod »opće« pitanje proletarijata, pokazalo se kao »po­ sebni« odnos radničke klase spram države, pa će Cristina Glucksman, francuska feministkinja i član KP Francuske reći: »Začudile su me mnoge analize u odnosu između kla­ sa i o državi, koje sam proučavala. To su analize stvaranja jedne boljševičke-staljinističke ideologije, ali pitanja kao na primer ono koje razmatra 1 političku funkciju moralne nor­ me' (potcrtala B. D.) kao sredstva za opravdanje moći i in­ strumenata normalizacije, dovođenja u red, društvene kon­ trole nad subjektima — obično se ne razmatraju.«4 Odnos »ženskog pitanja« kao »posebnog« i proleterskog pitanja kao »općeg« riješen je u etatističkom socijalizmu kao gubljenje svake »posebnosti« u jednu apstraktnu »op­ ćenitost« države i partije. Ova apstraktna općenitost sma­ tra se nužnom na temelju mogućnosti »sada«, na temelju )carstva nužnosti«. /Marksističko razumijevanje odnosa »ženskog pitanja« i lAasnog pitanja kao odnosa »posebnog« i »općeg«, zane­ maruju činjenicu da se »žensko pitanje« javlja upravo za­ to, jer žene ne dosižu razinu emancipacije klase kojoj pri­ padaju. Nedostatak redukcionizma »ženskog pitanja« na klasno pitanje evidentno je upravo na činjenici da je eman­ cipacija žena ispod nivoa klase kojoj žena pripada, dakle, ispod nivoa onoea, što je već u vremenu — »sada« povijes­ na mogućnost. 7 Građanska revolucija kao revolucija »trećeg staleža«, gra­ đanske klase, utemeljuje jednakost ljudi pred Zakonom, pred državom. Ona imenuje čovjeka kao građanina, koji je svaki kao građanin jednak za slijepu boginju Iustiziu. Ova velika socijalna i politička revolucija buržoazije pred »općenitošću« države, učinila je ljude jednakima pred zako­ nom i pravom. Ona je ljudsku emancipaciju pojmila kao političku emancipaciju i time izrazila svoj projekt slobode, njegov doseg i njegovu granicu. [4] Vidi: Marksizam u svetu br. 6 — 7/1981, str. 380 �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 112 Marksistička kritika građanskog razumijevanja slobode čovjeka kao političkog bića, pokazuje da je ona formalna demokracija, ukazujući na nejednakost ljudi u njihovom praktičnom, proizvodnom, svakodnevnom, empirijskom ži­ votu. Ali forma te jednakosti, jednakost pred zakonom, re­ zultat je jedinstvenog izražavanja kulture građanskog druš­ tva, u proizvodnji kao i u zakonodavstvu. Da su se ljudi uopće mogli pojmiti kao jednaki, čak i u svojoj apstraktnosti prema državi kao apstraktnom općem, uzrok je u proizvodnji, koja je već učinila put apstraktne robno — novčane proizvodnje, pa i radnika kao robe, na kvantitativ­ ni odnos razmjene. Prema tome, cijela je buržoaska demo­ kracija, politička emancipacija, shvaćena kao ljudska eman­ cipacija, rezultat apstraktne razmjenljivosti kvantitativnih elemenata roba i radnika kao robe, u kojoj su ljudi, bez obzira na ekvivalentne razmjene, razumljeni jednakim pre­ ma apstraktnoj općenitosti države. Budući da je građanska kultura utemeljena na robno — novčanoj proizvodnji, na fetišizmu robe, različiti kvantita­ tivni ekvivalenti pripisuju se jednakoj mjeri razmjenljivo­ sti, vrijednost same stvari. Fetišizmom robe, u kojemu je skriveni odnos među ljudima, najamni odnos, uspostavlja se cijeli odnos kao različita vrijednost roba i čovjeka — ra­ dnika. Ova različitost kao pretpostavka cijele građanske kulture nužno nosi apstraktnost jednakosti pred Zakonom, kao što je apstraktno »opće« u državi upravo ono što je općenitost same građanske kulture. Ali dok ta apstraktna općenitost, dakle, doseg građanske, političke emancipacije, vrijedi i za buržuje i proletere — muškarce, ona ne vrijedi za žene. Žene u samom uspostavljanju jednakosti nemaju pravo glasa, za jednaki rad nisu jednako plaćene, što proiz­ lazi iz dvije stvari: 1. da zbog svoje »prirode« imaju manju vrijednost kao ekvivalenat razmjene, kao vrijednost robe, da su manje vrijedna radna snaga i 2. da građanski moral odgovara socijalizaciji porodice, adekvatne potrebama cije­ le građanske kulture. Apstraktna općenitost, u kojoj je građanska klasa iznijela političku emancipaciju jednakosti i demokracije, iskazuje pri tom da »žensko pitanje« nije toliko »općenito«, da se emancipacija ne odnosi u istoj mjeri na žene, pa se »žensko pitanje« spram te »općeni­ tosti« javlja kao »posebno« pitanje, kao feminizam. Prema tome, »žensko pitanje« je ispod razine »općenitosti«, koju je donijela vladajuća klasa za sebe, kao i za eksploatirane — muškarce. Dakle, »žensko pitanje« nije samo klasno pi- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 113 tanje, već je problem emancipacije žena da se žena eman­ cipira najprije na nivo emancipacije vladajuće klase i vlatlajućeg načina proizvodnje. Ova »posebnost« »ženskog pi­ tanja« u identifikacji žena prema spolu, u »sudbini žene«, odnosu spram njezine »prirode«, omogućava da se kao ne­ posredni osujećivač pokazuje muškarac, bez razlike kojoj klasi pripadao. Žene ovaj odnos osjećaju naročito u dvo­ strukom moralu, seksualnom moralu, moralu odnosa među spolovima, kojeg su interiorizirali i sami proleteri, a i mno­ ge proleterke. Zbog toga predstoje marksizmu još velika istraživanja o moralu kao pretpostavci »praktične djelat­ nosti komunista«. Moral jest i pretpostavka samospoznaje individue kao slobodnog bića uopće. »Svaka kritika morala — uvek je i kritika ideologije. Ali ona nikada nije suštinski obavljena: uvek je u radničkom pokretu postojao izvestan oblik moralizma potekao u izvesnom smislu iz hrišćanstva. Činjenica je da je borba protiv normi kao vrste ugnjetava­ nja došla naknadno, uz pokret za oslobađanjem žena. Moralizam je uvek s jedne određene tačke gledišta bio hrišćanski i muški shvaćen. Sve u svemu marksizam se nikada nije razračunao sa nastankom morala kojim se bavio Nietzsche.«5 (potcrtala B. D.) Spolna identifikacija kao zajednička osnova emancipa­ cije žena, borba protiv muškaraca kao spola, kao onog ne­ posredno prisutnog, čulnog, svakodnevnog eksploatatora, temelj je onoga što se naziva »buržoaski feminizam«. Ap­ straktna općenitost« građanskog domašaja slobode mogla je na svojim vlastitim pretpostavkama izboriti različito vrednovanje ljudi prema jednakom apstraktnom ekviva­ lentu razmjene i apstraktnost te razmjene ideološki ukinu­ ti u građaninu — muškarcu, ali ženi ne dozvoljava niti tu ideologiju jednakosti, taj stupanj općenitosti. Politička artikulacija »ženskih« interesa u raznim obli­ cima »borbenog feminizma« negacija je »ženskog pitanja« kao klasnog pitanja i ona time izlazi iz mogućnosti teorij­ skog utemeljenja unutar marksizma. Borbeni feminizam odnosi se spram muškaraca kao ludistički pokret radnika protiv strojeva ili borbeni ateizam protiv Boga. Neposred­ no, svakodnevno, čulno iskustvo represije nad ženama, pri­ pisuje se muškom spolu i borbeno se postavlja prema »agresoru«. Marksistička teorija o društvu, naravno, ne može se ute[5] K. Glucksmari: Marksizam u svetu, str. 379. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 114 meljiti na spolnoj borbi kao klasnoj borbi, ili spolnoj bor­ bi, koja zamjenjuje klasnu borbu. Ali redukcionizam »žen­ skog pitanja« na klasno pitanje u svakodnevnom iskustvu žena o njihovoj stvarnoj neravnopravnosti onemogućava im osvještavanje svojeg vlastitog bića. Marksistički feminizam, osim deklariranih klasnih odre­ đenja za borbu radničke klase ima velika iskustva sa samoosvještavanjem žena, koje se sastaju da bi analizirale svoja ženska iskustva, interpretirale nasilje, stjecale samorefleksiju oslobađanja. Žene dešifriraju simbole govora, modele mišljenja i kulture, koju je sačinio »čovjek« — muškarac. Asimilacija »ženskog pitanja« pod »opće« pitanje, pro­ letersko pitanje, negacijom posebnosti »ženskog pitanja« i klasno je pitanje, proletersko pitanje razumjela kao »po­ sebno« spram »općeg« države i partije. Etatističkom mode­ lu socijalizma odgovara redukcija »ženskog pitanja« na klasno pitanje za cjelokupno autoritarno proizvođenje ži­ vota: materijalne proizvodnje i biološke reprodukcije.( Že­ na je ispod razine emancipacije klase kojoj pripada, i u tome je cijela »posebnost« »ženskog pitanja«, ona trpi re­ presiju kao zaposlena žena i kao žena, što nije slučaj sa zaposlenim muškarcem i muškarcem. ) Uostalom »Međunarodna deklaracija o ravnopravnosti že­ na i njihovom doprinosu razvoju i miru« od 1975, koju je potpisala i Jugoslavija, potpuno je toga svjesna kada u točci 20. kaže: »Međutim, postizanjem ekonomskih i soci­ jalnih ciljeva, osnovnih i za postizanje prava žena neće samo po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na bazi ravnopravnosti sa muškarcem ukoliko se ne poduz­ mu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene.«4 (potcrtala B. D.l Radi se upravo o poduzimanju posebnih mjera! Poduzimanje »posebnih mjera«, koje ne bi bile puki vo­ luntarizam ili »moralna mrzovolja«, moguće je upravo unu­ tar marksističke teorije o društvu, otvorenog marksizma kao naučno — teorijske osnove praktičnog djelovanja ko­ munista«, kako je to samoosvješteno avangardi i iskazano u njenom Programu. Te »posebne mjere« moraju biti utemeljene na »postiza­ nju ekonomskih i socijalnih ciljeva« socijalističkog samo­ upravljanja. »Ekonomski i socijalni ciljevi« socijalističkog6 [6] C itira n o p re m a : Žensko pitanje, R a d n ič k a Š tam pa, s tr. 241. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 115 samoupravljanja utemeljeni su na projektu slobode, na ekonomskoj emancipaciji, ljudskoj emancipaciji, na onom »sada« i opravdanju onoga »poslije« tek ukoliko je ono u »sada«. »Teorija« i »praksa« socijalističkog samoupravljanja na­ stala je u odlučnoj suprotnosti sa etatističkim modelom so­ cijalizma, sa »općenitošću« države, sa »općenitošću« partije prema klasi. Negiranjem nužnosti, ili barem njezine sveobuhvatnosti i univerzalnosti u prostoru i vremenu, podruštvovljenjem sredstava za proizvodnju i samoupravljanjem, osiguran je jedan drugačiji odnos prema »općem«. »Opće« je izraz otuđenja, proturječnost pluralizmu samoupravnih interesa. Pluralizam autentično samoupravnih interesa koji više nisu politički interesi, ali su ekonomski, konkretni, svakodnevni interesi radnih ljudi i građana u delegatskom sistemu, osnova je novog proizvođenja života: i materijalne proizvodnje i biološke reprodukcije. Politički sistem socijalističkog samoupravljanja nastao iz konkretnog proizvođenja života je antiautoritarni i time upravo alternativni model etatističkom socijalizmu. Daljnje razvijanje marksističke teorije o društvu, kao i stvaralačka primjena te teorije za promišljanje »ženskog pitanja«, tematizira upravo to »opće«. Odnos »ženskog pitanja« kao »posebnog« prema klasnom kao »općem« u redukcionizmu »posebnog« na »opće«, eta­ tistički i autoritarno je ukinuto »posebno«. Sa stanovišta tako razumljenog »općeg«, posebnost »ženskog pitanja« kao spolnog, uvijek se denuncira kao buržoaski feminizam. U alternativnom modelu socijalističkog samoupravi j anj a spram autoritarnog, etatističkog socijalizma, spram »općeg«, nužno se promišlja redukcionizam »ženskog pitanja« kao »posebnog« na »opće« kao neadekvatni redukcionizam samopotvrđivanja same radničke klase. »Poduzimanje posebnih mjera« za ravnopravnost žena, stavlja se u odnos ekonomskih i socijalnih ciljeva same radničke klase. Ekonomski i socijalni ciljevi same radničke klase su proces ukidanja »općenitosti«. Proces ukidanja »općenitosti« moguć je u jednom novom načinu proizvođe­ nja, što znači novom odnosu proizvodnih snaga i proizvod­ nih odnosa. Ovaj će se odnos potvrditi prvenstveno razu­ mijevanjem čovjeka kao osnovne proizvodne snage. Mje­ ra čovjeka kao osnovne proizvodne snage ukida apstrak- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 116 tnu podvojenost proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa i mjerom pravog bogatstva uspostavlja slobodno vrijeme. Svijest radnika o sebi kao osnovnoj proizvodnoj snazi, stavlja u pitanje proizvodne snage kapitala: nauku i tehno­ logiju. Socijalističko samoupravljanje kao alternativni mo­ del etatističkom socijalizmu, kao projekt slobode, usposta­ vljanjem preduvjeta ekonomskoj i ljudskoj emancipaciji, dakle, čovjeka kao osnovne proizvodne snage, razumije nauku i tehnologiju i podjelu rada kao pravo političko pitanje. »Općenitost« se ne može nadvladati bez ukidanja podjele rada, bez upitnosti, bez promišljanja društvene uvjetova­ nosti nauke i spoznaje prirode, bez stavljanja u pitanje cje­ lokupnog »racionalizma ovladavanja svijetom«. (Max Weber), kakvog je uspostavilo građansko društvo. Borba protiv »općenitosti« značit će također borbu pro­ tiv nauke, podruštvovljenje nauke, koja prirodu gleda već na temelju izvršene podjele rada na ruke i glavu7 kao svo­ , jina klase koja ju je stvorila u svrhu dominacije i kontrole nad radničkom klasom. Ova borba protiv »općenitosti« is­ kazat će se kao protivurječnost tehnologije i samoupra­ vljanja, nauke u službi udruženog rada i podruštvovljenja nauke.8 Borba protiv »općenitosti« također je borba protiv »real-socijalističkih taylorističkih režima« — kako je to izrekao jedan učesnik Okruglog stola 1981. Borba protiv »općenitosti« je borba one slobode »sada«, a ne sutra, »poslije«, borba za spoznavanje drugačijeg od­ nosa spram prirode, nego što je ona u znanosti, »gdje poj­ movne identifikacije neempirijske razmjenske apstrakcije osvajaju našu svijest u gotovom obliku.« »Ove forme neem­ pirijske razmjenske apstrakcije« skrivaju novi historijski uvid praktičnog odnošenja čovjeka spram prirode, »socijali­ stičke prirode«. Stoga je neophodno tematizirati odnos povi­ jesti i novog povijesnog proizvodnog odnošenja prema »socijalističkoj prirodi.« Tek radikalnim postavljanjem u pitanje »općeg«, napu­ šta se instrumentalni karakter tehnologije i time moguć­ nost nadvladavanja »racionalnog ovladavanja svijetom«. Ra­ dikalnim stavljanjem u pitanje cijele kulture građanskog [7] V idi: Al. S o h n —R eth e l: »N auka k ao o tu đ e n a svijest«, Marksizam u svetu, 11 — 12/1980. [8] V idi: B. D espot: »Um i sre ć a u re la tiv n o u d ru ž e n o m rad u « , Gledišta b r. 10 i 11 — 12, B eo g rad , 1978. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 117 društva, cijelog načina proizvođenja života, ljevice na Za­ padu spram konzervativne ofanzive, mora teorijski odre­ diti svoj odnos spram alternativnih pokreta: feminizma, zelenih itd. U problemima na tom putu radnička klasa u svojoj jedinstvenoj borbi za socijalizam kao svjetski pro­ ces, u svojim raznim strategijama nužno izmjenjuje isku­ stva. Podruštvovljena sredstva za proizvodnju i samoupravlja­ nje kao alternativna kultura etatističkom socijalizmu, u svojem nadvladavan ju »općeg« iz temelja se drugačije od­ nosi spram »posebnog«. »Posebno« upravo proizvodi ono »opće«, a kako je ženska emancipacija ispod nivoa emanci­ pacije vlastite klase, pa i proleterske klase, artikulira se jedan poseban odnos »posebnog« i »općeg«. »Žensko pita­ nje« kao spolno pitanje jest »posebno« pitanje »prirode že­ ne«, ali u tom »posebnom« pitanju je sadržana sva »op­ ćenitost« proleterskog pitanja, jer odnošenje prema »žen­ skom pitanju« kao »posebnom pitanju« odustajanje je proletarijata da se bori za »općenitost« u kojoj je i sam iz­ gubljen. U »posebnosti« »ženskog pitanja« skriveno je ljud­ sko pitanje, pitanje ljudske emancipacije, jer odnos spram »prirode žene« je klasni, povijesni odnos spram prirode kao svog vlastitog anorganskog tijela. Agresivno odnošenje spram »prirode žene«, spram njezinog spola, kako u direk­ tnom spolnom odnosu, tako i u osujećivanju razine vlasti­ te emancipacije u ravnopravnosti u radu, odnos je ispod razine povijesne emancipacije samooslobađanja radničke klase. Takav je odnos mjera vlastitog odnošenja čovjeka kao praktičnog, prirodnog, generičkog, slobodnog i univer­ zalnog bića prema sebi kao osnovnoj proizvodnoj snazi, prema »socijalističkoj prirodi«. U onom biću, kojemu nije učinjena nikakva posebna ne­ pravda, nego ljudska nepravda naprosto, krije se osnova ljudske emancipacije. Povijest kao povijest »asocijacije slo­ bodnih proizvođača«, kao »carstvo slobode« moguće je ula­ ženjem žena u povijest. Ali da bi žene ušle u povijest mora­ ju one same, kao i proleteri spoznati odnos povijesti i pri­ rode žene, kao odnos povijesti i prirode. Svako razumijeva­ nje »posebnosti« »ženskog pitanja« u odnosu spram prole­ terskog pitanja zatvara proleterima mogućnost za ukidanje svoje vlastite »posebnosti« spram »općenitosti« države i partije. Nova kultura socijalističkog samoupravljanja razumljena �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 118 kao kultura rada — ovladavanje uvjetima rezultata svoga rada i uvjetima života uopće, istovjetna je novom proizvo­ đenju života. Proizvođenje života, kako materijalne proizvo­ dnje, tako i reprodukcije života jedinstven je proces. Nova kultura kao alternativni model etatizmu, najprije je neautoritarna kultura. Borba protiv »općenitosti«, proces so­ cijalističkog samoupravljanja kao stvarnog, a ne samo pra­ vnog podruštvovljenja proizvodnje, u osnovi je proširenja marksističke teorije o društvu i stvaralačke promjene te teorije. Ona podrazmijeva drugačiji odnos prema prirodi, drugačiji odnos među ljudima, drugačiji odnos žene i muš­ karca. Proces podruštvijavanja autoritarnosti podjele rada i tehnologije, pretpostavlja proces podruštvljavanja poro­ dice. Ono najprije znači ukidanje dvojakog morala »privat­ nog« i »javnog« i time ulaženje žena u povijest. Ukidanje »općenitosti« ukidanje je »čvrste ruke« samoupravnim spo­ razumijevanjem i dogovaranjem kao novim ljudskim sen­ zibilitetom. Autoritarna i patrijarhalna podjela rada i shodno njoj moral u porodici socijalizira autoritarnu ličnost. Redukcionizam »posebnosti« »ženskog pitanja« na klasno pitanje onemogućava proleterima njihovu vlastitu pretpo­ stavku ljudske emancipacije, koja im je dana kao povijesna mogućnost. U odnosu prema ženi, koja zbog svoje »prirode« ostaje uvijek ispod razine klase kojoj pripada, a na temelju interioriziranog morala vladajuće klase, najteža je bitka proletarijata protiv samoga sebe. »Proletarijat se dovršava time što se ukida, time što dovođenjem svoje klasne bor­ be do kraja ozbiljuje besklasno društvo. Borba za to druš­ tvo, pri čemu je diktatura proletarijata samo jedna faza, nije samo borba protiv vanjskog neprijatelja, protiv buržoa­ zije, nego istovremeno borba proletarijata protiv samoga sebe: protiv razornih i ponižavajućih utjecaja kapitalistič­ kog sistema na njegovu klasnu svijest. Tek onda kad je proletarijat te utjecaje prevladao, izborio je on zbiljsku po­ bjedu. Razdvajanje pojedinih područja koja treba da budu sjedinjena, različiti stupnjevi svijesti do kojih je proleta­ rijat do sada dospio u različitim područjima, jesu tačni po­ kazatelji onoga što je postignuto i onoga što ima da se po­ stigne. Proletarijat se ne smije bojati samokritike, jer nje­ govu pobjedu može donijeti samo istina, i zato samokri­ tika mora biti njegov životni element.«’9 [9] G. L u k acs: Povijest i klasna svijest, Z ag reb , 1977, s tr. 147. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 119 »Razorni i ponižavajući utjecaj kapitalizma na njegovu klasnu svijest« naročito se odnose na odnošenje spram že­ ne. Diskriminacija žene u bilo kojemu pogledu »privatnoga« ili »javnoga« života je odnos spram »prirode žene« u preu­ zimanju moralizma shvaćenog kao principa dominacije. S druge strane, negacija »ženskog pitanja« kao »posebnog«, utjecaj je »etatističkog senzibiliteta« koji se služi »politič­ kom funkcijom moralne norme« kao sredstvom opravda­ nja moći. Zbog toga je žena u socijalističkom samoupra­ vljanju najradikalnije zainteresirana za sve norme prokla­ mirane samoupravljanjem. U toj cjelokupnoj neautoritarnoj kulturi proizvodnje života vidi mogućnost svoje vlasti­ te emancipacije. Skidanje navodnika sa »ženskog pitanja« sm atraju žene pretpostavkom svoje emancipacije. Ali to je ujedno i pret­ postavka muškaraca, proletera da se emancipiraju u ljude. Žene, koje najneposrednije osjećaju autoritarnost u svom životu, silna su potencijalna snaga ozbiljenja kulture soci­ jalističkog samoupravljanja. Ali za to su još danas spremne samo najosvještenije žene, kao što samo i najsvjesniji dio radničke klase i radnih ljudi koristi, odnosno, primjenjuje zakone nauke, kako to stoji u Programu SKJ: »Komunisti koriste, odnosno, prim jenjuju rezultate nauke u skladu s društvenim interesom i sa stepenom društvene svesti naj­ naprednijeg dela radničke klase i radnih ljudi uopšte i u skladu s materijalnim mogućnostima društva.«1 (potcrtala 0 B. D.) Sam proletarijat trpi razorne i ponižavajuće utjecaje na svoju klasnu svijest.,Žene sa svojom »prirodom«, sa vladajućim patrijarhalnim moralom, teško istupaju u povijest da se samoaktualiziraju u individue. I one su interiorizirale autoritarni moral: mir, mar, red i rad, i teško ga se osloba­ đaju napornom borbom protiv okoline i sa osjećajem kriv­ nje. Emancipirane žene su samo »emancipirane« u traženju svoga ženskog identiteta, koje je teže od Proustovog »traže­ nja izgubljenog vremena.« Za stvar žena, za emancipaciju žena, najpogubnije je mu­ ško, etatističko etiketiranje njihovog procesa samoosvješlavanja kao »elitizma« ili »buržoaskog feminizma«. Samoosvještavanje žena o klasnosti njihove »prirode«, o kultur­ nom obrascu društva, moralnim normama, jezičnim sim­ bolima itd., mukotrpan je proces. Iako samo same žene mogu artikulirati oblike svoje porobljenosti, one se ne mo110J Program SKJ, str. 295. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 120 gu emancipirati »ukoliko se ne poduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene«. »Poduzimanje posebnih mjera« mogu­ će je tek kao samospoznaja muške avangarde da su te mje­ re pretpostavke vlastite emancipacije. Prilog promišljanju »ženskog pitanja« u socijalističkom samoupravljanju, temelji se na razvijanju marksističke teorije o društvu, koja je osnova praktične djelatnosti ko­ munista i socijalističkog samoupravljanja kao antiautori: tarnog modela socijalizma. Odnos otvorene marksističke teorije i antiautoritarnog proizvođenja života kulture soci­ jalističkog samoupravljanja u stvaralačkom odnosu »teo­ rije« i »prakse«, moguće je kao projekt slobode. Projekt slobode pretpostavlja drugačije poimanje odnosa »posebnog« i »općeg«. Redukcija »posebnosti« »ženskog pi­ tanja« na »općenitost« proleterskog pitanja, reducira tako­ đer »posebnost« proleterskog pitanja na »općenitost« države i partijske birokracije. Factum brutum da se »žensko pitanje« javlja kao poslje­ dica neravnopravnosti žena da dostignu nivo emancipacije vlastite klase, daje mu »posebnost« koja se ne može supsumirati pod »općenitost«. Utemeljenje »ženskog pitanja« na spolu potvrđivanjem njegove »posebnosti«, zamjenjiva­ nje klasne borbe spolnom, izvan je marksizma, i izvan onoga što bi žene u socijalističkom samoupravljanju htje­ le. Projekt slobode socijalističkog samoupravljanja omogu­ ćava ženama da se u pluralizmu samoupravnih interesa organiziraju po spolu i izmjenjuju svoja iskustva. Kada one to čine, nerijetko se to okupljanje naziva »feminiz­ mom«, a cijeli je bauk feminizma u Jugoslaviji da žene ko­ riste demokratsku konstituciju našeg sistema da se izrazi svaki neposredni interes radnih ljudi i građana. Ali interes žena nije samo jedan od posebnih, neposrednih interesa radnih ljudi i građana, već je u njegovoj »posebnosti« sadr­ žana cijela »općenitost« radničke klase. Stoga u Jugoslaviji nema feminizma koji bi bio izvan klasnog pitanja radničke klase. Ukoliko u mnoštvu feminizama ima zajedničko samo to, da je on uvijek ujedinjeni napor za oslobađanjem žena, moglo bi se uvjetno govoriti o feminizmu na jugoslavenski način, na samoupravni način. Ali proširenje marksističke teorije o društvu kao teorije �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 121 za praktičnu djelatnost komunista, nije dovoljan takav oblik napora, već traži revandikaciju odnosa »ženskog pi­ tanja« kao »posebnog« prema proleterskom pitanju kao »općem«. Ovaj odnos ne može biti riješen na način etatisti­ čkog socijalizma, jer je borba protiv njegove apstraktne »općenitosti«, protiv njegove autoritarnosti osnova socija­ lističkog samoupravljanja. Odnos »posebnog« i »općeg« može biti samo odnos »posebnog« i konkretno općeg, a to znači, da je u »općem« sadržano sve »posebno«, a da je u »posebnom« »opće«. »Posebnost« »ženskog pitanja« sadrži u sebi »općenitost« proleterskog pitanja. U svakom »posebnom« pitanju žena sadržan je problem ljudske emancipacije. Jer, ne radi se o političkoj emancipaciji i njezinoj »općenitosti«, nego o ljud­ skoj emancipaciji. A ljudska je emancipacija moguća samo u novoj, neautoritamoj kulturi, u projektu slobode koji zna­ či proces ukidanja podjele rada, podruštvovljenja rada, podruštvovljenja nauke i politike, a takvoj je kulturi potreb­ no neautoritarno proizvođenje ljudi, neautoritam i odnosi u porodici, koji tek socijaliziraju individue — samoupra­ vljače. U tom je smislu emancipacija žena pretpostavka ljudske emancipacije, a svako »žensko pitanje« jest ljud­ sko pitanje. Ono »poslije« rješavanja emancipacije žena jest utoliko, ukoliko je »sada« kao i za cijelu radničku klasu. Da se riješi redukcionizam »ženskog pitanja« na klasno, potrebno ga je najprije postaviti. Postavljenjem »ženskog pitanja« kao klasnog pitanja, a na čijoj su »posebnosti« evi­ dentni svi momenti ponižavajućih, najamnih utjecaja na klasnu svijest proletarijata, znači postaviti »žensko pitanje« i kao spolno, gdje je represija prema ženi izraz ropstva ci­ jelog čovječanstva. To znači govoriti o »ženskom pitanju« kao ljudskom pitanju. Apstraktna suprotnost spolnog i klasnog nestaje, i na svakom spolnom, »ženskom pitanju« vidi se otuđenost »muškog pitanja«, klasnog pitanja. Da bi se »žensko pitanje« uspostavilo na taj način u marksističkoj teoriji o društvu, potrebno je sa njega skinu­ ti navodnike. Dakle, žensko pitanje u socijalističkom samo­ upravljanju postoji kao ljudski problem ljudske emancipa­ cije proletarijata. Ovakav prilog promišljanju ženskog pitanja u socijalizmu prilog je marksističkoj teoriji o društvu, koja je ujedno naučnoteorijska osnova praktične djelatnosti komunista u ozbiljenju alternativnog modela socijalizma. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 122 Otvoreni marksizam kao »teorija« i »praksa« komunista, ozbiljuje projekt slobode koji se nosi sa svim problemima nužde, ali tu nuždu spoznaje iz slobode. Proklamirana deklaracija o ravnopravnosti žena ozbilju­ je se ukidanjem apstraktne podvojenosti postizanja eko­ nomskih i socijalnih ciljeva i poduzimanja potrebnih mjera za ravnopravnost žena, postavljanjem ženskog pitanja kao ljudskog pitanja u zajedničkom naporu žena i muškaraca za novo proizvođenje života, za novu kulturu bez apstrak­ tne općenitosti. Skidanje navodnika sa »ženskog pitanja« pretpostavlja mogućnost teorijskog utemeljenja marksističkog feminiz­ ma. Kako bez revolucionarne teorije nema revolucionarne prakse, teorijsko utemeljenje marksističkog feminizma pretpostavka je ljudske emancipacije i žena i muškaraca. II Kako smo istakli, mogućnost teorijskog utemeljenja mar­ ksističkog feminizma od izuzetne je važnosti, zbog razlike real — socijalizma, etatističkog socijalizma i samoupravlja­ nja. Njihova je razlika utemeljena teorijski na razlici razu­ mijevanja dogmatskog marksizma od otvorenog. Razlika dogmatskog i otvorenog marksizma razlika je poimanja smisla emancipacije. Marksizam shvaćen kao temelj poli­ tičke emancipacije radničke klase, institucionalizira se u ideologiji i proizvodnih odnosa i proizvodnih snaga." Dik­ tatura proletarijata sa ukidanjem privatnog vlasništva razumljena je kao opća emancipacija u kojoj se gubi svako »posebno« pitanje, pa onda i »žensko pitanje«. Marksizam, pak, shvaćen kao temelj ljudske emancipacije, kao emancipatorska epohalna ideja, jest tek početak procesa sa­ moupravljanja društveno — ekonomskog i društveno — po­ litičkog sistema u kojem se ide procesu oslobađanja čovje­ ka od svega što je izvan i iznad njega, ka »asocijaciji slo­ bodnih proizvođača«. Ali jasno je da se ovdje još uvijek radi o »carstvu nužnosti«. »Sloboda se u ovom području može sastojati samo u tome da udruženi čovjek, udruženi proizvođači racionalno urede ovaj svoj promet materije sa prirodom, da ga dovedu pod svoju zajedničku kontrolu,1 [11] V idi: BI. D espot: Ideologija proizvodnih snaga i proizvodna snaga ideologije, O sijek , 1976. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 123 umjesto da on njima gospodari kao slijepa sila; da ga vrše s najmanjim utroškom snage i pod uvjetima koji su najdo­ stojniji i najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi«.1 * Udruživanje proizvođača da racionalno urede svoj promet sa prirodom, a onda i prirodom žene, odnosno, odnosom u porodici i odnosom među spolovima, bitno je drugačiji u državnom socijalizmu i samoupravljanju. Promišljanje ženskog pitanja sa stanovišta marksističkog feminizma spa­ da u jednu kontroverzu marksizma, koju je kod nas, ako ne prvi, ali među prvima naznačio Predrag Vranicki.1 1 2 3 Marksistička misao otvorenog marksizma mora biti kriti­ čka prema samoj sebi, u ovome slučaju spram kontrover­ ze u društvenom položaju žena u real — socijalizmu i so­ ci jalističkom samoupravljanju. Drugo, za teorijski razvitak otvorenog marksizma bitan je izazov postojanje alternativnih pokreta u svijetu, posebno feminističkih, koji je pretpostavka za strategiju odnosa radničkih pokreta i novih socijalnih pokreta, odnosno rad­ ničkog pokreta i feminističkih pokreta. Važnost ovog promišljanja dobiva na snazi jačanjem konzervativne politike i ideologije na Zapadu, od koje nije nnuna niti radnička klasa Zapada, a za konzervativne, anti­ feminističke ideje nemaju imuniteta niti socijalistička dru­ štva. Treće, utemeljenje marksističkog feminizma potrebno je zbog osvještavanja i emancipacije polovine čovječanstva Šio se zove žene. Dosadašnji odnos marksizam i feminizam živio je u »nesretnom braku« — kako reče socijalistička feministkinja Heidi Hartman. Dodala bih da je najčešće živio u vanbračnoj zajednici, pri čemu ne bi bila nesreća u onom »vanbračnom«, već što se to »vanbračno« vrednuje — s patrijarhalnog stanovišta — kao slučajna zajednica ili »divlji brak«. Logičko — metodološki, sa stanovišta opsega pojma »marksizam«, pojam feminizam, »žensko pitanje« kao spol­ no pitanje smatra se subordiniranim pojmom, a sa stano­ višta pojma feminizam pojam marksizma sm atra se kon­ tradiktornim pojmom. Ukratko, ili se radilo o klasnom pi­ tanju, u tom je slučaju žensko pitanje reducirano na klas­ no pitanje, ili se radi o borbi spolova žena — muškarac, jer [12] Mane: Kapital III, Zagreb, 1948, str. 755 — 756. [13] Vidi: P. Vranicki: O nekim kontraverzama u marksizmu, Rijeka, 1979. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 124 je njihova nejednakost prethodila građanskom društvu, pa je s toga stanovišta Marxov kategorijalni aparat nepri­ mjeren kritici kapitalizma, a s time i razrješenju proble­ ma patrijarhata u socijalizmu. Teorijsko utemeljenje poj­ ma marksistički feminizam osporava se sa stanovišta eta­ bliranog marksizma. S druge strane, samoosvještavanje žena u nastojanju da se iz mnijenja, od onoga što ne pred­ stavlja neku u sebi opću misao po sebi i za sebe, iz nekog vlastitog uvjerenja, do zadnje istine, prolazi put od mutnih predodžbi do jasnog pojma. Taj je put gotovo analogan socijalističkim poimanjima radničke klase devetnaestog sto­ ljeća, do samosvijesti proletarijata o sebi i za sebe u zadobivanju ideje znanstvenog socijalizma. U političkoj, revolu­ cionarnoj borbi za ozbiljenje ideje znanstvenog socijalizma, u borbi za ljudsku emancipaciju u 20. st. žene predstavlja ju polovinu čovječanstva. Marginalizacija problema polovine čovječanstva u ime općenitosti, bilo klasne, bilo pojmovne, a poimajući samo općenitosti kao filozofijske i umne, mora­ lo bi barem posustati pred jednim već zadobivenim stavom u mišljenju: »Zdrav ljudski um odnosi se na konkretno. Tek refleksija razuma je apstraktna teorija, neistinita, točna samo u ljudskoj glavi — između ostaloga takođe nije prak­ tična.«'4 Nije praktično ne poimati politički potencijal polovine čovječanstva osim u subordiniranosti spram pojma »klasa«, »proletarijat« ili »čovjek«.Feminizmu, ženskom osvještavanju, odnosno, njegovom teorijskom utemeljenju, opasnost je ostati u mnijenju, koje ovo »konkretno« poima kao vla­ stito uvjerenje zasnovano na »osjećajima, slutnjama, intui­ cijama itd., tj. na subjektivnim razlozima, uopšte na osobenosti dotičnog subjekta«.'5 Iz mnijenja se »konkretno« javlja kao spol, kao spolna borba žena — muškarac, kao protivurječje i poprište borbe za emancipaciju žena. Borba među spolovima kao pretpostavka teorijskog ute­ meljenja emancipacije žena polazi od apstrakcije razlika, koje ne sačinjavaju nešto konkretno. »Samo razum, razumsko mišljenje shvata drugosti kao nepodnošljive jedne za druge.«'4 Utemeljenje marksističkog feminizma na konkretnoj op­ ćenitosti, na izlaženju iz mnijenja (doxa), s jedne strane, u znanost (episteme), kao i s druge strane, iz apstrakcije1 5 4 [14] H egel: I storija filozofije, B e o g ra d , 1970, s tr. 28 [15] Ibid., s tr . 20 [16] Ibid., s tr . 29. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 125 »klase«, »čovjek«, iz ideologije, već onesposobljene svijesti, koja onesposobljava drugu svijest (Paić), moguće je u poi­ manju opsega pojma marksizam i opsegu pojma feminizam, odnosno, opsegu pojma klasno i opsegu pojma spolno, kao interferirajućim pojmovima. Nasuprot takve konkretne općenitosti marksizam kao samosvijest emancipacije proletarijata poimao je eman­ cipaciju žena kao pojma spola, kao subordinirani pojam. Feminizam bez razlikovanja prirodne konkretnosti od konkretnosti misli u svojoj apstraktnoj borbi među spolo­ vima kao pretpostavci emancipacije žena pojmio je pojam feminizma i pojam marksizma kao dva kontradiktorna pojma. Interferirajući opseg pojma marksizam s pojmom femi­ nizma na tlu je konkretnog općeg, gdje se za pojam eman­ cipacije žena pretpostavlja emancipacija klase, ali koja je emancipacija pretpostavljena emancipacijom žena. Takvim promišljanjem ostaje jedan dio opsega pojma emancipacija žene bez apstraktnog redukcionizma na pojam klase, a je­ dan dio opsega pojma marksizam, kao pretpostavka eman­ cipacije ljudi bez obzira na spol. Jedan dio opsega pojma feminizam odnosi se na patrijarhat, koji prethodi kapita­ lizmu, jedan dio opsega pojma marksizam kao otkriće viš­ ka vrijednosti, protivurječja kapitala i rada, mogućnosti ljudske emancipacije ukidanjem privatnog vlasništva od­ nosi se na čovjeka — radnika, bez razlike na spol. Interfe­ rirajući sadržaj pojma marksistički feminizam znači pokret za oslobađanjem žena, koji pretpostavlja socijalizam, ali pri čemu socijalizam eo ipso ne znači ukidanje patrijarhata. Mogućnost utemeljenja marksističkog feminizma kao interferirajućeg pojma marksizma i feminizma stoji i pada na dvije pretpostavke: 1. da je Hegelova dijalektičko — spekulativna metoda filozofije slobode conditio sine qua non čitanja Marxa, 2. da je duh marksizma u svojoj epohalnosti, a ne slovo marksizma, ponajmanje institucionalni marksizam u svojoj interepohalnosti kompetentan za taj odnos. Hegelova dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slo­ bode utemeljena u Fenomenologiji duha i Znanosti logike, a nužno posredovana pravom, odnosno, filozofijom prava, u stupnjevitosti razvoja ideje po sebi i za sebe slobodne vo­ lje, metoda je i samoosvještavanje žena. U posredovanju �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 126 razvoja ideje po sebi i za sebe slobodne volje iz sfere ap­ straktnog ili formalnog prava, preko sfere moraliteta u običajnosti, sama supstancija običajnosti je prirodni duh — porodica, u svojoj podvojenosti i pojavi — građansko društvo — država kao isto tako opća i objektivna sloboda u slobodnoj samostalnosti posebne volje. U ovom posre­ dovanju revolucionarno se samoosvještava osoba kao slobodna — i muškarac i žena — ali u različitosti svoje prirode. Slobodna volja koja sebe hoće ne može biti na tlu pri­ rodnog, već na tlu duhovnog — a to je pravo, jer je: »Tlo prava uopće ono duhovno, a njegovo pobliže mjesto i is­ hodište volja, koja je slobodna, tako da sloboda čini njego­ vu supstanoiju i određenje, a pravni je sistem carstvo ozbiljene slobode, svijet duha proizveden iz njega samog kao druga priroda.«'7 Posredovanje prirodnosti na tlu prava kao carstva ozbiljene slobode osigurava filozofijski pojam općenitosti poj­ mu osoba, »čovjek« (i muškarac i žena) i rodno je mjesto osporavanja mogućnosti teorijskog ranga ženskog pitanja — feminizma, jer je ova općenitost konkretna, pošto je uki­ nula i muškarca i ženu, dakle spol. Različitost posredovanja spola: muškarac, žena, u sub­ jektivnom duhu običajnosne ideje — porodici, posreduje volju koja bitkuje po sebi i za sebe kao slobodna, istinski beskonačna. Određenje iz apstraktnog prava slobodne volje koja posta­ de po sebi i za sebe slobodna, jest prisvajanje, 'privatno vlasništvo. Odnos volje spram predmeta je apstraktan od­ nos, ako objektivacija moje volje nema pravo na prisvaja­ nje. »Lice ima pravo da svoju volju stavi u svaku stvar, ko­ ja je time moja, dobiva moju volju kao svoju supstancijalnu svrhu budući da ona takve nema u sebi samoj kao svoje određenje i dušu — apsolutno pravo ljudi na prisvajanje.«'* Izlaženje iz slobodne volje idealizma, gdje spoljašnje stva­ ri imaju privid samostalnosti u objektivaciju volje, u kon­ kretno, mora stupiti u pravo, u carstvo ozbiljene slobode, a to se posreduje posjedom (vidi § 45), ili »kako mi u vla­ sništvu moja volja kao lična, dakle, volja pojedinca, posta­ je objektivna, ona dobiva karakter privatnog vlasništva.«”1 8 7 [17] H egel: Osnovne crte filozofije prava, S a ra je v o 1964, § 4, s tr . 32 — 33. [18] Ibiđ ., § 44, s tr. 79. [19] Ibiđ., § 46, s tr . 60. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 127 Kako je poznato, kritiku privatnog vlasništva kao objektivacije slobode izveo je Marx, s time, da ovdje treba poseb­ no naglasiti aporiju u koju je upao Hegel: jednom mu je privatno vlasništvo pretpostavka »da sam ja sebi kao slo­ bodna volja u posjedu predmetan, a time također tek zbilj­ ska volja sačinjava ono istinsko i pravno u tome, određenje vlasništva«,” a drugi puta da i bez te predmetnosti u posje­ du, u poimanju da »svjetska povijest predstavlja postup­ nost razvoja čiji je sadržaj svijest o slobodi (tek u ger­ manskom životu važi načelo: »čovjek je slobodan«). To znači: čovjek je kao čovjek slobodan u potpunosti razvoja svijesti o slobodi, a za slobodu mu je potrebna objektivacija volje u posjedu da njegova volja bude predmetna! No, dok je Marx pomno analizirao kategoriju privatnog vlasništva kao objektivaciju slobode po sebi i za sebe slo­ bodne volje, i koju analizu i kritiku marksistički feminizam stavlja u svoju osnovu, odnos volje i tijela u Hegela, onaj je odnos, koji ukazuje da je povreda tijela veća ataka na mo­ ju slobodu, nego ataka na vlasništvo. Hegel u § 48 pripisu­ je bezidejnom, sofističkom razumu da može praviti razliku između stvari po sebi duši, koja neće trpjeti ako joj se tijelo zlostavlja i egzistencija lica podvrgava nasilju, kao da bi čovjek mogao biti slobodan, ako je tijelom u ropstvu. Ovo apstraktno mišljenje polazi od protivurječnosti tijela i duha. Međutim, Hegel kaže: »Tijelo ukoliko je ono nepo­ sredan opstanak nije primjereno duh; da bi bilo njegov voljni organ i nadahnuto sredstvo, mora ga on tek posje­ dovati.«'1 A da sam ja živ u svom neposrednom, organskom ' tijelu znači da sam kao osoba neposredno pojedinac. No, kao osoba imam ja ujedno svoj život i tijelo, kao i druge stvari (potcrtala B. D.) samo ukoliko je to moja volja. Ja imam ove udove, život, samo ukoliko ja hoću; životinja se ne može sama osakatiti, ili ubiti, ali čovjek može.«” Razumljivo je, dakle, ukoliko sam ja osoba, koja ima svoj život i svoje tijelo kao svoju volju, da je »nasilje koje je drugi učinio mojem tijelu nasilje učinjeno meni.« Hegel će zaključiti u § 48: »To što 'ja' osjećam da povreda i nasilje spram mog tijela diraju mene neposrednog kao zbiljskog i prisutnoga, sačinjava razliku između lične uvrede i između povrede mog spoljašnjeg vlasništva u kdjem moja volja nije u toj neposrednoj prisutnosti i zbiljnosti.«* 2 [20] Ibid., § 45, str. 60. [22] Ibid., § 47, str. 61 — 62. [21] Ibid., § 48, str. 62. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 128 Marksizam kada hoće učiniti redukciju ženskog pitanja na klasno pitanje, problem emancipacije žena na problem emancipacije od privatnog vlasništva, ne uviđa: a) da je i za Hegela ugrožavanje moga tijela veće ugrožavanje moje slobode, nego ugrožavanje privatnog vlasništva i b) da že­ ne, koje su povijesno uznapredovale u svijesti o slobodi, svoje tijelo spoznaju kao predmet svoje slobode i svako svoje tjelesno ugrožavanje premlaćivanjem, silovanjem, kontrolom plodnosti, verbalnim deliktima na žensko tijelo, na spol, smatraju atakom na svoju, u mišljenju zadobive­ nu slobodu, i kao relativnu samostalnost te uvrede, pa čak i primarnost nad zadiranjem u objektivizaciju slobode u posjedu. Pri tome je još za naglasiti da je povreda tijela, koja je gora od povrede privatnog vlasništva u Hegela već napredovanje u slobodi koja onemogućava ropstvo. Gluhoća marksizma za ove delikte protiv slobode u napa­ du na tijelo, kao i ignoriranje ovih problema kao da oni spadaju u žensku opsjednutost seksualnošću, u trivijalnost razgovora o isjecanju klitorisa, orgazmu, pobačaju itd., na­ vodi dio feminističkog pokreta, pokreta za emancipaciju žena, da negira utemeljenje ženske emancipacije u mark­ sizmu kao objektivističkom i ekonomističkom. Stoga se putevi oslobođenja traže u poimanju psihološke, patrijar­ halne, ideološke, tradicionalne, muške, seksističke usmjere­ nosti društva. Marksistički feminizam suglasan sa marksizmom u uka­ zivanju na Hegelovo građansko poimanje privatnog vlas­ ništva kao posredovanje volje po sebi i za sebe slobodne, ostavlja teorijsku analizu i samosvješćivanju žene ovaj dio oslobađanja u isticanju spolnosti i razlika u nasilju muš­ koga spola nad ženskim spolom kao relativno neovisnom o građanskom načinu proizvodnje života. Povijesno napredovanje u svijesti o slobodi žene postup no je, jer je ta svijest ostala isto tako relativno nepovijes­ na u pijetetu familije. »U ovom se društvu ćudorednost sa­ stoji upravo u tome da se članovi međusobno ne odnose kao individue slobodne volje, ne kao persone; baš zato je familija u sebi izuzeta od tog razvoja iz kojeg tek nastaje povijest«.2 5 Ostaci arhaičnosti u odnosu spram žene dijelom su u familiji, koja je izuzeta iz povijesti i time nije predmet fi-2 3 [23] Hegel: Filozofija povijesti, Zagreb, 1966, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 129 lozofije, ali i tamo gdje je filozofijskom prom atranju pri­ mjerno da prihvati umnost — u državi. Jer Hegel zna kada prestaje ovo izuzeće familije iz razvoja da »ako duhovno jedinstvo prijeđe preko tog kruga osjećaja i prirodne lju­ bavi, ako dođe do svijesti o ličnosti, onda opstoji to mrač­ no oporo središte, u kojem ni priroda ni duh nisu otvo­ reni i prozirni: a za kojega i priroda i duh mogu postati otvoreni i prozirni samo tek radom daljnjega i u vremenu dalekog obrazovanja one volje koja je postala samosvijest. Ali pošto Hegel samosvjesnu volju dovodi u odnos sa drža­ vom, za marksistički feminizam je predmet kritike razli­ čitost posredovanja žene i muškarca u porodici da bi se iz subjektivnog duha — porodice stupilo u objektivni duh države. Da bi sfera građanskog društva mogla preći u državu: »Svetinja braka i čast korporacije dva su momenta oko kojih se kreće dezorganizacija građanskog društva«.2 Stoga 4 je predmet kritike marksističkog feminizma »svetinja bra­ ka«, koja uz korporaciju omogućava prelazak građanskog društva u državu kako je on određen u § 258: »Država kao zbiljnost sups tanci jalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti uzdignutoj do njene općenitosti, jest ono po sebi za sebe umno. To sups tanci jalno jedinstvo jest apsolut­ no nepokretna samosvrha, u kojem sloboda dolazi do svo­ jeg najvišeg prava, kao što ta konačna svrha ima najviše pravo spram pojedinaca, čija je najviša dužnost da budu članovi države«.2 Biti član države, građanin, nije moguće 5 bez posredovanja porodicom, koja omogućava i ulazak u svijet potreba građanskog društva, pa se tek time zadobi­ va konkretna predstava o tome što je čovjek. »Predmet je u pravu osoba, na moralnom stajalištu subjekt, u porodici član porodice, u građanskom društvu uopće građanin — ov­ dje sa stajališta potreba, to je konkretnost predstave što se zove čovjek; tek je, dakle, ovdje i zapravo samo ovdje, riječ o čovjeku u tom smislu.«2 6 Protok: privatno vlasništvo — porodica — građansko dru­ štvo, kao sloboda po sebi i za sebe slobodne volje koja ho­ će samu sebe, jest misao i vladajuće klase i vladajućeg spola. To je misao slobode privatnog vlasništva i muška mi­ sao dominacije nad ženom. Ali Hegel je u svojoj »gotskoj gradnji o kojoj stari nisu [24] Osnovne crte fitozofije prava, § 255, str. 202. [25] Ibiđ., § 258, str. 204. [26] Ibiđ., § 190, str. 170. �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 130 ništa znali«, u određivanju slobode na uviđajnosti opće vo­ lje, školovao svoje vlastite grobare: marksizam i feminizam. Marx je u Kritici Hegelove filozofije državnog prava, u Kritici Hegelove dijalektike i filozofije uopće promislio što znači ovo »opće« države, što znači po sebi i za sebe umno kao zbiljnost supstancijalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti uzdignutoj do njene općenitosti. Kri­ tika počinje na filozofijski način, jer oslobađanje čovjeka ide u temelj ljudskog opstojanja. Filozofiju je Marx osta­ vio i zadobivenu samosvijest slobode prenio na klasu, koju je Hegel, kada je sasvim pauperizirana nazivao ološem (vi­ di: § 244). Marksizmu se time ne oduzima legitimnost teo­ rije, razine općenitosti koja je potrebna da se ne bi radilo 0 mnijenju, konkretno opće jest proletarijat kao samo­ svijest, kao svijest o svijesti ekonomskog položaja radničke klase i njegova uvjeta opstojnosti. Klasa je tako postala ona općenitost koja ozbiljuje filozofiju, jer: »kad proleta­ rijat objavljuje raspadanje dosadašnjeg poretka u svijetu, onda on izvršava samo tajnu svoga vlastitog postojanja, jer je on stvarno raspadanje ovog svjetskog poretka. Kad proletarijat zahtijeva negaciju privatnog vlasništva tada on izdiže kao princip društva ono, što je društvo kao svoj princip uzdigao, što je u njemu, kao negativni rezultat dru­ štva već utemeljeno bez njegova sudjelovanja«.2 7 Marksistički feminizam kao interferirajući pojam pojmo­ va marksizam i fenimizam, utemeljuje se na Marxovu poj­ mu privatnog vlasništva, proletarijata, države, promjeni dosadašnjeg svjetskog poretka. Dijalektičko — spekulativ­ na metoda filozofije slobode, koja u volji po sebi i za sebe slobodnoj, pojmi povredu tijela kao predmet moga htije­ nja, većom od objektivacije moje volje u posjedu, posre­ dovala je samoosvješćivanju žena da tu istu metodu pri­ preme za predmet kritike, jer se cijela »gotska katedrala« umne slobode volje posredovala cijepanjem običaj nosnog supstancijaliteta »muškim« mišljenjem. Objektivacija slo­ bode volje u posjedu, u privatnom vlasništvu, supstancijalitet je običajnosti u porodici, građanskom društvu i drža­ vi. Marksističkom feminizmu je predmet kritike i ona Marxova interepohalna misao, koja ide isključivo na kritiku 1 ukidanje privatnog vlasništva, kao jedinih izbora otuđenih uvjeta opstanka proletarijata. Proletarijat, koji je sada kon­ kretnost misli u svojoj emancipatorskoj ulozi, supsumira problem emancipacije žena na problem ulaženja žena u [27] Mara — Engels: Rani radovi, Zagreb, 1954, str. 86. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 131 proletarijat — njihovo istupanje iz porodice u ekonomsku sferu života. Zbog zaokupljenosti fenomenologijom proizvodne snage kapitala u 19. st. i položajem radničke klase, Marx nije podjednako predmetom svoje kritike učinio svako posre­ dovanje volje, koja hoće samu sebe, dakle, slobodu. Radikalan je spram porodice, iako u naznaci, u Težina Feuerbachu. Ukazujući na podvojenu svjetovnu osnovu re­ ligije u 4. Tezi kaže: »Pošto je npr. otkriveno da je zemalj­ ska porodica tajna svete porodice, mora se prva teorijski i praktički uništiti (potcrtala B. D.). Teorijsko i praktično uništenje zemaljske porodice pojmljeno je u odnosu sa re­ volucionarnom praksom. (1. i 3. Teza o Feuerbachu), gdje se najradikalnije prekida sa tradicionalnom filozofijom. Odnos žene i muškarca misaono se zadobiva u Privatnom vlasništvu i komunizmu. Ali vremenom se pojam revolucionarne prakse premje­ šta u ekonomsku misao, čime se generički odnos žene i muškarca kao odnos opće emancipacije dovodi u isključi­ vu vezu sa privatnim vlasništvom. 1873. u Kapitalu piše: »... No ma kako strahovito i gnus­ no izgledalo rasulo stare porodice u kapitalističkom sis­ temu, ipak krupna industrija, dodeljujući izvan vlasti do­ maćinstva, u društveno organizovanim procesima proiz­ vodnje odlučujuću ulogu ženama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za viši oblik porodice i odnos oba pola.«™ (potcrtala B. D.) Ekonomsku, a time i ljudsku bijedu ženskoga rada: modistica, krojačica i čipkarica, opisanu u Pretvaranju viska vrednosti u profit, pripisao je Marx potrebi kapitala za jeftinom i nekvalificiranom radnom snagom. Ali ta bi po­ treba ostala apstraktna da u osnovi radničke porodice i porodice uopće nije ugrađena ideologija uloge žene kao prvenstveno majke, a onda tek kao radnice — patrijarhal­ ne porodice u smislu njenog određenja. Muška nadnica uvijek mora odgovarati minimumu histo­ rijskih potreba zadovoljavanja reprodukcije radne snage. Marksistički se feminizam tako teorijski susreo sa ideolo­ gijom monogamne porodice, koja tek omogućava kapitalu slabo plaćeni rad žena, kao što kapital sa svoje strane, od-2 8 [28] Marx: Kapital 1 — III, Beograd, 1979, str. 433. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 132 nosno, ansambl njegovih društvenih odnosa, učvršćuje monogamnu porodicu. Za teoriju marksističkog feminizma otvaraju se nova polja istraživanja: ideologija, reprodukcija, patrijarhat. (Vidi: Das Argument, Berlin W., 1982/132). Nejednakost nadnica, nejednakost složenosti poslova ko­ je obavljaju i patrijarhalna struktura porodice, čine ženu proleterku ovisnom o muškarcu proleteru i ako se ne ana­ liziraju navedeni pojmovi, subjekt revolucije također ima muški predznak, pri čemu je bitno onesposobljen za revolu­ ciju, jer mu vladajuća ideologija koju je i sam interiorizirao, zatvara horizont slobode. Prihvaćanjem ove ideologije i morala, radnička klasa posreduje porodicom umnost po­ treba građanskog društva, podjele rada i državu. Engels naslućuje nešto o tome: Moderni se monogamni brak osniva na otvorenom ili prikrivenom kućnom ropstvu žene, a moderno društvo je masa koja je sastavljena iz sa­ mih monogamnih porodica kao svojih molekula. Muž mo­ ra danas u velikoj većini slučajeva da bude onaj koji pri­ vređuje, hranilac porodice, barem kod posjedničkih klasa, a to mu daje položaj vlasti, kome ne treba posebnog prav­ nog privilegiran ja. On je u porodici buržuj, a žena pred­ stavlja proletarijat«.2 9 Usprkos tome, zaključak jest da ukidanjem privatnog vlas­ ništva nastaju tek pretpostavke za emancipaciju i žena i muškaraca. Samoosvješćivanje žena traži i od marksizma priznanje autohtonosti ženskog pitanja u analizi ideologije, reprodukcije i posebno patrijarhata. Predmetom kritike čini objektivistički marksizam, koji klasu smatra konkret­ no općim u misli. Kritika »svete proleterske obitelji« (vidi: M. Barett: »Unsoziale Familie«, Das Argument, 1982/136), je i za mark­ sizam i za feminizam bitna, jer u vremenu krize suvremenog svijeta jača blok neokonzervatizma, neoliberalizma i no­ ve desnice. U tom bloku, koji se sve više ideološki i po­ litički homogenizira na Zapadu, u velikom su broju pri­ padnici radničke klase. Etablirani marksizam 20. st. u real-socijalizmu svoju je ideologiju proglasio znanstvenom ideologijom, diktatura proletarijata mu je sekularizirana ideja Hegelove apsolut[29] Engels: Porijeklo porodice, privatnog vlasništva i države, Zagreb, 1956, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 133 ne slobode, ukinuto privatno vlasništvo opće privatno vlas­ ništvo, a »sveta proleterska porodica« priprema članove u ćudoređu spram države. Etablirani marksizam izgubio je revolucionarnost Hegelove dijalektičko — spekulativne me­ tode filozofije slobode. Marksistički feminizam kao teorijsko područje interferirajućih pojmova feminizam i marksizam, u svojim je pro­ mišljanjima i istraživanjima pretpostavka emancipacije že­ na i muškaraca. Kao teorija on ne razumije spolove: žena — muškarac kao što ih razumijeva puki razum koji shvaća drugosti kao nepodnošljive jedne za druge. Marksistički feminizam, kako ga ovdje razumijemo, u teorijskoj artiku­ laciji samoosvješćivanja žena propituje misao i vladajuće klase i vladajućeg spola kao osnove dosadašnjeg načina proizvodnje života. U deideologizaciji »svetinje braka« pronalazi autoritarni princip ustrojstva porodice, podjele rada, tehnologije, pro­ izvodnih snaga rada i države. Stoga je sasvim razumljiv, još nedovoljno domišljen, ali u svojoj bitnosti izrečen, fe­ ministički stav šezdesetih godina: privatno je političko. Utemeljenje marksističkog feminizma kao interferirajućeg pojma između pojmova marksizam i feminizam omogu­ ćava drugačije razumijevanje ženskog pitanja od onoga u real-socijalizmu. Različitost razumijevanja emancipacije u ta dva načina proizvodnje života dobiva svoju konkretnost razumijevanja kritike i analize patrijarhata, koji je relativ­ no autohton i neovisan o kapitalizmu pa se ukidanjem pri­ vatnog vlasništva i ne rješava. Pravna i ekonomska jedna­ kost žena ne ukida patrijarhat, koji sa svoje strane i svo­ jom autoritarnošću u podjeli rada i moralu ostaje posredo­ vanje između građanskog društva i političke države. Sa, na otvorenom marksizmu, utemeljenom pojmu mark­ sistički feminizam, socijalističko samoupravljanje dobiva samoosvješćivanje i žena i muškaraca u njihovoj bitnoj ljud­ skoj emancipaciji. Patrijarhat neprimjeren pojmu socijali­ stičkog samoupravljanja i birokracija neprimjerena istom tom pojmu, u prešutnom ili barem neosvještenom savezu omogućavaju »čvrstu ruku« u porodici i »čvrstu ruku« u državi. Denunciranje feminizma kao buržoaskog, posebno poziva­ njem na građanske feministkinje, koje su se u prvoj fazi emancipacije borile samo za pravo glasa, a ne i za soci­ jalizam, predviđa da su predstavnice građanske klase bor- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 134 bom za pravo glasa izvojevale to pravo cijelom spolu, žen­ skom spolu, i radnicama, a da je to veoma važna civilizacij­ ska tekovina, jer se upravo danas na području prava, poli­ tike i države, zbivaju prave klasne bitke. Nepriznavanje feminizma u socijalističkim zemljama ho­ će osporiti tvrdnju da žena nije na nivou emancipacije kla­ se kojoj pripada. Kako ukidanje privatnog vlasništva i pravno podruštvovljenje rada još ne znači i stvarno podruštvovljenje rada, tako i pravno izjednačavanje žena, čak i u ekonomskoj sferi, ne znači i njihovu stvarnu ravno­ pravnost. Stalne ekscesne situacije u osporavanju prava žena čak u njihovoj ekonomskoj ravnopravnosti kao pri­ mjerice osporavanje da mogu raditi kao i muškarci, ako to žele, ili da dvije žene mogu raditi na jednom radnom mjestu, a muškarci ne, fenomenologijski ukazuje da su ti ekscesi mogući i da se ne daju normativno-regulativno rije­ šiti, jer im uzrok i ne leži u toj sferi. Ukazivanje na patrijarhat kao zbiljsko onemogućavanje emancipacije žena, ali i cijele klase u samoupravljanju, mo­ guće je samo sa stanovišta teorije marksističkog feminiz­ ma. Stoga, stalna analiza patrijarhalnih oblika u društve­ nim odnosima, u kulturi, u moralu, jest ukazivanje na one­ mogućavanje ozbiljenja onih pretpostavki, koje je socijali­ stičko samoupravljanje u samosvijesti radničke klase samo sebi zadalo. Žene će se moći više uključiti i u institucionalne oblike samoupravljanja, tek onda kada društvo bude oslobođeno svoje patrijarhalne hipoteke. »Sudeći po historijskom naslje­ đu i aktualnim zbivanjima u društvenom životu, naše je društvo tipično 'muško'. To se pokazuje i u politici: od ra­ ta naovamo čak se i smanjuje prisutnost žena u političkom životu. A mi smo 'muško' društvo i u nauci, u kulturnoj kreaciji. Žena u kulturi je po pravilu reproduktivac. Ako je u najosjetljivijim sferama javnoga života, gdje se gradi prestiž društvenih elita, žena posve potisnuta, to se mora odraziti i na njezin položaj u društvu, na njezinu orijenta­ ciju u izboru zanimanja, na njen raspored u ukupnom dru­ štvenom radu ...« ... »Potreban je jedan psihološki rad protiv stereotipa u izboru ženskih zanimanja. Naš kućni od­ goj gaji predodžbu o ženi kao dobroj majci, potčinjenoj supruzi, nekom tko je jedno lebdeće biće, uvijeno u kozme­ tiku«.3 0 [30] S. Šuvar: Vizija i stvarnost u socijalističkom preobražaju i obrazo­ vanju, Osijek, 1982, str. 99 i str. 101. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 135 III Potreba za određenjem marksističkog feminizma, mark­ sističkog razumijevanja značaja oslobođenja žena za sud­ binu cijelog radničkog pokreta, a šire i socijalizma, evident­ na je danas u prodoru i ofenzivi konzervativne politike na Zapadu. Obzirom da marksizam nije vodio dovoljno brige o patrijarhatu kao jednom relativno neovisnom kontinuite­ tu klasnog društva, konzervativizam je moguć i u socijalisličkim zemljama. Ako zanemarimo distinkciju neoliberalizma, neokonzervativizma i nove desnice i pojmimo ih kao što je rekao mark­ sistički teoretičar Stjuard Hali, 1981. »velikom predstavom skretanja u desno«, onda se moramo složiti i s njegovom ocjenom ozbiljnih problema pred ljevicom da odgovori i promisli uspjeh konzervativizma. »U sadašnjoj situaciji, više nitko tko se ozbiljno bavi političkim strategijama ne može sebi dozvoliti ignoriranje »zaokreta udesno«. Možda još uvijek nismo u stanju da shvatimo njegov opseg i gra­ nice, njegov specifični karakter, uzroke i posljedice. Do sada nismo — uz jednu ili dvije značajne iznimke — uspjeli da iznađemo strategije koje bi mogle da mobilišu dovoljno moćne društvene snage da bi ga zaustavili. Međutim, ten­ dencija skretanja udesno nije sporna: više ne izgleda kao privremeni obrt političke sreće, ni kao kratkoročna pro­ mjena u odnosu snaga. Ona je dobro uhvatila korijena — po općem mišljenju — još od druge polovine šezdesetih go­ dina. I premda je prošla niz različitih stupnjeva, njena di­ namika i zamah izgledaju postojani. Nužno je da na ljevici raspravimo parametre ovog zaokreta (potcrtala B. D.) i da to učinimo cjelovitije i otvorenije, bez zadrške i predrasu­ da.« Ako je nužno da na ljevici raspravimo parametre ovog zaokreta, dovest ćemo konzervativni zaokret u odnos sa fe­ minizmom. Ako se pitamo politički, kako su mogli konzervativci doći na vlast i zbog čega su u ofanzivi, onda se ujedno pitamo, kako je nešto antidemokratsko u ofanzivi. Konzervativci su uvijek bili nešto antidemokratsko. Što se dogodilo i koje su pretpostavke u današnjem društvu, da ono bude anti­ demokratsko? Ili, kako je moguće na Zapadu da tradicio­ nalna demokracija ustukne pred konzervativizmom? Jedan cd francuskih konzervativaca De Noist kaže: »Danas vlada demokratska perverzija«. »Demokracija može voditi samo totalitarizmu, fašizmu, ničemu ni u šta.« Kako je moguće �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 136 teorijski utemeljiti nešto protiv demokracije, ako svi zna­ mo da je demokracija nastala u buržoaskom društvu, da je ona vođena francuskim prosvjetiteljstvom, racionaliz­ mom, filozofijom u ime prirodnog prava, umnog poretka upravo toga egaliteta da su svi jednaki. Ono važno emancipatorsko što je buržoazija i donijela jeste to, da su svi jed­ naki u demokraciji, da svi imaju pravo glasa i da glasaju za ono na čemu je buržoaski poredak zasnovan. Dakle, šla se je moralo dogoditi, da se ospori umni poredak na kojem je građanska klasa zasnovana, da bi se išlo do nečeg suprot­ nog. Umni poredak građanskog drušva denuncira se u ime prirodnog poretka tako, da suvremene znanosti, prvenstve­ no psihometrija, biologija, genetika i biosociologija, ukaT zuju znanstvenim metodama da su ljudi po prirodi veoma nejednaki. A nejednaki su crni i bijeli, žena i muškarac, pa i muškarci po svojim inteligencijama i sposobnostima kroz svu znanstvenu metodologiju. Budući da nam je danas zna­ nost paradigma istinitosti, težina ovih argumenata je velika, što bi značilo društvu u kome je znanstveno dokazano da su ljudi prirodno veoma nejednaki, a da imaju jednaka pra­ va? To bi upravo značilo nešto neumno. Dakle, denuncijacija demokracije ide od toga, da je umni poredak bio uteme­ ljen na prosvjetiteljima, na filozofiji, na metafizici a da znanost pokazuje upravo da taj metafizički princip nije znanstveni, da ne može osigurati niti jedan sistem. Prema tome, jedan je od aspekata ovih antidemokratskih proble­ ma znanstvena argumentacija protiv metafizičke, pa će se to pokazati u tome da se filozofija osporava ili potiskuje a u ime znanstvenosti. Ako se radi o odnosu emancipacije žena i feminizmu spram konzervativizma, onda je veoma važno naglasiti da se antifeminizam i konzervativizam mogu utemeljiti znan­ stveno. Zbog toga za pokret oslobođenja žena, a protiv ideo­ logije konzervativizma moramo inzistirati na klasnoj uvje­ tovanosti znanosti, pa i prirodne znanosti. Ako znanstvenost bezupitno, onu znanstvenost koja je bila proizvodna snaga kapitala, koju je kapital uzeo u svoju instrumentalnu svrhu, proglašavamo eo ipso istinom, onda ćemo završiti na prin­ cipu konzervativnosti svi zajedno, pa zato od konzervatizma nisu imuna niti socijalistička društva, upravo jer su vrlo često bezupitno uzele tu znanstvenost kao svoju vlasti­ tu pretpostavku. Historijsko materijalističko shvaćanje povijesti kao po- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 137 vijesnog odnošenja čovjeka kao prirodnog bića spram svog anorganskog tijela prirode, postaje pretpostavka razumije­ vanja da ovakva znanost ima klasni, u ovom slučaju, gra­ đanski karakter. Promišljanje proizvodnih snaga i tehnolo­ gije kao društvenog odnosa, klasnog odnosa, pretpostavka je za utemeljenje marksističke kritike »znanstvenosti«. Neproblematizirana priroda kao objekt saznanja, neproblematizirane proizvodne snage, kao proizvodne snage kapitala, omogućavaju konzervativnu invaziju u ime znanosti. Demokratizacija se denuncira u ime znanstvenosti, naime u ime znanstvenosti koja je protiv filozofije, u ime prirod­ nog poretka koji je protiv umnog poretka prosvjetitelja i racionalista, tako da onda izgleda da je razlika među lju­ dima i između crnih i bijelih, između muškaraca i žena, između bogatih i onih koji to nisu — prirodna. Razlika iz­ među onih koji imaju posla i onih koji nemaju, između Metropole i Trećeg svijeta nije utemeljena u društveno — ekonomskom, niti društveno — političkom sistemu, nego u prirodi samoj. A bezumno bi bilo ne vladati se po priro­ di nego dati prirodno nejednakim ljudima da imaju jed­ naka prava. Suvremena kriza kapitalizma je i nastala iz pretjerane demokracije bazirane na metafizičkom sistemu principa uma a ne znanstvenosti, zaključuju konzervativci. Zašto se konzervativizam nadovezao na ovu antidemokratsku ideju? Konzervativizam je najprije bio antikapitalistički, orijentiran na protutežu građanskom društvu, upra­ vo toj demokraciji umnog poretka na kojem je građansko društvo nastalo. Cijeli se feudalni sistem nije mogao složiti da su svi ljudi jednaki, jer privilegije koje imaju feudalci upravo idu po plavoj krvi, po rođenju, po prirodi. Prema lome, konzervativizam 19. stoljeća, ne samo politički nego i teorijski, sa De Bonaldom i drugima je antikapitalistički. izruguje se buržoaskim vrednotama jednakosti, buržoaskim vrednotama tržišta, novca, ćiftinskoj logici. Konzervativci 19. stoljeća izmislili su termin snob. Feudalac je smislio za buržuje termin snob. Snob znači sine nobilitas — bez plem­ stva. Kome su se rugali? Onim skorojevićima koji su sine nobilitas, bez plemstva, i misle da će novcima kupiti ono što oni imaju po tradiciji, po bogu, po prirodi, oduvijek. Konzervativizam je najprije bio antikapitalistički. Kako se sada moglo dogoditi da taj neokonzervativizam dolazi na kapitalističku scenu kao antisocijalistički? U početku 20. stoljeća sa prvom sovjetskom revolucijom, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 138 zatim socijalizmom kao svjetskim procesom radikaliziran Je pokret jednakosti koji egalitarizam proširuje i produb­ ljuje na to, da su ljudi jednaki ne samo, kao citoeni, kao građani, nego da treba ukinuti buržuja, da čak nema ne­ jednakosti među ljudima u onima koji imaju i onima koji nemaju. I sada kada se vidi radikalizirana jednakost, ono što konzervatizam ne može trpjeti, a ta jednakost je iden­ tificirana sa zemljama real-socijalizma ili socijalizma uopće, a nejednakost kroz privatno vlasništvo brani samo kapita­ lizam, konzervativizam postaje od početka dvadesetih go­ dina, naročito danas, antisocijalistički. Treba uzeti u ob­ zir ovu ambivalentnu strukturu konzervatizma koji posta­ je antisocijalistički, naprosto zato jer je antisovjetski i an­ tisocijalistički, jer socijalističke zemlje radikaliziraju jed­ nakost, a konzervatizam je naprosto protiv demokracije. Konzervatizam je bio protiv kulturnog obrasca koje do­ nosi građansko društvo, a kulturalni obrazac koje donosi građansko društvo prvenstveno je ono što su Marx i Engels odredili u Manifestu komunističke partije, da, u 100 go­ dina svoga postojanja buržoazija s jedne strane, revolucioniia proizvodne snage više nego su sva stoljeća učinila prije, ali ona ujedno razara porodicu. Marksistički teoretičar Sleinfels ukazuje da kapitalizam u sebi ima dva nivoa. Ima jednu ekonomsku racionalnost, a ta -ekonomska racional­ nost je išla na znanstvenost, na kalkil, na podvođenje zna­ nosti kao osnovne proizvodne snage kapitala, na profit, na blagostanje, na novac, na standard, na ekonomski racionalitet, koji buržoazija mora nositi. S druge strane taj racionalitet ne samo da je rasuo pororicu i tradicionalne vrijednosti, što je već Marx vidio, nego je stvorio jednu kulturu koja je bila omogućena najprije jednom količinom slobodnog vremena koju osigurava ova­ ko visoka racionalnost, zatim u ime demokracije boljom edukcijom i obrazovanošću stanovništva, zatim emancipa­ cijom žena koje su stupile i u radni odnos i osvijestile se. Dakle, nizom demokratskih tekovina koje naprosto prate kapitalizam. Te tekovine su omogućile jednu kulturu koja se kritički odnosi spram ovog ekonomskog racionaliteta, a koja je u biti hedonistička. Ta je kultura, zapravo, po svom senzibilitetu antikapitalistička. Dvoznačnost kapita­ lizma, da ima jedan ekonomski racionalitet, a da s druge strane ima jednu kulturu koja je neodgovarajuća ili kri­ tička spram tog racionaliteta, omogućila je da su konzervativci uzeli pravilo, da se danas svaki konzervativac na po- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 139 Jiličkim izborima izjašnjava: »Nemojte misliti da sam ja konzervativan, ja sam za tehnologiju, dakle, za proizvodne snage kapitala, ali sam za mir, red i rad i porodicu«. Sto se dogodilo s državom i što se dogodilo da su konzervativci mogli preći u ofanzivu u politici, pa i u državP Država koja je funkcionirala iza II svjetskog rata i u SAD i na Zapadu, ali u SAD kao protutip, funkcionirala je kao država blagostanja. Naime, to je bila država koja je imala jedan konsensus između rada i kapitala, gdje su velike demokratske tekovine buržoaske revolucije velike tekovine borbe radničke klase, demokratske tekovine uopće, donijele mogućnost da sindi­ kati prave pritiske, da država blagostanja pravi razne so­ cijalne beneficije, od toga da nezaposleni moraju dobiti da­ vanja, žene se moraju zaposliti, izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, defektne itd. Kao jedan konsensus rada i kapi­ tala to je funkcioniralo sa prosperitetom kapitalističkog društva i konzervativci su bili u pritaji, negdje sa strane. Nisu imali što da kažu bez razlike na sve antisocijalističke ideje, nisu mogli doći u prvi plan politike. Međutim, kad je ta država došla u krizu, kada je kapi­ talizam došao u krizu, onda se odmah optužilo da je kriva takva politika socijalnog davanja, politika feminizma, kont) akulture, alternativnih pokreta. Kako je ta država došla u krizu, što znači i ta politika, šta su mogle ponuditi neokonzervativne stranke protiv de­ mokracije, pa onda na kraju i protiv žena? Prvo je bilo u restrikcijama, protiv besplatnog prijevoza djece u školu, jedne socijalne tekovine države blagostanja i to je izgledalo potpuno benigno. Međutim, o čemu se radilo? Prevozila su se bijela djeca i crna djeca, jer to je vrijeme demokratskih pritisaka, antisegregacijskih, feminističkih, zelenih, antipsihij atrij skih, antinukleamih itd. Ali u cijeloj Americi je ova restrikcija ori­ la sa ovakvom lozinkom: »vlast narodu, jebite cmčuge«. Vlast narodu, prema tome, ne državu koja intervenira soci­ jalno, nego kako to narod odredi. A tko je taj narod? To je bijeli narod. A sa cmčugama znamo što ćemo. Dakle, već je počela naznaka segregacionizma, dakle, antidemokratskoga. Velika predstava skretanja u desno, u jednom klasnom kolažu, nošena srednjom klasom i podržavana od dijela �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 140 radničke klase, zbila se u ideologiji. Srednja klasa sa ra cionalitetom odnosa spram prirode, kako ga je odredio Max Weber, nalazi konzervativnu ideologiju i identifikaci­ ju Amerikanaca, bez razlike na pripadanje klasi, u borbi protiv države blagostanja, kejnezijanskog tipa države, borbi protiv hedonističke kulture. Hedonistička kultura sa de­ mokratizacijom je uništila porodicu. Krivnja za krizu kapitalizma je kontrakultura, »nepopravljivi«, homosek­ sualci, a naročito žene. Žene su se borile za pobačaje, za seksualni odgoj u školama, za ravnopravnost, za svoje za­ pošljavanje. Tko je kriv osim crnčuga? Žene! Šta su žene napravile? Žene su napravile kriminal, straš­ nu djecu, zločine, tradicionalna porodica se raspala i to je krivo za krizu kapitalizma. Na ovoj minimalnoj slici identifikacije sretne porodice koja se sastoji uvijek na svim slikama od bijelog muškarca, bijele žene, muškarca zaposle­ nog sa dvoje, do troje djece, zdravih, naravno ne bolesnih, dovoljno je apstraktna da se zaborave klasne razlike, a do­ voljno konkretna da se nađu u njoj Amerikanci od radnič­ ke klase do svih srednjih slojeva. »To je Amerika«. I ta Amerika traži državu, ali ne državu blagostanja koja inter­ venira ili pravi konsenzus između kapitala a rada, koja je dakle demokratska, nego takvu državu koja treba samo zbog identifikacije sa zastavom, a ta zastava znači rat, antisovjetski, protiv socijalizma, blokovski rat, rat protiv Vijet­ nama, borbu za naoružanje. Desnica je za individualizam, a protiv kolektivizma i soci­ jalizma. Američki tradicionalizam i jest individualizam, ali jedan individualizam koji se stravično boji slobode. Taj je individualizam Alan Wolfe nazvao konformistički indi­ vidualizam. U prijašnjoj analizi dvije vrste racionaliteta građanskog društva, objašnjenje konformističkog individualizma iz ugla Super-ega i Ida, VVolfe je odredio: »Ne treba sumnjati u iskrenost ispoljavanja individualističkih osjećanja, ali američku desnicu karakteriše i neverovatan strah od slobo­ de, što se izražava u strogom konformizmu. U mišljenju desnice postoji očigledno razlikovanje između individualiz­ ma (dobro) i samozadovoljavanje (loše). Otuda je za desni­ cu disciplina isto toliko značajna kao i sloboda. Nesposob­ nost nacije da kontroliše svoje libido nagone — ukratko, da kontroliše greh, kriva je za inflaciju (odveć veliki broj lju­ di troši umesto da štedi), za zločine (odveć veliki broj lju­ di akumulira kapital na laki način, bez rada, (za sve lošije �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 141 uvete života u gradovima (odveć veliki broj organa vlasti koji troše odveć neodgovorno) za nacionalnu slabost (su­ više zahteva za zadovoljstvima, i to na način žrtvovanja kako jbi se nacija suočila sa spoljašnjom pretnjom) i za jeres (žene nastoje da izbegnu rad u kući, a muškarci se odveć zabavljaju). Kad konformistički nagon nadvlada nje­ no individualističko osećanje, ta ista desnica koja na sav glas trubi o slobodi, traži represiju, smrtnu kaznu, zakon i red, vojnu disciplinu, prošeka opterećenja i kontrolu nad štampom i slobodom govora. Američka desnica nikako da se odluči da li je partija ida ili superega.«3 1 Ta desnica koja se stravično boji slobode viče da su fe­ ministkinje čedomorke. Ona je i dio žena uspjela dobiti protiv »feministkinja čedomorki«, protiv seksualnog odgoja u školama, protiv savjetovališta za spolni život. Razne kla­ se, pa čak i spolove, desnica je ujedinila oko ideologije po­ rodice kao osnove društva. 1977. godine nova desnica je os­ novala »Koaliciju za porodicu«, sa geslom: »protiv pobača­ ja, za porod, za moral, za život, za Ameriku«. Na tom prototipu su se sada sastale sve klase neokonzervativci, i žene i muškarci, oko vrata nose sitna dječja stopa­ la, sitna , sasvim mala kao što mi nosimo ogrlice koja tre­ baju simbolizirati feministkinje čedomorke. Ta sitna sto­ pala, to su nerođena djeca, fetusi, kao jedan mitski, sasvim mitski odnos, da su feministkinje, odnosno, razaranje ovog mita o porodici, one koje uništavaju život uopće. Antietatizam neokonzervatizma koji se danas javlja, nije uopće antietatizam u onom smislu u kojem smo mi kao samoupravljači protiv etatizma kao jednog autoritarnog principa, nego obratno, on hoće autoritarnu državu koja štiti narod, naciju koja hoće rat, a prepušta i porodicu, ali i privredu tzv. prirodi. Antietatizam nove desnice izražava negaciju kejnezijanske države, državne intervencije u privredu, ostavljajući i pri­ vredu i porodicu prirodnim zakonima. On je protiv konsen­ zusa kapitala i rada, a za antagonizam kapitala i rada, koji je prirodan, jer su ljudi po prirodi različiti. On je za bije­ loga nad crnim, muškarca nad ženom, roditelja nad dje­ com, zaposlenih nad nezaposlenima. Privreda i porodica kao prirodni temelj države, koji su zbog države a ne država zbog njih, jest onaj protok hegcli[31] Marksizam u svetu 6/7, 1983, str. 211 — 212. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 142 janske države: privatno vlasništvo — građansko društvo — država. Sva pozivanja na rezultate prirodnih znanosti o nejednakosti među ljudima i pozivanje na prirodni pore­ dak, inferiorna su Hegelu. Pozivanje na prirodni poredak protiv umnog poretka građanskog društva i građanske me­ tafizike, Hegel je nadišao svojom dijalektikom. Kako smo vidjeli u Filozofiji prava upravo prirodne razlike među lju­ dima i posebno među spolovima postaju umne u građan­ skom društvu. Kritiku kejnezijanske države, zamjene drža­ ve građanskim društvom Hegel je naprosto predskazao. »Država kao zbiljnost supstancijalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti, uzdignutoj do njene općenitosti, jest ono po sebi i za sebe umno. To supstanci jalno jedin­ stvo jest apsolutna nepokretna samosvrha, u kojemu slo­ boda dolazi do svog najvišeg prava, kao što ta konačna svrha ima najviše pravo spram pojedinca, čija je najviša dužnost da budu članovi države. Ako se država zamijeni građanskim društvom i ako se njeno određenje stavlja u sigurnost i zaštitu vlasništva i osobne slobode, onda je interes pojedinaca kao takvih kraj­ nja svrha u kojoj su oni ujedinjeni, a iz toga isto tako sli­ jedi da je biti član države nešto proizvoljno. — No ona se sasvim drugačije odnosi prema individui, budući da je ona objektivni duh, zato sama individua ima objektrvitet, istinu i običajnost samo ako je njen član. Ujedinjenje kao takvo samo je istinski sadržaj i svrha, pa je određenje in­ dividua da živi općim životom; njihovo dalje posebno za­ dovoljavanje, djelatnost, način držanja ima taj supstan­ cijalitet i opću važnost kao svoju polaznu točku i rezultat«/* Zbog čega se dogodilo ljevici da je u defanzivi? Dogodilo se zbog mnogo čega u čemu je marksizam insuficijentan i šta je sve danas za marksizam izazov? Za ortodoksni mark­ sizam ili za onaj marksizam 19. stoljeća? Prvi, da uopće nije obraćao posebnu pažnju na državu, jer marksizam uvijek državu smatra nadgradnjom, pa nije razvio tu teoriju da vidi da se danas na tlu države i politike zbivaju prave klasne borbe. Drugo, kulturu je isto smatrao epifenomenom, nadgrad­ njom, i treće da je otpočetka ispustio iz ruke žensko pi­ tanje podredivši ga klasnom pitanju, smatrajući da će se uvijek kad se riješi socijalizam, riješiti i žensko pitanje.3 2 [32] Hegel: Osnovne crte filozofije prava, § 258, str. 204 — 205. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 143 A mi ovdje upravo vidimo da se neokonzervatizam ne može niti na čemu drugome vezati nego za ideale, za porodicu i za vraćanje žene kući. U Americi omogućava rješavanje tehnološke nezaposlenosti tako, da se opet širi kult mate­ rinstva, da žena dobrovoljno ode u kuću u ime svetinje obitelji, a da muškarac dobiva porodičnu nadnicu, što znači, veću nadnicu muškarcu da izdržava obitelj, a da žena ode kući. Jedan od propusta marksizmu danas je i to da se nije dovoljno bavio konzervativnim pokretima, već pretežno progresivnim pokretima. U Marxovom djelu »Osamnaesti brim er Luja Bonapartea«, koje je najpotpunije djelo analize konzervativizma stoji: »Sve klase i stranke ujedinile su se za vreme junskih dana u Stranku reda protiv proleterske klase kao stranke anarhije, socijalizma, komunizma. One su 'spasle' društvo od 'neprijatelja društva'. One su geslo starog društva 'Svo­ jina, porodica, religija, red', dale svojoj vojsci kao parolu i doviknule kontrarevolucionarnom krstaškom pohodu: 'Pod ovim ćeš zakonom pobediti'.«3 3 »Stranka reda« i »Liga za porodicu« ne razlikuju se mno­ go. »Velika predstava skretanja u desno« ima slične parole. Desnica je u isticanju tradicionalnih vrednota prvenstveno antifeministički orijentirana. Redukcionizam ženskog pita­ nja na klasno pitanje jedan je od uzroka ljevice u defanzivi. Utemeljenje marksističkog feminizma kao pojma oslo­ bođenja žena i muškaraca, ne samo od klasne eksploatacije, već i od patrijarhalne, doprinos je promišljanju ženskog pitanja i socijalističkog samoupravljanja. Teorija socijali­ stičkog samoupravljanja dala je i na drugim područjima doprinos razvitku marksističke misli. Odnos ženskog pita­ nja i socijalističkog samoupravljanja kao mogućnost ute­ meljenja marksističkog feminizma prilog je ljevice protiv kontrarevolucionarnog krstaškog pokreta, koji se očituje u »nimalo diskretnom šarmu neoliberalističke buržoazije«. (Altrater) [33] Marx: Osamnaesti brimer Luja Bonapartea, Beograd, 1960, str. 24. �Pogovor Zbirka studija »Žensko pitanje i socijalističko samoupra­ vljanje« nastala je kao predmet mojih istraživanja tijekom posljednjih pet godina. Poduzeta istraživanja pokušaj su utemeljenja marksističkog feminizma. Potreba promišljanja mogućnosti teorijskog utemeljenja marksističkog feminizma imperativ je vremena iz nekoliko razloga: 1. tradicionalno tretiranje ženskog pitanja (najčeš­ će u navodnicima) kao »posebnog pitanja spram klasnog pitanja kao »općeg« usmjerenje je etabliranog marksizma, odnosno, zemalja real-socijalizma, a socijalističko samou­ pravljanje kao alternativni model proizvođenja života i spram real-socijalizma i spram kapitalizma nema sukladne teorije ženskog pitanja; 2. što su neofeministički pokreti kao i novi socijalni pokreti uopće u svijetu izazov za mark­ sizam; 3. što emancipacija žena u svim segmentima društva, empirijski iskazano, nije sukladna emancipaciji muškog proletarijata; 4. što se feminizam sa strane etabliranog marksizma uvijek ocjenjuje kao građanski; 5. što su neokonzervativne i neoliberalističke orijentacije suvremene de­ sne politike ujedno i agresivno antifeminističke. Poimanje sintagme »marksistički feminizam« isključuje radikalni feminizam, koji borbu za emancipaciju žena poj­ mi isključivo kao borbu protiv spolova kao i onaj marksi­ zam iz kojega nije moguće misliti feminizam kao njemu interferirajući pojam, već samo kao subordinirani pojam. Izvedbeni princip marksizma koji omogućava teorijsko utemeljenje marksističkog feminizma pretpostavlja: 1. otvo­ reni marksizam, 2. marksizam shvaćen kao epohalnu emancipatorsku ideju i metodu. Za žensko pitanje, odnosno, marksistički feminizam, bitno je pitanje promišljanja od­ nosa povijesti i prirode. Poimanje prirode kao povijesne ka­ tegorije, kao proizvodnog odnošenja čovjeka, prirodnog bi­ ća spram svog anorganskog tijela prirode, pretpostavka je da se i »priroda« žene ne smatra vječnom u smislu reduk­ cije žene na rađanje i materinstvo. Radikalni feminizam, sa svoje strane, odbija »objekti- �Pogovor 145 vizam« marksizma. »Objektivizam« poimanja prirode, pa i »prirode« žene kao povijesne kategorije, osigurava fe­ minizmu predznak »marksistički.« Stoga je poglavlje: »Po­ vijest i socijalistička priroda« (58—88) nastalo prvotno. Iako se u ovoj studiji ne spominje posebno žena, ona je pretpostavka utemeljenja marksističkog feminizma. Iz odre­ đenja »socijalističke prirode«, iz kojega proizlazi odnos socijalističkog čovjeka spram socijalističke prirode slijedi i »Povijest i priroda žene« (89—106), odnosno, povijesti i »socijalističke prirode žene«. U daljnjem »objektivističkom« osiguranju marksističkog feminizma, u marksizmu shvaćenom kao emancipatorskoj ideji, nezaobilazan je odnos »Emancipacije i tehnologije« (39—57). Tehnologija kao društveni odnos općega i zaje­ dničkog rada, kao problem podjele rada, pogađa posebno žene jer im tradicionalno namijenjene uloge u društvenoj podjeli rada onemogućavaju da uđu u povijest. Etablirani marksizam zatvara upravo na ovim promišljanjima mo­ gućnost marksističkog feminizma. Razlika socijalističkog samoupravljanja spram zemalja real-socijalizma i dogmatskog marksizma od otvorenog marksizma, odnosno, različitost poimanja političke i ljud­ ske emancipacije, navela me je na iščitavanje Hegela »žen­ skim očalama«. »Sto žene imenuju muškim mišljenjem:« (7—38) rezul­ tat je trogodišnjeg bavljenja Hegelom. Na analizi Hegela utemeljene su dvije, za marksistički feminizam, presudne pretpostavke: 1. da žene ne dosižu nivo emancipacije klase kojoj pripadaju i 2. da je problem emancipacije žena kao spola filozofijski vezan za emancipaciju protoka: privatno vlasništvo — porodica — država, dakle, za klasno pitanje, i 3. da je misao jedne epohe misao ne samo vladajuće kla­ se, već i vladajućeg spola. Omogućavanje utemeljenja marksističkog feminizma po­ sredovano je i Marcuseovim djelom: »Um i revolucija«. Ono nam ukazuje da je prijelaz od filozofije na društvenu teo­ riju, prijelaz od Hegela ka Marxu .prijelaz jednom drugom redu istine, koji više nije moguće interpretirati samo preko filozofije. Taj je prijelaz moguć iz unutrašnje logike Hegelovog sistema, koja prelazi iz područja filozofije na podru­ čje države i društva kao nužnog posredovanja slobode. Promišljanje ovog posredovanja podjednako je bitno i za proletarijat i za žensko pitanje. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 146 Hegelovo dovođenje u ontološki odnos slobode i pri­ vatnog vlasništva predmet je Marxove kritike. Bit te kritike jest, da je za Hegela apstraktni individuum predmet prava, a ne konkretna osoba, jer oni koji imaju privatno vlasni­ štvo (objektivaciju svoje slobode) i oni koji nemaju pri­ vatno vlasništvo jesu slobodni. Hegel je učinio redukcionizam konkretne osobe na apstraktni subjekt prava. Protok: privatno vlasništvo — porodica — građanskog društvo — država, predmet je Marxove kritike. Ovu kritiku slijedi i marksistički feminizam i po tome je marksistički. Za socijalističko samoupravljanje nužno je podsjećanje na protok: privatno vlasništvo — porodica — građansko društvo — država, jer odumiranje države i deetatizacija ula­ zi u drugi red istine, koji nije moguće interpretirati samo iz filozofije, jer država za marksizam nije objektivitet slo­ bode, već klasna i historijska institucija. Međutim, Marxova kritika Hegelovog redukcionizma kon­ kretne osobe na apstraktni individuum, koji je predmet prava, pa dakle i slobode, i sama je, u izvjesnom smislu, reducirala konkretnu osobu na aspstraktnu individuu pra­ va, jer je »žensko pitanje«, pitanje emancipacije žene, re­ ducirala na problem ukidanja privatnog vlasništva. Hegelovu apstraktnu identifikaciju onih koji posjeduju privatno vlasništvo kao objektivaciju slobode, i onih koji ga ne pos­ jeduju, na apstraktne individue prava (klasno pitanje), Marx je smjerao nadvladati pojmom proletarijata (muški, ženski). U Hegelovom posredovanju slobode: privatno vlasništvo — porodica — građansko društvo — država, upravo razli­ čitost uloga u porodici: muškarca i žene, spolova, osigurava sam taj protok. Sam odnos objektivacije slobode u privat­ nom vlasništvu omogućen je »prirodnom« razlikom spolova, tako da žene nemaju mogućnosti niti da posjeduju privat­ no vlasništvo, niti pravo glasa, dakle, da stupe na tlo prava, koje je topos slobode. Za razliku od toga, muške individue, apstraktne individue prava mogu se naći u toj apstraktnosti, jer je ona nužnost posredovanja slobode. Sam je Marx smatrao da jeftina radna snaga žena i djece ovisi o potrebama kapitala za jeftinom radnom snagom. Ali ta bi potreba kapitala ostala apstraktna potreba, da se već nije utemeljila u ideologiji patrijarhata, da nadnice muš- �Pogovor 147 ke radne snage moraju zadovoljiti minimum historijskih potreba reprodukcije radne snage za kapital, a da je žena prvenstveno vezana za materinstvo, i da je njezina nadnica samo pomoć kućnom budžetu. Na taj se način utemeljio odnos supremacije muškarca (proletera) nad ženom (proleterkom) — problem spolnog odnosa. Marxove epohalne emancipatorske ideje smjerale su tome da oslobađanje proletarijata od protoka: privatno vlasni­ štvo — porodica — građansko društvo — država, utemelje na ukidanju privatnog vlasništva koje je i uzrok cijelog tog protoka. Real-socijalizam i etablirani marksizam kao njegova ideo­ logija, političkom revolucijom koja je ukinula privatno vlas­ ništvo, smatra da je riješio zagonetku toga protoka, a »žen­ sko pitanje« svodi na pravnu regulativu: jednakost žene i muškarca pred zakonom, jednake plaće za jednaki rad, pravo na pobačaj itd. Ne poimajući smisao ozbiljenja filozofije, jednog drugog reda istine koji se ne da interpretirati samo preko filozofije — neprimjereno filozofiji — vraća se na Hegela. Ukidanje privatnog vlasništva, a za Marxa je privatno vlasništvo podjela rada (»Privateigentum und Kommunismus«) sada glasi: podjela rada — porodica — država. Bu­ dući da država nije zasnovana na umnosti ideje, diktatura proletarijata je umna naprosto, a omogućava je podjela ra­ da i porodično posredovanje te podjele rada u socijalizaciji »prirodne« podjele rada na »muške« i »ženske« poslove. Socijalističkim samoupravljanjem stavlja se definitivno u pitanje umnost diktature proletarijata po sebi, dakle, i umnost podjele rada. Ljudska, i ne samo politička emanci­ pacija, traži utemeljenje u ekonomskoj emancipaciji kao toposu »asocijacije slobodnih proizvođača«. U tako razumJjenoj emancipaciji, podjela rada ne može biti bezupitno stavljena u odnos sa diktaturom proletarijata. Porodica kao umnost posredovanja između podjele rada i diktature proletarijata, patrijarhalna utemeljenost poro­ dice, aktualizira promišljanje: »Ženskog pitanja i socijali­ stičkog samoupravljanja« (107—143). Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje kao pi­ tanje konkretnih osoba, a ne samo apstraktnih individua, koji su subjekti prava ukazuje da se emancipacija žena mo­ že izvesti samo i emancipacijom muškaraca od njihovog �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 148 vlastitog patrijarhalnog mentaliteta i ideologije, a koji nije samo princip dominacije muškarca nad ženom već struk­ turalni model dominacije suvremenog društva uopće. Marksistički feminizam koji je dnterferirajući pojam poj­ mova proletarijata (klasno pitanje) i patrijarhata (spolno pitanje) revolucionarna je teorija koja osvježava i muškom i ženskom proletarijatu protok: podjela rada — porodica — diktatura proletarijata, a time d njegovo revolucionarno ukidanje. Ova je studija prilog tom promišljanju, a autorica je ob­ javila 22 bibliografske jedinice na tu temu od kojih je esej: »Žena u kulturi socijalističkog samoupravljanja« dobio II. nagradu časopisa »Žena« Zagreb, 1981. Blaženka Despot �Bibliografske jedinice autorice na temu ženskog pitanja »Lica« 1— 2, Sarajevo, IX, 15— 19, 1980. »Sozialistische Theorie und Praxis« 3, Beograd, VIII, 36— 41, 1981. W o m e n an d S e lf - M e n a g e m e n t , »Socialist thought and practice«, Beograd, XXI, 34— 39, 1981. Ž e n š č in a i s a m o u p ra v le n ie , »Sooialistečeskaja misi i praktika«, 3, Beograd, VIII, 35— 40, 1981. La d on n a e l'a u to g e s tio n e , »Ouestioni attuali del socialismo« 3, Beograd, VI, 33— 38, 1981. La fe m m e e t l'a u to g e s tio n e , »Ouestions du socialisme« 3, Beo­ grad, XXXI, 35— 40, 1981. La m u je rs y la a u to g e s tio n , »Ouestions del socialismo« 3, Beo­ grad, XVI, 35— 40, 1981. Ž e n a i s a m o u p ra v lja n je , »Delo« 4, Beograd, VIII, 69— 73, 1981. P ita n je s a m o u p ra v lja n ja i ž e n s k o p ita n je , »Marksistička misao« 4, Beograd, VIII, 54— 56, 1981. K ženskom D ie F ra u p ita n ju , und S e lb s t iv e m a lt u n g , La s u p re s s io n d e la d iv is io n d u t r a v a il e n t a n t e q u e p r e c o n d itio n d e l'a u to g e s tio n « , »Socialism in the world« 24, Beograd, V, 319— 320, 1981. Ž e n s k o p ita n je u s o c ija lis tič k o m s a m o u p ra v lja n ju , »Socijalizam« 11, Beograd, XXIV, 1859— 1871, 1981. Ž e n a u k u ltu ri s o c ija lis tič k o g s a m o u p r a v lja n ja , greb, XXXIX, 9— 24, 1982. N a g r a đ e n i e s e j. Ž e n s k o p ita n je bode, »Polja« d ija le k tič k o -s p e k u la tiv n o j »Žena« 5— 6, Za­ m e to d i f ilo z o f ije s lo ­ br. 227, Novi Sad, 135— 137, XXVIII, 1982. Treb a li ili n e p o s e b n a ž e n s k a o rg a n iz a c ija , »Žena« 1— 2, Zagreb, XXIX, 74— 79, 1982. S m is a o ž e n s k o g p ita n ja , »Naše teme« 6, Zagreb, XXVI, 1044— — 1050, 1982. >4 n o k e rd e s a s z a b a d s a g filo z o fia d ia le k t ik u s - s p e k u la t iv re h e n , »Letunk« 5, Subotica, XII, 704— 716, 1982. m odsze- R a p p o rt e n tre la »O u e s tio n f e m in e « e t c e lb e e n ta n t q u e q u e s tio n d e c la s s e , »Socialism in the vvorld« 29, Beograd, VII, 233— 235, 1982. O dn o s k la s n o g i ž e n s k o g p ita n ja , »Socijalizam u svetu« 29, Beo­ grad, VI 213— 214, 1982. E m a n c ip a c ija i te h n o lo g ija , »Rukovet« 1— 2, Subotica, XXIX, 322— — 336, 1983. h u m a n iz a c ije o d n o s a m e đ u s p o lo v im a , »Po­ lja«, Oktobar 1983, 422— 444. M a r k s is tič k i fe m in iz a m , »Socijalizam u svetu« 43, Beograd, XVIII, 107— 110, 1984. F ilo z o fijs k i a s p e k ti �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje M o g u ć n o s t u te m e lje n ja m a rk s is tič k o g fe m in iz m a , 10, Zagreb, XXVIII, 1440— 1497, 1984. 150 »Naše teme« R a d n ič k i p o k re t, n a c io n a ln o -o s lo b o d ila č k i p o k re t i n o v i s o c ija ln i p o k re ti, »Kumrovečki zapisi« 3, 164— 166, 1984. M a r x i e m a n c ip a c ija že n a , »Gledišta« 1—2, Beograd, XXV, 5 1—62, 1984. F e m in is tič k i p o k r e ti i m a rk s iz a m , »Pogledi« 2, Split, XV, 60—64, 1985. M a r k s is tič k a t e o r ija /p r a k s a i fe m in is tič k i p o k re ti, traživanja« 16, VI, 5— 15, 1986. »Filozofska is­ �Literatura Barret, M.: W o m e n 's O p p re s io n T o d ay , London, 1980. Bebei, A.: Ž e n a i s o c ija liz a m , Beograd, 1956. Borneman, E.: D a s P a tr ia rc h a t, Frankfurt/M , 1979. Bouvaire, S.: D a s a n d e re G e s c h le c h t, Hamburg, 1968. Theorie und Praxis in den USA und Grossbritannien, Berlin, 1981. F ra u e n s tu d iu m , Berlin, 1980. Firestone, S. H.: F r a u e n b e fr e iu n g u n d s e x u e lle F te v o lu tio n , Frankfurt/M, 1979. Fridan, B.: T h e F e m in in e M y s tiq u e . London, 1963. F ra u e n s tu d ie n . Haugg, F. (Hrsg.): F r a u e n fo r m e n . A llta g s g e s c h ic h te n u n d E n tw u r f e in e r T h e o rie w e ib ic h e r S o z ia lis a tio n , Berlin, 1980. Hegel, G. W. F.: O s n o v n e c r t e filo z o f ije p r a v a , Sarajevo, 1964. Horkheimer, M.: K r itič k a te o r ija d ru š tv a « , Zagreb, 1982. Jenson, J.: T he F re n c h C o m m u n is t P a r ty a n d F e m in is m . In The Socialist Register, London, 1980. Marcuse, hl.: E ro s i c iv iliz a c ija , Zagreb, 1965. Marcuse, H.: K u ltu r a i d ru š tv o , Beograd, 1977. Marcuse, H.: M e r ila v r e m e n a , Beograd, 1978. Marx-Engels: D e la , Beograd, 1968— 71. Millet, K.: S e x u s u n d H e r r s c h a ft, Munchen, 1971. Niggermann, H.: E m a n z ip a tio n z w is c h e n S o z ia lis m u s u n d F e m in is m u s , VVuppertal, 1981. P ro g ra m S a v e z a k o m u n is ta , Beograd, 1980. Ravioli, C.: F ra u e n b e fr e iu n g u n d A r b e ite r b e v v e g u n g , Hamburg, 1977. Rovvbotham, Sh.: N a c h d e r S c h e r b e n g e r ic h t. O b e r d a s V e r h a lt nis von F e m in is m u s u n d S o z ia lis m u s , Berlin, 1981. Rovvbotham, Sh.: S v e s t ž e n e — s v e t m u š k a r c a , Beograd, 1983. Tromel-Plotz, S.: F ra u e n s p r a c h e : Frankfurt/M, 1982. S p ra c h e der V e r a n d e ru n g , IVas P h ilo s o p h e n u b e r F ra u e n d e n k e n , Munchen, 1981. Z b o rn ik ra d o v a s e k c ije Hrvatske« (u tisku). • Žena i d ru š tv o « »Sociološkog društva �YU ISBN 86-7091-008-X Političke teme Biblioteka suvremene političke misli mala edicija Blaženka Despot Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje prvo izdanje izdavač: Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb za izdavača: Branko Miškić uređuje: Radule Knežević recenzenti: Predrag Vranicki i Rade Kalanj oprema: Mihajlo Arsovski naklada: 1000, Zagreb, 1987. tisak: Zrinski Čakovec Kat. [70] ��Adolf Bibič Silvano Bolčić Hotimir Burger Branko Caratan Ivan Cifrić Veliko Cvjetičan Zlatko Čepo Blaženka Despot Adolf Dragičević Dušan Dragosavac Nikola Dugandžij Vladimir Goati Veselin Golubović Bosiljka Janjatović Tomislav Jan^ol Ivan Jelić Rade Kalanj Zlata Knezović Radule Knežević V jekoslav Koprivnjak Tena Martinić Vjekoslav Mikecin Dimitar Mirčev Jovan Mirić Blaženka Despot Pero Nasakanda I � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje Creator An entity primarily responsible for making the resource Blaženka Despot Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Centar za kulturnu djelatnost Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1987. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 55-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 156 str. Blaženka Despot emancipacija povijest socijalističko samoupravljanje tehnologija žensko pitanje http://www.afzarhiv.org/files/original/af44b3250fc0e7bc90d804c468c5b7e8.pdf 298a7a33c1706f1dd76ee4fd95a44d89 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodihčkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Nikola Kotle Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �BOZO MAJSTOROVIĆ Marija Bursać ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRVA ŽENA NARODNI HEROJ 0 tebi pjevam, Marijo s Kamenice, djevojko-ratniče iz bataljona, što si pod titovku svila pletenice 1 srcem krenula protvu betona. B. Copić: MARIJA NA PRKOSIMA U sačuvanom dokumentu kojim je štab Pe­ tog udarnog korpusa NOVJ, oktobra 1943. godi­ ne, predložio Vrhovnom štabu da se Marija Bursać proglasi za narodnog heroja Jugoslavije, sem ostalog piše: »DRUGARICA MARIJA BUSAĆ, kao bombaš, jurišajući na rovove, razoružala je četiri Nijem­ ca i tom prilikom je, iako teško ranjena, iznijela i četiri puške. Prenešena u bolnicu, podlegla je ranama — sa pjesmom na usnama...« Na kraju tog dokumenta, kojeg su potpisali komandant Slavko Rodić i politički komesar Veljo Stojnić, naglašava se da je smrt Marije Bursać »težak gubitak, ali je ostala ponos svih boraca Desete krajiške brigade i naroda drvarsk doline«. Zbog toga je, u ime korpusa i na­ roda, predloženo da joj se, posmrtno, dodijeli �najveće ratno priznanje — Orden narodnog he­ roja Jugoslavije, odlikovanje koje je dodijeljeno 91 Jugoslovenki. Prva je za narodnog heroja pro glašena Marija Bursać, a posljednja Mika Bos­ nie, obje rodom iz revolucionarnog i ustaničkog grada-heroja Drvara. Komesar konpusa Velimir Stojnić Veljo, se­ oski učitelj na Kamenici i organizator prve partijske ćelije u drvarskom kraju (takođe u Kamenici),, u »Prosvetnom pregledu« je, novem­ bra 1973. godine, sačuvao od zaborava neke po­ jedinosti o proglašenju Marije Bursać za prvu partizanku narodnog heroja Jugoslavije: »U prvoj polovini oktobra 1943. godine bio sam u Jajcu, na referisanju kod druga Tita. Tom prilikom trebalo je da ga izvijestim i o ishodu bitke na Prkosima. Naime, Deseia krajiška bri­ gada je, po zadatku štaba korpusa, trebalo da li­ kvidira niz neprijateljskih uporišta na Prkosi­ ma, između Vrtoča i Kulen-Vakufa. Međutim, kako su na Prkosima bile jake neprijateljske snage, Deseta brigada se upustila u neravnu ro­ vovsku borbu u kojoj je pretrpjela teške gubit­ ke, naročito prilikom povlačenja. U toj borbi je ranjena i borac Marija Bursać. Marija je hit­ no prenijeta u bolnicu u Vidovo Selo, gdje je ubrzo podlegla ranama. Umrla je pjevajući bor­ bene pjesme. Po odluci Oblasnog komiteta KPJ za Bosan­ sku krajinu i štaba V bosanskog sorpusa, ja sam lično bio dužan da predložim drugu Titu da Vrhovni štab NOV Jugoslavije odlikuje Ma­ riju Bursać Ordenom narodnog heroja. Drug Ti­ to se odmah složio sa tim predlogom i Manja Bursać je 15. oktobra 1943. godine proglašena za narodnog heroja. Istovremeno, drug Tito nam je zamjerio na načinu na koji je izvedena operacija na Prkosi­ ma. On je prosto bio ogorčen kada je slusao ka­ ko su se borci Desete brigade tukli sa nadmoć­ nijim neprijateljem, prsa u prsa. ^ 'Bitka na Prkosima’ — rekao je Tito je­ ste primjer kako se ne smije ratovati. Po bro­ ju i veličini žrtava ona je, i pored sve hrabrosti koju su pokazali borci Desete bngade, ravna POraTito je zahtijevao da iz tog slučaja izvuče­ mo pouku i da više ne dozvolimo da se nešto slično ponovi. Bio je veoma kategoričan u j ocjeni«. �U Biltenu Vrhovnog štaba, broj 33 iz ok­ tobra 1943. godine, objavljena je odluka, potpi­ sana od Vrhovnog komandanta, o dodijeli nazi­ va narodnog heroja »drugarici M a r i j i B u rs a ć, borcu-bombašu III bataljona X krajiške brigade. Drugarica Marija Bursać je primjer ju­ naštva u svim borbama i na kraju je dala svoj život za slobodu svoga naroda — jurišajući na rovove neprijatelja kod s. Prkosa.« Ubrzo poslije Marijine herojske smrti, borac i pjesnik Branko ćopić je ispjevao pjesmu »Ma­ rija na Prkosima«. To je pjesniku ostalo u ži­ vom sjećanju: — Poslije bitke na Prkosima dobio sam, u jesen 1943. godine, zadatak, danas se više ne sjećam tačno od koga, da prikupim sve potreb­ ne podatke o Mariji Bursać. Buo je već riješe­ no da Marija Bursać bude proglašena za narod­ nog heroja i da se na taj način — ne samo toj hrabroj djevojci, već i čitavoj krajiškoj omla­ dini, posebno omladini ustaničkog i junačkog Drvara, a onda još i osobito ženskoj omiadini — i čitavom narodu drvarske doline koji se tako herojski pokazao... oda zasluženo priznan je. A u liku Marije Bursać je prosto oličena omladina Drvara, čitava naša krajiška omladina... Pa, kad sam prikupio podatke o Mariji Bur­ sać i poslao ih Vrhovnom štabu ili Centralnom komitetu KPJ, danas ne znam tačno kuda je to upućeno, ja sam bio, svim tim što sam saznao, veoma dirnut. I, inspirisan tim herojstvom par­ tizanke Marije Bursać, napisao sam zatim pjes­ mu »Marija na Prkosima«. 0 snazi istinske pjesničke inspiracije svje­ doče i ovi stihovi: Posljednje svitanje gledaju joj oči 1 zadnja pjesma iz srca se toči. Zapjeva o svome prvom Ilinj-danu kada je sveto breme ponijela, poklonila mu mladost k’o draganu. Marija Bursać je ne samo zbog herojskog podviga bombaša na Prkosima i pjesme s ko­ jom je umrla, već, i prije svega, kao oličenje jedne generacije, jedne mladosti koja je sve od sebe davala za borbu i u borbi — ušla u narod­ nu pjesmu i predanje, u zvaničnu istoriju narodnooslobodilačkog rata našeg naroda, u buk- �vare za đake prvake, u stvaralaštvo pjesnika re­ volucije. To je, uz zvanje narodnog heroja Jugo­ slavije, najljepše i najveće priznanje koje je­ dan junak iz naroda može zadobiti, najdublji i najčasniji trag koji iza sebe borac za slobodu i pravdü može ostaviti, do čega se u Marijinom zavičaju izuzetno drži. I ovo kazivanje o toj pr­ kosnoj heroj ini sa Prkosa, satkano od prisjeća­ nja desetina njenih saboraca, o tome treba da posvjedoči. Kamenica — to su zaseoci, s kućama bez reda razbacanim po kamenitoj planinskoj viso­ ravni s južne strane i poviše Drvara. Ona je i dobila ime po tome što oko 80 odsto njene po­ vršine pokriva kamen — ljuti kras pa se i je­ dan predio u Danjoj Kamenici zove Kras. Preo­ stalih 20 odsto zemlje čine kraška poljica pod livadama, ili vrtače u kojima su posne oranice. Nieni zaseoci se nalaze na 5 do 10 km jugoza­ padno od Drvara, a njenom jugoistočnom stra­ nom prolazi stara cesta Drvar — Bosansko Gra­ hovo i dalje, prema Dalmaciji i moru. Sjevernom kameničkam hrinom krivuda uskotračna pruga koja je prilikom gradnje još vi­ še izrazila taj silni kamen i krš. Podno same Kamenice nalazi se Bastaška greda, čija je sti8 jena vertikalno zasječena i čini klisuru duboku 400 metara; u podnožju te stijene izvire jako vrelo rječice Bastašice. Samo dvadesetak meta­ ra nizvodno, na lijevoj obali Bastašice, u stije­ ni, nalazi se omanja pećina u kojoj je drug Tito radio i stanovao za vrijeme svog boravka u Dr­ varu, u proljeće 1944. godine. Godine 1878, kada je došlo do sloma posljed­ nje bosanske bune na Crnim Potocima, i na mjestu gdje je kasnije izrasla Kamenica, bile su samo četiri ku,će. Šezdesetak godina kasnije, 1940. godine, na Kamenici će biti 180 ognjišta sa oko 600 stanovnika. Ipak, ni tada Kamenica »kao selo nije postojala«, već je, kako zapisuje Savo Pužić, »pripadala okolnim selima: Trninić-Brijegu, Drvar-Selu, Gornjem i Donjem Vrtoču i Bastasima.« Kako se od škrte kameničke zemlje nije moglo prehranjivati toliko življa, to je, pored od­ laska u pečalbu (najčešće u berbu kukuruza u Vojvodini), oko 250 Kameničana radilo u drvar­ skoj industriji. Bili su to, uglavnom, mlađi muš­ karci, dok žene i djevojke nisu radile u gradu �pošto je to smatrano nekom vrstom sramote, a istini za volju teško se i zapošljavala ženska radna snaga. U jednoj od kameničkih kuća zemljoradnik i radnik Nikola-Nidžo i domaćica Jovanka-Joka Bursać izrodili su i podigli šestoro djece, od ko­ jih je Marija prva došla na svijet. BURSACI SA KAMENICE Rođeni na Kamenici, oboje 1900. godine, Jovanka i Nikola su se, na jednom od jesenjih sabora u prvoj godini slobode, 1919, zarekli jed­ no drugom, a ubrzo i pred oltar stali. I četiri decenije potom, u razgovorima od kojih se po­ šlo u stvaranju prvog cjelovitijeg zapisa o Ma­ riji, stari Nidžo se tih dana živo sjećao: — Pa, jesen je i u nas, inače, vrijeme kao stvoreno za ženidbe i udaje. A ta naša 1919. go­ dina, ta prva slobodna jesen poslije dugog i teškog prvog velikog svjetskog rata — bila je obaška godina ženidba i udadbi, mladenaca i seoskih svadbi. Ljudi su se vratili sa vojne, mo­ mci odrasli i djevojke stasale, sve srećno što je preživjelo, pa se veseli, misli o budućnosti, o sreći. Tako smo se i moja Joka, rodom iz Trikića, i ja — zagledali na zboru kod Spasovine, obe­ ćali jedno drugom, pa požurili u Drvar, pred popa. U braku će Joka i Nidžo izroditi dvije kće­ ri i četiri sina. Odmah da kažemo: petoro od njih su, kada je narodu bilo najteže, u Titovu vojsku poslali — da bi dvoje, Marija i Duško, herojski poginuli za slobodu i čast domovine. Marija je rođena 4. avgusta 1920. godine. Os­ novnu školu nije učila, ali je pred sam početak drugog svjetskog rata završila domaćičku ško­ lu krojenja i šivenja. Tada joj je i kupljena no­ va šivaća mašina marke »singer«, što je bio sim­ bol »ruva djevojačkog«, vrijednost dovoljno ve­ lika da ni najveće zakeralo ne bi moglo reći ka­ ko je, eto, Bursaćeva cura već za udaju stasala, a bez ruva je i udadbene opreme. Duško, rođen iza Marije, 1923. godine, kao prvo muško dijete je veoma obradovao svoje roditelje. U poodraslim godinama završio je os­ novnu školu, a onda se, kao samouki stolar, za- �poslio u drvarskoj industriji drveta. Čim je po­ čeo ustanak Duško je, prvi iz Bursaćeve kuće, pošao među prvoborce. Poginuo je 25. maja 1944. godine, u vrijeme njemačkog desanta na Dr­ var, zajedno sa svih sedam članova Okružnog komiteta SKOJ-a, čiji je on bio sekretar. Brane­ ći, do zadnjeg metka i daha, rodni Drvar i dru­ ga Tita — svi su herojski izginuli. Zbog toga je taj Okružni komitet SKOJ-a za Drvar i odliko­ van Ordenom narodnog heroja. Druga kćerka Bursaćevih, Milka, rođena je 1925. godine. Nije završila osnovnu školu, već ostala samouka. Odmijenila je sestru Mariju u čuvanju stoke, da bi se ona mogla posvetiti te­ žim poljskim poslovima. Kada je u Sobotovom (Zlatonjića) gaju, na Kamenici, krajem 1942. go­ dine, formirana Treća krajiška proleterska brigara, partizanska aktivistkinja Milka Bursać po­ stala je borac u jedinici već proslavljenog Kameničanina Vicka Bodrože. Dragan, drugo muško dijete Bursaćevih, ro­ đen je 1927. godine. On je pored osnovne škole završio i zanat — prvo krojački pa trgovački. Čim mu je poginuo brat Duško, i on je otišao u partizane. Vodio je analfabetski tečaj na Kame­ nici, da bi ubrzo postao omladinski i skojevski rukovodilac, a maja 1944. godine je primljen u KPJ. Vaso, peto dijete Bursaćevih, rođen je 1931. godine. Rat ga je omeo da završi osnovnu ško­ lu, ali je ubrzo poslije ustanka postao partizan­ ski kurir i pionirski rukovodilac. Milan, rođen ratne 1944, najmlađe je dijete Jovanke i Nikole Bursać, četvrto muško, što je glava porodice naglašavala, jer su se u Krajini — krvavoj haljini, uvijek posebno brojila muš­ ka djeca — puškonoše i nasljednici. Djeca su, eto, dolazila na svijet jedno za drugim, a sve oskudnije se živjelo, pa su Joka i Nidžo naporno radili i sa sto muka vezivali kraj s krajem, noseći se sa sirotinjom. O tome Nidžo kazuje: — Kada je počeo onaj prvi veliki rat, avgusta 1914 imao sam četrnaest godina. A pošto je u oca bilo malo zemlje, još kamenite i posne, a mnogo- gladnih usta, morao sam da tražim zapo­ slenje. Prvo sam radio kao radnik na uskotračnoj pruzi Drvar-Lička Kaldrma-Knm tačmje na održavanju te pruge. Zatim sam, 1917, p �u Akcionarsko društvo »Stambajz«, odnosno »Šipad«, i sve do 1935. godine radio kao polukvalifikovani zidar. Kasnije sam prešao na rad kod iste firme kao ložač na parnim kotlovima, u kotlarnici. Aprila 1936. godine dogodila se teška ne­ sreća: eksplodirao je parni kotao pod napo­ nom od 14 atmosfera. Eksplozija je bila straho­ vita. Tom prilikom su poginula četiri radnika, a više ih je teže ili lakše povrijeđeno. U toj ne­ sreći Nikola Bursać je ostao bez desnog oka. Nesreća u kotlarnici dogodila se zbog kraj­ nje nemarnosti poslodavaca. Parni kotlovi su, naime, bili veoma stari i toliko istrošeni da ih je odavno trebalo zamijeniti. Inspektori koji su vršili povremene preglede bili su dužni da za­ htijevaju da se tako stari i dotrajali kotlovi, kao i druga amortizovana postrojenja, izbace iz upo­ trebe. Međutim, oni su i tim kotlovima, podmi­ ćeni od poslodavaca, »produžavali« vijek. I ta­ ko se, eto, produžavalo sve dok nije došlo do katastrofalne eksplozije i ljudskih žrtava. O svojoj teškoj povredi Nidžo je govorio: — Rana na oku je ubrzo zaliječena, ali su posljedice ostale trajne. Tako sam se, onog zlosrećnog proljeća 1941. godine kada su ustaše isukale kamu, našao u Zagrebu, u jednoj od veli­ kih zagrebačkih bolnica. Pošao sam onamo da tražim pomoć ljekara, jer su posljedice one po­ vrede od prije pet godina bile takve da je pri­ jetila opasnost da potpuno izgubim vid i na drugo oko. Kada je počela ustaška strahovlada, ljekarl Nikolu nisu puštali iz bolnice, jer još nije bio potpuno izliječen, ali je on žurio da se što pri­ je vrati svojoj porodici. Znao je dobro da su drvarski radnici, naročito poslije generalnog štrajka 1938. godine, na zlu glasu kod nenarod­ nih režima i svi od reda sumnjivi za policiju, za kraljevsku vlast i sve one koji su bili protiv komunista i svih koji napredno misle i rade, a ustaše su od prvih dana okrenule upravo pro­ tiv njih. Stari radnik i borac je, uprkos protiv­ ljenju ljekara, napustio bolnicu i okrenuo k ju­ gu, svom slobodarskom Drvaru. Ličkom pru­ gom, preko Karlovca i Gospića, stigao je u Knin, a odande uskotračnom, pravo na Kamenicu, pa u Drvar, među drugove. Majka Joka najbolje pamti kako je bilo teš­ ko odgajati toliku djecu — sa jednom, pre- �skromnom radničkom platom. Zbog toga se mo­ ralo, kad god se moglo, istrčati u njivu, na oranje ili kopanje, da se neka korist ima i od te uboge kameničke kamenjare. Jedva su Joka i Nikola čekali kada će im djeca, muška prije svega, porasti do motike, do šumarske sjekire, do bilo kakvog zanata i dru­ gog posla. Trebalo je prehranjivati sedmoro us­ ta u tako pasivnom kraju, u siromašnoj drvar­ skoj dolini koja, valjda od kako u njoj postoji pijaca (od 1900. godine, kada su na Uncu uda­ reni temelji šumskoj industriji, pilani i celu­ lozi), spada među najskuplje krajeve u zemlji. K tome, trebalo je i djecu školovati, bar toliko da ne ostanu slijepa kod očiju. — Kada je, školske 1934/35. godine, u Kame­ nici završena zgrada osnovne škole, moj Duško je već bio prerastao za prvi razred i učenje az­ buke iz bukvara, ali ja sam svog Nikolu moli­ la pa, bogme, i zaklinjala da ga damo da završi bar četiri razreda osnovne — oživljava uspome­ nu na svoga sina-heroja partizanska majka Jo­ ka Bursać. — Prvo je pošao kod učitelja Laze Tešanovića, zatim kod našeg najboljeg i najdra­ žeg učitelja Velje Stojnića i, na kraju, kod mla­ de i lijepe učiteljice Marije Uglj evičanin. Učitelj Veljo Stojnić je na Kamenicu do­ šao s jeseni 1938. godine. Potiče iz porodice kra­ jiškog učitelja, rodom iz Podgrmeča. Bio je član KPJ još od 1936. godine. Redovno je, pored na­ stave u školi, organizovao i politički rad u selu Kamenici. Održavao je posebne školske časove sa odraslijim Kameničanima, u koje je spadao i Duško Bursać. Mladi učo Stojnić je ubrzo stekao simpati­ je seljačke i radničke omladine Kamenice, Dr­ vara i drugih mjesta. On je često navraćao u mnoge seoske domove i u svima je veoma rado priman. Tako je sve češće svraćao i u kuću Bursaćevih. Posebno je prijatelj Marijinih i Duškovih roditelja, Nikole i Joke Bursać. — Odmah sam osjetio da J e učitelj Veljo veliki političar, ali da on to vješto krije pris' jeca se Nikola Bursać. — Više sam osjetio da će on »školovati« moju djecu, a Duško se vec toliko s njim zbližio i sprijateljio da su, sto ono narod ovdje kaže, bili nerazdvojni, »kao lonac i poklopac«. Pravo da kažem, nije me mnogo ra­ dovalo to što se oni druže, jer sam se bojao i �zazirao od svake političke »veze« koja bi mogla da ugrozi moju porodicu, moju djecu i moju kuću. Taj moj strah je postajao sve veći što sam saznavao više pojedinosti o tome kako ta­ dašnje vlasti ne gledaju bogzna kako na našeg novog učitelja. Duško je zavolio svog učitelja Velju, za raz­ liku od popa s kojim je, na časovima, ubrzo do­ šao u sukob. Svakog četvrtka je, iz Bastasa, radi održa­ vanja časova iz vjeronauke, u školu na Kameni­ ci dolazio pop Novo Dclić — prisjećaju se Joka i Nikola. — Naš Duško, već poodrastao i »svjes­ tan«, nešto se od samog početka nije dopadao popu, a ni njemu pop, jer ga je ne jednom uvredljivo i pred drugovima nazivao »matori magarče«: — Priča popo priče! — omalovažavao je Duško Novino »učenje«. — Bezbožniče, istjeraću ja nečastivog iz te­ be! — prodrao se pop Delić i golemim ključevi­ ma od crkvenih vrata udario Duška posred čela. Marija Bursać, prva žena narodni heroj Jugoslavije �— Aaaah! — samo je prostenjao Duško Bursac i pognuo glavu, ne toliko od bola koliko zbog uvrede i da se povuče u sebe i smisli novu osve­ tu popu Novi. Na tu osvetu nije trebalo dugo čekati. Đa­ ci sja se, brzo i potajno, dogovorili da popu is­ praše. Stotine kamenica ispratilo je crnu man­ tiju strmim puteljkom prema Drvaru. I vjero­ učitelj se više nikada nije pojavio na Kamenici. — Pročuo se taj »slučaj« brzo i dalje od Ka­ menice, a svi, nekako najviše, kao kolovođu i glavnog »bezbožnika«, spominju moga Duška, — sjeća se Joka. Zabrinuta, počela je da kara sina, kad li on i njoj poče da »čita očenaš« protiv popova i nji­ hovog lažnog učenja, a sve u korist zdravog ra­ zuma, radnika... — Tako sam mislila i ja, i milo mi je što ne da na se, da što misli to i govori, ali sam se, kao svaka majka, bojala za svoju djecu, zazirući i od popa i od žandara, i od vlasti i policajaca... Ubrzo se pokazalo da se majka Joka s raz­ logom pribojavala, jer se u čitavu stvar umiješa­ la policija i žandari. — Pred sam početak rata Duško se zaposlio u Drvaru — sjeća se otac Nikola, koji mu je ku­ pio i nešto stolarskog alata. — Uštedjeli _ smo nešto i od njegove prve zarade, jer je najprije radio na nekim vojnim montažnim barakama. Počeo je kao samouki stolar... DJETINJSTVO KAMENICKE ČOBANICE Bosonogo djetinjstvo Marije Bursać ni po čemu se naročito «nije razlikovalo od djetinjstva ostale seoske djece u njenom rodnom kraju. Majka Joka živo se sjeća i, kako ona kaže, sjećaće se dok je živa, bezbroj pojedinosti ve­ zanih za njenu djecu, a ponajviše za prvenče Mariju: — Bila je radoznala i poletna. Htjela je da uči, da se školuje, a u Kamenici još nije ni bi­ lo škole, niti je u to vrijeme u našem kraju bio običaj da ženska djeca idu na škole. Više puta mi se jadala kako je, eto, ostavih slijepu kod njenih rođenih očiju. Plakala je, bogme, i kada je u Kamenici otvorena škola, u koju su pošla �njena mlađa braća — već i prerasli Duško, i ta­ man stasali Dragan, a pristizao je i najmlađi, Vaso. — Mila moja majčice, zašto li sam ja tako nesrećna?! — rekla je kada ju je majka Joka jednog prepodncva zatekla svu uplakanu iza kućerka, oslonjenu pored prozorčića te pomoćne zgradice, koja je služila kao ljetnja kuhinja. — Zašto pištiš kao guja, 'ćeri moja, i zašto bi bila tako nesrećna?! Pa, lijepa si, od kuće Bursaća, udaćeš se, imati djecu, živjeti bolje od nas — tješila ju je maika Joka, znajući na šta Marija misli i pokušavajući, baš zato, da je »za­ govori« razgovorom o veselijim pitanjima. — Mamo, svi drugi idu u školu, a ja ... To je Marija govorila, vrškom šarenog rup­ ca brišući krupne oči. — Dobro si, 'ćeri, zametnula onaj vez, trebaće ti uskoro! — pokušala je Joka, iznova i poizdalje, da skrene razgovor. Majka je Mariju od malih nogu, priprema­ jući je za život na selu, upućivala u tajne i vje­ štine ručnog rada. Njena ljubimica je za to po­ kazivala i ljubav i talenat, o čemu svjedoči i je­ dan vezeni peškir koji se danas čuva u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, u Beogradu, među hi­ ljadama najrazličitijih predmeta, dokumenata i oružja, što sve, kao bogata zbirka i na svojevr­ stan način, govori o ljudima i događajima NOR-a. Taj eksponat, vezan za Mariju, originalan je i neobičan: neko se pametno i znalački, odmah poslije oslobođenja, sjetio da na stalnu i glav­ nu vojnoistorijsku izložbu donese i neku uspo­ menu, neki predmet ili dokumenat vezan za ži­ vot i rad prve žene narodnog heroja Jugoslavije. Tako se sada, u Vojnom muzeju, kao posebna dragocjenost, čuva i za tu ustanovu neuobičajen izložbeni predmet, peškir-ručnik od lana i pamu­ ka, kojeg je, uz pomoć svoje majke Joke, izatka­ la i svojom rukom izvezla Marija Bursać. Ona je, mladim i nevještim rukama seoske čobanice, nacrtala »crvene cvjetove«, a poviše dugih, od pamuka izvezenih kita, izvezla krupna i nahere­ na slova, tako da je s jedne strane dobila tekst »Srećni svatovi«, a s druge svoje ime — »Mara Bursać«. Igrom surove ratne sudbine, Marijin vezeni peškir nije stigao da okiti kićene svatove, niti njenog dragog đuvegiju, već vitrinu najveće riz- �nice vojnih dokumenata, oružja i ratnih trofeja naroda Jugoslavije. Marijina majka Joka i danas, među kućnim dragocjenostima i najdražim porodičnim uspo­ menama, čuva još dvije Marijine rukotvorine: torbu-šareniou (za muškarce, veliku naprtnjaču) i torbicu-kićenku (malu, za žene i djevojke). Njih je Marija, razumije se uz pomoć majke Jo­ ke, tkala i pripremala kao svoje »ruvo djevojač­ ko«, kao osnovnu potrepštinu za svaku pravu ženu i domaćicu, ali i za kićenje skorašnjih sva­ tova. — Uvijek je bila vesela, raspoložena, nasmi­ jana; uvijek orna za razgovor, šalu, pjesmu — otimaju se uzdasi i suze Marijinoj majci. — Ne bi se lako i brzo naljutila kada bi ne znam šta pogriješila, nenadno napravila neki kvar, neho­ tice nešto oštetila. Drugo bi bilo ako bi vidjela neku veliku ljudsku nepravdu, ili bi je neko oz­ biljno uvrijedio. E, onda bi, jedva primjetno skupljajući mišiće oko očiju, pocrvenjela, ali opet ne bi galamila. — Samo zao čovjek i velika uvreda mogu me ozbiljno razljutiti — govorila je Marija, ka­ ko je, stvarno, i bilo. Nasred kamenite visoravni, koju su, valjda, zbog kamena i nazvali Kamenicom, malo kao pri strani, podno planinskog predjela Bobare, šću­ ćurila se Bursaćova kuća. To je tipična krajiško-lička zidanica, dijelom nad podrumom, malo ,poduža i použa. Brvnara, sa dva mala prozora od po četiri stakla, pokrivena šimlom, sa badžom nasred kuće, ispod koje je veliko ognjiš­ te, verige i skoro uvjek pristavljen lonac ili za­ pretan kruv. Uz kuću je i kućerak, nova građevina, neš­ to kao ljetnja kuhinja, u stvari zgrada za mladence, u kojoj je i rođeno prvo Jokino i Nikolino dijete, Marija, samo nešto više od godinu dana od kako su se uzeli. Uz kuću je i ruševna kukuruzana-pletara, do nje oveći tor za ovce, malo podalje kotarina i štala za sijeno. Dvorište poravnato »samoniklim« kamenim pločama. U blatu, često presahle lokve, rokće ranjenik za posjek, a kokoši i pilići najčešće u živici ili plo­ tu skriveni od orla ili lisice. Dalje, bunar, od be­ tona slivena cisterna za pijacu vodu. To je gotovo sve, takvo je Bursaćovo stanje i imanje. To je, skoro u dlaku, prva slika kak- �vu je Marija doživjela u najranijoj mladosti i posljednja koju je iz roditeljskog doma ponijela na svoj posljednji put, na Prkose. No, i s tom slikom je, kao i s mnogo čime — bilo pa prošlo. Ona je od rata naovamo, sa­ svim izmijenjena: od kućerka u kojem je rođe­ na Marija ni traga, a ostali samo zidovi stare Bursaćeve brvnare; Simla je davno istrulila, tor i kotarine polomljeni, nigdje ništa živo oko ne­ kadašnjeg porodičnog gnijezda, a preživjeli Bursaći su daleko... Rasla je i stasala Marija, poput svih dru­ gih seoskih djevojaka na Kamenici, na Krajini. Najranije djetinjstvo provela je u igri — bez igračaka. A ako bi se šta i našlo za igru, on­ da su to bile igre i igračke seoske djece: ljesko­ va motčica — kao vreteno; nagorio proštac — kao preslica; kriv štap — kao motika; drenova grana — kao zaprežna kola; kukorjek — kao ko­ njić, itd. S time se igrala »majke-prelje«, »kopa­ nja kukuruza«, »sušenja sijena«... Od najranijeg djetinjstva, već o:l pete-šeste godine, Marija je, kao najstarije dijete u seos­ koj porodici, počela da »ide za blagom« — čuva ovce, krave, konje... Umjesto da ide u školu, Marija je, sve neg­ dje do 14. ili 15. godine, bila čobanica; preskakutala je svaki kamen na Kamenici, znala ime svakoj svojoj ovci. Poznavala je ćud svake krave, manu konja... Pjesma je bila drugo glavno »zanimanje« Ma­ rijino: baš poput ptice pjevačice, poput ševe ili slavuja, Marija je povazdan pjevala; počinjala bi još ujutru, ispred kuće, pa nastavljala sve do uveče, dok ne bi prebrojila blago i zatvorila strugu na toru. Kako nije imala od koga čuti neke prigod­ ne dječije pjesmice, to je, kako se sjeća majka Joka, sama »uvijek nešto izmišljala«. Budući da nije znala onih prvih pjesmica za djevojčice, od­ više rano je počela da pjevuši pjesme koje bi slušala od seoskih cura i momaka, često nesvjes­ na njihova smisla i poruke, recimo: Curica sam k’o u čaši cv'jeće, Koga volim uzeti me neće! O Marijinom sazrijevanju, izrastanju u dje­ vojku i udavaču, uključivanju u život sela, o promjenama i o događajima »koje samo majči2 M arija B ursać 17 �18 no oko može da vidi i srce da osjeti« — najvjer­ nije i najuverljivije svjedoči upravo majka Joka: — Počela je vrlo rano da mi pomaže u svim kućnim poslovima, pa i onim najtežim. Odlazila je na pranje rublja — prvo sa mnom, a onda i sama. Najprije na veliku lokvu, a onda dalje, u Bastase, na vrelu Bastašice... Učila sam je, po tadašnjem adetu, da sve zna, da u svemu bude besprijekorna. A kako je bila i naše najstarije dijete, na njena pleća je, htjeli m;, i ona, to ili ne, padao mnogo veći teret nego što je trebalo i što je žensko dijete moglo i umjelo da ponese. Vrlo rano, već u 12. godini, išla je u polje, da kupi sijeno, a koju godinu kasnije i da ore, ko­ pa, sadijeva stogove... Kako je glava naše kuće, naš dobri Nidžo, odlazio zorom, i vraćao se o mraku s posla u Drvaru, Mariji je »padalo u dio« i da sječe i cijepa drva... Sve je Marija htjela, sve znala, um jela i sti­ zala. Podjednako je željela da, s majkom, kuva, pere, šije, tka, plete, veze; da čuva ovce i krave, ili da ih timari preko zime; da pomaže u ora­ nju, da kupi i plasti sijeno, kopa krompir; da siječe drva, dovlači ih iz šume i cijepa, kako bi majka skuvala jelo i ogrijala njenu sestru i braću... Laćala se i kosidbe, naročito da bi u okrajku nakosila svježe trave steonoj ili oteljenoj kravi. Skoro podjednako je imala volje i postiza­ la uspjeh u »ženskim« i»muškim« poslovima, bi­ lo u kući ili u polju. — Što Marija Bursaćeva očima vidi — to rukama stvori! — govorilo se po selu. I dodavalo: — Baš je kao muško — otresita i snažna! — Kad bi, rano moja ljuta, odlazila u Bobaru, da usiječe i dotjera drva, sama bi uzjašila na osamarena konja, upravila ga stazom ka pla­ nini, pa iz njedara izvadila klupko i igle pa ple­ la, pjevajući — sa sjetom govori njena majka. Čuvajući ovce i goveda, Marija je stigla da oprede, isplete ili izveze toliko mnogo i lijepo urađenih rukotvorina da su joj se svi čudili, a poneke djevojke joj, bogme, malkice i zavidjele. �SPREMLJENO RUVO DJEVOJAČKO Brzo je Marija izrastala, stasala u lijepu dievoiku za udaiu, što je majci Joki punilo sr­ ce. ispunjavalo je ponosom, čega će se kasnije često i rado sjećati: — Zor li cure Bursaćeve! — zgledale bi se i sašaptavale majke koje su imale sinove za že­ nidbu, pa došle na spasovinski sabor, na zagledanje cura i momaka. — Vidi joj samo oči; krupne li su i vedre Ii su. blago onom koga će njima milovati! — podgurkivale bi se. — Pogledaj joj lice, drugo moja, k’o u soko­ liće! — Bog da me ubne ako danas na saimu ima tako čista i okrugla obraza, tako rumenih jago­ dica! — Majka je poželjela, kako samo ima mio osmijeh! A slika je ovakva: igra kolo kraj novoizgrađene crkve na Spasovini, narod se komeša, mo­ mci zapjevaju, stariji ljudi ispijaju čaše i fla­ še, a majke zagledaju momke i djevojke, traže­ ći priliku za svoje najmilije: — Zubi joj baš ko dva niza bisera, štono u pjesmi vele! — I kose, bome, ima; kako ih je samo, be­ štija, podijelila na oko! — Ima, sele, i prsa, i stas, i noge, ma sve, sve, sve! . . . — Blago li će biti onome koga zapadne! Kad bi neko i od onih s druge strane Unca pitao čija je to cura, tako jedra, ponosita i li­ jepa, odgovorili bi mu: — Bursaćeva, s Kamenice, bog da joj sreću da i porod blagoslovi! Majka Joka je ponijela upečatljivu sliku i sa posljednjeg predratnog narodnog zbora kod crkve na Spasovini, dolje, u središtu drvarske doline, tačno na sredokraći između Kamenice i Drvara. Tu su se od davnina, bar jednom godiš­ nje, okupljali ljudi iz čitave doline gornjeg i sred­ njeg Unca — da se provesele, porazgovaraju, pritvrde stara i sklope nova prijateljstva i poznan­ stva, a bogme i da sebi izaberu snahu ili zeta. �— Marija je, tada prvi put, sada već i cura za udaju, išla na tu svetkovinu — veli Joka. — Imala je jedno 18 godina, a to je, po našim sta­ rinskim krajiškim običajima, najbolja dob dje­ vojci za udaju, dok muškarac može biti nešto i stariji. Iako je svježinom lica i nevinošću svega što se na njoj vidjelo i što je iz nje izbijalo iz­ gledala veoma mlada, znatno mladolikija nego što je imala godina — po opštem spoljašnjem utisku, od jedrine stasa do zdravog i zrelog rezonovanja, Marija je izgledala sasvim ozbiljna djevojka, »prava cura za udaju«, kako se to ov­ dje kaže za udavaču. — Odavno je bila već poznata kao »prava pjevačica«, svi su znali da nema pjesme dok je Marija prva ne povede. Hvatala se, u posljednje vrijeme, i u kolo. Onako, pred nama i među naj­ bližima. Nije u kolu nikada prednjačila kao u Djesmi. Ali, što je postajala zrelija to je sve vi­ še voljela da igra, pa ie počela i da vodi i, ka­ ko mi to kažemo, zavodi kolo. Onako, uz tamburicu-šargijicu, uz usne harmonike, svirale-diple, ier drugih instrumenata niie ni bilo. A kola su tada kod nas bile »kukonješće«, »vranjanka«... Bilo je to, najčešće, u samoj kući, ili u dvo­ rištu Bursaćevih. Obično kad se skupi seosko prelo ili sijelo, rede moba. Kuća Bursaćeva, ka­ ko je i red kad je puna cura i dječaka, bila je često sastajalište ne samo seoske omladine, već i snaša, pa i starijih ljudi. — I sama sam se začudila kad sam moju Mariju, na tom narodnom zboru kod Spasovine. mislim i posljednjem pred rat, odjednom vidiela kako igra i zavodi veliko kolo u kome ie bilo i nepoznatih, i to mnogo — kazuje Mariji­ na mati, koja je onamo stigla sa mužem Niko­ lom i odraslim sinovima, ponajmanje da »špiju­ nira« Mariju. — Kosa joj je podijeljena po sredini čela, oa joj onako kao malo pala iznad očiju, a ona se, pusta, zacrvenjela i zadihala. Čim mi uhva­ ti pogled — istrgnu se između meni nepoznatih momaka što su igrali do nje — pa pravo k meni: v — Rođena moja, majo, gledaš li me, gledaš iz prikrajka! — Maro, dijele moje, ali ti srce kuca! �— Igrala sam, kao nikada, ta vidiš da sam i okolo povela! — Vidim, vidim, ćerce, ali me nekakav stra’ hvata — da mi se ne oznojiš i ne prehladiš!. . . — Ih, majke! Znam ja zašto se ti plašiš, znam... — Moja ćerco, kako da se jadna mati ne boji za žensko dijete! — Eh, majko, majko, ja dijete; djevojka sam, vidi koliko me, ali se ne boj, ne — neću vas ja tako lako i brzo ostaviti! . .. — 'Ajde, 'ajde, dijete, proveseli se još ma­ lo, pa ćemo kući! — reče joj i isprati je, umil­ nim pogledom, do drugarica. Sunce je zašlo za Stranu i sjenka se protegla sve do Spasovine, što je bio znak da je kraj­ nje vrijeme da Kameničani polaze kućama. — Idemo mi polako, a vi još malo poigrajte pa krenite za nama — rekoše svojoj djeci Joka i Nikola i uputiše se pod Stranu, želeći da i na taj način utiču na osamostaljivanje svoje djece. Marija, Duško, Milka i Dragan su krenuli, svako sa svojim društvom, a svi u povelikom ja­ tu Kameničana, sve kršnih cura i momaka. Ta­ ko su, u priči i veselju, stigli i do kuće. U kući Bursaćevih su prije rata, pored Jo­ ke, Nikole i njihove djece, živjeli i Nikolin otac Rade (umro 1. aprila 1941) i majka Đuja (umrla aprila 1947. u Krajišniku, u Banatu), te braća Buran, Jovo i Stevan, sa svojim ženama i po­ rodom. Dosta prostrana, kuća je na sredini imala kuvariju i ognjište, a s obje strane, u pročelji­ ma, po jednu sobu. Nasuprot ulaznih vrata bi­ la su i izlazna, koja su, po običaju, pravljena i za to da bi se kroz njih moglo umaći pred neže­ ljenim gostom, ili, još prije, ispred kakve pot­ jere. Sporedna vrata vode u oveću baštu, od­ nosno voćnjak, zasađen, mahom, šljivama požegačama, pokojom trešnjom, kruškom ili jabu­ kom. Za voćnjak se nekako veže dosta rijetka šuma, zvana Bursaćev gaj, a iza njega kuće os­ talih bratstava ovog kameničkog zaseoka: Bosnići, Rodici, Trikići i, još dalje, prema Drvaru, seoska škola na Kamenici. Ispred kuće Bursaćevih bilo je uvijek ured­ no, prije svega, zahvaljujući Mariji. Majka Joka se sjećala: �— Prvo što bi Marija svake nedjelje, ili blagdanom, uradila bilo je da uzme oveću metlu od grabova pruća, pa, pošto ga prethodno vo­ dom poprska, počisti čitavo dvorište. Onda po spremi kuću, promijeni posteljinu, potom po­ sebno uredi svoju i sestrinu sobu, sprema stvari. Preturala bi, zatim, po svom kovčegu, sla­ gala prigotovljeno »ruvo«. A kad bi se tu naš­ la i koja njena drugarica, ona bi — preturajući svatovske darove, koje je trebalo na vrijeme pripremiti — više recitovala nego pjevala one poznate »kletve djevojačke« iz narodne pjesme: Jetrvi sam čarape oplela, Dabogda ih u zemlju odnjela. . . ŠTRAJK DRVODELJSKIH RADNIKA Na formiranje karaktera djece Bursaćevih, kao i drugih mladih ljudi ovog kraja, te na nji­ hovo napredno političko opredjeljenje, bitno su uticali neki značajni istorijski događaji u dr­ varskom kraju. Jedan od njih je i generalni štrajk pilanskih radnika Drvara koji je izbio 1938. godine. O tome štrajku i uopšte događa­ jima vezanim za njega govori metalski radnik, rodom sa Kamenice, Nikola Kotle koji će 1941. godine biti jedan od organizatora opšteg ustan­ ka u Drvaru, a tokom NOR-a poznati partizan­ ski komesar i komandant: — Pošto radnici nisu htjeli da prihvate za­ konsku proceduru oko štrajka, to štrajkom ni­ su mogli da rukovode radnički povjerenici, pa su radnici na zboru izabrali štrajkački odbor ko­ ji je rukovodio štrajkom. Štrajkački odbor je za predsjednika izabrao Milana Tankosića, nadložača, a za sekretara Nikolu Kotla, metalskog radnika i sindikalnog funkcionera. Oni su bili zaduženi da pripreme predlog zahtjeva u vidu kolektivnog ugovora. Na pregovore sa poslodav­ cima moralo se ići sasvim spremno i slobodno. Nakon usvojenih zahtjeva od strane svih radnika Tankosić i Kotle su zvanično ovlašćeni da potpišu kolektivni ugovor sa poslodavcima, razumije se u koliko do njega i dođe. Predlog kolektivnog ugovora sadržavao je 23 tačke, a u svakoj od njih su postavljani i od­ ređeni zahtjevi koje su već bili usvojili radni- �ci na svom zboru. Trećeg dana štrajka — otpo­ čeli su pregovori. Zahvaljujući jedinstvu radni­ ka i čvrstoj riješenosti da istraju do kraja — svi su se nalazili na svojim radnim mjestima i niko nije napustio radno mjesto do završetka štrajka — poslodavci su morali usvojiti sve rad­ ničke zahtjeve postavljene u svakoj od 23 tačke kolektivnog ugovora. Kotle će poslije tog štrajka, vjerovatno i zbog njegove značajne uloge u tim zbivanjima, biti primljen u Partiju, čega se on ovako sjeća: — Član KPJ postao sam 1939. godine, u mo­ joj rodnoj Kamenici, a primio me Veljo Stojnić, naš novi učitelj na Kamenici. Prije toga ni­ sam bio ni skojevac niti kandidat za člana Par­ tije. Veljo me i predložio za prijem u KPJ upra­ vo u trenutku kada je trebalo da se ostvari di­ rektiva najvišeg partijskog rukovodstva — da se u Drvaru, kao značajnom radničkom centru i, naročito, poslije čuvenog generalnog štrajka, stvori jaka partijska organizacija. Inače, u vri­ jeme tog velikog štrajka drvarskih radnika iz 1938. godine, kao i prije i poslije njega, bio sam u žiži aktivnosti i na »crnoj listi« žandara i policije. Do opšteg štrajka pilanskih radnika u Dr­ varu došlo je poslije niza većih i manjih radnič­ kih štrajkova i nemira. Štrajk je imao snažan odjek i dao Drvaru pečat jednog od najnapred­ nijih i najrevolucionarnijih proleterskih grado­ va ne samo u Bosni nego i u cijeloj zemlji. On se, u pregledu istorije KPJ i radničkog pokreta između dva svjetska rata, spominje među če­ tiri najznačajnija radnička štrajka u Jugoslavi­ ji — od preko 300 radničkih pobuna, štrajkova i nemira — koliko ih je bilo u 1938. godini širom Jugoslavije. Počelo je time što je oko 1.200 pilanskih radnika Drvara, 17. avgusta 1938. godine — obu­ stavilo proizvodnju. Radnici su ubrzo zaposjeli pilanu i na svim važnijim mjestima postavili svoje straže, tako da niko sa strane nije mogao da uđe u krug pilane. Uprava pilane našla se u nezavidnoj situaciji, tim prije jer tako organizovan štrajk radnika u to vrijeme nije očeki­ vala, a još manje masovnu podršku seljaka i di­ jela građanstva, koji su štrajkačima donosili hranu. U tome su, dakako, učestvovali i Bursaćevi, što je, uz razgovore o uzrocima štrajka i �snazi radnika, bitno uticalo na političko opredje­ ljenje mladih Kameničana, među kojima i Ma­ rije i njene braće. Čitav Drvar je bio — u znaku generalnog štrajka u kome je učestvovao Nikola Bursać, Marijin otac. Sutradan, 19. avgusta, u Drvar je iz Saraje­ va stigao i generalni direktor »Šipada«, Ulmanski. U gradiću na lijevoj obali Unca »gospodin generalni« se pojavio oko 11 časova. Oko njega je bilo čitavo jato direktora i raznih šefova. Uz to, u Drvar je, već prvog dana štrajka, iz Banje Luke, upućen velik broj žandarma, tačnije reče­ no čitava žandarmerijska škola. Pošto je detaljno upoznat o štrajku, Ulmanski je, istog dana oko 14 časova — pozvao na sastanak predstavnike radnika, tj. štrajkački od­ bor. Svi su došli. Pregovori su se odvijali s naporom i podugo. Na kraju, svi radnički zahtjevi su, kako je rečeno, usvojeni, čime je štrajk u potpunosti uspio. Dok je trajao štrajk vlast je izbjegavala da ga nasilno uguši. Plašila sc radničkog jedinstva i straha da radnici neće izaći na predstojeće iz­ bore za koje je agitacija bila u toku. Međutim, kad su izbori prošli, organi vlasti su preduzeli oštre mjere protiv svih koji su se isticali u štrajku, tim prije jer je, prema navodima jed­ nog od sudionika tih zbivanja, cijelih 98 odsto birača drvarske opštine glasalo za — opoziciju. Tako je iz »Sipadove« pilane, januara 1939. go­ dine, otpušteno 90 radnika - zbog držanja u — štrajku i za vrijeme proteklih izbora. Dvadese­ tak radnika je uhapšeno i oni su odležali u za­ tvoru od 5 do 20 dana. Sekretar štrajkačkog od­ bora, Nikola Kotle, osuđen je na maksimalnu kaznu koju je mogao izreći sreski načelnik 52 dana zatvora. Pored toga, predsjedniku i se­ kretaru štrajkačkog odbora, Milanu Tankosicu i Nikoli Kotli, ministar šuma i ruda je, svojim dekretom, zabranio rad u svim preduzećima njegovor resora. Tankosić je još kažnjen sa 400 di­ nara globe i izgonom iz Drvara zbog toga sto je vlast cijenila »da je njegov utjecaj među rad­ ništvom bio nepodesan za red i mir, te da bi nje­ gov povratak u Drvar mogao biti samo od šte­ te po opšte interese« ... �Neosporno, i držanje Drvara u štrajku, i takvi rezultati izbora, i progoni najistaknutijih naprednih ljudi — bitno su doprinijeli brzom sazrijevanju uslova za formiranje prve ćelije KPJ za područje Drvara. To se zbilo koncem 1939. godine, u selu Kamenici. Uz to, u ljeto 1940. godine, na području Drvara su formirana i dva aktiva SKOJ-a — u Drvaru i Kamenici. Od tada su se događaji i u Drvaru sve br­ že odvijali. Decembra 1940. godine ovdje su uki­ nuti URS-ovi sindikati i počela hapšenja napred­ nih ljudi, među kojima i nekih članova KPJ, ali su organi vlasti, pod pritiskom radnika, bili pri­ morani da ih puste. Krajem decembra 1940. go­ dine, metalski radnik i predsjednik Međustrukovnog odbora sindikata za Drvar Nikola Kotle interniran je u koncentracioni logor Međurečje kod Ivanjice. A u februaru 1941. godine neki čla­ novi KPJ, da bi bili onemogućeni u svom poli­ tičkom djelovanju, pozvani su na »vojnu vjež­ bu«; među njima je bio i kamenički učitelj Veljo Stojnić. Povodom događaja od 27. marta 1941. godine u Drvaru je došlo do masovnih demonstracija, a neposredno poslije njih u selu Kamenici je odr­ žan sastanak svih članova Partije iz Drvara i Bo­ sanskog Grahova, gdje je izabran Sreski komi­ tet KPJ za Drvar i Grahovo, sa sekretarom Ni­ kolom Kotlom na čelu. Pored niza usvojenih odluka, na tom skupu komunista je naglašen zadatak Sreskog komite­ ta, da radi na što bržem omasovljenja Parti,e i SKOJ-a i otvaranju partijskih ćelija u naseljima gdje ih još nije bilo. Zauzet je stav i u vezi od­ brane zemlje, koji se temeljio na jasnoj politici Partije. Na osnovi zaključaka Oblasnog partijskog savjetovanja za Bosansku krajinu, održanog po­ četkom juna 1941. na Šehitlucima iznad Banje Luke, u Drvaru i većim selima stvorena je mre­ ža vojnih povjerenika pri partijskim rukovod­ stvima, čime je ubrzan rad na pripremanju us­ tanka. Ubrzo je uslijedila odluka o formiranju gerilskih odreda. Na području Drvara formirano je više odreda, brojnih i dosta dobro naoruža­ nih; odred »Kamenica« imao je 48 pušaka, puškomitraljez i 22 pištolja; odred »Crvljivica« preko 100 pušaka i teški mitraljez; odred »Javorje« oko 60 pušaka i puškomitraljez. �Pored toga, uz odrede »Kamenica« i »Crvi iivica« formirana su i po dva diverzantska odre­ da sa po 30—40 ljudi. Drvarska dolina je, dakle, spremno dočeka­ la početak ustanka 1941, a u okviru nje i ponaj­ prije, Kamenica, što je bio rezultat višegodišnje aktivnosti Partije i Skoja na ovom području, do­ brim dijelom vezane za ime i djelo Velje Štojnića. PARTIJA PRIPREMA KADROVE 26 Kada se, početkom jeseni 1938. godine, u ne­ koliko godina ranije sagrađenoj školi, oglasilo prvo školsko zvono — pred redovnim ili preraslim osnovcima pojavio se novi učitelj Velimir Stojnić Veljo. Bio je to vjesnik nečeg novog i vrlo značajnog što je u to siromašno krajiš­ ko selo donio novi prosvjetni radnik, »miran i lijep kao djevojka, a nemiran i mudar kao sva­ ki pravi mladi revolucionar«. Time škola na Kamenici nije postala samo obrazovna ustanova za opismenjavanje kako tek dorasle tako i za školu odavno prerasle mla­ deži sa Kamenice, nego i rasadnik kulture u najširem smislu. A, povrh svega, i veoma znača­ jan politički činilac u neposrednoj blizini Drva­ ra, najvećeg radničkog centra u zapadnom dijelu Bosanske krajine, — Kada je na Kamenicu došao učitelj Veljo Stojnić, mladi komunista, rodom iz Dobrog Se­ la kod Bihaća, sve je bilo lakše, i, činilo nam se, nekako drukčije — sjeća se poznati radnik i revolucionar Vaso Trikić. — On je, kao mlad i ambiciozan prosvjetar i komunista, odmah po­ čeo da, u isto vrijeme, djeluje na više kolos je­ ka. Pored redovnog rada sa mališanima, okupio je u školi i oko škole i odrasle, a onda je sve slobodno vrijeme koristio za razne aktivnosti s omladinom. Škola je ubrzo postala pravi centar prosvjetnog, kulturnog i sportskog, a uz to i pri­ je svega — političkog života. Veljo je znao li­ jepo i sa narodom; zalazio je u kuće i vrlo brzo sticao naklonost i prijateljstvo svih... Dolaskom Velje Stojnića na Kamenicu, os­ novna škola postaje centar cjelokupnog života: počelo je vanredno školovanje prerasle djece; selo je proširilo Narodnu knjižnicu i čitaonicu; �rad kulturno-umjetničke grupe je živnuo, kao i rad »kluba za fiskulturu i sport«; izvršene su pripreme za otvaranje djcčije kuhinje... Povrh svega toga — i kroz sve to — mladi i poletni učitelj i komunista Veljo Stojnić vršio je snažan idejno-politički uticaj, neposredno sprovodeći u život sve one tada osnovne zadatke Partije. U najkraćem, on je politički pripremao i pridobijao za ideje Partije mlade ljude, radni­ ke i seljake, vezao ih za SKOJ i KPJ, odnosno za napredni radnički pokret, kojima su predsto­ jali sudbonosni događaji i istorijski zadaci — dizanje narodnog ustanka i izvođenje revolucije. Kamenica je doživljavala neviđen polet, a iz svake želje i akcije njenih žitelja izbijala je neodoljiva žeđ za preobražajem. To su podsticali i učitelj Veljo i ostali komunisti, jer su u sva­ kom napretku naroda vidjeli ostvar.vanje ideja Partije, a u svakom okupljanju mladeži moguć­ nost više za sprovođenje svog uiicaja. Pored ostalog, ovdje je, početkom 1939, organizovan i »Singerov« domaćički tečaj, za koji se, među prvima, prijavila i Marija. O tome Du­ ka Bačkonja, udata Tomanović, nosilac »Parti­ zanske spomenice 1941«, kazuje: — Kuće mojih i Marijinih roditelja su bli­ zu, pa smo, kao komšije, postale dobre drugari­ ce još od ranog djetinjstva. Zajedno smo čuvale stoku, radile u polju, odlazile na prve sastanke seoske mladeži poviše pruge, na prve zabave i Skupove kod škole, na prve seoske zborove... Zajedno sam s Marijom išla i na šestomje­ sečni »Singerov« kurs krojenja, šivenja, kuhanja i održavanja higijene u domaćinstvu. Znala sam već da je Marija vrlo vrijedna, a tada smo se svi uvjerili i u to da je i veoma umješna. Ispoljila je tada i druge vrline: drugarstvo, nesebičnost, dovitljivost. Tako je, krijući od stručne učitelji­ ce, pomagala mlađima i onima koje su slabije shvatale — kako da kroje, šiju, vezu. A kad bi usmeno nešto odgovarale pa se zbunile u odgo­ voru, Marija bi im tiho došaptavala, pokazivala pokretom... Još za vrijeme održavanja »domaćičke škole«, Marijini roditelji skupe ono malo ušteđevine, a nešto novca posude i od rođaka, pa joj, među prvim »šnajdericama« u selu, kupe novu šivaću mašinu onda čuvene marke »singer«. �Marija nije strijepila nad svojom novom ši­ vaćom mašinom, niti je ljubomorno čuvala od pogleda i ruku svojih drugarica. Naprotiv, sve­ srdno ju je pokazivala svojim drugaricama. čak je onima koje iz porodičnih razloga nisu mogle da pohađaju tečaj, dozvoljavala da »malo proba­ ju šiti«. — Mi smo sa Bursaćima duže vrijeme za­ jednički obrađivali zemlju, — prisjeća se dalje Duka Bačkonja. — Kako je moj otac umro još 1936. godine to je moja majka, da bi što lakše prehranila djecu, potražila savezništvo sa nekim od dobrih susjeda. Ali, na nevolju, bili smo ja­ ko siromašni, pa se niko nije baš jagmio za nas. Ipak, pristali su, i to bez dvoumljenja, Bursaći — Nikola i Joka. Mi smo imali jedno slabo konjče, koje nije moglo orati, a Bursaći dvoje do­ brih konja. I tako: Bursaćevim konjima bi smo orali, a našim drljali. Pošto je u nas, Bačkonja, opet, bilo petoro poodrasle djece, mi smo, za uzvrat, davali malo više radne snage, na kopa­ nju, recimo... Marija je bila i »velika kupačica kukuruza«, kako tvrde njene najbliže komšije, drugarice i vršnjaci s Kamenice. Kad bi udarila motikom po suvoj i pjeskovitoj zemlji, »samo bi se diza­ li klobuci prašine i sijevalo kao munje!« — Rado bi, rano moja ljuta, svi do Marije kada se kopa, jer je ona »gonila dupli red«. Ši­ rokim zahvatima brzo bi okopavala struk za stru­ kom, jer joj je taj, valjda i najteži, seoski posao nekako i najbolje išao od ruke. Makar da je ces­ to i »duplo više« od drugih kopača »ćerala«, pr­ va je izlazila na kraj jarka i počinjala odmah s šalama i doskočicama. Prva bi u toj prilici po­ činjala pjesmu — sjeća se majka Joka svoje uis­ tinu vrijedne i umješne kćeri. Marija je po fizičkoj razvijenosti i^ snazi bi­ la prosječna seoska djevojka, veoma ženstvena, ali i djevojka jake volje, velikih zelja i zdravih ambicija, po čemu se isticala među svom omla­ dinom napredne, radne i složne Kamenice po solidarnosti i čvrstini ljudi nadaleko čuvene. Prvoborac Savo Pužić, rodom iz Bastasa, u svojoj kraćoj hronici o susjednoj Kamenici za­ pisao je: »Iako administrativno podijeljeni na pet sus­ jednih sela, Kameničani su, udruženim snagama 1930. godine otpočeli izgradnju nove škole, a �dovršili su je 1934. godine, uz materijalnu po­ moć države. Bili su složni i na izgradnji puteva i mlinova u Misijama i na riječici Bastašici. Pored Nikole Kotle, Vicuke Bodrože i dru­ gih, u Kamenici je bio veoma poznat i ugledan seljak i samouki majstor Milan Bursać. On je radio kao tesar na izgradnji seoskih kuća i sta­ ja. Istovremeno, bio je poznat i kao najbolji kosac na Kamenici i široj okolini. Bili majstor u ta dva »zanata« od posebnog je ugleda među sta­ novništvom brdskoplaninskih sela na »tromeđi«. Osim toga, Milan Bursać je i jedan od prvih ko­ munista u ovom kraju, što je još više doprino­ silo njegovom velikom ugledu među Kameničanima i u čitavoj drvarskoj kotlini«. Dolaskom na Kamenicu učitelja i komuniste Velimira Stojnića, ovo siromašno i jedno od najmanjih sela u drvarskom kraju, postaje za vladajući režim osinjak u koji često navraćaju žandarmi« — zapisuje dalje Savo Pužić. Kamenička škola postala je centar okuplja­ nja ne samo školske djece već i sve seoske om­ ladine i starijih naprednijih ljudi. Učitelj i ko­ munista Stojnić je, pored svog redovnog posla sa đacima, neumorno radio na kulturno-prosvjet nom uzdizanju seoskog stanovništva. Tumačio je i rasturao naprednu literaturu među radnici­ ma, seljacima i omladinom. U kameničkoj školi su ubrzo počele i prired­ be. Omladina je uvježbavala i prikazivala pozorišne komade bliske seljacima, kao što su »Slu­ ga Jernej i njegovo pravo« od Cankara, »Jaza­ vac pred sudom« od Kočića i si. Na ovim priredbama u kameničkoj školi pri­ sustvovali su i mnogi Drvarčani, Bastašani, Vrtočani i dr. Početkom 1941. godine na priredbu u Kamenici organizovano je došla čitava sokolska četa iz Bastasa, koju je predvodio Savo Grahovac. DOLAZE ZBILJSKI DANI U uočiratnom vremenu, bremenitom bezna­ đem i bezizlazom, narodu i ovog kraja vjeru u bolje sjutra, u izvjesniju budućnost, ulivale su napredne snage, oličene u SKOJ-u i Partiji. Uči­ telj Veljo Stojnić, sa čijim je dolaskom nastao opšti preporod sela Kamenice, bio je pravo oli- �čenie najnaprednijih političkih snaga. Konačno, na Kamenici je već bilo stvoreno jače političko jezgro, koje je postajalo sve šire i uticajnije. — Nepunu godinu dana poslije formiranja partijske ćelije (1939. godine), na Kamenici je osnovana i prva skojevska organizacija u drvar­ skom kraju — sjeća se Milan Bosnie, jedan od organizatora opštenarodnog ustanka u Drvaru i okolini. — Komunista Veljo Stojnić, mladi seos­ ki učitelj, nesumnjivo ima glavne zasluge za stva­ ranje i partijske i skojevske organizacije u Ka­ menici i uopšte za razvoj komunističkog pokre­ ta u drvarskom kram u vrijeme kada je on, uis­ tinu, bio najpotrebniji. Pored Duška Bursaća, uč;telj Veljo Stojnić je oko sebe okupio više mladih ljudi sa Kame­ nice, mahom onih koji su već bili radnici u Dr­ varu. I već u prvoj polovini 1940. godine na Ka­ menici je osnovana i organizacija SKOJ-a. — Moj brat Dušan Bačkonja — kazuje Duka — bio je izabran za sekretara skojevske organi­ zacije na Kamenici, jer je prije toga bio kandi­ dat za člana Partije. Uz Duška Bursaća, Veljo ie imao posebno povjerenje u moga brata Duša­ na, a i u ostale mlade Kameničane koje je po­ litički okupio i organizovao. Marija Bursać, Duka Bačkonja, Štaka Bašić, Dragica Basic i još neke djevojke i žene sa Ka­ menice prvi put su tada počele da se »bave po­ litikom«, makar za tu riječ većma od njih nije čestito ni čula do dolaska učitelja Velie u njiho­ vo selo. Tada su one, vjerovatno prvi put, čule i za riječ »komunista«, »skojevac«, »borba rad­ ničke klase«. Sa takvim razvojem političkog rada, po Ka­ menici počinju da se vrzmaju i žandarmi, pom­ no prateći aktivnost učitelja Stojnića i omladine koja se okuplja oko njega. — Džaba mu bilo što se oko učitelja Velje kupe muškarci, nego i ženskin'e poludjelo za njim! — bobnjala je baba Bodroža. — Kog će vraga naše cure s učiteljem — ni­ je on prilika za njih! — slagala se s njom susjetka, od Trikića. , . — O cureee! Nije za vas politika vec pleti­ vo! — savjetovale bi ih, ne i bez prizvuka iro­ nije i skoro u horu, starije žene, majke i bake. Ali, mlade Kameničanke su se, kao i sve dje­ vojke svijeta, oduvijek interesovale za sve ono �što rade momci, pa su se i one prepustile toj »opasnoj« boljki — da se bar donekle upoznaju sa »političkom situacijom«. Nema sumnje, dje­ vojke su ponajviše strahovale od toga da im mla­ dići uskoro ne odu u soldačiju, pa su se zani­ male za vojnu i političku situacju. A šta to znači kad mladi ljudi odu na vojnu — ne jed­ nom su slušale od svojih majki i baka, koje su godinama čekale svoje muževe iz prvog svjetskog rata — da ih mnoge nikad i ne dočekaju... Kako je Duško Bursać svakodnevno bio u društvu, na vezi i u akcijama s učiteljem Veljom Stojnićem, sasvim je prirodno što je Bursaćeva kuća, već od početka političkog vrenja i previranja u Kamenici, bila jedan od centara rada i stjecišta naprednih ljudi, skojevaca i ko­ munista. U isto vrijeme, u Jokinoj i Nikolinoj kući se sve češće sastajala omladina, na preli­ ma i sijelima, ostajući ponekad i do duboko u noć. — Ama, Nidžo, brate, jesi li čuo da je učitelj Veljo osumnjičen za »širenje komune« i da vlast hoće da ga proćera iz našeg sela i iz čitave dr­ varske opštine?! — priupita jednom, u povjere­ nju, komšija Bodroža inače ćutljivog Nikolu Bursaća. — E, govorio sam ja mom Dušku da mu pri­ jeti velika opasnost ako i dalje bude nerazdvo­ jan s tim našim učiteljom za koga se skoro jav­ no govori da je »crveni«, da propagira prevrat u državi — oteo se uzdah Nikoli. — Ali, neka, neka ih; siguran sam ja da ni Veljo ni moj Du­ ško, ni oni što se s njima druže, ne mogu ne­ časno ni misliti ni činiti... Onda je došlo, na žalost Kameničana i pre­ brzo, do rastanka sa učiteljem Veljom Stojni­ ćem. .. U jesen 1940. godine Veljo je dobio zadatak da obavezno pođe u Sarajevo, na Pokrajinsko savjetovanje SKOJ-a. Obaveza se, razumije se, morala ispuniti, ali se postavio ozb ljan problem: kako napustiti školu, pogotovu što je već bio pod prismotrom policije. Na sastanku partijske ćelije u Kamenici, dogovoreno je da Veljo, ipak, pođe na Konferenciju. Krenuo je — naravno ile­ galno. I pored svih mjera predostrožnosti, poli­ cija je saznala da učitelj Stojn:ć nije u školi. Naime, još ranije je uprava grada Beograda po­ slala u Drvar svog policijskog agenta Srećkovića, �sa specijalnim zadatkom — da otkriva komuni­ ste i rad njihovih organizacija. Čim je taj prevejani agent saznao da je Stojnić odsutan iz ško­ le, dojurio je sa još dva agenta pravo na Kame­ nicu. Izvršili su detaljan pretres. Pri tom je is­ kusni agent našao toliko »dovoljno kompromitujućeg materijala« u školi, odnosno Stojnićevom stanu, da ga je mogao odmah uhapsiti. Pred par­ tijskom ćelijom se, kako ističe Nikola Kotle, po­ stavio zadatak da spriječi policiju da uhapsi Velju: — Došlo se do zaključka da je jedini izlaz — organizovati javne demonstracije u Drvaru, na kojima bi učestvovala čitava Kamenica, i to pr­ venstveno zbog pretresa škole. Demonstracije Kameničana su u'spjele preko svih očekivanja. Na taj način vlast je preduhitrena i spriječena da uhapsi Velju Stojnića. Policija je bila planirala da Velju uhapsi na željezničkoj stanici u Drvaru, ali je partijska će­ lija poslala tajnu »vezu« da ga presretne između Srnetice i Oštrelja. Tako je on sišao s voza u Oštrelju, pa preko Crvijivice i Pasijaka okrenuo pješice na Kamenicu. U kancelariji sreskog na­ čelnika čuo je: — Slobodno možeš da nastaviš rad sa djecom u školi i ni dlaka ti više sa glave ne smije da fali. To je, nesumnjivo, bila jedna od značajnih pobjeda napredne Kamenice i njene partijske i skojevske organizacije. Ipak, vlasti su, u februaru 1941. godine, kameničkog učitelja Stojnića, osumnjičenog za »pro­ pagandu komunizma« i kao »opasnog prevrat­ nika« — pozvale u rezervu, u kojoj će, u Banjoj Luci, služiti sve do napada Hitlera na Jugoslavi­ ju i sloma kraljevske vojske. Ali iako je u »pre­ vratu «1941. Stojnić bio daleko od Kamenice — njegov uticaj je bio itekako »prisutan«, naročito u radu partijsko-skojevskog jezgra što ga je up­ ravo on stvorio. Sve to što je u selu činio učitelj Veljo veo­ ma je interesovalo paladu braću Bursaće i njiho­ vu nešto stariju sestru Mariju. Ali, kako nije bio običaj da ženska djeca uče škole — već kako će kuću kućiti i djecu podizati -— to nije ni do­ lazilo, ne bar ozbiljnije, u pitanje da h jh ne, da i Marija Bursać nauči čitati, pisati i računati. — Eh, moj braco Vaso, blago tebi kad i tj već znaš da čitaš i pišeš, pa možeš da naučiš �i napamet ove divne pjesmarice — govorila je, s tugom u srcu, Marija svom tada najmlađem bratu, koji je upravo pošao u prvi razred osno­ vne škole. — Pa nauči i ti, sejo, da čitaš i pišeš, ko ti brani! — Svi, baš svi, eto, vele: »Nije za ženske knjiga, već kolijevka!« — Nemoj ti plakati, Majo, ja ću tebe nauči­ ti! — tješio ju je Vaso. — 'Ajde, braco, čitaj mi nešto... — A šta bi najvolila da ti čitam? — One lijepe pjesmice, od onog Zmaja!... Lako je pamtila i kratke narodne priče i baj­ ke, a posebno pjesme o junacima, pogotovu o Kosovu i Braći Jugovića, što je slušala od Du­ ška i Dragana, te još neke od seoskih guslara... Krijući od roditelja i susjeda, Marija bi se nadnosila nad bukvar brata Vase, učeći slovo po slovo. Hvalila bi se, kriomice, braći Dušku i Draganu — kako je već pola slova naučila, a naučiće, zacijelo, i čitavu azbuku, samo ako je oni nikome ne odaju. Molila ih je, po koji već put, da glasno recituju pjesmice koje su naučili napamet, kako bi i ona upamtila makar koju. Među prvim epskim pjesmama naučila je »Smrt majke Jugovića«, najčešće ponavljajući stihove: Ako su nam odletjeli idrali, Ostali su ptići ždralovići, Hranićemo ptiće ždraloviće, Naše pleme ostat' pusto neće! Između dva rata, posebno je bila popularna Zmajeva pjesma »Dižimo škole«. U Kamenici su, u vrijeme izgradnje nove školske zgrade, od 1930. do 1934. godine, svi znali i izgovarali Zmajeve stihove: Dižite škole, deçà vas mole, jer ima V goreg srama i stida neg' svome čedu — ne dati vida... A izgovarali su Kameničani, zamišljeni nad njom, i onu Zmajevu vizionarsku poruku mla­ dima: 3 Mai na Bui.sac: 33 �Pamtite, deco, ove zbiljske dane, Ove zbiljske dane, jedva dočekane ! . . . A ti »zbiljski dani«, u prenesenom značenju, dolazili su i ovdje, uvodeći i Kameničane u uis­ tinu ozbiljno vrijeme, donoseći trenutke sudbo­ nosnih odluka i konačnog obračuna, kako to i narodna pjesma kaže: Zeman doš’o — valja vojevati, Za slobodu krvcu proljevati, Dižite se, braćo, na oružje! VICUKA, MARIJINA LJUBAV O djevojci Mariji u roditeljskom domu na Kamenici, njenim ljubavima i željama, autor ovog štiva dugo je razgovarao s njenim najbližima. Sa Marijinim roditeljima, Jokom i Nikolom, prvi put 3. maja 1960, u njihovoj novoj kući u Bač­ koj Palanci, u Ulici Maršala Tita broj 66. — Pitaju nas često o Marijinim djevojačkim danima, o simpatijama prema momcima, o pri­ likama za udaju... To, izgleda, interesuje mla­ dež, a mi im ne možemo mnogo reći, jer je krat­ ko poživjela, još u teška vremena — veli Mari­ jin otac Nikola, — Bila je, bome, kao i svaka druga mlada i zdrava cura: imala je simpatija, željela je da živi, da voli i da bude voljena, da nađe pravu priliku i temeljnog životnog druga s kojim će proživjeti u slozi i ljubavi, izroditi djecu i po­ dizati ih u boljem vremenu — kaže starica Joka i, gledajući nekud u daljinu, dodaje: — Imala je momka kojeg je, možda, jedino, a svakako najviše voljela. Bio je to naš komšija, Vid Bodroža koga smo svi zvali Vicuka. Što jest — što nije, tek lijepo su se gledali i pazili. A bili su, bogme, i par, što vele kao bor i jela, baš jedno za drugo i po izgledu, i po naravi. Sa­ stajali su se počesto, na zborovima, na prelu, kod stoke... Naša djeca su često, i kada nije bilo nasta­ ve, odlazila školi, naročito od kako se Duško po­ vezao s učiteljom Veljom Stojnićem. Vicuka i Marija sretali bi se i tamo, ili na putu. �— Po selu se, istina, govorkalo da se u Ma riju zagledao i Živko Bodroža, kršan i dobar mo­ mak, isto iz našeg prvog komšiluka, koji će ju nački poginuti u bici na Prkosima, kada je i Marija smrtno ranjena. Učesnici te bitke su nam kazivali da mu je Marija pritrčala i previla mu rane junačke, ali je ubrzo ponovo ranjen i izdah nuo je baš tu, na tom krvavom bojištu — pri­ povijeda Nikola, dodajući i on da je njihova kći »imala dosta lijepih prilika za udaju«, ali da joj je srcu, ipak, bio najdraži Vicuka, a i ona njemu Ako se, dakle, može govoriti o pravoj s'm patiji, o momku djevojke Marije stasale za uda­ ju, o njenoj nepodijeljenoj ljubavi, onda je to Vid Bodroža Vicuka. To kažu njeni roditelji, ta­ ko priča većina Kameničana, toga se sjećaju i Marijini i Vicukini drugovi iz mladalačkih dana s Kamenice, te njihovi ratni drugovi i saborci. Vida Bodrožu svi su, od milja, zvali Vicu­ ka. Rođen je 1919. godine u Kamenici. To je onaj opjevani drvarski radnik i prvoborac ustan­ ka iz pjesme borca i pjesnika Branka ćopića čiji je naslov »Dva heroja bratstvo kuju i kroz borbu učvršćuju«. Pjesma je posvećena dvojici znanih junaka, kasnije narodnih heroja, Vicuki Bodroži i Anti Rukavini (rodom iz Žegara, kraj Bihaća). Njen dio glasi: Ponesi nas, striče vjetre, i ne štedi kilometre — Kamenici, kršnoj Lici na granici, nedaleko od Drvara, ima jedna kuća stara, od kamena građe grube, o nju vrijeme tupi zube; tu je gorki hljebac gricko Bodroža hrabri Vicko. .. Kada je odrastao, Vicuka je, uz seoske po­ slove, katkad zamjenjivao i oca na pruzi, odno­ sno posluživao u seoskoj školi, da bi se zatim zaposlio u Fabrici celuloze u Drvaru. Kada je u aprilu 1941. godine došlo do rasula bivše jugoslovenske vojske, u Drvaru i okolini se oružja i vojničke opreme moglo naći tako reći pored puta, doslovno na sve strane. Tako je Vid Bodroža Vicuka, izvršavajući direkt vu KPJ da se prikuplja oružje i ostali ratni materijal, do­ šao do mitraljeza. S njim će, kada je KPJ, 27. jula, pozvala u juriš na Drvar, učestvovati i is­ taći se u tom okršaju. Naročito će se, nešto kas- �36 nije, pokazati za vrijeme ustaške ofanzive iz prav­ ca Bihaća, u borbi koja je vođena na Oštrelju. Ugledan i omiljen, Vicuka je znatno dopri­ nio i omasovljenju ustanka u svom kraju, što je bilo veoma važno. U okršajima na cesti Bosanski Petrovac — Oštrelj — Drvar, Vicuko Bodroža se sa svojim vo­ dom nalazio na pravcu glavnog neprijateljskog udara. Daleko nadmoćniji i bolje naoružan, ne­ prijatelj je prisilio i lijevo i desno krilo parti­ zanske zasjede da se povuče iz okršaja i odstupi u šume Klekovače. Međutim, iako izložen najžeš­ ćem udaru i uragans'koj vatri neprijatelja, Vicu­ ka nije odstupao. Uz njega su ostali i nekolici­ na boraca njegovog voda. Ispod samog Oštrelja oni su se ušančili i nisu dali neprijatelju da pro­ dre na slobodnu teritoriju Drvara. Kada su os­ tali borci vidjeli da se Vicuka sa grupom drugo­ va odlučno odupire neprijatelju na pravcu njego­ vog glavnog udara, uz samu cestu, pribrali su se, sredili za napad i izvršili opšti juriš. Nepri­ jatelj je ne samo zaustavljen, nego i potpuno razbijen i vraćen tamo odakle je i došao. O partizanskoj pobjedi na Oštrelju i pod­ vigu Vicuke Bodrože brzo se pronio glas širom Krajine i Like. Vijest o uzaludnom pokušaju Pavelićevih ustaša da iz Bihaća prodru preko Bosanskog Petrovca za Drvar i Grahovo, odjek­ nula je širom »Nezavisne Države Hrvatske«, pa i dalje. Vicko Bodroža se istakao i u borbama iz­ među Drvara i Bosanskog Grahova, početkom 1942. godine, On je, samo sa jednim vodom, do­ čekao i više puta razbio daleiko nadmoćnijeg ne­ prijatelja. Tako je izvršio napad na istureni italijanski položaj na predjelu Gornje Kamenice. Bilo je to na sam 1. maj — Međunarodni praz­ nik rada 1942. godine. Partizanska pobjeda bila je potpuna. I praznikovanje Prvog maja bilo je tim veće i radosnije. Samo nekoliko dana posli­ je toga, na prijevoju Ploče, na cesti Drvar — Ka­ menica — Ploče — Resanovci — Bosansko Gra­ hovo, Vicuka Bodroža sa svojim borcima sačekuje italijansku kolonu i uništava dva kamiona. Te, druge, ratne godine Vicuka je primljen u Partiju. Godine 1943. Vicko Bodroža se istakao u vi­ še borbi tako da je dobio i posebnu pohvalu šta­ ba Prvog bosanslkog korpusa. Naime, on je sa svojim borcima, u okršajima između Sanskog Mosta i Prijedora, uništio bataljon Nijemaca, a �u jednoj bici između Bihaća i Bosanskog Petrov­ ca potukao je dvije čete Nijemaca... Maja 1943. Vicko je, sa komesarom svog bataljona, upao, jašući na konjima, u selo Čećavu i strojnicama su rastjerali preko 200 četnika!... Četvrta krajiška brigada, formirana 9. sep­ tembra 1942. godine na Tičevu kod Bosanskog Grahova, prošla je dug i slavan borbeni put od planine Šatora, preko Srbije i dijela Crne Go­ re, do bitke za Beograd i posebno se istakla u borbama na Sremskom frontu. U mnogim bor­ bama vođenim u operacijama prodora u Sr­ biju, u bici za oslobođenje Beograda i na srem­ skom frontu, komandant te brigade NOVJ bio je već legendarni junak Vid Bodroža Vicuka, što je bilo priznanje njegovoj ličnoj i starješinskoj hrabrosti. »Popunjena i odmorna, brigada je iz Beo­ grada pošla na sremski front« — stoji u opisu borbenog puta te brigade. »Tu je vodila teške borbe sve do aprila 1945. godine, kada je krenu­ la u posljednju ofanzivu za konačno oslobođe­ nje zemlje. Na sremskim ravnicama brigada je Viciiko Bodroža, jedina M arijina ljubav �izgubila više svojih rukovodilaca i starih i novih boraca. Među njima je bio i komandant brigade Vicuka Bodroža..,« On je, kako je zapisano, he­ rojski poginuo, »omogućivši da se dvije briga­ de NOVJ izvuku iz vrlo kritične situacije«. Za narodnog heroja proglašen je 5. jula 1951. godine. Tako su, u ratnom vihoru, poginuli i Marija i Vicuka. Time je i njihova ljubav, ljubav izme­ đu dvoje heroja, ostala neostvarena, što narod kaže — nesuđena. KAMENICA — CENTAR USTANKA Došli su: rat, kapitulacija zemlje, strahovla­ da ustaša i, srećom, ubrzo — opštenarodni usta­ nak kojeg su poveli komunisti... S dolaskom rata, simpatije su prekinute, ljubavi otete, mladosti zapućene na staze borbe i neizvjesnosti. Marija Bursać, kao, uostalom, i većina nje­ nih drugarica i drugova, imala je sada samo je­ dnu i istinsku ljubav — borbu protiv fašizma, žestok boj protiv okupatora i ljutu bitku sa do­ maćim izdajnicima, ustašama i četnicima. — Sloboda je najveća svetinja! — govorila je često Marija, dodajući da se tome mora podre­ diti, doslovno i bezrezervno, sve: i mladost, i ljubav, i udaja, i ženidba, i kuća i djeca, i zdrav­ lje i život! Sve je trebalo, sve se moralo žrtvo­ vati samo jednom: borbi za pobjedu, za oslobo­ đenje domovine, za bolju, pravedniju i srećniju budućnost svoga naroda. Pojedinosti o tome kako se Marija Bursać predala toj svojoj, sada i jedinoj, ljubavi — bor­ bi za narod, za slobodu, i kako je istinski i do­ kraja sve podredila i žrtvovala interesima revo­ lucije — živo se sjeća i Milan Tminić, istaknuti prvoborac od Drvara, u ratu član Mjesnog i se­ kretar Sreskog komiteta SKOJ-a: — Bar tridesetak puta sam u ratu ručao, večerao ili zanoćio u kući Bursaćevih, na Kame­ nici. Ali Mariju sam rijetko kad zaticao u kući. U prvo vrijeme radila je na sakupljanju po selu i odnošenju na položaje hrane, pa zatim obuće i odjeće, pokrivača i zavoja za borce. Tek kasno u noć dolazila bi iz akoije i odmah se prihvatala brojnih seljačkih poslova i domaćickih obave­ za u kući. �Bila je orna za svaki posao i sposobna da sve brzo i kako valja uradi: od dočekivanja i smještaja gostiju do podmirivanja blaga. Nikada nije mirovala, ni trena nije imala slobodnog... Starija braća su otišla u borbu, a mlađa osta­ la premlada, pa je ona jedina mog'a da pomog­ ne već postarijim i bolešljivim rod.teljima. Ona kod nas, istina, ni po tome nije bila ne­ ki naročiti izuzetak od dobrog dijela naše divne omladine. Bila je, što bi se reklo, tipična seoska, »nepismena«, djevojka. Ipak je, po mnogo če­ mu, služila kao primjer svim svojim vršnjaki­ njama. S njom, s njenim radom i uspjesima, ne­ rijetko smo prekorijevali druge djevojke, pa i mladiće — ističe Tminić. Čim je, sredinom aprila 1941. godine, kapi­ tulirala bivša kraljevska vojska, na scenu, pod okriljem njemačkih i italijanskih fašista, stupa kvislinška tvorevina »Nezavisna Država Hrvat­ ska«. Poglavnik Ante Pavelić brzo uvodi ustašku strahovladu. Na udaru su: komunisti i skojevci, pa Srbi, Židovi, Gigani... I u drvarskom kraju su počeli: pljačke, mal­ tretiranja, odvođenja nedužnih ljudi — prvo u policijsko-žandarmerijska mučilišta, zatim na streljanje, bacanje u bezdane, u rijeke... Ali, Komunistička partija Jugoslavije nije priznavala kapitulaciju. U radničkom Drvaru ona je imala ne toliko brojnu koliko jaku organiza­ ciju, računajući, uz to, i na novoformirane skojevske organizacije i veliki broj svojih saradnika i simpatizera. Na čelo naroda drvarskog kraja stavili su se najbolji njegovi sinovi — komunisti i revolu­ cionari, među kojima su se isticali: Ljubo Babić, Veljo Stojnić, Milutin Morača, Slavko Rodić, Ni­ kola Kotle, Vaso Trikić, Milan Bosnie, Bogdan Pećanac, Ilija Materić, Milan Bursać, Miloš Bauk. Vaso Kelečević i mnogi drugi. Oni, prvo, organizuju prikupljanje svog ras­ položivog oružja, zatim povlačenje odrasiih lju­ di i šume, okupljanje prvih borbenih grupa, ustaničkih vodova, četa i odreda. Već početkom jula 1941. godine Kameničani su organizovali i svoj logor u šumi Praščijaku poviše Kamenice, a već za nekoliko dana spustili su se iznad samih kuća, u šumi zvanoj Trninića �Okliak. Tamo su danjivali i nooivali, hranili se, prebrojavali sakupljene puške, municiju, bombe, pištolje, rogulje, sjekire i drugo oružje i oruđe s kojim će poći u prve borbe. To je, u stvari, bio prvi gerilski odred slobodarske Bosanske krajine. Istovremeno, na terenu Kamenice nala­ zio se i štab drvarskih ustanika, s komandan­ tom Ljubom Babićem na čelu, kojeg je partijsko rukovodstvo Bosanske krajine odredilo za vojnog povjerenika u srezu Bosansko Grahovo (i Drvar). Zamjenik komandanta Štaba bio je Milutin Morača, student prava iz kolonističkog sela Novi Žednilk kraj Subotice, rezervni oficir bivše jugoslovenske vojske. To što su Kameničani i u tome prednjačili u širem kraju, rezultat je djelovanja prve partij­ ske ćelije i prvog skojevskog aktiva u drvarskoj dolini — formiranim na Kamenici. Uostalom, na Kamenici je, tačnije rečeno u njedrima šume Bobare, noću 26/27. jula 1941. donijeta i odluka 0 otpočinjanju opštenarodnog ustanka u Bosni 1 Hercegovini, odakle su razaslati kuriri k Srbu, slobodarskom ličkom mjestu u kome je, istog dana kada i u Drvaru, sutradan 27. jula, planula prva ustanička pušlka — osvetnica u bratskoj Hrvatskoj. Ubrzo poslije dizanja narodnog ustanka, Ka­ menica postaje »zasebno selo«, na glasu ^ kao partizansko i borbeno, čime Kameničani, baš kao i prije rata, u radničkim štrajkovima, zauzimaju istaknuto mjesto u drvarskoj kotlini. Poslije prvog oslobođenja Drvara, 21. avgus ta 1941. godine — na inicijativu Štaba drvar­ ske brigade i u saradnji sa članom CK KPJ Mar­ kom Oreškov.ićem Krntijom — na Kamenici je održana konferencija žena, na kojoj su, pored žena i devojaka sa Kamenice i iz okoline, uces tvovale i Muslimanke i Hrvatice iz šire okoline Drvara, kao i žene iz Slovenije, koje su se za vrijeme ustanka zatekle na ovoj teritoriji, ka­ mo su ih Nijemci protjerali sa ognjišta iz oko­ line Maribora i iz drugih krajeva Sloven je. Na toj konferenciji žena manifestovano je bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata,^ Muslimana i Slovenaca, a borcima je, na položaje upućeno pismo, sa porukom da istraju u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika, te da se uzdrze od osvete nad nedužnim stanovništvom drugih nacionalnosti, a prije svega nad Hrvatima i Mus- �limanima koji nisu bili krivi za nedjela izdajni­ ka i krvoloka iz njihovih redova. Takav stav up­ ravo ubjedljivo govori o uticaju Partije u ma­ sama i visokoj svijesti naroda Kamenice i dr­ varske doline, tim prije jer su mnoge od tih že­ na ostale bez svojih najmilijih, koje su Nijemci ili ustaše zvjerski umoril'. Krajem prve ustaničke godine Kamcničani su, na potpuno demokratski način, izabrali i svoj prvi narodnooslobodilački odbor. Predsjed­ nik odbora bio je Nikola Bodroža, a članovi: Jovo Bursać, Dušan Rodić, Vid Bodroža i Dragan Dejanac. Na toj »kamenitoj Kamenici« je, u proljeće 1942. godine, osnovana i prva partizanska ekono­ mija na slobodnoj teritoriji Bosanske krajine. Stvorena od dobrovoljnih priloga seljaka iz oko­ line Drvara i od rekvizicije i konfiskacije imo­ vine neprijatelja naroda, ekonomija je jedno vri­ jeme raspolagala i sa 6.000 ovaca i koza, oko 320 grla goveda i konja i dr. Magacini su se nalazili u kućama i oborima Jovana Papka i Davida Kamenka u Koritima i u zaseoku Razboj kod Bastasa, a kasnije u samoj Kamenici. Pekara, otvo­ rena pri ekonomiji, bila je u selu Boboljusci. Upravnik te ekonomije bio je Kameničanin Đuro Bodroža. U jesen druge ratne godine, tačnije 22. avgusta 1942, na Kamenici je osnovano jezgro slavne Treće proleterske krajiške brigade. U svim tim i drugim zbivanjima Marija Bur­ sać je imala veoma zapaženu ulogu, zbog čega je njena aktivnost za NOP i ostala u tako ži­ vom sjećanju učesnika tih istorijskih događaja. Po sjećanju mnogih, Marija je već u predustaničko vrijeme, a obaška u prvim ustaničkim danima, predano izvršavala sve zadatke koje su postavljali Partija i SKOJ, mada ona, zvanično, još nije bila »organizovana«. Ubrzo je postala glavna ličnost među žena­ ma u čitavom kraju: kao vjetrom nošena, ona obavlja niz kurirskih zadataka na relaciji Kame­ nica — šuma Bobara — logori gerilaca — Drvar. A kada su organizovane prve ustaničke gru­ pe, čete i odredi, Marija, s još nekoliko druga­ rica i drugova, održava kurirske veze između pr­ vih ustaničkih četa i odreda u Drvaru i čitavoj drvarskoj kotlini. �Danju se oprezno kreće po kamenjaru, kroz išume i preko proplanaka, kako je ne bi primije­ tili i uhvatili neprijatelji. A noću se tako slo­ bodno kretala kako se može kretati najsmioniji muškarac, ne plašeći se »ni vuka, ni hajduka«. Pisma je krila u njedra, u opanke, zašivala u odjeću, a usmene poruke tako dobro pam­ tila — da ih je znala naizust. Poput košute je skakala s kamena na ka­ men, od kuće do kuće — kada bi sakupljala hra­ nu i odjeću, odnosno od položaja do položaja — na kurirskim zadacima. Sa strinom, Anđukom Bursać, Dukom Bačkonja i drugim djevojkama i mladim ženama, prikuplja i sprema hranu za ljude u šumi. čak se, kako kazuje Branko Vještica, rodom iz zaseoka Gornje Vrtoče, raspituje po selu da li još gdje-gdje ima skrivenog ili zabačenog oružja, starinskih kremenjača i lovačkih pušaka. Organizuje prikupljanje odjeće i obuće; sakuplja ši­ vaće mašine u seoskoj školi i rukovodi radom u improvizovanoj krojačnici... — Primjetno Marijino isticanje, kao veoma vrijedne i sasvim odane djevojke, zapaženo je u radu Odbora fonda. To su u nas bili prvi po­ moćni vojno-pozadinski organi vlasti kojima je osnovni zadatak bio snabdijevanje ustanika. E, Marija je bila najaktivniji član tog našeg odbo­ ra — sjeća se još vrijedna aktivistkinja na Ka­ menici Duka Bačkonja. — Taj Odbor fonda ve­ ćinom je i bio sastavljen od žena i djevojaka. Pored hrane, sakupljale smo gotove odjevne predmete, ali i tkanje i sukno, pa bi to šile u krojačnici što smo je organizovali u seoskoj ško­ li. U njoj je uvijek bilo spremno za rad bar de­ setak drugarica, onih što su uoči rata, zahvalju­ jući učitelju Velji Stojniču, završile »Singerov« tečaj šivenja i krojenja. Odnosile bi to u šumu, u logore ili u Drvar, kod tzv. »Kantine«, gdje je bio sabirni centar hrane d odjeće — za ustanike. MARIJA POSTAJE SKOJEVKA Prvi skojevski aktiv u ovom kraju, kako je rečeno, formirao je, još 1940. godine, učitelj V e ­ l i o Stojnić. Bio je to skojevski aktiv — na Ka­ menici. Za sekretara je izabran Marijin susjed �Duško Bačkonja, radnik u Drvaru kao i većina Kameničana. Rad skojevaca se prvo osjetio na kulturno^prosvjetnom i sportskom polju, a s vremenom i u pogledu idejno-poliličkog djelovanja. To je privlačilo, intcresovalo i okupljalo sve veći broj mladića i djevojaka. To druženje mladih za starije je bilo upad­ ljivo i pomalo čudno, da ne kažemo i sumnjivo, naročito za brižljive majke, koje su itekako pa­ zile s kim njihove kćeri »idu«. Odgovor na to njihovo pitanje doći će ubr­ zo, s vijestima o narodnom ustanku u Drvaru, 27. jula 1941. godine. Mladi su se družili — da bi se organizovali za borbu. — Još u septembru 1941. Marija je postala član SKOJ-a — kaže njen brat Dragan. — Sasta­ nak na kome je primljena održan je u kući ro­ ditelja aktivistkinje Duke Bačkonje. Bilo je to prvo primanje u SKOJ najaktivnijih mladića i djevojaka sa Kamenice, poslije izbijanja ustan­ ka. A Marija je važila za najaktivniju i najrevo­ lucionarniju omladinku, slobodnu, istrajnu, odvažnu. Poslije su primani novi članovi. Tako je krajem prve ratne godine skojevska organizaci­ ja na Kamenici imala 23 člana i bila toliko jaka i tako organizovana da je mogla da izvrši sve povjerene zadatke. Svi sposobni mladići sa Kamenice ubrzo će stupiti u partizanske odrede, a drugarice u rad­ ne čete, zatim i one u partizanske redove... U isto vrijeme, znatno je ojačana i partijsika ićelija na Kamenici, koju su uoči svenarodnog ustanka 1941. godine činila svega četiri člana: Velimir Stojnić Veljo, učitelj, Nikola Kotle, metalski radnik, Milan Bursać, seljak i Husein Habdičević, učitelj u Resanovcima (Bosansko Gra­ hovo), rodom od Doboja, (streLjan 1942. godine od strane neprijatelja). Vlado Grujić, iz Podbrine kraj Drvara, poza­ dinski radnik iz vremena ustanka, Mariju Bur­ sać je upoznao preko njene braće Duška i Dra­ gana koji su, jedno vrijeme, pješice, s Kamenice dolazili u školu u Drvar: — Obojica su bili divni drugovi, dobri đaci. Bio sam nešto mlađi od njih, pa bi me oni šti­ tili i od ponekog odraslijeg oškop:ce. Od njih sam prvi put ponešto čuo o radničkom pokre­ tu, SKOJni, Partiji. A nije ni čudo; to su bili uče- �nici naprednog učitelja i komuniste Velje Stojnica. Duško je ubrao postao vrlo uticajan u školi, djelovao je na sve nas i okupljao nas oko sebe. Oprezno nam je govorio o onome što će da dođe, o idejama Partije i SKOJ-a, o predsto­ jećim odlučujućim borbama. Nije prošlo dugo, a »ono što nas čeka« je došlo. Ubrzo je, poslije ustanka, formirana speci­ jalna, Drvarska omladinska četa, kojom je Duš'ko, u saradnji sa starijim drugovima, upućenih u oružje i vještine u ratovanju, rukovodio. Iz­ vodili smo vojničku obuku i pripremali se za skori odlazak u ustaničke, partizanske redove. Vježbali smo u Drvaru, na terenima Kamenice, Zaglavice... Tada je Vlado upoznao i Mariju, o kojoj je mnogo slušao i od njene braće: — Bila je stalno u akciji, uvijek vrijedna i politički dobro »potkovana«, što je u ono vri­ jeme bila prava rijetkost kod žena i djevojaka. Ostala mi je u uspomeni i kao veoma lijepa dje­ vojka, okrugla lica, rumenih obraza, crnoputa, krupnih crnih očiju, skladno razvijena. Nije baš mnogo govorila, ali ono što bi rekla imalo je svoje mjesto. I riječima, i djelom, i šalom, i ipjesmom, — bila je za borbu. Dok bi radila pjevušila je i, sigurno, tako osjećala: Mila majko ti ne zali sina, Kad ga u boj zovne domovina. U iskrenost Marijinih riječi duboko vjeruju i njene najintimnije drugarice koje su je, jed­ nog julskog dana 1941. godine, zatekle zamišlje­ nom nad otvorenim kovčegom, punim njenog ruva djevojačkog. Odjednom joj se otelo: — Rat je. Pokolj je počeo. I sad: ili u rop­ stvo robovati ili bunu buniti! Izbora nema — domovina zove! Daću joj sebe i — darove!... To je rekla i onda na kićene biljce, šarene vunene čarape, tkane torbe, na veliko ruvo — složila i ono malo, tkano, veženo, bijelo, sve naj­ urili ie. .. To je bilo u praskozorje ustanka. Marija se obećala — borbi, narodu. �PRVI USTANICKI DANI Bila je nedjelja, 27. jul 1941. godine. Ustanak na Uncu! Došli su oni »zbiljski da­ ni — jedva dočekani« kako je pjevao Zmaj. Za­ kucala na svaka vrata poruka iz narodne pjesme: Zeman đoš'o valja vojevali, Dižite se, braćo, na oružje! Došli su dani Drvara, da se pokaže i doka­ že zašto mu je narod, još davno, spjevao snažan stih: »Nema Unca do — žarkoga sunca!«, što je u svojim djelima oteo od zaborava veliki krajiš­ ki pjesnik i borac Petar Kočić. Ova junačka krajina, čuvena »tromeđa« i gnijezdo junaka, sve što je dobro znala i valjano imala, upjesmila je, sve mjerila epskim aršinima... Sad je sve što je do puške doraslo — kre­ nulo u ustanak, u bunu; doslovno sve se stavilo u službu borbe za slobodu, za pobjedu... S planinskih visova ove slobodarske trome­ đe Krajine-Like-Dalmacije, snažan vjjtar donosi, a valovi rijeke odnose, i opet neke neuhvatljive snage natrag vraćaju, kao snažan eho, kao opo­ menu, kao ohrabrenje — slobodarsku pjesmu na­ roda, nepokorenog i zbratimljenog: Sastala se Dalmacija s Likom Ne daju se pokoriti nikom ... Kordun, Bosna, Banija i Lika To je, braćo, čvršće od čelika. Ne samo što ovdje nije bilo uobičajeno, ne­ go je bilo i neprihvatljivo da žensko, još ako je djevojka za udaju — obuče muško odijelo! To joj selo nikada ne bi oprostilo, a navući na se ljagu muškarače — najružnije je što se može do­ goditi jednoj djevojci, ili bar toliko velik porok kao kad se okopili ili prevari vjerenika... Ipak, vrijeme poslije okupacije zemlje, zatim u doba pljačke, pokolja, bacanja u bezdane, ise­ ljavanja, zbjegova u šume, danonoćnog straha od njemačkog »šmajsera«, italijanske »kuse« i ustaške »kame«, od stotine nevolja koje je do­ nio rat — bilo je takvo da se i muško i žensko moralo držati muževno, jer su, slikovito govoreći, došla muška vremena. — Još one večeri, između subote i nedjelje, to jest između 26. i 27. jula četrdeset prve, kada �J® u okliaku, poviše Kamenice, usvojena odluka Partije o podizanju narodnog ustanka u Bosanskoj krajini i Lici — moia Mara se, boga­ mi, odmah obukla u muško odijelo. Našla'je ne­ ke »svetačke« pantalone jednog od braće pa neki kaput i kapu. Ona je prva od cura na Kame­ nici obukla pantalone, a odmah su joj se pridru­ žile još neke djevojke u selu. Tako je to i proš­ lo bez većih zamjerki i najvećih zakerala u selu. Sve je tada znalo u kakvim smo nevoljama, kak­ ve sve aie zijevaju na nedužni narod, i sada je najglavnije bilo da se te aie smire i pobiju, a ko se kako nosi — to je najmanje bilo važno. Ta­ ko se i događalo da mnogošta što nam ranije »niije išlo pod kapu« — ne vidimo, a i što i vi­ dimo — da ga lakše prihvatimo... Tako pripovijeda majka Jovanka, navodeći kao glavni razlog takve Marijine odluke — želju da, u slučaju susreta sa neprijateljskim vojnikom, izgleda kao muškarac, pa ,će i on »odmah imati veći zort nego kada bi vadio ženskinju...« Znano je da su sa Kamenice, te istorijske noći, kuriri požurili da jave drugovima na ličkoj strani, u Srbu, da sutradan, 27. jula, zajednički otpočnu sa — narodnim ustankom. Veza između komunista drvarskog kraja i Sr46 ba uspostavljena je još u vrijeme povratka ko­ lonista iz Novog Žeđnika, sa sjevera Bačke. Oni su tamo imali svoju skojevsku i partijsku orga­ nizaciju od preko 110 članova i veoma aktivno su radili. Riječ je o ljudima koji su, poslije ka­ pitulacije bivše jugoslovenske vojske, bez igdje ičega, protjerani sa svojih dotadašnj h domova, od strane mađarskih fašista. Hort'jevoi su, nai­ me, odmah počeli masovno da ubijaju i odvode u internaciju sve one koji su im smetali u ostva­ rivanju fašističke politike. Umjesto u smrt ili ropstvo, ovi ljudi — poslije prvog svjetskog ra­ ta, kao dobrovoljci, kolonizirani blizu Subotice — vratili su se s porodicama u zavičajna mjesta, k svojima. Među njima je bilo više skojevaca i komunista, kao što su bili: braća Milutin i Pero Morača, Drvarčani, a iz Srba d okoline: braća Dušan i Vojo Mileusnić, Đoko Jovanić, Danić Damjanović, troje mladih skojevaca i komunista iz porodice Bujić i dr. Jedna od Bujićevih, Mira, prvih dana ustanka će preći u partijsko rukovod­ stvo Drvara i udati se za Milutina Moraču, svog vjerenika i jednog od glavnih vojnih rukovodi­ laca drvarskih ustanika. �Svi ti ličko-krajiški Žedničani bili su ili čla­ novi KPJ i SKOJ-a, odnosno kandidati za člano­ ve tih organizacija, ili simpatizeri Partije i njena uzdanica. — Vrlo velik doprinos tih drugova i druga­ rica Žedničana, u narodnom ustanku u Drvaru i Srbu — kaže Nikola Kotle, u vrijeme ustanka komesar gerilskog odreda na Kamenioi i sekre­ tar Sreskog komiteta KPJ za Bosansko Graho­ vo, a kasnije komesar bataljona »Sloboda«, za­ tim član prvog Okružnog komiteta KPJ za Dr­ var, sekretar Okružnog komiteta za Podgrmeč i dr. — Eto, mi smo odmah za zamjenika koman­ danta Štaba gerilskih odreda za Drvar postavi­ li Milutina Moraču; Pero Morača je angažovan za agitaciju i propagandu, a Mira Morača-Bujić odmah je uključena u rad Partije na drvarskom području. Njihova djelatnost bila je veoma boga­ ta i vrlo uspješna. Oni su bili i glavna i najsigur­ nija veza s Partijom i ustanicima u Srbu i dru­ gim ličkim borcima. Zbog toga nikako nije slu­ čajno što su prve ustaničke puške u Krajini i Lici, tj. u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, pla­ nule usaglašeno, istog dana i gotovo u isti čas. Žedničani su u svemu tome, zaista, dali značajan doprinos; oni su imali idejne nadgradnje, inicija­ tive i partijskog ii vojničkog iskustva... KAMENICANI NA BARIKADAMA Drvar je oslobođen u prvom jurišu i ostao slobodan puna dva mjeseca: od 27. jula do 25. septembra 1941, kada su u njega, poslije žesto­ kih okršaja sa partizanima, upali Italijani. Braneći centar slobodne ustaničke teritori­ je, gerilski odredii su pružili žilav otpor italijanskim fašistima. Najžešći okršaj je vođen upra­ vo u blizini Kamenice, na cesti Drvar — Bosan­ sko Grahovo — Knin. Na šumskom prevoju Plo­ če, između Kamenice i Resanovaca, cesta je bi­ la prekopana, zatrpana golemim stablima drveća... U međuvremenu, organiizovano je povlačenje stanovništva iz Drvara, kao i evakuacija svega onoga što bi moglo korisno da posluži ustanici­ ma, odnosno za šta bi bila živa šteta da padne u ruke neprijatelju. Tako je, pored hrane i odje­ će, izvlačen građevinski materijal, oprema dz Fa­ brike celuloze, gateri sa pilane i alat iz Željez- �48 ničke radionice koja je već bila pretvorena u prvu ustaničku radionicu za izradu i popravku oružja. Sve je to odveženo na zaprežnim kolima, prenošeno na samarima konjića ili na ljudskim plećima i sklanjano duboko u obližnje šume Klekovače i Jadovnika, u izgrađene tajne magacine i iskopane zemunice. U svemu tome na očitu aktivnost ispoljava li su skojevci i sva omladina. Na vanrednom skojevskom sastanku u Kamenici, Marijin brat Duško je, kako se sjećaju sudionici tih događaja, kra­ tko i odlučno govorio: — Skojevci! Neprijatelj nadire od Knina i Grahova! Slobodni Drvar i čitava naša teritori­ ja su ugroženi. Cestu na Pločama moramo još dublje prekopati i pregraditi drvljem i kamenjem! Isto tako, moramo porušiti prugu kod Hrnjadi, kako nas fašisti ne bi iznenadili od Ličke Kaldr­ me. Takođe, moramo zarušiti i cestu i prugu kod Oštrelja — da neprijatelj ne bi upao, ili ne bar lako i brzo, iz pravca Bihaća i Bosanskog Petrovca, odnosno od Prijedora i Jajca... Na rat­ ne zadatke, drugovi i drugarice!... Zadaci su bili vrlo hitni i krajnje ozbiljni. Ali ne i prvi, a neće ostati ni posljednji te vrs­ te. I zbog toga se hrabri skojevoi sa Kamenice nisu plašili ni težine ni opasnosti koje je pod­ razumijevalo izvršavanje povjerenih im zadata­ ka. Iako se znalo da neki mogu i da poginu, ili da budu zarobljeni od neprijatelja, odnosno da i selo, što znači i rodna kuća, može biti, u znak odmazde, popaljeno — niko od njih nije ustuk­ nuo pred zadacima. Naprotiv, sve to kao da im je ulijevalo novu snagu, hrabrost, odvažnost. Sastanak je, kao i toliko drugih, održan u kući Duškovih roditelja. Tu je bila d Marija. Ona je znala da među njenim drugovima i drugaricama .ima mnogo ogladnjelih. I brzo s e pobrinu­ la za ječmen hljeb i poveću z d j e l u mladoga sira. S pravom je mislila: kada se najedu lakše će prekopavati cestu i rušiti prugu. Poslije jela Milan Bačkonja, komandir rad­ ne čete, i Duško Bursać, rasporediše ko ce u koju akciju. Usput, kroz selo pokupiše i ostalu omladinu, naoružanu krampovima, asovima, sjeLjiidi s Kamenice su od davnina poznati kao veoma vrijedni, pošteni, hrabri ji odvazm.S pra­ vom se i danas u tom kraju kaže da su Kamenv čani kremen-karakteri. Jer, sto reknu — to ne �poreknu — što naume to i izvrše. Riječ je za njih, kao, uostalom, i za većinu čitavog ovog gorštačkog elementa sa tromeđe Like, Krajine i Dalmaaije — zakon, svetinja. Tako su Kameničani, uoči ustanka, u samom ustanku i tokom čitavog rata — služili primje­ rom ostalim selima ustaničkog i ratničkog drvar­ skog kraja. — Neće tako lako ni Švabo ni Italijan, ni svojim tenkovima, ni kamionima, prijeći preko ovih prepreka — čulo se žagorenje mladića i djevojaka dok su prekopavali i zatrpavali stabli­ ma i kamenjem put između Kamenice i Resanovaca, krajem septembra prve ustaničke godine. — Ni blindirani voz ovuda ne može proći! — odjekivalo je, uz zveket pijuka, ćuskija i lo­ pata, sa druge strane Bobare, tamo kod Hrnjadi, gdje je prekopavana i rušena važna uskotračna pruga. Iako ustaničke snage još nisu bile toliko ja­ ke da bi mogle potpuno spriječiti prodor daleko nadmoćnijih i do zuba naoružanih neprijateljskih vojnih formacija, bar je njihov upad na slobod­ nu drvarsku teritoriju usporen. Deset dana vodi­ la se nadčovječanska borba kako bi se narod mirno mogao evakuisati, sve najpotrebnije izvući u šume, ustanički redovi konsolidovati. Po naređenju vojno-političkog rukovodstva, trebalo je uništiti svu industriju drveta u Drvaru i sve drugo što bi moglo korisno da posluži ne­ prijatelju — trenutno ii dugoročno. Polazilo se od toga da će fašistički okupatori, ako u Drvaru zateknu veliku pilanu, Fabriku ceiuloze i Željezničku radionicu, svim silama na­ stojati ne samo da to koriste za potrebe svoje vojne mašinerije nego i da se tu za stalno na­ stane i što duže i više eksploatišu prirodna bo­ gatstva i industrijska postrojenja. Teška srca su se Drvarčani, radnici iz Pila­ ne, Celuloze, Željezničke radionice i drugih pogo­ na odlučili da potpale svoje fabričke hale. Jer, to su im bile, uz njihove rodne domove, najdra­ že kuće, njihove prave hraniteljice. Uostalom, drvarski kraj je veoma pasivan, kamenit, bezvodan, sa surovim zimama, dosta odvojen od svijeta, pa hljeba sa sopstvene zem­ lje nikad ni do Božića, ali zato uvijek do Muče­ nika. Ti »mučenici« bi, za svaku kuću koja nije imala radnika u »Šipadu«, nastajali onoga dana M ariia Bursnć 49 �kada bi bili pometeni plitki ambari za žito, pri čemu domaćinu nije ostajalo ni prebijene pare da kupi štogod kukuruza, a o pšeničnom brašnu ili bijelom hljebu nije bilo ni govora. Tako je sada bilo nedoumice, ali nije smjelo biti neodlučnosti: — Naredba je vojno-političkog rukovodstva da se smjesta zapale: i pilana »Šipad«, i Fabri­ ka celuloze, i Radionica za popravku i izradu oružja i municije! Dana 25. septembra 1941. godine Drvarčani su sami zapaliLi dio svoga grada: svu svoju in­ dustriju drveta!... Bila je to najveća diverzija u porobljenoj Evropi u 1941. godini. Plameni jezici su se izvijali do neba. Golema količina gustoga dima prekrila je čitavu drvar­ sku kotlinu. Huka i buka, iz grada koji gori, pro­ dirala je gore, kroz Sklop, u Mokronošku župu i razbijala se dolje, kanjonom Unca, te odjeki­ vala po kameničkoj i pasijačkoj visoravni. To je bio prvi put u toku narođnooslobodilačkog rata da Drvar gori. Kasnije ie još dva pu­ ta gorio, ali se nije pokorio: drugi put u vrije­ me strašne »četvrte« neprijateljske ofanzive, s početka 1943. godine, a treći, posljednji, put — onog dramatičnog 25. maja 1944. godine, za vri­ jeme njemačkog desanta, kada je H:tler krenuo sa svojom operacijom »Konjićev skok«, sračuna­ tom da uništi Tita, ali i tog puta — bezuspješ­ no. Tako je nastala i ostala pjesma: Oj, Drvaru, triput si gorio, Al, se Švabi nisi pokorio! Borba se razgarala, zadaci skojevaca i uopšte omladine s Kamenice uvećavali, pa i broj nji­ hovih sastanaka učešćao. Sastanke, bolje reći ra­ dne dogovore, većinom su održavali u kući Bursaća. Tu im je nekako bilo najsigurnije, jer za­ selak je bliže šumi, u središnjem dijelu sela, pa ako bi otkud i izbio neprijatelj — najlaikše bi se izvukli iz opasnosti. Iz Bursaćeve kuće već četvoro su članovi skojevske organizacije, što činii jednu petinu akti­ va To su: Duško, sekretar aktiva, Marija i ses­ tra joj Milka, te strina Anđuka, čiji je muž Đuran, kao ustanik, junački poginuo početkom av- �gusta 1941, na Srnetici. I domaćini kuće, Nikola i Joka, već su osvjedočeni saradnici NOP-a, po starom gostoprimljivi ali i veoma oprezni prema svakom nepoznatom. DAROVANO RUVO DJEVOJAČKO U sobi, gdje se održava sastanak, nema do­ voljno sjedišta za sve, makar je tu oveća klupa, te nekoliko stolica i tronožaca. Marija se brzo do­ sjeti, pa donosi biljac ili ponjavu, te neki posje­ daše na pod. Ilegalni skojevski sastanci kratko traju. Sažet je dnevni red. On se u ustaničkim danima svo­ dio uglavnom na ocjenjivanje izvršenih i postav­ ljenje novih borbenih i pozadinskih zadataka: — Sada nam je glavno da obezbijedimo do­ voljno hrane za sve drugove u šumi, u četama i odredima! — kaže strina Anđuka. — Zima je na pragu, treba već da se brine­ mo za obuću — dodaje kratko Marija. — Briga za ishranu, odjeću i obuću je je­ dan od naših glavnih zadataka, jer imamo sve više boraca iz drugih krajeva, naročito iz Like, a dolaze i iz Banije, Korduna, sa Kozare, iz Dal­ macije — izvlači zaključak sekretar Duško. — Ima, ih, bogami, polugolih i gotovo pot­ puno bosih — kaže uzbuđeno jedan od najmla­ đih skojevaca. — Daleko su od svojih kuća, od majki i se­ stara — drugi će. — Na nama je, cure, da prve otključamo kovčege i darujemo borcima i narodu ruho dje­ vojačko, a kad nas, skojevke, vide onda će to ra­ diti sve djevojke — predloži Marija, dodajući: — Ko zna, uostalom, kako će biti: ko će ima­ ti sreću da se uda, da daruje dragana. Složiše se, sve u jedan glas, da »načnu« dje­ vojačke kovčege,. — Evo, ja dajem prva! — ustade Marija i otvori svoj sanduk, pa nastavi: — Drugovi koji su na položaju i koji odla­ ze u borbu — najljepši su mi i najmiliji svatovi! Vadi Marija iz kovčega smiljem namirisano ruvo: vuneni džemper, dva-tri para čarapa, onih bijelih i »malo šaranih«, što ih je svojim ruka­ ma, pošto je isprela vunu, plela i prala. �— Biće darova i za đuvegije, samo da izvoiujemo slobodu! — govori sekretar Duško, oče­ vidno zadovoljan ovom akcijom skojevki. Dogodilo se kako je Marija predvidjela: nje­ nim primjerom pošle su ne samo sve skojevke ne­ go i sve seoske djevojke, pa i snaše i starije že­ ne. Tada je sakupljeno pravo brdo raznih odjev­ nih predmeta, sve domaće izrade i najboljeg kva­ liteta, što će se, kroz rat, stalno ponavljati. Kuća Bursaća, puna boraca i skojevaca pod njenim krovom odnjihanih, bila je otvorena za sve borce za slobodu. Dolazilo se tu danju i no­ ću, nalazilo sigurno sklonište, uspostavljene ve­ ze, sačekivane poruke... — Bili su nam to dragi ljudi, ali je zlo bilo što nikada nismo bili sigurni da neko neće i ne­ zvan, nepoželjan, iznenada banuti u kuću — pri­ povijeda Marijin otac Nikola. — U.padoše tako, jednom, četnici već ozloglašenog »vojvode« Mane Rokvića. A u našoj kući sklonjen teže ranjeni partizan Dane Rodić... Čim su namjernici ugledali Danu, njihov star­ ješina je podviknuo: — Partizan, a!? — Nije, već bolesnik! — odgovori domaćica Joka. — E, dolijao si, vala, gerilski golaću! — us­ tremi se drugi bandit. — Pustite čovjeka na miru, zar ne vidite da ie na umoru! — umiješa se Nikola, predosjećaju­ ći da se može zlo dogoditi. — A ko je taj čovjek i odakle je? — opet će četnički »vođa«. Svi se zgledaše; nisu naučili da govore neis­ tinu, ali im sada druge niije bilo. Marija se pr­ va pribra, pa reče otresito: — To je moj muž! — A kad se, tako mlada, već stiže udati?! — Zimus sam > udala! se — Za bogalja i bolesnika? Eh, živa šteta! — zagleda je naočit četnik. — I ja često velim da je šteta, naročito sa­ da kada vidim da nisam imala sreće da^ pnje sretnem takvog deliju kao što si ti reče po­ sprdno Marija. Svi prasnuše u smijeh, pa i četnici koji, sre­ ćom, odoše. �Tako je teško ranjeni partizan Dane Rodić, zahvaljujući Marijinoj dovitljivosti i odvažnosti u toj veoma kritičnoj situaciji, spašen od sigur­ ne smrti. On je ubrzo prebačen u bolnicu. U pre­ bacivanju je učestvovala i Marija, koja u povrat­ ku sa tog zadatka, zamalo nije nastradala. Vraća­ la se sa krvavim jastukom i čaršafom u ruka­ ma, između Italijana u Drvaru, ali se i tu neka­ ko snašla. Slabije sreće u tim kritičnim trenuci­ ma bili su borci Lazar Rodić d Nikola Bašić, dok je Duško Bursać u posljednjem trenutku uspio da se sakrije u trap za krompir... Nekako u vrijeme kada su Krajinom izbija­ li po zlu poznati četnički pučevi, na Kamenici je zakazan širi politički skup. Italijanski fašisti još su bili u Drvaru, pa je i opasnost bila u ne­ posrednoj blizini. Ipak, u zgradi kameničke ško­ le se sleglo na stotine duša, čak i iz susjednih Bastasa, Vrtoča, Prnjavora i Trnimića Brijega. Marija, s grupom skojevki, dočekuje sve na vratima i razmješta po već punoj i pretijesnoj učionici. Skup je održan radi ojačavanja bloka­ de Italijana. Pri tome je svima bio jasan stav: — Svaki onaj ko Italijanima odnosi mlijeko, sir, meso, jaja i druge ponude, da bi ih razmije­ nio za so, petrolej, odjeću, i slično — ne samo što slabi narodnu borbu, nego i direktno sarađuje s neprijateljem! To je bio zvaničan i čvrst stav vojno-političkog rukovodstva koje je, sa jedinicama i naro­ dom, faktički, blokiralo Drvar pun Italijana, jer su na sve strane bile partizanske zasjede i straže. Školska učionica je odjednom izgledala i ma­ nja nego što je bila, a još zagušljivija od isparavanja mokre obuće i odjeće, od dima duvana i petrolejke. Ipak, ljudi su pažljivo slušali svoje rukovodioce: — Umjesto da švercujemo s italijanskim fa­ šistima i kokošarima, moramo dati sve od sebe da prehranimo naše drugove borce, da ih obujemo i odjenemo! — podržavala je Marija predgovornika. — Sta ti ima da pričaš i nekoga učiš! — us­ protivi se jedan mladić, očevidno pročetnički na­ strojen. — Ne treba nam niko da soli pamet! — is­ toga časa se uzjoguniše još dva-tri nenarodna elementa. Nasta opšta gungula. �— Nećete nas omesti! Ako ne uspije ova — uspjeće druga konferencija! Nas je više i ne bo­ jimo se ni vas ni Italijana! — nadvikivala je Ma­ rija one što su galamili. Smilja Grubor-Morača, rodom iz sela Zaglavice, u ratu rukovodilac partijske ćelije u svom selu, a potom sekretar Opštinskog komiteta KPJ za Drvar, ovako se sjeća prvog susreta s Ma­ rijom: — U selu Hrnjadi, u jednoj šumi, održavan je zbor u čast Prvog maja 1942. godine. Govorila sam okupljenom narodu o doprinosu žena i om­ ladine u NOB. Ispred vojske je govorio koman­ dant Slavko Rodić. Tu se našla i Marija Bursać, o kojoj se već pronio glas čitavim drvarskim kra­ jem. S pažnjom su je posmatrali. Imala je bom­ bu na opasaču! Ponosila se tim. Igrajući u ko­ lu, bomba se tresla, samo što ne otpadne. Svi su joj se divili! Imala je i hlače, što je takođe bila rjetkost tada vidjeti na ženama i djevojkama. Lijepo joj je stajala i partizanska kapa s peto­ krakom zvijezdom... OTIMANJE ŽITA NEPRIJATELJU Razvojem ustanka jačala je i »neborbena« aktivnost na slobodnoj partizanskoj teritoriji. Najprije se išlo na idejno-politički rad, a onda je red došao i na kulturno-prosvjetno uzdizanje. Cilj je bio da što veći broj mladića i djevojaka, mlađih žena pa i poneki stariji čovjek, budu uk­ ljučeni u kulturni rad, u pripremanje i izvođenje priredaba sa folklornim, recitatorskim, horskim i dramskim »tačkama«. S time je nekako i iš­ lo, ljudi su to prihvatali. Nešto teže je sprovođena u život parola: »Ni jedan omladinac ni omladinka — ne smiju biti nepismeni!«. Prvo su na analfabetske tečajeve i grupna opismenjavanja okupljani skojevci i kandidati za članove Partije, a zatim, po ugledu na njih, i ostala omladina. I ovaj zadatak je sasvim oz­ biljno i odgovorno shvaćen, bezmalo, kao i sva­ ki drugi — borbeni zadatak. Jer, borba protiv nepismenosti bila je itekako važna za dagnji ra­ zvoj i jačanje oslobodilačkog pokreta. Teškoća je bilo s školskim priborom, ali i tu se snalazilo: �— Treba da sakupimo sve tablice i pisaljke, pa makar i komadiće, svaki komad papira, olov­ ku, stila, pera i mastilo! — govorila je Marija, uključujući se zdušno u akciju opismenjavanja, mada je i sama jedva znala sva slova što ih je samoinicijativno naučila uz svoju braću. S vremenom su ti analfabetski tečajevi na Kamenici okupljali i sve žene do pedesetih godina. Kada su, 6. septembra 1941. godine, ustaničke snage iz Like, potpomognute ustanicima iz Bo­ sanske krajine, zauzele jako ustaško uporište Kulen-Vakuf i okolinu, čitava teritorija, s jedne i druge obale Une, ostala je pusta. Luke i plodne oranice okb Kulen-Vakufa, Kliške Luke, polja u Orašcu, Gradu, Ćukovima i dr. bila su zasijana kukuruzom, a djelimično i krompirom, koji je upravo stizao za vađenje. Istovremeno je trebalo obrati goleme količi­ ne šljive, jer je te godine, kao retko kada u do­ lini Une, rodila »požegača«. Direktiva je bila da se od što veće količine šljiva pravi pekmez koji može dugo da se čuva i da služi za ishranu bora­ ca i ranjenika. — U jesen 1941. godine, kada su ustaše pro­ tjerane iz Kulen-Vakufa i okolnih sela, išla je omladina i drvarskog kraja u berbu kukuruza, šljiva i drugih plodova jeseni — prisjeća se Bran­ ko Vještica. — Oko toga su se angažovali i Duško Bursać, kao sekretar skojevske organizacije, i njegova sestra Marija, tada već rukovodilac omladine i žena u Kamenici. U berbi kod Kulen-Vakufa, u Klisi i Orašcu, sreli smo se sa omla­ dinom i narodom iz ličkih i krajiških sela donjolapačkog i petrovačkog sreza. To su, ustvari, bile prve dobrovoljne radne akcije omladine ovog kraja. Istina, ta berba plo­ dova rodne godine sa poveće teritorije u gor­ njem toku Une, oko Kulen-Vakufa, nije obavlje­ na sa nekim radnim jedinicama, brigadama i če­ tama, već je predstavljala sveopštu akciju naro­ da, pionira i omladine, preduzetu sa ciljem da se što prije, s golemih površina, poberu rodni kukuruz i šljive. Sve je to odmah izvlačeno u obližnja sela, na visoravni s lijeve i desne obale Une, duboko u planinu Plješevicu, Lupinu, Osječenicu. Tamo su stvorene i prve partizanske baze, magacini sa žitom i hranom, kakvih je, prvo, najviše bilo na visoravni Kamensko, tamo između Donjeg Lapca i Korenice, duboko u planini Plješevici, na teritoriji Like. �KOMESAR RADNE CETE Za Mariju i njene drugarice i drugove u stvari, nisu prestajale ni prave žetve ni »žetve« narodne pomoći vojsci, ranjenicima i nejači iz zbjegova. Stalno se ponešto, uvijek s ljubavlju, skupljalo ili pravilo, prenosilo, čuvalo pokla­ njalo. .. ^ Krajem jula 1942. slavna Prva krajiška bri­ gada je, uz pomoć drugih odreda i bataljona, osobodila Ključ i prostranu i rodnu Saničku do­ linu. Valjalo je skupiti i, često ispred cijevi ne­ prijatelja, iznijeti bogatu i dragocjenu ljetinu. Zbog toga se u Saničku dolinu slegla omladina od Petrovca, od Drvara, od Mrkonjić-Grada. Ma­ rija je i u tome bila među prvima, o čemu Milan Trninić kazuje: — U ljeto 1942. godine i mi iz Trninić-Brijega, Drvar-Sela i drugih naselja, slali smo omla­ dinu u prve radne brigade za berbu ljetine is­ pred neprijateljskih bunkera u pitomoj Saničkoj dolini. Tamo je pošla i Marija. Iako je bila politički delegat u radnoj četi, čime je imala znatno više obaveza od drugih, ona je, samopri­ jegornim radom na njivi i u voćnjaku, neustrašivošću kada zazvižde zrna oko ušiju — služila za primjer svima i o tome su dugo pričali učes­ nici tih prvih dobrovoljnih i slavnih omladin­ skih radnih akcija u nas. Zborno mjesto za drvarsku omladinu bilo je kod Komande područja u Drvaru. Sjatila se za rad raspoložena mladež, s pjesmom, uzvicima, pretnjama fašističkim okupatorima. Preko Oštrelja, put je vodio do BraVska, kuda prolazi i uza­ na pruga, gdje su se slijevale radne čete i bri­ gade drugih srezova. Zastave su se viorile na planinskom povje­ tarcu, šarenile se narodne nošnje: kiklje, bluze, bijele i šarene marame, crveni džemperi i sive maje. Komandir 3. čete 3. bataljona Prve radne bri­ gade bio je Brane S. Bosnie iz Drvara, a Mari­ ja Bursać njen politički komesar. Radna četa je brojala oko 80 brigadista, od čega samo četiri mladića, dok su sve ostalo bi­ le devojke. Najmlađi je bio omladinac kojeg su svi zvali Mali Ševo. Njega je već prvog dana že­ tve nešto iznenada ujelo tako da je odmah na se skrenuo pažnju, pa su ga djevojke zadirki­ vale: �— Ujela Ševu — žaba! . .. — Nije to za šalu i smijeh već drugu treba pružiti pomoć — govorila je Marija i počela da mu priprema neke obloge, donosi hranu i brine za njegovo što brže ozdravljenje. — Ja i Manija Bursać bili smo rukovodioci Treće čete — sjeća se Brane S. Bosnie. — Kre­ nuli smo preko pasijačke visoravni ka planin­ skoj prevojnici Oštrelj i, dalje, preko Bravska, u Saničku kotlinu. Ostala mi je u živom sjeća­ nju Marijina pjesma, koju je ona vodila sve do blizu sela Bajer, gdje smo stigli predveče. Pošto smo sada već bili u neposrednoj blizi­ ni neprijatelja, nije se više smjelo pjevali i podvriskivati, čak ni preglasno govoriti. Smjestili smo se u improvizovani logor, u nekom šljiviku i štalama preko puta nekadašnje žandarmerijske stanice, sada porušene. Borci Prve krajiške brigade još su se borili na periferiji prostrane Saničke doline, nastoje­ ći da neprijatelja što dalje potisnu i stvore što prostraniju slobodnu teritoriju za žetvu i berbu. Mnoga sela bila su bez žive duše, jer su se s ustašama povlačile i njihove porodice i simpa­ tizeri, ostavljajući puste kuće i neobranu ljetinu. Čim su omladinske radne brigade stigle ras­ poređene su svaka na svoj sektor i određeni im radni zadaci na širokom potezu od Ključa, Gor­ nje i Donje Sanice, čak tamo do Sanskog Mosta. Radne jedinice štitili su sa položaja prolete­ ri koje je ovdje doveo Tito, zatim borci Treće krajiške brigade, te partizanske jedinice sa ovog terena. S Marijom je u akciji skupljanja ljetine, u ljeto i jesen 1942. godine, u Saničkioj dolini bila i Mika Knežević, rodom iz Malog Cvijetnića. Ona se sjeća da je Marija bila politički komesar Kameničke radne čete. Radilo se udarnički i rat­ nički, a Marija je davala primjer svima: — Otimali smo žito ispred neprijatelja, i Marija je uvijek bila u pokretu, a onako lijepo građenu lako smo je zapažali. Istina, ona je u našem selu bila poznata još prve ustaničke go­ dine, pa je omladina s Cvijetnića jedva čekala da vidi i nju i njenog brata Duška, koji je bio komandant prve radne brigade, Drvarske, u ko­ joj je bila i Cvijetnička radna četa. Žito smo, zbilja, želi ispred neprijateljskih cijevi i bunke­ ra, uglavnom noću. Danju smo se sklanjali, od- �marali, ili prebacivali dalje, na slobodnu terito­ riju, ono što smo prethodne noći oteli nepri­ jatelju ispred nosa. Pri tome su nas štitile naše partizanske snage, ali danju je to bilo gotovo nemoguće, naročito na otvorenim poljima, koja su nerijetko nadlijetale nemačke »štuke«. Marija je u Sariičkoj dolini prednjačila — kako u žetvi tako i u svim drugim aktivnostima. Pošto, uglavnom, nismo smjeli da pjevamo, ka­ ko nas noću, kada smo želi u tajnosti, ne bi ot­ krio neprijatelj, to sam ja zapamtila po duho­ vitim pričama i šalama, koje je tiho kazivala, a što je među nas unosilo posebnu živost i ve­ drinu, odgonilo pomisli na opasnosti. I Milka Grbić Mika, prvoborac sa Velikog Cvijetnića, takođe je bila s Marijom u istoj rad­ noj četi, čega se ovako sjeća: — Imali smo bazu u Bajeru, blizu šume Paunovac, između Ključa i Gornje Sanice. Spava­ le smo u štali seljaka Stipe, koji je tu sam os­ tao. U blizini smo imale organizovanu kuhinju i drugarice koje su radile oko kazana. Bio je to pravi vojnički život, samo što smo se, umjesto puškama, »borile« srpovima i vilama, radeći na mašini za vršidbu. Po svu noć smo znali da vršemo na toj vršalici i veoma nam je bilo žao što smio jednog dana morali da je na brzinu za­ trpamo slamom i zapalimo — da se njome ne bi koristio neprijatelj koji je, iznenada, žestoko navalio... U Saničkoj dolini smo radili sve seoske po­ slove vezane za sabiranje ljetine: prvo smo že­ le ječam, pšenicu i zob, zatim čupale i »tukle« grah, pa brale kukuruz, vadile krompir, izvla­ čile kupus i drugo povrće, brale šljive, jabuke, kruške i ostalo voće. Naša Marija, iako rukovodilac u četi, ni jed­ noga časa se nije ponašala kao »predradnik« ili »šef«, već prva uzimala srp, prva se laćala vila ili motike, prva prinosila snopove do vršalice. Sestrinski brižljivo je komesar Marija obi­ lazila žeteoce, raspoređene po štalama i voćnja­ cima, zalegle na slami, ne želeći da, onako pre­ morena, legne dok ne vidi da su svi na broju, zdravi i veseli, nahranjeni i smješteni, da je sve u najvećem redu. Spavalo se mahom pod ved­ rim nebom. Miješao se miris slame i četine, a »hor« zrikavaca bi do kasno u noć uspavljivao umorne brigadiste, koje je čekao nov, naporan i nerijetko opasnostima bremenit dan. �Jedne septembarske noći berači su se vra­ tili iz dnevne akcije sa saničkih njiva i voćnja­ ka. Brali su šljive, jabuke i kruške i tek kada su ih otpremili na sigurno mjesto, oko ponoći, došli su u logor i odmah pospali. Srećom, veći­ na je legla obučena i obuvena, kao da su pred­ osjećali opasnost... U gluvo doba noći, kad su svi spavali naj­ čvršćim snom — začula se jaka paljba. Nijem­ ci, predvođeni ustašama i četnicima, pokušali su da opkole logor omladinskih radnih brigada. Danima su se za to pripremali, izviđajući i špi­ junirajući naše položaje i snage. Ali, borci kra­ jiških brigada bili su dobro raspoređeni i pri­ pravni za borbu. Brigade žetelaca i berača brzo su se i na sigurna mjesta izvukle. Sad su se, pr­ koseći neprijatelju, mogli da pridruže Marijinoj pjesmi: Omladino, hajd' u berbu žila, Da hranimo vojsku druga Tita. Drugarice, ne broj radne dane, Jer radimo — sve za partizane! Uz sve to, stizalo se da se pripremi i kulturno-zabavni program. Pripremljen je i miting, ali je nekoliko puta odgađan zbog naleta neprijatelj­ ske avijacije i iznenadnih napada. Na kraju je održan: sve radne brigade su svečano postroje­ ne, u prisustvu boraca i naroda. Bila je to prava smotra rada i mladosti. Sve­ čanost je dugo trajala. Pjevalo se, igralo kolo, veselilo oko logorskih vatri. Čak je toga dana i hrana sa »vojničkog« kazana bila nešto bolja i obilatija... Omladina je na radu u Saničkoj dolini osta­ la do početka oktobra 1942. Tada su se omla­ dinke i omladinci, zdravi i veseli zbog radnih i ratnih pobjeda, vratili u svoja sela ili jedinice. CLAN KOMUNISTIČKE PARTIJE Odmah po povratku iz Saničke doline Ma­ rija je, kao provjereni skojevac i poznati akti­ vist, primljena u Partiju. U Partiju ju je primi­ la Mira Morača-Bujić, koja o tome kazuje: — Marija je bila tako obična, a, opet, u mnogočemu neobična, jednom riječju — baš do- �bra djevojka. Njen brat Duško bio je već rani­ je uključen u SKOJ i Partijđ. Nekako u jesen druge godine rata raspravljali smo u Komitetu koga da primimo u KPJ. Sastanak Sreskog ko­ miteta KPJ održavan je u zgradi preko puta pra­ voslavne crkve u Drvaru. Više drugova i druga­ rica je, prosto kao u jedan glas, predložilo i pri­ hvatilo da to bude — Marija Bursać. Pozvali smo je u Komitet. Razgovarala sam s njom. Brzo sam je upoznala i stekla ubeđenje da je ona odavno sazrela i zaslužila da postane član KPJ. Bilo je oko 11 sati prije podne kada smo je primili u Partiju. Svi smo joj čestitali. Bila je vrlo uzbuđena, sva ustreptala, preplanula. Ne­ što je rekla, valjda u smislu zahvalnosti na ta­ ko velikom priznanju i povjerenju. Ne sjećam se šta je rekla, ali pamtim da je to bila tvrda, škr­ ta riječ. Znam samo da su te naše omladinke sa sela bile od malo riječi, a od mnogo rada i akcija. Takva je bila i Marija. Takvi su bili i svi Bursaći... Nastavila je i dalje da radi, sada sa još vi­ še zanosa, političkog žara i mladalačke vedrine. Povezala se s partijskom organizacijom na Ka­ menici, uskočila u akcije. Jedan od posljednjih Marijinih pozadinskih zadataka, a bila je tada sekretar USAOJ-a i novoosnovane organizacije AFŽ u Kamenici, kako se sjećaju njeni roditelji Joka i Nikola — bio je onaj kada je, sa još ne­ koliko aktivista, jedne noći potrgala telefonsku liniju uz cestu u blizini Drvara. A kada je, krajem 1942, zauzeto Bosansko Grahovo, tamo je bila i Marija. Evakuisano je sve što se moglo. Odande je u Drvar dotjerano i oko 300 goveda, što je predato partizanskoj eko­ nomiji na Kamenici, da se sačuva za našu voj­ sku. Ubrzo će Marija stupiti i u borbene jedini­ ce NOVJ, baš u jeku »četvrte« ofanzive koja je ovuda pustošila. Nekako baš u vrijeme kada se Neretvi pri­ bližavala grupa divizij'a koje je k jugoistoku vo­ dio Tito, obezbeđujući prikupljanje oko 4.000 ra­ njenika i tifusara, u Vrtoču je održavana skojevska konferencija. Prisus/tvuje i Marija Bursać, sada član Komunističke partije. Skup se održa­ va u šljivaru, pred Sobica kućom. �Na dnevnom redu je samo jedna tačka: po­ puna partizanskih jedinica i pomoć kod formi­ ranja nove, Desete krajiške narodnooslobodilačke udarne brigade. — Drugovi i drugarice, neprijatelj izvodi ve­ liku ofanzivu, pa se nalazimo u najvećoj opas­ nosti i moramo svi dati sve od sebe da se odu­ premo njemačkim fašistima i njihovim saradnicima — govori prvo Duško Bajić Mali, član Sreskog komiteta SKOJ-a. (Herojski poginuo 25. ma­ ja 1944, za vrijeme njemačkog desanta na Drvar). — Naši borci, u danonoćnim borbama, ginu. Moramo novim drugovima, prije svega sa sko­ jevcima i skojevkama, da popunimo njihova mje­ sta! . . . Osim toga, neprijatelj je preduzeo veli­ ku ofanzivu, sa ciljem da uništi našu vojsku i uguši našu borbu za slobodu. Moramo da stvara­ mo i nove partizanske jedinice! — govorila je, dosta uzbuđeno, Marija Bursać. — Tako je! . . . Bravo Marija! . . . Ura za Ma­ riju! — uzvikivali su prisutni, pljeskajući. — Mi moramo izdržati do kraja, naša bor­ ba će biti pobjedonosna. Mi moramo... Ja se odmah javljam u novu brigadu! . .. Svi prisutni mladići i djevojke istog časa su pošli primjerom Marije Bursać. Kratko su zapjevali i zaigrali, pa pohitali kućama — da se oproste od roditelja, braće i sestara. BOMBAS DESETE KRAJIŠKE BRIGADE Prvi bataljon Drvarsko-petrovačkog NOP od­ reda tog mrzlog februarskog jutra nalazio se na predjelu zvanom Vrlinac. Tu je komandantu, Pe­ ri M. Pilipoviću, stiglo dvadesetak novih bora­ ca. Najviše je bilo drugarica, a među njima i Marija Bursać, s Kamenice. Na sebi su, uglav­ nom, imale suknje, vunene čarape i opanke od prijesne kože. Focrvenjela im lica, ruke skoro ukočene od hladnoće, koljena mrzla... Marija je željela da ostane u Prvom bataljonu, u kojem su bili sve njoj poznati i u bor­ bama očvrsli borci, u većini oni što su se poslije ranjavanja zalječivali i pripremali za nove okr­ šaje. Ipak, raspoređena je u Drugi bataljon. Žao joj je bilo što se morala rastati sa svojom vjer- �nom drugaricom Darom Rodić, sa Cvijetnića odakle je bio i komandant Pilipović, ali joj ni­ je moglo biti da bira, jer su interesi borbe bili najvažniji, što je shvatala i uvažavala. knjiška brigada, zbog većeg broja brkajlija u njenom stroju zvana i »Brkata bri­ gada«, zvaniono je formirana 10. februara 1943 godine. Prilikom njenog formiranja brojila je 900 boraca, naoružanih uglavnom italijanskim puš­ kama i sa nešto različitih puškomitraljeza. Kvalitet boračkog i komandnog kadra bio je dobar. Komandant Desete brigade, pri formiranju, bio je Velimir Knežević, politički komesar Ilija Materić, zamjenik komesara Obrad Malbašdć. Prilikom formiranja brigade Marija je, prvo, bila bolničarka, ali je, ubrzo, na svoju izri­ čitu želju, prešla za borca, i to bombaša, u Tre­ ći bataljon, kojim je komandovao Nikola Rokvić, zemljoradnik i radnik iz sela Podova, povi­ še Drvara. On o prvom susretu s Marijom ka­ zuje: —Mariju Bursać sam prvi put sreo u febru­ aru 1943, nekako pri kraju »četvrte« neprijatelj­ ske ofanzive, na našem terenu, u Trubaru. De­ seta krajiška brigada je bila tek u formiranju. Sa 18 omladinki iz drvarskog kraja, koje su do­ šle u moj, Treći bataljun, bila je i Marija. Posta­ la je borac 2. čete. S njom su u naše redove stu­ pile i Bosa Torbica, Milka Danić, Seja i Mika Rađenović i još neke drugarice. Bilo je to u vri­ jeme najžešćih okršaja s Nijemcima na Šatoru, zbog čega su nam te drvarske djevojke i tri-četiri Grahovljanke dobro-došle. Mariju sam zapazio po lijepom izgledu, ve­ drom duhu i zdravom rezonovanju, što sam pri­ mjetno dok sam ih raspoređivao, a većina ih je došla sa dužnosti bolničarki. — Druže komandante, radije u smrt, nego da me Švabe živu uhvate! — govorila mi je jed­ na od tih drugarica. — Ne predajem im se ja do posljednjeg met­ ka, do zadnje bombe! — presjekla je Marija. — Mi, bolničarke, nismo valjda u tolikoj ži­ votnoj opasnosti? — jedna će. — Eh, najviše bih voljela do dobijem puškomitra'ljez! — Marija je izrazila želju. — Ako mi baš odmah ne možete povjeriti puškomitraIjez, a ono mi dajte da budem pomoćnik nižandžije teškog mitraljeza. A kako se borim — vidjećemo već u prvom okršaju! ... �— Nemamo toliko mitraljeza, a potrebne su nam i bolničarke! — odgovorio je Rokvić zna­ jući koliko je tada, stvarno, bila dragocjena sva­ ka bolničarka, pogotovu iskusna i hrabra. — Druže komandante, hoću da budem bo­ rac, voljela bih da se ne razlikujem od ostalih boraca, želim da budem u borbenom stroju, mitraljezac, bombaš! — navaljivala je i dalje Ma­ rija. — Opasno je, Marija; nemaš iskustva, a tak­ vom ništa lakše nego poginuti... — Opasno je i za druge!... A kako onda da steknem iskustvo, ako mi ne date u borbu?! Uostalom, ako ginu drugi, zašto ne bih i ja?! Nije bilo druge, komandant Rokvić ju je ras­ poredio u četu kojom je komandovao Pero Pilipović. Evo kako je komandir upamtio Mariju: — Nije bilo borbenog ili bilo kakvog zadat­ ka kojeg se Marija, među prvima, ne bi prihva­ tila. Redovno je, sa ostalim drugovima i drugaricama, išla na stražu, u patrole i izviđanje te­ rena. Na najteže i najopasnije zadatke uvijek se javljala dobrovoljno. Nikada, ma i za trenutak dok je bila s nama, nije željela da ne bude u, što se kaže, prvim borbenim redovima. A kada se, kasnije, našla pri štabu brigade, kao kuvarica, iako je i to bilo po zadatku vojnog i par­ tijskog rukovodstva i sračunato da se malo od­ mori i oporavi — učinilo joj se da je zapostav­ ljena i osjećala se uvrijeđenom, maltene kažnje­ nom. — Borbe se vode na sve strane, a ja se, jad­ na, ovdje, u kuhinji, pored kazana, začahurila — govorila je, tužna i čemerna. — Volim da sam sa borcima, pa makar u prvoj borbi poginula. Udovoljili su joj. Vratila se u bataljon. Bila je ciča-zima. I glad. Borci su slabo od­ jeveni, polubosi. Počeo je i tifus da hara. A ne­ prijatelj nadire na sve božije strane. Ofanziva je bijesnila i svuda oko sebe zavijala u crno. — Iz Prekaje smo se prebacili na Bobaru — kazuje komandant Rokvić. — Jedan borac, sko­ ro bos, gladan i go, onako prozebao, odbio je da se dalje bori. Izveden je pred vojni sud. Sta je i mogao očekivati, u takvim uslovima, nego najstrožu kaznu? — Zar te nije sramota!? Ti si mi neki muš­ karac i partizan! Kolebaš se i prepao si se! Kao �da i mi, žene nismo gladne, bose i gole, pa opet vedra cela idemo iz bitke u bitku! — rekla mu je Marija, sva ustreptala, pred partizanskim stro­ jem. Njene rijeci bile su strelovitije od strije­ ljanja. Kolebljivac se postidio i pokajao. , .. ~ A P ,osl.iJe .vatrenog krštenja u prvim okr­ šajima Manja je bila toliko ushićena da se kod nje zapažala izuzetna hrabrost, odvažnost i želja za podvizima — svjedoči komandant njenog bataljona Nikola Rokvić, pa nastavlja: — S pravom se može reći da nije bilo ak­ cije u kojoj se Marija nije isticala, da se iz nje nije vratila sa ponekom zaplijenjenom puškom, pištoljem, mitraljezom i drugom ratnom opre­ mom, što bi, s ostalim borcima, zaplijenila. Nabrojaću samo neke Marijine podvige, kojih se dobro sjećam: — U »četvrtoj« ofanzivi, u borbama na Plo­ čama, istakla se u likvidiranju dvojice Nijema­ ca i iz akcije je donijela dvije mašinke; — u Strmici, kraj Knina, s drugovima je ubila tri četnika i donijela tri zaplijenjene pu­ ške; — između Šatora i Gnjata, pod Dinarom, vo­ đena je borba sa četnicima popa Đujića i »voj­ vode« Bogunovića, u kojoj je Marija, sa svojom desetinom, zaplijenila šest pušaka, i, na opšte čuđenje, sve ih donijela u četu; — u ljeto 1943. godine, u bici za Livno, Ma­ rija je prva upala u jedan ustaški bunker, gdje su likvidirana tri ustaška koljača, i iznijela nji­ hovo naoružanje, među kojima je bio i puškomitraljez; — u Prkosima — Marija je triput jurišala na njemačke bunkere. .. Govorila je često: — Kakav si u borbi! — takav si i borac i čovjek! ... Služila je za primjer drugima. Borce je hrabrila uoči akcija. Jenjavala je »četvrta« ofanziva. Partizanske snage su se sređivale i popunjavale, sve uspješ­ nije se odupirući neprijatelju, pripremajući se za nove napade. Deseta krajiška brigada je, u maju 1943, bila na području Šatora. Borci Trećeg bataljona imali su predah na Tičevu. Evo jedne slike koju su odatle ponijeli preživjeli borci: �— Bombaš Marija Bursać je, sa ostalim drugaricama, iskoristila topao sunčan dan da, na obližnjem planinskom potočiću, opere nešto svo­ je odjeće i odjeće svojih drugova. Dok su muš­ karci čistili i podmazivali oružje, drugarice su prale njihov i svoj veš, krpile odjeću, "prale ča­ rape, dotjerivale s e ... Sada je Marija izgledala kao prava partizan­ ka. Umjesto klotne kiklje, crvenog pletenog džem­ pera, opanaka i košulje od domaćeg tkanja, u čemu je došla u brigadu, sada je imala gotovo kompletnu uniformu italijanskog vojnika (zelen­ kastu bluzu i hlače), a na glavi, preko bujne ko­ se upletene u debele pletenice, partizansku kapu sa crvenom zvijezdom izrezanom od ličke »crljenkape« ili dalmatinske »čoje«, što je partizan­ skim borcima darivao narod Like, Dalmacije i Krajine. Imala je i pušku, kratku »talijanku«, opasač sa po dvije bombe s obje strane, te fišeklije pune municije. Bilo je to nakon borbi koje ie Deseta kra­ jiška, zajedno sa Četvrtom krajiškom i još ne­ kim ličkim i dalmatinskim jedinicama, vodila na sektoru Knina. U tim okršajima Marijina bri­ gada je postigla zapažene uspjehe, a u borbama se naročito istakla mlada Drvarčanka Danica Materić. DRAMA DANICE MATERIC U knjizi »Krajiške brigade«, izdatoj 1953. godine, sem ostalog je zapisano da »druga žena borac \z sastava Desete krajiške brigade, pored Marije Bursać, proglašena za narodnog heroja Jugoslavije — jeste Danica Materić«, siromašna seljančica i seoski sluga, rođena 1921. godine u Trninić-Brijegu — Šipovljandma, kraj Drvara. Kada je 1927. godine, iznenada i od teške jektike, umro Jovan Materić, radnik u Fabrici celuloze, iza njega je ostalo šestoro djece: četi­ ri sina i dvije kćeri. Danica, četvtrto dijete, ima­ la je tada tek šest godina, tako da oca čestito nije ni zapamtila. Siromaštvo se uselilo u kuću poluproletera iz zaseoka Golubić, između Tminić-Brijega i Šipovljana. Negdje 1929/31. Daničin ujak Nikola Tadić, siroče iz prvog svjetskog rata, nastanjen u plod­ noj Slavoniji, u okolini Bjelovara, odvede Da5 M arija B ursać 65 �niču »kod sebe«, ali ubrzo je »da u najam« Kati Koprivnjak, iz sela Predavač. Tu je ostala sve do kraja 1936. godine. Kada se vratila u svoj rodni kraj, Danica je bila već stasala 15-godišnja djevojka. Imala je smeđu kosu, malko dugu­ ljasto lice i blage tamnomodre oči. Bila je pra­ va ljepota-djevojka. I sve ono »što je naučila u Šlavuniji« — jednu novu kulturu i običaje, druk­ čije nego u drvarskom kraju — upotpunjavalo je Daničinu skromnu ličnost. O njoj će se ubr­ zo pročuti po okolnim selima i u radničkom Dr­ varu. Počeće i zagledanja prvih momaka, ali... Ubrzo će doći strašni drugi svjetski rat i dani mladosti i Danice Materić krenuće sasvim drugim tokovima. Već od prvog dana narodnog ustanka, 27. ju­ la 1941. godine, Danica Materić će biti među pr­ vim i najaktivnijim djevojkama i ženama rad­ ničke i revolucionarne drvarske doline. Bila je član Odbora fonda, organa za snab­ dijevanje ustanika hranom, odjećom i obućom — na bazi dobrovoljnih priloga naroda. Danica Materić je ubrzo iza ustanka prim­ ljena u SKOJ, a krajem 1941. godine postaće i samom početku 1942. godine, negdje u januaru ili februaru, postala je i član Komunističke par­ tije, i to među prvim omladinkama i ženama Drvara. Valjda nijedna djevojka iz okoline Drvara nije tako brzo i uspješno politički napredovala kao Danica Materić; za nepune dvije godine, od početka ustanka do početka aprila 1943. godine i Daničine tragične smrti, mlada seljančica iz Šipovljana kraj Drvara imala je više političkih funkcija, među kojima: član Opštinskog i Sreskog komiteta KPJ, član Opštinskog i Sreskog od­ bora AFŽ-a, član Opštinskog i Sreskog odbora Narodnog fronta, član prvog Sreskog narodnooslobodilačkog odbora D,rvar itd. Danica Materić je bljesnula kao zvijezda me­ đu drvarskim djevojkama. Ali, Danica iz Drva­ ra, kojoj su sasvim slučajno nadjenuli ime naj­ veće i najljepše zvijezde, doživjeće sudbinu zvi­ jezde koja je najsvjetlija ikada pada. Početkom februara 1943. godine u prvom borbenom stroju Desete krajiške NOU brigade je preko 900 boraca. Danica Materić je zamje­ nik političkog komesara 3. čete Četvrtog bataljona. �Kada je, 7. oktobra 1943. godine, u Bugojnu, Deseta brigada ušla u sastav Pete divizije — Da­ nica Matgrić više neće biti u borbenom stroju, ali će živjeti legenda o n joj... Jenjavala je »četvrta «neprijateljska ofanziva. Glavnina snaga NOV i POJ odavno se probi­ la preko Neretve i već je u dolini divlje Drine. Uskoro će i sudbonosna bitka na Sutjesci... A, ovamo, na tromeđi Like-Dalmacije-Krajine, vode se žestoke borbe sa neprijateljem, naro­ čito sa četničkim snagama popa Đujića. Pored Desete, tu je i Četvrta krajiška, zatim jedinice slavne Šeste ličke proleterske divizije »Nikola Tesla«. Dolazi i do čuvene bitke na Golubiću, po­ red Knina. To će biti posljednji i najveći pod­ vig hrabre Drvarčanke Danice Materić. Zbog to­ ga će ona ući u legendu — postati druga žena drvarske doline koja će dobiti najviše odliko­ vanje — Orden narodnog heroja. Drvarčanka Marija Bursać je prva, a treći Orden heroja, tri decenije poslije oslobođenja, dobiće hrabra Dr­ varčanka Mika B osnie... Prema kazivanjima Daničinih saboraca i rod­ bine, zapisaćemo ono što je najbliže istini o po­ sljednjem boju i dramatičnoj smrti te odvažne djevojke. Bitka u selu Golubiću i zaseoku Kijevo sela Vrpolja vođena je 4. i 5. aprila 1943. godine. Is­ tovremeno, vršeni su napadi na selo Pađane, Strmicu i širu okolinu jugoistočno i sjeveroza­ padno od Knina. U borbama s Krajišnicima sa­ de jstvu ju i borci Splitskog NOP odreda, te ne­ ke ličke jedinice. Borbe su bile žestoke i duge. Četnici su se dobro snalazili, jer su odlično poznavali teren, pa su i italijanska dejstva bila sve opasnija. Po­ što iz pravca jugoistoka nije bilo partizanskog udara prema školi u Kijevu, gdje je bilo glav­ no neprijateljsko uporište, moralo se i odstu­ pati. Praskozorje se više pretvaralo u pravu zo­ ru. Svitao je novi dan. Odstupanje je bilo ote­ žano, a Četvrti bataljon je već bezmalo deset­ kovan. U najtežoj situaoiji našla se upravo Tre­ ća, Daničina četa; u najkritičnijem trenutku os­ tala je potpuno odsječena. U međuvremenu, čet­ nici su poiskakali iz škole i zauzeli nove položa­ je. Obruč oko prorijeđene partizanske jedinice stezao se sa svih strana. Četnioi su pozivali par­ tizane na predaju, a ovi su im »odgovorili« me­ cima, kratkim rafalima i bacanjem bombi. �68 — Juriš, drugovi! ... Naprijed, Krajišnici! ... Ura »brkata« — uzvikivala je, bodreći svoje saborce, Danica Materić. — Zalomi desno krilo... Pravac škola! — odjekivali su poklici. Između kuća-zidanica i kamenih ograda hra­ bri partizani su se probili do same škole u Ki­ jevu. Bombaši su izbili do kamena-međaša na rubu školskog dvorišta. Iz škole neprestano štekti mitraljez. Kiša metaka fijuče na sve strane... Svanulo je. Dan je oduvjek bio neprijatelj onima koji napadaju, a mogućnost za spas oni­ ma koji se brane. Taj sunčani 5. april 1943. bio je koban za djevojku iz Drvara Danicu Materić, borca-bombaša i komunistu-komesara čete. — Predajmo se, drugovi, nema nam drugog izlaza! — oglasio se teško ranjeni borac. — Partizani se ne predaju! ... Borićemo se do poslednjeg borca! — rekla je Danica i izdigla malko glavu — da osmotri. — Pokušaćemo da se povučemo! — rekao je drugi borac. — Eh, dan nas je izdao! — procijedila je Danica. Baš u tom trenu neprijateljsko tane pogodi hrabru partizanku Danicu Materić. Prema pri­ čanju mitraljesca Đure Kralja, Danicu je metak pogodio u potiljak. A prema svjedočenju drugog njenog saborca, Esada Bibanovića, Danica Ma­ terić je, u nekoj uvalici na sredini brda Mali Veljuh, pogođena metkom u grudi, pored samog srca, i to iz puške nekog četničkog kurira... Daničinu dramu, ipak, izgleda da niko nije vidio. I to je pogodovalo da se o njenoj smrti ubrzo ispletu čitave legende: o tome kako su je se četnici dokopali, kako su je i gdje mučili i ponižavali, od položaja do centra Knina, vodeći je nagu kroz narod, itd. Šta je od toga svega tačno, a što plod mašte naroda koji je uvijek veličao i pamtio svoje prave junake, teško je re­ ći, tim prije što ni poslijeratna istraživanja o tome pod kakvim je okolnostima Danica izdah­ nula nisu dala očekivane rezultate. Zna se sigur­ no da se i u toj borbi herojski borila i da je njeno tijelo, sa lješevima još 22 muškarca, zako­ pano u rupama iz kojih je ranije vađena pržina, u selu Vrpolju, odakle su joj posmrtni ostaci prenijeti 4. jula 1956. u zajedničku partizansku grobnicu u Kninu. �Poslije tih borbi oko Knina, na brigadnom savjetovanju su istaknuti i pohvaljeni mnogi ne­ ustrašivi mladi borci, a među njima, posebno, drugarice Marija Bursać, Danica Materić i Zora Danić, Marija i Zora su to, pak, primile sasvim mimo: — Borile smo se kao i ostali drugovi! — odsjekla je kratko Zora Danić. — Ne želimo ništa više nego da dokažemo da možemo sve što i muškarci! Ova borba je i borba za ravnopravnost muškaraca i žena — ob­ jašnjavala je Marija, kao da se branila od tih pohvala. Danica Materić nije više bila među živima... POSLIJE PRELEŽANOG TIFUSA Komesar Desete krajiške brigade postao je Nikola Kotle. On se nekih detalja iz tih borbi ovako sjeća: — Marija se istakla kao bombaš u jurišima. Dobrovoljno se javljala za sve! . . . Ali s proljeća 1943, u onoj golgoti četvrte ofanzive, bila je is­ crpljena i omršavila; poboljevala je, pa sam joj naredio da se povuče na lakšu dužnost, pri Šta­ bu brigade i u komoru, da se tu malo odmori od marševa i bitaka i oporavi za nove teške za­ datke. — Šta ću ja ovdje, dokona?! Hoću nazad, u četu! — bunila se, čak javno protestvovala, ali je, komesarskim autoritetom, ubijeđena da os­ tane još kratko vrijeme. Jedva je izdržala mjesec dana i, uporno tra­ žeći da ide među borce, ponovo se javila kome­ saru na raport: — Druže komesare, da ja nisam što pogri­ ješila kada me još držite u zaštitnici?! — Nisi, Marija, ali si oboljela, islabila, što bi rekli tvoji — odgovorio joj je drug Kotle, koji se i danas tog »zvaničnog« susreta s njom živo sjeća: — Znao sam joj dobro: i oca, i mater, i bra­ ću, njihove i Marijine zasluge za naš pokret, za borbu, znao da je ona mnogo dala za pozadin­ ski rad, za okupljanje omladine i djelovanje AFŽ. I sada, u borbd, prednjačila je još ovako iscrpljena. Pribojavao sam se da ozbiljno ne �oboli, pa, rekoh, da je malo poštedimo. Ali ona se ne da pa ne da. Hoće naprijed, u bombaše r opus tih. O-tišla je u svoj Treći bataljon, a s njim će, ubrzo, u svoj poslednji juriš, na Pr­ kose. Za vrijeme kratkog oporavka pri Štabu bri­ gade, u kuhinji i sa rekonvalescentima, Marija je dobila zadatak da ode u Komandu mjesta Drvar. Usput je svratila na Kamenicu, da pozdra­ vi roditelje, rodbinu i svoje suseljane, drugove i drugarice koji su ostali u selu. Došla Marija! — brzo se pronio glas kroz Kamenicu. Niko nije pitao: koja i čija Marija; svi su znali da se radi o dolasku iz brigade Marije Bursać, Jokime i Nikoline kćeri. I požurilo je, i mlado i staro, da je vidi, od nje čuje kako im je u jedinicama, da se raspi­ taju za zdravlje svojih. — Divno nam je u brigadi! Svi su živi i zdravi — kratko je odgovarala, počinjući i sama s pitanjima. — A bojiš li se, Maro, kad pucaju puške i gruvaju topovi? — pitale su je drugarice. — U početku sam se malo bojala, naročito ikad meci fijuču oko ušiju, ali sada se više ne plašim ni topovskih granata! Navikla sam i na štektanje mitraljeza. Akio se mora poginuti — svejedno je danas ili sutra, od topa ili puške. — A šta si ti u brigadi, je si li bolničarka? pripitkivali su je. — Drugovi su me ubeđivali da budem bolni­ čarka, čak referent saniteta, onda da radim u komori, ali ia sam željela da budem borac, ra­ me uz rame s drugovima. Htjela sam u mitraijesce. I postala — dobrovoljac i bombaš... — Imate li hrane i duvana? ... Gdje spava­ te?. .. Šta jedete? — redala su se pitanja. — Mogu da vam kažem da među nama vla­ da veliko drugarstvo i međusobna bratska lju­ bav i poštovanje. Ono, nema duvana, ali kada se slučajno odnekud nađe jedna cigareta — on­ da je svi od reda puše, sve dim po dim, dok ne dogori. Tako se dijeli i posljednje parče kruha! — Veselite li se? ... Ima li kola i pjesme? ... - pitanjima nema kraja, ali Marija mora dalje. — Moram vas sada ostaviti; put mi je da­ lek i naporan, a i neprijateljski avioni ometa­ ju kretanje... �— Marija, znaš li da nam je još u životu ona naša kamenička zastava, što je sašivena od tvoje crvene svilene haljine. Na njoj je i žutom svilom izvezen srp i čekić i petokraka! — doba­ cili su joj i ona je, sva razdragana, žurno nesta­ la u grmoviti kamenjar. Kako se iz ofanzive vratila gotovo bosa, otac Nikola joj je napravio opanke oputnjake od prijesne goveđe kože. U tim opancima će po­ ći i u poslednji juriš, na Prkose, u njima preležati rane, a u njima je i sahranjena, na Spasovini. Sa jenjavanjem neprijateljske ofanzive do­ šao je vrhunac još strašnije ofanzive — pjega­ vog tifusa. Opaka bolest je, na kraju, obhrvala i Mariju koja se dugo s njom hrabro hrvala. Sredinom 1943. nju su iz brigade, privremeno, uputili kudi, da se koliko-toliko oporavi od bo­ lesti. Tu ju je, u krevetu i krajnje iscrpljenu, zatekao Đura Sabljić, kada je došao da prisu­ stvuje partijskom sastanku u kući roditelja Ma­ rije Bursać, na Kamenici. — Hoćeš li, Marija, tako iscrpljena, da i daije ostaneš u brigadi? — pitao je Sablj'ić. — Ovo će me, Đuro, brzo proći — odgovo­ rila mu je. — Da vidimo sa Okružnim komitetom i sa štabom Desete brigade, pa da se više ne vraćaš bolesna i iznemogla. — Ne želim da ostanem u pozadini. Cijenim ja taj rad, ali ima za to i drugih, boljih od me­ ne. ćim malo ozdravim — odoh ja u svoju De­ setu! I — otišla je, a da još nije bila sasvim ni prezdravila. — Posljednji put je došla kući kada je nje­ na brigada naišla kroz Kamenicu — prisjeća se Marijin brat Vaso. — Iznenada je banula, obje­ sila se majci oko vrata i pitala za oca. Zatim je ušla u sobu, prišla svojem djevojačkom kovčegu koji je sada bio već skoro potpuno prazan. Ni­ je ga otvorila, već je samo malo posjedila na njemu, stavivši pušku preko koljena. Uzdahnula je i pogledom se oprostila sa svojom sobom, izljubila se sa svima nama. Dugo je majka Joka gledala za kćerkom i za kolonom boraca koja je odmicala Kamenicom - u nove borbe... �MARIJA NA PRKOSIMA Borbci na Prkosima, u kojoj je Marija Bursać doživjela svoj najblistaviji trenutak, vođe­ na je u noći između nedelje i ponedeljka, 17/18. septembra 1943. godine. O njoj je, u jednom od zvaničnih izvora o našem NOR-u, »Hronologiji oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941— 1945«, na str. 545 zabilježeno: »U s. Prkosima (kod Kulen-Vakufa) dva bataljona 10. krajiške brigade i udarni bataljon Drvarsko^petrovačkog NOP odreda IV udarne divi­ zije NOVJ napali i, poslije žestoke borbe, uni­ štili dijelove 373. legionarske divizije. Izbačeno je iz stroja oko 250 neprijateljskih vojnika, dok su jedinice NOVJ imale 22 pogi­ nula (među kojima je i borac-bombaš 3. bataljona 10. krajiške NOU brigade Marija Bursać, na­ rodni heroj) i 44 ranjena. Zaplijenjeno: 4 haubi­ ce, 10 puškomitraljeza, 1 mitraljez, 5 tromblonskih pušaka, 2 minobacača i drugo oružje.« Hrabra, ponosna i prkosna Marija Bursać uvijek je bila željna borbe, a možda nikad željnija kao uoči juriša na Prkose. Upravo susreta sa njom, dok je Deseta brigada hitala na taj za­ datak, ovako se sjeća Đorđe Torbica Đoko, pr­ voborac rodom iz Drvara, a u to vrijeme mla­ di partizanski obavještajac: — Iz predjela Bosanskog Grahova, preko Kamenice, kolona je krenula prema Prkosima. I tada sam vidio Mariju. Koračala je u koloni. Njene krupne svijetlo-kestenjaste oči kao da su bile malko potamnile. Mi'lo lice više nije bilo okruglo kao prije bolesti. Sada je bilo blijedorumeno i nekako je odavalo sjetu. Crte te inteli­ gentne i odvažne žene, druželjubive, spremne za smijeh, šalu, pjesmu i igru — dopadale su se svima. Zbog toga su, valjda, i svi željeli da su s njom, da s Marijom razgovaraju, da uz nju ko­ račaju, da se s njom smiju. — Kako si, drugarice Marija? — upitao je prolazeći, Torbica. — Odlično! Jedva čekam da čujem »ura« 1 da jumem na fašiste! Ona će, stvarno, samo koji sat kasnije, za vrijeme strahovite borbe na Prkosima, za Zorom Danić, jurišati na čelu bombaških grupa i uzvi­ kivati: �— Razbucaj, Stevanija! . . . Opkoli, Mileva! — čime su hrabri Krajišnici, zanijeti borbom, zamjenjivali borbeni poklič »ura«. Miika Knežević Mika, borac Marijine čete, sjeća se da su na Prkose krenuli sa Jelinog Po­ lja, više Tiškovca. — Spustili smo se u drvarsku dolinu i za­ noćili u Bastasima. Dalje smo išli pored Pasijaka, kraj Oštrelja, rubom Klekovače: Kolunić — Medeno Polje — Bjelaj. Noću oko 10 sati stigli smo na Prkose. Prije nego što su krenuli u napad na brdo Krmarušu, komandant bataljona Nikola Rokvić je održao kratak govor i dao borbene zadatke. Na kraju je pitao: — Drugovi i drugarice, borci, ako ima ne­ ko među vama ko se plaši da ide u ovaj okršaj — neka slobodno istupi iz stroja. Niko se nije javljao. — Ko se i malo boji, i ko će stvarati pani­ ku, neka se jaVi ! . . . — Druže komandante, imam troje male dje­ ce, a predosjećam da ću noćas poginuti! — ja­ vio se samo jedan brkajlija. — Dobro, možeš izostati! Izostao je i ostao živ. Prvi plotun na Prkosima ispaljen je, kako se sjeća Nikola Rokvić, komandant 3. bataljona Desete krajiške NOU brigade, 17. septembra u 23,10 časova: — Prikrali smo se brdu Krma ruši što smo mogli tiše i opreznije. Svi koji su imali cipele sa đonom i potkovicama — izuli su se. Cigarete su odavno ispušene! Samo šapat i gestikulacije. Ali, septembarska mjesečina bila je — kao dan. Čuje se samo veselje Nijemaca i »Crne le­ gije«, iz bunkera, gore na brdu, gdje se, očigled­ no, osjećaju bezbjednim. Pirkao je blag povje­ tarac, iz pravca njihovog osinjaka prema nama, pa smo sve čuli. U akciji na Prkosima učestvovale su slije­ deće partizanske snage: 2. i 3. bataljon Desete krajiške brigade, Udarni bataljon Drvarsko-petrovačkog odreda i Vakufska četa tog odreda, u svemu oko 700 boraca, protiv dobro utvrđenog neprijateljskog diviziona sa oko 900 odlično na­ oružanih vojnika. �— Prvi napad je bio tako silovit da smo — računajući na iznenađenje neprijatelja koji je, očevidno, bio u pijanom raspoloženju — očeki­ vali brzo likvidiranje čitave neprijateljske posa­ de na brdu Krmaruši — sjeća se komandant Rokvić. — Ali, koliko god smo mi silovito napa­ dali toliko se i neprijatelj snažno odupirao. Jedan za drugim uslijedila su tri naša ju­ riša! Bio je to pravi ratni pakao. Negdje u to­ ku drugog juriša, možda između 2 i 3 sata uju­ tro 18. septembra, kad je bilo najgušće, pored mene grunu neprijateljska granata. Eksplozija me snažno odbaci i izbi mi dah. Na sreću — nisam ni ogreban. Otresoh se od prašine, počekah sekundu-dvije da se malo raziđe dim, kad, iza obližnjeg grma — Marija. Sprovodi četiri ne­ prijateljska podoficira. — Sta je to, Marija?! — pitam je iz zaklo— Ta, vidiš i sam: uhvatila sam četiri fašis­ ta iz artiljerije — kaže mi, očito iznenađena, jer me, vjerovatno, nije vidjela u onom krkljancu. Naredih joj da nama prepusti podoficire, pa dodadoh: — Bravo, Marija! Dosta je od tebe, sad se malo povuci dok... — Nisam stigao ni da joj do kraja kažem šta sam mislio, a ona se, na ćelu voda u kome je bila oolitički delegat, već stvorila u najgušćoj vatri, oko neprijateljske baterije. Odande sam joj, u jednom od kratkih prekida pucnjave, čuo poklič i poziv: — Drugovi, drugovi, zaplijenili smo njemač­ ke topove! ... Ko zna da s njima rukuje, neka požuri ovamo. Treba neprijatelja gađati iz nji­ hovih topova!... U neposrednoj blizini zaplijenjenih njemač­ kih topova nije se našao niko ko umije da s nji­ ma rukuje. Mariji se nije odazvao niko. Onda je ona poželjela da to uradi sama. Razumije se, ni­ je išlo. Zatim je pokušala da topove ošteti i izvuče zatvarače. Dograbila se neke željezne poluge, udarala njome po cijevima. Odjeknule se u nekolike snažne detonacije. Sa ioš nekoliko boraca — bombama je oštetila zaplijenjene topove koje je bilo nemoguće izvu­ ći, a nisu dali da neprijatelju dospiju u ruke. �Ubrzo je uslijedio i novi protivnapad nepri­ jatelja. I treći naš, partizanski juriš na neprija­ teljska uporišta Prkosi, na brdo Krmaruša. Marija Bursać je za kratko vrijeme zauzela busiju pokraj zaplijenjene i oštećenje neprija­ teljske haubice. Pa opet na juriš. Pripasala je oko sebe dva reda bombi i po­ čela pritrčavati najbližim neprijateljskim bun­ kerima. Na čelu bombaša i sa njima — uništi­ la je posadu tri neprijateljska ounkera! Tada je primjetila da je jedan od njenih drugova bom­ baša pao, teško ranjen. Prišla mu je i počela da mu ukazuje prvu pomoć. Odjednom je, iznena­ da, pored same nje, eksplodirala minobacačka granata. Ranjena je u obje noge, ali joj je naj­ teže povrijeđeno stopalo desne noge. Prosto je bilo raznijeto. Skakućući na jednoj nozi, posrćući i puzeći, sklonila se u najbliži zaklon. Sada već na opasaču nije imala ni jedne bombe, sve ih je baci­ la na bunker, među topdžije. A u juriš je pošla sa njemačkim karabinom i četiri bombe, dok je usred borbe, ono kada mi je privela četiri za­ robljena podoficira, već imala novu njemačku strojnicu, nekoliko šaržera municije u torbici i čitav niz bombi na opasaću. Sve je to »poslala« legionarima zaleglim na Krmaruši. Mnogi su ta­ mo i ostali ležeći zauvijek. Sada je Marija pala, pred narednim bunke­ rom, nemoćna da, i pored sve odlučnosti i hrab­ rosti, likvidira nove posade, otima i baca bom­ be, kosi rafalima. Na teško ranjenu Mariju naišao je njen drug s Kamenice, omladinski rukovodilac Trećeg bataljona, Nikola Bodroža: — Marija, sestro, pa ti si teško ranjena?! — Muči, Nidžo, nije to ništa! — Možeš li da se sama povučeš? Ako mo­ žeš — ja bih dalje, u borbu... — Ne mogu ,izgleda, sama, ali, izdržaću ov­ dje, a ti samo hajde naprijed — udri fašiste! Dok je Bodroža kretao u novi napad čuo je n jene riječi: — Živa ne smijem pasti neprijatelju u ruke! Na to se povratio, uzeo je na rame i izvu­ kao sa poprišta najžešće borbe. Sklonio ju je nešto pozadi, na mjesto koliko-toliko zaklonje­ no od vatre. �Tu je, sem ostalih, bio i komandant Drugog bataljona Mićo šušilović, u istom protivnapadu i takođe od granate, ranjen u desnu ruku. — Tebi, druže Mićo, ruku razni jelo — rekla je Marija kada ga je čula i vidjela. — Grunu granata, a geler se zari u moju desnicu! — Eh, prokleti fašisti, platiće oni sve naše žrtve! — Najteže mi je što me rani baš u trenut­ ku kad sam nanišanio i taman htio da potegnem obaraču... — I mene, brate, rani baš kad sam htjela da pomognem ranjenom drugu! — odgovori Ma­ rija, pa nekako naglo ućuta. U međuvremenu, opkoljenom neprijatelju je, dobro utvrđenom i naoružanom, još brojča­ no jakom, stiglo pojačanje od Vrtoča; bila je to motorizovana kolona od 400 do 600 vojnika. Ta­ ko osnažen, pošao je u novi, treći po redu protivnapad. Pred tom silom, koja još nije imala samo tenkove, četvrti juriš Krajišnika je morao biti obustavljen, tim prije jer je prijetila opas­ nost od pristizanja pojačanja legionarima i od Kulen-Vakufa, odnosno njemačke avijacije, jer je već svanjivalo. Sve u svemu, paklena bitka na Prkosima, računajući i puškaranja prilikom izvlačenja ranjenika, trajala je 4 do 6 časova. Moralo se nazad, uz znatne gubitke, ali je nepri­ jatelj pretrpio teške žrtve i izgubio velik ratni plijen. HEROJSTVO ZORE DANIĆ Doja Kovačević — Grahovac je, zajedno sa Darom Grubor, Milkom Trikić i Dukom Jović, prva ponijela nosila na kojima je bila Marija. Doja je, inače, s Marijom Bursać na Prkosima bila u istoj desetini. Zajedno su tri puta jurišale i uzmicale, a četvrti put se — povukle. U toku tako dramatične borbe nabrzinu je grabljeno neprijateljsko oružje, odjeća, municija. Doja je izvukla »hrpu pušaka«, dva puškom itral jeza, tri uniforme sa svom spremom (pištoljima, opasačima, fišeklijama, bajonetima...) Kad bi se mje­ sec skrivao iza oblaka prostor su osvetljavale nje­ mačke rakete. �— Za sudbinu nekih boraca iz borbe sa Pr­ kosa nikada nismo tačtno saznali, a smrt ili ra­ njavanje mnogih smo gledali. U najbolniiem sjećanju mi je ostao prizor pogibije naše hrabre drugarice Zore Danić, iz sela Šipovljana poviše Drvara. Kad god su sumirani rezultati borbe, po­ sebno bitke na Prkosima, Zorino ime je spomi­ njano uz Marijino. Ta vitka, koštuniava crnka, bakrenastog lica, obično je bila tiha i povučena, a u borbi nezadrživa, hrabra i uvijek prva. — Razbucaj S te ... — zaustila je borbeni po­ klič za juriš ali ju je metak pogodio pravo u otvorena usta i presjekao joj glas... Na brzinu su je drugarice izvukle sa vatre­ ne linije, privukle prvoj gomili kamenja i gru­ bo zatrpale. — Tek kada smo Zoru sahranili u kamenja­ ru i razidjelili oružje, odjeću i municiju, vidjeli smo da se niko nije sjetio, niti je za to bilo vre­ mena, da sa ubijenih fašista skinemo cipele, ma­ da je i bosih među nama bilo više. Krenulo se u pravcu odakle je i počeo na­ pad. Naišli smo na Mariju Bursać, sa Kamenice i Miloša Pilipovića, sa Boboljusaka. (I Miloš će kasnije, kao i Marija, podleći ranama zadobijenim na Prkosima). Zatekli smo ih kako leže na­ sred uskog seoskog puta, krčeriika. Znali su da ćemo ih naći i ponijeti! Odatle su »civare« (nosila) ponijele četiri drugarice. A Marija je s nosila počela — da pjeva!... U izvještaju štaba Drvarskog NOP odreda štabu Petog korpusa NOVJ, ističe se i junaš­ tvo »drugarice Zore Danić, koja je pred svojim bataljonom jurišala na neprijateljske rovove i bunkere« i »bila smrtno pogođena«. Poginula je »jurišajući neustrašivo, uz vrisak i pjesmu« i bacajući bombe »na neprijateljske rovove i bun­ kere«. Zora je, kako je u izvještaju pisalo, »pred svojim bataljonom jurišala na neprijateljske ro­ vove i bunkere vičući: 'Razbucaj Stevanija!’ Na­ kon nekoliko minuta bila je smrtno pogođena«, i, u kratkom zatišju između dva juriša, »zako­ pana u kamenjaru pokraj stare ceste Kulen-Vakuf-Prkosi-Vrtoče«. Zora Danić je, prema riječima njenog stri­ ca Bogdana Danica Boška, nosioca »Partizanske spomenice 1941«, rođena 1920. godine u Selu Šipovljani, kraj Drvara. Otac Nikola, pozadinski �78 aktivist NOP-a (umro u 84. godini, u Krajišniku, kod Zrcnjanina) i m.'.ika Đurđi ja Kecman — Pe­ ru;, sa Trninić Brijega (umrla prije rata) imali su dvije kćerke: Zoru i Maru. Zora je završila četiri razreda osnovne škole u Drvaru, a zatim se uključila u rad napredne drvarske omladine. U to vrijeme održavala je čistoću u seoskom Domu kulture i čitaonici, u Šipovljanima, i sa­ ma učestvujući u kultumo^umjetničkom radu, Bila je radna i vrijedna, mještani su je voljeli i zvali je »Sirota«, jer je rano ostala bez majke. Čim je počeo narodni ustanak u Drvaru Zo­ ra se, sa ostalom omladinom Šipovljana i dru­ gih sela, uključila u razne akcije vezane za narodnooslobodilački pokret i prednjačila u selu. Tu aktivnost nastavila je i u drugoj ratnoj godi­ ni, kao skojevka. A kada je došlo do formiranja Desete krajiške brigade, Zora se dobrovoljno ja­ vila u borbene redove. Kao borac i bolničarka učestvovala je u bitkama na podnožju Dinare, oko Knina i drugim. Posljednja Zorina borba bi­ la je — na Prkosima. Poduža kolona boraca i ranjenika brzo se formirala i od Krmaruše kretala u pravcu Dr­ vara. Teško ranjenu Mariju Bur'sać drugarice su donijele do jedne kuće u selu Stjenjani, pod Čiovkom. Pored ognjišta je prostrto malo slame i preko nje čist čaršaf. Kršna planinka odmah je ranjenoj Mariji ponudila šoljicu mlijeka. Svakim minutom, zbog sve većeg isticanja krvi kroz ranu na raznešenoj peti desne noge, Marija je postajala sve bljeđa i nemoćnija. Ali, uiprkos svemu, kao da je svakim časom posta­ jala sve razdraganija, veselija. Razgovarala je sa svima. Čini se kao da je govorom htjela da otjera bolove i pomisli na ono najgore — smrt. Smogla ie snage da popije nepunu šolju tople varenike. Stalno je govorila drugaricama: — 'Ajte vi sa jedinicom, lako je za metne, stići ću ja!... Ranjenu ju je sreo i Vladio Grujić, onda skojevski aktivist. On je pripadao vodu za obezbijeđenje u Drvarsko-petrovačkom odredu. — Zaobilazeći kolonu sa ranjenicima, odjed­ nom smo čuli da neko uzvikuje parole i pjeva. Bila je to Marija Bursać. Čulo se, sa nosila: »Svi u borbu — za slobodu!«, »Naša je po­ bjeda!«, »Smrt fašizmu!«... �I pjesme su bile borbene, motivisane Mari­ jinim trenutnim stanjem zdravlja i bolovima ot­ vorene rane. Više puta je ponavljala tada veo­ ma popularnu partizansku pjdsnu »Naša borba zahtijeva — kad se gine da se pjeva!«, pa »Om­ ladinku Maru« i druge. Među ranjenicima je bila i Milka Knežević Mika, rodom iz Velikog Cvijctnića, koja je u toj borbi bacila na neprijatelja 5 »kragujevki«; za­ robila 4 neprijateljska vojnika, spasila nekolika ranjena borca i, na kraju, zadobila tri rane. PJESMOM PROTIV BOLA Poslednje putovanje smrtno ranjene junaki­ nje Marije Bursać počelo je sa Prkosa, a zavr­ šilo se u Vidovu Selu i Spasovini. Nosili su je saborci, i omladina sa terena, na putu dugom dobrih 50 kilometara. To je put po bespuću, na­ poran i za momka bez bremena. Išlo se bez odmora. A rane sjeku i peku. Bezumno bole. Mrtav znoj probija... — Jesam li vam teška? — pita, po koj'i već put, Marija one koji je nose na nosilima. — Nisi nam teška, Maro, nisi! — odgovara­ ju njeni drugovi i drugarice, novopridošli i čili mladići i djevojke, iz sela kroz koja se prolazi i koji sami podnose svoja još vitka pleća pod nosila. Marija, prkoseći smrtnim ranama i boreći se pjesmom protiv bola, baš kao bombom protiv Švabe, pjeva sa nosila: Bolna leži omladinka Mara, Sa svojom se majkom razgovara: Mila majko, budi me u zoru, Primakni me,mojemu prozoru, Da ja vidim prije bjela dana Proletersku četu partizana, I pred četom mojega dragana; Da joj vidim samo desno krilo, Mislim, majko, lakše bi mi b ilo... Stigao je sa Prkosa tužan glas i na Kameni­ cu. Marijina majka Joka, sa grupom Kameničana, sišla dolje, u dolinu Unca, da presretne par­ tizane, da kćerki, bar materinskom miloštom, vida rane: �— Mila moja majko! — pridigla se da se iz­ ljubi s Jokom. — Zašto, 'ceri, pjevaš? Zar ti je sada do pjesme! — Ne boj se majko, ne boj, sve će se dobro svršiti! — Jadno mi i prežalosnio dobro, moja Maro! — Je li, majo, tata dobro? — Dobro je mojoj kući, bogme, reklo zbo­ gom kad mi je tebe tako ustrijelilo, sokoliće moja. — Gdje su Duško i Milka?... Jesu li zdravi? — Svi smo dobno, sem tebe, muko moja, mila!... — A kako je na našoj Kamenici, šta ima novo? — Sve je dobro, milošto moja, samo da nam ti ozdraviš! — odgovara majka Joka. Čim ču da su svi njeni najmiliji dobro, da je na Kamenici dobro — Marija zapjeva: Mila majko, kad u borbu pođem, Ti ne plači, ako ti ne dođem! Naša borba zahtijeva — Kad se gine da se pjeva! Među ranjenim drugovima iz Trećeg bataljona bili su: Rajko Pilipović, teško ranjen u pre­ dio vrata (ostao živ), Rade Rodić, sa Osredaka (također prebolio rane), Obrad Ševo i drugi. Od drugarica najteže su bile ranjene: Mari­ ja Bursać — u petu desne noge, Zorica Marinković — takođe u nogu, Mika Knežević — u de­ snu nogu, ruku i glavu. Prvo su sa Očijeva, prema Drvaru i parti­ zanskoj bolnici u Vidovu Selu, odnijeli^ ranjene drugove, pa su drugaricama rekli da još čekaju, dok ne stigne omladina iz susjednih sela. Pred očima su im još lebdjele strašne ratne slike sa Prkosa, a u ušima odzvanjali pucnji i eksplozije. O tome su tiho, posljednjom snagom, razgovarale. Marija i ostale teško ranjene drugarice pre­ noćile su u Očijevu, gdje ih je njegovala m]estanka Milka Rodić, koja sada živi u Backo.i Pa­ lanci, kao kolonist: . — Vidjela sam da je najteže partizanki Ma­ riji, ali umjesto da ječi i zapomaže, ona je ti- �ho, sasvim tiho pjevušila, kao da šapuće. Eh, Marija!... Kad god se sjetim mog pokojnog si­ na Nikole, koji je junački pao kao borac Tre­ će krajiške proleterske, 1944, godine, o čijoj sam smrti samo saznala od njegovih drugova, pred oči mi izađe i slika one krasne cure sa Kameni­ ce, Marije Bursać. Dok je Marija, teško ranje­ na, sa drugaricama i drugovima ležala na nosi­ lima, kod kuće Ilije Rodica, donijela sam im pu­ nu torbu lješnika, sira, kruha i komad mesa. Pred ranjenike su ponude iznosili mještani svih sela kroz koja je kolona nosila pronošena. I kako bi kolona kretala dalje, nosila bi preuzi­ mala omladina tog sela. Tako su stigli u Vidovo Selo, na istočnim obroncima Jadovnika, gdje je bila partizanska bolnica, smještena u kućama i štalama. Prvoborac Milan Knežević, rođeni brat Mi­ ke Knežević i tada pomoćnik političkog kome­ sara — intendant partizanske bolnice broj 3 (bol­ nica V divizije) Petog korpusa, dočekao je svo­ ju sestru Miku, Mariju, Zoricu i druge ranjeni­ ke sa Prkosa i, sa ostalim osobljem, učinio sve da im se brzo pomogne. On se sjeća da je u toj grupi doneseno ukupno 43 teža i teška ranjenika. — Bolnica u koju je, dan i po poslije ranja­ vanja, donesena i Marija Bursać, bila je smješ­ tena u jednoj štali i kući u zaseoku Bajići, na Vidovu Selu. Ljekari su bili dr Kišicki, šef bol­ nice, rodom iz Zagreba, i dr Đuro Gopčević. (Saznalo se da je kasnije dr Kišicki poginuo od četnika u Ataševcu, pod Klekovačom iznad Dr­ vara. kada je bolnica evakuisana prema Mliništu. S njim je bila i njegova žena, za čiju se da­ ljnju sudbinu ne zna). AMPUTACIJA DESNE NOGE Ljekari su preduzeli najhitnije mjere i ura­ dili sve što su, u tim okolnostima i sa takvom opremom, mogli — da se spasi život teško ra­ njene Marije Bursać. Intendant bolnice Knežević se sjeća da je Mariju Bursać operisao dr Gopčević, specijalis­ ta za hirurgiju. Zapravo, trećeg dana nakon Ma­ rijina ranjavanja upravnik divizijske bolnice dr Kišicki je došao do zaključka da nema drugog 6 M arija B ursać �izlaza nego pokušati sa amputacijom njene de­ sne noge. Tada je dr Kišicki uzdahnuo i pred osobljem bolnice nekako nemoćno raširio ruke: — To je već težak tetanus! Svima je teško pala ta istina, jer im je od­ zvanjala u ušima Marijina posljednja još sasvim razgovjetno izgovorena želja: — Violjela bih da što prije ozdravim! U želji da se za Mariju pronađe lijek spase­ nja, neko je predložio da kuriri htino pođu do štaba V korpusa, odnosno njegovog sanitetskog odsjeka, ali je on bio u Ribniku, na vrelu Sane, na dan i noć hoda odavde. Dr Gopčević je tvrdio da se za Mariju ni tamo, ni nigdje ne može naći lijeka, jer joj je dobar dio krvi istekao, zatro­ van je krvi uzelo velikog maha, a nema nikakve mogućnosti da joj se da transfuzija. Iskusni par­ tizanski hirurg je još tračak nade vidio u am­ putaciji Marijine ranjene noge. Dok se o tome odlučivalo do ljekara je dopiralo pitanje, vapaj: — Jeee liii doooktor tuuu? To je pitala Marija, više u bunilu, u trenut­ ku kada bi je bolovi savladali. — Jeste, Maro, tu su — dva doktora!... — Aaaa, mooože liii mi seee pooomoćiii?! — ječala je. Čitavu noć i sljedeći dan svi su bđjeli nad Marijom. Sve što je bilo moguće, u takvoj situa­ ciji i s takvom bolničkom opremom i instrumen­ tima, preduzeto je da joj se spasi život. Na riječi dvojice ljekara i plemenitih ljudi, Kišickog i Gopčevića, o tome kako bi bilo divno kada bi se Mariji mogla dati transfuzija krvi, jedan ranjenik je poskočio: — Svi bismo joj dali svoju krv! To su bile riječi koje su dolazile iz srca sva­ kog borca iz te bolnice, a izrekao ih je^Neđo Grubor, teže ranjeni borac. On je Mariji, čim je donešena, ustupio svoj bolesnički krevet. Bio je pokretan i nije mu bilo teško da se stisne s jos jednim ranjenikom u istom krevetu, dok mu se ne pripremi drugi, samo da se smjesti teško ra­ njena drugarica. Sada je za Mariju nudio i svo­ ju krv, ali su svi znali da nema mogućnosti da joj se ona ubrizga u usahli krvotok. Polumračna sobica, u kojoj^ su, pored Ma­ rije, smještena još dva-tri najteža ranjenika, 1la je isuviše tijesna da primi sve one koji su ze- �ljeli da, makar i toplim pogledom, pomognu Mariji; da je bar vide kako, u samotnim grčevi­ ma, pjevuši — kao da se već sa svima oprašta: Pozdrav'te mi sve drugove moje, Neka hrabro na braniku stoje! Neka brane našu zemlju milu, Dok ne slome fašističku silu! Pozdrav’te ih, ja im doći neću, Kol’ko vidim, uskoro umrijeću. Ležala je na drvenom krevetu, nastrtom sla­ mom, prekrivenom bjeljenim čaršafom od konop­ lje i pamuka i domaćim vunenim biljcem. Na kraju, riješeno je da se Mariji odsječe desna noga. Dr Gopčević je rekao intendantu bol­ nice, Milanu Kneževiću, koji je stalno bio uz Mariju: — Milane, ti moraš da je dobro držiš! — Trebali bi je, doktore, opiti, da bi što lakše podnijela operaciju... — Da, ali gdje nam je ikakvo sredstvo za narkozu?! Nađeno je i neko umirujuće sredstvo, istina »na partizanski način«, no bolest je već bila uze­ la toliko maha da je Marija počela gubiti svi­ jest. .. — Donesite lampu! — zahtijevao je dr Kišickii. — Evo lampe, ali nekako neće da gori! — rekao je intendant. — Eh, zar baš sada da izda, kada nam je dragocjen svaki sekund?! — Dajte iglu, bašliju, ili neku tanku žicu — da izvučemo fitilj — tražila je bolničarka. Marija mimo leži, poluotvorenih očiju, trza se u bunilu. — Nemojte da me otkrivate! . . . Nemojteee!... Blijedo lice i tijelo probijale su krupne gra­ ške znoja: — Vvuće m'i je. Sva gorim !... Raskopčajte mi kaput!... Nemojte mi košulju razdrljivatiL. Ni kiklju!. . . — Evo, donio sam samo trn, igle nigdje ni za lijeka! — dotrča lakše ranjeni borac, koji se dosjetio čime da izvuče fitilj žmirkave petro­ lejke. �Komešanje i neprirodan tajac prekinula je opet Marija: — Evo, imam ja iglu... Drugovi!... Peto­ krake!. .. Dugmad!... Z akite!... U njedrima je!... Nije više mogla da podigne ruku do sredine grudi, već je samo trepnula — da očima poka­ že na rub košulje u koji seoske djevojke, obič­ no, zadijevaju šivaće igle, tako dobrodošle i par­ tizankama Dok joj je noga amputirana i previjana, Ma­ rija nije glasa pustila. Samo se povremeno trzala i podrhtavala. — Marija je, zapravo, i umrla pod operaaïjom! Izdahnula je a da to duže vremena nis­ mo znali, bolje reći nismo htjeli da vjerujemo u to. Marija Bursać je operisana noću 21. septem­ bra 1943, a Ijekari, koji su nad njom prebdjeli svu noć i cio dan, ustanovili su da je umrla su­ tradan kasno popodne — Umrla je, rano moja ljuta, u petak uveče, a ja sam sjedila uz nju do posljednje nade, vjerujući da će oživjeti i ozdraviti — kaže Ma­ rijina majka Joka, koja je opet doletjela s Ka­ menice, da obiđe svoju Maru, olakša joj muke. — Vode, doktore!... govorila je još poslije operacije. — Dajte joj malo mlijeka! — reče jedna bol­ ničarka u nadi da će joj to pomoći, dati više snage. — Doktore!... Viode!... Sva saaagorijevam!... — Dajte joj malo vode! — bdio je nad njom doktor. — Ne, ne, majčice moja, milaaa!... Nisam te obrukala!... — Smiri se Mano, gledaj samo kako da nad­ jačaš bolest... — I neću te obrukati, majkooo!... Ni ćaćuuu!... Ni braću!... Onda se, začas, smirila, kao da je usnula. A pred zoru se ponovo trgnu: — Naprijed, drugovi!... Juuuuuriš!... Uraaa!... Majka joj je svojim igrubim seljačkim ruka­ ma nježno trljala slijepočnice, milovala blijedo lice i razdijelila kosu na sredini širokog, već uve­ loga čega, baš kako je kosu uvijek nosila. �— Naprijed, drugovi!... Nema odstupanja!... Pob jeda je našaaa!... Smirila se kada je svanulo. Zraoi sunca su prodirali kroz prozorčić i oba­ sjali joj sada već sasvim blijedo lice. I ona je, poslednjim atomom snage — kroz već poluzatvo­ rene zube, bijele baš kao dva niza bisera — pre­ ko skoro ukočenih usana — prozborila posljed­ nje riječi, poslednju poruku, poslednju pjesmu prkosa i ponosa: Naša borba zahtijeva Kad se gine da se pjeva. .. Smirivao se dan, 22. septembra 1943. Smrt |e nastupila sa sutonom. Zauvijek su se zaklopi­ le i ugasile one krupne Lijepe oči boje kestena. Oči Marije Bursać. Osvanula je i subota, 23. septembar ratne 1943. godine. Pod planinom Jadovnikom, u Vidovu Selu, jad je bio u srcima svih prisutnih. Ćutke, suz­ nih očiju, Marijini drugovi, osoblje Partizanske bolnice, drugarice sa Kamenice, najuža rodbina, spremali su se za posljednje Marijino putovanje — od Vidova Sela, preko Drvara, do groblja na brežuljku Spasovine, podno njene rodne Kame­ nice. Čim se pronijela vijest da je podlegla rana­ ma hrabra partizanka Marija Bursać, sa Kame­ nice je došla omladina, njena rodbina, drugovi iz Drvara i okolnih sela. Među rukovetima posljednjeg ljetnjeg polj­ skog cvijeća, kraj mrtvog Marijinog lica, bilo je i nekoliko sasvim svježih svjetloljubičastih stru­ kova mrazovca. Oni, kao prvi glasnici jeseni, ospu planinske livade i proplanke na rubovima Klekovače. Sada i ovdje oni su bili simboli Ma­ rijine posljednje jeseni — mrazovci kraj mrtve Marije. Na seoskom groblju, pored crkvice na Spasovini, slegla se, tako reći, čitava drvarska kot­ lina. Okupili su se narod i vojska, doslovno sve što je saznalo za Marijinu smrt i moglo doći na njen posljednji ispraćaj. Bilo je tu nekoliko sto­ tina mladića, djevojaka, djece, starijih i starčadi. Svi su bili nijemi, pognutih glava. Komunista, bombaš, politički delegat voda i heroj-djevojka Marija Bursać, sahranjena je �s najvećim partizanskim počastima. Pored osta­ log, kulturna ekipa je otpjevala Lenjinov po­ smrtni marš. Odjekivalo je Spasovinom: Vi padoste žrtvom, vi dadoste sve, Krv , život, mladost, radi slobode.. . Rukoveti cijeca i vijenci pored odra. Drveni sanduk prekriven zastavom, onom kameničkom napravljenom od Marijine curske cr­ vene haljine. Na njoj je ona svojom rukom, zlat­ nim navezom, izvezla srp i čekić i petokraku zvijezdu. Donesen je i vezeni peškir od bijelog doma­ ćeg tkanja, koji je Marija sebi za udaju pripre­ mila. On je, po drevnom običaju, prebačen pre­ ko drvene krstače. Na peškiru je, crvenim nave­ zom, bilo izvezeno poviše resa-kita: »MARA BURSAĆ« i »SRETNI SVATOVI«. Umjesto svatova i velikog slavlja — evo sahra­ na — mrtve Marije djevojke. Pored ostalih, od Marije se, u ime njene De­ sete krajiške NOU brigade, oprašta Veljko Ražnatović, pomoćnik političkog komesara i omladin­ ski rukovodilac u politodjelu brigade. Nad otvorenom rakom se od Marije Bursać posljednji oprašta njen brat Duško, sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Drvar: — Draga sestro Marija, od tebe se opraš­ tam kao od sestre, člana SKOJ-a i Partije i hra­ bro pale partizanke... Ti si bila primjer naše herojske borbe, kako u pozadini tako i na fron­ tu. .. Nisi žalila svoje mladosti... Ni mi nećemo žaliti ni svoje živote — da istrajemo do konač­ ne pobjede nad fašizmom. I sloboda će nam do­ ći!... Ostaćeš vječno u sjećanju svoje braće i se­ stre, roditelja i rodbine, u vječitoj uspomeni ci­ jelog naroda Drvara i okoline... Tvojim prim­ jerom poćiće hiljade mladića i djevojaka naše domovine... Dok je masa stajala oko odra, njemački avio­ ni su dvaput nadlijetali drvarsku dolinu. Ipak, niko se nije pomjerio; Kamenica i narod čitavog drvarskog kraja dostojanstveno i hrabro su se opraštali od svoje slavne kćeri... Tako je sahranjena Marija Bursać, u groblju na domak rodne Kamenice — na Spasovini. �MARIJA VJEČNE MLADOSTI Tako je umrla jedna mladost — da bi vječ­ no živjela jedna legenda. Marija vječne mladosti! Pjesmom je i smrti prkosila... Desetak dana kasnije, 12. oktobra 1943, štab V korpusa NOVJ je predložio da se Marija Bursać proglasi za narodnog heroja, što je usvoje­ no, i ona je, kao prva žena u zemlji, dobila to najviše priznanje domovine za podvige u borbi za slobodu. Priznanje Mariji je i Titova pohvala krajiš­ kim ženama i omladini, i njegova ocjena da »voj­ ska koja ima takvu pozadinu, takvu omladinu i takve žene — mora biti nepobjediva!...« Ostala je o Mariji Bursać i pjesma Branka ćopića. O Mariji se često govori i dosta piše — kao o primernoj kćeri svoga naroda, a za ovu pri­ liku navodimo samo dio napisa o njoj iz Zbor­ nika »Narodni heroji Jugoslavije« (prvo izdanje): Marijini roditelji, Jovanka i Nikola �»U plejadi boraca narodnooslobodilačkog ra­ ta koje je dao junački narod Drvara, posebno se ističe ime Marije Bursać, prve žene u Jugo­ slaviji koja je dobila zvanje narodnog heroja. Kad se narod drvarskog kraja 1941, pod zasta­ vom Komunističke partije, masovno digao na ustanak protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika, među ustanicima sela Kamenice bila je i obična, nepismena djevojka Marija Bursać sa svojom sestrom i dva brata. Tada, van rodnog sela potpuno nepoznato ime te djevojke, za ne­ punih tri godine postalo je simbol hrabrosti i odanosti narodnooslobodilačkoj borbi i narod­ noj revoluciji u Jugoslaviji...« Marija Bursać je jedan od 4.600 boraca i 18 narodnih heroja čiji je zavičaj današnja dr­ varska opština. Drvar je jedan od osam grado­ va heroja u zemlji, a njegov ratni okružni ko­ mitet SKOJ-a takođe je proglašen za narodnog heroja. Veliko priznanje ovom kraju su i riječi vođe revolucije Tita, koji je rekao da »Drvar spa­ da u onaj mali broj mjesta koja su od prvih da­ na ustanka 1941. godine do završetka rata bila žarišta narodnog ustanka; Drvar je bio mali grad koji je čvrsto nosio buktinju revolucionarno-oslobodlilačkog pokreta u našoj zemlji«. Sama Kamenica, iako jedno od manjih sela drvarskog kraja, dala je 235 boraca NOVJ, me­ đu kojima su i 34 drugarice. Od boraca koji su preživi jeli rat 43 su nosioci Spomenice 1941, a selo je imalo i 63 žrtve fašističkog terora. Drvarčanka sa Kamenice Marija Bursać je, kako je rečeno, prva Jugoslovenka koja je odli­ kovana Ordenom narodnog heroja. Dosad je to najviše priznanje za ratne zasluge dobila 91 že­ na. Posljednja među njima, i posljednja uopšte od 1.322 nosioca tog odlikovanja jeste šesnae­ stogodišnja Drvarčanka Mika Bosnie iz Vrtoča (odlikovana 17. maja 1974, povodom proslave ju­ bileja operacije Desanta na Drvar). Rođena 1928. godine, kao jedna od sedmoro djece Jelice i Pera Bosnića, Mika je na početku ustanka imala tek 12 godina. Ipak, i ona se, kao i svi njeni ukućani, kao i čitav narod Drvara, uključila u oživotvorenje borbene parole: »Svi na front — sve za front!« Sa ostalom omladinom je prikupljala hranu, odjeću i obuću za ustani­ ke, pisala i lijepila parole po gradu, obavljala kurirske zadatke u pozadini... �U proljeće 1944. godine Mika Bosnie je prim­ ljena u SKOJ, a neposredno pred desant na njen rodni grad, čij!i je cilj bio uništenje voćstva re­ volucije, bila je kurir pri Komandi mjesta Drvar. Isticala se na svim zadacima. Za vrijeme fašističkog desanta na Drvar, Mi­ ka Bosnie, djevojka borac koja se do tada ni po čemu nije razlikovala od stotina Drvarčanki koje su svim srcem radile za narodnooslobodilački pokret — učinila je, kako je zapisano u knjizi »Narodni heroji Jugoslavije« (Izdanje »Mladosti«, Beograd 1975) »izuzetan podvig — primjer he­ rojstva omladine Jugoslavije u naro.inooslobodilačkom ratu«. Neposredno pred desant, u Drvaru je formi­ rana tenkovska četa 1. proleterskog korpusa. Ona je izvodila vježbe u okolini Drvara, tako da Su Drvarčani poznavali naše tenkove i njihovu po­ sadu. »U toku borbe protiv neprijateljskih pado­ branaca, jedan partizanski tenk našao se u opas­ nosti. U tenku su bili Dragoslav RadosavLjević — Soča, komesar tenkovske čete, vozač Spaso Đurašković i nišandžija Jelača. U jednom trenut­ ku Nijemci su na tenk nabaciLi ćebe, tako da je vozaču bio zaklonjen vidik. Svi članovi posade bili su ranjeni i prijetila je opasnost da padnu u ruke fašistima. U tom kritičnom trenutku po­ red tenka je prolaziila grupa zarobljenih Drvarčana, koje su Nijemci sprovodili. Među njima bila je i šesnaestogodišnja skojevka Mika Bos­ nie. Uviđajući opasnost u kojoj se našla posada tenka, Mika je iskočila iz kolone zarobljenika, pritrčala tenku i zbacila ćebe. Ranjenom vozaču ponovo se otvorio vidik, pokrenuo je tenk i na­ stavio borbu. Razbjesnjeli Nijemci, kojima je plijen tako iznenada izmakao, okomili su se na hrabru skojevku i sasjekli je bajonetima...« Kasnije su Drvarčani, očevici junaštva skojevke Mike Bosnie iz sela Vrtoča, kazivali da se on a... »otela iz ruku njemačkih padobranaca«, te da je« ... smrtno ranjena iz njemačkog auto­ mata — posljednjim samrtnim grčem — svukla zapaljeno ćebe sa vizira partizanske tankete«... Za vrijeme fašističkog desanta čitav Drvar je pružio nadčovječanski otpor, a najrječitiji pri­ mjeri za to su herojska pogibija čitavog Okruž­ nog komiteta SKOJ-a, na čelu sa sekretarom Duškom Bursaćem, rođenim Marijinim bratom, junaštvo skojevke Mike Bosnie i podvizi mno- �gih drugih, znanih i neznanih. Prema zvaničnim podacima za vrijeme desanta poginulo je oko 700 boraca i građana od kojih 370 Drvarčana i Drvarčanki. Među Drvarčanima poginulim 25. ma­ ja 1944, za vrijeme desanta, bila je i Mikina maj­ ka Jelica i brat Zdravko. Samo nekoliko dana kasnije njemački padobranci su ubili i drugog Mikinog brata, Đorđa. Otac Pero i najmlađa ses­ tra Radmila umrli su od pjegavog tifusa, u pro­ ljeće 1943. godine. Tako je od devet članova po­ rodice Petra i Jelice Bosnie iz sela Vrtoča kod Drvara, ostalo samo troje: sestre Dušanka i Dobrila i brat Vlado. Dušanka je za vrijeme de­ santa takođe izvedena na strijeljanje, ali je, pu­ kim slučajem, teško ranjena uspjela da se izvu­ če iz gomile lješeva i sakrije na tavanu obliž­ nje kuće, odakle je posmatrala kako joj Švabe ubijaju sestru Miku. Tako je šestoro Bosnića od­ nio strašan ratni vihor, a četvoro od njih je pa­ lo u paklu desanta. Ostaci partizanskog tenka danas stoje ispred drvarskog muzeja, podno Titove pećine, koji svo­ jim eksponatima podsjeća i na stravični i he­ rojski 25. maj 1944, što je najljepši spomenik i skojevki — heroju Miki Bosnie. Drvar, grad heroj, rastući i razvijajući se u socijalističkoj domovini, čuva uspomenu na svoju slavnu prošlost, na heroje među kojima su a tri djevojke: Marija Bursać. Danica Materić i Mika Bosnie. Prva od njih, Marija Bursać, u pjesmi opjevana, simbol je sto hiljada žena — boraca Jugoslavije: Ide brigada, nosi Domovinu i dijete raste, čarobna bajka nad njime nevidljivo Marija bdije i diše toplinom — djevojka i majka. ��RIJEČ AUTORA Više od četvrt vijeka sam, istrajno i s povre­ menim prekidima, prikupljao sjećanja i tragao za pojedinostim a vezanim za život i djelo seoske djevoj­ ke sa Kamenice Marije Bursać, prve žene narodnog heroja Jugoslavije. Sada pred javnost izlazim sa ovom hronikom o Mariji Bursać, satkanom od sjećanja njene rodbi­ ne, Kameničana i saboraca. Priznanje i ohrabrenje su mi riječi iz recenzije druga Nikole Kotle, pred­ ratnog kovača i istaknutog komuniste sa Kamenice: »Naročita vrijednost rukopisa je u tome što o Ma­ riji govori mnogo ljudi, njenih seljana, drugarica i drugova, boraca i rukovodilaca — kroz čitav njen životni put — što čini jednu veliku kolektivnu isti­ nu o liku Marije Bursać,'narodnog heroja«. Drug Kotle mi je, svojim kazivanjima, prijedlo­ zima i primjedbama na rukopisu, značajno i svesrd­ no pomogao u radu na konačnom oblikovanju ove hronike, zbog čega mu se najsrdačnije zahvaljujem. Takođe su zaslužili moju iskrenu zahvalnost, za svoja nadahnuta kazivanja o Mariji Bursać i vre­ menu u kome je stasala u borca i heroja: njeni ro­ ditelji Joka i Nikola, braća Dragan i Vaso, zatim Velimir Stojnić Veljo, Vaso Trikić, Nikola Rokvić, Mika Grbić, Savo Pužić, Đorđe Torbica, Mika i Mi­ lan Knežević, Duka Bačkonja, Mira Bujić-Morača, �Milan Bosnie, Pera M. Pilipović, Milan Trninić, Bog­ dan Danić Boško, Duško Kurbalija i dr. Prilikom pisanja ove knjige o Mariji Bursać ko­ ristio sam se i slijedećom literaturom: 1. Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugo­ slavije 1941—1945; 2. Zbornici dokumenata iz NOB-a; 3. Krajiške brigade, 4. Sabrana djela Branka ćopića; 5. Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ; 6. Napisi iz listova »Radnička volja«, »Prosvetni pregled« i »4. jul«; Knjigom Milana N. Zorića »Dr­ var u ustanku«; Zbornik narodnih heroja Jugoslavi­ je« (prvo i drugo izdanje). ��SADRŽAJ Prva žena narodni heroj Bursaći sa Kamenice Djetinjstvo kameničke čobanice Spremljeno ruvo djevojačko Štrajk drvodeljskih radnika Partija priprema kadrove Dolaze zbiljski dani Vicuka, Marijina ljubav Kamenica — centar ustanka Marija postaje skojevka Prvi ustanički dani Kameničani na barikadama Darovano ruvo djevojačko Otimanje žita neprijatelju Komesar radne čete Clan Komunističke partije Mombaš Desete krajiške brigade Drama Danice Materić Poslije preležanog tifusa Marija na Prkosima Herojstvo Zore Danić Pjesmom protiv bola Amputacija desne noge Marija vječne mladosti Riječ autora 5 9 14 19 22 26 29 34 38 42 45 47 51 54 56 59 61 65 69 72 76 79 81 87 92 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Marija Bursać - životni put i revolucionarno delo Subject The topic of the resource Život narodne herojke Marije Bursać Creator An entity primarily responsible for making the resource Božo Majstorović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO, "Dečije novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 50-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 100 str. Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ biografija Božo Majstorović Marija Bursać narodna herojka http://www.afzarhiv.org/files/original/637692e7cf8402f6653ada727161e4c6.pdf 19d1cdac9651adc3d6e42d6ac99ee0e9 PDF Text Text ' Dr. VLADIMIR BAKARUJ �Ze~ _u Jugoslaviji •danas (POVODOM 8. MART A 1948.) • ,·->. AnijaSisticka fronta zena J:ugoslavije danas je veUka realna snaga u ilivotu na8e zemlje, snaga prekaljena oil dana svog postanka kroz "oslobodilaCku borbu i u etapi izgradnje. N ema vise podrucja izgradnje u kome ilene, jos pred nelwliko godhm potlacene i nepriznate, ne bi davale svoju volju, stvaralacki prinos- kake u politwkim akcijama Narodnog fronta taka ina prosvjet?"om polju, u radovirna na obnovi, .u kulturnom i strue· . nim uzdizanjirna !judi. Oslobodenje ilene i njeno pravo na rav· nopravnost, i sloboda da ucestvuje u svim manifestacijama drilavne, privredne i kulturne djelatnosti, od najljepsih je tekovina nase narodne revolucije, tekovina po kojoj je nova Jugoslavija jedna od-prvili drilava u kojoj je odbacen historij· ski teret nepravde prema i§eni i ul<lonjena njezina pravna nejednakost prema mu8karcima. Predrasudama o manjoj vrijed-' nosti zena nema mjesta u na8oj stvarnosti i takve »teorije« sada slobodno caruju samo jos u kapitalisti67cdm svijetu. Telco· vinom oslobodenja !lena mi se panosimo tim vise, !ito 'je sticanje njihove ravnopravnosti doslo kao rezultat brbe samih zena u narodno-oslobodilaclcom ratu. . U tome sto je zena ravnopra1J11i alan naseg druStva, sastoji · se i bitna razlika izmedu antijasistii5kog pokreta zena naiie domovine ; zenskih organizacija v.elike ve6ine drugih zemalja. Dok · je pravni i drustveni. polozaj !lena u Jugoslaviji ozalconjen u .samom Ustavu, a njezina ravnopravnost s muskarcem dobiva danomioe sve novu i novu potrebu i primjenu, dotle demokratsk; polcreti antijaiiistlcinja u kolonijalnim i zavisnim zemljama pa u samim kapitalistickim metropolama, moraju da vade na.izeiicu borbu za priznanje svojih Jjudskih prava, borbu protiv reakcionarnih i faiHstickilv shvaeanja o mjestu, ulozi i vrijednosti zene u drustvu. · Upravo m-ih dana vade iraclce ilene zestoke borbe da bi za jednaki md dobivale jednaku placu kao i muiikarci, a ta parola vodi. i zene drugih zemalja u kapitalistickom svijetu. U lndiji je jedan od glavnih zad.litaka zen~kog polcreta borba protiv ropstva !lena, a taka je i u Alliiru, u JuiZnoj Afric; i drugim kolonijama. Ornai57ca zena u >.!llobodnim« Sjedinjenim Ame- ' .-.,. ,.. ~ \ .. &.. �rycloim. ~rzava1>J-a, nmna nikakve zct8tite od divljaqkog linea da s_~ p d'rugi1>!-.'k'{aje~irria. i f113'gp1;ori, , . > · •-• ·... ·. ·.· . ·.· . '\ , ·.· :. Ako je fakvo sto,nje u koloniJatnim ,zem!}a:rna~i. TWd Jem_li gr~anq _u USA! ne mogu ni zene 4r;gentine, Fr;aricu8ke, l(el~ke Br.tan:~e, ItaliJ.e.!'druf!ilt veli7cih ZfMalja, da. biulu, 'C·olJne ~a. svoJ~m _polo_zaJerr~;,_ 1_er u svakoj hd: _tih. drzava PDstoji , cztav mz zako_na, koJi fPT'Je<;avaju zeni biJo pravo glasa,(rpristu_p u neke .Javne sluzbe, sjobodu raspolaganja. imovinom,: iji koJe drugo pravo. . ·• . . Sl!e ~e ~.eP_ravde p~·otiv kojih je prislzjena da se bori zena 11; kf!?'tal•st~ck~m _zemZJama,. nepdvratna su .. proslost za Juyos,av:Ju i _zato An_t•fa8ist~cka fronta zena mooe da upravi sve .SVOJe ~nage na •zgradnJu. zemlje, na. podizanje njenog .kulturnog ~•voa u borbi za ostvarenje boljeg zivota u uvjetima kakmh ne moze biti u kapitalistickim drwvama. . · . . Otu_da J?r0._sticu ti sjajni rezuitati koje su postigle organizaC1Je Ant•faswtwke. fronte zena, bore6i se za podizanje bogatstva i _kultu_re, za likvidiranje nepismG·nosti, u provodenju ekonO'lYI,~Ioih m1~ra ~arodne ·vlasti, u organiziran'ju tecajeva za str"!cno u~d~zan)~ zena i konaeno, u uvlaCenju novih zena u pro:zvodnJU. UspJesj kac posljedica tih napora govore rjeCitije od icega o u~zi i polozaj~ zene u novoj Jugoslaviji,· o naglom procesu razmtka· kroz koJi prolaze mase zena do nedavno za- • robljenih u ku6ama, zastrtih jeredZama . iscrpljenih neizvjesn?s6u i brig_om za .~udbinu sv?je djece - 'i}o i&ene akfoivnog ucesmka u pr01zvodnp, rukovod10ca i orgamzatora narodne vlasti il~ Fronte; slobodne, smjele i sigurne u budu6nost. svoju i svoje djece. B~rbe?~.i an:tifa8istii5_ki. pokret zena u Jugoslaviji rastao je u svo)~m ·szrokim .razm)enma zajedno · s narodnim ustankom i krenuo u njegovom krilu od pocetka putem borbe protiv neprijatelja naroda - fa8istickog okupatora; 8 razvitkom te borbe mijenjao se i razvijao polozaj zene u na8oj zemljoi i stvarala .se nova slika o njenoj ulozi. N arod je u ratu upoznao legije zeria her?i~. predanih mdnika i pozrtvovnih boraca. N erazdvojno ukljucene u Narodnom frontu antifa8istkinje su saCinjavale od pocetka ustanka njegov bitni faktor, sudjeluju6i. u organiziraniu ustanka, u T"!tSeniu 1·eakcionarne i stvaranju nove narodne '!last~, vode6i sa cijelim. nc:rodom i oru:iianu borbu prC:tiv nepriJatel;'!'. T~umf oslobodllackog narodnog pokreta saddavao je zato ' pobJedu - oslobodenu i ravnopra'!5nu zenu Jugoslnvije. .Osnovna pretpostavka slobod( i ravnopravnosti iiena ·u na~o/!' g'!'Estvu - to je narodnaovlast. Samo u narodnoj drzaiii ._.., ob;. zaao- ,. ,..,~ d'~· . : :~ ~oze :s~ fena slobiJdno rii~vij~tt-X ~t9 ~~-iid iJivili'@7U< ::;;~~­ stvovaze ogromne mase zena u borbi za obnovu zfirnl}e'ili[w"ia:ir.. ciju ra'tne pusto8i; Na Kordunu, Lici i Dalmad]i'in:utcm!n()gose!a u. kojirruL su.zene. bile g){wrlft i i':(JSf() jedina radna .snafla u. izgrarJnji novih ku6a. Na .slwan naCin sudjelovale su i it _4ragim krlijevima u pOdizanju nove drzav~·tdko,rta 8U prvi pos1!Ji3ratni mjeseci bili ·ispunjeni primjerima· nesebicne pomo6i, · koju su antifa8istkinje pruzale narodnoJ vlasti u opskrbljivanju najteze postradalih krajeva, brigom za ratnu sirocad,_ospos!>b·Zjavaniem pruga i mostova, u sjetvi i mnogim drugim problemima koji s?,t bili osobito tesloi u prvoj poslijeratnoj godini. , Taka se u periodu mirnodopske izgradnje prekaljivala nii:. sa iiena i poprimala nove Odlike, a organizacija antifa8istkinja postala je jedan od najjabih oslonaca narodne vlasti i naj&vrs6ih st·upova Fronte privlnceci i aktiiiizirajlt6i .staZno' nove mase' Zena. · · Koliko je zalaganje seljanki u uvodenju novih kultura industrijskih biljaka, u borbi za povecanje pri->iosa na poljima, u uspjesima opskrbe, govore sami> rezultati tih akcija u ko· jima su i!esto zene g7.avni 6inilac. Rad na suzbijanju nepismenosti po s!>lima mnogo puta. pripao je· zenam,a, a tako i. njegovi uspjesi. Antifasistkinje u tvornicamt:t smjelo se takmice sa svojim· drugovima radnicima i daju• veli.k broj udarnica, koje su zorni prim jeri Tadnog .herrYizma. Inicijatori rada na vise ?'azboja takoder su zene, a one zauzimqju i vidno mjesto u o8posobl}l1Jo vanju -svojih drugarica radnica i njihovom izdizanju u .struene .radnice. U masovnim dobTovoljnim radovima ilene daju ve6inu ucesnika, a najve6i · dio poslova frontovskih organizacija ·u gradovima takoil6'1" m·se ilene. ' · · . T>·eba naroCito ista6i, da borba. z.a izvrsenje Petoy 0disnjeg plana ima najve6u. ulogu u preformiranju masa iiena, taka da je. samo u. NR Hrvatskoj u8lo. u industrijsku pr()izvodnju oko 22.000 zena u posljedn}e dvije qodine. Taj proces· razvija se u svim nasim republikama, a zajednicka mu je crta sve masovnije pristupanje zena u proizvodnju _i dru·stvene funkcije, pretvaranje nestruene zenske radne snage u strucne namjelitenike u poduzecima, u .rukovodioce u zadrugama, kvalificirane radnike u. tvornicama. Ovo nije samo. od vdikog znacenja Z£1 nasu privredu i odnose u njoj, vee i za fcrmiranje nove zene, potpuno slobodne i ravnopravne gradanke nove Jugoslavije. Jedan od rezultata tog razvoja i sve ve6e politicke aktivizacije zena jest i pove6an broj zena iza. branih na 'posljedniim izborima za na_rodne odbore u NR Hr·. vatskoj, koji je preko dva puta veci od onog na izborima 191J5. · ( . :. ill �· Zene Jugoslavije su alctivni graditelji saaijalizma u na8aj, zemlji, jer znaju da 6e im samo takvo. dru8tveiw uiedenje, u .· kame sredstva za proizvadnju priptidaju naradu, a dobra anima · kaji rade, asigurati ne samo njihov slobodni razvitak, vee i sigurart, balji i kulturniji Zilvat za narod i nasa. nova pokolje, . nja. Zato je ·takav i njihov odnos primla radu i zato je program . njihovog rada~· Petogodisnji plan. S tom perspektivom Antifasisticka fronta zena razvija sve inten:i:ivnije politiCki rad medu zenama i obuhva6a sve ve6e mase privode6i ih na stvara7a-. cki rad. , Borba za stvamnje novih drustvenih odnosa i novih baljih oblika drustvenog zivota i svijest 0 njihovim .duznostima prema zajednici, to su razlozi zbog kojih Antifasisticka fronta zena · mobilizira zene i upueuje ih na rad u poljaprivrerlu i inrlustriju; zatim, padizanje seoske zene i kZ£lturna-prosvjetni rad, te strucnt i gospodarski tecajevi zapremaju vazna r.njesta u radu AFz-a i veliku pomo6 narodnih vlasti u njenim kulturnim nastoja• njima.. Vrse6i svaju najadgovcxpniju i najeasniju duznast, jugaslavenska zena nosilac je odgaja novug pokoljenja, raz'vijanja u nasaj djeci vrlina novag i5ovjeka, _covjeka prozetag ljubavlju za svoj narod i domovinu, svijesnog i smjelag graditelja sacijaUzina. 'f!aj rad antifa.sistkinja JZ£gosla'Vije neprocjenjiv je ·prilog domovini i bitna crta njihopag stava i odnbsa prema narodu. Sve ave karakteristike Cine lik nove zene u Jugoslaviji i tvore od Anti{asistii5ke fronte zent:t jedan od najevrsi5ih asloc naca Narodnag frbnta. Time sto su mili}uni zena postali doist!' punopravnim gradanima, stvoreni ·su i danasnji: rlru8tveno-pah-· · ticki odnosi u nasoj rliYmovini i u tome je jerlan dio mo6i nove Jugosla"'ii? i veli~.og ugleda k_oii_ ·~ uziv~ ~ der;:o_rcratsrcirr: masama s1rom sm)eta. U tome )e 1 vel1k znacaJ kaJ!. 1ma An~':: ja!Jisticka fronta {Zena u M edunarodnoj demokratskoj federaciJI Zena. ·· Antifa:S.stkinje Jugoslavije m i sv!Jestll:n i bes,ko_fY!prom_isan borac za oi5Z£vanje mira, borac protlv smh po.~usa)a ratmh huskaca rla izazovu nove suTcobe i nbva krvoprobca. Kao mal_o gdje u svijetu zena je u Jugoslaviji osjetila sve styahote fa81: stickog dfvljanja i iatnih pustose'!ja. _ona s.~ ·s pus~~ u. rum borila proi'iv neprijateljske ag,rem)e ~ podmjela naJvece.. zrtve · gube6i cesto i dom i svoje nc:jdraze. Rat ~e ko~ vod10 go-. tovo u svakom selu, i na8a zena zna da <mper'!Jallzam ne p~znaje nikakvih moralnih, pravnih i ljZ£rlskih obzira. . . . . Kao i cijeli nas narod, antifrtSistkinja JugoslavtJe ~s,1ettla je terete i ponizenja nacionalnog •,opstva i zato ona mrz1 1mpe- .m:s i 'i • I I rtjalizam koj~ otima slobodu i. uniStava n~lnu nezaV:isn?si: N as· narod se ponosi svojom slobodom, kaJu Je stekao kr'!_lJu • borbama: Zato s prezirom odbacu~e _»Marshallov plan« kaJ'I po~ krinkom pomo6i .(ilvropi unosi plJacku narodnog bo_gq,tstva t ropstvo americkmn imperijalizmu. Takav stav Z<WZima prema »Marshallovom planu«, »T'l"'{manovoj doktrini« .i svim. drugim porobljivackim makinacijama novih fuh_rer_'! ·~ .gaule.ter.a '"' · anglo-americkog tabo:a i ~~a. z~na .anhfasltklnja Vjerna slobodi svog ?ta'roda, wkren1 1 IBtlnski borac za demokratska prava drugih naroda. · zene nove Jugoslavije . veze danas uz demokratske sooge drugih zemalja borba z:; post:-z.anj~ 'P}'nOJ!:avnog polozaja zene j borba protiV Uzrocn1ka 1 •zaziVaCa bljede_, neB<.fJ.U'r_• · nosti i parobljavanja koje priprema . medunarodni •m'J!er•Jal': ' zam. Ona svijesno i odlucno stupa ,. front demokratsk1h antlimperijalistickih snaga da sprijeCi pokusaje reakcije koja spr~­ ma nov'i rat. Ta borba ima naroi5iti smisao u nase dane kad JB svijet, nepune tri godine iza svrsetka najkrvavij~g rata u histo_• riji, ispunj~ novo~ galam'?"':. o ratu; obuhyac~'/l '!ovom pll: mom reakatje i drsk•m pokusaJ_tm'! tin se ~or~et~ t~sko ste_c~"!' mir. zena, a ,. prvom redu nasa z.ena ant•fa!flst.kln)a,..s ~al?'~6 prava dize sv?j gla? pro~iv d~sk•h tStup.anJa. 1mper_•Ja!tSt•c7~•h gangstera, koJi su •zvukli nemdene pr_of•t~. tz ~atn•.h spe.ku.acija, a sada se ponovno spremaju da IZ bzJede 1 ne.m?st1ne u zapadno-evropsltim' zemljama prave ~nosn.,<;< 1!oslo1:.e I _stv,o.r~ nove izvore profita. Ozlogla8eni ratnt zloat~?' . ~OJ' su ~anh ' paUli po naSim selima i ubijali narod .'Ro alJeloJ )!Ivrozn, ~ada. nalaze utoi5ista pod skutom anglo-amencke reakatJe, a svecano proklamirane obaveze o postqvanJu. prav.1': naro<3a na samoodre-. denje i odrzanje nacionalne nezaV1snost1 bezocno se gaze Tcad ' jos ne postoje ni glavni mirovni ugovori. Ta ~rska .rabota po- · pracena je buzicorr:, klooeta, laz~ i .uvr~da prot•v SO'I!J~skoq Sa- . veza i svega sto ]e napredno, ISt•nskt demokratsko ' slobodoljubivo. · Takva sitZ£acija trazi od na8e antifa!Jistkinje energicnu i upornu borbu protiv aZivljavanja ant~fasi~tiCkih :me! _ada. u. medu'naradnom Zivotu i jos i5vrst5e povez•van)e s anhfaststk•nJama . drugih zemalja. ,80,000.000 zena, koliko ih okuplja Medunarodna demokratska federacija zena - to je .ogr<YI!'na med:'nc:: . rodna snaga. S njom moraju rai5unati reakc10nan, potpaljiVaal rata, imperijalisti i prijatelji fasizm!l', a oni s njom. i rai5un:'ju, ' kako tq svjedoce mnoge m]ere poduzete u Zavadno,1 Evrop1, da bi se otezao ili onemogut5io rad njenih sekcija. U mo6nom frontu demokratsldh snaga .u kojem se zbijaju stot;ine' milijunia . 6 j 'l f �I miroljubivih i slobodarskih lju,rli svih zemalja, a Ciji je dio i Mf!dunarodna demokratska federacija i!iena,. stupa i antija§istkinja nove Jugoslavije. Pod pritiskom te sile _bit ce slomljen . svaki poku8aj imperijalizma da povede novi rat za svoje interese. "$a8a antifaSistkinja svijesna je te .snage i ona ocekuje 8. inarta- Medunarodni dan zena s odluenoseu, da jail energi!Jnije nastavi ovu veliku borbu. Situacija na medunarodnom polju zahtijeva od naiie antifa8istkinje i doJjnje jacanje medunarodne soliilarnosti demo7.;ratskih- i!iena, jedinstvo svih radnica, §eljanki i gradanki !l borbi za euvanje mira. Kao lito nasa i!iena svojim sudjelovanjem u izvrsenju, zadataka Petogodiiinjeg plana jaca nasu domovinu i. prema tome i. snage demokracije, taka se i u drugim; pa i u najudaljenijim zemljama miliju,ni i!iena bore pod najraznovrsnijim okOlnostima jacanje tih snaga svojim zemljama, za. razbijanje moci imperijalizma koji ih drzi u ropstvu. "R ova i!iena u Jugoslaviji zna iz iskustva sto znaci ropski poloi!iaj ona je svijesna da se taj polozaj moi!ie izmijeniti samo borbom i!iene u okviru demokratske borbe naroda za istinsku slobodu i nezavisnost. To znaoi, da bez borbe protiv imperijalizma - porobljivac'ia i eksploatatora naroda - ·ne moi!ie biti ni dosljedne borbe za oslobodenje i!iena. Zbog toga je jedna od vodecih deviza naiie antifaSistkinje: jedinstvo demokratskih iiena svijeta, jedinstvo l"Vrsce nego ikada u obrani mira, jedinstvo u borbi za os1obodenje iiene i slobodu i nezavisnost naroda, jedinstvo u suzbi.ianju svih p·Zanova, manevara reakcije i imperijalizma. To jedin- ' stvo jedan je od vaiinih uvjeta za pobjedu demoki'atskog pokreta iiena i zato je antifaiiistkinja Jugoslavije dosljedan borac za okupljanje svih demokratskih iiena: svijeta u jedinstvenu · frontu. . · · , Ovakav je lik naiie nove.iiene. Herojska borba na§ihnaroda u .ratu -; napori naroda da iz svoje opustosene zemlje izgradi sretnu i stobodnu domOvinu, izgradili 8U i nasu novu i!ienu, prekaljenu i vjernu kcer svoga naroda, neumornu trudben~cu. izgradnje i upornu graditeljku socijalizma, i!ienu borca,zq, mir ' demokraciju u svijetu, za razbijanje imperijalizma i reakcije. Te svoje crte razvija naiia nova zena u aktivnoj borbi i radu zajedno sa cijelim narodom stieuci tf!ko lik novog, socijalisti-. ckog covjeka. BRANKO sKRINJAR za u I. D I 0 v 8 BORBA ZA SVJETSKI MIR I DEMOKRACIJU �Likovi zena u borbi za inir demokraciju. u 1 svijetu JELENA STASOVA: KLARA CETKIN · - Srpanj 1932. godiri.e. U Njemackoj su fasi-" sticke organizacije podigle glavu. Podrzavani od krupnih financijskih magnata, rnladiCi u mrldm kosuljama, ubijaju radnike, unistavaju sindikalne organizacije, rasciscavaju teren za dolaza.Jc fasizma na vlast. Predsrtoji otvaranje · novoil!abranog • Reichstaga i njega po pravu najstarijeg poslanika, treba da otvori 75 godisnja Klara Cetkin. · Ona je bila gotovo sasvim slijepa, fizicki vrlo slaba. K1ara se u to vrijeme nalazila u Sovjetskom Sa.vezu. Njezina volja revolucionarnog borca uvijek je ostala cvrsta i nepobjediva. Ona dolazi u Berlin da bi ispunila svoj dug. Fasisticka stampa, grdiia je Cetkinu, njoj su otvoreno prijetili procesbm. Radt toga, iz predostroznosti bilo je odluceno, da prije Berlina prekine voznju i da automobilom, ude u grad, · Navest cemo malu ali karakteristienu epizodu· za K!aru Cetkin. Po silasku iz vagona sin nosi Klaru na rukama, jer ona. nem:i. snage da hoda. N a stepenicama zeljezniCke stanice on se splete i pad!!.. Svi saputnici ukoCil; su se od straha. A Klara je . .. I 11 �~·- •d • . . . .. . J~t• d ya, ~u~5' •Rdgc;>~orila '· »Ni¥a se nije dogodilo u · · ·,t e,'!ill'JltdrugoV)c«.,. .. .. . . . . , ... , llllr'.~se.,Bl!-. Pode ~tvaranJa ~ajih&taga. S~h8. ; ' r~ ; ... ·. : ·~· po podne Klara Cetkin u pratn .. d . . • . J8 .P puna. U tl'l sat,t ~nje na trihinn ·.i l'anciJna m ·e~o VI'},u "':na-!JQSlarti~a, polako se . .1Zgovori strasno optu2uJ·ucigJov~· P ed.ti~Jednif ~a Ra.Jhsta.ga; Ona .• . _ _ · .""'r pro v-__ asizrna.' . , . »Potreba. vremena --. govmi Cetk ·, ' . . > . .. ....·. svih trudben]ka za borbu protiv · f •. ma.- to Je .Jed an front trebno namje radi toga d . b' asi~a. ,;;:>vladati fai\izam poi eksploatisanih, smagn ~ji~ov~~~ 8 "?Uv"!;i moe podjarmljenih fizlcko postojanje ... Svi ·ko ... · g.a:uzaciJe, · napokon njihova fasizam treba da stvore 'jed~:: PriJet, 0J?asm~;~t, svi. koje tlaci· agentura.« · rant protiv fas1zma ., UJegovih I dm < ... Nekoliko dana poslije tog ·KI . .. . . · . me je strai\rio iscrplo N a . _ara mr Je piSala: »Putovanje 8 1 gla is;?uniti svoju zadacuap_:~:~ili!'-~ uzbu~e~je za to, da bih mo' · ' >:itH..!·s su me_ fiZic:ki«. je o!::I," C~~~ je hila nepolnirljiv bo;ac protiv fasizma Ona a opasnost, koju nosi fasizam ~dhenicima · go~': u m:~lll€ntu uspostavljanja fai\isticke diktatur~ u u ·e . ~': ona Je. Istup[ta sa plamenim pozivom radniCkoj klasi·r} dini~ se -~ Jedan front za hespostednu borbu sa fasizmom Zivota tao pobsiJ~dnJili dana svo~ rata koona je pisala .cianke, ·poiivei ci~ ve rasure o opasnosti ·· 'b!i. · . borbe 8 fa.Sizffi k .. . · ' Jr.~e P":' .• zuJe, o• neoJ)hodnosti • . ~~· ·OJl Je uveo reznn f>Zickog i duhovno . uni' ~~en.c~~ -. :~~J·~~zJ.illle· e uzase. i zvjerstva, c!ji su raZ!lljeJ. prekovvnarva:stva . Klara Ce~i.':', djevoja~k? ime Ajsner, rodila se 5. jula 18S7. ~~~.:u ~~O~Jl, u porodw, seoskog ucitelja. Socijalizmu ·je , PI'l•S. a . oz pozn~tvo :< rusk]m elnigrantskim student!· ma. Easm.1e Je~an od .~Jlh Jos1p Cetkin, pqstao je njen muz. · . dnZakon protiv SOCIJalista 1878. god. natjerao je Klaru . za]e, ~,s mu~m d!' elni:?rlra u ino2emstvo: Ovdje je ona okusila sva~ li~avan,Ja e.rmgraCIJe. Ona je s mukom izdrzavala bolesn<) · ~y:a' dvoJe d.Jece. Taj zivot prekalio ju je.. Socijalizam je shva~ .. ~ po govoru N. K: Kru\:ske -,-- ne usko, vee kako su a shva!Jli ~arks, Engels 1 LenJm i ana ga je 'i<hvatila kao . obraza.J cita':'og. uredenja, kao preradivanje svih uzajamnihpodnosa m:du l.].ndima, kao preobrai\aj cijele covjecje psiho1ogije. U zensk1 pokret Klara Cetkin je ulozila mnogo truda Jos · ~a P~m k?~~esu II: Internacionale (1889. g.) istupajuci.pro• IV on, S?CIJ~sta ko.]i su tvrdili, da je mjesto llene s.amo kra. domaceg .ogn.JISta,_ Kl":ra .ie. izjavila: »Mine priznajemo nikakvg posebno ~ensko pitanJe, rm ne poznajemo nikakvo posebno pi' Jos 1 ·. 2 nJ2. OCI~e fe_ 12 . J 1 J. tanje radruce . ; . ! ()s!:oboderije"'z(\ria, kao 'i'oslcil:iP'dEnije citavog covjecanstva doCi ce iskljucivo samo kao posljedicii'i)sloboderij~ riida. od kapitala: Sarno il oocij1aListickom .· drustYu, llene ·· kso 1 iadilici:. i.wpCe/ steCi-·ce sV:Ojia:: prav&.«.· Na iriicijakiVll Klare Cet1dh na ·Med\lnarodnoj llenskoj kon• ferenciji u Kopenhagenu .1910. godine bila je prihvaeena odluka o prJiznovanju svake gorune Medunarodnog dana :lena<-· 8. marta. Pod teSkim uvjetima carizma, ruske zene su prve organizirale praZIIoVJilnje toga dana. 1914. godine Klara im je pO• slala Silijedeci pozdrav: »Pozdravljam vasu hrabru odluku' o pro· slavi Medunarodnog dana :lena. Pozdravljam vas jos i mdi toga, Sto vi ne gubite hrabrosti i ne sjedite skrstenih ruku. Dusom i tijelom sam s varna«. · Ktara Cetkin je vrsRa veliki politicki u{jecaj medu llenama. Posta je bila veoma obrazavana 1 kultruran covjek, ona je vla· da1a osi1p. svog· materinjeg njemaCkog jezika, francuskim, engleskim i italij.an.ski.m, sto joj je omo•gncivalo d.a; se dobro sporazumijeva .sa zenama tih naci.onalnostic Cetldna je imakt Z!latnog ucesca u stvaranju Medunarodnog sekretarij>ata rona i iz· davala njegov list. U razgovoru sa J enjinom 1920. godine ona je ramijala :nrisao o potrebi saziva l\irokog Illl8dunarodnog kon• gresa z¢na sa uce8cem zena, ' bez razlike na nji.hoVll partijsku . pripadnost. N a kongresru je. trebalo pretresti pitanje zenskog zaposlenja i nezapoelenosti, jednake place sa radom muSkarca, ·socijalne zastite, interesa majke i. djeteta, organizacije Z<ln!L ·u sindiJkatima i sl. Tada taj plan nije bio ostvaren. AJi ideja Klare Cetkin tiije pmpala. U Parizn 1934. godine sastao se J14edunarodni kongres ,:lena, koji je poloZio temelj Medunarodne · organi2lacije zena; protivratnog i antilfasistickog Eolniteta, koji je posto.iao sve do poiletka drugog svjetskog rata. . Revolucionarni pokret ruskog. proletarijruta uvijek · je bio · Klari izvorom njenih dusevnih snaga. Sa zanosom je pri.Inila ona znacajni Lenjinov proglas, koji je dao citavom svijetu 7 .. novembra 1917. godine o zavrsetku socij:alistiCke revolucije i uspostavljanju vlade Sovjeta u Rus"ji. »Odlucno sam posla za bi>ljsevicima - pisala je Oetkina 1919. godine.. ·~ Po mojem miSijenju, historija je razrijesila teoretsiki spor o pravednosti ruskih radnili:a i selj:aka koji su uzeU vlast u svoje ruke. Gigantski lik Oktobarske revolucije stoj" pred nama i svojim va.trenim disanjem govori medunarodnom proletari.jatu: >>Postoj.im, postojat cu! Sli.jedi.te me!« · 27. juna 1918. godine Cetkina je posLala pismo Lenjinu, .u \:ojem je pisala, da su ona, Franc Meri.ng, Roza Luxemburg i ~at! Li.ebknecht i dusom i. srcem s boljesivicima, sa sovjetskcm I. 13 �-' vlliscu. !{~ Odgwor. Lertjin joj je pisao, da se boljsevicl .·:Po-. nose podrSkom takvih baraca praletarijaba.. . Klara Cetkin hila je . cvrsta uvjerena u nepabjedivost SoV.Jetskog Sav~za. Ziveci u Maskvi 1923. gadiue olia je govorila · ~ U~ravo ?VdJt; u. sasvim naraCitim uvje<tima, j;..,na uvidam pot: T'llll:'. obu]tam .1 ¥I~antske razmjere ruske revolucije, smjelost i ge;nJa.l;:tost nJeztnih voda . . . Kako bilo tezak slazen cak tragl<:an __tzgledao J.;alozaj, ciui mi se, da se u Savjetskoj Rusiji vee m_sta ne moze ~esiti,_ ovdje cvrsta ukarijenio novi svijet.« . S o~amn~m IJ1,lba~ odnosala se Klara Cetkiu prema tvorCim~. nase sovJe~e. drzave - .~i~nu Sbaljmu. Poslije smrti LenJma, ~l~r!' Je P';"ala: »Len.Jm .]e b1o ne samo rukavodilae um?"m, v_ec 1 plamenrm srcem revolucionarne Rusije, koji je zap~o SVJetsku revoluciju. Lenjin - plamen, Lenjiu - mac · svJetskog praletarijata<<. Klara ,1e sjajno .shvacala velicanstvenu historijsku ulogu druga .~taJJmll; u ~kav?dstvu bo!jseviilke partije, savjetskoj izgradnJl, shvacaJa Je UJegov znacaj za sovjetski radnicki po· kret. Nekaliko mjeseci prije smrti ona je odr~aJa svoj posljedllji govar: :;e ! »S iskr~ poStOv~.iem.-:- govarila je ona- pororavljam. druga Stal]ma, slavnog, gemJalnag rukavadioca Kamunisticke par~je, . kaji e,;tergicnascu i predanascu, koje zaslufu]u zanos i l!shicen.]e, ula_ze sve svoje snage u astvarenju izgradnje soeijaliLzm~, drag?cJenog zavjeta triju velikih voda, Marksa, Engelsa, en]ma.« . Klara Cetkiu je ~;la. jedan od n11;~boljili prijatelja Sovjet- · · · sk~.!f ~aveza. u_~antcaTa. SV,?Je ~0~1 pon;a!fala je izgradnju sas1].aJ1zma U ~a.saj zeml~ 1 UCVrscenje ffiOCj 1 Slave SO_Vjetske ?rzave. svaJlJ?. nastUJprma. u vatrenim 1clancima upucenim t;'ozemn;m ~adrucrma; ona je J.?OPularizirala uspjehe Savjetskog Saveza 1 br1gu proleterske drzave o materijalnim potrebama i kultul'l!;?m uz~za~ju ~vih n~o.da SSSR·a. Posljednjili godina .sv?!l"a ZJVo~~ C:etkma Je san.1ar1la o putovanju u nase srednjo· ~JJske s~vJetske republike. U njaj je sazria plan da napi.Se o zenama tih republika veliki rad, analogua radu koji je ona napi&ala o renama Zakavkaza, pod naslovom >>Oslobodeni Kavkaz«. . Re':'oluclonarna djelatnast Klare .Cetkin nasla je visoka . pnznan.Je u pozdravu Centalnog Komiteta VKP(b) na dan njene 75-godisnjice .1932. g:odine. · '" Centralni Komitet VKP(b) saJje na dan 75 • godisnjice plameni powav su borcu i ratnom dr1.lgu ·Engelsa. Ti si se · ~ y j 'ti I 14 . ·~ ·~ umorno borila , P'l'otiv oporttinizma ~ IT. Internadona!i i sa · svoni snagom velikog uma i revolucionarnom strascu ustala si · protiv bern,stajnstva, prativ revi:z;ioni;;;ta. ~ danima, k3;da je ·· plamtio svjetski rat, kada su se stupoVl IT. Internac~onale srarimo upregli u J:ola imperijalizma, ti si zajedno s LenJm0m, zajedno s Rozom Luksenburg A Karlam Liebknechte>m visoko , . podigla zastavu proleterske internacionale. Ti si hila s nama i u danima Oktobarske revalucije i u. danima gradanskili barbi, kada je svjetska kontrarevalucija pa'\. kusavaJa ugusiti Prvu .drzavu proletarijata u svijetu. PoZrt. vowi prijatelju SSSR-a, ti si uvijek na bajnoj strazi, kada neprijatelj prijeti zemlji Savjeta. . ' Za samoprijegorni revalucibnarni rad .Kiara Cetkin je d~ puta hila odlikovana 'ordenima Sovjetskog Saveza: ordenom Lenjina i ardenom Crvene zastai'"e. . Klara Cetkiri je umrla 20. juna 1933. godine. Sahranjena je u Moskvi na Crvenam trgu. Klare nell\a, aJi ana zivi medu nama, jer njena djelatnost, njena svijest;" njena volja se pre-. .tvorila u svijest, volju i akciju sirakih masa, .koje se bore sa reakcijom i fasizmom u citavom svijetu. LUJ ARAGON: Izvaci iz romana »Baselska zvona» Kad je Klara Cetkin dosla u Basel, vee je hila prosla pedesetu. Dug Zivot, dugit ·i.istorija koju ima za sobam,· nije nista prema onome Sta se atvara njezinaj buducnosti. Ona nije lijepa, ali u njaj ima nesto jako sto nadmasuje zenu. Prije bi se reklo .da je mala, iznenaduje sirinom poteza. Njezine su kose jos plave i taka teske da ih ni cesalj ni igle ne mogu nikada zadrzati. Licne su kosti izrazite, sn,azne. Covjek ne · maze da ie u mnastvu ne primijet!. Dosta je nemarna adjevena, ali ni njezine prugaste bluze, ni krzna kaje joj slabo sjedi na ledima, ne zadrzavaju paznju koju privlaci na se. Njezine su oci ano sto je na njoj neabicno. Pisac ove knjige vi(iio je Klaru Cetkin dvadeset gadin!! kasnije kad je gotovo umiraJa. Jos tada, u Moskvi, iscrpena ba.leseu i 'godiuama, · mrsava i ne mogavsi .smoci · daha na kraju 15 �r~~§rc~. ~-_k~4i~ .ie~~'i.ka, ~h1i se;,·lrari•~trlj~l~ d~Ia.iif~·fz Zive • pros _<;_sh KOJU J~ '?_':'a ~~Jel~vl]ava]a, _.ios i tada je imafa oghi.iilhe 1 velicanstvene om, oc1 CIJe!7· radmcke Njemacke; ptave·i po~ kr~tne kao duboke v_ode kOJ!ma prohi.ze struje. Bilo. je u·tome _ nes12 od ~o-rskog svJetlucanja i od pretka iz .legende stare nJ·ema""e Ra]ne. · · ·· · · · .g ~oci. pred ~~m~~esoin_ u B~selu, »Tri u _hotelu kral'a« ne~. ;'PIJun, s gorlJ.IV?scu. p~cetnika, razVija u svojoj sobi f~to~ gr. _I.JU Kla.~e Cetkm, KOJU J8 uspio snimiti poslije. podne na uhci. N adVIJa. se nad _kil~u. Grozn? je radoznao, jer je to njec/ g?va Prv~. ~n~ka ~OJU ·.Je napravw s malim aparatom skrive· .· u rucici s~ap:' sto mu ga .ie predao gospodin Sauvebon ·iz · en?ve. Negatiy. Je vrlo malen, ali jasan, te ga je.lako uvecati. COVJ<;k se _na?vi]a nad: kadu i vidi kako se pomalja slika Klare ~~t~m ko]a ce se poj:<viti u policijskoj kartoteci drugog odjela Jrustarstva r~ta, gd]e se potajno priprema <Ydgovor ovom iav• nom kongresu koji <)e se sutradan odrZa.ti. ·• ;']!" •.. !lpij'lm )e. <;illik:. a~i ga nov.ost njegova zanata bez sumnje ':'ru nestrplJIVllli. TaJ tip, navil;rao na najljep8e zene Pariza poceo .Je o_dJe~nom ,za~JOr::vijati da ima pred soborn sliku star~ zene, san]a!'Iti pred tim cudnim pogledom koji je kao tat ukrao. On ne PaZI na uska germanska ust~ ~ objesenim uglovima, na us~~ Goe!hea 1 Hegela, no: on Vldi samo pogled; Klarine SV!]etle OCJ. . · •. _ !lto cita u nj~ma? T3:mnice za ratnih godina iii onaj sjajni . c~-~ kad se stara zena po]avljuje unatoc cijeloj francuskofpoli· c:~' ~~ed IFongresa u Toursu 1921. godine i donosi mu plamenu .. i ri]ec IZ ko]e se rada Komuuisticka strauka Francuske? MaZda gleda u neprijateljicu samo onako ~ao u koju drugu; s naka. nom da ~u ~ nJeZine crte usijeku u pamet. To je covjek za ~oga s,u z;me st9 se have politikom uvijek ponesto smijesne, ali l€ to na cas bas zaboravio. *. * * . Ima jedan govor kojem~ ni jednu recenicu nije prenio o~aj broJ »!Jumanitea« koji je donio izvjestaj o kongresu u Base1u. Propus~en je cak i spomen o cinjenici da je taj govor odrfun. Govormkova pazocnost na kongresu nije spomenuta u ovom listu; ~ema _broju »Hum_a';'itea~< koji .ie iz.a8ao sutradan, nije moguce cak m pretpostaviti da .Je u Baselu bio nazocan njemacki . bbrac Klara Cetkin, koi-a je tu progovorila u ime svih socijaliS'iickih zena. . . ' .. 16 »Aka_ ~i majke_.-u®h~~je~ .~:~_dtl?hierri;;c,~--- ~ji~OV'o :~-iJ.he /JiOcevS_i_ J r_ai, _a~-~a·d. . n~-jr~n1i~- .-?ll-'z_ddo~t.i~- $~f6~-t::·_~-­ :s_vpjoj ___djeci __ mr_z;n~ __ so~~)auSti·c~<!m- b:ralstvu,-·tada · Ce, doC( dobd ktid. u· -~_u_-niijtf!-ze. l?.'Jla.sno-sti·ne· Ce Postojati na Zemlji vlast -koj!t 6e._biti ·ka'd:fa_.-da.irit iSC.upll . il~Srca taj uteaL-·_·raaa·.ce dna: u vrijeme· opasnosti_ i- nitjgi'Oznijik su· ,.' I ~islit~ na svoju CovjeCi:nu;ku i pr~leterskU ditZnOst. ~ko _'J?li -~en~ ·i maike ustajema- proiiV p_okoljf!, to nij'e _ zato, -Sto koba, najprij_e sniO u s'l!Om egOizmu ·i slabosti nesposobne ·w veUke Zrtve, Zfl ve1i_ke dljeve-; za -veliki ideal,· proSle smo kroz tvrdu- Skolu .U~ota U kapita~ UsiiCkom druStvu,. a u toj Sk<Jli .postale smo borci ... Tako mi moZemo suprptstaviti s~oju yla.stitu borbu i pa.sti, ako je potrebno; zct stVar slobode . .. « Ona govori. Ona ne govori kao usam.ljena rena, kao zena koja je sama za sebe postala svijesna velike istine, kao rena ko· · joj su iznimne okolnosti dale spoznaje i s.posobnosti muskarca, kao · genijalna zena rodena u nekoj ljudskoj radionici. Naprotiv, on~ govori kao zena za sve druge zene, da.bi iz. razila ono Sto misle sve zene jedne klase. Ona govori kao zena kojoj .ie duh izgraden .u uslovima ugnjetavanja, usred svoje ugnjetavane klase,_ Ona nije iznimka. !lto ana kal\e. vrijedi, jer to govore snjom tisuce i milijuui zena. Ona se nije izgradila, a·tako _ni one, u .tisini uciQnice i .bogatstva, nego u borbama s .bijedom i izrabljivanjem· Ona je jednostavno na visem sbup• nju savrsenstva, nov tip zene k 0 ja nema nista zajednicko s lut· kom kojoj je ropstvo, prostitucija i qokonost bila temelj. pjesama i epoha kroz sva l,ludska drustva do dana dana8njeg. ·Ona je zena sutrasnjice, iii jo,i§ bolje, usudimo se. reci: on a. je ze!la dana8njice. Zena koja je ravna ID)lskarcu. Zena prema kojoj stremi sva ova knjiga, zena u kojoj je drustveni problem rijei<en i proma8en. Zena s kojom taj problem jednostavno iscezava. Drustveni problem zene s njom se vise ne postavlja drukcije od drustveno_g problema muskarca . »Upravo zato 8to se budu6a pobjeda sodjaUzma priptema u borbi" protiv rata, - viknu.la je, - upravo zato mi Zene poja6avam0 tU. borb'u. N acionalne · drZave mogu za nas biti · istinska domovina jO~-- nia"n~e nego za radnike·. Mj moramo same· stvoriti · ·u socijalistw .. kom druStvu tu domovi-hu koja jed·ina obezbjeduje twjete ljudske emancipac-ije«. 8. marl 2 r~ ' I �, I ·-- Borci za _srecu J?okoljenfa - 'MERI RLOD VAJAN KUTIH.JE ·- ' Li£: Meri Klod Vajan Kutirje urezan je u mojoj pameti kao Ilk -plamenoga , govornika, sa neobicno Zivim i izrazajnim pokretima, -U toj mrsavoJ· slaboJ· v ' ' ' k. ao ziva pokretnoj zeni,' Cije je lice ozareno plamenom svijet_lih, plavjh oeiju, otkriva se vehki temperament i neohicnaduiievna · snaga. Na njepoj desnoj ruci utisnut - je (ispaljen) broj »30185<< pod tim brojem ona je bila unesena u srpisak gestapovih zarobljenika, Ona je prosla strasan put u koncentracionim logorima, Osviencima, Ravens'·" -: briku i drugim njemackim tvor/J!18 \ ·~-:: , nicama smrti, gdje su pred nje.: nim ocima pomagaci bijesuogaj firera ostvarivali svoj pakleni• ·plan >> proredivanja svijeta«.i Oko cetiri godine provela je( Meri Klod Vajan Kutirje ui konc-logorima' i Crvena armijai ~u je oslobodila, pocetkoin ma-: Ja 1944 godine zajedno sa 49 J Francuskinja, , koje su . ostaJei zive medu mnogim stotinama' hiljada tamo po·ginulih. , Pred njenim, su oeima, pogi.j ba:li mnogi njeni drugovi naj- / bi>lji predstavnici francuske in- j teligencije, na primjer: lijeenik i Meri Policer, zena filozofa Zor- : za Policera, Elen Solomon kci ' najveceg fizicara . sada5~jdce, Loncevena Danijel Karanova - ! veliki radnik zenskog - demo- ] kratskog pokreta i pokreta ot- ' pora u Francuskoj - i mnoge, 1 ~noge druge. U stra5nim go- i dmama· .zatvora Meri K!od je J upozl)ala stra5nu bijedu ljud-_! skih stradanja. ' . 0 svemu sto je vidjela i osje ' tJ!a ona je ispricala u tisini, u. mrtvoj tisini, u dvorani gdje se , odrliavao NirnberSkj proc:3 n" { kojj 'je bila pozvana kao s'vje- i dok. I pred duhovnom snagom ' Roja je gorjela u plavim ocim&. te fizicki slabe zene. najpTije je spustio glavu. veliki krvnik ljudskog roda - Herman Gering. U liku Meri-Klod mi vidimo izvor te snage koja preodolijeva :: sve zap.reke. Danas je Meri- 1 Klod Vajan Kutirje poslanil! j !rancuske narodne skuJ:>Stin.~, duhovljenO!lll, ozarenome lieu rcsi orden Pocasne legijei Cl~m bOTca - ~tifaSiste. je biroa Saveza francuskih ze- _ · I taj se b1iski, bookrajno drara i generalni sekretao- Med1!- gi 1ik joS jl!<Ce ocrtaV'a, ako vas narodne demOikraUlke fedei:acl- dopadne · sre6a da slt!Sate stra• sne r\jeci, pune . dubokog sa.dt:: jc ~ena. zaja, njen pTekrasni glas, .k~Jl u du5u prodire. Talent DJ<:ZlD govornicki svima je poznat. DOLORES IDARURI Ovdje hoou · da iznesem svoJe . utiske o. njenom nastu.pu na. jednoj prijateljskoj veCeri, Zamoljena od ·gostiju Dolo-: res je ustaJa da bi kazala nelro' liko rijeei. Pocela je s time d& osjeca duboko U2ibudenje sto Se naJazi u SovjeUlkom Savezu medu predstavnicima tog velikog i junackog naroda. Uzbu. denje ju je. na cas prekinul(l. Sta:jaJa je blijeda, sklorpljenih ociju. Zatim je, !'ll.VladavSi UZ· budenje, nastavill<. Ona je, rekla: »Za mnoge i mnoge_ zene cijeloga svijeta Sovjetski Savez .· predstavlja san, ma5tu, a~ za ZC!le spanije .....,. Sovjetski Savez ·.predstavlja nesto .besko·r.acno vise. Kad S'am •;ia odlazila za- Moskvu na aerodrO!lll sa me Blijedo, produhoyljeno lice k\prane spanjolske radnice .. ~a . ' Dolores Ibaruri vode i§.panskog mnogo !jubavi milovale su krlila radnog naroda: U njenim je ocir a<Jna, koji je kretao da odve· rna duboka tuga: njena jadna de Dolores u Moskvu i govodomovina jos se uvijek naJazi rile: »Ka:ko si sretna Dolores.• pod teskom fa5istickom ciz- sto ceil skoro biti u Moskvi, Stq mom: Njen jedini sin po.ginuo ces disati slobodni zrak zemlje je u boTbi pod zidinama StaJjin- kcja je uniStila fa8izam, zemlje grada. DolOTes · )e uvijek u 1 koja je tako mnogo uradila za crnOm. Ime Dolore~ znaCi »bol«. sreeu cijeloga eovjeeanstva«. :: 'ores je govorila o stradaN jeno drugo ime Pasiqnaria, koje joj je dao herojski narod nju svoje zemlje, o sovjetsko~ spanije, znaCi ~-,atrena«. Ono zemlj" koja je za spanske deneobdcno odgovara njenom pro- mOikrate postala drugom domo- · c ·-) '1 :~ ,,a 19 �~a· ..njeiJ.im·:or.ganizwtprom• vJnom;.· o velikom:.:Stl!ljinn.-cij1: je glas · odjeknuo cijelinr svije-' torn,. :pozi-.;om, . na J>omoii: spanskoi:ii ,nar:odit.: Qna je govqrila o n~raskidiv±tp. vezania proliyene ~ koji zajlvijek spaja dva ve!ika naroda ~ Sovjetski Savez i demokratsku ·Spaniju. · ~· Meni j<;> teiliko i bolno ·mi. sHti ,danas -ovdje, medn. vama, <> f:omk ~ govorila je Dolores --! da se herojski narod. moje zeJllj[je joo nvijek muci pod fa8i" stickim jarmom M'i jos ne mozemo vratiti ll naim .domovi- . nu i ispricati na8im sestr~a i djeci kako Zive sovjetske zene, · . kako su se, one borile za slqbodu i nezavisnost svoje zemlje, kako one danas u miru grade' sreeu svojoj djeci i djeci cijeloga svijeta. Ipa,1< ne &= mi biti uvijek ll progoootvn, i nama: ce doei svijetli O;ani, kad cemo se moci vratiti svojim kucama, blti . u kTUgU svoj~h drngova, ispricati · im sve o vama. Taj dan nije dalek.« Odusevljene, u2lbudljive rijeei Pasionarije na sve su ostav:ile duboki utisak. Da bi ublazila uzbudenje, iz~ano njenim .. govorom, Dolor""' predlozi da za.pjeva najmHiju pje.smu span- · . skog naroda, s kojom su se l:occi revo1ucionarne Spanije borili na barikadama i po.Jazlli u smrt za s!obodl! i cast svoje domovine _.: i jakim niskim kontraaltom . zapjeva: »Siroka moja rodena domovina ...« . Jedne veee.r\, pool.ije siedn!iee Izvrsnog komiteta, prisli su · k Dolores dva mlada e;panska .radnika i . zaprica.li se. Lica se 20 mla.dic~. su sja1a,. a oQi Dolores gledale su, ria. njih "'" . majcinsk()m njeznoscu. Pok>ziysi ruke na -njihoy~--- ramena, Ona:-je _go .. vorila: >>Ucite, uCite, u(\ite,- Ko-. rlsrtite svaku slobodnu rninutu. · Zapamtite da se borba u spaniji produzuje, ona se rrusplam-. sava sa ·novoiri. _-snagoni ·i -nije '! daleko dan kad ce domovini ! ustrebati vaSa snaga:, vase zna: 1 nje i vje8tina.« - 'J.edan oct·: mlamca za,pitao je Doloies. ne I zna It moi\da pna, gdje je rije' gova majlka: i Sto je s njom. Do!OTes je odgovorila da je njegova :inajlka · zdrava,. da ntnogo, radi, a dru.gog je · mladica za- : molila da je posjeti u hotelu, ona mu mora rtmogo' "toga ispricalti. . I bila je tako njezna u razgovoru s njima, taka je dubolt bJo njen pogled! A mladiCima kao da je ·govoriJa njihova sama majka - . d?movina. . i rukovodiocem. : : . . . . . . . : : S __Velik.im---Zll~j~·--r "~elik-~ taktom ona ruikovodi radom Sa:veza ·frahcuskih Ze.na li · Medimarodnom · deniokratskom ~<;: deracij<lm zena. Ona zna podict do visokog principije!no¥ _znacenja sva pitanja ko Ja JZULknu u procesu go'::o":a i u t~ku r::da: 'Prema nasa J ze.mlJl Ezent Katon se odnosi s velikim inte. resom i velikom ljubavlju: Ona , pozorno prati sve dogadaJe .kod nas. Ona govori o tome. da. Sov'jetski Savez predstavlJO Jedinu radost i velilm nadu franc~- · skih · zena; da ce j_edino po'?-o':'l na8e zemlje buduca pokolJ;n~a . upozna-ti sre6u. ·, , Ona vjeruje da to vnJetne pred porob!jivaeima prekrasne. Francuske nije poni:nla · seb~ nije daleko. Sovietske zene odgovaraju poniznosc~ __ pred izdajnicima _:EO:eni · Koton dub<»<om i iskreIakejima v 1 s~ke vlade. Ona sa rna njen muz i sin bill su ak- nom simpatijom. ti~i ucesniei pokreta ?~para, radi cega su ih progo~li kroz . ANA PAUKER citavO vrijen;>e okupaCIJC. · E2EN1 KOTON ' ucenica velikoga . fiz!car~ Sijed<i glave. · Plem~n_i:ti 1""?.Uporedo sa Dol&es, u sredi.Marlje Kiri . sama talentiram fil; mlade, ostre i pa.Zl~ve om. ni,. sjedi ·mrSava, skromno obu~ fizicar · doktor · fizickih nauka, Jo8 u staroi. poliufasistiCk~j cena sijeda zena sa ogromnim J!rofesdr na Sorboni, tride.se~ R.umunjskoj, Ana Pauker . Jt!. oe'ma, koje . ka-o . da . iznutra godlna je bila predava~ na vt:' uZivala ogromnu popul~rnos~ svjetlucaju. To je E.Zeni Koton. soj Sko.Ji _ to SU kratkt podaCl medu radnlciina i seljacrma 1 , Za vrijeme zasjedanja u Mo· llivotnog puta Ezeni Koton .. ~e­ skvi ona je navrsila 6(5 godina. na i: majka ucenjaka, gla.va :;e- medu svim malim ljudima u ~: ~l.ii. 'Nisu uzalud predstavmc; N ju su s"'dacno i Zivo pozdralike i slozne obitelj-i, baka .se- »llistocrijskih« partlJa pr?zva\1 vile toga dana sve clanice Izstero unuCadi, nezado:"olJU." mladu uciteljicu rumunJskon. vr8nog komiteta. sto ih je taka ma!o J"r J_e I.ujrrom MiSe!. Ona je "!;'ala za- · U osobi EZeni Katon vidim<>. njeiino s.-ce sposoono da zagripredstavnika · frahcuske inteli. je svojom top"nom jos mno·ge grijati narodne. ~ase 1i · :~bu­ gendje k<>joa se ocilikuje veli- : i mnoge _ takov~ je Elfeni Ka- diti u njiima mrznJIU na.fastzam,. kim hurmanizmom i gostoljubi- : ton _ pred"jedntca Medu~ar~­ na rat i s:imPatijU narodno-de· vosti. Ona predstavlja jectnu od ·I dne federacije zena, koJa J8 . mokratS'I<om frontu. onih, koje nisu S;tgnule glavu ~ s 21 ·' i,~ 1 • �:partija 'oko prijesto\ja J<mljal . Karola. Mlada i . vrlo aktivnai siroko popularna u masama,i komunistii'.ka partija prognanai •U podzemJje VCC U prvim godi-' n:una njenog postanka, bewh'; zlJ!'Ilo se istrebljuje. Socijalde-' mokrac~ja je . 'ma!ohrojiia i slaha. 1935. godin'e odrza.o se tako-: zvani »proces Ane Pauker« na kojemu je sudio rumunjski ~oj-' ni sud, ' . · . Na tom je procesu Ana Pauker govoriia vise od pet sati sa' ta.ko potresnom snag'om uvje-· ravanja da je · djelova.la 'i na.' »SUO€« i na Stra:Ze koji SU. za·' boraviii na svoj prethodhi do-· govor da joj ne daju moguiinoTo joj nlsii. mogli oprostilti u sti da progovori niti rijeei. faiiistiCkoj Rumuniji. D';a put Kada je kraljevski komesar '. j.e Ana Pauker hila hapsena pod koji je prisustvovao procesu'· optuzhom opasne agitacije pro- · dosao k sebi, dao. je prijed:log) tiv drzave i podstrekavanja ko- . da se javno kazni voda rumunj-' munistickom prevratu. Za vri- . kog proletarij.ata, »da je se jeme drugoga hapsenja jedan ohjesi · na javnome mjestu 'za: od krvniJ<a pucao je na nju i otrovni govor«. : ona je h1la tesko ranjen"a. Ali · I n samom zatvoru je Anai to je pridoniielo jos vecem oku- Pauker hila 'Opasnj neprijatelji pljanj.u narodnih masa oko te vlasti. Pocetkom 1939 godine herojske zime. premjestili su je u celiju, koja' Ana je ma.ti troje djece, ali je hila strogo odijeljena od ci-· ona sama nije iinala moguCno~. tavog svijeta. U ce1iji nije bilo; .sti da ih. odgaj:a: predstavnici ni prozora. Sedam je mjeseci) reakcionarno!f rezima ha.cili su Ana Pauker provela u toj ka.-: je u tanmicu na mnogo godina. 'menoj rnpi. Bila je oslobodena,. Tfu. je goilina Rumunija pred- nastojanjem na.Se Sovjetske i stavljala straiinu sliliu. Guilena vlade. Ni~!ft Sulje nevj~roj,atnim. progonima i te- . rorom, razdvojena radnioka klasa, · n"'Pismeno i siromaiino PO'Iiodom sjednice 'brorfmog ko•i seljailtv9, svade i· nemiri i me- miteta M. D. F. Z. u Moskvi, kojo) dusohne intrige 53 politioklh je zasijedala od 10.-15. X. 1946..J . 22 Sa ·IV. zasjedanja lzvrsnog odbora MDFZ u Stockholmu Pod uslovom jedinstva n:zeaunar.odnog zenskog pokreta svih demokratskih snaga mbci cemo da se suprotstavimo olanzivi reakcije Prolllo je sest mjeseci od zasjedanja Plenu!na Medunarodrie demokratske federacije zena. Za ovo vrijeme snage demokracije i reakcije ·au ·se jos jasnije izdvojile. Svjetska reakcija posta· je sve drskija. Ona pojacava svoju aktivnost na medunarodnoj areni, kao i untJ.tar .pojedinib z.emalja, pokusavajuci svim svojim snagama da . unese razdor medu snage demokracije i posije ne.slogu medu narode. demokrats.kih zemalja. Ona pokusava da stvori blokove zemalja, oslahi Organizaciju ujedinjel' 'h na- ·. cija, izolira Sovjetski Savez. Trtunanova >>doktrina« je NINA POPOVA ustupila mjesto Marsalovom potpredsjednica MDFil »planu«, koji nije niSta drugo · nego plan .upravljen protiv ne.zavisnosti i nacionalne slo· bode evropskih zemalja. Vlade pojedinih velikih sila otvoreno iguoriraju Postdamski sporazum. One zele da poveiiaju njemacku prolzvodnju, ne s toga sto. bi zeljele da olakSaju Njemackoj isplatu reparacija Sovjetskom Sa:vezu i drugim evropskim. drzavama iii doprinesu normalnom razvoju njemacke mirnodopske industrije i demo- .. ·~ l 23 �• ~ra!sko;i obnovi Njel)lll:~ke. Qva. poli~!ka ide za obnovom nj~­ d~~~og r@-tnog potencJJala, .• ona. kriJ~ u sebi prijetnjrc novog Ijo!?adaji .u Indon~ziji, s.itu":cij~ u Gr~koj, u IDni, u Juznoj KoreJJ J dru~ Z<;lliJama IZ@-ZJVaJu ozbJ!JnU zabrinutost .. Hoc !ap<is~:. ~olomzato:;J,. oh.rabreni .od strane· engleskih i amenckih Jmp.enJahstll:, prohJeVaJu krv indonezanskog· naroda koji se bor1.. za svo~u ne~:"':lSn?St. Americ~i imperijalisti nastavljaju SVOJlm drsk1m miJesanJem u unutrasnje poslove Kine i Grcke. Potstaknuta podrskom Anglo-Amerikauaca kineska. reakcion:<rna klika i grcki fasisti sprovode · uzasad teror nad napredmm demokratskim elementima. · . · · s.V.: ove "!pienice svjedoce, · da u sadasnjem moment\! u ofar:z1v1 reakCIJe, glavnu ulogu igraju krugovi monopolistickog kap1ta!a S~e<linjenih Americkih Drtava, koji pokusavaju da SVJe~sku pnvredu podrede svojim interesima, da uguse demokraciJU, o.duzmu nezavinost zemJjama Evrope i Azije i uspostave. SVOJe gospodstvo nad Cit>J.Vim svijetom. ·· . .~erick.a reakcija svirepo proganja demokratske organizaciJe 1 radnike svoje zemlje: ofanziva protiv sindikata Taft-H~rtlijev !l,~tiradni~ki zakon, diskriminacija Crnaca, p~Iicijske ~Jere u Cl!Ju provJ7ra yanja »lojaJnosti dva milijuna drz8:v;;.nh cmovmka«, p,roganJanJe svega demokratskog i progresivnog pod parol om borbe protiv komunisticke opasnosti. Sve ·ove cinjenice potvri!uju da se u Sjedinjenim Americkim Ddavama' demokratske -slob0de bacaju pod noge i ukidaju. · Oslanjajnci se na americke i engleske reakcionarne krngove, profasisticki elementi pojacavaju svoju aktivnost"i u zemJjam": nove ~emokraci~e. Su~enje Nikoli. Petkovu u Bugarskoj, ObJelodanJenJe lZdaJe N aclonal'caranisticke stranke u Rumuniji i spijuna Mikolajcikove stranke n Poljskoj kazuje cime se sve sluzi reakcija u borbi protiv demokratskih snag~ Jugo' istocne Evrope.. , Demokratske snage svih zemalja, a u prvom redu Sovjet~ ski Savez - tvt·i!ava mira, demokracije i napretka, .suprotstavljaju se .ofanzivi reakcije. . · Svaki posten covjek mora da prizna, da je · Sovjetski Savez u ovom trenutku, is to kao sto je. to bio prije rata, cvrsti i dosljedni brani!ac mira, demokracije, slobode i nezavisnosti naroda svih zemalja, i bas zbog toga ·su najdrskiji napa<li svjetske 'reakcije upravljeni na Sovjetski Savez. Svaki demokrata, kome su na srcu demokratske. slobode, !nir mei!u narodima i zivotna pitanja njegovog riaroda, njegove , zemlje, bez obzira na svoj socijaJni polozaj, partijsku pripad< J 24 nost, ,.asu LnacionaJriost; .. treba da. se najeriergi~Jti}e;nijostdie b.ori protiv -oniJ;l-koji lrlevetaju SSSR, koji siji.t iazdor i neprija' teljstvo mei!u narodima, koji vode propagall.du za 'novi pokolj, . protiv onih koji vrse groznicave pripreme da bi izlozili stotine milijuna lju<li strahotama:novog'rata; jer cejedino tako svrud d~m<J<krata doprinjeti jacanjti -snaga: demokracije . kojc nezadrzivo rastu; ·. · ·" . · 0 porastu i snazi demokratskih. snaga govori cvrsto, ile' razrUsivo jedinstvo naroda okodemokratskih vlada ·Jugoslavije, Bugarske, Poljske, Rumunije, pobjeda demokratskih snaga na izborima u Maoorskoj i t. d. · Mocni sin<likalni pokret u Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, jacanje uticaja i autoriteta Svjetske sin<likaJne federacije, Medunarodne demokratske federacije zena, Svjetske ' omladinske federacije·, govore takoi!er (} jacanju .j ucvrscivanju demokratskih snaga, sto potvrduju rezultati rada Plenuma Svjetske sindlkalne federacije koji se sastao nedavrio u Pragu i Savjeta Svjetske federacije demokrats)<e omladi,ne . U borbi koju vodi protiv demokracije, reakcija svim mo- · guci.tn sredstvima nastoji da omete aktivnost i suprotstavi se sir~onju uticaja Svjetske sindikaln:e federacije, Mei!unarodne demokratske. federacije zena, Svjetske .federacije omladine, tih masovnih i demokratskih mei!unarodnih organizacija. Ona po- · kusava · da unisti je<linstvo demokratskih snaga, da ih rasparca i os!abi. , U tom cilju ona nastoji da sprijeci okupljanje demokratski raspolozenih iena na platfor~ni Mei!unarodne demokratske federacije zena. i zato obnavlja stare prezivjele zenske organizacije i osniva noVe. U proljece ove ·godine odrzan je u Parizu Kongres ·Grai!anske i socij"alne unije· rena, koji je iskrsnuo staru parolu njemackih, fasista o ogranicenju Zivota zene na kuhinju, crkvu i djecu, i koji je svoju tribinu namijenio antisovjetski.tn klevetama. 2\alosno je i cudno. da su ovim Kongresom rukovodile zene - d~zavnika koji danas vode unutarnju i vanjsku poHtiku Francuske, cime. reakcija dobiva ·mogucnost da se · pokriva .imenima sluzbenih licnosti. Kako nisu bile zadovoljne rezultatima ovog Kongresa, istelicnosti su rijesile da uzmti patronat nad drugim Kongresom, koji ce skoro sazvati u Parizu druga organizacija koja nosi impozantno ime »Svjetska antanta za mir«. Ci!j ove organizacije je potpuno ocigledan. Mi sve pamtimo da su 1945., inicijatori osnivanja Antante cinili ocajnicke napore da sprije' ce funkcioniranje Mei!unarodnog kongresa zena. Oni su, mei!u izvjesnim delegacijama vo<lili akciju za podrivanje Federacije, �J, nastoje~i da te delegacije ptidobiju za sebe, jer · su oni t~da spr~ali da sazovu svoj Kongrru,, ali taj pokt!Saj nije imao USpJeha. · · · · . ~eleci da sazovu ~a~ tek sada svoj Kongres, organizat?~> An~ante D:e prezaJu ru od kakvih sredstava. Oni su 'obja" · · ~ ~a Je ¥an Klo~. Va.jan-Kutirije clan njihove organizacije; ocey.u'l~o zato, da br unJeli zabunu u nacionalne sekcije Fede- · raCIJe 1 .st.;kle z~ sebe viSe. povjerenja. · Takvim metodama nisu potr~bru nikakVl .kom..-mta~! one sasvim jasno govore o tome, sta Je ova organrzaCIJa. NrJe onda nikakvo cudo sto u manife-. . st~. Antante :r;e~~ n:. jedne jedine rijeei o b6rbi protiv ostataka fasiZma, o ucvrscenJu demokratskih sloboda, 0 povisenju zivotnog standarda raduog naroda. · . · ·Gore spomenute organizacije, koje sebe gromko nazivaju »medut;~rodne« ne ?2ivaju simpatije ·· simkih ienskih masa. II(~ DJI~o':o postoJanje pre.~tavlja izvjesnu opasuost, jer iza nJih stoJe ~ake snage reakctJe · koJe mrze demokratski renski . pokret.•P:wlaceci sebi jedan dio rena pomocu feministickih i dema?"oskih par~l.a, ove organizacije slabe budnost zena pred o~~1vo~ reakcrJe, pokusavajuci da ih odVllku od borbe za nJihove zrvotne interese, od borbe za mir, za demokraciju: . _Plenum. ~ed~arodne demokratske feder,.cije zena postaVlO ;~e na Z~JedanJU ~ ~ragu p,;ed sve nacionalne sekcije FederaCIJe: borrtl se za Jedinstvo zenskih demokratskih snaga za s~.v~ d~m?kratski raspolozenih zena svih zemalja, protiv r~ak- .. , · CIJe '1 nJeruh manevara. . · Izv~<;Staji naci?nalnih organizacija i izvjestaj. Sekretarijata . FederaCIJe dokazuJU da se na ovom polju sprovodi sistematski r?:_d .. Ovdj~ smo cu1e da nase orgauizacije u Sjedinjenim Anrenckw. Drzavar;ua, u r.rancu~koj, Poljskoj, Ma.darskoj, Finskoj 1 dpigrm zemlJama, erne vellke napore da bi ostvarile odiuke Federacije. . Ali (pored oy.ih _pozitivuih rezu1tata, u trenutku poostren~a nap~.da reakciJe, · u trenutku otvorene propagande za podJelu SVlJeta u dva supr:otna tabora i u vezi s tim u jeku propagande za novi rat - ne moremo u "potpunosti da se zadovoljimo radom Federacije i njenih nacionalnih sekcija. Uzmimo kao primjer Anreriku. Svima je poznato da americki narod nije pristalica· politike raz~ora medu nacijama, politik~ koja l)OSi u sebi prijetnju za n_~vt rat. z:,t~. s~ '!.adamo, da ce Kongres americkih zena jos :VIse, energ~cmJe • s>re nastojati da objasni americkim zenama opasnost dJelatno~~i reakcije i da ce ujediniti sve napredne de- ., mokratske sna~e zena za borbu protiv izazivaca rata, protjv ~ ~ . 1 I ' naoada 'na demokratske tekovine , naro.da Sjedinjenih Anreric~ ki!i Drzavai naroda drugih z~~a(ja. T Federacij.a i njen Izvrsni odbor i njen Sekretarijat moraju da pr.ulle pomoc Kongresu americkih zena. i to ne samo razmjenom infonnacija i prepiske, vee licnim kontall:tom. U vezi s tim, bilo bi korisno uputiti predstavnioe Ji'ederacije u SAD u ·ci!ju objasnjavanja zadataka Medunarodne demokratske federacije zena. To' ce 8Vakako doprinjeti daljeJU pros'renju ·uticaja Federacije i Kongresa americkih zena na americke iilene i omogucif ce da se u Federaciju 'privuku i druge napr.edne zenske orgariizacije iz Sjedinjenih Anrerickih Ddava. · Ovdje smo cule u kakvoj kompliciranoj situaciji u uslovima .zestoke .ofanzive reakcije r.adi >>Savez francuskih rena«. Ali nadamo se d<J. organizacija koj.a je stek/a veliko iskustvo u periodu njemacke oku'pacije, organizacija koja se· rodila i ucvrstila u pokretu otpora, koja je cinila velike napore da bi izvrsila poslijeratne zadatke· u svojoj zemlji, koja je uzela aktivnog ucesca u sazivanju Medunarodnog Kongresa zena i obraZovanju naSe Feder.acije, moZe, u ovakvim uslovima, _ mno.. go da ucini. . I mi s pravoni ocekujemo od Saveza 'frap.cuskih zena da ·U sadasnjem casu razvije ajrtivniju, energicnijil borbu. · I stvarno, l:>a.S u Parizu - i pod zastitom sluzbenih licnoeti - sazvani takozvani >>medunarodni« kongresi koji se izja~njavaju protiv naprednih · i demokratSkih tekovina za zene, koji pokusavaju da oslab,e demqkratski front Francuske; da odvoje od njega iiene 'i koji sv 0je tribine UP,otrebljavaju za kle, vete protiv Sovjetskog Saveza i zemalja. nove demokracije. Mi smo prattle. stampu >>Saveza francuskih zena<< i Fede- .· racije ali nismo u njoj nasle dostojan odgovor na ave re:l.kcionarne ideje i klevetnicke istupe. Mi s pravom ocekujemo od na· sih francuskih drugarica da ce ,»Savez francuskih zena«, koristeci se bogatim iskustvom svog masovnog !;'ada, i u sadasnj'm · teskim uslovima, sire razviti borbu protiv neprijatelja demo· kracije. ' Pred »Savezom francuskih zen.a« kao i pred Kongresom americkih zena, pred svim nacionalnim organizacijama Federacije stoji zadatak sirenja njihovih redova, ucvrscenje jedin· stva zena njihovih zemalja i jacanje njihove. aktivnosti. Izvjestaj predstaVllice finskih zena · dokazuje da se u Fin· skoj proces demokratizacije jos uvijek sporo razvija. Ujedinjenje demokratskih snaga ide cesto iza jacanja snaga reakcije i zato ie borba za unistenie ostataka fa.Sizma u Finskoj vodena su 27 �·.d.osad• ···.na , ... ·. nakin· , koJ'i··., n.iJ'e'. • . . . . . 'o··1· .· · •. ·•.•.· .· N avo mo. .. ··'pr.l· za.d···o·.;•. J3:Y3:J4Cl. . .. ···.eli'·. · :kao . · < •• . .• , .· ~~er zavi~ru koJa Je ned.avno •otkrivena. u Fim>koj, tajna skla· dlsta orUZJa; sudske pro9ese, neka.Znjavanje ratnih zlocmaca. »De~o~ra~s~i savez zena Finske« treba da.poduzme veliki ra~ da b1 !!Je~l_llO napore svojih org'anizacija i. svih demokratS~lh organizaCIJa u Finskoj, u prvom redu u ·borbi za uni~tenJe ostataka fa.Sizma. · · · . Ma da s,u formalno finske zene .dobile . ista prava kao i, muskarci, one fakticno nemaju tih prava. . »Demokratski savez zena Finske« treba da se energicnije, borl za ekonomska prava zene. . . Borb~ za prav:- i interese zena pomoiii iie uj~injenju de·· :nokrat;skih snaga 1 ucnstit iie pozicije »Demokratskog saveza zena Fmske«. · · s.ad je takoder vrijeme . da se postavi p!tarije jedinstva , zenskih de~ok,;,atskih snaga u svim zemljama. Neophodna je p~treba dalJ.e. Siren]e r.edova demokratskih zenskih 'organiza· 'ClJa u po]edilllm zemljama i obezbjedenje aktivizacije njegovog rada pod demokrats.kim parolama. · c~i bu~,e .front demokracije, reakcija iie ·itnati ma~je mogucnosti da umsti demokratske tekovine i izazove novi rat. Zadatak ujeqmjayanja snaga traZi da we postojeci koordi· nacioni komiteti pojacaju svoju aktivnost, kao i da se stvore' novi komiteti tamo gdje ih nema. U ovom cilju, bilo bi korisno ~ se. medu d~Jt><>kratsk~ Z8nskim organizaoijama, koje nis11 , uclaftJ~~e ,!! nasu Federaci,ju, vodi ·kampauja za raskrinkavanje P?tpaiJ~vac:a rata, za zastitu demokratskih sloboda,, protiv p~·o~JaDJa demokrata u raznim zemljama, kampauja za pomoc c!m dJOOI 1 t. d. . . Mi imamo , ?dlicno iskustvo zenskih organizacija zemalja n?.ve demokra~lJ~· Ta1_11o gdje su ujedinjerie, zenske organiza· C!Je, predstaviJaJn vehku snagu. Ovo molino jedinstvo pomaze im da. uspjesno prebrode sve teskoiie podizanja narodne privre· , de koju je unistila njemaCka okupacija i da stvore nove i stvat'· ' no demokra~~ke _forme uprave u zemlji. Jed;nstvo je 11 prv'om redu omogucilo ze1fama. ovih zem'alj.a da u tako kratkom roku izvojuju ozbiljna politiCka, socijalna i ekonomska ostvarenja ono im poniaze da unutar svojih zemalja potpuno osujecuj~ manevre svjetske i domace reakcije. . Vazan zadata•k Je Federacije da organizira intenzivni,iu borbu i dade vecu podrSku traZenju demokratskih zemalja da · se zabrani atomsko oruzje. Ali to nije sve. Svaku propagandu za rat,. bez ·obzira u kom obliku se ona voili, treba smatrati opasnom po eovjehtnstvo. ,: Treba ka:Znja,vati .i l!ciniti,p~s'k;odljivim, one. kqjL stavljajl! u opasiwst. Zivoti':proii~i:it~t cita.vih !laroda,... i:deolo)i'k;a: ~re~~va koja propagira,ju rat, tr¢pa.:. isto tak9. .zaora.riiti kap·; tehni.cka sre'dstva za lljegovc, vo.del)je; na. prim]er atomsko. O,rui.ie. .. . . · :M~dunaroClria ,ae~okratska .fedei:~cija ·. zena ne Iwristi •do· yolJ!lo sve. svoje .moguii11osti i utica.f syojih c!an.ov!l, ci.ii , broj veE prelazi 80 milijuna, za borl)u protiv potpll)jivaca rata, protiv ofan.z.ive reakcije na . [iert\okr<ttske slobode, protiv podri· vacke djelatriosti reakcionarnih zenskih organiza,cija. · . . .. I~vjesne clanice. Izvrsnog odbora podcjenjuju nazalost opa7 sriost ·»kongresa« koje su sazvale reakcionarne zene. Poznato je da su predstavnice Federacije, koje su prisustvovale Kongresu »Lige za borbu za mir i slobodu« odrzanom u Luksemburgu, umjele dostojno da odgovore reakcionarnim elementima i da ' zigosu reakcionarni i antidemokratski karakter ovog. kongresa. Isto se tako sjecamo da su clanice Izvrilnog odbora znale da osujete pokusaj cijepanja koji su cinili organizatori »meduna· rodne<< skupstine zena u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Ali riwzemo da navedemo i suprotJ+e primjere, kada clanice · Izvrsnog _odbora , cutke slusaju najreakcionarnije izmisljotine i klevete, na sastancima nekih, organizacija, duboko neprijateljski'hdemokraciji inapretku, ada ne kafu ni rijeci kao odgOvor ' ria propagandu najreakcionarnijih ideja,. na nakaznu k}evetu upuiienu demokratskim zemljama. Takvo · »ucestvovanje« ·skod· ljivo je i ne moze se tolerirati. Federacija u cjelini kao i svaki clan IzvrsnGg odbora, mo· raju da dobro shvate odgovornost koja leZi na njima i da budu budniji, jer nase sekcije 'upiru oci ·u nas, gleda.iu na nail stay. N" treba da. primamo sve pozive sa istim pcivjerenjem. Po· n.ekad demagoske parole slabe budnost izvjesnih clanica organizacije, i one prave greSke. Da su se Clanovi naSe .organizacije , i rukovodioci nacionalnih sekcija ce·sce konzultirali sa Sekreta· rijatom, izbjegle bi ~ mnoge oct, ovih gresaka. Sekretarijat i njegova Komisija za informacije · duzne su da nas na vrijeme i.urednije obavjestavaju o svim dogadajima u vezi s medunarodniri:J zenskim pokretoni, pomazuiii nam na taj nacin, da se bolje orijentiramo i donosimo pravilne odluke. Po nasem misljenju neophodno je postaviti pitanje o poja· canju rukovodstva i pomoci F1ederacije nacionalnim organizacijama, narocito u zemljama gdje su one jos slabe iii ih uopce nema. · U Al:'!;!"entini je post(Jjala jedna dosta aktivna zenska orga· nizacija, ona je radila, pod tel§kim uslovima, i bila jo j je potreI 29 �·. bna pomoe Federacije. Ova pomoc nije pl'UZena · na Vl'ijeme i a.rgentinska organizacija se sada nalazi. u teSkoj situaciji. ' . . Pomoe Federacije ocekuju 2enske organizacije Istoka, gdJe su zene potpuno obespravljene ,gdje se .Zestoko progoni Zenski demokratski pokret. Federacija je malo ucinila u tom . smislu, a s vremena na Vl'ijeme reakcionanie .Zenske organiza· c!j~ P?ku.Sale su. da stay~ ~ve zemlje pod svoj utica;, i u toll). cilJU Je Hana Rid,. ZamlJenila Korbet Embi na polozaju predl!jednice »Alijanse za mir«, proputovala ove godine kroz zemlje Srednjeg i Bliskog Istoka. · M;islimo da je neobicno potrebno i vallno, da se predstavni· ce Medunarodne demokratske federacije zena upute u koloni· jalne zemlje. · .Na zasjedanju u Pragu ispitan je polozaj 2ena u koli:>nijalnim zemljama, .ali nije ostvarena donesena odluka o upuci-" vanju komisije u ,kolonijalne zemlje. Vodeei :-acuna o specificnim zadacima koji .padaju na zene kolbnijalnih i zavisnih zemalja, sovjetska deJe,gacija smatra potrebnim da se uskoro sazove jedna konferencija zena kolonijalnih i zavisnih zemalja. Ova ee konferencija odigrati va2nu ulogu u aktivizaciji, organiziranju i povezivanju zenskog po, kreta kolonijalnih i zavisriih zemalja. . . Posebni zadaci se pos!f.vljaju pred na.Su Federaciju u vezi sa razvojem demo!<ratskog zenskog pokreta u Njemackoj. U trenutku kada svjetska reakcija cini velike napore da ' u,skrsne u Nje!lllackoj ;reakcionarne snage, mi smo dullni da jacamo zenske demokratske organizacije Njemacke kao jedan od .uslova. demokratizacije. . NjemaCke 'demokratsk((2enske organizacije treba da znadu, da ce u svom r.adu imati svestranu pomoe nase medunarod· ne Federacije. Neor>hodnost korisolidacije jedinstva zenskog demokratskog. pokreta tra2i od Sekretarijata da energicnije ukazuje na cjepacke pokusaje reakcije, koristeei' za to medunarodnu stampu i stampu nacionalnih organizacija, saradujuci s drugim medunarodnim organizacijama koje se bore za mir i demokraciju, . , · a protiv reakcije; Sarno pod uslovom jedinstva medunarodnog zenskog pokreta, jedinstva svih demokratskih snaga, moci cemo da se su- . prostavimo ofanzivi reakcije. Samo aktivna borba ujedinjenih snaga demokracije mo2e ne samo da ucvrsti, nego i povecademokratske pobjede naroda i da ocuva tako skupo izvojevani . mir. \ ·Antifa8isticki komitet sovjetskih zena siroko. popularizira medu zeliama Sovjetskog Saveza· aktivnost' i. zadatke Federa,.. Clje, putem novina, casopisa, radia. i kinematografa.. ' . · Komitet je sproveo kampanju protiv Franca, kampanju zastite ,grckog naruda, grckih zena; uputio je pismo Sovjetu · bezbjednosti Orga.nizl(cije Ujedinjenih nacija ·za zastitu Indonezanske Republike, i t. d. · · · Bor~i se za ucvrscen.Je demokra.tskog fronts, osujecujuci · manevre reakcije, pru2ajuci podrsku miroljubivoj politici svoje. vlade, sovjetske. zene '\" energicno bore za novi procvat svoje dom.ovine, za· ostvarenje prije roka poslijeratnog Petogodisnjeg plana, za ucvrscenje moci svoje socijalisticke drzave - tvrdave · mira i demo'kracije u citavom svijetu. . Sovjetske zene shvacaju da ucvrscujuci svoju zemlju; one · , ucvrscuju mir. i prakticno sprovode preporuku Federacije. Sovjetske zene su ·nain nalozile da ka2emo Izvr8nom odboru da ce one~ kao organizacija MDF:i:-a, i u buduce .ciniti sve napore kako bi zbile jedinstvo demokratskih snaga, imajuci u vidu plemenite zadatke Federacije u borbi protiv manevara reakcije, protiv potpaljivaca i propagatora novog krvavog 'rata,. za demokraciju. za trajan i pravedan mir medu narodima. 0 vezama MDFZ sa zenama i ienski'tft · d,emokratskim organizacijama zemalja Istoka IzvjeMaj Gurine, clana Izvrsnog, odbora · Medunarodne de)Uokratske federacije ·zena. Gospoda Koton je potpurio pro:ivilno postavila pitanje o po· Iozaju 2ena u zelilljama Bliskog i Srednjeg · Iztoka, a takoder i u Japauu.. $.. Svjetska stampa kao i dokumenti kojima raspola2e Sekretarijat MDF!!i, potyrduju da reakcija uzima maha u mnogim zemljama Istoka. · · Progone se demokratske organizacije i napretlui elementi, . ugusuju se demokratske slobode. Polozaj zena u ovim zemijama · je krajnje tezak. Ne samo sto one ne uzivaju jednaka prava. / �o vee u innogim .zeniljama ne mogu ni da se organizuju u borbi zacsveija j);ava. . . .. . > . Pod izgovorom anti:komunlsticke kampanje, kiko pisu sekretarijatu egipatske Z.,ne, njihova zenilja nldazi se ;na pragu fa8izma. Vlada je izdala. naredenje da . se uapse riinogi reido- , ljubi, da se zatvore demokrntski klubovi i. zabrane listovi kb'' ,1 su k;itikovali 'politiku terora i izjasnjavali se pri>tiv ugovor'a 1 ·»o Sa:vezu« s Velikom Britanijom. »Liga studentki!lja d univerzitetski obo:-azovanih zena Egipta«, clan Medunarodne demokratske federacije zena, raspustena je. Sindikalne s!obode su ukinute. Miroljubive manifestacije studenata · ·i studentkin.ia rasturaju se bajunetima i mitraljeskim rafalima. · U Iraku, reakcionarni elem<mti, koji se oslanjaju na strane · imperij,aJiste, pokusavaju da sacuvaju svoju vlast izazivajuci sukobe medu raznim grupama stanovnistva. Stalno se upucuju .kaznene ekspedicije cas protiv kurdskih plemena Ubila, Sulejmana i Tura, cas protiv arapskih plemena Muntafeka i Diviuanij.a. Sindlkati · su takoder raspusteni. .· · · Vlada je svirepo kaznila grupu sttidenala samo zato Sto su neki medu njima predlagali sazivanje studentskog kongresa · u Iraku. Ovi mladi !judi, zatvoreni bez sudenja bili su primorani da objave strajk g!adu, u zn"k protesta protiv··neilovjecnog postupanja. . , Neki od ·njih su poslije batinjanja bill prenijeti · u boinicu. Zene Iraka ne uzivaju nikakva pvava. Situacija u ?emljama Levanta · nije bolja: preduzeca, naroilito tekstilne fabrike, "<aposljavaju 0groman broj Zena i djece. Vlade republika nisu izdale nikakve zakone o za8titi nji· hovog rada, i zena nema pravo lla jednaku nadnicu za jednak rad. Zastita materinstva i djece ne postoji, isto t>Lko ni besplatna lijeilnicka pomoc. U Libanu. vlada prijeei rad »Socijal-demokratskom zeuskom savezu« koji jejuna 1946. primljen u Medunarodnuu demokratsku federaciju zena. ' U isto vrijeme podstrekava se aktivno'st profaslstiilkih organizacija. Vee prije rata nacisticki agenti su u Siriji, a isto taka i Libanu organizovali »Sirisku narodnu stranku<<, po ugledu na njemacku Nacional-socija1isticku stranku. U poiSetku r!Lta, ova stranka je bila raspustena i njeni vodi internimni. Pocetkom 1944, g., zahvaljujuc;i zauzimanju En· ' gleza, oni su pusteni na slobodu, a libansko Ministarstvo unu'trasnjih posfova dozvo1i1o im je da »reorganizuju« stranku pod nazivom >>narodna«. Ova stranka je postala slliga Britanaca i orude njihovog utjecaja u zemljama Levanta. · U Irlinu rena je potpuno ·._<gnjetena ioJ:>espravljeria. On!\ Zivi ·u po.tj)unoj. moraln?j i materijalnoj. za.:--~os~. <?d ~':!lg· oca, kasnije niuza. Ne .moze da seuda po sy<>J~JVOl~_,,n~ma pravo · na razvod~ MuSkarac ima. prav? da, pod naJIIlanJ>m ~Zll"ovorom, izbaci Z.,nu iz .kuce, da joj ,oduzme djecu. Zene. nemaJ,n pravo glasa, isto ~ao i m~odusnici :i -~inilnv~lcii nema~u uopce prava da. ucestVUJU U drustveno-poJibCkom ZIVOtU zem]Je. .. ·· . Iraiiska. zenska organizacija pis,e: .»Uslovi po_ koJ~a z\v~ ira;nske zene nisu bolji od ropskih uslova. srednJ.eg VIJeka,« ·1 dalje: ·,rranska Z.,nska organizacija iznosi jos j~om pr~d svjetsl<o javno mnijenje protest ·. nillijuna .porobljemh ra_dn1h zeria Irana protiv ove zalosne sttuacije.« Uspri:os te':oru, .Iran• ske zerie .se organizuju u borbi. za pravo da ucestvuJ~ :~ drustveno-politiCkom Zivotu svoje zemlje i zahtijevaju: za Jednak rad ·~ jednaku ·nadnicu. · . . .. . a N.a .sjeveru <!f'Zave,. u.- Vrijem.e· naci<malne ,autonor:uJe :t:Va~~ skog AzerbejdZana zene su imale"jednaka prava s ~uskarcrma. A sada. kao rezliltat ozivljav!Lnja aktivnosti reakciJe u Iranu, Zene sJ. poilo~o 'liSene prava, Zenske organi~ac~je ~ .. ras~~­ sterie, Razuzdani reakcionarrii elemenl;i grubo se podsmJ~~avaJU. i samoj pamisli .na aeki .demokratski pokret,. a naromto. n!\ Z.,D;jki .pokret. · . . . . . .·. U Abadanu, na primjer, postoJalo Je 17. s1nd1kalnih ~lu­ bova koje su Britanci raspustili' poslije straJka od 14 .. JU!a 1946. godine i u. vecinu ovih klubova smjeSitili javne kuce. _Cinizam ovog pastupkit maze se usporediti samo s postupcnna fasista za vrijeme njihovih krvavih orgija u. Evrop1: v • • . · Moglo bi se navesti jos niz primjera ugnJ_etav>~;~JR zena 1 u drugim zemljama Bliskog i Srednjeg.Istoka,-ali to mJe potrebno,. jer je polozaj svim tim zemljama isto tako tel'iak;. .. .Nasa Federacija, ·koja izrazava. tefuje i nade ~ena CIJelog svijeta, ne moZe a da ne digne svo.j glas u obranu .zena Istoka, jer one cekaju nasu pomoe. . . . .· . . . . •.. · Zene Irana nisu u mogucnosti da aktivno rade u nasOJ Federaciji; ali one sus nama i·one·polaZu. unas svoje nade . . Usvojoj poruci, upucenoj iranskim zenama 8. marta 1947., iranska Z.,nska organizacija je pisala: ... »lranska zenska organizacija, koju podupire 81 miliJ:ur' zena, - organizovanih u MedunarodJ;tu dem~krats~~~ f_ed~raCIJ~ -zena, nastavit Ce SVOjU borbU za pnznavanJe pol!tJck1h I SOC!• jalnih prava .zenama Irana.« . , . .. . . Ako im nil ne priteknemo u pomoc, predstavnJCe razmh »medunarodnih« organizacija, kojima reakcionarne vlade dajiJ vize, uspjet ce pomocu svojih demago8kih parola da zav.edu zene Istoka. . u 8... !ll~rt s 33 �. ' Vee ima pokusa.Ja ove VI'ste. Hana ~id, predSjednica »AliJ2l1Se« ;Proputoval!l: J~ proslo~ p;oljeca zem!je Bl:iskog Istoka: .Ja.sno JC da orta lll.JC rm(l!a teskoca oko vi!ze. · , ' · . iivajc:u"Siki »~acional 'Zajtung«, Bazel, ohjavio je ci:lj put(l · · preds,tavruce »AliJanse« u zemlje Istoka. · •Hana Rid - ..Pi;sll;o _je ovaj ~srt - pricaJa nam je 0 svom · putu po Ist:oku kOJl JOJ Je omogucio da se upozna s polozajem ~en~ na. ,Blisko:n Istoku, i da poradi na njihovom ujedi:njenju ~ J?r!~Oh!Je za clanstvo u Medunarodnoj alijansi rena »posto, Jece zel!Sike organizacije koje vee funkcionisu<<. ' ...• T~~ je reci o_k~jim j~ ''postojecim organizacijama. ovdje ~Jec. . <;, a _stvar JC 1pak Jasna, naim~ to, da u svojim govor~~- 1 clancJIDa predstavnica ,;AJijanse« nije kazala ni jedne rlJCCJ. o progrtJ:ffiu demok;atsikih. ~nskih organizacija i horaca ~a .. demo~a';;lJU. Ona . J~ P?_SJetila Egipat, ali nije primi" J~tila ~a JC zeooka orgaruzaC!Ja »Lige studentltinja i univer~tel".sik! o_hrru::ovanih. re~a« · izlozena napadima i progonima:: Ona JC PDSJetila Iran, ali m tamo nije ucinila. ni najmanju aluziju .na zahranu demokratskih slohoda. · ·. •Alijansa« ne moze da izrazava teznje Istoka, jer je suviSe da~eko od zadataka obrane demokratskih sJoboda' ohrane. zen-• skih prava. · ' · •.. . »()' i:nle 800.000 ~lanova Organizacije korejskih zena sma- b~amo 'svojom duZ!).oscu da vJ<al<emo na teror. koji se vrsi nad ~; · Zbog toga Federacija treha da pritekne u pomoc zenama Istoka. . . Medunar~dna demokrats~a federacija rena i sve njene na':o:_>ai:ne s,;:kclJe trel:>a energ;cno. da . protestuju protiv terora · kOJl se yrs1. nad demokratskim zensk1m organizacijarnJa. i svim naprednim zenama. · • . Mi tre~a ~a se oh_rammo viadu Egipta i Iran.a., americJuzuo,i Koreji i da traZimo da se zen:-~ ?r~amzacr,)ama ovi!J zemal,)a dazvoli da nastave· svojom aktivno""!lr da aktiv'.stki:n,ie renskog pokreta i svi zatvoreni demokroti bndu pusteni ua s~Dbodu. · !dnt ~lmpooro~ ..:Iasti!Joo.. u . 2e;n~ is~ocni.~ zemalja tre~a J:a bude omogueeno da· se UJedinJu~~ 1 _zaJ<;?mcki rad<; za ucvrscenje mira i hezhjednosti, z~ pobol.JsanJe llJihove sudbme. Federacija mora da posveti paZn.]u · prob!ei?u polozaja zena na Dalekom lsltoku. Isvrsm odhor proucit ee molhu za prijem u Medunarodnu demok;atsku federaciju zena, zena Juline Koreje koju je sad zahvatw ta!as p:z:ogo~a ~emokrata, medu ostalim { protiv Demokrat;;ke .orgamzaczJe zena Koreje. · Jos 1946: godin:. <?z'g>:nizacij<a korej~kih rena hila je pri:nlorana da, uputi amenckim zenania sJijedecu poruku: M \ koreJ·Skim zenama u americkoj okup<J,cionoj zoni i da •traZi:nlO pomoC :zmsili drugarica, .americkih zena.« ''. · . · . Ova wruka' je proizisl'! iz cinje!lice da su vojne vlasti zabranile rad korejskoj zenskoj organizaciji, oduzeli joj mogu_cno'st slobodnih sastanaka i izrazavanja svog miS!jenja. Ruko-· vodioci ove organizacije hili su iz!ozeni grubim ·progonima. Situacija u Juznoj Koreji je poslije toga postala jos teza. Koreanska policfja uz direktnu pomoc americkih vlasti vr8i pritisak protiv demokratskih organizacija i protiv njihovih rukovodilaca. U Juznoj .Koreji vrse se hrojna hapsenja. rnkovodilaca masov!lih organizacija. lief policije grada Seu1a izdao. je naredenje d!a se uapsi rukovodstvo. Demokratskog narodnog fronta, vode Nacionalne seljacke unije Koreje, koja hroji tri, milijuna c!anova; rukovodioci N acionalne . konfederacije rada koja hroji 600.000 clanova, predstavnici stranke radnog naroda i Demqkratskog saveza omladizie. l3roj uapsenih boraca za demokraciju dostize nekoliko hiljada ,a jedan rnkovodilac stranke radnog naroda svirepo je uhijen. . Na miti:ngu koji je orga!lizovao Demokratski narodni front, n cast sovjetsko-americke komisije, poliGija je, na ocigled svih prisi.Jtnih, uapsi!a dva govornika. - predstavnika sindikata i · predstavnicu renske organizacije. Medu rukovodiocima i aktivistjma demokratskih orga!lizacija uapsena je· i Jo Jong cung, predsjednica Orga!lizacije korejskih zena.. Americke vlasti zatv.orile su sjediste Centralnog odhora Demokratskog. narodnog fronta, Federacije udruzenja korejskih zena, Stranke .rada Juzne Koreje. Teroristi nasrcu na stamparije i redakcije demokratskih llistova. Korejske zene pisn Sekretarijatu nase Federacije slijedece: »Organizacija korejskih zena je jedna zenska organizacija Juline Koreje.koja se horila i koja sebori za likvidaciju zloglasriih ostataka japaMke dominacije i ostataka medunarodnog fasizma. i k9ja naprere sve svoje sile da sprijeci ponovno uspostavljanje njihove vlasti. Ona je hrabro hranila svoja prava u uslovima divljih represalija protiv napada terorista koji su rusili njene ustanove, protiv uvreda na!lijetih .njenim clanicama, ka'o sto je sisanje do glave samo zato, sto je neko postao c1an Federacije, protiv napada, hapsenja, zatvaranja i uhijanj;l. hjenih rnkovodi1aca, zahrane njenih listova i tako dalje .. ·.« Trella energicno protestovati protiv masovnih 1tap8enja, protiv uhistava koja vrse terorislli i policija uz pomoe ameriCkih okupacionili vlastj. · '- �,· •M:ejl!J.hal'<)(in;t.. ~emolrmts)ta :federa&ija, •. ZeiJJa treba<d;t 2:a, htijeva iia se pusti n:a slob6du ;ro Johg, ()!pig, z:UkoyqdiliJ.!i de). mokr'l.tskog ienskog . pokreta ;Juzne K<>rej~ ; osfa)e napredrie aktivij;tkinje.. Treba ueirtiti' 'sve ·. sto je. J.wtreblio . da ·americke oknpa:eione ylastj dozvole posto.Janje i slob6d!i.n' rad, deniokrat~... skim zenskim organizacijama ·; njihovim hikovbdiocima. · · ' lJ Japanu, rat i njegove poS!jedice jossl1 viie pOgorS:it!LI onako teilak poloza j japanskih zen:a .. Deniokratske: l'eforme ~je, Pt;edvidene .u klan!11Ulama l<apibilacije, ostvaruju se sn~ vise sporo i nepotpuno. . • . · · . ·· · . . ·. · . List »Nipon Tajms«, koji izlazi u Tokiu, objavljnje dolnimenta o ponovuom uspostavljanjn prinnduograda za zene. Ove je dokumente saknpio inspektor S!nzbe rada ,nancne i ekononi~ ske sekcije Gfavuog staoo oknpacionih trupa. . ... . ·. Sada . ka? i ·ranije veclna mladih raduica, zaposlene .s'll p{. tlgovoru s r.jlhoviliN'oditeljima, . i one i dalje stanuju, po bat"akania koje su ogradama podijeljene u male odaje od 10-12 met;ira. U svakojod ovih odaja Zivi 6 do 7 mladihdjevoj;Ura., · One mogu da se ndalje iz baraka samo dozvolom nprave, i to za vrlokratko vrijeme. Mpr:ajn da se hrane po pravilima utvrdenim bd strane direkcije. Cak se i knpaju u odredene vrijeme, kad zyo'n,ce objavi. To ~e ropski rezim. ·. · · . • .. . . . BBinicarka Zoze Otome piSe da nije nigdje inogla naci zii; poslel?'je ida je najzad hila primorarua da se prodana uliCi.za. dvije male sa.lice riZe. To je S'Udbina·hiljada i hiljada iepa i mla· dih ,djevojaka u Japanu. Tlaeenje i nezaposlenost tjeraju ih na · nlicu; bacaju u bijedn i prosUtnciju. · .· 'Javne kuee u Japanu formalno su likvidir.ane.. Ali. ne na,vlja se taka brzo, ni. jedan kvart. Tokija, unisten od ameriCkih aviona, kao kvartovi u kojim su smjeStene javne .knee.. Na. taj naCin. i najmanje mjere za poboljsanje poloi<aja zena u Japanu: zabrana prisilnog uposlavanja Zella u produk· ciji I ukidanje javuih knca, praikticno su svedene · na nul).!·· · . Ipak se budi svijest japanske zene, ja.C>a. njena teZrtja za ucestvovanjeni u organizacionoj drustvenoj ·djelat11osti. J apanke poCinju da se njedinjuju. u Ze.nske organizacije. One su osnovale »Savel: iena novog Japana«, koji brpji vise hiljada c!anpva, predstavuica raznih druStvenih slojeva i raznih profesija. ·Ova napredna organizacija, dodnie jos malobrojna, iinJa :~:a ci!jda sprovede knlturno-prosvjetni rad u masa,ma: Zen.a i da se upozna s njihovim problemima. ,. Nedavuo je stvoren i >>Demokra.tski zenski klnb<< - orgartizaeija koja okuplja ug1avuom zene intelektnalke. Osim toga postoje krsca.nska ienska druStva i druga vjerska drustva koja ob- 36 p1}J<usavi.i\l, uz.. p{.)J.lgc' s~r~m~:~i8li:«.r,a:····(~j'neri§~il'J·ehii~skih); da nastave ·sv').i humamtarru r~td. , . . .. . .· . , . ·, .•. : • · ,, • • 2ellske sekcije ·.·. koje posto.]tl pn ... SoqiJal-de.~O~'\t~()J S.trari~i, Komupisti(!kq~ p8;rtiji, Libe~a!noj .stranci i Smd]k~t1m~, rade pod demokratsk.>m Par".lama . 1 bore _se .£I"Btiv .. otpustanJa, s posla, za jednak rad -- J!ldnaku ~a<lr::cu, Je¥a~ost .gradanskih pr>j,Va zena, Jikvidaciju prost1tUC1Je, donose11Je zakona 0 zastiti materinstro i djece. . . .· . . . '. · Vecina ovih organizacija nema ;iasnog. programa, orgam· zaeiono sn. slabe, ne ucestvuju u Ciscenju ~Hitaristickih elemenata 1z drzavnogi dn).stvenog aparata. · . . .. •. : .. · ·. · Zadatak o!ISe Federaci,je sasto,ji se u tome da prun porn<>~ demokratskom Ze.nsko!ll pokre!Ju Ja:~. U tu svr~u po!rebn() je ·da sekretatijat Federacije uspost>tvi kontakt sa zenskim. ()•·. ganizacijama japana .i da ih sii-oko, Obavjei<tava .·. o zadacnna. t'ederaCije, l<ako bi zene J;tpana koristile iskustvo bor~e ~emo­ ki-atSkih ·Ze.na .svijeta zit . u111isten.ie ostataka f.asizm~ 1 n.Jego~~ ideologije, za miri demokraciju, ida pomogne zene Ja~a, u nJI· · hovo,jborbi za OSI\Ovr>a prava i demokratske_siOb.~e. . · · Borba koju vade potlaceni narodi Istoka 1 AZiJe, dob1va s':e veci i veci ztiacaj. u toj bOrbi zeire igraju istakuutu nlogu koJa . je jednako va.Zna i "a l?'.iih same i sa 1!-:'-s'!. open stvar;: 1!_adatak je Medunitrodne · deniokratske federam]e .,ena: pomom zenama istocnih zemalja koje su podvrgnute ta-ilstrllkom jarmu feu~!: nih ostalt3.ka stranih imperi.ialista i domaeeg ropstva - u nJ•· Iiovo.i borlii ~a osnovna prava, pomoCi im da se njedine za ovu ·.. : . · . .· .•. • · · borbn. Zbog toga Mednnarodna demokratska federac1J.a zena mora aktivuo da uzme. u. obranJI politick a, .ekonomsika 1 gradanska prava zena zem,alja Istookaj nji~~ve. den:okratske slohode. . . .Federacija mota" da nspostav11 ucvrstr veze sa,~e~okratsk1m Ze.nskim pokretom · Irana, ·Afganistana, IraJ;a, SmJe, . L1bana, Egiplla, JuZrte Koreje, Japana i drugih z~malJa IstGka. Potrebno je da se u ove ze~lje upnte. pr,edstav~lCe .~:<J.unarodne demokratske federacije zena da b1 uspostav1le hem kontakt s demokratsklm zenskiin organizacijama i raznim uticajnim na.prednim aktivistkinjama i da. bi objasnile ci,ljeve i zadatke Federacije. . .. • · . .. 'ih Federacija treba da pomaze gve orgamz~C1Je; u nJ ovom radu da im redOVllO salje dokumentarne publ!kaC1J€, da dopn· nasi 'jedinstvu zena " onim zemljama gdje demokratske zenske organizaciie jos ne postoje. • . , . • .· • .. .. l1iene Istoka ocekujn nasu pomoc, 1 nasa Je duznost pomoc;, im da se njedine s nama u zajednickoj .?orbi za gr~danskn l ekonomsliu ravuopravnost, ·za demokraCIJU 1 m1r. 37 �) ' Narodni .·front kao opcenarodna : politicka organizacija . . Tl<ierat Marsala Tita na n K<mgresu Narodnog Jr<mta Jugoslavije. ' . . S pojavom fasizma kao udarne pesnice medunarodne reak, ClJe - .ne samo protiv Sovjetskog Saveza i radnicke klase vee i pro~iV Svih ?Stalih naprednih sllag.a U SVijetu, poceli sU 'se U mno~m WmlJama pod vodstvom komunistickih partija, ad .uapredn11. elemenata, stvarati antifaiiisticki narodni frontovi za borbu protiv reakcije i fasizma. Oni su stvarani radi odbrane slo?o~e, demo.krac~j.e i svih !:aprednlh dostignuca covjecanstva koJa Je ugrozw fas1zam. Fas1zam se radio pod okriljem medu, · narodne reakcije, ona ga je. odnjihala i podigla na noge,. da joj, u J?rvom re~u, bude udarna snaga protiv zemlje socijalizma, vehk?_g SovJets~og. Saveza, da joj bude udarna snaga protiv ra?nJCke klase 1 DJene avangarde - komunisticke partije j sv1~ ost;ahh naprednih snaga u pojedinim zemljama u svijetu. To J~. b1la zam1sao medunarodne reakcije, zamisao kruprtih fi. nans1JSkih magnata, ciji su 1 interesi postali sve. viSe ugrozeni posljedicama velikih ekonomskih kiiza to jest - rastucom snagom izrabljivanih masa grada i sela, 'iii, drugim rijecima opasnoscu ad knpnijih socijalnih pokieta. . . Fasizam je bio potreban medunarodnoj reakciji protiv Sovjetskog Saveza kao agresor koji ce izvrsiti ono sto nisu mogle - kada se. rad>ila ova drzava r.adnika i seljaka - razne intet'vencije kapitalistickih zemalja u proslosti, koje su isle za tim da sruse sovjetsku vlast i ponovno uspostave .carizam. Meduna.r~dna realtcija imala je. panican strah od zemlje socijalizma, SavJetskog Saveza, koji Je stajao kao kula svjetilja i pokazi; v:ao - nacionalno ugnjetenim f socijalno izrabljivanim masama svijeta - put kojim treba da idu ka svojoj boljoj buducno-· stL Pravilno rjesem.je. socijalnog i nacionalnog pitanja, zb.acivanje s vlasti klase iz~abljivaca -. kapitalista i velikoposjednika i stvaranje drzave radnika i seljaka, to· je bilo ono sto je odnilevljavalo lie. samo radnicku klasu, i veci dio seljastva. nego i sve napr·edne snage svijeta. To je bilo u isto vrijeme ono sto je najvise razbijesnila· i preplasilo medunarodnu reakciju, koj.a se i onaka nalazila u rdavom polozaju zbog sve veeih ekonomskih kriza. Prema tome, fa.Sizam je bio _potreban zbog toga sto su radnici, seljac~ i ostale n~pre?n~ snag.e.svij!lta bi~;e sv:~ opll.snije za razne nacwnalne _ugnJetace 1 bezdusne !ZI'ablJ1· vace radnog naroda, zbog toga sto su radne mase sve upor· nije. trazile svoja prava - poboljsanje nepodnosljivog socijal· . nog, nacionalnog i ekonomskog polozaja. · Medunarodna reakcija, iii, bolje reel~ ani koji su omogucili da fasizam dade na vlast, nisu se ni malo prevarili u ·tome da je fasizam zaista mijogorceniji protivnik ne saino ra~c~e klase vee · i svakog naprednog pokreta, svake slobode . 1 sVlh kulturnih i demokratskih tekovina. Medunarodna reakcionarna .gospod.a nisu se prevarila u to~e . da ce fasizam. naj~lucnije pokusati da nniSti ne samo ra9mc}<i pokret, .nego _1 ~':':~1. demokratski .pokret tamo gdje se· docepa '(l~stJ. NaJrJemt~Je na~ · to pokazuje primjer Njemacke, gdje je·ffitre_r zaveo.~aJsUrOV1.)'' · totalitarni, teroristicki drZavni sistem, zatnn, ItaliJa Musoli· nija, Spanija Franka i taka da!Je. · · . A!i, medunarodna reakcija, na celu .s cemberlenom, Daladjeom, Huverom i drugima, prevarila se 'U ~?me da ce. se OS?'" vinske sile zadovoljiti samo .progonom radn1eke klase 1 ostai:~ "' demokratskih elemenata u sopstvenim . zemljama,. da. ce b1ti samo poslnilno orude za borbu protiv ':'apredni_~ eleme':'at.a: Kasnije kad je · svima postalo jasno da Je agresl)a glavru cilJ fasistickih drzava, medunaro_dna reakcija je mi_slila_ da lie_ s.e fasisticke osovinske sile zadovoljiti samo ':'.ahm . np.per1_Jalistickim plijenom, kao, na primje~ - .A~str~.JOm. ·1 Sud~t:rr::"· -·:Ali su se ta gospoda ljuto ,prevarila. ":": Jer .Je ~1o . ~eza~aZI;11V imperijalisticki apetit Hit!era, Mn~olrmJa •. Hll'?h1ta .1 ~ako d_alje. Dakle, posljedice: medunaro~ r;a~C!O';'eri po~!Jah su VJetar a ujedinjene nacije morale su ZUJetl naJstrasm~u burn. sto. je fasizam dosao na vlast u Italiji, ~je~ackoj 1_ Jai?a;m•. ~ kasnije u spaniji, bila je logicna . pos!Jedica prot!vur~e~nost: koje postoje u kapitalistickom _sv!je~u. ~o. su _Protivu~~ecnostl koje su latentne me!lu imperijahstwk1m ,s!lama 1 r<;~nmw;._se moralo je doei do takvog apsur~a daje. ?edo rea]<c1Je (f~s1zam_J diglo ruku i na vlastite roditelJe, da Il;lJe \)Oslusalo svoJe rodltelje i udarilo o'tlmah na Istok, ':'a SovJetsk1 s::_vez, a ~e na Zapad. Agresivne fasisticke si!e ,msu se ~ad.o~olJ1l: ~ah_n; ustupcima medunarodne reakcije. Imperijal1st1Ck1 ra_cum b11i s~ suviSe zamrseni posljedicama mirovnih. ugov~ra. JZa prvo!7 nn~e­ rijalistickog svjetskog rata - ~a b1 s~. zelJ~ revansa, OJemacki imperiializam samo na r_acun nek1h mahh n.aro~a - ~a­ dovoljio malim poklonima cemberlena, DaladJea 1 9rugth. Uz pomoc medunarodne reakcije, fasizam. je taka n:"bu,1ao da, su mu granice vlastitih' zem.aJja postale tiJesne, te 1h 1e pr~ ;-:; 39 �v_~lio;'sctefu~om da cisvo~i. sv~jet. C~k je i Evropa: postahi pretiJe~na za ~1tlera. No SVIJet Je ovaJ put, uz ogro!ntJ.e zrtve, bio spasen,_ -<Lto.u prvox:' :redu z~~ugom Sovjetskog Saveza: . -~ st.!!. dana~. opet VJdimo? VIdimo .da medunarodna reakCija pokusava ~ noVllll-eksperunentom. Opet s fasizmom< : . • : ·; --- · _Agresiv~~:U· n~a.':it~om iii_Ive;ijalizmu; za ocuv.ahje njegpvih,.postoJecih P?.ZJCIJa ~-o~';'aJaJ_IJe novih;.udgovara nazadna, agresi~aj_ ~~ron~hcka fasJstJcka Jdeologija, pomoeu koje hoce ?a spnJecJS_I~e?J;. na~rednih ljudskih misli o savremenom drust~, ~a _spri~ecJ sirenJe m_arksizma-lenjinizma, da sprijeei stva:l"aJ_IJe 1stJ~~k: d;;mokra;skih·drzava, ako vee ne maze da unisti velilru .SOCIJahs-tJcku dciavu, Sovjetski- Savez. . ·. · . . · . • DaJl"-'l·nie~unarodtia reakcija, na: celu sa americkitll 'finanCIJ~ki.ii_I ';'!a~~~ma:, izhovll; pocinje svo:j sbiri eksperimenat. Opet nestedilllic~, svl!'l sredstVlllla, u razmm zemljania; ukljucivsi i zapa~_u_NJ::macku, o~a nastoji obnoviti failizam;nastoji ponovo st';'?riti -zarJSte agreSJJe. Ona nastoji, po drugi put; stvoriti od f:_ts,Izma· uda:rn?- ~sni~u za ostvarenje svojih imperijalistickih c~IJ.eVa~;No, lnl· yJeruJem?; - uprkos tome sto u ·samoj Amel"ICI fas!Zam dob1va ~ye v~e terena, da ee ipak i ovoga puta medunarodna reakCIJa dozivjeti krah. _ . . 1''!<trodni ~rontprije ;ata bio je potreban tadi borbe protiv naJvece ra~tuce op~~nosti - failizma. On je bio potreban radi borbe ProtJv reakmJe u svakoj zemlji posebice. Prema tollle J';larod';ll front je bio potreban, prije rata, radi pobjede demb: kl"at~k~h sn>;ga nad. :eakCi~om, radi .ucvrsce:'-ja demokracije pr_ohy rll:stuc~:reakciJe, .~ruh_ borbe prohv rastuce ratne opasnosh, _Je~ Je f:'sizaii_I znamo rat. Narodni front je bio potreban tadi ?cuvan;~a ;tacwnalne 11{'Zavisnosti, - jerje fasizam predstavlJao naJvecu opasnost- po nezavisnost malih naroda. Taka -~'!- ?1_1~; ~o j~st - prije rata, komunisticke partije u_ svimkapitalrstwkirn zemljama tumacile ulogu faSizma. Sve . se to potv;dilo_ kao pot;puno i~tinit?! u velikoj tragediji za. vrijeme poSl]e~Je~ rat~, kada _le fas1zam porobio ne samo male, vee je ugro_z•?.. 1 vehke_ zenil~·~ i podvrg>~o narode tih zemalja najstt:aSUIJim patnJama I lStrebljenju: Ali i danas, - u vezi s tim. sto medunarodna reakcija postaje sve agresivnija, sto ponovno hoee zavesti failisticke metode, sto ponovno razni fasisticki huskaci postaju sve glasniji, - napredne snage u shk<>t'zemlji, a i u citavoin svijetu, ·moraju svim silama da se J:>.ore protiv__reak?!.ie, koj'!- ho~e da ponovno prouzrokuje u svi~ ~etu tragediJ~, ~hcnu _onoJ koJU smo nedavno dozivjeli. Ponovno Je potrebna zestoka 1 uporna borba protiv reakcije i faili= to jest -'- protiv ratnih huskaca. , ' 40 _., .;\ll ovoga puta.' mora:•se. strogo voditi racuna ·o·· svtm·propustil)la u proslosti~, __ , ;. · · , . . , _- -.-· c· . .- _· · · · , __ .. _-_ _ _. . _Da. !i_ su _ narodni frontovi odgovoriiLsvojim zadaeama uoci ra_ta i .za vrijeme velikog .-o~lobodilackag rata? Ne; nisu odgovorili svojim zadaeama u. nekim · zemljama., A- zailto. nisu:? -Zato sto su se. sporazumi stvarMi samo odozgo, s -vodstvim;t , partija, sto su u narodnim frontovima: bile razne partije, na. ci~ jem. su se ce!u· nalazila ne samo kolebljiv.a, nego -i reakcionarna, izdajnicka rilkovodstva, koja su u najsudbonosnijem casu iii kukavicki ustuknula, ili pres)a na stranu failistickih osva• jaca, takvi narodni frontovi imali su - zbog svoje heterogenosti i pomanjkanja odreden~ · plana. akcije _ nepokolebljiye i ~rijesenosti _ vise deklaratiyni karakter; nego •sto su bili borbeno objedinjenje, cvrst i nepokolebljiv front, koji J>i bio. ka-, da:r suprotstaviti se, pod sva:~u cijenu, domacoj reakciji irastucoj fasistickoj ratnoj op<tsnosti. Prema tome, maze se razmnjeti, alj ne i opravdati - _sto komunisticke partije u nekim zemljama nisu _izvrsile svoje zadatke organizatora borbe protiv okupatora i stvaranja vlasti istinske demokracije, Dru· gim rijeCima, orie .nisu bile u _stanju _pokrenl)ti .Siro.ke- ~~ase,, odmah ispocetka, i staviti se na celo tih ma<~a. UkolikO se, ka• snije, u nekim zemljama i pru:Zao izvjestan otpor okupatol"u, to - zbog gore navedenih razloga ~- ta borba nij-e imala niti jedinstven karakter, niti su postignuti rez\llta~r kakvi _su trebali biti postignuti, koji bi odgovarali zeljama naroda. To je, razumije se ,imalo J?;a posljedicu da je u tim zeniljama. pono:o.-no uzela reakcija: vla;;t u ruke. · · · Prema tome, po mome dubokom uvjerenju, glavni razlog takvim .propustima. bio je u ovome: · · 1. sto nije bllo dovoljno odlucnosti niti smjelosti; cim se stvarao antifasisticki front, .rrioralo. se. voditi r_acuna 0 tome da u slucaju fasisticke agresije nije. moguea borb;t demonstracijama, vee da je potrebna oruzana borba i da se treba -za nj\1 i spremiti. . . · . . . 2 .. sto se nije imalo vjere u snage naroda. a postoJale su iluzije u vodstva raznih partija; 3. sto narodni frontovi nisu hili· boroeno objedinjenje, s jedinstvenim i odlucnim rukovodstvom. s odredenim borbenim programom, s jasnom i odredenom linijom. · .:. .U tome je izuzetak Grcka, u kojoj je, uprkos junackoj borbi .grckih demokratskih snaga protiv okupatora, odmah. po· slije rata ipak dosla na vlast reakcija. dosE su na. vlast. oni koji su iii saradivali s okupator?m ili sjedjeli u inos~:anstv!l:' Ali, ani su dosli na vlast pomocu otvorene mtervenc!Je nek1h 41 �velesila na Zapadu, nekih imperijalista koji sada , prcko pon_oynp porobljene Grcke, hoce. da ostvare svoje imPerija!i~ticke Ci!Jeve na BalkanJI. · · ,, Mnogi danas misle da su narodni frontovi nesto zastarje16, nesto sto je u ovoj fazi razvitka suvisno i , tako dalje. ,Ali to je pogresno. Iako. se narodni frontOvi nisu u vrijeme rata ·u svim zemljama pokazali efikasni, zbog ·gore navedenih razloga, danas su oni - n,arodni frontovi - jos vise aktuelni, samo im treba ·dati novu sadrZinu. I danas je reakcija sve agresivnija, i danas fasizarri pomocu nje ponovno dize 'g!avu, i do.nas ratni huskaci postaju sve glasniji. Dakle, moze nastati nova opasnost rata - ako ne budemo budni, ako ne izvucemo pouke iz nedavne proslosti i poduzmemo najenergicnije mjere protiv svih ratnih huskaca, ako se ne ujedine sve napredne snage - ne samo u svakoj 21emlji posebice, nego u citavom svijetu, u najodlucnijoj borbi protiv ratnih huskaca, a za mir. Dakle, narodni frontovi ujedinjuju se u front mira u svi, jetu. To ujedinjenje znaci organiziraiw. jedinstveno istupanje za ocuvanje mira i medunarodne saradnje. · . S druge strane, narodni frontovi mqgu, u raznim zeml.iama, biU na raznini stepenima organizacionog i politickog razvitka, ali oni mogu samo u tom slucaju biti od .pune vaZ!losti za unutra8nji razvitak u svakoj zemlji,ako se postepeno pretvaraju u jednu jedinstvenu opcenarodnu organizaciju, u cilju efikasnijeg rjesavanja svih problema u zemlji ~ po!itickih, ekonomskih. socijalnih, kulturnih i tako dalje. To, jest. oni se razvijaju do tog stepena dok ne postignu jedan jedinstveni program· po · svim pitanjima unutrasnjeg Zivota. . Dakle, na taj nacin demokracija novoga tipa je moguca I ostvariva. Na taj nacln, na sadasnjoj etapi, ona se maze odrzati i razvijati dalje. U tom slucaju, narodni frontovi se postepeno pretvaraju u jednu jedinstvenu, . opcenarodnu po!iticku organizaciju, u kojoj je okupljena ogromna veeina naroda, s jedinstvenim ciljevima. · Razumije se, mozemo biti ·sigurni da ce medunarodna reakcija dreknuti - pa to je jednopartijski sistem, to protivurjeci takozvanom americkom principu cetiri slobode i tako dalje, I tako dalje. Ali, neka oni vicu koliko ih je volj.a, njima drugo i ne ostaje. Mi im mozemo odmah postaviti konkretno pitanje. Koliko vi, gospodo, imate partija? Imate samo dvije. A kakve su vam te partije? U su~ .Stini - potpuno jednake, one se oddavaju i podrzavaju svemocnom dolarskom diktaturom. Dakle, to su partije krupnih finansijskih tnagnata, bez obzira sto u njima ima i dobronamjenih pristalica, ~li koje pristalice ne mogu niSta uciniti, ma- 42 ka.r nesto i htjeli. Dakle, to su partije demokracije zapadnoga tipa, demokracije u vrlo los em smislu, preko. kojih ~rupni ka" pitalisti provode s_vuju dikta~uru. Ma ~ako blle _te nJI~ove pa~­ tije ·V'elike po broJU, one su 1pak partiJe s:uno Jedne sake naJ• veeih kapitalista Amerike. Za sada je to takq, a vjerovatno ce i tamo doei vrijeme da se situacij.a promijeni na bo!je, da Jiri>ke radne mase Amerike zaista tiZivaju slpbode ·o kojima se toliko prica, a o kojima, kao i mase drugih kapitalistickih ze- . malja, danas jos samo· sanjaju. KARAKTER NARODNOG FRONTA PRIJE RATA U JUGOSLAVIJI ' . i I "' Narodni front u Jugoslaviji, prije rata, razlikovao se utoJiko od narodnih frontova u nekim drugim. zemljama, sto nije' predstavljao neko privl'emeno objedinjenje s 'gradanskim partijama. On nije bio stvaran sporazumima odozgo izmedu rukovodstava, vee je bio, stvaran odozdo - pod ruk?vodstvom Komunisticke partije Jcgoslavije. On ~ii.e bi.o broJc.an~ tako J::k kao u nekim drugim zemljama, ali Je b10 kvalitatlvno boiJI. Razumije se, to ne znaci da 'smo mi propustili P9:zvati i vodstva. da u cjelini pristupe u Narodni fro:'~·· To :'e ~aCI_da s~? otklanjali ·sporazume s vodstvima partlJa, koJe .hi htJele uc1 11 Narodni front. Ne, takav stav bio bi nepravilan i stetan, jer u tome slucaju takva vodstva bi bilo. nemoguc': rask_rin~ati pr:;d masaroa kao reakcionarna, bi!O' b1 nemoguce skmuh s. UJch masku demokratizma, iza koje su se zaklanjali da zavaraju · mase. Postojala bi opasliost - da ~mo dopusti!i ~u gr;sku.da ostanemo izolirani od roasa - 1 u tom sluca]u dosla b1 u pitanje ne sarrio brojcana snaga Fronta, v-;c _i sam _ishoa. bor~e protiv okupator'!:. U Narodni front, ~ nasoJ__zeml]I, vee PJIJe rata, stupali su najnapredniji element!; ra~n!Ck~.kl~sa naeelu s Komunistickom partijom, narodna mtehgenc!Ja 1 napredno seljastvo i gradanstvo, bez obzira na partijsku . prip~dnost. Program Narodnog fronta bio je_iasno ~dre~~n. ~]ega )e dala Kompartija Jugoslavije, a sastoJao se IZ sliJedemh tocaka: 1. borba protiv . socijalnog izrabljivanja i naciona!nog ugnjetavanja; . · 2. borba za demokratizaciju zemlje, a protiv fasizma; 3. preduzimanje svili mjera za .?b::'n.u zeml~e .pred rastu6om opasnoscu napada od strane fas1stick1h osvaJaca; · 4. borba protiv pete kolone; 43 �_5. s~varanje diplomatskih odnosa a kasniJ'e i sav=a S OVJetsknn Savezom. . ' c~ .;::a . · Vodstva . ·gr~danskih partija hila s~ · i protiv Nar;dno~ fronta 1 protiV nJegovog programa. V<idstva · · ·· d · · ki .· · . " zvanrh demokratskih. (Ja_rtija o_iia su sklona grazana8 . ~_; ta~o­ bora · · izvJ· n · ·. . · • .' . VTIJ~me IZ· . . :. es Im ~r;:nz~anrma s predstavnicirna radnicke klase,. ali s~w ~~ :P?Iitrcko-spekulantskih po buda _:. da se docePaJ';I vlastr. _Ali crm su ta gospoda dosla na vlast pok aJ ~::i~aj~~~~"::c~e~~~~~;~.ij~r~~r protiv int~resa a~ar~d~~ . . !"renra .~oi'1e, zreo. politicki. instinkt sirokih radnih · masa prav1I~a IImJa Konmnisticke P:';rlije injena· uporna borba z~ mase I rad U masama, OffiOguCIJi SU stvaranje jednog cvrsto ~a.':~dnog fronta jos. do napada lla Jugoslaviju. Taj se Fron~ ~~hew u .. svakodn~vnaj · Zihivoj borbi protiv protunarodnih reZirna:koJI..su nennJosrdno proganjaJi SVe Sto Je bilo napredno U 2 ':~IJ1 kOJ1 su sve. vise vodili zemlju u krilo Hitlera i Musoll~ fi!Ja, _dok _na koncu · nije rezim Cvetkovic-Macek stvorio famoznr .a::rtrkomunisticki pakt sa fa8isti~kim . osvaji~irna. t'. D_akle, ~e s~o da u staroj JugoslaViji vodstva r>~Znil\ par1Ja msu. htJ.<:Ia ucestvovat! u Narodnom frontu, nego su, redom, 0';'1 koJ1 su se naJaz11i na vlasti, proganjali napredne .elemente 1Z Naro~nog fJionta ·• au Hrvatsk . s b ... h .. ,Za vrijeme Maceka .i Cvetk OVIca, . . . . . . ·, . · . OJ••. u as1ca, _apse':'o je i baca,no uzatvore i logore stotme. au,~ifas1_sta, _da ]:n~ zatim, za vrijeme kapitulacij•e hili preda~:.NIJerncnna 1 ustasama, koji ~u ih zvjerski poubijaJi. ·"· NJCn;n-ta gospoda ne mog~. danas opravdati taj .svoj zlocm, )er Je trebalo samo naredit: da se otvore vrata zatvora i da .mn~gi naj!:olj! sinovi nasih naroda budu · spaseni. od HitleroVJh ' Pa~eli~ev1h ?Jielata. ?"rema tome, za smrt poubijanih drugova ·kr1v J.e Macek, . on Je glavni krivac i mora za to da od~~v'.'-"a. ~~kle, tak_ozvane _de~okr_ate: Macek, CvetkoVic, subasJc I dru,1. predah SU ll&JbO!Je smov•e · nasih naroda u ruke okupa_tora. Kerest inac -,.- to. je ueoboriva optuzba protiv ,tJh nazoy1 dem~krata.1 ~rv Au~sta Cesarca, Bozidara . AdZije, OgnJena ~rrce 1 stotu':~ ?rngJh, antifasista .optu2uje i dokazuje da. su ~acek, _Cvet~ovJC 1 ~pog1 ..drugi njima slicni, hili. i ()staJi na3gor1. reakcwnerr 1 neprrJatelJI slobode i napretka. Ta krv ?okaz'!J': .da. su ta gospo\la hila saradnici fa8istickih osvajaca I ustask1h zhkovaca. · ·. . · . . Takva i. slicna _nedjel~ te. gospode, pokolel>ala su u njih VJ~ru n~Ihovih vla~tJtJh pnstaJ1ca, koje su sve vise dolazile do UVJerenJa da JC Jedino Narodni front na celu sa Koniunistickom 44 ln'arii. orgaD_izacija' koja <:Wslje~o, ill:tel'ese ~adnih, narodnih masa 1 ko)a ce znatJ bramb 1 nezaVIsnost zeml:re . . •· Svaki covjek, koji je jmao.osjecajpacionalne odgovornosti, !Il~rao j~ vee ,11oci oknpacije i prvih dana okup<;cije d.a se sa zgraz3Jljero uvjeri. --,_ koliko je, vladajuca Jilika i s.va reakcija · .Jngoslavije anacionalna i izdajnicka,' a povrh toga i nevj~ra­ jatno nesposobna u vodenju drzavnih poslova. .. ,Razuroije, se, nasa zemlja bi dozivjela J;llllOgq str,a.Sniju tragediju da njje hila organizacije. koja je u najteZim casovima. znala okupiti narod i povesti ga u · borbti ....,.. na .ZJvot · i smrt ...:._ za oslobodenje zemlje. To je bila .Komunisticka partija. Jugoslavije, koja je orga.nizirala Narodni front i stavila,cse ·u borbi na njegovo i\elo, ne stedeci svoje kadrove; . . . , . Dakle, .. dok se narod, okupljen u Narodnoro frontu poceo lacatLoruzja da brani ne samo svoju slobodu vee L sVoj .opstanak, svoje zivote, skoro sva vodstva raznih nazovi .partija .prepustila su .narod njegovoj sudbini. . .. Ali, narod je .uzeq svoju sudbinu u svoje vlastite ruke i ne samo oslobodio zemlju, nego stvorio na no Vim temeljima,. novu i bolju Jugoslaviju, a najurio sve one koji sti to i .zasluzili. · Dakle, koje su. osnovne karakteristike . politickog stanja uoci rata i prvih dana okupacije? 1. Definitivno su se izredaJe na vlasti sve burzoaske par-. tije, ukljucivsi i takozvanu seljacku partiju Maceka; sve . te partije,_ neke roanje neke viSe, bile su, na vlasti, stub monaro hije, odnosno ...,- stub reakcije; sv~ su one, od reda, radile protiv interesa citavog radnog naroda; 2; Jugoslavija bez. starih saveznika; likvidirana je ~ala antanta; saradnja s osovinskim silama (Stojadinovic, Jevtic, princ Pavle i drugi) ; . , 3. •sve veei otpor protiv fa8izacije zemlje; koncentracioni logori i sve jaci teror re2;ima protiv. naprednih antifa8istickih , elemenata; ~ _ 4.. definitivna rijei!lenost rezirna Cvetkovic_::Macek da se, po nalogu p~inca Pavia, Jugoslavija upregne u osovinska- kola; pristupanje takozvanom Antlkomunlstickom paktu; 5. potpuna nesposobnost vladajucih krugova - .civilnih i vojnih - da organiziraju obr.anu zemlje; • . . 6. favoriziranje teroristicke fasisticke organizacije, . takozvanih ustasa, ne samo od strane reakcionarne klike HSS.a na celu s Macek om, vee i od beogradskih vlastodrzaca ;· . . 7. potpun. kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju; veecna vodstava partija napustaju mase u najtezim da.nima - bjeze inostranstvo, · stupaju u otvorenu sluzbu okupatorima, ili se partiJo':"• u 45 ~/7.,<''""'"" "4/& �·e .prikrlvaju, St<?•. u. isto yrijeme, zriaei . _:__ odvajan maaa .... vodatava partiJa 1 stupanje u Narodni front. J ··· ·ad b' 8. u takv~j sit':'a~i.ji, ~omunisti.cka partiJa Jugoslavije do~ lvab puno P.~vJer.enJ.e. s;rokih narodnih masa, koje se u procesu b or e sve VIse ucvrscuJe. · -· ~rema tome, vodstva · raznih gradanskih partlja biJa su . r~skrmkana, uglavn?~· vee d? napada na Jugoslaviju, a drza~ D]e; ~ _gosp~de Z": _vr1:eme prv1h dana okupacije ucini!o je te SU defm1t1vno 1Z!p1blli sv aka povjerenje narodnih masa. Prema to~e, Narodm front u Jugoslaviji predstavljao je objedinjenje svih P~gresivnih !Judi, svih antifasista, svih onih koji su bili • · sprenmt da ~rane, nezavisnost zemlje, koji su bili spremni da se bore protiv ~kupatora i ,njegovih domacih pomagaca. Zbog toga se N arodn~ front ':' Jugoslaviji i razlikovao od narodnih, frontoya u drugrm zem!Jama. On je predstavljao jedno snaZt1o mono~~-o o_bjedinjenje bas zbog toga sto · u njemu liije bi!.i kolebiJIV!h 11! . r~akcionarliih rukovodstava. U njemu su bile n":predne t;t:ase . lZ _ra~i~ partija pod rukovodstvom KomunistJcke p~rt'J?· ~J!o Je 1zmmaka. U Sloveniji se, na primjer, naslo !'-apredn;h _IJudt u n.kovodstvima gradanskih partija koji su 1Z r~d?IJUbtvih pobuda is!i zajedno s narodom i dije!iii s njim, u _tesk1m d:m!ma· borbe, svako zlo. Takvih slucajeva, ali u rna" . nJrm razmJerama, bi!o je i u drugim pokrajinama. . Po ?kup.aciji ~emlje, Komunisticka partija Jugoslavije ii-. da;J8 P?ZIV na ~;uzan~. borbu protiv okupatora, Taj poziv su pn~vacale sve s1re 1 s1re mase naroda. Prihvaeali su ga i oni ko.JI do t~d": nisu ni bili u Narodnoni frontu. Prihvaeali su ga svl__ rodo!JU)JI.. U ~arodnom frontu su se sada okupljali svi oni k_oJI su vo!Jeh s_voJu ze~j':, 1\oji _su bili spre~i da se bore. pr.Jti~ ok~pato;a I .~o~amh l;'da]mka Prihvaca!i SU ga narocito om kOJima Je pnJetio ustaski uoz, a kasnije _ cetnicka kama. R~zunJ!je ~e, za masovno jacanje Narodnog fronta i njeg?~ c">:stmu _1 upornost bil? je od velikog znacaja pravilno r~"sa':anJe ';'acwn~lnag pltanJa, pravilno rjesavanje socijalnog pltanJa: da!Je - . Jasne per~_l?ekti~'e temeljitog drustvenog preured~nJa u novoJ J':'goslaVIJI. VISe Je nego sigurno da bez tak':_e Jasne perspekhve nasi narodi ne bi niogli izdriati tako ~eske napo;e u oslobodilackom ratu. Prema tome, uspjeh nase ~orbe pro!:v okup~tora i do~acih izdajnika zavisio · je ad toga S~O SU naSI narodi cvrsto VJerovaJi U bolju buduenost i u pobJedu. , • N arodni front je sada dobio novi karakter, mnogo siri, i vec1:1 odg.?vornost, a prog;am N arodnog fronta se prosiruje noVJm tockama, kao na pnmjer: borba protiv okupatora, borba 46 protiv. domacih izdajnika; bratstvo i jedinstvo narod.!!. Juga.slavije, organizacija narodnooslobodilapkih odbora i drugo. Taj se program dopunj.avao i prosirivao, uko!iko je borba dalje trajala i ukoliko je veea bi!a oslobodena teritorija. N arodni front sada, na celu sa Komunistickom partijom, postaje postepeno odgovoran za organizaciju nove vlasti, nove drzave, _jer je on, kao politicks organizacija sa odredenim programom, · postao g!avno uporiste nove vlasti, koja je stvorena umjest 0 stare. Sa i;;vojim borbenim i demokratskim programom, Narodni front Jugoslavije, na celu s Komunistickom partijom, daje i novi . istinski demokratski karakter novoj vlasti. 'raj se demokratski karakter postepeno dopunjuje i usavrsava preko predstavnika Narodnog fronta u Saveznoj narodnoj skupstini i u federalnlln narodnim skupstinama. · ' Zasto se mor:.lo j 0s u toku prvih dana borbe pristupiti · organizaciji nove vlasti? · 1. Zbog toga sto su, kako smo ranije vidjeli, narodne mase izgubile povjerenje u vodstva svojih partij.a; razumije se, to nepovjerenje raslo je i' ucvrscivalo se u toku oslobodilacko.g rata cim je ·postalo jasnije da veeina tih vodstava otvoreno saraduje s okupatorom iii sapee iz rupa iii inostranstva da se ne treba boriti, nego cekatL. . 2. Zbog toga sto je okupator, pomoeu domaeih kvislinga, u punoj mjeri poceo iskoriscavati stari drllavni aparat da bi · · h!kse porobio narod; seoski starjesine, sreski nacelnici i tako dalje, poitali su sada orgmi. okupatora za pljackanje_·,zemlie, za odvodenje naroda na prisilni rad, za !aksu borbu okupatora . protiv naroda, .koji se digao na ustanak, za istrebljenje rodoljuba koji se nisu pomirili i r'op"ki. pogmJ!i siju pred okupatorom. Prema tome, takav izdajnicki aparat nije · se smio ostavcti da postoji, morao je biti uniSten. Taj aparat bio je u toku oslobodilacke borbe unistavan od strane partizanskih odreda i kasnije definitivno unisten od Narodno-oslobodilacke vojske Ju• go.shlvije. · 3. Zato sto su se narodi Jugoslavije uvjerili da stara vlast nije valjala ni po sustini ni po formi i dosli do uvjerenja da je potrebno stvoriti vh!st novu i po sadrzini i po fonni, to jest narodnu · vlast. Prema tqme, iako je N arodni front, na celu s Komunistickom partijom Jugoslavije, jos od prvih dana oslobodilacke borbe odabrao oblik narodne vlasti takav kakav danas inlamo, to nije bio oblik nove. vlasti kao neceg sto je izmisljeno, nametnuto, nepoznato. Ne, to je. bio oblik n'::rodri;o vlasti poznat narodima, poznat zbog toga 1er su ga cekah, cewuli za njim vee odavno i nosili ga u srcu. To je bio ba8 onaj \7 �je .narodi_·ma nase ,·z_em··lJ'-e naJ'b0·1J€ · 0·d·govarao '·, · · ·· · •· · · . . :'zeJel .~u ta~ obhk. vlasti na8i narodi zbog toga, jer imai ii) .• VJesne shcnostl s obhkom vlasti u Sovjetskom Savezu. .• · ·. . Prema tol)le, posto ie sta~a .vias~ b_ila unistena; styoren~ n_o.va, narodna vlast, na ·prmc1p1ma 1stinske narodne demokra: C1Je. · T.a n':'va nar?~a vlast. pi'oizasla je iz naroda, a Narodrtl' front Je· nJena pohticka: 0 snova. · ·· · .. Kada se ~o':ori o Na:?dnom frontu u Jugoslaviji,. onda ;e ru u kom slucaJu ne .""':'J~. zaboraviti izvjesne specificnostf Nar~dnog fr~nta u poJe~Im~ obl:'8tima, njegov neravnomjerni •_· r~zVItak, k~o 1 neraVllOmJern'. raZVItak samog ustanka u pojedi~ mm. obl~stim_a. Ta n.e:i'v.nomJernostbila je uslovljena tragovima proslosti, ?P~1~ politick1m stanjem koje je ostavilo duboke tragove .u poJedmrm pokrajinama. · .•. Ne mogu · ·a d~ povadom toga ne kazem nekoliko ri· Jeer o ~ome .kako nna nekih !judi izvan nase 2emije . i to· napredmh ljudi, koji jos uv!jek tvrde da je u Jug~slavijf ustar_;~k zauze? . takve . :.a':ffiJere i taka dobra uspio zbog . · naroCito . povo!Jmh· . po!itiCkih prilika u zemlJ.. I· Zb og gea· a · f k'h · dn. · 1 .,ra s. ' p~go ash za vode?-je b~rbe. Te tvrdnje su tako besmrslene ! .glupe. da skoro IZgledaJU zlonamjerne, s ciljem da se o~a~ovazr heroJska borba, i ne bi trebalo da ih se oirdje m spomi~J~. kada. ~e one. ne bi ponavljale. Bas u Jugoslaviji bile su pohtJCke prrhke naJmanje povoljne za 'vodenje )lorbe protiv Ok;'pat~ra. P:v~ Z~?g toga s.t.o je. Jugos!avija mnogonacionahia drzava; u kOJOJ pr1.1e r.ata ';'1Je b!lo n:acwnalne ravnopraVllosti, n:go obratno - postoJalo J•e naJgrublje nacionalno ugnjetava· nJe od. stran.e vehkosrp_sk.e hegemonije. Postojala je jaka me. duso.bl;la ~acw;>.>llna mrzn)~ medu pojediuim narodima: koju su rasp1r1va!1. b1vs1. vlasto~rsc1, koj':' sn raspirivale bivse gradanske. p~r~IJe, k_oJu su s1stematsk1 raspirivali neki reakcionarni _svecemc1 razmh. re!i~ja, t? j~st na vjerskoj osnovi. Prerim tom.e, nll;_C1?nai~~ mrz.n~a koJ~ J€ postojala prije rata, a koju su OJemacki, tal!Jansk1 1 drugi okupatori raspirivali do maksimu· ma,, rlo medusobnog istrebljenja, nije bila stimul za jedinstvo naroda Jugoslavije, :-:a j-ednu tesku i upornu borbu protiv okupato:a, n~go naprotlv ;- tp Je mnogo smetalo jos uspjesnijoj borb1, to Je samo povec~v~lo zrtve naroda. Bas zbog takve medusobne nacwnalne mrzn]e, okupatori su· mogli u Jugoslaviji n~ci. neko.liko kvisli;>ga-:-' ~ao.~to su bi!! ~avelic, Nedic, Rupmk 1 na k~ncu Draza M1ha]IOV1C 1 pomoc1 1h jakim snagama u borb1 protri> N arodno-oslobodilacke vojske. . .f:'rema tome, utoliko je znacajnija uloga Koniunisticke parti]'€ i Narodnog fronta u cjeliU:i- i boraca na frontu, koji su ob_lik. r z . 1.vlasti .ko_ji . je · 48 up rpo pr()poyij<;~%i i . . sirili parolu br;atstva i jedinstva svih 0 nar.Od8..-Jtigoslavlje.~. .. ·- . - ·· ---_· ----- ·. --·----· · Nlje bila prosta stvar: pokrenuti hrv~tske. mase u borbJ1 protiv kupatora, kqji je bio poniagac stvaranja takozvane Nezavisile0 :Orzave f[rvatske, na i\elu s Pavelicem.. Trebalo je mn'ogo napora da. se razgoliti ta lama ne,avisnost. Samo blagodareei radu Komunisticke partije u Hrvatskoj, politickoj zrelosti velikog dijela .hrvatskog naroda, zatim · politickoj zrelosti Srba Hrvatskoj, blagodareci N arodnom · frontu Hrvatske, · uspj~lo je pobrkatl racune okupatora i . ustaskih zlikovaca i okupiti veeinu hrvatskog naroda u borbu protiv okupatora i Pavelicevih ustasa. Nije bilo lako pokrenuti u borbu makedonski narod, koji je pod· vladavinom velikosrpske hegemonije bio svirepo prog.a· njan i nacionalno ugnjetavan, odnosno - nije mu se priznavala makedonska nacionalnost .. Trebalo je makedonskom na· rodu uporno objailnjavati i dati mu perspektivu da ce u oslo· bodilackoj borbi i on moci zaista ostvariti, uz pomoc ostalih na· roda Jugoslavije, svoju nacionainu slobodu. To je uspjela Ko· munisticka partija, njenim upornim radom i zrtvama, to je bio i uspjeh Narodnog fronta Makedonije. U Sloveniji je bila, na inicijativu Kompartije, stvorena Osvobodilna fronta odmah poslije okupacije zemlje, radi borbe protiv ok\)patora, koji nije ugrozavao samo slobodu Sloveni:je, nego i opstanak slovenskog naroda uopce. Prema tome, u Sl<i· veniji je Osvobodilna fronta dobila odmah najizrazitiji opeenarodni karakter i po tome se Narodni front u Sloveniji razJikovao, od poeetka, od narodnih frontova u' drugim pokraji· u na1r,~.a. ·' U Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, razvitak Narodnog fronta pod okupacijom imao je skoro iste karaktel'isticne crte. Njegova masoVllost bila · je odmah ispocetka vrlo velika i to je omogiicilo da je u tim oblastima ustanak buknuo . nesto ranije i dao .svoj peeat ustancima u ostalim pokrajinama Jugoslavije jos u 1941. godini. ULOGA NARODNOG FRONTA U OSLOBODILAcKOM RATU Vee smo naprijed govorili o tome da je Narodni front, jo~ od svog forrniranja, dobio izrazito demokratski karakter. Kazali smo da se forrnirao od najnaprednijih elemenata - rad- ' nickeklase i svih ostaiih naprednih slojeva, bez obzira na do· S. mart 4. �tadasnju partijsku pripadnost iii d£-ustveni polozaj. · Prenia ; tome, imajuci jedinstveni program i jedinstvene ciljeve, N:a- · rodni front je postao trajna opcenarodna or'ganizacija, cija je ' uloga u Oslobodilackom ratu btla od ogromnog znacaja -"- jer • bez Narodnog fronta, ovakav kakav je bio nas, ne bi se nilmo- · gla zamisliti tako uspjesna borba protiv okupatora, a samim tim ni postignuce svega onoga sto danas ,imamo. Istinski demokratski karakter Narodllog fronta omogucio je i stvaranje nove ·narodne vlasti - istinski demokratskog ka• raktera. To su bili nar:odno-oslobodilacki odbori. Oni su, dlilde; organi Narodnog fronta radi izvrsavanja svakodnevnih zadataka: za mobilizaciju boraca u N arodno-oslobodilacku vojsku, za snabdijevanje fronta, za sred(vanje pozadine na ·oslobod~noj teritoriji, za vrsenje svih poslova koji su spadali u duZfiost nove narodne vlasti na oslobodenoj teritori:ii. Na okupiranoj teritoriji Narodni front je imao oteZan rad, ali i tu je stvarao nelegalne narodno- 0slobodilacke odbore. I tamo je Narodni front, pod rukovodstvom Kompartije, vrsio mobilizaciju boraca, -prikupljao raznu pomoc frontu, vrsio agitaciju i propaganda u korist oslobodilacke borbe. Na okupiranoj teritoriji Narodni front je imao ogromne zasluge za sirenje i jacanje vjere kod naroda da ce u Jugoslaviji · pobijediti Narodno-oslobodilacka vojska, da ce pobijediti Sovjetski Savez i ostali .saveznici. Prema 'tome, dezorganizacija i_ demoralizacija, koju je unosio Narodni front na okupiranoj teritoriji u · redove okupatora i domacih kvislingovaca, bila je od Velike koristi ne samo za narodno-osl9bodilacku borbu u Jugoslaviji, nego i za na.Se saveznike. Narodne Republike Jugoslavi]e, drZave s novim pr~vednijim. drilstvenim uredenjem. Ali je '; tu ogromnu ulogu q~rgrao N arodni -front, Narpdni front je bio ona .snaga na koJ~. =~. se upirali .kadgod su neke zapadne sile ht]ele, pod razmm prr]etnjama, da nam natl';:e stare up:avljace, reZim,~taroga tipa, ~e­ zinl beskrajno omrazen kod nasrh naroda, rezrm Gr'?la, Maceka subasica i njima slicnih, koji bi bill vjerne sluge tudih f!:.P" sp~dara i sluzili tudinl iliteresima na st~tu naroda J?-go~laVIJe. Narodni front je bio ono uporiste n.a koJe sm;o se. uprrah da ne popustimo ni pred kakvom prijetnJom stramh srla. Izbori za Saveznu skupstinu pokazali s~ ?,gromnu Zivo~u snagu Narodnog fronta kao opcen~r_odne pohtrck~ ~rg~mzacrJe. Rezultati izbora za narodne skupstm~ predstavlJ~Ju J:'<J:nu ?d najvecih pobjeda Narodnog fronta, Jer se na nJrma rzJasmlo 95% onih koji po novim zakonima imaj)l pravo glasa .- za novu Jugoslaviju, za Narodni front. Pre'!"a ,to'!"e, ~arodn.~ front inla neocjenjive zasluge za oZivotvore!'Je z:~Ja om~ ~_GJI su . u herojskoj narodno-oslobodilaCkoj. borbr ~~loZill svo~e zrvote, za ostvarenje nove, bolje Jugoslavic]e, z:r; o~votvoren~e .~ada ~VI~ boraca oslobodilackog rata, za ispunJenJe davnasnJ~?- tez~.Jl svih radnih !judi u nasoj zemiji, to jest ogromne vecme nasih1 naroda. · · Sarno blagodareci postojanju takv~~ Narodnog fronta, bilo je moguce, u taka ·brzom tempu,_ stv.orrtr no':u vlast odozdo do go1,e. Saroo blagodareei tome brio J•e moguce .za taka kra~ko Vrijeme stvoriti novi drzavni ap";_rat ,?a prav~~ fukcwmra pod novim uslovima u novim drustvenrm odnosrma. Sarno blagodareei Narodnom frontu moglo_je u nail?~ ze~Iji, uprkos svih smetnji; doei do tako brze politrcke stabrhzam]e. NARODNI FRONT POSLIJE RATA, U PERIODU MIRA Ocelicen -i, u oslobodilackom 'ratu, jail jace politicki objedinjen, s vee stee·enim bogatim iskustvom, Narodni front je -odmah pos!ije rata pristupio savladivanju novih teskih zadataka. Definitivna organizacija nove drfuve na rusevinama stare, nesposobne. za zivot Jugoslavije, izgradnja u ratu tesko postradale zemlje i taka dalje, to su hili zad!lci koji su staja:li pred Narodnim frontom, odmah poslije pobjede nad okupatorim!J. i ' domacim izdajnicima. Kad se ima u vidu da je i domaca i medunarodna reakcija cinila sve moguce da se u Jugoslaviji uspostavi stari poredak _ po tipu dotrajale zapadne demokracije, tek onda se vidi koliko je bilo teskoca pri stvaranjU nove Jugoslavije - Federati';Ile 50 lJU)GA NARODNOG FRONTA U OBNOVl ZEMLJE Nasa je zemlja iza~Ia iz ov~~a r~:ta sti'aho_vito porusena ~ opustdsena. Rane koje su zadalr ~asrm .~:;r~rn:a okupat?ri bile su taka teske da bi pod starrm politlck1m 1 ekonomskm~ · uslovima bilo pottebno viSe dec:;nija za. njih_ovo lijece~je. A~ Narodni front je i, u obnovu no:se ze~Je unw. ogrmrun radni, stvaralacki polet nasih naroda, zar nase omladme, se!Jaka, narodne inteligencije. Sarno blagodareci N arodt.wm fr_?ntu roo9a? je biti, u nevideno kratkom roku, ~pos.~a~lJ.e~ nas sao~racaJ, izgradeni potuseni m.ostovi, reljezmce, l'IJe~m ~ po~?rs:t<r tr~- · sport. Velika je zasluga Narodnog fronta sto ·Je veer dio. nasrh poruilenih sela i gradova ponovno obnovljen. Zasluga J8 Na51 �.~odrtogfr~nta, i t~ ne mala, au prvo;mredu raqh.il{a'u Front:u, - ~~~r~':u~~se tvormce taka brzo oh?ovljene i sto su ta,ko )n'zo Vel_ika j-ezasl.~¢a Na~odno~: fro_nta za u~hesno rjesava,nje u noVOJ JugoslaVIJl .razmh sOCIJalmh, ku1turnih i prosvjetri'h ~roblema. Vl_ada, Jrako. savezna taka i repuhlikanske; ile hi Jt\Oc ,Ia savladati sve te probleme bez pomoci jedne taka snaZile, taka masovne narodne organizacije kao sto je na8 N arbdni front. · · ·· · · ·· ., PETOGODisNJI PLAN I NARODNI FRONT . Kada __je vla_da pravila projekat PetogodiSnjeg plana, ona J€, raZUffiiJ€ se, Imaja U Vidn cinjenicu da ce taj veJiki pian za ekonomsk~. napredak . nase zemlje biti moguce ostvariti samo blag?dareci P<:~toJanJu N arodnog · fronta, oslanjajuci se na radni polet nasi_h _narodnih masa. Izvrsenje Petogodisnjeg plana.-. to Je veh,ki, ah teski zadatak, cije ostvarenje zahtijeva ':'a~vec~. z·a.laganJe. Naro.~nog fronta. Izgradnja zemlje, industri· ~ah;"aCIJa I elektrifikaCIJa zemlje, bit ce ostvareni hlagodareci Jedi_nstvu · naroda okupljenog u N arodnom frontu, blagodareci ~evi~enol':'. r':'dn~m elanu omladine, radnika, seljaka, narodne mtehgenciJe I svih ostalih radnih gradana nase zemlje. .Prema svemu sto smo naprijed govorili o Narodnom frontn pokazuje se da N arodni front kod nas nije odigrao samo yehku n!.ogu u ~atu, neg? da. jos vecu ulogu ima danas, u mirnoj IzgradnJI zem!Je. Prema tome, on je jedna neophoqna potreba za n~rod nase zemlje i u buducnosti. Posta on najbolje predstav!Ja ne samo politicko jedinstvo nasih naroda vee i bratstvo i jedinstvo u nacionalnom smislu - to Nar;dni front ne mogu zamijeniti nikakve gradanske politicke partije. Zbog toga I'!' ':'rodni fron_t J?Ostaje tra.ina OpCeWtrodna politiCka organizaC!Ja,_ zbog toga Je on nezamjenjiv i razlikuje se od svih do sada politickih partija i objedinjenja partija. Narodni front nema po. svome kar~~teru nista zajednickog bilo s kakvom opce· drzavnom partiJOffi, kOJU SU razni rezimi stvaraJi prije rata U Jugoslaviji, iii koju su stvarali totalitarni rezimi u fasistiilkim. zemljama. Sve takve partije i organizacije, koje su stvarali razni reakcionarni i totalitarni rezimi, bile su stvarane radi toga da se oddi, pod novom firmom, stari, dotrajali kapitalisticki poredak. One su bile stvarane zbog toga da se sprijeci demokratizacija zemlje, demokatizacija novoga tipa. Drugim rijecima, takve su organizacije bile stvarane protiv naroda radi ugusivanja demokratskih sloboda li doticnim zemljama: 52 U totalitarnim. zemljarAa. takve fasisticke organizaetJe bile su stvarane, razuniije oo, odozgo - raw pdpremanja osvajaCkog rata. Preko titkvih organimcija gajio se, do maksimuma, negativni, osvajacki nacionalizam, s ciljem osvajanja i pbrobljavahja drugih naroda. · ·· Naprotiv; Narodni front u Jugoslaviji je organizacija .svih naprednih !judi-- ne samo. radi borbe protiv reakcije ' fa8izma, radi "borbe l'Ja ocuvanje iz"Vojevanih i postignuea novih. te- · kovina, nego je to organizacija s ogromnim zadaeama koje je kod nas vee ostvario iii ee ih ostvariti. Nas Narodni front to je demokracija novoga tipa, istinska narodna demokracija. Takvo je politicko obiljezje Narodnog fronta u Jugoslaviji, takvo je politicko obiljezje narodnih vlasti u Jugoslaviji, koje se upiru na N arodni :front i proizJaze iz njega. sta pokazuje dosada8nje iskustvo u pogledu unutra8njeg polit1ckog razv:itka? U staroj versajskoj Jugoslaviji postojalo je mnogo raznih partija, s raznim programima. Sve te partije nzele su sebi z,a uzor takozvanu zapadnu demokraciju,. koja je u stvari hila a danas je jos vise - diktatura manjine nad veeinom ·to jest cliktatnra 8ake kapitalista nad vecinom naroda. Vladajuea kli· ka. na celu s monarhijom, uvijek je sebi, prerna potrebi, birala jednu iii viiie partija na koje se upirala pri sprovodenju raznih protunarodnih mjera. Druge partije ostajale su u opoziciji. taka dugo dok se i njima nije pruzila prilika da dodti na drzavne jasle, - jer sn titkve usluge vladajucoj kliki bile dobro plaeene n'a stetu naroda. Na taj nacin, izredale su se na vlasti sve partije, osim, razuntije se, Komunlsticke, ali se nista nije promi. jenilo na bolje, u korist naroda, nego, obicno, uvijek na gore. sta to dokazuje? To dokazuje da su se sve. predratne gra- ' danske partije diskreditirale. i izgubile pravo da danas govore u ime naroda. One su pokazale da nisn sposobne rukovoditi zeiDljom, da u danasnjem novom drustvenom uredenju njiho,, vo postojanje nema opravdanja i da je postalo suvisno. _ Novo drustwno uredenje u n..Soj zemlji .ahtijeva i novi oblik politiCkog Zivota. Mnogobrojne i heterogene po svojim shvaeanjima, politicke partije predstavljale bi u na8oj zemlji najveeu smetnju za brzi i trajni razvitak nase zemlje. . Ne samo politicka nego i ekonomska. struktura na.Se zemlje iskljucuje mogucnost postojanja brojnih politickih partija, sa starim programima i starim shvaeanjima. Jedinstwni ekonomski progra.m zahtijeva i politicko .ie· dinstvo .. 53 �,~ . .. . •.. l Za_m:islimo sebi ovakvu sliku: svr8ili smo rat, heba·prec1 :i na izgradnju zemlje, treba sav narod mobilizirati za. izvr&im]e l mnogobrojnih 1 · va.Znih zadataka, a imamo razne parti.ie. na 1 Celu s raznim Grolovima, MaCecima, Suba'SiCima, Lazic3.:irii~ -~ Gavrilovicima i tako dalje: Jedan kaze: ne treba graditi.naj- · prije ovaj ,most, vee onaj drugi. Drug! ce kazati: za.Sto se· daje · viSe pom.oCi ,recimo, Bosni, Lici, Crnoj Gori, -nego- nekoj di'U.;. goj republic!? A svi zajedno bi vjerojatno kazali: zasto da ba• · camo milijarde na obnovu porusenih sela, treba radije cekati dok se mal<;> oporavimo iii dobijemo reparacije ..i tako dalje? Kazali bi: iita ee nama Petogodiiinji plan, sta ce nama ·industrijalizacija i elektrifik!'-cija; Zivjeli su nasi djedovi i pradje, dovi na ovoj zemlji bez elektrifikacije i industrijalizacije, pa · · moremo i .mi; sta ce nama planska poljoprivreda, neka svaiti seljak radf kako zna i more. Da bi takve ·partije sirile medu narodom takve i mnogobrojne slicne stvari, .1 to mozemo biti duboko uvjereni. To bi na.Se snage paraliziralo, to bi onemogucilo sve ono lito priblizava naiiu zemlju blagostanju i procvatu. Netko ce, mazda, primjetiti: pa, u naAem Narodnom frontu ima, takoder; nekoliko gradanskih p<trtija. To je tocno, ali su mase, odnosno pristalice tih partija, s nekim svojim rukovodecim ljudima, usle u Narodni front prije svojih glavnih rukovodilaca, jos u vrijeme oslobodilackog rata, a poslije rata rukovodstva tih partija dosla su do uvjerenja, da je Narodni ·front najbo!je rjeiienje za nase narode, sama su usla u Narodni front i nalaze se danas na odgovornim polozajima u npravi zemlje. Prisustvo tih rukovodstava u Narodnom frontu ne slabi jedinstvo N arodnog fronta sve dotle dok vodstva tih partija sprovode program Franta dok su saglasna sa postojecom politickom i, ekonomskoril koncepcijom. ·A zatim, ukoliko se u Narodnom frontu i nalaze rukovodstva nekih partija, to su mahom napredni !judi, J<oji zele da cim vise Ctoprinesu izgradnji i ugledu nase zemlje. Prema tome, njihova prisustvo ne s1abi, nego, obratno, - jaca Narodni fron~. NARODNI FRONT I KOMUNISTicKA PARTIJA Komunisticka partija Jugoslavije hila je inicijator i organizator Narodnog .fronta Jugoslavij~ jos prije rata. Ona je u njega donijela .s\'e svoje veliko iskustvo organizatora i rukovodioca u borbi. Ona je Frontu dala svoje prekaljene u borbi kadrove, koji su sluzili, i danas sluie, kao prtmjer - svojim prednjacenjem u borbi u vrijeme oslobodilackog rata, svojim 54 prednjacenjem. u izgradnji · zemlje. Prema tome Komunisticka parti.ia i danas ima, ba.S potim svojim osobinama, rukovodecu ulog\1 u Narodnom frontu. Njoj im i dalje tu ulogu povjerile ~il:·oke narodne mase. ·. Ima li Komunisticka partija Jugoslavije neki drugi program van Narodnog fronta? Ne! Komunisticka partija nema drugog programa. Program Narodnog fronta je i njezin program. i Po cemu se onda razlikuje Kompartija od drugih Pl!rtija i od Narodnog fronta? Kao avangarda radnicke klase; Komunisticka partija Ju- · gQ!!lavije dobila je ulogu predvodnika svih naprednih demokratskih snaga - kako· u vrijeme oslobodilackog rata, tako i sada u mirnoj izgradnji zenilje. Tu siroku ulogu Kompartija dobija pod novim uslovima, koji su nastali n oslobodilackom ratu. Pod okupacijom ona ima ulogu organizatora i predvodnilta u oslobodilackoj borbi za slobodu i nezavisnost naroda Jugoslavije. Ulogu predvodnika svih napredniiL narodnih snaga, okupljenih u Narodn6m frontu, Kompartija stice, uslijed specificnag karaktera revolucionarnog razvitka na datoj etapi, uslijed novih puteva - koji su, osobito, karakteristicni u Jugoslaviji -. ka odredenom drustvenom preobrazaju. Do stvaranja nove drzave, pod napred uavedl)im uslovima, Kompartija je ne samo avangarda radnicke klase, nego i predvodnik svih r.aprednih snaga koje su .se zajednicki borile za jedan odredeni cilj, to jest za istjerivanje okupatora, za unistenje domacih izdajnika i za stvaranje nove drzavne zgrade - Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Poslije stvaranja nove driave Kompartija · postaje predvodnik u cjelokupnom drustvenom razvitku: u izgradnji narodne vla.sti, to jest organizaciji drzave, u izgradnji zemlje, u ekonomskom i kulturnom zivotu i tako dalje. Tu ulogu ona vrsi \ 'kao sastavni dio N arodnog fronta, jer je ona njegov predvodnlcki dio. U svakoj epohi drustvenog razvitka, odnosno drustvenih promjena, postoje odredene etape koje karakteriziraju doticnu epohu i koje su uslovljene osnovnim elementima zbivanja date epohe. Koje su osnovne karakteristike u sadasnjoj epohi? 1. Po java fa.Sizma. Zbog, nepremostivih pr9turjecnosti medu imperijalistima radio se fa.Sizam, s potenciranom imperijali1 55 �'I ~ stickom tendencijom , za osvajarije 'svijeta ·~ ne samo eko- l nomsko nego i politicko, s tendencijom !ilrvidacije maEh ze- l malja i stvaranja zivotnog prostora za takozvimu viSu rasu i s tendencijom unisteilja svih kulturnih tekovina u svijetu. ' .: .Prema tome, staje kod nas Narodni front? .. :· ':t. Narodnjfrol1£ kod nas .je trajna ·opcenarodna politic)!:a oi-gaJiizacija, s jasno odredenim trajnim programom. ·2. Narodni front je politicko jedinstvo radnih, lju!li. nai3e zemlje: radnika, seljaka, narodne inteEgencije, omladine, zena 2, yeliki oslo_bodilac~i :at i potpuni vojniCki poraz fasizma, ;: svih radilih gradana, to jest svih onih koji' rade u duhu nov;e rat koJI su vodl11 ujedmJeni narodi na celu sa Sovjetskiin Jugoslavije. · Savezom. ,, Prema tome, to dokazuje da · narodi Jugoslavije iinaju u .. 3. ~ro.past starih ru:za vnih sistema u istocnim zemljama, · Narodnom frontu svoju zajednicku politicku organizaciju, isprokoJl sn ZlVJeh na prmCiplma takozvane zapadne demokracije i banu i prekaljenu u najtezim casovinla njihove historije. To st':'ar~j·e novih :lrustvenih sistema u doticnim zenlljama, ;,a dokazuje da ce ~ ujedinjeni u toj organizaciji, u kojoj se nalazi . prmc1prma rstmske, narodne demokracije. · i Komunisticka partija Jugoslavije - nasi narodi moci ostvariti svoju bolju i sretnjju buduenost. Ova zajednicka :organizacija . 4. , Revolucionarni drustveni preobrazaji odvijaju se u - N arodni front - jeste garancija da ce nasi· narodi ocuvati znaku borbe protiv fasistickih osvajaca, a za slobodu. i nacio-' tekovine velike oslobodilacke borbe, da ce ocuvati bratstvo i nalnu , nezavisnost, za ostvarenje pravednijeg drustvenog · si·' jedinstvo koje je zalog svih nasih usrjeha u sadasnjosti i bust~m~,. umjesto starog kapitalistickog sistema, zasnovanog na ducnosti; to znaci, da ce nasi narodi, taka ujedinjeni, ocuvati prmc1pmna takozvane zapa<IDe demokracije. sve ono za Sto .su gh;_uii najbolji' sinovi i kCeri naSe zemlje, da 5. Pokusaj obnavljanja fa8izma od strane iinperijalistickih ce ocuvati zajednicu bratskih naroda - Federativnu Narodnu sila, kao protuteze rastu&oj snazi demokracije novoga tipa i kao Republiku Jugoslaviju. (Jednodusno odobravanje. Svi delegati udarne pesnice za ostvarenje imperijalistickih ciljeva. · ustaju i pozdravljaju druga Tita. Dugotrajni aplauz i poklici). · 6. Ratno huskanje i klevetanje novih demokracija. Zbog nemogucnosti da u potpunosti zadovolji svoje imperijalisticke apetite, medup.arodna re11kcija, na celu s americkim iinperijalistiina, . preduzima najogorceniju .klevetnicku kampanju protiv demokratskih zemalja, osobito protiv Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Ratni huskaci cine krajnje napore da ubace svijet u novi rat, u novu katastrofu. 7. Nasuprot frontu reakcije - front· mira. Nasuprot je-· dinstvu medunarodnc reakcije i ratnih huilkaca, sve vise se uvida potreba i vee stvara· jedinstvo svih naprednih !judi, svih onih koji zele mir i medunarodnu saradnju, stvara se front mka, front demokracije. 8. Jedinstvo interesa radaiicke. klase i svih ostalih istinski demokratskih snaga, osobito u zemljam;t istocne Evrope, a napose u na.'loj zemlji - glavni faktor za stvaranje politickog jedinstva, za. stvaranje istinske narodne demokracije novog tipa. S likvidacijom staroga dru~tvenog sistema kod nas, s uacionalizacijom i prelaskom s'redstava za proizvodnju u ruke radnog naroda, jednom rijeci - sa stvaranjem nove Jugoslavije, s novom politickom i ekonomskom strukturo:rri; ·interesi svih onih koji ucestvuju u tome r,adu postaju identicni, zajed· nicki. 56 57 �Radovan Zogovic: ; '···."o_ ..• ······. Prkosne strafe ' / sto manji,.. , • smetaju vecem? mj~ri, Nama je po po stasu nai\em domovina naila PosveCemo strancu koji je ljutito·-- :rekaO: ·:.Vi zabo.ravljate da ste ·mala zemljac. M.ala?Pitajte njemacke. motorizirane zvijeri: Kad su je,: gdje do kraja uspjele ·da prebrode? ;Ne! Mjerom za prostor jednospratni · ne izmjeri zemlju~orosta.shi spomenik juna.Stva i s!obode! Vjekove pitaj! oluje gradobitne: (}dje . kopita tucna razbiju, gdje krila pustosna po1ome? Na ravninama heskrajnim, ru• 0 vrhove granitne _:_. mrke, prkosne, nebolomne! skrojena·- ,· · ni tijesna, ni kratka, ni golema. I ijto se ti, iz goleme·, za dvojicu nema! Mala?Srce je domovini mjera. . . . Srce ·ad srece bali. . Moje je puna Republike moje. U tvom JCkraljevstvo tvoje. Stanimo. I,i<'em k lieu .. Rekrutski, . komisis!ti goli. - Je r srce tvoje veCekao zemlja tvoja sto je?! ~eli Malen?·' Desifruj rijec. ZnaCi i i maloljetan? Triglav maloljetan? AI Triglav . nainjesn:ika nece? - sto ponos, sto zanos malene zemlje tebi smeta? 58 · na zemlju negolemu m~S&S? - tu mjesta sitnije ':' Svoj ponos, .. . ' · .. · . . . srce u zemlji od manJe hvatl.? u zemlji svojoj, po cijem da mjerim dekretu ? Ne! Zivi ne trpe mjeru. i . da srce na.Se, . . I nikom necemo dati i pravo srca, ' mjeri na metar i monetu! • oil �lena i. Savez Mlaz krvi domovini mojoj je · metar. Metar za prostor, za puteve njene i mede. Mjeri po. tragu krvi i nailih i dusmanskih ceta - i kraja biti n.eee! . Ne! Mjerom za prostor jednospratni, na metre, na ·arSine, ne. mjeri zemlju gorostasni prijesto slobodara Zemlju ilto oluje lomi, sto oblake odbija i para, zemljuvqiiku u visine! 60· boraca narodriooslobodilackog . rata , Ovo je treca godina otkako su nasi narodi u krvi i ognju domoV'inskog rata, pod rukovodstvom slavne Komunisticke Partije i Marsala Tita izvojevali pobjedu nad fasistickim zavojevacima i domacim izdajnicinia. Nakon te. velike historijske pobjede nasi su narodi dalje pregli na novu borbu, na nove zadatke, na izgradnju ratom opustoilene zemlje. Dosadasnji ogromni rezultati postignuti na privrednoj obnovi zemlj·e odraz su visoke svijesti i rodoljublja naseg na- ' roda. To jail jedamput potvrduje da je naila drzava zaista prava narodna ddava u kojoj su izvrilene duboke drustveno-eko" nomske i politiCke promjene. Takav preobraiiaj zemlje mogli su da izvrse samo novi !judi,. koji su u ratu vjerno slijedili Komunisticku Partiju i Marsala Tita. Zato nasi narodi cijene svoje prvoborce, koji nisu cekali, V>ac se latili oruzja da brane slobodu i nezavisnost svoje zemlje. Kako u ratu, tako i u miru oni se nalaze na ~elu borbe za ispunjenje i premasenje Petogodisnjeg plana. Od boraca cvrsto povezanih u' narodno-oslobodilackom ratu na frontu i pozadini, u logorima i tamrticama traili se danas u izgradnji zemlje da budlf jos cvrsce povezani. Osjecala se p 0treba jedne takove organizacije kao sto · je Savez boraca narodno-oslobodilackog rata u kojem ce svi ucesnici NOB-a djelovati unutar Nar0dnog fronta kao njezin sastavni dio. Svi su borci oslobodilackog. rata. oduilevljeno pozdravili inicijativu· Marsala Tita za osnivanje takove organizacije. Savez boraca ,ucesnika oslobodilackog rata novi je. tip organizacije, taj je savez u duhu novih druStveno-politiCkih i ekonomskih odnosa nase narodne drzave i sasvim ie suprotan ''raznim ratnickim udruzenjima: u kapitalistickim drzavama. ';I'akova udruzenja nisu vodila brigu 0. pravima svojih clanova j' · o njihovom zivotu. To je i razumljivo, kada se zna da u tim drzavama svu vlast i sva sredstva za proizvodnju drzi u svojim rukama saka" kapitalista. To dokazuje masa invalida-prosjaka koji, gonjeni besposlicom skapevaju ad gladi skupa ·sa svojom porodicom. Te su organizacije s.imo sredstvo u rukama imperijalista za huSkanje na nove ratove i porobljivanje drugih riaroda. 61 �. ·• I J · Nai'ii su narodi vjerovali u cvrsto i sigurno rukovodstvol · svoje Komunisticke Partije i· Marsala Tita. Tokom .borbe zba4 cili su sa vlasti izrabljivace, fasistici<e okupatore i njihove sluge' i svu vlast uzeli u svoje ruke. Narodna vlast donijela je niz za~· kana kojima se osiguravaju pra.va borcima. i svim trtidbenici'· rna nase zemlje. Tako Zakon o agrarnoj reformi kojim se vele• posjedniCka zemlja daje anima koji je obraduju; Zalwn o inva, lidima, koji ih zasticuje i omogucuje njihova ula.Zenje u pri• vredni zivot zemlje; Zakon o pomoci porodicama. palih boraca; Zakon o isplacivanju novcane otpremnine demobiliziranim borcima Jugoslavenske Armije i drugi zakoni koji stite futeres~ boraca iz narodno-oslobodilackog rata. Iz svega toga vidi se ko!ike su korjenite promjene nastale u novoj Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vidi se sva briga narodne vlasti za borce na.Se narodno'oslobodilacke borbe. Zato je zadatak Saveza boraca da cuva. i:Wojevane teko< · ville narodno-oslobodilacke borbe. J edna od osnovnl.)J. tekovilla te borbe je bratstvo i jedinstvo nasih naroda, koju treba cuvati i njegovati, jer je ona kamen temeljac Titove Jugoslavije, brat· ske zajednice ravnopravnih naroda. Bratstvo i jedinstvo nasih · naroda je najveci zalog ljepseg i sretnijeg Zivota naSih naroda i buducih pokoljenja. U nasoj zemlji nema vise fasisticb:ih ~orobijivaca, nema imperijalista kdji su ranije n,asu zemlju pretvarali u koloniju, a za svoje sebicue kapitalisticke futerese. Njih ima u svim, kapitalistickian drzavama.' Oni jos uV'ijek prolijevaju krv drugih naroda, 'kao naroda Kine, Indonezije, spanije. i naseg najblizeg ,susjeda na Balkanu, grckog naroda. Sveti je zadatak ucesnika oslobodilackog rata da bas o11i, koji su na svojim ledima osje• tili sve strahote rata i fasizma, ostanu i dalje odosljedrii borci l saveznici svih naroda koji se bore za svoju slobodu i neza· V'isnost, rame uz rame sa bratskim Sovjetslrim Savezom, prvoborcem protiv fasizma, za demokraciju, za trajan mlr u sV'ijeto.. Sav>eZ boraca dobiva na svom znacaju time, sto ce u nje· mu djelovati hiljade i hiljade zena koje su se sa toliko samo· ·prijegora i junacki borile u Oslobodilackom ratti, pokazale svo· ju visoku patriots<ku svijest \ ginule za slobodu i nezavisnost' svoje zemlje. Ve6 tada, tokom borbe mnoge su zene preuzele odgovorne durnosti i nije bilo zadatka kojeg nisu izws'le, pa bio i najtezi.. Teska je i krva'va bila borba za prehranu boraca na frontu. N eprijatelj je vrsio bjesomucne ofenzive na nasa zasijana polja. Parolu »ni zrna zita okupatoru« nase su zene i omladfua najsavjesnije sprovodilc i pomogle narodnoj vlasti 62 prelto sjetvenih i zetvenih komisija da osigura prehranu boraca i. civilnog pucanstva. Pod ·neprijateljskom vatrom na.Se su zene h>ntladina sijale i zele, nosile hranu borcima na'polozaje,'prenosile ranjene na sigurnija mjesta. Za vrijeme najzes,cih haranja tifusa svestranim zalaganjem zena, narodna je vlast mogla sprijeciti njegovo dalje sirenje. . . ·Mnoge su.Zene bolnicarke zrtvovale svoje zivote vrseci tesku i odgovornu durnost izvlaceci ranjene borce, a mnoge su od njih poginule kao mitraljesci i bombasi. Veliki je heroizam · i poZrtvovnost na.Sih rena koje su iz neoslobodenih krajeva, provlaceci se pokraj bunkera i bodljikavih zica, na svojim ledima prenosile hranu, oruzje i municiju. Zatvarane i zvjerski mucene po fasistickim zlikovcima, sla.ne na vjesala i u koncJogore, junacki su prkosile neprijatelju koji ih nije mogao slontiti. Na njihova su mjesta dolazile hiljade novih zena koje su nastavljale borbu. U teskoj borbi domovinskog rata, na frontu i pozadini prekalila se i ocelicila nova zena. Njen doprinos u narodno-oslobodilackoj borbi i konacnoj pobjedi je ogroman. I danas kao i u ratu zene se nesebicno zalazu na izgradnji svoje zemlje. Slobodne i ravnopravne, ·one se nalaze na mnogim odgovornim mjestin1a u organima narodne vlasti i u · njenom administrativnom aparatu. T:lko 6emo naci zene pocevsi od J.\redsjednika, tajnika i procelnika mjesnih narodnih odbora pa do ministara, a naci cenoo ih i na svim duznostima u. industriji, radnim zadrngama·, Skolama, zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Iz njihovih redova svakodnevno nice sve veci broj udarnic.a i novatora, Sve one ulazu ogromne napore na izvrsenju Petogodisnjeg plana, Otuda i njihov veliki znacaj i zadatak u Savezu boraca. Njihov je bas zadatak, da ukljuce u privredni zivot zemlje i sve one zene, koje stoje po strani, da se bore za svaku :Zenu i ucille je korisnim clanom nase zajednice. Svaka zena treba da shvati da je rad castan i .da od zajednice moze traZiti samo onaj, tko zajedriici i daje:·· · Ali zene ce se joi'i kao Clanovi Saveza boraca narocito ·zalagati na pomaganju i pomoci narodnoj vlasti u pravilnom odgoju nasih mladih ·nara.Staja. Na.Sa omladina treba da bude odgojena u ljubavi prema svojoj novoj domovilli - Titovbj Jugoslaviji, kao cuvar njene slobode i nezavisnosti, postujuci isto• vremeno slobodu i nezavisnost drugih naroda. Nai'ie majke treba da svojoj djeci usaduju l.iubav prema nai'iem vodi Marsalu Titu, prema nasoj oslobdditzljici Jugoslavenskoj Armiji, oue treba da kod njih razvijaju osjecaj bratstva i jedinstva svih naS:ih naroda. · �Osobito .treba njegovati syete uspomene na poginule borce, na svaku kap prolivene kl-vi. sinova i kceri nasih m•rod: koji su naaim najmladima ostavili bogatu bastinu svih. i bcrbom steeenih tekovina. · Svaka majka treba da kod djece njeguje ljubav za i ljubav za rad. · Ako svaka zena i sv,aka majka bude isla tim f:'~;t:i'izi::~l nas uci naa drug Tito, onda naai narodi ne ce vise i i' zlocince kao sto su hili ustaae, cetnici i drugi :ilocinci, ce se stidjeti i prezreti njihova rodena djeca. Zene su u ovome ratu dale najvece Zrtve, zato treba budu i najvjerniji cuvari svih stecenih tekovina. Naae ce · borci preko Saveza ucesnika oslobodilackog rata jos prinjeti u zajednici sa Medunarodnom federacijom zena u protiv fasizma, za demokraciju i trajan mir u svijetu. j . II. D I 0 '' Maca Grietic, predsjednica Glavnog odbora AFz-a Hrvatske. RAD II. KONGRESA AF.Z-a JUGOS LAVUE * -Mi ni.Sta tude ne ·tra.Zimo_. mi niCije zemlje nismo dobili ni sv9je sto nam pripaik. 0110 8to imamo. · ne traZinw_, ali cemo znati da l>ran;inu•E ZnaCi_, mnogo .zaviSi od nas samik_, mnogo za·vis-i od toga naSa odluCnost buae postojana i joS bu"1'8Ca Mgo Sto- je bila. dO lrlnogo zavisi od toga rkt se ne dame pOkolebati.. da se- ne bojimo ni· kakoog zastraSivanja atomskCnn bmnbom i kojeCim drU.gim, da gra.dimo svoj mimi Ziv-ot i izgradujemo 'liaSu zemlju, da podiZemo na8e .tvornice i druge objekte, da omogu6imo na8im seljacirria-~_dJJ joii bolje obraduju svoju polja. sP. - Radimo kao da 6e sto ili pet sto godina biti mir-~ a spremixjmo i spremimo se - kao da Ce sutra otpoCeti rat. · TITO 64 8. m.aort 5 �MARSAL TITO p<>Wa'lil}4 II. KongreB AFZ·a lugoslawJ- �•_'( j Govor Marsala Tita na II. kongresu antifasistkinja Jugoslavije »Drage drugarice! Dozvolite i meni da pozdravim ovaj va.S kongres i da vam u ime vlade FNRJ i u ime Narodnog fronta. Jugoslavije za.Ze- · lim plodotvoran rad na daljem uspjesnom izvrilavanju vasih teskih zadaca. Va.S Drugi kongres odrzava se u punom jeku stvaralackog . rada na izgradnji nase :remlje, rada na stvaranju ljepi\e bu- ' ducnosti na.Sim narodima, na ostvarenju socijalizma u nasoj zemlji. Na ovom kongresu vi cete moei sa ponosom utvrditi ogromne ,uspjehe koje su na.Si narodi postigli za vrijeme od proslog va.Seg kongresa i da pri tome· vedra cela ka.Zete da su tim ogromnim naporima i velikim rezultatima .zene Jugoslavije dale svoj dragocjeni pri!og, da je to i veliki dio napora nasih svijesnih zena. Drugarice! Vi imate zaista s cim da izidetepred ovaj vas kongres. Mi to znamo, ali neka vam ti veliki uspjesi ne budu · razlog za s.amozadovoljstvo, za samouvjerenje da ste postigle kulminaciju, iako se imate cime ponositi. · N e, neka> \'am taj kongres bude podstrek za uklanjanje mnogih nedostataka koji jos postoje urvasoj organizaciji, u vasem radu. Ovdjetreba da se iznesu svi uspjesi, ali i svi nedostaci. To ce vam pomoci d .. ih IakSe uklonite. Ja sam vee vise puta imao priliku d.a podvucem ogromnu ulogu na.Sih naprednih zena za Vl'ijeme velike oslobodilack.borbe ha.Sih naroda, da podvucem u historiji riasih J;J.aroda ne' iluveni heroizam na.Sih zena, a sada j.a koristim ovu priliku da podvucem ogromnu ulogu nasih zena u izgradnji na.Se zemlj.e, da podvucem dragocjeni prilog koji daju zene Jugoslavije za ostvarenje naseg Petogodisnjeg plana. Hocu time da kalOem da. su u dosadasnjim uspjesima u obnovi razorene Jugoslavije zene imale svoj veliki udio; one su se i u izgradnji na.Se 21emlje pokazale na. primjernoj visini. Na koga ja mislim kad govorim o naprednim zenama Jugoslavije?. J a mislim na ZeThe borce, koje su se puskom u ruci borile za slobodu nasih naroda u oslobodilackom ratu iii radile u pozadini i koje sad.a isto tako poZrtvovno rade u fabrikama, 69 �1!-a P?ljima ili ~ll: biJo kojem drrigom va.Znom poslu za nasu zaJednicu.. Ja nuslim · na one poZI"tvovne zene koje rade marljivo u raznim fabrikama i predurecima, svijesne da rade ne samo za sebe, vee za citavu narodnu zajednicu ne stedeci svoj trud da ·njihov. doprinos toj zajednici bude c~ veci. J a mislim prl tom na one zene sa sela koje marljivo rade na polju da bi cim bolje i savjesnije, obraf!ile svoje njive i dobile cim 'vise ploda n~ samo u svoju korist, vee· i u korist citave zajednice. Ja mis~rm. na one mnogobrojrte majke, zene i sestre koje su u oslobodil!l;_cko~ ratu dale svoje najmilije, svoje sinove i keeri, svoje muzeve 1 braeu, i koje ne zale te velik·e Zrtve, vee se ponose s njima. Ja mislim na sve one zene koje dopr·inose svoj dio za dobro citave nase zajednice, a ne samo za sebe. bilo da rade u kancelarijama, u skolama iii na kojem drugom poslu. Ja mislim na sve one !Zene koje vole novu Jugoslaviju i tu svoju Ijubav ispoljavaju na bilo kakvom korisriom radu, na dobro nasih naroda. To su napredne zene, antifa8istkinje na dje!u, a ne na rijecima. To je ogromna veeina nasih naprednih zena, koje su svijesne svoje velike uloge u nasem novom drustvu, koje su svijesne svoje du!Znosti i odgovornosti prema nri.rodnoj z'ajednici. Evo, svim tim zenama ja smatram za svoju dumost da iz• rM;im zahvalnost i priznanje, sa zeljom da jo~ upornije nastave sa svojim radom za dobro nase Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ali, dozvolite mi da se i kriticki osvrnem na izVjesne nedoS1;atke i slabosti, kako na rad rukovodstva ove ve!ike zenske organizacije, talro i na drzanje jednog uijela, razumije se rnaJog dijela rena koje nisu svijesne svojih dulinosti n: se nemarno odnose prema zajednici. Ovdje ja ne mislim na onaj mali broj. razt!ih gospoda i gospodica po gradovima koje ne vole novu Jugoslaviju, koje su pod uticajem neprijatelja nove Jugoslavije, kojima je nerazmnljiv i tud taj bujan, stvaralacki Z:ivot u nasoj 21emlji; ja mislim na onaj drugi mali dio !Zena koje misle da su .za vrijeme rata dovoljno dale od sebe za novu Jugoslaviju, bilo u borbi bilo na radu u pozadini - ;- sada ne ucestvuju ni na r.aznim radovima u !wrist narod.a ni u drustvenom zivotu, vee se posvetise samima sebi. Na ta.i nacin, takve zene postepeno p.adaju u red onih zena koje ne shvaeaj'U novo drustvo, vee ceznu za Jakim zivotom, zivotom bez naroeitih briga i bez rada. cesto takve zeJJ.e poprimaju uavike zena neradnica iz starog drustva. Nikad ne moze nitko smatrati da je dao dovoljno od sebe za zajednicu, ako je sposoban fizicki i umno za daljnji rad..Ja isklju<lujem 6vdje zene optereeene bri- 70 gc;~m za djecu, jer i to je drustveni rad. Mislim pri tome da podvucem cinjenicu da ima drugarica koje su se u ratu dobro pokazale; ali koje sada u miru ne ucestvuju u javnom Z:ivotu to jest u politick om i stvaralackom radu za zajednicu. To je 'ne. pravilno i stetno ne samo za zajednicu, vee i za njih same, jer se one n3: taj nacin otuduju od ogromne ve6ine na8ih Zena koie su shvatJie . dub nove J ugoslavije i svoje du!Znosti. Isto• tako inla ne mali broj zena koje stoje po strani od toga novog zivota, ne zbog toga sto one ne bi voljele no1(11 Jugoslaviju, vee zbog toga sto jos nisu svijesne svojih novih duZl1osti i prava u novoj JugoslavijL Ali. moram pritom naglasiti da one nisu tome same krive. Ve!iki dio krivnje za to pada na slabost rada nekih rukovodstava zenskih organizacija, koje ne posveeuju dovoljno brige za rad tnedu tim zenama, z.a njihovu politicku . aktivizaciju na ucescu u .op6im naporima za izgradnju na8e ' zemlje. ' · Netko ee, mozda, pomisliti da je ova kritika suvise astra i nezasluzena. Ali, nije tako. Ova je kritika potpnno na mjestu i drugarice moraju o njoj voditi racnna. Da, tocno je, zene ucestvuju u radu Narodnog fronta u mnogim slucajevima, cak vise brojcano nego muSkarci. Mi vidimo cesto na raznim radovima mnogo viSe zena, i to je za pohvalu. Ali, moramo priznati da ostaje po. strani od toga rada ne mali broj (Zena, i to je· za osudu, jer to nije svojstveno novoj zeni nove Jugoslavije. Drage drugadce! . . · Anmasist'·cka fronta zena Jugos!avije predstavlja ne samo jednu jaku zensku organizaciju samo po sebi, vee ta organizacija predstavlja snaZan faktor, u svakom pogledu, u Narodnom frontu Jugos!avije, jedan od njegovih najjacih stubova; Prema tome je tim veea i vasa odgovornost za daljnje jacanje i razvijanje te vase organizacije, odgovo·rnost za politicki, kul· turni i svestrani drugi rad medu zenama. Pred nama sto je vrlo velike i teske zad.aee, a kad kaZem pred nama, onda se to narocito tice i nasih zena, vase organizacije koja treba da, obuhvacan]em svih rodoljubivih zena i njihovom svestranom aktivizacijom ,doprinese ,sto najvise moze u' nasim opeim naporima na ostv1frenju ei!jeva koji ee, kad budu ostvareni, znaciti sreeu i blagostanje za na8e narode, za na8u djecu, za nasa buduea pokoljenja. Vi ne smijete !Zaliti truda u va8em radu na budenju svijesti kod onih zena koje danas jos stoje po strani, umjesto da lmdu aktivne ucesnice u ovom historijskom dmstvenom preobrazaju kod nas, u ovim ogromnim naporima za ostvarenje naseg Petogodisnjeg plana, .za itZgradnju na8e zemlje - da iz zaostale postane jedna od najnaprednijih zemalj.a u svijetu u svakom pogledu. 71 �_____ DI'uga:rjce, _n~a ljepsa huducnost maze hlti samo d.iillO lla· Sih ruku; nasih )lapi>ra umnih ifiZiCkih, kao sto jei nasa slo. hOda dosla kao rezultat nadcovjecanske JioTbe i Z..tava nasih naroda. A sta mogu ·nasi narodi ui\illliti na tome da ostvare tu bolju buducnost, ani Sl) pokazali do sada u jednom vrlo kratkom peTiodu po svrsetku rata, postigavSi takve rezultate u politick6ji el!:onom.Skoj lzgradnji zem!je, kojiina se divi svijet. Drugarice, ja ne cu govoriti danas ovdje o vanjskoj politici, iako bib imao mnogo sto da ka.zem, ali_ cu spomenuti ·samo uzgred nekoliko stvari koje nam jasno govore o tome koliko je tocna n~a konstatacija da se u ostvarenju nailih zadataka orijentiramo u prvom redu na nase vlastite snage, na samopoZrtvovan rad nase omladine, nasill radnika i radn:ca u fabrikama i raznim podtizecima, na pozrtvovan rad nailih seljaka na poljima, na rad nase narodne inteligencije po raznim ustanovama, skolama i. poduzecima. Ogledajte se oko sebe i sta cete vidjeti? Na jednoj strani vidjet cete demokratske zemlje ovdje na · istoku i jugoistoku, na celu sa Sovjetskim Savezom, od _kojih je vecina strahovito postradala u ratu od njemackih i talijanskih ·fasistickih osvajaca. I dan as narodi tih zemalja sa nadcovjecanskim naporima izgraduju svoje ratom porusene zemlje, bore se uporno za mir, jer on im je neophodan za lijecenje ratOm zadanih rana. Sa druge strane vidjet cete reakcionarne financijske ]dike nekih velesila, tamo na Zapadu, cije su zemlje mnogo manje, maze se reci · nesravnjivo manj•e postradale u ratu; no ipak te kiike nisu zadovoljne ishOdom rata, jer nisu zadovoljile svoj imperijalisticki apetit. Te klike sada ponovno ugrozavaju mir. One huskaju i pripremaju se za rat, pomazuci _svim sredstvima dojucerasnje neprijatelje ujedinjenih n!lroda u ratti, njemaeke, talijanske, francuske i druge fasiste. Te ratno-hu8kacke klike nas 'mrze do dna duse. One inrze nas stvaralacki rad, nase uspjehe, nas mirni razvitak, nasu snagu koja postoji u nasem jedinstvu i od!ucnosti. Te klike se ne zacaju- da nam otmu iii uskrate ono sto je nase i 9d zivotne potreb<> za naile narode. Te klike hoce da nam u§krate ono minimalno sto je vee odredeno po medunarodnim fonunima za naknadu nailoj u ratu strahovito razorenoj zemlji, to jest reparacije i restitucije. Pitat cete: sa kojim pra¥om? Ne postoji za tu gospodu nikakav moral- u tom pogledu, a ni pravo. Oni su kadri naci stotinu raznih izgoyora, razumije se cinickih, sam·o da postignu svoje pohlepne imperijalisticke ciljeve. Sa te strane, drage drugarice, nemojte ocekivati nikakve pomoci, vee samo ugrozavanje i stetu. Sarno u sehe, u svoje vlastite snage u prvom redu, J onda u bratsku ekonomskJ.t sura~ju sa Sovjetskim S~v!'l~ll1 ostalim prijateljskim- zeml]ama m1 se _ moratno uzdatl koq IZ.• vrsenja nailih zadataka: Za nas mirni razvit~ mise mozemo uzdati u nerazrusivo prijateljstvo i zastitu velikog saveznika .--,. Sovjetski Sav~z, u nerazru~_ivo prijateljstvo. sa ."!~~ zeml_ja~ rna ovdje na JStoku, sa koJ.una nas v-ezu zaJedniCki mteres1 u pogledu _. svestrane suradnje i mirnog razvitka .. Mi se ll1o~mo uzdati takoder i u sve demokratske snage sVIjeta koJe Isto 0 vako mrze huskace rata, koje isto taka mrze rat kao sto ga. mrze nasi narodi ovdje. Drugarice, o vasim zadacama ja ne eu ovdje podrohno go· voriti. Vi ih, uglavnom, znate i to j•e predmet. "l(aseg kongresa. Ali dozvolite mi da vam staviw na Sl'Ce, kao vrlo VaZnU zadaciu: brigu o djeci, o mladom narailtaju. Nije dosta to da ' djeca budu odjevena, nahranjena i taka daJje. Vazno je za nas i to da ta djeca budu i pravilno odgojena u duhu nove _Jugoslavije. Ne dajte da nam neprijatelji nove Jugoslavije truju i otuduju nasu djecu. cuvajte nasu djecu i- bdite nad njom; . ~a. bi mogla zaista postati dostojni ~adani nase nove JugoslaVIJe, gradani nove l'lemlje socijalizma. To je jedan Od vaillh nll;ivaznijih zadataka. Kako · cete vi to raditi, to je stvar o kojoJ cete vi rjesavati ovdje na vasem koogr_esu. Drugi vafui vaili zadaci jesu: vase puna uceilce i svestrano zalaganje za ostvarenje naseg P~togodisnjeg plan.a,. vase Z':-_· Iaganje. za potpunu likvidaciju nep1Smenosti ~ naso] zemlJI, vase ucesce -u radu narodnih vlasti i tako dal.Je. · . Va.Zan zadatak valle organizacije jeste i uporna borba za. ucvrscenje mira. U izvrsenju toga zadatka vi se poveZite sa. svim naprednim zenskim organ'zacijania van n3;se gran~ce. V:i· se no ltko imaju praVO bas zene ·da stanu odJucno protiV SVlh ratnih huskaca, neprijatelja mira. zene, majke, ko}e razumii_u sta znaci izgubiti svoje najm:Iije u ratu, sta znaCI. r_azaran.]e zemlje, one su te koje najvlse tr~ba. da mrze uz_;ocmk~ rata. Neka ta mrfuja protiv ratni!J huskaca bude snazan pr1Iog za ucvrseenje mira u svijetu .• Mrznja I?~~tiv ra~ih. hus~aca treba da bude ana snaga. koja ce omo~Citi okupl_JanJe _svi_h pro:!?":· sivnih !judi svijeta u borbi za mrr, u borb1 protiv rmperiJ~l· stickih ratnih huskaca. Dignite -.voj glas vi, zene JugoslaVIJe, antifasistkinje, zajedno sa zenaJ"U.a citavog svi)eta __Protiy t'h mrskih ratnih huskaca koji nisu osjetili sta Je biJeda 1 zlo, koji nisu prosli krvava 'polja na ko_j;ma su ginuli sinovi i kceri · • . . • . . nailih naroda.. Neka vail kongres bude snazan podstreJ: za J?S v~ce uspJe1 he u vasem stvaralaCkom radu za dobra nase zaJedniCe .« 73 �c . dono8enjem rerurcionarnih na.zadnih zakona, kojti radnicku klasu vode pravom ropstvu<. Kongres su pozdravile delegatkinje zenskih ~ J organizacija stranih zefl!alja u U ime, Meduna:rodne demokratske federacije zena govorila je clanica delegacije francuskih zena Ivan Pertvi, kojca je izmedu ootalog rekla: gdje se demokratslti pokreti :iO\ bore protiv snaga reakcije, k~ ja u svojim rukania joo drZi k~ mandne pozicije. Ja ho&u d\ podvucem wdje napore zena demokrata jedne zemlje kao sl<} je Amerika, koje ustaju protii imperijafuma i ratnih huskac;i Ovdje treba da se osvrnemo,l na napore i odgovornost dem<l; kratsk'h zena Njemacke, ,~ija je dufuost da rade na osvj<lsciv"' nju njemackog narooa i da ga povedu njemu dnsad nepozna. Jugoslaviji i DvogodiSnjii plan tim putem, putem demokracije u novoj Bugarskoj, izgradujuCi sooijalizam i lLkvidirajuCi eksi mira. ploataciju covjeka nad eov:Jekom u obim zemljama«. Burna . ~zdravljena uzela je zatim I'lJeC predsctsvnica Bu. garsltog narosmog Zenskog sa~ Predstavnica francuskih zena veza Cola Dragojceva, koja jl Ani!iel Petren' pozdrav,iJa je konizmedu ostalog rekla: c gres u ime Koorilinacionog ocr»Va.S kongres odrzava se ~ bora Francuske, u kome je jednom va.Znom momentu c "' 'okurpljeno oko 30 demokratskil1 c bugar&ki i jugoslavens•ke naro i patriotskih organizacija a p<ide, odrZava se u vremenu izVr. sebno u ime francuskih zena sivanja ~o·razuma, zakljucenill radnica koje su okupljene u op· ne Bledu i Evksinogradu. Bu· coj Konfederaciji rada. Ona J& garski narod za svoje oslobode- na kraju govora istakla: »Danje i danitSnje U!l'edenje nove nas u Francuskoj zene su z,.demokracije duguje veliku z~· okupljene zivotnim problem.. hvo lnost legendarnom voffi ju· rna, koje nikada nije bilo te::e goslavenskili naroda mao-salu rijesiti. Place ru neobicno male fivot je skup i postaje skupl~ Josipu Broru Titu. svakog dana uz pomoo vlade Z'lldjucenjem ovih s.porazu· rna u prijateljoskoj 'Sllradnji iz. koja na opravdime zahtjev~ grad:ivat cemo nalie zemlje i !z. radnicke kJase odgovara mobivrsit cemo Petogodisnji plan t lizacijom vo;jske protiv naroda, * ime cehoslova.Ckih Zena kongres je pozdravila Alojzija Martin jakova, ko ja je i:zmeau ostalog rekla: »u ime cehoBilovackih Zena pozdravJj.am vas, nalie mile sestre, po<idravljam sve jugoslavenske zene, sav herojski jugoc slavens:ki nM'Od«. * * >l'-ene koje Sill se borile za pobjedu, znaju cijenu izvojevane slobode Ldanas se istom snagom bore za pobjede i uspjehe u izgradnji zemlje i ucvrscenju demokracije i mira. Ulazak jugoslavenskih zena u polit'Cki Zivot, njihovi uspjesi na i:zboz'ima za N arodnu skup~ i.tinu, pnkazuju da jugoslavenski narodi imaju povjerenja u snage zena i silage demokracije i govore o svim. moguCnostima koje Sill varna scada date. lma ovdje delegata zemalja 74 »Vlada N arodne fronte na celu s predsjednikom Klemert• tom Gottwaldom sprem.ila je ovogod:isnj:i plan ciji je prvi dto ispunjen za 106% (aplauz). U ispunjenju plana zene imaJ'U . svoj veliki udio, jer je od svin zapOBlenih vise od 40% zena. &etne smo sto u ovom velikom nastojanju slavenskih zemalja,, · gdje je put k socijalizmu dobio konkretne forme, stojdmo u cre- 75 �du . s . varoac Sretne: smo J!to za- · Jedno s vama . stojhno u rieptimirljivttj borbi protiv fa.Sizma, Sto zajedno sa svhn slavenskirn narodima pripadamo. slavnom taboru mira i deniokracije ko:p cemo uvijek odlucno braniti. Vjerujemo da ce se borba protiv fasizma, a za svjetsk1 mir uspjesno zavrsiti. Tome treba da pridonesemo i mi zene, sve demokratske zene cije se jed'ristvo tako divno man'fe·· stiralo«. * Butno pozdravljena delegatkinja Trsta Marija GabroveoPahor, istakla je izmedu osta.log: je cilj .da putem br•~tstvlt sli!J venakih i talijamkog izvoJUJemo postovanje nog ugovora. Mli ne cemo, na.S feritorij postane baza tiv demokratsklh . za razbijanje narodnih * pljen: i=edu .naSih malja«. . · dviju ze. * Predstavnica· talijanslrih zer1a Viviani Luditino rekla je izroedu ostalog: , U borbi,. koju vo:ie talijanaki radnici, sudjeluju Ze· ne. Savez ta.lijanskih zena istakao je zadatak da okupe sve Zene u borbi protiv oskudice, protiv nepismenooti i protiv svega, zbog cega pati talijanska porGdica. Fronta ta!ijanskih zena zeli da ·ozivi u. talijanskim zenama onaj partlzanski duh koj[ ih je vodio u borbi protiv nacifasizma za sada.Snju borbu protiv domacih · sLugll · amer:ckog imperijalizma«. hjecStrpano ,u: zatvore·Llogore, na celu sa nenstraSivim i mno-. go. voljenim boll"cem Anom Pauker. Kada je rumunjski narod os!obod1a Crvena armija, zene Rumunjske aktivno su . sa ukljucile u boirbu za izvojevanje pravog demokra:tskog reZimM. *· U ime a"!banslcih zena KongreJJ je pozilravila Neui!·ira Hoili!a: * U ime rumunjskih l<ena kongres je pozdravila Stela Magiaros. Ona je istakla napoii"e ru- »N aBe Zene kao- i radni narod, poznaju he.ro.isk oslol>od'lacku bo-rbu . sevljeni rad ·. naroda naa_e:.:i:~~~~~~~ njihovu d prema nacionalnim . Postovanje i prijateljstvo »i':ene Trsta. SV!Jesne sti, da zbog toga osjecaju prema ce svojom borbom post.ici ona slavenskim narodima prava, koja vee uZivaju zene u se poveealo posjetom BurliinJl'•·l Jugoola.viji, gdje je narodn" · sti marsala Tita, veliko·g munj,.kih zena za izvojevanje vla.st dala zeni ·ano mjesto u jugoslavens·k'h naroda i boljeg Zivota. »Stotine l<ena bldrustvn, koje joj pripada. Na.S teljSkim save=, koji je Drage drugarice i sestre! Pala mi je u dio ve1ika east 1 radost da uputim II. Kongresu heroj.skoh zena Jugo•slavfje naj~ plamenije pozdrave od strane atbanskih zena. PoSI.i smo s ubjedenjem da cemo ria ovom Kongresu, kop predstavlja manifestaciju bratstva i jedinstva zena Jugosla· vije u izgradnji zemlje, kao i u ucvrscenju demokracije, mo~t . nauciti mnogo toga, sto ce ll'l.!Il pooluZiti u izgradnj,i na.Se z.... / 76 77 �naee mlje i narodne demok:ra.cije. Jugoslavenske i alba.nske Zene, koje su upoznale ~ ba>ba.rskog i fa.Sistickog okupatora, znaju vrlo dobro, da su sve ove tekovine koje danas uZiva" mo izvojevane nebrojenim zrtvama i one su za nas vrlo skupe a takoder i dragocjene, jcr su polcvene krvlju na}!boljih ~r­ nova. Bratstvo. i jedinstvo koje .je niklo u tini teskim mometinia na.Si narodi euvaju kao zjenioo oka i oni ce to. ucvrscivati svakog dana sve vise, da bi postale jaka odbrana na~ih zajednickih tekovina i da bi time ra- ' . zbili sv~ki pokusaj . be~tidnih imperijalista i provokate>ra kao i ratnih huSkaca Amerike i En.gleske koji nastoj<:> da om<'taju razvitak demokracije u naS[m zemljama i ko:li nastoje da miniraju na.Su narodnu vlast. Akbanski narod odlucno ide m ..pred svojim putem cvrsto .ujedinjen u Narodnom frontu, a uvijek nadahnut herojskom KomunisW\kom partijom A1banije rukovoden svojim sinom general-pukovn'kom Enver HodZom. Albanski narod ide n ... pred sa stigurnoscu jer ima neprocjenjivu pomoe od strane bratskih jugoslavenskih naroda i velikog i dragog prijatelja marsala Tita. Ide napred sa sigm·noscu, jer se na celu Anti. fasist;Cko.g demokratskog bloka nalazi veldki Sovjetski Savez rukovoden najmilijim eovjekom radnih mas•a i genijem na.Seg doba velikim Staljinom, koj'i 78 brani demokraciju i miT i va svih naroda. · Na.S narod je tijesno povez. sa Buga.rskom druga D:m.itrov i svaki dab. ucvrscuje veze s . rodima ·nove demokracije. Sa radoocu pozdravlj svaki . napredak Jugoslavi· svaku fabriku ill prugu koja podize, jer mi znamo da o ucvrscuju Federativnu Narc Republiku Jugoslaviju l;oja ' stub mira i demokracije Balkanu kao i cvrst oslon opstanka demoki-acije u n • zemiji, jer je ona garancija nj ne slobode, nezavisnosti, teri rijalnog integriteta i ekonom skog napretka. Svaka odluka ovog kongr )toja ima za cilj mobilizaci · svlli zena u ostvarenjil Petog disnjeg plana, predstavlja za datke za ·albanske zene, jer j nasa zemlja ekonomsikim, turirlm ugovorotn tijesno pov zana s Jugoslavijom i rad:i nas je plan vezan i ·koord:inir s planom Federativne Narodn Republike Jugoslavije: Zahvaljrujuci ovoj saradojt pomoci, koje prijateljska Ju slavija prul!ia naooj zemlji, Albaniji se rad:i danas po p1J!!l i uzdize se jedan novi sreta Zivot koji obilhvata sve nar~ ne mase. Takoder jedan novi Zlivot d sad nepoznat poeinje za n zene. Svi putevi Zivota nase mlje otvoreni su i za nj'll. ~ banske zene danas su organw rane za izbornu kampanju gana mjesnih narodnih vl One ce danrus ponovno, kao i drUgog decembra za tr:i.jnog mira, za izgradnjru noNarodnu skupiltinu, na kojima vog i sreenog zivota za sve na.su ucestvovale sa viSe od 94% rodne · mase, za sigurnu buduCpokazati, da su dosljedne gra- nost novih pokoljenja. danke Narodne Repubjike AlZivio veliki voda jugoslavenbanije sa jednakim pravima na skih naroda, vrlo dragi prijatelj svima zivotnim sektorima, one albanskog naroda, marsal Tito. ce pokazati svo ju duboku svi~ zivio ll. Kongres Antifa.Sijest 0 potrebi ucvrscenja naro- tickih zena Jugolavije. dne vlasti, da ne bi domaci i * inostrani neprijatelji na.SN nijeU ime zena Poljske kongrea dno utociste gdje bi se zavukll, dli. bi narodni odbori postali je- pozdravlja Osupka Moravska dan jaki i zdravi oslo., ostvare- . Vujisa. nju drzavnog plana i da bi se postavili cvrsti temelji N arodne · Republlke - nase zemlje. Mi zene demokratskih zemalja koje uZivamo sva prava i demokratske slobode, dubo-ko osjecamo borbu i patnje naSih drugarica koje su jos pod kandZama kapitalistickih i imperijalistickih rezima. Sjeeajuci se ovih nasih drugarica kao i naile erne proslosti mi mobi1iziramo s jos vecom snagom na.Se narode da bi pojacali na.Se jedinstvo . s medunarodnom demokrat- , skom federacijom zena i s antiimperijalistickim blokotn protiv imperijalistickog i antidemokratskog bloka do potpune poDrage drugarice, pala nu Je bjede narodoe demokraCije I trajnog mira u svijetu, da se ne u dio cast. da u ime poljske debi nikad viSe ponovio uzas pro- legacije pozdravim va.S Konslog rata. gres. (Pljeskanje) Srdacno vas pozdravljam ne Neka odjekne. glas ovog Kongresa i neka cuje cio svi jet ka- samo u ime LigP rena - orgako se uzdizu i kako rade zene nizacije, koja u svoje redove nove demokracije. okuplja preko 720 hiljada chNeka ovo bude primjer za nova, vee u ime svih poljsk'h sve demokratske i miroljubive zena, cije ste simpatije zadobih ' zene, kako se treba boriti i ra- svojim nesaloinlJ!vim i herojditi za izgradnju demokracije 1 skim stavom u ?orbi sa okupa- 79 �Pod "<Jdstvom torOn!. v~eg )e- ra.dOm: i energijom' stoje u~ gendamog .Tita.. (Burno plje' do komunistkinje, socijalistki; skanje). A i va.Se kasnije po- nje, clanice- demokratske ·i na; bjede na frontu obnove domo· rodne. stranke, koje reprezent\. vine i ucvz:scenja demokratskog raju Poljsku demokratsku mi: uredenja, nisu tude poljskim sao. No, u nasoj organizac!Jt zenama. N a.Se interesovanje za nalaze se jos hHjade besparti} va.Su djelatnost u ve!ikom dijelu skih zena, koje ne pr;padJ1ju nt proizlazi iz punog razumijeva- jednoj partiji, koje proniatra; nja tih teskih ratnih preZiv!Ja- juci arenu medunarodne poH, vanja koja nisu nepoznata n....- tike, sve viZe shvacaju da samo sim narodima, a zatim iz silne' organizirane sn'age demokracije volje, koja velle oba .na.Sa narO" mogu US(>je8no · da · se odUipru da da sto brze izbrisemo kako ucestalim napadima reakc,je. materijalne, tako i dusevne ra- · Poljske zene se raduju gleda. ne koje nam je naneo fa.Sizam. juci snagu va.Se organizacije, U ostvarenju tog zadatka zene one se raduju i dive poletu 1 obih nasih zemalja WJimaju uspjesima va.Se organizacije, aktivnog uce8ca. . kao i uspjesima svih demokrat· Cinilo hi se, da vee treba skih organizaci ja zen a na ce!U da nastupi cas zavrsetka tog sa zenama SSSR .koje su uclakrvavog 'razdoblja sa njegovim njene u svjetsiku demokratsku strahotama i ' cas izgra4J1 je ze. federaciju zena, raduju se, je~ malja na.Sih naroda ita novim smatraju, da je to i nas odg,. temeljjma. No, mracni politiCki vor .na po!m8aje raspirivanja horizont i s:vijest, da jos postoji novo·g ratnog pozara za inter.. fasizam, koji poku.Sava da po- se kapitalizma. Zene Poljsk" salju danas va. digne glaVil, primorava nas da Ii<> zaboravimo na na.Se ratno ma zenama Jugoslavije, &rdac· iskustvo. Demokracija citavog ne pozdrave. Neka na.Se zelje no svijeta sada treba da brani mir budu pr'mljene kao zelje ·il uctivosti, vee kao zelje iza ko· i napredak. _ Mi, zene Poljske, ugledajuci jdh se kri:ie duboka vjera i 8'1· se u vas, svijesne S!D-O, da naro-', gurnoot da cemo zajednickhn pravedan cito sada, nije slobodno 'da gle- snagama ul!vrstiti (Burno i du· mir i demokraci ju. damo mimo na nastojanja koja idu za obnovom fasizma. Po- gotrajno odobravanje). znato nam je, da daljim jaea*' njem nase organ'zacije mo~e­ Kongres je pozaramla dele· mo postati ozbiljan faktor kojl gatkinja GrCke, koja je rekla: jaca snage tabora mira. Drage drugarice, OS]eeamo Danas u Poljskoj sve s:vijesne veliku radost sto mozemo • demokratkinje hrle u Lign Ze· ovog mjesta prenijeti drugoro na. Sa jednakim odu.Sevljenjem, Kongresu AFZ borbeni dub grcke llene, (OJJplauz). koja .se .Jl. trenutku . bori s ptfSMm na ramenu po planinama, polj!ma, gradovima i selima nase domovine (aplauz) Uzvik: »Zi- 0 v0tffi vjela borbena zena Grcke.'« »Zivjela Grcka demokratska armija«!) bori se za slobodu, z,. nezavisnost, za demokracijU, za d~ ..tUtpi 'll 13<>rbu za ~bnoV!l i izgr:illnjtl svoje zenilje kao sto ste stupile vi, (aplauz. •u skliclf »Ziv jela demokratska grcka vlada«, »Zivjele zene Grcke! «). U ovoj. borbi koja se danas vodi u na.Soj zeml;ji nicu ogro' mni redovi zena poznatih i nepoznatih heroja, koje padaju mJr. (aplauz) Osjecamo tu ra- od metaka domacih . izdajruka dost, jer mozemo u ime gz:Ckih potpomognuti od americkih imzena da pozdravimo II..Kon- perijalista. Osim ovih, danae ures AFZ Jugoslavije na.jtop:U- . ima na hiljade Zena koje trunu b . jim •.b ratsk" · nn · . pozdrav1ma ' po zatvorima i podrumima, po,, (aplauz). ostrvima, bolesne, trudne, sa Za vrijeme· kada susjedne de- malom djecom, llene koje pdj.e mokratske zemlje obnavljaJIU vremena railaju, a njihova djesvoje ruSevine i grade· srecnl> ca nose tragove mu.Cenja svoJih buducnost svojdm narodima, majiki. Karakteristican je prinail narod, koj[ je toliko Zrtvo- mjer da se prilikom posljelvao u borbi protiv zajednickog njeg transporta >lena, koje su nerrij,a.telja, protiv njemacklh otiS!e u progonstvo na ostrvo fasis:tii)kih zavojevaca, nije roo- Samotrakiju od 80 njih,koje su gao jo8 do danas da dobije ·svo- bile trudne, 27 je poro;l'!o u ju toHko voljenu slobodu i na- · prvom mjesec:u bora111ka u 10' ·· stavlja bo·rbu protiv novog oku- goru. Monarhofa.Sisti ne po8tuju patora, protiv anglo-americkog imperijalizma, borbu za mitt' i ~tarost, a progone mladost i za nezavisnost svoje zemlj.e. mnogo je staraca i starica koji (aplauz i usklici: »Zivio gene- odlaze u · progonstvo. Taiko na primjer staricu Lambrenu ill: ral Markos!) • . ' Q, toj na8oj borbi, kao i u Epira, Ciji je sin partizan u repro.sloj oiku.pa;:ij'i, · grcka zena dovima Demokratske armije odigrala je i odigrava VaZnU kad su uj)itali za8to se nalazi u ulogu, ne misleCi na orpasnosti, logoru odgovorila je ponosno: Zrtvujuci i svoj Zivot u borbi »lako sam tollko stara, dopr!protiv okUipatora i s puskom na njela sam i ja bar neSto za naramenu ratuje u prvim redovi- &-u slobodn<<. Dugotrajan aplauz ma Demokratske armije, pored Glasovi iz dvorane: Zivjele · svog druga, svog oca, pored slavne zene Grcke - borci za brata, jer zna da oslobodenje mir i demokraciju! « - aplauz njene domovine znaCi njenu i poklici: zivjele!). Medu Zrtvama nhlazi se i 5oO drustvenu, . ekonomsku i njenu politiCku slobooo i spremna .Je hiljada llena i djeee, koji se na8. maat 6 81 �laz:e na .u~icam_a bez kruha, gla. i. so. svojom slobodnom dm, goli 1 boSI, kao posljeilica svakim .danom 'sve. vise. VUW.<)Iill monarhofa.Sistickog terora koji nanosi udarce. · svojim ~ vr8i n.B;d _nji~a _zbc;g toga, te!j:ima koji unistavaju sb su. fasist1 ~!Jesm, .Jer nisa na.S narod. SV<)joni\bo1 r.& u stanJU da umste nasu nepo- rod. Iunistava born bjedivu herojsku Demokratsku planove. armiju ( dugotrajni aplauz). (RhlFERAT CANE BABOVlc) I __danas, svjetska reakcija Naiia je zernlja dovedena do stOJ! da ~azbije Drage drugar.l')l', ovog . trag:i~nog . stanja zbog pomognuta n:;)~~~~~~~~~~ anglo-amer1Cke mtervencije 1 sluzeci se svim II Kongres AntifailistiCke fronte zena. Jugoslavije odrZavruno takozvane americke pomoei Gr. ne bi dosla do izra~aja u momentu kada je nasa zemlja usla u drugu godinu PetogodiSnjeg · Ckoj, koja se tumi'!Ci pui\kama kratska solidaruoot na.Sih plana; sto zn~ci da nas ad prvog Kongresa. koji je oddan 1945. god. tenkovima, avionima i drugm: da, a narocito dijele ogromni uspjesi, koje je na.Sa dr:lava u poslij eratnom periodu, vrstama ratnog materijala da roda, jer na.Sa je borba per!odu obnove i izgradnje zemlje postigla na politickom, privred! bi ·se poveCa!o klanje naseg nanoon i kultunu>m polju. Nail II Kongres provesti ce Svoj rad u duhu vremeno i borba' . za sv;~~~~~~~~ roda. U syome cinizmu i sadiodluka i zadataka II Kongresa Narbdnog fronta Jugoslavije. Drugi zm.u koj•im Amerikauci ubijaJa Kongres N arodnog fronta Jugoslavije ima ogromni b1storijski znacaj . nas narod sa raznim rafinira. snaga, za jaeanje cvrstog za dalji razvoj naSe zemlje, za organizaciono uCvrSCenje lnoralno nim .na~inim~, ani su prema.Siil za slo·bodu, za nezavisnost i politickog jedinstva nasih narods .:... Kongres je dao analizn na8e , demokraciju. U ':;SeUJU ~Jerstava cak j nje· unutrailnje i spoljno-politicke situacije i jasne perspektive za dalji m~cke faswte. Protiv ovog 1'-pelujemo na vas, drugarice, druStveno-ekonomski i kulturni 1-azvitak. naSe zeralje, pos-tavto odre~Jersko~ terora u Grckoj, pro' koJe predstavljate demokrat. dene zadatke pred 'Citav na.S ·nar6d, Pred sve frontovske organizacije. tiy ~tnog i zvjerskog proga- ske zene Jugoslavije i na demoDrugi Kongres je pokazao politicko jediootvo naSih naro<lnih snaga DJaUJa naroda, protiv svestrane krate citavog svijeta da potpo. i snaga na.Se demokratske drl:ave, koja se zajedno sa Sovjetskim intervenci~e.A':lerikanaca i nJ!l- mc;g~ete. n~ naro·~ koji se he· Savezom nalazi na ·celu o:riih demokratskih drZava, k10je vode odluCnu hovog ':llJeSanJa U nase poslo- :oJski .bon (Odusevljeno odopolitiku mira i med:unarodne sio.radnje. 'I'akva nepokolebljiva politika ve,_ protiv svega toga bori se oravanJe: »Zivjele herojske ze· naile vlade i druga 'rita izvrsava interoo najsirih narodnih masa i nas narod sa svojom Demo- ne Grcke! J. jer samo na taj na. zbog toga ona predstavlja znaeajan d<>pr!nos jacanju bloka demokraiskom armijom na celu sa 5in ce se ubrzati pobjeda naseg kratskih antiimper!ja!istickih snaga citavog svijeta. generalom Markosom i sa de- naroda. Danasnja Evropa drukiiiia je nego je' hila n ocLdrugog vjetmokratskom vladom (buran ; zivio Drugi Kongres AFz Ju. ' skog rata. Izmijenili su se odnosi snaga med:;t v~~im. ~zav:a;na: du!foprajan aplauz. · Glasovi: goslavije! Zem!je Istoone Evrope do:bile su nov ekonornski,, SOCIJ&lru .' politic~ »Z~:pJela KomunistiCTro partija Zivjelo bratstvo i jedinstvo oblik i blagodareci tome one, su oslobod:ene od kontrole mostranih Grc~e~ J(oklici: »Zivjela!« , zena citavog svijeta i Medunamonopola i svog polozaja polu!wlonijalnih zemalja. - ZIVto herOJSki narod Grcket" rodna federacija zena! - >>Zivio! « »Zivjela D&nr,. Narodi Evrope, koji su osjetili sto znaei fail>sticko goopodarZi~o Tito! (Delegatkinje krf!t~ka armija Gri57>el<<) stvo izvukli su iz rata dragocjena iskustva~ Prij e svega uvjerili su >Z~vJe_la! « - »Dajmo svestranu ustaJU i skandiraju Tito-Marse da je moguCe braniti i od.braniti svoju slobodnu i nacionalnu nepomoo . za oslobodenje grckog kos! i Heroj Tito! «). zavlsnost ako se stvori jedinstvo demokratskih i patr!otskih snaga, naroda!« - Aplauz). . . (Zivjela Komunisticka partiNarodi E~rope uvjerili su se, dalje, u to, da se u borbi protiv reakcij~ Ja Grcke! Delegatkinje burna i agresora mogu cvrsto osloniti na Sovjetski Savez, ciji su narodi Na.S narod na celu sa Demonesebicnom borbom dokazali da su najdostoj·niii pobornici slobode 1 kratskom armijom i sa gener,.. pozdrav!j.aju borbu slobodoljunezavisnosti naroda. TreCe, u godinama. rata, viSe nego i:k.ada dotad-,lam Markosom (Odobravanje) b!vog grckog naroda za neza. VJSno.st, mir i demokraciju). uvjerili su se na:rodi u to, da su za Komunist.iCke partije, da su ko· Antifasisticka fronta zena · u izgradnji zemlje 82 83 �lll:~.l.li3St01:~ ,int_er.esi. _naroda_ :iz~~ ,-s.y:ega. ~~ajza4, -._:tlax_odi _-~ u ,~~atu Q.p_o_Zila~f ·syQje ._. snage__ deiD_6k.racije.- i shva thli _- da -onda, Iiada se _ _.sye qemokr_atske snage" Zbiju 'Oko _SOvjetskog"- Saveza,. nema te _-na svij~tu, "koja bi _mogla _dobiti 11s:Pj~Snu _borbu · protiv gemqkra:Oje_. sne -Ovo ogrom.no politi'Cko iskustvo steCeriO u teSkOm sridbonosnom periodu r3.ta ima danas velikl znaCaj u -boi-bi deinokratsk.ih · i lW,roljubivih snaga '1:1 svijetU Z9- ostvarenje demokratskog mira, za borbu protiv ratnih. huskaea. Demokratske snage u svi)etu porasie su u ogro~ razillje.: rima. Osfvarila se nova demokrat.ska vlast u nizu z.emalja ,centralne 1 j:ugoistoCne Evro.pe. Niz zemalja raskinuo je konaCno s ·imperijaHz. room i Cvrsto je poSao p~tem demokratsko-g razvitka. GrCki narod vodi heroj.sku oruZanu borbu -z.a svoju. nacionalnu nezavi-snorst. RadniCka klasa i- radni narod F·rancuske i Italije p,oSli su putem 'borbe protiv imperijalizma_ i potpaljivacb. novog rata, podi-gle su se stotine miliona stanovnika niza kolonijalnih i polukolonija!nih zemalja (Ki· ne, Indokine, Ind·onezije, Indije, itd.). lJ medunarodnim razmjerima ucvrscuje se jedinstvo radnicke klase preko Svjetske siudika!ne federacij,e. Ova . federacija je jedan od znaCajnih faktora medunarodne politike. T"ime se objaSnjava njen sve veCi" ugled m~du radniCkom klasom i svi:rh naprednim- elementi:ina cijelo-g svijeta. Svjetstka federacija omladine danas je miHons'ka organizacija. Medunarodna demokratska federacija Zena okuplja danas oko 80 miliona ClanO'va i zna.Cajan je faktor u_ boorbi za otStvarenje demokratskcig rlli.ra u svijetu. · · U toku II. svjetslrog rata ogromno Je p<>rastao ugled Komunistickih partija; to je rezultat odlucujuce uloge Jooje su KomuuisHi\ke p_artijg imale- u borbi protiv- faSiz.rua. ·zauvij ek su razbije~e laZi. o tome da su ~omunistiCke partije anacionalue, "lepatriotske partije, radne mase .shvatile su da je u rukama ~-mmunista za.st.ava nacionalne nezavisnosti najsigu~ja. KomunistiCke partije su i danas glavna snaga u borbi--za ostvarenj"e miJ:'a i demokracije u svijetu. One su se danas stavile na Celo svih demokratskih svih sl<Obodoljubivih -snag·a. Savjetovanje devet Komunistickih partija koje je odrzano u toku proSie godine u Poljsk_oj ima ogrmr.an znaCaj -za jaCanje demokratskog bloka, za ootvarenje mira i dem-okracije. Cinjenica, da su se KomunistiCke partije stavile na Celo svi...h demokratskih i slobodoijubivih snaga u svojim zeinljama, garancija je -da Ce snage dem-okracije i mira neprestano rasti, da Ce one biti ·CVTste i nepokolebljive. Snage koje brane mir- kaze se u deklaraciji Komunlstillkih partija - toliko su znaCajne i velike, da Ce planovi agreoo.ra, ako te snage budu nepokolebljive i- Cvrste u o(lbrani mira, ako pok~u Cvrst~u, tstrajnost, pretrpjeti potpund krah<. 84 •.. •.• . •U svijetti danas hema hiiroda koji. bih& rat: Rat bi htjeii.iJll;idetnakrafski elelhenti na celu · s imperijalistlma ·Sjedinjenih AmenCkih DrZaVa,- kOje au ·na ·sebe ll!teie uloiu z~Stitnika i s-pa;sioca ka,Pitaliztna, te.ze· za-oStvarenjem ·svoga: gospodstva u 'Svijetu, poSt.o su s6 poraz_om NjemaCke i Japana oslobodi~e svoj~ gl~~ ·k~nkure~ta. MonopolitstiCki i reakcionarni krugov1 Ameriike 1 ·nJilhOVl satelilti. u Zapadnoj Evropi sluze se u medunarodnoj pclitici imperijalistiCkim i fasi:stickim metodama. Oni bi pod vidom pruianja pomoCi htjeli da ekonomski potCine izvjesne- zemlje u Evropi. Oni klevetaju, zastra· Suju i prijete atomskom borobom. · Oni hoCe da uskvsnu faSizam, UVO:" deCi ga prije svega u svojoj zemlji. i da CovjeCanstvu nanesu nova stradanja i patnje. Njih dovodi do bijesa jaeanje demokratskog po-kreta. Njih dovodi do bijesa ljubav i povjerenje naroda prema ~ vjetskom Savezu. U Sovjetskom Savezu i zemljama nove demokra:. cije oni vide glavnu smetnju za ostvarenje svojih imperijalisti&.ih apetita, jer one vade politiku nezavisnosti i suvereniteta ze-malj~ na bazi demokratskih principa za trajnu i (hr--rstu saradnju, za kolektlvnu bezbjednost, za sp:rijeCavanje agresije, za :is.korijerij·ivanje ostataka faSizma, za uCvrSCenje i os.igui'anje demokratskih naCela. Sovjetski Savez_ 1 zemlje no-ve demokracije predstavljaju v'eliku i:nedunarodnu silu koja djeluje·na medunarodnu situaciju u interesu trudbenika cijelog svijeta. Pobjeda socijalizma u Sovjetskom Savezu i uloga Sovjetskog Saveza u drugcm svjetskom ratu i danas nadahnjuju radniCku klasu i narodne snage cijel.og svijeta u OOrbi protiv ameriCkog imperijali.zma. Pastojnnje progresivnog demokratskog bloka u svijetu na Celu sa Sovjetskim Savezom, koj:i. ujedinjuje napredne demokr.atske snage· sv1jeta j~ste sigurna garanci.ja za pobjedu demo1tracije i .mira u svijetu. · · N a8a zernlja u ovom demokratskom bloku preilstavlja znaCajan faktor u borbi pre>tiv -ne>vih patpaljivaea rata, protiv arilerickog imperijali.zma. IzgradujuCi · -svoju zemlju pod rukovodstv~ druga Tita'; najH narodi znaju da je svaki naS novi ekonomski uspjeh, svaki dalji lrorak u ostvarivanju Petogodisnjeg plana jak udarac neprijatelj:inla naSe nezavisnosti, neprijateljima demokracije i mira u ·Svijetn; Danas Jugoolavija nije, kao Sto je to bilo prije rata, okruZena zemljama lwje vode politiku su1wba i ra.zrnlrica. U g~vori k?je _ie Mar8al Tito u ime na8e vlade sk1opio nedavno s bratsJum SUSJedrum drZavama: Bugarskom, Rumunijom i Madarsk!om k.ao i ra~iji ugovori s Albanijom, CehoslovaCkom i Poljskom, uCinili su prekretnicu u medusobnim odnosima BaJkansk.G-Podunavskih zemalja i zemalj-a Istocne Evrope. Ovi ugovori predstavljaju cvrst temelj ~~· brat- , ske suradnje i medusobnog potpomaganja ovih naroda n CI!Ju ucvr- · scenja naTodne denwkracije u svojim zemljama. Ovi ugovori pred- 85 �stavljaju lzraz rij~senosti Balkansko-Podunavskih Ilal'O®, da mjesto . agrarnih prlvjesaka stvore od svojih zemalja napredne i priyredno jake, okonomski i politiClri nezavisne zemlje. Ovi ugovori izraz su i!vrste rijesenosti naroda ovih zemalja da ne dozvole lmperijallistima nikakav napad na svoju nezavisnos,· da se suprotstave svakom_ uvlaCenju svojih zemalja u imperijalistiCku igru, koja b.i iSla za tim, da im nanese teSku sudQinu koju ameriCki imperijalisti uz pamoC mon-3.rhofaSista u GrCkoj nanose herojskom grCkom narodu. Znacaj ovih ugovora velik je i po tome, sto o'PJ predstavljaju veliki doprinos opCem frontu mira, jak oslonac . snagama demQkracije i mira u svijetu. Tako snage demokracije i mira svakim danom rastu i jaCaju a naSi narodi u njiihovn sigurnu pobjedu unose svoj veliki doprinos. Mi smo. u ratu protiv fasizma stekli dragocjena isku~ stvi, upoznali mo6 jedinstva demokratskih snaga naroda i- znamo; Pa je jedinstvo najjaCe i najubojtitije oruZje u rukama naroda, koji se bore ~ pravednu stvar. H1storijsko :irskustvo je pokazalo da su narodi, koji su u borbi jedinstveni - nepobjedlvi. I zbog toga ce i svi-'planovi ameriCkog imperijatiZma propasti, jer je moe progresivnih demokratskih snaga svijeta, koje se cvrsto ujedinjuju u borbi za tra.jah mir i demokraciju, nepobjediva. UCvrSCujmo i d9.1je nepokolebljivo jedinstvo naSih sn.aga u borbi za konaCnu i veliCanstvenu pobjedu nad imperijalisticklm potpaljivacima rata. Neka u tom fron' tu mira zene Jugoslavije oeel'.cene u borbi protiv faslzma i lzgradnji nove demokraclje, budu jedna od sigurnih i aktivnih .snaga. Drugarice, prije nego !\to cu prijeci na ulogu koju je Antifasisticka fronta l!ena Jugoslavije od os!obodenja do' dana,s imala u politiCk-om, druStveitoon i priyrednom ra;zvitku naSe zemlje, a naroCito u vezi s ispunjenjem zadataka Petogodisnjeg plana, ja bih htje.Ja da se oSvrnem na razvoj antifaSistiCkog po·h.reta Zena u J-ugoslaviji, koji ce pokazati, da je danasnja uloga zena u zlvotu nase demokratske Jugoslavije logicni nastavak njiho·le bo•':le za demokraciju u staroj :Jugoslaviji i njihovog masovnog uceMa u narodno oslooodi· laCl!Joj borbi.. Joli prije rata u vrijeme pojave faSlzma, kada se u naooj zemJji stvarao antifas;sticki narodni front za borbu protiv nastupajuce opa.snosti fa.Sizma i rata, za borbu protiv reakcije, a za jaCanje demokratskih- snaga u borbi za oCuvauje ne~avisnosti zemlje, za njenu demokraciju, stvarao se i a.nt:ifa.SistiCki pokret Zena., On je ponikao na bazi oplienarodn<>g antifaslstiekog pokreta, koji je organlzirala i rukovodila nasa Komunilsrticka partija Jugoslavije, zene su se tada borile za svoju ravnopravnost, za pravo gl3.Sa, Sto je znaCiio Siroku mobiliizaeiju Zena za uCestvovanje u rijeSavanju nastupajuCih doga~ daja. One su se borile protiv reakcionarne i nenarodne vladavine, koja je vodila zemlju u rat. On~ su se borile za izjedna.Cenje nadnica. 86 "()().lie borbu pfutiv skupoce i · gladi, vodile · masovne akcije protiv odvodenja u logore i zatvore bo.raca, protiv fa.Si.zma, borile Se protivu uvodenja 1faSizma -u zemlji i njenog uptezanja u kola. fa.SistiCke coo- vine. Na programu antifasistickog fronta Jngoslavlje i u borbi za njegovo sprovodenje odgajale su se hil;ade i hi!jade zena Jugoslavije. Stotine i stotine stavljale su se u prv.e red!e>ve be>raca protiv fa5;zma. U toku narodno-oslobodilacke boroe, kada je na8 narod organiziraO i digao ll·stanak protiv okupatora, dogodio se krupan histo.. rijski preokret ·za naSe Zene . One su raVllJopravno, zajedno sa svojim narodom, sa najboljim njegovim. sinovima stupale _ u borbu protiv okupatora .. S~tine i stotine hiljada Zerui Jugoslavije borile su se najaktivnije kroz najrazovr.snije f·orme kako na frontu, talm i u pozadini. To ,le bila teSka, ali slavna bOrba naSih naroda, u l{ojoj su se ;:; Zene nauCile kako se t:reba boriti za nezavisnost. svoje domovine. One su se ooelicile u zajedniCkoj borbi. pokazale su nevi<'!ene prhnjere heroizma, koji Ce slu.Ziti pokoljenjima kao primjer samopoZrtvovanja i Jjubavi za svoj narod. ' Sa puno svijesti i saznanja stupile su na.Se Zene u redove bomca za slQ.bodu. One su znale da Stite svoju domovinu, svoju slobodu, svOju.djecti, svoje ognjiSte i bu'duCnost svoga naroda. Bor}>a za rav- --nopraVI'IDst Zene postala je sastavni dio borbe za slobodu i nezavts.. nost naroda, za stva:ranje nove Jugoslav:ije bez ugnjetaea i reakcije. »Nije u historiji covjeeanstva bilo nijednog velikog oslobodiIaCkog pokreta, a da u njemu nisu ucestvovale zene trudbenice. :Zene trudbenice, najpotlacenije medu potlac'!enima, nikad nisu ostajale i nisu mogle da ostanu van toka velikih osloba<lilaCkih poltreta. Oslobodilacki pokret robova istakilo je, ka,o sto je poznato, stotine hiljada, velikih mucenica i junakjnja. u redC>vima boraca za oslobodenje kmetova stajale su desetine hiljada zena trudbenica. I nije nli.kakvo Cudo Sto je revolucionarni pokret radniCke· klase, najsn.aZ- niji od svih oslobodilackih pokreta ugnjetenih masa, privukao pod svoju zastavu mi!ijune radnih zena«. (Staljin) _ To, sto se zena. od prvog momenta osjetila kao ravnoprav'ni cinilac u odbrani svoje zemlje, mogl<> se dogoditi samo u taltvom oolobodilackom pokretu kao sto_ je blo na8, pokretu na Cijem se celu nalazila Komuni:stiCka partija, koja je organizirala sve patriotske, rodoljubive i, progresivne snage u borbi za nezavisnost i slobodu svoje zemlje. Takva polltilia, koju je vodi!a naSa Partija,, omoguliila je da se pod zastavu oslobodi!acke borbe okup·e hiljade zena na frontu i p<>zadini. Ujedinjene u Narodnom frontu sa svim napred'Pim demokratsldm snagama zene su stvorlle snaznu o~ga'Pizaclju AntifaSistickog fronta ~ena JugoslaV'ije >koja je odigrala znaeajnu ulogu u toku rata, ll8.I'Oi!ito u borbi za sredivanje pooadine i za pomoe �voj.Sci, a-takoder i p6slije ·rata ri -bOrbi--za- obnovti. raz.Oreile ·zemlje«. (llilas). U toku rata Antifasisticka fronta zena Jtigoolavije dobila je za svoju ·organizaciju forinu, a prva Zemaljsk_3.-koilferericijii decembra 1942. godine organizacibno je ujedinila AntifaSistiCku frontu Zerii · u Cttavoj" Jugoslavij!i. Cilj naSe ·a.rg_a.nizacije bio-_ je da orgariizaci-ono poveZe najSire mase Zena, da -joB viS~. uCvi'sti jediristvo med:u ·njhna, da organizira jos vecu i siste=tsku pomoc N arodno-oslobodilaCkoj vojsci, da ih joB viSe aktivizira u izgradnji narodne vlasti i da razvije poli~Cku svijest, Zena -s ciljevima nai'Iodno~oslobodilaCke borbe. Iz- ovoga se, drugarice, jaeno vidi kakav je znaCaj .i kakva je uloga AntifaS1stiCke fronte Zena. hila .i u oslobodil8.Ckom ratu.· Anti~ faSilstiCka fronta Zena uvijek se rukovodila i bila krvno zainterOOova~ na na rijeSavanju goruCih pitanja zemlje i naSih naroda. Poslije oslobodenja zemlje AntifaSistiCka- fronta - zena· kao _·dio Narodnog fronta usmjerila je svu svoju aktivnost na rijeSavanju najaktuelnijih politiekih i · privrednih problema zemlje, na zadatke uCvrSCenja narodne .vlasti, produbljivanje i jaCanje bratstva i jedinstva naSih naro4a, izgradnju zemlj.e; koje je · kao osnovno; na Prv9m Kongr'esu AntifaSistiCke fronte Zena Jugoslavije, pred Zene postavio drug -Tito·. Ti zadaci postali su program rada na.Se organizacije. program na kojem smo niasovno okupljale Zene u cijeloj zemlji. Hiljade i hiljade zena prlstupi1o je preko svoje organizacije po prvi put u ;oov za rijih druStveno-politiCki Zi\1-Dt; Sto je PraktiCno zna.Cilo_ ja.Canje- jedinstv{l. naSih- snaga u Narodnom frontu, jaCanje snaga · naSe demokratske drZave. Kao ·sto se vidi, samopoZrtvovna uloga na§e !ene tijesno je povezana ·sa .svim etapama razvitka stvaranja· F'ederativne Narodne Republike Jugoslavije u kona.Cnoj bitci, u osfobodilaCkom ratu pi'otiv faSistiCkih z.avojeva.Ca, u -obnovi i privrednom razvitku zeml}e ukljuCivSi i prvi PetogodiSnj1 plan. UkljuCivanje najSirih masa Zena u svestrani Zi.vot zemlje, ~Ian i poZrtvovnost koju. one pokazuju u radu- na 1zgradnji zemlje vidno odra.Zava njihoVll svijest, njihova. saznanje da je-nova· istinska demokratsk.a vlast, nJihova rodena vl&st i!Z Cije -ruke su one dobile slobodu i ravnopravnost, da je Komuni~ stiCka partija na Celu sa drugo·in Titom njihova rodena Partija, lroja j-e :i:zvela Zenu i·z mraka i bes.pravnosti,. privukla · je druStvenom radu i vodi je svijetlijim putem buducnosti, Ravn-opravnost Zena i njihova najSira aktivizaciJa na uCestyovanju u druStvenom, privrednom i politiCkom Zivotu zemlje jeste jedna od naj<ZnaCajnijih osobina na.Se nove deinokratske drZave.- U Ustavu Federativne N arodne Republike Jugoslavije medu svim- tekovinama koje je_ narod za sebe izvojevao u slavnoj oslobo- . dilaCkoj borbi, ozak.onjena je ravnopr_avn~st Zena. 88 .. _._»~elle,,s1-!._-r.avnoprayrie s,-muSkarcima :u ·svim: obla£tima dr~v-:.. nOg-, p~iyrednoi i--dru~tveTio:p~litiCkog 'ziVotB.~- · - .- .. - ___ ·· ·. · · .- ·.-- -··. . -· Za jednak rad Zene imaju·pravo-_na jednaku_platu kao-i_mu$:karci i qZivaju p(}Sebnu zaStitu -u ·radno_m .odnosu«. DrZava ~~ro_C_ito S1:i~- interese:_-majke i- djeteta,_ osnivanjBm porodiliSta, obd~ta J placenim 0<1sustvom prije i poslije porodaja«. NaB. Ustav-_nije. pusta. deklai-acija;. :kao _·Sto je to sluCaj. u svim· zemljama ·gdje narod nema vlast u svoiim rukama' i gdje- nema realne baze za ostvarenje demokratskih prava naroda. _U _cjelokupnom Zivotu zerolje- Zene potpuno kor~ste svoja politiCka prava, _·prava ravnopravnog gradanina. N a izboriroa biraju i narod- njih bira u sva predstavniStva. One se. nala.ze u odborima Narodnog fronta, uzimaju veoma_ va.Zne funkcije u drZavnoni ·aparatu, u priyrednim preduzeCima, prvi put u svojoj historijt Zene s-u postale_ sudije i presuditelji. Clan Ustava o ekonomskoj ravnopravnDsti Zene ima realne uslove orstvarenja.- Tim Sto se vJast nalazi u rukama naroda, Stc se u njegovim rukama ~alaze ekonomske pozicije, Sto planska privreda u_ zemljd. znaCi osnov za .ostvarenje cijelog, bogatije.g i kulturnijeg Zivota naroda,_ stvaraju- se svakim danom sve viSe i ekonomsk.i uslovi koji Zeni omoguCavaju jo·S Sii·e i svestranije koriStenje njenih -prava. Razvoj industrije .u PetogodiSnjem. planu otvara Siroke mo~ guCnosti za oslobodenje Zene od kuCnog rada, za njeno ula.Zenje -u privredni .Zivot. Za ve1iko poveCanje broja industrij.skih radnika, kako _to. zahtijeva PetogodiSnji plan, Zene predstavljaju naroCito za neke grane ,industrije va.Znu rezervu. VeC na kraju prve planske godine, mi mo.Zemo kon.Statirati pojaCan PI'iliV Zena u industriju. U Narodn~j R_epublici Hrvatskoj na primjer broj -zena u industriji poveCao se za_40% U odnosu na 194"U. godinu. ~en~ su postigle znatne u·spjehe u pogledu ,njihove struCnosti. U srednjim i struCnim Skola.ma n8..laZi se na 'primjer 33,% Z.'?na, u rii.Zim 5_90/ 0, a nesumljivo je da Ce medu 400.000 novih kvalifikovanih radnika, koj'i ce 'U toko PetogodiSnjeg plana uCi u razne grane indus-trije biti i veliki procenat Zena. Pitanju materinstva naSa drZava posveCuje velik_u paZnju. ~ene _ koje. su zaposlene veC od C!Sloboctenja naSe zeinlje uZivaju ·pored godiSnjeg odmora p1aCeni dopust od Sest :nedjelja prije porodaja i Sest nedjelja po1slije porodaja. Kod _ nas je do sada za nepune tri. godine poslije oslobodenja u uslovima ogromne razruSeno•sti k·oju nam je okupatpr ostavio, podignuto 173 obdaniSta sa 6.771 djetetom, domo· va, interuata za preds!mlsku djecu 183 sa 16.399 djece, 366 dackih · domova sa 31. 195 daka i 100 dam-ova za ,uCenike u · privredu sa 6.371' djetetom: 200 oporavilista i 100 pjestovaliSta za 36.177 djece. p,odignuto je u ovih tri godine 19 jaaala i sedam materinskih domova. Kad _:. . znamo, da je n starc>j Jugoolaviji bilo svega 29 d<>mova sa 1.455 djece 89 �i 1!). Clom,wa Z<l. defektnu je ucinjeno na tom polju. djecu, oo.da. moie11>0 d<l ocijen.imo )r.oliko Kulturno-prosvjetn.Qm podi-zanju Zene, kao predu·slovu za njepuno uCerStvovanje u svim granam~ druStvenog rada, postavljeni su kod nas cvrsti temelji. P~osvjetne i kulturne ustanove dostupne su ·najSirim masruna naroda, osnov:rw .Sl~olo'Vanje je obavez.no i be<Splatno. Petogodiiinji plan postevlja likvidaciju nepismenosti u naiioj zemlji, Sto je- za Zene~ lwje su ranije viSe nego muBkarci bile zapostavljene u pogledu p~osvjecivanja, od velikog znacenja. 0 reali«irapjli pro~Svjetne politi.ke naSih narodnih vlas1i gov'O·ri medu ostalim i cifra koja kai:e, da je od 1946. godine do juna 1917. godine opismenjeno 402.730 zena. llQ RijeSenost i QdluCnost u Odbrani tekovina narodno-oslobodilaCke borbe, za izgradnju zemlje, Zene su narcCito snaZno, manifestirale u predizbornoj k3.mpanji 1945. g()dine i izborima za Ustavotro~u skupStfuu, koja znaCi krupSn korak u politiCkoj aktivizaciji Zena, naroCi1Jo na selu, gdje .su. propali svi 'pokuSaji reakcije koja je ra~ Cunala na njihova zaostalo-st. Procenat uCeSC.a Zena na izborima nije 1 zaostajao iza opCeg procenti uCeSCa naroda, a u mnogim krajevima Zene su l000/0 izlazile na izbore. lsto t8.ko bilo je njihova uCeSCe na izbOit'ima za skupstine Narodnih Republika. Zene su pokazale zivi interes na tzborima. za N:a:rodne· odbore. Ti izbori bili su ujedno f izraz porasta Z.rel•osti i Sp()sobnosti Zena. da uzimaju sVe veCeg uCeSCa u upravljanju drZavom. KarakteristiCn() je da je na i.zborima za nijesne, gradske i kotarske narodne odbore i~abrano u svim re~ publikama Federativne Narodne Republike Jugo,.lavije 50•;0 viSe zena,, nego sto je to bi1o 1945, godine. U ostvarenju .zadataka .narodne vlasti Z.ene su davale punli podrilku, kalm u borbi protiv ~peltulacije, erne burze, otkupu polj.oprivrednih proizvoda, sabi.ran.ju poreza i u svim d.rugim mjerama na~ne vl,.sti. Obnovi i-izgradnji zemlje, i«Vl'Senju Pe1»godiSnjeg plana, stotine i stotine hiljada Zena u akeijam.a' N arodnog fronta dale su mi~ lione radnili sati, materijalnih &redstava od o.g.iomne vrijedn.ooti. Snainu potvrdu takmiCarskog duha i radnog elana pok;azuje m.asovno udarniStvo zena u fabrikama, tr prvom polugodiStu 1947. godine procenat udarnica bio je 25,83%. U odnosu prema muSkarcima,- udarnicima, Zena .ima sve viSe i njihov procenat stalno rwste. • Dobrovoljno _maSovno uCeS6e na javnim radovima dobija na-. roOito u prvoj go<lini Pe1»godisnjeg plana sve organizovaniji karakter, Taka na primjer u b<>ku 1947. godine na do)>rovoljnim radovima u N~odnoj Republici Srbiji radilo je 735.559 ~ena i dalo je 6;74S,f51 radnih sati; u Zagrel>it na iz:gradnji Autostrade brabrtov.> i jedinstva 404.337 ze~ dale su 1,204.597 radnlli sati; U Makedonij;:· su u i~toj godini zene dale na javnim radovima 750.272 radna sata, a na ispunjenju lokalnih radova Nwodnog fronta radilo je 70.779. zena. Zene Crne Gore dale su na kolektivnim poljoprivredninf rado~ vima 1,022.014 radnih sati, a n raznim akcijama N~odnog fronta ucestvovalo j e oko 100 hiljada zena, . U vezi s PetogodiSnjim planom Antifa8isticka fronte zena razvija Siroku aktivnost za uvla.Cenje Zena u· razne gran~ industrije; dje_IujuCi na njih u pravcu stvaranja ljubavi za nove poolove, nova zvanja i podizanje njihove struCnosti. Mobilizacija zena se,la za ispunjenje sjetvenog plana, plana otkupa itd. dopunjuje se dan.a,s pojacanom mobilizacijom za njihova uvlaCenje u zadruge, za njihovo plansko i organimvano uCeS.Ce u .:. velikoj akciji Narodnog fronta - izgradnji zadrn•nili domova. PonwC m.aj·ci i djetetu, blisko na.Si.m Zenama zbrinj3.vanje ratne siroCadi, naroCito odmah poslije osjobodenja, bHa je glavna briga i zadatak naSe Qrganizacije. Zene su pokazale in.icijativu i r_a;zvijale najrazHCitije forme u pomoCi djepjim ustanovama. Od pomoCi ratne sirocadi to pitanje se prosirilo i na brigu o majci i djetetu uopce, Veliki su se uspjesi postigH u proovjetnom radu s Musliman' kama, jer je on bio prvi korak njihovog stupanja lz mracnog zivota resetaka I feredi:e u nov s1obodni zivot koji ih sve viSe i vise I>rivlaci, Samo od 8. marta do danas na Kosmetu je na primjer skinulo feredZu preko 30 hiljada zena, u Crnoj Gori 6.400 itil. To je najjaci dokaz k~o ist.inrska narodna vlast podiZe i uvlaCi u opCi Zivot zemlje i najzaostelije mase. Ucesce u privredn<>m i'ivotu zemlje, ispunjenju Petogodisnjeg plana u iz.gradnji socijalizm.a, pod.iZe s.vakim danom sve viSe Zena. U tom radu sve jaCe se izra.Zava novi lik Zene Jugoslavije,. 1ik dosljednog borca za slobodu zemlje, za ilzgradnju socijalizma u njoj. PoZrtVovnim uCeSCem u izgradnji i jaCanju svoje demokratske zemlje Federativne Narodne Republike Jugoslavije i aktivnim zalaganjem na -pitanjima mira i demokracije u svijetu, .A.ntifaSisti~ka fronta Zena, Cvrst je .stup Medunarodne demokratske federacije Zena i daje svoj pun prilog u jacanju demokratskog antfunperijalistickog fronta u svijetu. Objedinjeni u narodno.,oslobodilackom frontu na Celu sa drugom Tit-om, naSi narod.i proSli su teSko 1skuSenje oslo~ bodilaCkog rata, i i•z njega izi.Sli ·S izvojevanom historiJskom pobje~ dom. Narodni front okupljao je u toku narodno-oslobodilacke borbe sve patriotske i !'lodoljubive snage u borbi za Cast i nezavisnoat zemlje. Nako-n· oslobodenja Narodni front pnstao je CuvaT i:zvojevanih 91 �tek<>vln~ narod:no-oslohodiJa?l<:!> oorbe, organizator privredlie. ohllo'Ve' i · ]igi-adi!je.· zeiDije, :industriializacije i · elektriflkac;Je; .. mobil\Zati>f iuijSU-ih_ ~~ ~irod3:_na ja.yrS~nju z_adataka Petogodi~nje·g- piana~ DiU-: gLKon~es_ .Narodnog. fr9uta_.:poka.'Mi10 jed-a nema'i .ne-·moZe--bitf-u'na.Soj ~mlji itikakve droge po.JijJCke organizacije koja bi mogU1 ti.· talilo sirokom obimu .da oJ>jedini sve pozitivne stvaralacke snage llaSih llal'\lda. na djeh1lzgradnje. na8e zenilje, na djelu stvaranja ·sre&te b1lduenosti naSim narodima. N a II .Kongresu jos jednom je potVrdena volja nasih naroda da ostanu CVDSto ujedinjeni u Narodnom frontu celu s drogom Titom i KoMunistickom partijom. na Danas je- naS narod usmjerio sve syoje snage za uCvrSCenje izvojevanih pobjeda.. Nesalomljivu volju,_ energiju i inicijativu koju, ispoljavaju ·naSi !judi u radu moZe ispoljiti ..santo onaj narod, koji je osjetio Slobodu i postao gospodar u svojoj zemiji. Danas se_ jasno .vidi, da samo ona -zemlja koja ide putem istinske demokracije, putem mzvitka socijaliizln.a moZe i u stanju je, da osigura brzi napredak zemlj.e;_ da je -s:amo takva uprava zerillje koja u ·.Sebi sjedinjuje -inte~ _rese -najSirih narodnih m.asa grada i sela, koja je neraZd.Vlojna i krvno vezana sa svojim narodom, S'posobna da Otrgani!Zira ·i ·i'ukovodii takvim -~and1oZnim- radom k-oji se sprovodi u ri.aSoj zemlji. >>Kada je vlada pravila projekt Petogodisnjeg plana ona je, razumije se, imala u vidu Cinjenicu da Ce taj veliki plan za ekonomski napredak naSe zemlje ·biti moguCe -o:stvariti blagodareCi pO~ stojanju N3.rodno.g fronta, oslanjajuCi .se na rad i polet naSih -na rodnih masa. Izvrsenje PetogodiSnjeg plana - to je velild aLi teZak zadatak, Cije ostvarenje zahtijeva najve-Ce zalaganje Narodnog fronta« - kaZe drug Tito Nema sumnj'f da su naSi narodi s prvim P.etogod.if-njim. planom stupili na .no'Vi p\{t razvLtka naSe zemlje,. na put lwnaCne bitke za savladivanje i likvidaciju _Zaostalosti stare i nenarodne Jugo.&lavije, na uC:vr,SCenju na.Se slobdde, politiCke i ekonomske nezavisnosti. N aSe narod.ne _ma,se veC dan as vide Sta z.a njih znaCi planska privreda. Plan svakodnevno uvlaOi nove i nove .stotine ljudi. U .naSoj zemlji, gdje tru.dbenici rade za sebe, za Svoju domovinu1 za P,ogat· stvo -0itavog naroda, a ne za eksrplo'atato-re i kapitaliste, r-sui je postao djelo easti, ponooa i heroizma. . 4 Drug Tito u ..svom govoru o Petogodi~njem planu na zasjedanju skup8tine FNRJ dao je program privrednog i kulturnog ra.>vitka naSe zemlje. »Ostvarenje ovog PetogodiSnjeg plana potpuno Ce pre· obrBIZiti na.Su zemlju. To znaCi da- Ce naSa zemlja postati ne samo moogo bogatija materijalnini dobrima, nego Ce ta materijalna dobra omoguCiti br:zi razvitak. Im.at Cemo ne -sam-o mnogo viSe raznih fa~ brika,_ rudnika, Zeljeznica, r~nih maSina, dobrih k<omunikacija, ra.zne 92 . stO~e iZi'IJ1otni-h_namirnica, .vee _Cemo-jmati -f_niliOgo' vi.Se·+~ll_fii· ~k~l~: sr8!4tiih Lvisokih,.raznih naucnih ustanova; ohnovljenih seli>i gT;.. do~.itd. Stvoritce se ujedno uslovi za laksi dalji svestranijfrllizc vitak.: Silno ce porasti bogatstvo naroda. Vee pri kraju pete g(){iine 0 vog Plana opci narodni dohotak sihlo .ce se poveeati. U odnosu na 1939. godinu igledat ce po prilici ovako: Opci narodni dohodak 1939, godine 13 milijardi, 1951. - 345 milijardi iii 139%. Dalje vri;iednost skupne materijalne proizvodnje bila je 1939. godlne 203 milijarde, 1951. godine 366,6 milijardi iii 180%. Savezna vlada s drogom Titom na celu dala je s prvim PetogodiSnjim planom jasne perspektive - pretv3.-ranje stare, ·privredno zaostale; polulmlouijalne Jugoslavije - u naprednu hldustrijsku nezavisnu zemljru, s kojom se postavljaju Cvrsti temeljf razvitka soci-jalizma u · na.Soj zemlji. U osnovi- naSeg plana najva.Znije je. to -Sto se bogatstvo zemlje rudnici, fabrike, banke, S-unie, _saobraCaj i drugo, nalaze u rukama na-rodne d.rZave, slu.Ze Citavom narodu za poveCanje bla.gosta.nja i m.aterijalnog podiZanja, Sto ~e maZe desiti samo u zemlji k.oju viSe ne sapinje kapitalistiCki jaram, u kojoj vladaju . nov·i druStve:rri odnosi. Vee prva godina PetogodiSnjeg plima pokazuje kakve je uspjehe p<>stigla nasa planska privreda. Vee prva godina plana poceta je uspjesno da rije8ava i rijesila je dio velikog zadatka Petogodisnjeg plana. 0 uspjesima prve godine plana najrjeCitije govore cifre na svim poljima naSe- dr.Zavne izgradnje, na svirn poljima naSeg druStvenog Zivota; U rudarstvu je na primje'r, kako to naVDdi dritg ·Tito u svom novo~odiSnjem govoru, plan ostvaren :r.a 104%, u 'industriji za -11 mjeseci- 99%, sliCni su rezultati u ·elektro~privredi, saobraCaju gradevina.mtvu i Pomorstvu. Plan sjetve ostVaren je .za 99,2%_ a bi-oj zadruga, poveeao se na 146,30/0 • Znatui uspjesi postignuti su u po· gledu prosvjete i ospooobljavanja struCnih kadrova u radio_ s1luZbi i ldnematograf~ji. Podignute su 6.63 djeeje ustanove i 127 raznihustanova z.a odrasle, a drZava je dala 4 milijarde_ 26 miliona 96 hiljada r 498 dinara za. podizanje socijalnih ustanova :i pomoC porodicama palih boraca i Zrta va faSistiCkog terora. 0 poboljSanju Zivotni.h uslova r"adnih ljudi govore: poveCanje prosjeCne nadnice za ·aka 20.,660j0 'i 1,508.087 radnika, namjestenika i cl"'!ova njihovih porodica koji su koristili plaCehi odmor, na Sto je drZava t.tZ razne druge povlastice dala 883 miliona 639 hiljada 990 dinara. Financijski rezultatd govore o tome da je naSa zemlja privredno ja.ka i da ona ima mogucnost "" ispunjenje svih planskih zadataka. 93 �'l Prva planBik.a godina, .rezultatima koji su u njoj ~gnuti dalaje odlucan odgovor svim neprijateljima u in~transtvu 1 kOO. ~ koji su klevetali na.S _plan, klevetali nasu zemlju 1 na.S· ~rod. NJuna smeta privredni ra-zvitak, politiCka i ekonomska nezav:snost ~ve Jugoslavije. Qui bi vise voljeH da mogu i dalje da vrse bestiduu · ekspioataciju na8eg nar-31da. Oui zale sto su po~)edom narodne v~":"ti :izgubili bog3.tstvo, rudnike, Sume, sirovine koJrma su ~podarili u staroj Jugoslaviji. Oni bi htjeli da ponovo zavedu sVOJ mon~pol ~ nasoj zemlji, radi pljacke narodnog bogatatva. Zbog toga om zas1- · paju na.Su demokratsku driavu )devetama, zb<>g to·ga om prave razne provokacije na na8im granicama. Uspjesi prve godine plana razbili au ave nade naSih nep~jatelja. U prvoj pJan,skoj godiui ojaealo je jos vise jedinstvo ~uih snags u Naroduom fr<>ntu i ispoljila se najevrsca rije8enost na81h ~~uih nu:sa da izvrse prvi Petogodilinji plan. U na8oj dem<>kratskOJ drza'?. nal"'d je pos.tao gospodar, vl~st se -nalazi u rukama naroda. Nas1 , narodd imaju Tita, iskusnog i provjerenog borca, koj.i naSe narOO.e vodi pravllnim, lenjinsko-staljinskim putem. NaSi !judi odulievljeni Titovim planom cine oove herojske podvige na fl'lontu rada u i.ndustriji_.. na se1u u ~ogim. akcija~ u po.. disanju zadruznog zivota i drugo. Svuda se vodi nepok.ol~?lJlVa borba za ispunjenje Petog<>dilinjeg plana. Kotl nas ne postOJl UlJed~nsekt~r rada iz oblasti narodi:te privrede koji se ne bod za puno Irz.vrsenJe prvog Petogodisnjeg plana. Silna stvaralacka inicijativa' i radna aktivnost radnwke _klase, herojske i>mladine, zena i inte~gencij~, s~ naSih ]judi -~~a 1 sela, nasli su svoj j,zraz u zalaganJu na IZvrsenJ~ P~togod1s~Jeg pla~. Takmicenje koje je obuhvatilo sve sektore nase dJelatnosti pretvorilo. se u stvarui svenarodni pokret. Uspjesi i iskUJStva prve godine pla~ garancij"; ~u 'aa ce naSi narodi U tekuce cetiri godine plana USpJOSllO !Spumti SVe zadatke izgradnje socijalizma i ostvarenja uslova za bolji zivot. ogroman doprinoo koji je naSa. OTganizacija do~ad~ a ~roCi~ u toku prve godine Petogodisnjeg plana, dala na 12gradnj1 ~ase zemlje, govoo o tome, da je organizacija Antifasisticke fronte ze~ spre.mha., . da primi na sebe i da · ispuni sve ~ne n~ve ~tke ko~e pred nju postavlja dalji eloonomski i kulturm razVItsk nase zemlJe. Odlnke II Kc>ngresa Naroduog fronta Ju,goolavije obavoo~ju naSu o.rgani'Zaciju da sa joS veCom enei-gij-om, aktivizirajuCi najSue mase zena. pristupi daljin! zadacima. Ispunjavanje:'?' till ~~~ na8a organitzacija, kao dio Naroonog f.ronta JngoslaVlJ•; dopnm~ ce uevrscenju N arodnog ironta i jedinstvu naSih narodnili snaga. fl Y • Pred nas':' or~a~ciju postavlja se kao jedali oo vaZuijih za,. dataka masovm politick! raa. medu zenama. On treba da nam sluzi . kao sredstro mobilizacije stvaralaCke. aktlvnosti Zena _ STed.stvo za. ·' podizanje njihovog po.JitiCkog saznanja o odgovornost/ prema zatlacima kaji su postavljeui pred Citav nas naroo. Zadatak na8.e orgauizacije jeste da svakoduevno kroz stampu · preko sastan.~~- i konferenc_ija objasnjava veliki zadatak, koji j~ . pl'Vl PetogodiSnJl plan postaVIo pred narode na8e zemlje. Svaku nailu · zen';:. tre?a do':e:'ti do ~nanj": da ispunjavanje PetogodiSnjeg plana · znam pnvr~m r -~ulturru razVltak naSe zemlj~, poveCanje na.Seg '(>o.; gatstva, "~SI~r~nJe b?ljeg i imuCnijeg .iivota naSill ljudi grada i sela, · da u~vrsce':'Je 1 ~azVItak na8e privrede predstavlja garanc!ju na§e ~ezaV1;~n~st~, d_oprmos snagama demokracije u svijetu u borbi protiv nnpenJallstiilklh potpaljivaca novog rata. Organisacija Antifasisticke fronte Zena treba da. uCini. da svaka naSa Zena bude obavje.Stena o medunar"?"oi situacij~ o snazi i borbi demokratskog bloka u svi1 jetu, o. dopr:no::m na.Se zemlje u jaCai1ju demokJ;atskih snaga u borbt za traJan m>r 1 tako dalje. . . Rezultate. i uspjehe prve godine Plana treba sto Sire populariza-ati I. pokaza.ti Sta je ':'aSB zemlja dobiJa samo U toku prve godine Plana 1 kako ce sve to lZgledati na kraju Petoljetke. _Mi n;t·oramo._znati, da se naS prvl Petogodi,Snji plan ostvaruje napo-rnna 1 upornom borbom svih naSih ·Ijudi za izvrSenje velikih zadataka Plana. NaSe Zene mo·raju znati, da se na.S Plan ostvaruje u procesu barb€ ~a svim t_eSkoCama i da se sve teSkoCe i- prepreke ne mogu(savladati bez aktivnog uCeSCa najSirih narodnih inasa bez punog iskoriSCa:anja, svih narodnih snaga. Ispunjenje Petogodi~njeg P~ pred~~VlJ.a krupan korak u borbi za izgradnju socijalizma u nas?J zem~JI 1 zbog toga se od · svih naSih ljudi u prvom redu traZi ,~ savJestan 1 Castan odnos prema svim sv!)jim obavezama i zadacim.a. Cio_ r;arod, a prem_a tome· i Zelle, rrioraju se jOS upornije truditi na ub~zanJ?-. tempa podizanju narodne privrede. U vlsokom tempu i savladivanJu svih prepreka i teSkoCa na svim sektorima rada u industriji, u poljoprivredi kapitalnoj · izgradnj!i u lokalnim front'ovsk· k ·· d • ' un, a _mJama, u ~a ~nom pokretu, u sve veCem i svestranijem poveca~~u pro?uktivnosti rada utvrden je i kljuc nasih uspjeha ll lZ?rad?JI zem_IJe, ..~bog toga m.i moramo uporno i sistem·atski objaSnJavati znaCaJ nas1h dneynih zadataka u svim oblastima rada. Osim · :oga, sva~u mjeru na.Se narodne vlasti moramo i politiCki objasniti, Jer ..nam Je .t~ -~redstvo za jo.S Sire i masovnije· okupljanje Zena na · drustveno-pohtiCkom radu. Bila bi nepravedno ako bismo dozvoHll da Zene, koje- sa pu~? PC:Stovanja uCestvuju u izgradnji naSe zemlje SVakodnevrum angazm:-anJ.em u sprovodenju mjera .na§e drZave, ne 95 �,,/ shvate u potpunosti njihov poliiicki znacaj. Stalnim politickim radom postiCi cemo da se kod zena· jos viserazvije i pojaea Qna Jjubav i elan kOje one -Uitose. u svaki pasao.. · Drugi zadatak nai§e arganizacije .jeste mobJliZacija raspolo~ive radne snage za no.Su indu~triju. ~ene predstavljaju znacajnu rezervu radne snage i zbog toga je ~edau od prvih zadatakP.. n..Se organizacije ll!ktivna i organizirana pomoc na rijeS..vanju <>Vog pitanja. Nesto viSe od 200j0 Zena zaposleno je u · industriji, od toga procenta najviSe otpada na tekstilnu industriju, Sto znaCi da vrlo mali broj, skoro neznatan, d<>lazi na druge industrijske grane. Ovo nam gov<>ri o tome, koliko je ranije Zena bila zapo1stavljena u odnosu na njeno struCno podizanje. I baS zbog toga, xrd moramo nastojati i biti uporni u rije5avanju ovog problema. U t<>ku naseg Piana treba da se strucno ospose>bi 400.000 novih radnika. Od ovoga broja, sasvim je jasno, veliki procenat predvida Zene. One Ce moCi da zaUJZmu mnoga mjesta u raznim granama industrije u koje u sta~oj Jugoslaviji nisu imale pristupa.. / Usko povezano sa pitanjem· uvlaCenja Zena u privredu jeste dakle i njihovo dalje strucno uidizanje. Kao nail da.lji korak u tom pogledu treba da bude briga da uposlena zena ne ostane zauvijek obiCan radnik, 'veC di ona preko s truCnih kurseva, koji se u svim preduze·C.ima od.rZavaju, stekne onaj struCni minimum, koji joj je potreban na putu do kvalifikovano,g radnika. Treba, pri svem ovom shvatiti, da izvrSujuCi ovaj z-adatak, popun~aVajuCi radna mjesta noVlom syjeZom radnom· shagom :hz re· dova Zena, mi izvrSavamo obaveze i duZnosti prema naSoj drZavi, a s druge strane, ukljuCujuCi Zene u prodzvodnju nii ih Cinimo ekonom· ski samostalnim i time u prav.om smislu ravnopravruiro uCesniC.ima u -.lzgradnji zemlje. Ulazak zeua u privredu postavlja pred na.Su organizaciju problem organiwvanja joS Sire mreZe djeCjih ustanova,_ jasala i obdaniSta. NaSa -~rZava preduzima mjere u rijeSavanju ovog pitanja, ali no.Sa organisacija treba da daje inicijativu da bude prvi pomoCnik drZave po oV1om problemu. Mi nioramo pomo6i Zeni majci, da nesme. tano radi i stiCe nova znanja. Zbog toga na~e socijalno-zdravstvene sekcije ovo pitanje treba da postave kao teZiilte svoga rada. Pitanje djeCjih ustanova nije tako pr:osta stvar, osobito kad se uz.me u obzir Cinjeniea da su one novina u naSoj zemlji, jer se u staroj Jugoslaviji uopCe niko nije bavio ovim pitanjima. Zbog toga naSe ocganizacije treba ovo pitanje da proucavaju, osobito kad se radi o davanju kon· kretue pomoei od strane nase organizacije. · TreCi krupa.n zadatak naSe organ,izacije predstavlja rad sa ze. nama na selu u ovoj f<>Zi razvitka nase zemlje, kada postav!jamo pa- 96 .¥, faJelrio '·:sa incluS·hijaliZS.cijom i _relOOnst.nikciju _miSe_ ·-_P<>lj.o.J?rLVr~de. · Treba ~Ciniti sve da Zene .sehh lwje_·su_ u t.oku rata.izvi'Sav,ale mno:ge i l(rn.p)l~ zMa.tke ·na frontu i ti po~Zadini, postaD.u dana.s syijesru-. nosi.. lac zivdta na selu koji predvida Plan razvitka nase zemlje. · Za.druge kao najpogodnija organizacio~a for1Ila no.Se poljopriv;e~~-,. ~i: Ce_ n,:ijb? !je ·~jesto i naj?olja Skala pteko koje C'e Zene joS s1ln1Je ucestvovatl u CJelokupnom ·privrednom Zivotu preko koje Ce on~ r~jeSava:_i svoja goruCa pitanja i najliolje osjetiti sve· predrtosti, · koJe 1m pruza nova demokriltska drZava. Masovno upisivanje Zena u zadruge, n:fihOvo organiz:ovanj-e ua konk:etnim .zadacima, koje preu.zimaju zadtUge i Narodni front, kao sto _ su lzgra!fnja zadruZnih domova, izvrSenje obave.za primm zadrugama, njihova angaZovanje u-·privrednim mjerama, kao ·sto su razne vrste otkupa i taka dalje - .sve je to zadatak naSe ·orgaTiizacij.e na· selu. . Neposredno ve~ano ·za izvrSenje sVih ovih zadataka jeste. pitanJe kulturno-prosvJetnog po~izanJa Zena uopCe, a pogotovo Zena na sel;t. ~?red analfabetskih teCajeva, CitalaCkih ·grupa- koje smo do sa~ ~au- kao osnovnu fOrmu, pitanju prosvjeCivanja -Zelia m~ u dalJem radu, moramo priCi mnogo Sire 1 sa mnogo i mnogo · razno;. vrSnih fermi. N~ka nam iskustva i uspjcsi koje su- naSe organizacije postig~e ?reko raznih ~urseva za Zene·· (pCelarskih, mljekarkih, povr.. tlarsk1h 1 t. d.) posluze kao putokaz u tome kakve su forme rada najbliZe ZenLi kakve koristi donosi ovakaV rad u una.pl-eUiVanju njenog domaCinstva i nje same. · S~ .spomen~ti zadaci nisu zadaci samo naSe organi.zacije. Oni su sadrzaJ Plana Narodnog fronta, ali na nama je, da mobiliziramo do maksimuma na.Se Zene, da postanu ak.tivni borci za njihova izvrSenje. NaSa organi·zacija _ima joS niz pitanja _koja i nadalje ostaju v~oma .vaZna. l~vrSenje zadataka kapitalne izgradnje, rad n8, ispunJavanJu lokalmh planova Narodnog fronta ostaje i dalje posao na kome ~i moramo uCin.~ti mnogo, p_qCev od najsitnijih ushiga do najkrupmJih poslova, kOJl budu postavljeni: u toku izgradnje. Narodni front se sa puno vjere oslanja na naSu organizaciju, jer je Ona u ovoj godini na mnogim mjestima bila nosilac aktivnosti frontovSikih organizacija. · ·Na ovom mjestu moramo se dotaCi i nekih pitanja po kojima ~u naSe .ze~e najodgovornije. Drug Tito viSe puta, obraCajuCi se ze~am.a, lStlc~o je kao naS najyaZniji zadatak odgajanje djece, od .. gaJanJe novih pokoljenja u duhu tekovina narodno-oslobodilaCke , borbe. Be:isumnje, nema Casnijeg ni plemenitijeg zad-atka koji treba da izvrSi naSa organizacija od ovoga. OdgajajuCi naSe Zene- u duhu , naSe dem~kratske drZave, mi Cemo im pomoCi u odgoju njihove djece, · 8. mart 7 97 �u duib.u novog- patriotizma, Ijub~vLprema svo_me narOOu, u dlfhu nove; ·. Tito:ve Jugos)~yiji:i Us)to pi}vez.aP:6 .M.oviii'j \j~ste ,; brig,l'za! AAril<>v~ ~ i djeeje kuhinje. Ova briga ne J;re)>a da se ogleda samo u pribavljanju materijallrih sredstat"'L,, <>~ .w<mi. .biti .s',lestrana: pd.n11jsitnii~.brige za nj-ihove prostorije, QO>'Zivota: U. 'nJimafMi' m,OramO. 'hasu· ~moe· · viSe skrenuti na novu stranu Zivota u dOmovima. Treba !"aiZnim pa~ tr<>natoma' Sl\abdijeY,ti d9<Il!9Ve· biranim kujigama za edg<>varajuci twrast d~,?Ce, djeCjom Stampom, igraCkama, da bi djeca u domovima imaia-:1"ados4ul_.Zivot. Ukloniti:_ka~nSiki izgled naSih domova, pomoCi odgojlte!jima·U Qdgojn.om zadatkU _,-, t<> je ·du.Znost nase organ>zacije u ovoon peripdu, Ovo su, u najgrubljlm crtama izneseni, neki ed za-. dataka naSe ·organi-za·cije. No o~i Sill svakako mnogo raznovrsnij1 na _ tereriu. Svi oni zahtijevaju okupljanje jos veceg br<>iil Z,nai njihpvu · jo5 vee,., sjstematslt:u J plans]<u aktivlzaclju. NaS8'' zene·.:mf: ·£e u ~-- reciovim.a'· boraca za i&P,ttllJ.avanje TdtoYog Plaria, one Ce dati sV:U: svoju snagu, energiju, za :djeliO pro:. · cviita 'sv'oje· rodene zemlje. pa . ~II Kongres AFZ-a Jugosl~vije! Dajmo sve ·na5e snage za. ostvarenje ·Prvog PetogodlSnjeg plana! Zi"iio ·N"-rodni f-ront :roda .)"u.goslayije! opeenarodna politicka o·rganizacij'a .na· Zivio :ruko,;<>di:lac i O<"ganicza.tor nasih pobjeda marS!>! Jugosla'l'ije JO!Silp Broz TitO! I t! ·Rez.ultati · rada .· A FZ-a ..r ·. neki .. ·~ organizadoni problemi (REb'ERAT VANDE N.OVO$EL) Od I. ·Kongresa AntifaiiistiCke fronte Sella do dallas, AF2 je : dao 'ogrC>man udio u ~ri!enju zadataka, koje je Narodili front postavljao pred sve narode Jugoolavije, koje je nametala potreba . brze obnwe onog lito je p6ru.Seno i dalja izgradnja zemlje, podizanje privrede i stvaranje blagostanja za radne !jude. Rad AFz-a u poslijeratnoon periodu i ka.Snije, u vriieme izvrsavanja Petogodiiinjeg piana, odvijao se na bazi programa i zadataka Narodnog fronta Jugoslavije; Nasa prgani:oacija uskladivala . je :woju aktivnost s potrebama zemlje, bila je mobilizator masa zena za akcije Narodnog fronta u naporima za .izgradnju .zemlje, pomagala je narodne vlasti u rjeliavanju najrazlii!itijih probleliiA i fadila na ku1turno-pr<>SVjetnom i politicllkom izdizanju zena. Kao sto smo u toku narodno-oslobodilacke borbe tralili i pro. nalwzili najb<>lje forme rada i pokretali hiljade zena na ispunjavanje glavnih zadataka za oslobodenje zemlje, tako. smo i sada, u poslijeratnom periodu .izgradnje i privredn<>g razvitka naAe zemlje, nastojali da uv.ijek pronademo najbolje forme rada, kako bi se Zene do kraja ukljuCile u op4i, Samoprijegorni rad na obnovi zem• lje i sto vise doprinjele izvrsenju svih zadataka, koji stoje J?red Citav.im naS-im narodom. u poslijeratnom periedu, kad :;·e pred citav narod kao najvaZniji zadatak postavljalo konacno organiziranje drZave i uevr.. scenje narodne vlasti, zene Jugoslavije bile su znacajan politiilki faktor u Narodnom frontu i znaeajna pedri!ka narodnoj vlasti u izvriienju tog zadatka. . lzborl za US>tavotvornu slkup5tinu, ed:rZani novembra 1945. godine, bili su prva poslijeratna manifestacija na5eg naroda, kada je do punog izrazaja dosla politicka svijest zena. Masovnim uce· seem na izborima, koje je u nekim krajevima bilo 100 procentno, Zene su jasno i nedvosmisleno dale svoj glas za Narodni front, z~ uevrscenje i dalje razvijanje tekovina narodno-oslobodilacke borbe, Na prvim izborima za US>tavotvornu slkup5tinu postotak zena n.ije zaostajao za opCim postotkom uCeSCa na izborima, a u nared .. nim izbGrima broj Zena gla·saCa stalno je rastao. Na izborima za Hrvatski sabor glasalo je 92,5% zena - glasaiia, na izborima za Narodne odbore 99, a po negdje i 100%. �.Broj .. zeJl!' izabranih u Navodne.odbore tal<<><ier.se. poyee~o. j~-- odliaz. pojJti;an_~, ~-C-~a. -?~na·_-M-_..-dr.Z?:xno.ni- i --Rrivr~nom. z1y~tu. rre,mlje."' ... : . . . .: . '•·· •. ·'• ·• . ·. . . . ,u Sleyenijj., ,u J:<arqcine <;>dlx>re ,izabrap.o .je,.. 1;61~. joe.Ji;>, u S!'biji 1,738, u Hrva,tsa;oj ,2.62Q,. u .Cmoj · O<>ri 18ll ,<ena. To P!IID iOvori, da se .zene sve viSe ospOsobljavaju __.zq. -razne drZayne-_- po~ .~love, .:da su-&_POS:Oblie ila: u d:rZavnom- a,para-tu- J _-4rugim ·.raznim mjesuiDB. zauz.mu- .rukovodeCi polo:Zaj. ·Ma-sovnim uCestvova:p.jem __ u sv.im podruCjtima privredhog"''.druStvenog ·i poUtiClkog Zivota izbijaju na·povrSinu-sve novi i novi·kadrovi Zena._Ali na-.ovom- putu nam ~toje joS .velilki D.ap~i_~_ .:N"aSa .o-rgani-zaeija mora pomoCi_ d;:L Zene _joS v.il'!e .u.cestVUJ.·u u naro.dno.j :;la:tt· da nj:h.ovo. uzd.izanie ide .up<Jredo . ..... .·.•. -sa_ razvit;kom. d~aye i --teZnjam -samih ~e-n~... - .• - . -- ' . ''::::o •• ' • ,,' . UCESTVOVANJE ~ENA U ARCIJA:VIA NARODNOG FRONTA Dalji rllzvitak naSe zemlje na ekonmnskom i privrednom polju, na.S prvi Petog'odiilnji pl~postavio je pr~ sve na.Se narode. nove zadatke, zada'bke naj¥eCeg zalaganja u naponma za ostvarenJe plana avih- narodnih sn·aga. _ Nasa organizacija uispjela je-da preko akc.ije Nal'!odnog fronta mobilizira Siroke slojeve Zena po pitanjima p'rivredDe. izgradnje i ·izvrSenja· PetogqdiSnjeg plana,_ i Zene su .se kon:kretnim_ radoon Cvrsto -vooale za front, one su postale &V'ijeslle duZnosti i Casti clana Narodnog fronta. U svom refe~atu na Drugo.m kongresu Narodnog fronta Jugoslavije drug BakariC· je rekao: »Za Zene se opCenito mo.Ze kaz_ati da dobrO sudjeluju u radu lokaln.ih organi~Zacija Franta. _Ima i t_a· kvih cTgan:zacija gdje su one glavni nosioci njilhove aik.tivnoslt-1«. U- Srbiji su ~ene u. akcijama; N3.rodnog fi-o-nta od 1. januara 1~4 7.. godihe, prema nepotpunim_ podadma dale ~a re~ula~i·j·i Jta: nala i rijeka,- podizanju Skala, domova kulture 1 mehorac.lJI .s:st miliona 748.151 radnih sati. U ogro,mnoj aktivno~ti, mnogobroJnim dobro.voljnim. radnim &atima, koje-su podizanju ne.Seg glavnog gra~a dale Beogradanke, naroCito s~ is.ti.Ce njihova uCeS-ce_ na gradevm~ skim radovima u·ljeto 1947. godlne, jer su tim rad<>vima sa 799.794 radnih satf·one pomogle na· podizanj,u stanova, Sto- je jedan od najvaZnijih problema grada. Na i.zgradnji fabrike ,maSina a.latljika. u Zelezniku n~roCito pri zavrS:ndm radovima, svakodnevno Je odlazilo na- stot.iri~ Zena Beograda .._Medu 15 hiljada frontovaca, koliko ih je samo jednog dana radilo na Zelezni.ku, bilo je oko 60% Zena. Visoka svijest ZagrepCankli pokazala &:e i u masovnom uCeSCu na 17.gradnji autostrade »Bratstva i jedinstva«, najveCoj a'kciji Na- 100 B r<ldnog' Ironta Zagreba; ·gdje su·'zene daie'·'1',204.5fJT 'radrilh sat! .. ;(}Jre- ·su··_ t~mo · radile "tf-:bi;igi~_a:ama ;i---.-radnim·;·,·kO!ekthi-ilri·a;:~:i i'Skoristavale svaki slobodni trenutak, kako bi svaka ·pojedina Zen~.-''·m:'O-'gfa. da. a~· ··&vOj .Udio .na:-- -tom .vel_ kOhf· dj_elU.·· . ~8.·_ 'taj · neiun~ran·:·:;i poZrtvo· van rad ·migi:adeno je· -z1atnom ZnackOm ·5oO-· Zeiia; srebtriom :.1.350, a<me'falnoin 3.340 zena. . ' Pre~- podacim~_- iZ- s.vega-:_20" -kotareva;- iene-"BO~ne i· HercegO~ . vine- dale su do sada u raznim akcijama Narodnog fro;n-ta 25,706.140 radnih dana. Na Sumskim radov.ima one su dale ·36.27·3 radiia dfl.na;_ na cl. .. SCeilju-·i pop'ravki bunara 632.000 ·radnih dana. ·Na radoVilna c"gla .. na:. kopanju zemljil" i. pravljenju eigli - 74.800 radnih; dana. Na p<>pravci i ciscenju puteva, na pravljenju novih .puteva '15;670.0J'O radnih Qana. Na poSumljavanju -156.800 radnih dana. gaScnju Sum-( skih pozara 24.000 radn 'h dana. N a Omladinskoj pruzi zene su dale 72.855 radnih dana. U brigadama Narodno.g fr<>nta Sarajeva, koje su radile na izgradnji ZE'ljezniCke stanice Sarajevo1 bilO' je prekO 90% Zeila. ·· ' · ·u- _8loveniji "u Posljed.nje vr.ljeme zene se sV:e ViSe uklju~uju. u racine akcije N arodnog f_rop.ta. U Ljubljani su .Zelle dale _ · .z.. za gradnju grada 188.700 dobrovoljnih radnih sati, a u radoVima je uCestvovalo 47.246 Zena. Na regulaciji rjeCice. Lijaka, stvaranju. plodne pozadine novo-o-sloobodenom kraju Gorice, ·Zene Vipavske doline su ~nnogo ui-adile. One su pomagale omladinskim radnim bri· gadama, 8. i same su uze1e uCeSCe u radovima na melioraciji. Na.. roCito su. se i-stakle na <lobrovoljnom radu lokalnog znaC~ja· Zene. ~Iaribora. Na terenu je radilo 41.000 zena i dale su 151:400 dobrovoljnih radnih ·-dana·. Zene ·-su za svoj rad bile odlikovane i dobile su prelaznu zastavicu. :l;ene ~akedonije su radile i na. te.Skim poslovima, kao Sto Je zidanje elektriCne centrale u V3.revom Selu,~·na raSCiEi!avanju rjet!· nag kor.ita u Bitolju, zatrpavanju moCvariSta u Skoplju. One oh· navljaju poruSena · i popaljena sela kumancivskog, debarskog i bi .. toljskog kotara. U nedjelji za izgradnju puteva organizacija Anti... fasisticke fronte zena Skoplja dala je 8.000 radnih dana. Medutim joS iina po5lova kojih treba da se prihv:1te naSe organizacije. Treba poboljSati seoska· gazdins.tva, raditi ria podiza~ nju higijenskog nivoa, uvodenju Stednjaka na mjesto ognjiSta, unoSenju kreveta u kuCe, kreCenju kuCa i tako dalje. U selu Smiljevu kotar De1llirbisar Zene su org'anizirale radne jedinice AntifaSistiCke fronte Zena i zasadile 1.500 strukova duhana. U Kavadaru Zene su sadile rnak porodicama Ciji su sinovi poa ginuli u ratu i onima, koj{ su na, odsluZ·enj-u _vOjnog_ roka. Gndski . od·bor AF.:2~a u Skoplju mobiliz;rao je Zene na iz.gradnji rezervoara 101 �zal .. gradskt-~vodovod .. ,z.ene su na_ -tQm- '.p9shi iskop~~e .IOJ)O? ku~nih metaraczenlije'.:L ustedje!e na>'Odridj ·Vlasti pol a llllliona · dina~a. Qrganizacija AF2•a ()me G<>re dala• je tokom ·1947. go~1~e na. kolektivnim po!jopr;vredni:m radovima. l,Q22,000 .•radmh sat.>, ·a na a.stalim dq])~:o¥olillin;> r<>dovb:n,a . iste. g(}dine • 97!'\.2&0 r.admh satJi. i~ne_,_·gu-·&Jtr£c{i~---u ~ok~ -~-~~t;_. _godine_ 9.~7£?_ .k')J.Ca, veC_i-n_~m.,-.na selu i wprayjl~ 1i&.2~0 metam ·. puteva. ·. ." •: "e; * ._ . tJ _$Vim ~kC~jain:a Ne.-l'Odqog Jfronta. u kojima- su sudjeloya}_e Z.ene,. naSa _·-organizacija_ je i~nalazila raznorazne .forme za .-~~J~C1.. vanj6 _Zena- u. rad. ,Neke od t.ih fo-rmLsu._ se _p_ok~a~e __v.r~o dobrnna i uspjele su da- najSire obuhvate ~ene. ~arocitu ~mc~Ja~vu u pr~­ nala.Zenju novUh fol"'!'ii rada poka:zJil_e. su. zene n_~ :~zvrse~JU lokaln. h plano:va Narodnog fronta. . .. . · . .. . , . . V sprovodenju sjetveno'g plana, siJaUJU mdustr~JIS-klh _bilJikl fene su pokaza:le veliku_ a.ktivnost. ~ne s~ _st~arale ~~ve~e fondove~_ukraj'evi-ma _gdje sil ·oni pili nec_lovOlJm, 1· org@-nwll:aie me?u~ sobn.u pomoC. u obradi ·zemlje. Zene su stvarale sjetvene akt1y~, lUI,ko _ pomogle narod:n-oj vlasti da se zasije svaka sto-pa zemlJe bi i do.bije taCna evidericija o ~asijanim, povrSinam~< . . .U Srbij.i su zene u 1946. godini prihvatile? a _kasnije u 1947. razviie, aikciju za ·gajenje svilene bube gd~e god J~ b1lo za to uslova, pa i tamo gdje se ona do tada nije_ gaj1la. NevJe.rovatrl;~ upornos! i .snaiaZij~vost su Zene _p<?kazale u vremenu, kad J__e, usll~ed. ka-s.:~w~ razvijanja dudovog lis:ta postoj~~~ _o=pasn~?st _d_a c~ .fUSJen:~,:,. ug.nuti. One su preko aktiva, SpeCI]alno organlZ;tra~hwza vtaJ. ¥osao, pronaSle naCin za_ odrZanje gusjeni-ca listom mle-C1:e, ru~e~ 111 dr1~ gim. Na taj naCin sdmo u srezu tamnav~kom Sipaseno Je- 2000....~;:, Cahura. Zene Crvene ,Reke i Vran_d-ola., kod Bele. P~lanke, t_aknuclle -su ae kro·z specijalno organiz.irane aktive u gaJeUJ<U perad,l. 'vei.iki. sm~.sao za Stednju. p-okazale su Zene S~~plja ~~d ~11 prona-Sle llaCin. kako da upotdjebe v~~je~e~e ad b~Cemoh _k~stica .~z fabrike voenih konzervi. One su qm~tile 35.000 SJemenkl, lZ _koph je presOvanjem. dobijeno ulje. _Na t~j na·Cin prdvredile ~u i pr1loz.1le Fondu za obnovu zemlje 176.000 dmara. , . U: sv.im tim, na o¥-o sitnim rad·ov-ima, Zene _ ~u . p~o.nc:~az~l~ nove, raznolik~ obli:ke rada ~-~ji . ~ovore o .s~val'~l~&.o.~ l'lllClJ atlv: Zena, kao re.zultatu njihove svl]esh, da svak1 1 naJ&I_tniJJ. ra~, ~valu novi naCih koji slu:Zi da se posao bolje ~proyede, 1ma _znacaJ.~ za cjelokupni razvoj zemlje. Sve ov-? po·kazuJ_e nam_ da ~khvnost z~-na u Narodno-m frontu raste 1z godme u godmu, pokazuJe_ nam veh~~ poZrtvovnost Zen~ koja proizlazi iz ljubavi prema novOJ Jugo-slaVlJ1. 102 Nes:umnjivo je da ovi US!pjesi -govore i o Sirini- baSe organia;acije~ cvrstini i o tome da se Narodni front -'"- rukovodilac :dru·· stvenog . zivota naAe zemlje, moze . sa. sig\J.rnooou osloniti. na ~ena Jugoslavije, ha radne, napredhe zene Jugoslavije. · I Bogatstvo raznih fonni koje nicu u nasoj organizadji ne ·ko• risti se dovoljnq za daljnje sirenje' organizacije. ·Nasa. rukovodstva pocevsi od ·Centralnog odbora, pa do kotarskih, rie prihvacaju plodono&nu samoinicijativu Zene i ne insistiraju dOvol:}no da se naj... bolje forme obrade i prenose. Kad se govori o radu i naporima koje ,je Narod.ni front ulozio u obnovi i i2gradnji zemlje, u ostvarenje zadataka prve godine Petogod.Uinjeg plana, onda tu u redu d<>lazi ono ogromne> zalaganje, elan i duh takmicenja koji je u svom radu po fabri.kama pokazala neiia radnicka klasa. U svim takm!icenjima radniCike klase, koje je u neiiim preduzeCima pokretao sind-ikat, Zene radnice ni-su izostaj~le i2.a svo.jitl drugtiva. Najbo!ja potvrda tome jeste veliki broj udarnica, znatall broj radnica, koje, kao na primjer tekstilke, poSI\aju in cijatod rada na v·ise razboja, inicijatorj povecanja proizvodnje u preduze- 0 njenoj prvom Ci:rita. · · Radnicama koje veC rade U:, fabrikama, pridruZ.uje se sve veCi broj zena koje sad ulaze u fabrike \Ia bi u njima stvarale ma.teri• jaina sredstva za ' ostvarenje PetogodiSnjeg plana. .Petogodisnji plan, eije ostvarenje zahtijeva na stotine hiljada novih fabriCkih radnik:a, otvara Zenama Siroke puteve za ulazak u industriju i ilema sumnje da Ce one sve ma:s.ovn'je ulaz.iti u fabrike i tako Jspunitf jedan od svojih najvaznijih zadataka u Petogod.imjem planu. RAD NA SOCIJALNO-ZDRAVSTVENIM PITANJIMA Posebno mjesto u radu na.Se organizacije zauzirma pomoC na· rodno:j vlasti u rje&avanju socijaLno-zdravstvenih problema. Vee prvih dana po oslobodenju otpocelo ..- sa pod'zanjein u&tanova; koje poma.Zu Zenama-majikama. NaSa organizacija je shvatilS: da rjei!avanje ovog ozbiljn<>g pitanja nije samo" stvar drfuve, nego da su bas zene du.Zne da d.rZavi pomognu n rjeiiavanju tog .pltanja. U Srbiji je na inicijativu zena, otv<>reno 38 porodiliSta. Ta porodUiSta ne rjeSavajt! dodu.Se potpuno pitanje poradanja Zena 1.1 bOijim uslovima, ali i taj rad je znaCajan, jer on pokaz·llje pr_avilan put, kOjim treba iCi u tom p_oslu. Ra.s.prost-ranjena forma pomoCi maj-kama hila Su savjetovaliSta, k-Qja su nicala svagdje na inicija_tivu naSih odbora. �__ N~~-~-,-~,rgapi.~,~~:i~,~- :j,e S j~-~~-e-_---.~~_ra~-~"-Y.~-4-ila.. _ a~j,\ac_jju d}i_ }~-~~ ko·rist~ ~p_a·s!oieCa·_·.·_·s~Vj~tdv_aliS_hr, _ a:_~~f-_ drti~ge ;Strail._e _~· jlS:~tqjala ;~da . , ·- Zhi~iere·S-uj~·.:HjeC.ni:¥,_~, -~- Pn()<m_ -r~du. --~en.;lije~p._i.k~;. s~str~_ po#l.~G­ nice i druge za --o5nivartje oVakoVih- savjetovB.HSta- olidje,- ·gdje· Je za to bilo' uslova. AFZ Vll. rejona u Beogradu organizirao je do.~fi\··_ pisivanje lije<1p.ik~ .-iz.: ~yj_~to-va~ta s~-, Zenama, koje. su .ga veC p~'~' , sjetile, take{ da su ·an·e Ortda ·dobijale r PisW.ene saVjefe. Medu posjetio-cima toga s~vjetovaiiSta_ bilo __ je -i m,nogo_· seljar);ki_ iz okoline Beograda. · U _Crnoj Oo·ri, gdje za _vrijeme -stare Jugo&~l:avide -lijeCnik nii3 zalalolo u .~ela, u 1947. godini proslo je kroz savjetovalista 2;243 Z.ene, veCinom_Zene seljanke..Tamo .je naSa organ.izacij:a, uz-pomoC Crvenog krsta i naro4ne vl:asti, pri sv-im· djeCjim dis:i_)·anzerimn . redovno odr.Zav-ala teCajeve o njezi_1 ishra~i -a~jenCeta., OdrZ~a su 22 takva teeaja za 600 zena. Glavni odbo-r -AFZ -Slovenije, uz pomoC C.rve-nog krsta i narod-ne 'rla-sti, organizirao je. a·avanje paketa z-a -Sto h-i.g.ijensJtije u&lQve_ pri porodaju. Lijep3 i -raSirena forma pomoCi i paznJa prema maj-ci · su Cc· kaonice za ·majke s malom djecom, koje su naSe Organizacije otVarale na ·Zeljezni-Okim stanicama. . · Brigu o pomOCi rad-noj Zeni pokaiuje inicijativa GIJvnog adbora AFZ S'rbije koji je, u sa.radnji s Crveilim krstom, organdzirao kUrseve za. ruko.vodioce jasala. u radllim ·zadrugama. Iz svak~ radne zadruge u SrbiJi 'poz.v'anS: j.e n,a kut·s.,.po jedmi. Zena taka da Ce se u proljeCe, kad otpo.Cnu polj-ski radovi, moCi u zadrugama otvor.iti ~·eionske ja-Sle za djeCu."_ · NajveCu pomoC narodnoj vlasti dala je ·naSa organizacija u svojoj brizi- za dj~cu. Zene Bosne i Hercego:yine su _ raZil!OV11'SJ'llim radovima u pona maganju djeejih domova: dale 1,500.000 radnih dana. Organizacij~ AFZ Bosne i ·aercegovLne vodi p·otpunu brigu nad 1.101 daCkom kubinjom.. Dalje, putem patronata, kao najrazvijenije forme pomoCi djeCj·im ustanavama, Zene Srbije su; samo U 1946. godini daJe prilog u vrijednosti od 22,000.000 c1inara. 5.000 djece ratne 's!"oiladi iz Bo·sne i HercegOvine-, prihvatile su Zene S,lo,venije, a 3.000 od -njih smjestile su u svoje vlastite obitelj-i. Akcij'a )>DjeCje nedjelje«, _organizi.rana p:roSle godine u C.itavoj zerrlji od Svih masovnih organizacija, a pod rulmvodstvOil'D. Komiteta s-ocijalnog .staranja, privukla je ogromne mase Zena po selima i gra~ dovima. Pril~kO.m te akcije doSle su do izraZaja na}razliCitije ·forme rada, preko kojih su zene pomagale djecl. :Zene su preuzimale pa- tZ.oriate n~d nov,l~- dj_eCj~ -. :d~moVUna i. doinQ\i.i~ria:._\lGeriilka 1:1. pri:Vfedi,_ ·-011?:.-_su saJrllplj~l~ _ :'igrae}t_e. i k,lliig-~ Za <Uecu_;_ :_-O.dr,Zaie ~~9J~a pteda~a~j:i majkama :o nj_~i i, OdgdjR dj~ce__ ~- ~fug'o; -· ' ·· KULTURNO:PROSVJETNl I pOLITicKI )tAD JoS u vxijeme narodn-o-o-slob-od-ilaCke borbe Zene su: -p()kazi.:. · vale . veliku Zelju za pismenoSCu i · znanjem. Dan as, u o~lobodertoj zemlji one imaju sve m.o.guCnosti da tu s-voju teZnju ostvare. U 1946. godini u Bosni i Hercegovini opismenjeno je 39;762 zene, .a u 1947. godi.ni 65.401. U Srbiji je 1946. godine Opismenjeno 106.000: liena, a u 1947. godmi 170.000. U Makedonijije 1945-46. godine opismenjeno 17.900,zena, a u 1947. g9dini '-' 15.200. Cifre iz 1947. godine pokazuju rezultate· .p•lanskog· rada na su. ~bijanju nepi.smen06ti i dobr.oj -pomoCi koju je· AntifaSisti<:ka fronta Zena dala .drZavi u organizaciji oikupljanja i ubjedivanja Zena u,potrebu pohadanja analfabetskiih tecajeva. Popula.rnu i najrasprostranjeniju formu kulturno-pTosvjetnOg i politiCko.g -.rada pre?stavljaju Ci-talaCke grupe, koje se foflmiraju po ulicama u gradov-ima, i zaseocima: po selima. U CitalaCkim · gi-n.. pama Zene sei p-rivikavaju da uCe i Citaju, taino one naj·CeS-Ce pro-ra.. duju naSu s.tanipu i sliCno. , U Bosni i Hercegovini raCii 10.355 citalaCkih grupa. U Srbiji je bilo 1947. godine 14.900 citalaokih grupa, koj'ma je obuhvacena 178.900 l'lena; U Hrvat•koj tokom 1946. godine radilo je 12.000 citalaCkih grupa u kojima je bilo obuhvaceno 150 hiljada zena. u Zagrebu ima ~vega 1~3 CitalaCke grupe ,ali su one vrlo dobra «n~ga.. nizi-rane. _Kulturno-prOsvjetna sekcija Gradskog odbora AFZ redo .. vito odrZava sastanke s rukovodiocima- CitalaCkih grupa. Na tim. Sa.. stan-cima se oni upoznavaju s temama i naCinom prorad::vanja pojedinih tema. U posljednje vrijeme za kulturno-pro6vjetni i politiCki rail sve viSe koriste razni narodni obiCaji: posijela, prela, zajedniCko komu.Sanje kukuruza i sUCno. Interesiranje Zena za doma.Cinske i krojaCke kurseve i uoopCe za sve kur~eve gdje ·one m-ogu nauCiti neSto korisno za njihov sva~o:dnevni Zivot, vrlo je veliko. Mi joS d.osad ov-om radu nism-:l pr:i5h- dovoljno sistematski i u njemu nemamo velikih rezultata. NaSa- organizacija se nije dovoljno o·slonih na Siroki krug uCiteljica: -koji je razasut po Citavoj naSoj temlji i koji treba da odigra znaCajnu ulogu o opCekulturnom podizanju sela. UCitelj:ice su mnogo uCinile na- razvijanju pismenosti medu nas1m Zenama, ali' Ce one U!Z naSu pomoC moCi uCiniti mnogo na zdTavstvenom i na drugim poljima. 105 �' .~' :Naj;in'~aovnije se. zene grada i seJa.mogu obuhvatiti preilavanjima, ·naroeito predavanjima iz oblasti higijene, njege i odgoj.a djece._ Timo gdje je ranije bilo ·najteZe okupiti ·Zene, na primjer -:~~~( neltim predjeJi,ma gdje zive Musllmanke,. nama je to preko takovih p~edavanja uspjelo: Za kulturno-prosvjetni i politieki rad sa zenama znacajnu ulogu ·inJ.a--Stampa naSe organizaeije. Listovi i razne druge publik.acije su veli:ka pomoC naSim ·odbo.rima i naSim aktivist!kinjama u -nji~vom svakadnevnom radu sa zenama.· sta:mpa je adigrala veliku ulogu u organiziranju zena u narodno-oslobodilaCikoj borbi, a kasnije. u rljihOvom masovnom ukljucivanju u sve .obla&ti drustvenog .zivo.ta. >illena danas«, organ Centralnog adbora Antifasistiilke fronte l!ena Jugoslavije, ima preclratnu tradiciju. »:tena dam>s« je izlazih jo5 prije oi<upa. cije, tretirala sve aktuelne politicke probleme., preko njenih stranica vriila se mobilizacija Zena za obranu zemJje,ua pro· t~v faSizm.a,. za dem(!kraclju, za prava Zena, · Protiv gladi i ·.skupcxSe. Prve istmske vijesti o Sovjetolkom Savezu, o !!Ocijalizmu, o fadcovjecanskoj borbi rodoljuba spanjolske, - zene su saznavale• preko -~zene danaS«, Sve Sto je u to vrijeme bilo u ~ogramu Narodnog -f:ronta na· Cijem Sb Celu- nalazila KomunistiC!ka partija, tretirala je »:tena danas«. U vrijeme narodno-oslobodi!acke borbe »Zena danas« je iz!azila na oslobodenom teritoriju. Sada »illena danoo« razraduje ostiovna politiCka i eimnom.Ska pitanja na.Se zemlje, piSe o ulo-zi naS~ organi.zacije_ U l"ijeSavanju tih pitanja, pokazuje · puteve i naCine ko~ ·jim treba da idu nase aktivistkinje u okupljanju i radu sa !enama. L:st, na vrlo neposredan naCi-n upoznaje Zen.e s med:unar6dnom si~ tuacijom i s poi<retima zena 'u drugim zemljama. I d&nas Je »ZeM danas« direktivni list naSe organizacije. 1 U svim n..Sim republikama r&zvijen je rad na stampi i on je ra,zno Jik. Dobro razvijenu propagandu putem stampe fun a. nasa organi~acija u Hrvatskoj .. »liena~u borbi«, lil>t AFil<-a Hrvatske u posljedltje V!'ijeme obraOO se uglavnom seljankama. TiraZ mu je vi· zok. Glavni odbor Hrvatske otpoi!eo je i sa izdavanjem »Male knjiznice AFZ-a« koja tretira kulturno-prosvjetna, privredna pitanja i pitanja odgoja i njege djece. Ove br<>Surice takode su u p!"Vom redu namijenjene· selu. U Srbiji se brzo uvidi!a potreba jednog lista, koji bi pret.zno bio namijenjen seo<>kim zenama i koji bi tretirao pr<>blematiku se!a. KoUko 'je taJkav list posluiiio svojoj namjeni najbolje p'okazuje t.Lra.Z »Zore«, koji je rastao pri svakom noVQ!li'!. broju, i list danas izlazi ' · u 48.000 primjeraka. U Sloveniji je izdava&a djelatnost vrlo liiva; Glavni odbor AF2-a Slovenije pored >Nai!e zene<, ciji je tira.Z 47.000, imaje po- 106 .sebno Jist· zw ~eljanke •>>Kmeeka zena«, ~jjt je tiri!ih 16.000, primje1·aka. U >>KmeCikom glasu< slovenaCikom, tci.edniilm;• •Glavm. •'1!lb!>r ·st-~ln_o ured.uj.e Z~sku ,stram~···_ . . __ _ __ · - .. -:·,· .... :·:~ .... · -»NoYa::Zena«,; list ·Bosn_e;if,:S:e.rcegov:ilie j¥J.~n.je:,:·o4:.::PajCitaniji_h listo-va na selu. on· veoma Ziv6 i kon'kretno tre£ior~: --pr:oble_m_e'::~ela:.i rada.-- Z_en:a--ua sel:u, -koje ga vrlO_. rad?' _~itaj!~; · . ~ . . .. · U, Makedoniji se, tiraz lista »Ma>kedollQ<.a«· popeo .od ··3•Q(XLl1a i 15:000 priroje,rSJka, Sto, u_ ovom sluCaju, d-00t:a211.lje -uCvn:BCenje tam.oS· nje _organizacije. Gla.Vni Od!bor AFZ;.a ·Makedqnije vodi .ra.Cuna·o :rna.. n_jinama i. izdaje_ &voju .Stam!PU · i na turskom i. alib~om j_e~~u. »NaSa Zena« list Anti.faSisti&e :fu:oonte Zenll:· Crn-e GoT""e je u posljednje vrijeme znatno poboljsao svoj kvalite.t. · Pored veliikih teStkoea koje imaju naSi od!pori u vezi .sa .ieda· vanj-em Stampe, sa financiranjem, potrerbnim .kad·rom_--itd., treba- is·• 1 ta-Ci da naSa Stampa u .pos.Jjednje yrijeme p-ostaje sve- bo.lja -i. razn() .. Jiki.ja, uspijeva sve viSe da tretira -ulogu i --zadatke· .naSe organiza~ cije u .opCeprivrednom I_"azvoju zemlje, pomaZe·· pqdilzanju _politi&esvije&ti Zena ,j· njiho'-:,om kult,urno_...prosvjetnom \].OO.irzanju. I'ngradn•ja zemlje i izv·rSavanje P-etogodlSnjeg p'la.na. tra.Zi ')d_ · svih ljudi, naSe zemlje, najveee zalanje. Zene~mwslimanke shvatile se da OOe pokrivene feredZom, ne mo.gu korishti svoj_ ravnopravni poloZaj, ne mogu u prunoj mjei'li uCestvovati .u m,a.sovniiD. akeijama. Narodnog f·ronta, u izgradnji zemlje, u. Citavom druStvenom Zivot.u, --i one su otpoCele ISa skid•anjem feredZe. Na.Ko,soV:U i Metohij-i je ..-taj pokret uzeo veliikog maha. On je otpoceo pojedinaCnim :;kidanjem · feredZe na masovnim konferencijama. P,rJliikoitb proslave 8. marta 1946. godine, kada ie pred 5.000 !judi na mitin.gu u Pri5tini 40 siptarki skinulo feredru, Antifasticka fronta zena uz punu podr5ku Narodnog fronta organizii·ala je i v-(]dila- tu akcij_u tako, .da j·e- od 8. marta 1946. godine do danas sikinulo feredZu 30.000 siptarki. Isti poikret zahvat1io _je Bosnu i Hercegovinu. i Crnu Goru. Na U. -K~ .. gresu A.FZ~a Bosne i Hercego·vine, u jupu pro~He godine donese11a Je rezolucija o skidanju' ,.,.m. U Crnoj Gori do S·ada je sk:inulo fe- · redzu preko 5.400 mus!imanki i to je omogucilo n~ihovu mabiUzaciju na svim poslovima hg-radnje zemlje. Jednu od najuspjelijdh nasih · polit:i<n<ih akcija predstavljaju pripreme za proslavu i sama proslava 8. marta. S!Ve na.Se organdza .. ciJe raziVile su Si,roku politiCku: ·djelatnost da bi 5Ve Zene, p~l" i one u ·najlz3lbaCend.jim selima, hile upouate sa. znaCajem 8. ma.rta, .situacijom i -v1remenom. u kome se proslava · odrlava. Po s'Vim repu· blikama odr.Zavani su seminari za aktirvWtkin:je na kojdma se de· taljno ·-pro.radivao sav materijal o 8. martu i aktuelndm poli-tiCkim i privr~ prc!:>Iemima, tako da su nalie aktivistlkinje potpuno _pri' prem]jene od.Ja><ile na. selo. 107 �· ·. '---~-Kaa-·::oejCnju~emo'~-::p·oliti-Cku'i s:vijest··-..Zen~l~ i sumitamo'· -~-Ogromne koje-: orie. ula.Zu" ii:-svaki.:z8.daj:ak·:--ko_ji.-'Narodri:i-::front .ot_naSa>; dr.Z~V'St':poc;Iuz-hha,_: -onda ·.moZefuo re·CL da, .::_je-. _sVijest .naSe:· :.Zene zaista napo:re vilioka; S druge strane .nl:oramo·:k0n5tatirat-i da:-je· naSa ·:o.rganizac:ija u.:svom '·radu.----sa .Zenama- :zanemardla: ·poUtiCki .rad. OVa Se na.:roCito mOZe r..e·G:i~ za~- krajeve·· ·Jr_oji .su_:.u.-toku---rata. imali · Zivu politiC~u dje· latnost, gdje su Zene- ·navikle_ da -o svem.u na vrijeme·:sazllaju~-- Tek u posljednje vrijeme, a narocito poslije TL Kongre,sa Narodnog fronta koji, je 'pred &ve organizacije postavio pitanje politickog rada kao . jedan· od- veo•ma va~th .i- stalnih.ZS.datak.a:, riaSa organizaciJa·.je. pr_i_. SHt "ovom poslu per odredenom plana. U Svirri na~tm republikama-- u -toku je detaljna prorada Petogodisnjeg plana, referata druga: Tita na II. Kongresu Narodnog fronta i ostaH.h referata Kongresa. Semin~ri,_ konferencij·e i razne druge forme preko kojih je ovaj materijal Citan i objaSrijav.a~-svagdje Su. hili dohrO- organi.zovani i Ze)le su ih p:1asovno ·posjeC:vale, i' disku&ija na ovim sastancima p-okazala je .ogrom~n interes Zena za sva pitanja rheduna:rod,ne i ·na~e unu~ tarnje po!itike. * AutifaSisticka fronta zena Jugoslavije clan je Medunarodne demokratske federacije zena. Bogats iskustva koja nasa organiza• cija -posjeduje, njena Cvr&tina i maso;nost doprd.nijela sU da ona u Medunarodnoj federaciji poslije Z.na Sovjetskog Saveza po,staje svakodneVno- popularnija ,i svojim uCes tvovanj-em i radom U- ]'lDFZ d:opriilosi uCvrSCe;Ju niira u svijetu i bOrbi za istinsku demokra· ciju. Zene i_ Zenske organizacije drugih zemalja, a naroCito zemalja jugo-i&toCne Evrope pokazuju veliko interesavanje za Zivot i rad Zena Jugoslavije. za_ iskustva -u radu naSe Organizacije. Preko naSih listova naSe Zene _se _upoznaju s poloZajem Zene u drqgim zemljama i njihovom po\itiCkom borbom. · s druge strane, MDFZ vrlo je popularna me<Iu na5om zenama I akcije koj~ federacija provodi preko svojth nacionalnih sekcija, ll8ilaze kod na.s na veoma Ziv odziv~ Akciju za Spaniju, GrCku, Indoneziju svesrdno o:u prihvatile~ naiie zooe. Na strijeljanje spanjolskih rodol:iuba od atrane fasista i Franca one su odgovarile stotinama protestnih pisam.a Federaciji · i Ujedinjenin;1 nacijama. S ogromnim intereso"vanjem i odu!evljenjem prati citav nas narod uspjehe borbe &lobodoljubivog grckog naroda za svoju nezavisnost a osuduje ameriCke intervente, koji podrZavaju na vlasti monarhofaSiste u GrCkoj. Zene s ogromnim oduSevljenjem prate herojsku borbu i uspjehe, koj-e svakodnevno pos-LZe junaCka Narodna armija GrC.ke . . 108 , .:o• .q. nai\<!.tz.<llll!ii <><lJjaJ1a, je. n<t 1\ilj;L~e,;;asta.ll~!f,; !t<mf~te'!Cija i mitinga 'SaYsvrhom upoznavanja una, ,s cil.ieMinna (,borbom li!DF'Z. Sarno u Sloveniji, po$Jije ~asjedanja. Federaeiie.u .MOSikvi,. odrliaiW je 492 sastanka. Centl'alni oi!bor iidao je dvije bro8ure po&yeJlene zasjedanju',Federacije .u MoSkvi·c; S.tockhoJmu . . . Da bi Z..ne Lpojedine;~eD$ke organizacije u.i4"ugim ~emljam~ bile UpOZIIla.te s- radom- naSe __ Organizacij~, iis.pjesin)l.a j_ mno,gJm is~ a~ stvima, Centralni odlbor iz\laje d'lomi~>Sei!ni bilten za inostranstv<> na_- ru"$kom;- _f:rancuskom: i engleskoom, jezliku. Na~e_ Zene _su svijesrie da srv-ojim neum.oll1llhn _zalaganjem.. u izgradnji zemlje, u Slpl'OVOdenju Petogodilinjeg plana 1lCvrZCuju nezavi&OOSt nai\e zemlje i na taj naein istwretileno· jacaju dl)lllloikratski. front u svijetu, sto je i u programu MPFZ. ORGANIZACIONI PROBLEMI N arodnooslobodilacka borba n.Sih naroda priwukla je ogromne mase Zena, a AntifaSi5tiCtka fro:ruta. Zena pQ;mogla im. -je da· se ukljrriCe u opCenarodni p-o-kret, u opCi ekonomski i driavni Zivot zemlje. Mase Zena su preko svoje o:rganizacije sticale prva .-znanja, prv·a iskustva za svoj kasnlij; sve odgovorniji ·rad i duinosbi, koje je od njih trazila iOJgradnja zemlje. · Plansaci razvi~ak privrede obavezao je' naSu organizacijai da radi sa viSe sistem-a i vtse plana, da bude mobiL'Lzator ·i- organizatQtl" najSi.rih masa Zena u i'7N:rSenju _zadataka Narodliog fronta, i -da tarko pomogn,e Zenama - da u priVrednoj i!zg,ra.dnji Zem.lj.e zauzmu svoje mjesto~ !{~ se OSV'memo na rezultate rada Zena i: naSe O•rganizac:ije <l periodu izgradnje- zemlje, moZemo ko.nstatirati da su oni veliki, "da .w .Zene masovno sudjelovale u svim sektorima drU:StVene djelatnosti. One su uCestvovale u svim akcijama N arodiliog frOinta - u kap1talnoj ,izgradnji i u izvr8enju lokalnih planova Narodnog fronta, - sam'e ,pu -pronala2lile najii'aznovrsnije f.orm.e l'lida, kojima su opet mnogo doprinosile irzvrSavanj'l,l lolkalnih front-ovskih planova. Rezu1tati k9'je smo u izvjeStaju naveli, ne izraZavaju u cije... losti ono Sto su ·zene dale, ne &z-l.'l3Zavaju njihov elan, njihova poZrtvovno.st na izgradnji z.emlje .. Mi smatramo da je bilo nepravedn.o prema naSim Zenama Sto nj.ihove napore i rezu1tate nism·o pratili, b]j-eZHi, obj.avljiva1i svakodnevno i Sto d11nas ne mo-~emo· i.znij-eti u cielini rezultate rada AntifaSistiCke fronte Zena. Dakle, mf imamo rezultate 1 oni su dob-ri_ i veld,ki, ali mi imamo n-edostatke, a naS je najlkrupniji n-edostatak na koji nas je juCe upozorio drug Tito, Sto' nisrrio o-buhvatili sve Z.e'ne, Sto joS uvijek ima Zena koje kriv-icom- 109 .•\ �) ·•. ~aii~fo. stoje po 'strati! cJru5tvenog zivota, nezamteresirane za yeliko :, aj~!o izgradnje zemlje, koje trazi napore na8eg cjelokupnog riaroda. , , . · ·· Uoeilti tu greilku, prihvatit; p~t koj.i nam ja&lo pokazuje drug Tito, ·o!nthvatiti sve iene. Jugoslavije, opJodlti neizmjemu inlcijativu naiiih zena iz svlih krajeva zemlje - jeste najveea pouka i najve6i .zadatak koji nosit!'o sa ovog Kongresa. ., . . ..Drugarice, u prvom referatu vee su izneseni najkrupniji zadaci Antifa.Sisticke fronte zena u sada.Snjem periodu razvitk.a na.Se zemlje, u periodu izvr8enja Petogodisnjcg plana. Ja ovdje ne eu go. .. voriti o ulozi Antif..Sisticke fronte zena, koju ona ima u mo]jitzaciji zena ,na sel)l, llR radU za rekonstrukciju nase poJjoprivrette, jer je taj nas. zadatak danas toliko va.Zan, da snio mu mi dati i posebno mjesto u zasebnom referatu, - ali cu ponovno p0dvu6i OOke od . na.Sih zadataka i govoriti 0 tome, sto treba da ucinli na.Sa orgrunizacija, kako treba da a.-ganizira svoj rad da bi u potpunasti mogla Uzvr5iti sve ono sto pred njom stoji. PetogodiSnji plan industrijali<:acije i elektrifiikacije zemlje, koji·donosi bM.gostanje C~tavom narodu i uCvrS&uje nezavisnost naSe zemlje, traM od svih nasih. !judi velike napore i jos :liru mobi!izaciju · ..Vih snag a. Zato se pred nasu organizaciju kao prVJi zadatak po&tavlja: okupljanje svih zena na izvria>anju planokih zadataka zemlje preko akcija Narodqog frodta. Antifasisticka. fronta zeaa mora ueestvovati u izrailivauju planova Narodnog fronta, upoznavati Z.ne s tim pia. novima, ~imati 'oimveze za ojihovo izvriavanje, mobiliZirajuCi n.aj_Sire maSe Zena. U tom l'\adu mi moramo yoditi raCuna o tome, da nam obave~, koje u planov.ima, Narodnog fronta uzimamo,_ omoguCe mobilizaciju doi&ta &'iiih Zena. To Ce nam biti mogu<Ce, aJto naSa organizacij.a razra<H svoje zadatke i pronade takve forme rada koje .ce mo6i <'!kupit( i Z.ne vezane za kucu, djecu i obite!j. Tako cemo omoguciti svakoj pojedinoj zeni da bude ucOOJJJlk izgradnJe nove Jugoslavije. Mi ne smi.iemo pustlti da ijedna zena ,ostane po shani, da ostane van ueestvovanja n ekonomskom i driiStvellODl zivotu naSe zemlje. · i Pored rada u akcijama N arbdnog fronta, vrlo je va.Zno da!je ra>.vijanje s~l'!bstalnih akcija Antifasisticke fron~e iena kao sto su: pomoC Ustanovam.a djeCje zaAtite, patronata nad domoViima ratne siroCadi, p:tanja zdravStvene za.Stite Zena, za koju su Zen~ vrlo za· interesir_ane, i razna pitanja na kojima je naSa organizaeija vOO f do sada mnogo rad!i.la, a na kojima se Zene olkupljaju masovn(). Tako smo mi na pomoCi d.rZavi u brizi za djOOje d-omove i ratnu sirocad, naroeito nepol>redno poSI\je OS!obodenja, ucini!e mnogo, dol< smo u poslj.ednje vrljeme zapustile taj rad. Na5i od'l>ori nillu u pot· punosti shvatili da je to stalan, sv~akodnevni 'zadatak liena, da nije 110 :,·,:1\?Yolj~o. ~~j~.ti\i dj<><JU}l d<>lll.OV:eJ.obi~lji, nego.~ po~bilQ _·::'Stalno _-~~- _inter~SJiiaU ._ z;~ .riJi~Oy -~~lVQt)'" -~··,'·'< '·'lt_·tf': -_-~·hliJ'_:_.,_ ,.:.. :f'· ;fiei>e. Pa~ona?, koJ! su ka'<> :forffia <~ci~ i¥i~~··:;a~\~i;;i]~ ~H: ll1?" .drzavi ':'. hri~ o~o, ~j~ce hW, na~.• g?tgyo J:aNi>.pjesp.i'j'" forma .. , za "!as~vno okup!JanJe zena I>O..,t<>I!\ ptlianju, u,l).~l<Wt fep\ibliikalna stfpotpuno zamr1i d·rasp,al(s~-·- __ __··_":.:_ ·---.·-:_,_., ·:-·· . ·..... ··· .. ·. ' !'a5i ~j treba priduucvriicehj':' pattonaut i 4~ otga-nJZUJtl-: svoJ rad ta~o, dla_ pomoC drZaV:i- o-d ·strarl'e- AnHfaSisti&e· · ftonte_ Zena .~ 'pp. svini ~itanjima 'zaStite ·djeCe- ·--.o.··bude.. St3.lhii i ~fdkas~a. · -· · · da ·_ ----' ·. ·- . _. Da ~~o Sto Sil:~ pop~Htrizir~U -uc~6~ Zetia .-u a·~cijama-- Nia... . tOOnog fro~ta,· kao. i onih_ akCija ·koje Zene s3::111e prg_a,nj-~Uju -:i _.p:;'O• ._.vode, da_ 'Pl!Slllo na_ t_aj_ naCin _ j·oS vi:S~\ ra_zvij·~Ii f.~dili,. polet' liaSih .~ena~ potre~no-__je od -:-- osnQvni4 org&.nizacija AFZ_~--~ _ pa ·do. C~n.. .triliiiJog. od'bora - .organi_zirati' VQdenje. e·videneije.=· _Ka:ta,r·skd _·_.odbori treba da .S'asvim konkretno· po-mognu s~osJd~ 9Cf!J:>o!I]ria>u;· to¢ jl~:Siru. UVLAcENJE ZENA U PROIZVODNJU . ZADATAK· NAill NAJVAZNIJI Drugi vaZan i rulct:uelni zadata:k jeste pi-tanje najSireg u.vlaCenj.a Zena u proizvod,nju. Brzi. tempo industrijalfrzacije. i el<i<l<trifikacije. Ill!lse zemlje zahtijeva svaJkodnevno uklJuCiv-anje ·srve viSe noviih. kadrOva u · indu· &triju. Jedan ad i·zvora radn·e ooage· pred:Stavljaju,i"ene. BroJ Zena u ind'UJstriji dan-as daleko zao:staje za naSim PO>:trebama, a iSto taiko wlo je malen broj kvalif,icirawih iena. To nam poka,.uje da .ie pitanje zenske radae snage ozbiljno i da mu treba posvetiti najve6o . painju. Antiflasisti.i'.ka fronta Z.na treba da postane jedan od glav· nih mohili·zatora Zenske radne snage i _da preuzme ria s_ebe ·zadatak objaSnjavati ~nama potrebu njihO¥()g li.CeSC.a u industriji da kc.<d nj1h ra:zvij~ 51Illisao prema onim granai.na. ·prodzvodlije, u kojima Ce Zenska radna snaga rtJ.oCi najbo1j.e koristiti i da zajedno s-a sindika.. tom vodi r~Cuna o tome, da Zene Sto prije stekwu kvaliflkacije~' Na5a. . ckzava je od prvog dana oslobodenja otpoeela :md na tome da rad· nwi sto pdje stelmu kva!ifli.kacije i kod toga je posebna paZnja bila . posveCena ~Zenama. SiJlldikat je vodi-o raCuna o tOme· ·da kurseVima za radn1ke budu obuhvaCene i Zene, i da Po-stotak kv~lificiran~h ·rad· · . nika ra-s-te.. Rezultati, koji su do sada veC postignuti, ne ·mogu n~s zadovoljiti. Nasa suradaja sa sindikatima treba da bude jos tjesnja, svakodnevna, mi mo1"'3Dlo ukazivati sindikatima na razne konkretnc nepravilnosti na terenu i pomoCi im u odstranjivanjU tilt nepraviJ. · nos-ti. Odbori Antifa~is~i~ke ~ronte Zena moraju se svakodnevno 111 �b~vWna¥~~eni~ pit~njwa· i'di.vati p,mu i konkretitu p<>nioc orga• n:Iiria. ~i}aro~e __ Vlasti. i _ .s.l~d1k8.tU · u' nj:fibvOin- rljCSavanjU~, Mas:o.vni. ulaz:ik zena· ·u pi'oizVOditjU -n8.meCe "'istoVreinenO'- -v,rlo vaZno· pitanje smjeStaja · djece·· za-}joslellih- Zeiia. Pored dr.Za:ve koja rjeSava ova pitanje, AntifaSistiCka fronta 2ena kao organizacija. Zena, duZna je i ,morn da se jo5_ viS_e zaU:zm.{:: na proSirenju ~reZe djeCjih jasala i obdanista. u toni radl.l treba se povezivati sa sindikalnom org~·izacijom, _s od!bo~Tima Crvenog 'krsrt:a i u taj pooao privlaCiti Zene--pedagog~, lijeCnike i druge, ta··· je jed~n 00 najvaZttijih za.da.. taka naSih socijalno~zdravstveni.h sekcljla l one su mu du.Zne- p·o~ Sv:etiti najveCu paZnju. POLITICKI RAD SA ZENAMA Mo.Zemo opCenito r~Ci, da naS ·rad na politi~kom podizanju Zena niie bio sistematski, veC je uglavD.om bio vezan Zia odredene datume~ ·izbore, donoSenje plana, proslava 8. marta itd. Ozbiljni ne~ dostatak u naSem politiC.kom- radu jeste i-to, Sto za -_pojedine akcije ne pripremimo Zene na vrijeme, n:e objaSnjavamo im politiCki znaCaj ~wake kori,kretne akcij-e pOvez.ujuCi tu akciju sa opCim podiza-njeim zemlj e. Imi -i takv1h primjera, da su neke V'do dohrC fo.nne poJ.iUCkog i · kultuxno-prosvjetnog rada lia · terenu izgubile svoj prvobitni karakter. RijeC j.e o CitalaCk£ro gtupama koje su u nekim krajevima preuzirilale funkciju seoskih odbora i na taj :UaCin su~avale organizaCiju. Umjesto da seoski odbori, preko Sirokih konferenci_ja Zena, orga.'hie:.ir3ju pojed~ne akcije, one su- se postavljale· sa~o ria CitB.laCkiih grrupama, i -na taj naCi•ti se o·kuplJao daleko ·ma.nji broj _Zena, nego Sto je tO trebalo i moglo. Tako su"iitalaC.ke grupe, Ciji .je zadatak po!iticki .i kulturno-prosvjetni · rad, preuzimale ·duinosti odbora. Zatim, zapustili smo politiCki rad sa Z.enama ptreko politiCkih konferencija, --iako je ta forma rad~a Zenama vr1o bliska. I ma da su Z-ene b!le navikle na takve sastanke i na. njih rado d·o1az-ile,. mi smo konfe~eneije sazivali gotovo s-amo vadi organiziranja rada Zern~. U vez:i s odluka]Ua Drugo.g Kongresa N arodnog fronta, pred AFZ postavlja ·se vrlo odlUCno pitanje inteuzivnog masQvnog po.Jit:Ckog rada sa· Zenama grada i selra. Sve dosadaSnje forme po1iti<ikog rada, koje &u se pokaz-ale dobrima, mo-ramo obnoviti. NaS po... litiCki rad mora bHi' Ziv i svakodnevan, .povezan s konkretnim Z'adacima U Cijem rjeSavanju Zene uCestvuju. I ne samo to, treba ~Ci dcllje. Treba objaSnjavati Zenama naS Peto.godiSnH plan, i ~ta on predstavlja za naSt. · zemlju, -za :p.aro.d; upoznavati Zene s dosada~­ njim ·u&pjesima naSih naroda:, u izgradnji zemlje. I p'osljednju- Zenu 112 -h:~P-~ -~.4,~-~~-~ti __ 4o,:.~-~B~~ja,_c: _da ~~9p?n;~~~--) :~}H~u~~~-- ~~~~~~~~~-- ;n~~ zemlue s Je4~e. strane. px.eds~avlJ.a. ucy.rscenJe;-te~g_y_~n~ .ll:~:s~--~o~?" o-slobod_Ha()ke "borbe~_, n_e~ivifmostf .nase ~;~·rn:ue~ a--~--~-· 4rtrge· -~t~~ute: da ~j~_Gt3. ~()p6e. deiDOkratsk~ sn:~g(e- --~ svij'e~.u_,, · ., ,· ~' ~--_ Pos~bno .mf~to u raOO- nase ·,o-rgariiiaCij¢. V·reds-taVlja~-:~adB:titk odgojR_ djeC~. Dru-g TitO, govoreCi viSe_ Puta_ ·a ·zadacima na:Se Org·a~ilzaciie-· podvlaCio je ulogu Zenit u_ Odgdju. d!jece }{aO _j:eda!t Od ·naSih va.Zn-ih i stalnih zadataka. N a tom pitanj!ll se -dosad ll.Chiiio- ne&to, ali ne dovoljno, i zato Cem:o u na.Sem daljnjem radu tome pitanj:t morati posvetiti viSe pa.Znje. · _. _ Odgajati djecu -u duhu tekovina -- :rlai~odriooslo-bo.dila0ke borbe/ u· duhu nove J1,1goslavij_e, o.dgajati ih u predane i svijesn~- graditelje_· samo majke 'oslo-bodene ·. nl.Zinih-- jhl-"e-drasuda. naSeg· -druStva, mogu _ maj1ke p_olitiCki Mi"ijesne. Zato Ce n·a ov.om po5•lu prva ria.Sa: · dtiZndst biti: dobro upoznati Zene s. njihovom odgovo.rnom ulo~;om_ u _Citavom_ procesu odgoja i upu.titi ih na puteve i na.ci.ne __ kfij~ma Ce Sto _ bolje odgojiti svoju djeeu u Svijesne graditeije . IWVe Jugoslavije. Raznovrsne su forme preko k-ojih. naSa organiza:cija moZe pomoCi ,u rijeSavanju ovog pitanja. Bolja i stalnija veza sa skoloin; naSe aktivno uCeSCe. u Skolf>!k:im savjetima. na· roditelj-skim sas.tanc'ima, veCa briga za pionirsk.u organizaciju, sve su to putevi i mje_sta gdje se moZe rimogo uCiniti da odgoj dje'ce u n8.Soj zemlji- ide ·zaista pi"~vilnim tokom. · , JuCer !lam j e MarStal stavio na srce kao vrlo VaZnu ZadaCu brigu o djeci i mladom nar.aStaju. On je rekao: »Nije d-osta io da djeca budu odjevena, nahranjena i tako dalj~. VaZno _je za Has i · to da djeca budu i pravilno odgojena u duhu nove JugosJ,!tvije. Nedajmo dla. nam ne!)rijatelji nove Jugos1avije truju i o-tuduju naSu djecu. . iiuvajte nasu djecu i bdijte nad J>jom, da bii mogli ..Usta postati dostojni gradani naSe nove JugoslavijeJ gradan!i nove zeinlje socijaliz.. ma. T_o je jedan od vaSih, najvaZnJijih zadatal«l.« ORGANIZACIONO UCVRsCENJE Veliki je .uspjeh na~e organiiZacije Sto se u PDlsljednje vrijem~ pre.Slo planskom i sistematsko•m r.adu, Sto smo ·prekinuli s praksom kampanje koje su do nedavno bile karakteristiCne za rad naSe organizacije. Jedan ad najvaZnijih Zadata:-ka, koji pred nama stoji i Cijeg ~jeSa'."·anja Cerna morati da se ozbiljno prihV!atimo, jeste srediv~nje 8. mart 8 113 �o•Tada "'..Sih Qdiborao. Tl'eba- uciniti S'ie;. da n __ ;:pdbQrL;ra<k . ~,ql),tt'll,l>l· ranu, da viSe ~dulbljuju zadRtke naSe organi.zaeije :-'U.-·';v_ezi: s. _,<,).p6im zaQ.acima. · Na,rod!nog fronta; .narodne__ vlasti, · da ._ ·budu,. -~ pre:dvodnici masa Zena u I'~JeSaVlanju tih, -zadataka, _ po·srvete viSe- .pafhnje pi~ da ··trunjima usko vecz;anim za ·zivo-t- Zene:. . __ ._ ,NaSi- odib<a"i- su p'O .svom sastavu,_ .na~o.C..ito na :§le:lima ~lav:~om dobri. To dokaa;uje i spremnost s kojom zene na selu· pl"ihvacaju raz.ne_ mjere narodne vlru;ti, ali za naSe gradske.· odbore _tr.eb~ pri~ -mijetitiJ da. je p()trebn(), da u uJ-ima uCestvuje veCi -broj Zena - rad~ nica. Ima i ilakvih slruCajeva u naSoj o-rg,anizaciji, da in~·cijatilva od~ bora zao&taje iza :irucijatirve masa Zena, da odbor.i. postaju ko.C.ndca ra~vitka rada ThaSe organiiZacije. J aSI!lo je da takv.i · odbori ne mogu hiM rwkovod:ioei masa, dit ih treba mijenj ati i da u o.dbod:rna moraju biti one Zene, · koje su no.sioci rada i radne inicijative. Pored toga Sto Su odbori organi;zatori. rriasovnog rada Zena, OIIl.li morajfU objaSnj.a:vatii Zenama mj<&e narodnih vllasti, metode rada, sve Zadatke koje pred naSu organizacieju postavlja Narodni f!'Qnt i ,narodna vlarSt, treba da iz.diZu radne i politiCke .sporobnosti m'flsa Zena. PitanJe politiCkog prOsvjeC,ivanja Zena jeste jedan od naj:vazndjih mdataka nJasih odbora. ' Moramo biti svijesne, da -po-red polirtiCkog i kutturno-prosvjetnog rada sa .svim ·se.Jjankama, moramo naroCitU paZnju posvetiti Zenama--ru!kovo-diociana- naSe organizacije na selu, onhn Zenama, koje su najiJolje u selu i koje ee moci da budu na.jbolje agitatorke i ~~ropaga_ndisti svega novog i n!apredlno.g na selu. Raz·liC;i,te su forme kaiko to d.a postigaiemo, ali jedno je sigurno - da se to moZe posti.Ci jedino intenz~vriim politiC!kim i p·ro-S'Vjetb:~m r~dom sa zenama, '!J!relko kiur,seva, semdnara i o~sta.Jlih najraznov-rBliijirh fo rmi prosvjeCivanj·a. GlaVni odbori treba, da ·u Skladu s uSlovima u pojedinim kra~ -jeviilma, izrade plarllove tlakvih kurseva, a kotarski odlbori, kad ih organi,ziraju, ---treba -da se po pftanju predava.Ca -oslone na pomoC N arodnog fronta. DuZnos.t je na.Sih kotarskih odlbOO'Ia da -yod:e raCuna i o tome, kakye sve ku~rseve orglinle;iraju ostale organizacije: Narodrni f,ront, Crveni "Ju-..st,· s•indilkat, zadruge i dtrug"'e i da se pobrinu da i u njima uCestvuju Zene. Dalkle, treba izabirati Zene, podizati ihJ pratiti njihov 1·azv.oj, vodeC.i raCuna o njiboVim naklonostima. Seminari koji se Cfu'Ze pri kotarskiro odborima za rukovodioce seoskih odbora, a traju srvega jedJan do dva dana, doib-ra su nado~ "'""!IIl 1 I '·.kota.r&kog odbora dode aiktivisuki•nja, da bi' opel po\puJW. zamro d<t •' njenog slijedeeeg dolaSka, ' ·l . Da bisano sve w pwtig!i, neophod!w je d<>bro. organilziralti kotarske odbore, ucvrstiti njiliove sekretarijate, koji Ce kolektivno rukovoditi radotm naSe organi~cije, osnovati kancel8..rije gdje .fh .--joS -nem-a, uves-ti evi4eilciju rada i osigur:ati kontinrtllitet ·rada ko-·ta<"8kog odbora. ·Radi uCvxSCenja kotarske organi!Zac.ije mi smo ve.C priSH stvaranju sel<retarijata u kotarskim oilborima. kao i fcmnirnnju- sekeija po osn<YVni-m pitanjima rada i Zivota na selu :. d. to kultu·rnO'i>fqe .. vjetna i propagandna aekcija, pl"ivredna i socijal01o-zilravstvooa. Tamo gdje to do sa<;~a 11ije izw6eno, treba tome poslu odmah pristupiti. Ni-canje aktiva na selima i u gradovima po naj:razlliCitijim pi .. tanj;inta, koji imaju stalni ili povremeni karakter kao: akti.V za &~ renje Srtampe, za Cital~e ~e, za aooJ.fahetske teeajeve, za higi .. jenu, za njegu djeteta, za sjetV1ll, -Zetvu;· per3.dal.'lsltvo, g~jenje svl .. lene bube, za ra.dne &~i·je, 0Siiguravl3. najS·1ru mabilirzaciju Zena na sVim pitanj-ima drZaVn.og Zi~Vota, to jest na- izvrSenju zadataka Petogodiiinjeg plana. Zato t"-kve oblikj> rada treba razvijati kao vrlo uspjeSne u okupljanju najSi.rih masa Zena. Svlm tim poslovima 11 selu rukovodi i~vrSni .odbo·r koji- se sastoji od 10 ·do 15 druga!-ica, i koji se redovito sas.taje. · Od dobrog mda nal!ih odbom, njihove spos<>bnosti dia ~ · najpogodnije forme i da koriste pwtoj~ee dobre forme aa mobiliza, ciju Zena pc svim pitanjima. na.Se driavne -izgmd!njle, uveliko mtvisi uspjeh rada Antifasisticke frornte zena na svesltranom aktiviziranju zene za velike zadatke tw.Seg Perogodisnjeg plana. : Mi:s.Linn, drng'arice,_ da 6u izraziti vaSe zajednieko miS]jenje, ako kaZem, da Cemo se mi sve za1oZi-ti i da Cemo i~ti zadatke koji su u vezi sa izgradnjom zemlje postavljenj pred n..Se n&rode ; oDJe koje nam je dao nal! uCltelf i yoda rru!rsal Tito. (Burno i dugotraj.no odobr;avamje u Clijeloj kongroonoj divol'ani.) · puna kursevima. Ako budemo podi~ali kadar ~ena za rad u naSoj organizaciji u samo,m selu, onda &e · naSe seoske org.anilzacije boi.ti ZiVa tijela i ne. Ce se dogadati sluCajevi, da rad na selu Zivne u vrijeme kad iz 114 115 �tJce~e~···· zena .na selu i__ .,. urek¢nsi~uktHi nase•····poljoprivrede (REFERAT MARE 'NACEV:El) -U nd~u historijskih dogadaja bprbe· naSih n&roda .za ~il_obodu i sretan Zivqt, PetogodiSnji plan sVakako je jedan od naj;z.naCaj. nijih._ On zna.Ci· temeljne oon:ove naSe zemlje, blagoSrtrunje· raC.n-ih masa ..:,....; ostvarenj_e onoga, zaSto su se naSi uaro,di- borili u narodno· oslcbodHackoj borbi. tJ sv~tm Sudbonosnim Za narod dogad&jima, naSa Zena je na.Sla sVOje mjesli;o· kao'_a;ktivni bo,rac u na:rod11:oj revOluciji pod rukovodstvom i na yoziv Komunisti&e ·partije. ADJtifaSistiOka fro_nta Zena, p<Jmagala joj je da lahlle nade taj put, da se organizovanije uklj11Ci u opCenarodn-i pokret. za_ osl,Qbodenje _zemlje, slobodu i · nezavi~no.s-t, deinokraciju i prava radnog Corvjeka. Ta pomoC bila je naroCito znaCajna za Zenu seljanku, koja je vjeko¥ima Zivjeia·daleko od druStvenD,g Zivota, u krajnjoj bijedi d nepros.vijeCe:nosti. _ U boi"bi protiv faSi51tiCkog oku,pato!l"a, za na-cionalnu nezavis· nost i demokratJstk11 re2'1>blik11, treba pooovno pod<vu6i znacajn11 ulogu koju s11 imale upra¥o seljanke. Ilrlto do tada, pod protivnarodni.m r~ima u stMoj Jugoslaviji, zaQstale, nepism-ime, van dru.S~ tvenog i poHtiCkog Zivota, Zene su u StohiJjaditim masama , Cinile aktivni dio narodno-OS[obodi!ai!kog pokreta i pi,kazale do tada nevi• de-ni samoprijegor, heroizam, &vestranu .aktivnas-t u borbi naroda. U ov<lm mom-entu, kad je u na.Soj zemljli poCe:la izgradnja so_cij.aHzma, kad Petogodisnji plan lndllStrijalizaCije i elektrifikacije otvara persp.ektive za podd.zanje s~la, za raz:V'oj po-lje~pri:vrede, t~eba jasno o<kediti mj.,.to i ulogu_ seljanke u rekonstrukciji p<Jljopriv-rede, kako bi ona po-stala svijestan Cinilac i n-osilae stvaranja novog ~ivota na selu. V1idHk seljan!ke' s malog komadiCa vlastite zemlje sa kuCe i okuCnice valja proSlriti na S·ira pirtanja privred.tnog ra;zvitka zemlje, razvoja poljoprivrede, na izgradnju SoOcijalizma, u kome Ce se Zivot na selu ko•rjendrt:o i.zmijeniti. To zahtijeva ostvarenje . naSeg plana o- podizanju poljoprivrede, to je Zivotni interes seljak.a uopCe, interes Zena na selu. Napredna poljoprivr-eda, potrebna tehniCka baza ka.o uslo·v imuCntJ<g i lrnlturno.g Zivota na selu, obe2bijedit Ce mri·1ion:skim maiSama Zena j{)S puniji. i sreCniji Zivot od ovoga k-oj1i danas imaju u· svojoj demokrat3koj zemlji kao njeni slobodni i ravnopravni gradani. 116 _Po.loZaj Ze"ne, njeno ucesce U 6p.CedruStv'enom, politiCkom i pr~i­ vrednom Zivotu zemlje ·nera_~·ct.vojno .. Su p()_vezani<:sa s?_e:Iialno :..:ekono:m.skom strukturQm zemlje·; -s p610ZajenC naZ.Odnih rria'~a:-- U -iljOJ~ z_~tg_ -~ _Z~~e"d-qbqJ;ro ·z;dn_tere~irane ~za ·priyr~n~ _na;p_red~k, ____z_a plans-j{u-p-fivredu, za_ stvaranje Cvrste----i solidne· ekoilom.Ske- osnove naSe d:rZave u kojoj vlast i sva narodna .bogatstva: pripadaju narodu: zivot seljanke 11 staroj Jugoslaviji bio je vjeran odraz poloZaja najSJrih masa uopCe, odraz polo-Zaja naSeg sela i Zivota ljud·i u-njemu. -Na slici- tog· polo·Zaja, tog.Zivorta, uzaludno--bi bilo traZi.ti neki.f svjetlijti boju. Sve :;u one tamne, veo,ma- Cesto najcmje. Jugoslavij~_: n_ije -_bila niSta drugo nego agrafni privjesak, polu~ kolon1ija -.stranih .impedjali:sta, ·na kojem su i?P.i jeftino izvJ.aCili'-.si.. ravine i p·reko svojih eksponenata bivSih vhiS.todrZaca Jugoslavije, koji s11 se takoder bogatili iscrpljivanjem radnika ; radnog seljastvB.,- -ne sam{) .sP•reCavali razvoj iridustxije, nego i raZvoj _zemlje U~pce: · · 0 poveCanju poljoprivredne proizvodnj-e, kao jednog od materijalnih uslova za '.imuCan i kulrturan Zivot· selj-wka- u staroj Jugo.slaviji nije bilo -ni govora i ona je po prinoou Zitarica i mnogih drugih. poljo.prinednih produkata bila uglavnom na posljednjem iii predp<Jsljednjem mjestu 11 Evropi. Sve to se i te kako sn.Zno odra· :?jilo na poloZaj i _ Zivot seljaka. I ako .· je ·rad-1o od »zyijezde do zvi.. jezde« seljak nije sa svoje zern.'lje dobivao ni najnuZnije za Zi~Vot, a u.z to j-e na svojim ledim3. nosio sav teret izdrZavanja birokratskog :.parata stare J11gos,Javije, teret velikih poreza i raznih drug·ih daZbina, teret ogromnih seljaCkih dugova. zivotni llSlovi i k11lturni nivo naaeg seljaka l>ili su odraz teilk<>g stanja polj~rivrede i ekonomskog polozaja na selu. · Svu teZinu tog teSkog poloZaja najviSe je osj-eCala Zena. Kad. citamo rijeei dT11ga Staljoina <> polozaju ruSike seljanke 11 doba carizma, Oini nam se ka.o da je rekao i za poloZaj seoske Zene U staroj J11goslaviji. »Doik ie ona bila djevojtka smatrana je za p<JsljednJ~ medu trudbenicima. Radila- je za oca, radila bez predaha, a otac bi je joS prekoravao »Ja te hra.nim«. Kad bi se udala, ona j~ radila za muZa, radila je toliko ko-Iiko ju je on tjerao, a ipak ju je prekor~vao: »Ja te hranim«. Zena na· se1u hila je posljednja medu trudbenicima.« I seosku Zenu u staroj Jugos.Iaviji, tak-oder »p-osljednju medu trudbenicima«, uz nepriznavanje njeno-g rada, teS"ko/je pritiskivao teret sujevjerja i predrasuda, za~talost sela u zdravstvenom po-gledu. Ona je Cesto plaCala ~ivotom praznovjer.icu da je za vrijenie porod::ja neCastiva i s toga treha da rada na najpirljavijem mje-stu, u staJI;- a rez-ultat shvatanja da za Zensko d1jete nije S.kola, S.to je 117 �-··:· bilo naJJRCe ukorijenjeno. na selu, _bio je: 2,850;44_0 nepismen\h~ Cega je· svakako 90% otpadakr ria Zene. · , ZiveCi vjekovhna u bdjedi · i n'eznanju naSa seo-ska Zena ~ije mo.gla· ni da bud:e sv-ijesna sve teZine Z.i.vOta_-neproswjeCenosti i pTa~ zriOVjerica, ·vjet·ujuCi d~ je on jednom za -svagda dat.- _ Kad su se naSi narodi digl1i na ustanak protiv fa.Sis.tiCkih ?'kupat-ora, za svoju naciona,lnu ne2av~s-nost, borili s-u se i protiv teSk·og ZiVota kojim su Zivjeli prije rata~ U oslobodlila.Ckom ra:tu narod je uzeo vla,st u svo.je ruke, i pod rukovo.df,tvom,. KomunistiOke pa·rlije i dru,ga Tit a, bo,rbom stvorio s;ve preduslove za .izgradnju norvog· druStvenog poretka, za,'--izgradnju so.cijalizma, za novi Zivof na-roda Jugoslavije. U borbi .Za taj no;v1i Z.ivot naSa seljan:ka naSla je-svof·put, :ona je ma:sovno njdm stwpala, -o-n ju je iz kuCe, iz Vjekovnog· m;raka vo-dio u bo1lji Zivot .i sretniju buduCnost. Taj put ,sretnije buduC-nosti za: koju su -date besrorajne Z·rtve, postaje -&Jakim dano.m sve S.iri; gtana se i doseZe do posljednjeg sela. VeC u prvim danima na-kon os~.obodenja seljaStvo je osjetilo brigu srv-oj:e narrodne vlasti. Agratna reforma dala je seljacima zemlju za kojom su oni vje~ov·i•ma Zedali. U na5oj zemlji pobijed•io je pr.i:rucip: zemlja pr:ipada. mtome tk{) je 'obraduje. . Narodna vlast je wojom :polirtilkom sta.bilizacije cijena s-iste· ·mom snabdijevanja, borbom pro_tiv S:p-ekulacije omoguCUa da narod, u dvjema suhim g-odinama pos·lije rata, dobije hlj.eb. Radi obezbjedenja ~jemena i pod-izanja stoCarstva u •onim krajevi-ma gdje je ono u toiku rata stradalo, drZaVa je stvarala sjemen.l i ·s.toCni fond. Date su,, -osim toga, z:Datne s.ume novca i gradevinski matedj al za podizanje ·Oiput=A:oSenih seoskih n&selja:-. Ali teSke -posljedice Z!O!ostalosti polJop:rivrede· u staroj Jug~ slavij{ i pu.stoSenje okq.patora -za yrijeme rata j,oS uvijek se jako odr.aZava · na stanju naSe poljo~;:r.ivrede, pOiloZaju sela, na Zivotu seljaka. _ Petogo-d-i.Snji plan,, koji znaCi prQcvat naSe zemJ.je uop:Ce, znaCi i za po·ljoprivredu, za selo nov put razvitika i nwpretka. Kad se ve3 vlast i osno·vne privredne po~Zici}e nalaze u rukama naroda, onda je podizanje polj,opr.ivredne vrodukcije, poveCanje plodnosti zemlje jedan o.d osnovnih uslova im-uCnijeg, kulturnijeg Zivota na selu. Petogod·iSnj1i plan pred'Vida da se prino,s po h-ektaru· bijelih Zitar:ca u odno:su na 1939. g-odinu po'VeCa za 15%, kukuru·za 20% i industTijskog bilja od 8-30%. Ali to se ne moZe pD·stiCi stai'im naCinom abrade, zato ·su potrebne poljo:p-rivredne maSdne, umjetna gnojiva. PetogocLi.Snj1i plan pos~avlja rijeSenje toga pitanj.a. U 1951.. godini mi moxamo imati preko dva puta viSe tra:Mo-rskih plugmra no Sto ima-mo danas·, viSe olko 240.000 zapreZnih plugova, preko 118 60.000 sijacica, preko 2.500 Z.,tetica, vJse .. oko. 8.000. veza.Cica, vise o~o 220 kombaj na, viSe -oko .700 kos·Hica, _is to -toliko vrSalica, viSe oko 14.000 trijera i oko 70.000 Bjeekalica. Da bi se sve to proizvelo, potrebne su nam fabnike · polj-a:prirvrednih maS-ina fabrike umjetilih gnojiva. Industrijali2acija zemlje je dailde ,; b~ re!ron. strukcije po!joprivrede. A da bi se industrijalizacija uspjei!no Za· vrSila, potrebno je unapredenje poljopnivrede, cijela rekons-trwkcija., li!kvidacija zaosta.ph metoda obr.ade. Te dvije stvar:i nerazdvojuo su povezane. · Socija~-isbiCtki · razvoj naSe zemlje uk1oni.t Ce vjekovne suprot..· nosti .izmedu gu-ada i sela. Grad ne Ce bi-ti viSe centar iz lrojeg ka· pita!isW\k~ gulikoZ., vrlle e'k"!Ploataciju i osiroma.Senje seljai(tva, prou~rokuJu nazadovanje poljopriv·rede. Naii grad danas, gdje rad· nici u fabr.ikama pod-iZu industrJju i _stvaraju ta!ko osnov za pre.. p<rrod cijele zemlje, za padlizanje poljopriV1rede pa:moCi Ce sel}aku da izide iz zaostal-osti i bijede. Indus-trijalizadija i elektrifilkacij_a poddCi Ce tehniOki nivo obrade zemlje. , Tra®tori i poljoprivredne ma.Sine uopC.e, koje Ce p01kretatd elek· triCna energija, iazne radionice, fabri•ke Za preractivanje poljop-r·i .. vr-ednih proizvoda, promijenit Ce i2Jg.led sela. No.v 11ik .dobit Ce naSa sela, nov Ce postati Co:vjek u njdma. Sa. vremena drvene ralice -i muC~o? tavorenja na CestQ gladnom,.:l~omadiCu zernlje, naS seljak prelazi 1,1 novo doba poljopri<vredne maSine, umjetnog gnojdva, u doba imuCnijeg, ljepSeg Zivota.' Taj put vOOi i seljank.u u .&vijestan Zivo-t pun p:rdznanja njenog rada, u Z.ivot Sk.q.la, prosvjeCi-vanja, Zli¥ot poro<1iJiSta, lijeCniOkih savjeta i pom.oCi - Zivot, Ciji su os.. nov.i veC Cvrs~to pos-tavljeni u naSoj zemJH odmah po oslobodenju, aJi koji Ce po.stati joS ~i-ri i d,ost111pniji mi1Lionima kad pregnu svim svojim snagama na izgrad!llju roaterija.Jmih uslova nove pvivxede, nove poljop!livrede. Materijalni uslovi za razVoj no:vog Zi.vD'ta na selu znaCe: ma~ Sine na polju, elektriika, rekon&'bruatcija poljopriVrede. Treba, znaCi postati bo-rac za _:taj svijetao Zivo.t u naprednom ktdturnom selu, svdjestan .i aktivni horae za ostvarenje Peto-godiS-njeg plana u po· !jo:privredi. Kako d,a se pa.vedu milionske mase seljaStva u toj 01·ganizi .. rauoj i akti-vnoj borbd za rekonstrukciju poljaprivrede, borbi koja je neopllodni u.slov da se Petogod'snji plan na po!ju poljO:privrede izv.rSi, da se Sto b:tie i organizo~ariije uvedu sve mjere nuZne za njenu rekonstrukciju? Zadruge su te moCne ekonomske -organizacije, p.reko kojih Ce najuspjei!nije moci da se provede reikonstrokcija po!jopl,;vrede. 1 Bitna gazdinstva na selu nisu u stanju da pojedinacno upotreblj av~ju maSine, da uvode no:ve agrotehniCke mjere. Ud.ruZeni u za- 119 �d~.Ug~nia ~~ijaci 6~ .mo6i uspJesno ·a.a se koriste_ maSinama,mij_en~ -na~Cne metod~. obr~de_ zemtje, lakSe-__ dobijajp. priv-red~P.- struCnjakc:t, _kori'&lte~ se _ iSkustvima sa naS1h. ruoza.vn.m !joprivrednih imanja i t, d. .. . · · · ·.• ~ · . _,Jedino -preko zadruga poljoJlr-iyreda mo~e. da se . '·PO::Veze sa_ !3>.P'" cijalistiCkom industr,ijom time sto ce seljak preko njih prodavatl svoje pro~izvode i dob~vati razne alatke za obradivanje ~olj~.i o~tale (poljoprivredne) potrebne fudustrU&ke pro.dukte, N a taJ ll":em ce se ljudi i na selu, i u gradu osloboditi raznih eks.p~oa~ato~1h el~e 4 na~ta, kojj u razmjeni industr.ijskih i poljoprivredmh prm_z:voda_ :-Is~ koriscavaju i se!jaka i radnog covjeka u gradu. Eto taka s.e p~tem zaWuga · 1,1aJibolje uskta·duje individualni interes _ seljaStva. sa --I~te 4 r-esom so"cijaListi-Cke izgra-dnje naSe zemlje Ra:zvroj zemlj.o-rad-niCkog zadrugarbtva imat Ce veoma. vaZne poUtiCke posljedice. On Ce, kako -smo vLdjeli •. povez.ivati pr1;r~e sn.age naSeg sela i seljaStva sa· _ opCe narodn11m d~~ro~, ~rzavn.nn sektor-oon prdvred-e, ono Ce uklanjati po-stepeno ran·IJU VJek~vnu. su~ protnost izmedu gra-da i sela, stalno ·uCvrS6ivati savez ,rad:nilka 1 s~~ ljaka, radnih gradana i narodne intelige:_nc~je u _ N arodru fr~nt ;. jacati ekonomsku bazu tug jedlinmva. RazvoJem zadrugarstva Jai\a" Ce dalje op-Ca ·ruoga seljaStva u naSoj_ privred.i, jer preko za_druga, _/~oje na ovaj iii onaj naCin pove.zuju poje{linaC.na s~osk~ gazdms~v~, stvara se veCa moguCnost za planiranje u pQilj-o'pr-Ivredi, za uspJe~~ nije· SIProvodenje sjetvenog plana, p-lana o pove·Ca-nju 1prinosa. zemlJe. po hektaru, planru. razvitika st-oCars.tva,-provadanja otkupa ~- t ..d. Za razlilku od stare Jugoolavije u · k.aj-oj selj,aStvo lliJe 1malo ~ikakve moguCnos.ti da utiCe na pr.ivrednu pollitiku, ono s~-da-; _preko zadru~a·, na osnovu plana maZe da rtJ.kovo·di razvojem polJoprivrede na svom podruCju, da bu-de: nosila-c njenog raz-vitka. VeC og.rorona a:k.tivnost S·irom zemlje u izvrS.enj'u plan-ova· N~­ rodnoo- fronta i 1-okalnim akoijama na unapred.enju sela, pokazuJe spre~ost seljaStva, prekaljenog u NOB-i. da pri~vati s.v_e mje~~· sve ono no;vo, nuZno za obnavu i izgradnJu zemlJe. ~tollko pr~~e on-o Ce prihvatiti i ove joB Sire II'!-jere za stvaranje. s,ohdne eko-nom.ffite osnove u rek:onstruikoij.i poljo-privrede, za Sto Je ono krvno za~ ·il1J1:ere:si.rallo. · !deja zadJruZnog o1"'ganirzo;vanja bliska je naSem narodu. Zadru~ o-arstvo na ovaj ili onaj naCin obuhvaCa tri Cetvrtine naSeg stan-ov· ~i·Stva. Ono j-e do danas bilo ozbiljna podrSka narod-noj vlasti, kako u borbi : protiv raznih Spekulantskih elemenata, naroCito u oblasti trgovine, taka i u savladivanju raznih priv:rednih t~~o-Ca, koje su se pojavile kao p<>sljedica rata. Uzmimo Jedan grl~J~r: . • Malo planinsko selo Lazal"opo-lje u Makedol11Jl z,Iv~-e-lo Je ~uc~ nim zi'lotom peca]bara. Dok su rome'"- daleko od lmca zarad1vall 4 120 svoj gorki ~ljeb, Zene 5u predenjem _vune, za dv.a, tri seoska boga· ta-sa, '.f.eSk-o:- z-rvotar~re,~-jedVa- -.jshranjiVa.Ie·;_·djecti_/.DanaS je' tt)· -di-Ugac:ij~~·-~selfoci. :· su·::·se -:orgariiiiralf --u - radnu··_ Z8.drugU_;-··:njih6V_--ZiVdt~_ se izrllijeriiq. -·z:a-druga posjedtuje -kolektivn6 -radion-ice za izradu'- cv<m.a i doma.Seg sukna, ima svoju elektri.Cnu centtalu,-- koja-- poikrece · p.iranu'-1 sfO-lirSku radionlcu za Izrad-u i'azboja i na:ffijeStaja. Zadruga ima'-SVofu ·CitaonicU;. biblioteku, svoju·· fol:kloiriri ·grupu, zida -vec--za~ a-rUZni- doro,- S:· ove -godine· Ce poCeti- s·a· podizanjenl roOderne-·radionice za -tk~mj:e Ci-lima i- p'odiz3.njeiil djeCjeg -obdaniSta. 'SeljaCi. u toin sehi.'-rifetkp 5-u :imali -po koje grlo sitoke; a- zad.ruga danas i-rria oko · 1.800·=-krava i ·Ovaca. Umjesto uske lrozje staze, u Selo danas -ViOdi ~ii'oka ·cesta kojom zadlru!ni ka'mioni odvo.Ze u gi"ad zadi-uZne pro• iZVode, a do:Voze iz grada _sVe Sto je zadruga-rima potrebno. Selj'aCi iz Lazaro-polja- ne odlaze viSe. u peCalbu, Zene- ne ·j_)redu za osk.udan k.omadiC. .kruha. J edne, u poljoprivrednim~ a druge u · Cilimarskim br-igadarha4 dobijaju- nadnice prema :svom radu~ a nijedna od njih nije v,:se nepisrilen~. Dvije su u upravi zadruge. Zivo-t i rad. u i'adruzd priv-laCi i selj ake· iz okolnih sela, zad-ruga -je· · pO.&tala centar, koji na zadruZnoj osnovi unapreduje Cilimaistvo i tk8.nje domaCeg slikna i u o~kolni-m selima. Nov· Zivot· kojim- danas Zive Lazaro-poljke osjetile su' i di'uge Zene u sliCnim,_ a ·naroCi to u radnim zadrugama. Lepa~ Man-0-vSika zad,rugarka iz fadne zadruge »Crveni prole· ter<~ lmala je u proSloj g.odini 270 nadnica. Pred njom je po broju nadnica bio samo jedan zadrugar. Ona je postavljenu normu pravazilazila_za 30Q% i osim ono-ga Sto je dobila u·svojoj baSti,_p:r-ihodi. njeno·g rada na zadruZnim p-olj:Ina don.ijeli su joj -35.000 Din. I ako ovak.ve radne zadruge kao Lazaropoljska kod nas· joS n:Lsu mnogobrojne, i aka primjer Le.pe lVIanevske nije -veoma masovanl ipak sve to dokazuje svim naSim seljacima da su zadruge najrazliCitijih · tipova, one moCne ekonomske organizacije,_ koje Ce jedino moCi uzeti na sebe i uspjeSno rijeSiti sve probleme podizanja ,._, polj·oprivred.e i stvaranja novog sela. »Ali zadrugarstv-o Ce moCi sai:no oilda da vrSi ulogu, koja mu je u naSem siotemu odredena, ako ono zaista i u p.runoj mje-ri postane stvar samih seljaCk-ih-masa, i aka se bude razvijalo u skladu s podizanjem svijesti tih masa<<" (Kardelj). Bez aktivnog i svijesnog uCeSCa seljaka nema U51pjeSnog razv:oja zadruga;rstva. Svijesnom i aktivnom djelatnoSCu seljaka, njegovim rukama, izvrS~t Ce se i pJ~ dizanje i' unapredenje poljopr:ivrede. Zato Narodni front vrS.i danas, mobiliza-ciju ·najSir:h masa na unapredenju poljoprivrede, jaCanju i razvijanju zadrugarstva, po-stavlja ,kao osnovno pitanje svoje djelatnosti na selu. 121 �Ilo toga osnovnog zadatka Naro<lnog f.ronta izlazi i zadatak- naSe- organizacije na selu:· mobilizirati Zene seljaD.ke ·da ·po-·· _. strum aktivna snaga , u unapredenju poljoprivrllde i razvoja zadru•. ' glllrstva. Nije potrebno ni na.gla.Savati· da je ·tu neophodan uporan rad, mnogo smiSljeniji, mnogo organi,zo.vaillj1i, nego do sada. AF2-a treba·· taCno- da S31gleda u1ogu Zene na selu i njeno mjesto u stvara.nju .novog sela, podizanj.u napredne ,i mod-erne poljop:dvrede i pomogne seos.koj Zeni da i o.na postane bora:c .za novo selo i nov Zlivot u. nje .. mu. Da bi- zato naSLi najpraYilnije puteve i najbolje naCine treba joS jednom nil.glasiti ono Cime smo se mi i do sada -rukovodili u naSem _radu sa :Zenama, naime da na podizanje svijesti Zena ne mOZe n:Sta taka uticati kao uCeSCe u o•pCe privrednom Zivotu zemlje, Sta za Z.enu na selu znaCii, u~eSCe u ostvarenju PetogodiSnjeg plana u poljoprivredi, u- stvaranju i ra~oj11 zadruZnih organizacija. I zato je ·naS -prvi zadatak da Si,roko, mnOgo dublje nego do sada postavimo p.itanje fliktiviziranja seoske Zene u opCem ra:z.VIitku poljopri* vrede i zadruga:r.S.tva. Veliki broj Zena se veC na1azi· u zadrugama, Sto je ve1iki us.. pjeh kad se zna da prije rata one nisu mo,gle da budu njdhovi clanovi, ali se ponegdje joS uvijek zad.rZalo shvatanje, da u-. zadrugu moZe iCi samo glava porodice, da drugima, naroCito Z.enama to nije Potrebno, da one _to ne mo-gu. I zato je prvi ko~rak uvlaCenje se~ ljanki u zadruZni Zivot - njiho:vo masovno ulaZenje u zadruge, upisi.vanje u zadruZne -organizacije, · I za,to naSi 'Od!bori kotarski i seo.ski, moraju voditi raCuna o upis.ivanju za ZS:drugu svake Zane, S'\fakoj priCi, s¥akoj o•bjasniti i !icnu ko-rist koju ce imati aiko postane clan zadruge. Us;pjehe rada naSe organizacije na selu u: o'voj drugOj planskoj godJni mjerlt Cemo i po tome ko1iko je Zena uSlo u zadruge; koliko od njih su pootale akt.ivne zad:rogarke. :Mi smo veC imaili sluC3.jeva, --kao na primjer, u Hrvatskoj i · '~>Ma1kedonij1i da _su se Zene. i &ia.me, u.z ·pom.Q·C na.Sih Glavnih odJbora. udruZivale, da~ bi Sto uspjeSnije ra2.<Vlij,ale kuCnu rad·inost, kori.IS>tile se raZJbojem s brzim Cunikom, noZn_om preslioom koju su zajedni6ki ·na:bavile. Takovu in1icijativu treba Prenositi i u druge na,Se krajeve, podstrekavati je i razVijati, po:vezivati je uz zadruge. U ovom radu na privlaCenju Z-ena u zadruge mi m:oram.o imati u vid:u Cinjenicu da _su selj aCke mase naj'Podio~nije padanju pod uticaj _raznim klevetama o tome ka:ko zadru.ge znaCe oduzimanje njihove zem1je, ruSenje porodice -itd. A ako .za seljaka uopCe va~i da se veoma teSko ·navikava na novo, o-nda se to drvostruko moZC kaza:ti za seos-ku Zenu, a kad se joS zna koHko je ranije ropski 1 neprosvjeCen Z-ivot opteretio Zene zaostalim shvatanjima, predra·· 122 suda:ma; vradbbinama-, · onda· se .ne mogli .ni · sa.gledati znaCajne po~ sljedice ~-koje -Ce o.vako organizir.ani_ p-tivrednL-i -zadruZll-i Zivot na seht -imatt, u.· po.gledu daljeg pD(}svje6ivanja seo~te Zene. ·vee sada, zahvaljujuCi aktivnom uCeSCu Z-ene se1janke u drUStvenom i poHtiC:Iwm: Zivo.tu u ustanku, u obno.vi zemlje i privrede, mase selja0kih Zeria p-osfale su ·.svjesne Cinjenice da Covjek. moZe ne samo utic~ti na to hoCe li mu buduCnost biti ·ovakva ili onakva; veC da je on gr.4di sv.ojim--rukama. Materijalni u5lovi -~te bolje ·buduCnosti. na s_elu __:;. obrada Zemlje __,.. -ne zavisi Od elementarnih -sua prirod-e. MaSine i .agrotehniCike mjere Cine Cudes.a u poveCanju plodnoSiti zemlje. vidik.' se1janke, kroz aktivno uCeSCe u zadrugarStvu, kak..o sm.O veC rekli proSirit Ce se na c.io razvo.j naSe zem1je i joS je viSe uvjerit~ da taj razvoj Cini iljen Zivot ljepSim i kulturnijim, da ·na tom ra.t;·voj-J treba kao rezulta t njihove sve vece aktivnosti u zadru.Znorp Zivotu i .radu, uCriniti · da one postanu ona napredna snaga, koj a se bovi p-rotiv zaoS:talo~ti, a za no:ve naCine ra.da; savremene metode obrade zemlje, da Zene, veC prema svojim spos,obnostima, staju i na Celo. raznih za:druZnih. org~fnizacij.a. Kroz a,ktiviz.iranje Zena u zadrugarstv11 mi Cemo- postizavatl krupne uspjehe u vezi s joS svestranij.im_ uCeSCem seoske Zene 11 o·pCe:.drnSrtveno~poi:itiCkom Zivotu zemlje, jer zadJrugarstvo n.ema 5.anio \re{)[lla vaZan: ekonorns:ki nego .i p.olitiCki znaCaj, ono j-e oruZje narodne demok-tacije i sredstvo j8.Canja ekonomsike baze za joS CvrSCi savez radnih masa grada i sels. u Narodnom frontu. Kroz akti.viziranje seo-sikih Zen a u zad.rugama naSa ·organiz.acija moCi.. 6-a_ tako da dade najb6Iju pomoC Narodnom frontu u joS jaCe.m okuplja~ nju u njene r_edove ~ena na selu, da hi one postale joB /odaniji borci za stvaranje< programa .Narodnog fronta. I nikakve klevete Spekulailata na ~lu, nikakvi pokuSajli S.tetoCinskog rada kojj Ce .se m·oZda pojaviti tu i tamo, ne 5miju naCi podrMru kod Zena u Ciju je svijest dubokO prodrlo uvjerenje da je ova v1ast njih-ova, jer hiljadite mase seljallki uCestv.uju u i~radnji vlastite drZave. Aktiviziranje u zadrugama joS viSe Ce privla.Ci.ti Zene na rje- · Savanje &vih · proiblema koje · postav:lja narodna v1ast, z.a sprovodenje svih njenih mjera, jer razvo.j zadrugarstva zahtijeva velik.u podrSku i PomoC narodne Vla&ti. »Zad11-uge Ce biti ustvari Skola, koja Ce uC'iti selja.ka upravljanju drZavom. Zadl-uge Ce postati centar u kojima te se srti-cati sav pr.ivredni Zivot sela, sav-~rad na njihovom podizanju. Razvoj zadruga kod. nas Ce iCi u pravcu ujedinjavanja razn.ih tipova zadru.ga u jed,inslven tip·· osnovne zemljo:radn.iCike zadruge koja bi ujedinjavala u sebi .sve grane privredne djelatnosti na se:lu.« (Kardelj). Zadatak je naSe organizacije da pomogne Narodnom frontu, narodn9j vla-sti i zadruZnim· organi•ma, da nijedna Zena ne ostane 123 �·van··toga· ·c·entra-:·---"--za&uge. -.T· ·sa.mo :kada- ne-. bf-'uCestVo_v_ale u·. · gam a, Z8ne··bi -_-p.ue- ·koCnica:.tog r.azv'itka;- jer je ·an-- usroV-ljeri ·uceSCenf najSirih- ma-sa _zad-rugata, naj.SiTih maSa'- selja'ka --u 'UprS.Vljanju i sv.akodnevnom -radU· zadruga.. Z·adruge- Ce za ._Zerie- biti;· velika. Skola, ·cunkom··u tim radionicama··i--dn.igo, _Zei1e treba- da pOsVete riajveCU tOrske · sj)osobnoSti, pronalaze& noVe: .oblike li:ri.apredehja· :petjO.pti~ vrede, ·nov·e oblike Zivota i. rada na selu. Ti~obliei postajat .ce· sve raznov1·snijli, jer Ce u razvitku zadrug,a vrlo brzo doCi' ·do krU:pnih zadataka kao Sto je maSinizacija, stvaranje raznbvrsnih zadru.Znih 1 radio:nica·, organizovanje bo!-be protiv zaosta1ih- metoda :_obra~~ zemlje v-rlo brzo Ce doCi do uvodenja novih- agrotehniOkih rojera itd. o'snivanju zadruZnih radio-nica, pekara, radionica i lokalnih preduzeCa za P'reradivanje i konzerviranje vo-Ca, zadruZnih mljeka{a, peradarnica, s.usn:ca, najrazno:vrsnijih_ radionica: tkaCk~h, Cilimarskih i drug.ih vrsta kuCne radinosti, uvodenja razboja s bJ7-llll Cunkom u tim radionicama i drugo; Ze:rle tre-ba di posvete najveCu · bdgu, jer Ce to baS za njih blti od nato<'.ite· vaZ:nosti u podiz·anju '"nj1ihovog Zivotnog s.tandarda,· a to znaCi stvaQ'anje novih uslova z~ njihov Zivot i moguCnost da koriste sva prava -koja -im je obez. bijedila demokratska drZava. ImuC:n.iji .z:vOt, maSini-zacija poljoprl· vrede kao i mnog"~ih poslova koje seljanka obnavlja oko kUCe naj. ~;astarjelijim metodama, ~stvorit Ce us-love i dati viSe vremena .za brigu o uredenju kuCe, 1iCnoj higijeni, boljem pr-Lpremanju hrane, zdravij-oj ishrani dj&ce, nj-iho.voj veCoj njezi. Napredn.e j imuCne zadruge imat Ce viSe moguCnosti da svoj1im Clanovima o·siguraju veCu lijeCniCku pomoC, da urede svoje imbulante itd. ·Sirom per· e.:pektivom o razvitku novog Zivota_ na selu, sa znanj-em da njena sudbiria ovisi o razvoju C~tavog naSe.g, a uz to i lokalnog pr-ivrednoi Zivota, selj.anka Ce p-ostati ana na-predna s.naga koja Ce uticati na razvoj zadruga i pomoCi da one posta-nu mo.Cn-e ekonomske orga· nizacije, sposobile da selo iz z.aostalosti vode u nov napredan Z.iv~t, ona Ce postati borac prot:v svih Stetnih elemenata u selu, razmh Spekulanata i-eksploatatora, koji bi htjeli da zadruge uvuku u razne· Spekulaittske organizacije .i na njih utroSe dobit zadruge umjesto da ana utroSi u produktivne svrl;te same zadruge u kovist r-adnog seljaStva, za podizanje zadruZnih do-mova. gradnju kuCa, do-mova kulture, ambulanti, djeCjih ustanova itd. Zadata.k je naSe organir..a~ cij'~- da s.istematski tumaCi Zenama J)a selu da su ti S.tetni elementi na ~elu ia u za.drugama - i oni .koji govore prot!v zadruga i oni kojri terL.e da uvuku zadruge u nizne Spekulacije - nosioci ka.pita· listiCke t-endencije u razvoju zadrugarstva i ~ato protiv -njih i 2ene zadrugarke treba da vod.e stalnu borbu; Rlzumije se, uspjeh te - borbe zavisi od omasovljenja zadruga, 00 demokratskog upravljanja u nj.oj, jer Ce samo tako .moCi zadrugari- dn na vrijeme uklone· i!z 124 :romuge sve n,.;prlijatelje njenog l'azv<itlro j w. se dosljedno bore .. za napredne· oblike·· naC-ina :up,ra:vljanja ·i.·l'!ada· .-u ..-zadrugama • .-.: ·: ,_-,_, _. · -~ne:-na selu_- kao aktivni zadrugari :tre]:>a.-·da svo.je_- proiZyQde prodaju pr.eko zadruga, i pomognru talfo pravilnom organiz.iranju prom eta iooustrij~loih. i poljoprivrednih produkata ne samo . kao uslovu za oh?l!>bjedenje in~ustrije sirovinama i radnih !judi u gradu Z.ivo.tnim :namii'nicama, nego i kao ·uslovu ·za -pod,strek raz.vqja .poljoi)rivredne p_roizvodnje. T.i-ine Ce ana doprin.i.jeti Hkvi-ciiranju raz~ nih- Sp_e!kulanata na selu i u gradu koji tu i tamo nastoj.e da oroetu pravilnu ra1zmjenu industrij!skih i poljoprivrednih produkata i koji S-pekuliraju ·na raCun r~dn1ih -masa grada i sela.· ·Y.· U ve:z.i sa :s:vim ov.im e;adaCima naS~g rada: na selu znaCaj- kul~ t-u.i'no prosvetnog rada medu seookim Zena.ma po.staje joS veC.i,_. jer neprosvijeCena -seljanka ne- moZe postati aktivni borac protiv za· o·stal!Qsti na -selu, ne moZe i.mati pel-spektivu i biti uvjerella. u ko~ r-isilost i nuZnos-t nov.ih metoda obrade zemlje, ne maZe prihvatiti no.ve oblike cjelokupnog privfednog Zivota na selu. . NaSa oxganizacija je u svom radu na prosvjeCiiVanju seljank·i postigJa.do sad vidne rezultate. Svakako da je rezultat njen<>g rada naroCito posebnog rada -medu Zenam.a, to, S1o je kako 2namo veliki broj seljan.ki nauC.ilo -citati i pisati. Osim ana:lfabetski.h teCajeva· kao osnovne ,forme ·prosvjeCiva~ nj a naSe organizacije ou -i do sad sasyim pravi1TI.o uoCavale i po· stav1jale piitanje prosvjeCivanja mnogo Sire, .naroCito· u vezt s uce . . SCetrn 'seljanke u i·zvrSenju PetogodiSnjeg plana. Zato su ekono-m .. sk·01 n prosvjeCivanJu zena putem. raznih kurseva i.z poljoprivred-e, I stoCarstva, povrtljarSJtva, pCel.arstva ·i' drugih naSe organizacije po.. sveCiVale veliku paZnju i imale u tome znatuih uspj-eha. Mi smo &tvarali .i aktive Z~na za unapredenje s-vih tih pri<Vrednih- grana na selu, i ta:ko uopCe nastojaJ:i da na.S kalturno·pfOsvjetni· rad pove7' Zem~ s·, pitanjem struCnog i ekonomkog odgoja seoske Z.ene, znajuCi kolilw mno-go stvari · za i.zvrSenje plana u polj!()privredi ovisi o Zeni na selu, ko1iko j-e ona vaZan faktor za unapredenje poljo:privrede i :pojaCanje prin-osa s naSih polja. Time Ce naS kulturrio pi-osvje:tni rad na selu dObiti o:dredenu i konk.retnu sadrZinU, imajuCi jasan somjer Sto brZe.g tehniCkog i kil1turnog podizanja sela, time Ce on is:puniti svoj zadata¥: uCiniti naime, da seo'Skoj' Zeni postane jasnija nj·ena uloga i zadaci u unapredenju poljoprivrede. Kulturno prd.svjetni r~d ne treba prema tome, da teCe mimo za-druZnog Zivota, nego da s.e razvija u zadrugarila, jer kako kaZe drug Kardelj »bas zadruge treba da budu jedna od najvaznijih pro- 125 �' ''· ( S¥jet;alih· ognjJi>ta na se1u, ·Kulwrno pmsvjetni rad -na ~ selu, ,. (ki).ji je ·v·rlo .Cesto:-neaisferilat&k.i:,· sluC_ajan i bez plana, dobit ce-kroz zadrngu kon.kretnu sadriinu i· praiktiean cilj: pomooi llaSem se!Jaku kalko bi postajao sve svjesniji gxaditelj. PI"UZanju ;;nanja iz oblasti poijOij)rivrede, Narodni front i ove njegove organizacije us:mjerit Ce svoju prosvjetnu djelatnost na·~ · se1u. Or:ganizacije Narodnog ·fron:ta vee- preuzimaju Sistematsk;ije forme- rada- .u tom pra.vcu. Narodni front Srbije, na pri!lnjer; u c,i... -lju Upoznavanja seljaka proievodaCa s najvaZnij:im nljerama: koje · tre~Y,!. da provedu za sto uspjei!nije sprovodenje zadataika PetogodHJnjeg plana u oblasti poljopr-ivrede, u saradnji &a Mdnistar.stvom poljoprivrede i vezom zemljoraduiCkih . zadruga, organizovao je sellliru>re po najnovijim pitanjima polj<iprivredne proizvodnje. U kotarske aktive predavaca za ove seminare ulazi i odbornica AF!ii-a i naSi od!bori treba da povedu ra.Cuna, o. torile da u tim aktivima budu najadttivnije Zene sa sela, koje Ce znati da prenesu na selo ooo Sto su nauCile i da mobiliSu seoslke Zene na s.provodenju po-stawjenih mdera. Sigurno j~, da ·ee ·ove i ovaaoo sldene forme orga· nizi:rati Narodni front i 'U d.rugrlm :nafodnim republ:ikama, pri Cem:u i.reba da .ima najvebu. ,podrSiku naSa organizacija. Mjera. za uruwfedenje .po1joprivrede, Cijem Ce &provodenju Na~ rodnd front UBI!lljeriti forme svog prosvjetnog rada izlaze iz .zada· taika Petogodisnj eg plana u poljopriNredi. Oaim prooir~nja sjetve· nih povr!ina i poveCanja prinosa Zitarica i indl.l&trijskog· bi~ja, pl~,~ medu ootalim !Predv-ida na pri.mjer »Povisiti proizv<>ilnj111 lllllijeka po kiraVi na 200 Jitara, poveCati !pllinQs vun_e po ovei na 80%, a· teZinu za ~0% uvodenjem n<>vih rasa - b<>ijom ishranom i boljom njegom. J;loveCati :;.a 5 godina pro·izVodnju glavnih stoCnih proizv·oda i pre~ maSiti predratnu proizvodnju masti, mlijeka, vune i ,ko!e. Organizovati Sto veCu primjenu- veterinarskO~sanitet.Bkih mjera. (Zakon o Petogod;snjem planu). U vo<larstvu na pr. treba boljom njegom, obradom, masovnim suzbij.anjem bolesti i S-tetoCina drugim mje~ r~ poveeatLprinos voeaka po stablu. (1z zakona o Petogodis· njem planu). Jasno je da je za sprovod:enje tih planskih zadataika u po· lj<iprivredi nuZ!lo i ekonomS>ko -prosvjeeivanje seljaka, ekonomsko prosvjeCivanje Zena na selu, jer u sprovodenj.u ti.h. i sliCnih zada· taka one mogn j S'lakaaro ce odigra,l;:i znaeajnu UlOgU, posto -stl to sve grane ko-j-ima se Zene uglavn-om i bave. No zato je potrebno da seljanka prekine .sa ondm »pleti 'kotac kako ti i otac«, zato je poa treban u.p-0-r-ni, sistemrutski prosvjetni rad u pra·vcu njenog. prD<svjea Civanja uopS-te, o:slobod-enje od sujeverja, od uvjerenja koja se iSti•1a veC gase - da veCi urod -na polju ovis·,i o naS.im s.il.aiil.a i sliCno, potreban je posebno, rad na njenom eik_onolllJSlk-om odgoju. 126 Da. . Ce:oo.o .mi _uspjeti. u· tom . .!tvem _radu medu Zena-ma a.Qk~z je ogromno u~ei!ceseoskih zena cu' Narodn<M>Slobodia,.i\koj \orb;· izgradl1:ii ~aye, njiho.va odanost · narodnoj y:(asti, .dokaz je medu ostalim i. to sto su mnoge seljanke posle vee putem. uvodenja na: prednih metoda .. u poljoprivredi, st<> su na brojnim tecajevima po· kazale· _za to mno,go interesa, Sto su pronalaz.ile najraznovl'lsnije naCine-_u _p_oQ.izanj~ sitnih -grana pxivrede na se1u S.to _ su. vOO kao Mar.a DiLberoviC u Bosni _koja je uzgojila sjeme S~toredne pSenice iii Saveta PribiC ill> sela Stepariov.iCeva u Baekoj,, koja je nagradena zato sto je' po jutru dobila prekt> 20 tovara pSenice, a <>bicno se · dobije 10~12, postale novatori u poljoprivredi. NaS. zena na selJJ. bee: ~umnje _Ce po-Ci putem. svojih predhodnica jz Sovjetsatog Save2a_, _pute:rp., _ syima nama joS iz te&kih .za na.rs, predrat.nih vremena pozn&tim .Pai'ieAngeline, sestara Vi,nogradovih, Maml;ja'kat i drnglh.. * Pokrebno je da poilvucemo joil neke od vainijih zada taka naSrih na &e1u. D~adaSnji rad na iz.vrSenju lo\kaJnih plano.va· Na.todnog fron~ ta mo!'am.o oa,ganizirati- joB Sire i bolje, jer u.pravo ti planovi Su dio veliikog posla na una-predenju se1a~ _koje Ce se_ kroz zadruge i uz S-iru savremena tehniCku ba;zu sve ja-<Se podizati. Razv;oj pojedlim;ih gJl'ana seosike pr.ivrede kao Sto su na p-r. pera~ dar-stvo, ·mljekal'Stv<>, pcelaDstvo u okviru pojedinacn.ih seoskih gazdirustava, pomoC seosk.oj Zeni da ih una.preduje, vOOllla je vaZan zadatak llaSe organizacije. K8.Q o _veoma vaZno-m zadatku ml moramo i dalje voditi brigu za ispunjenje plana sjet-ve i pove~anje Sjetvenih povrSina. Obra· diti. sVB.iku stopu zemlje - bit Ce jedan od neposrednijih, veoma va.Zn-ih zadataka lroji nas oCekuju, a ~sto- taikvi su naSi zadac~i u otlkupu · Zi~arica i predaji drZav.i Sto v~e koliCine slobodnih viS~ lrova. '\ Mi. moramO jo.S Mre razv1jati sve dosadaSnje forme rada kao Sto su predavanja, kunsevi, seminari sa polja savremene abrade z-em.lje, ·podizanja raznih gra~a seoske privrede: peradar.stva, pCeIa:ratva, s-vilarstva, povrtla-rstva itd. Razvijat Cemo sve dosad:anje forme sa polja zdxaw;rtyenog i hi.gijenskog pros-VjeCivanja Zena na selu. U ovom._ pos1u treba_ k-ori<&ti.ti veoma uspj.e:Snu farniu slanja e~pa i£ grada u selo sa . konkretnlm zadacima domaCinskog i hig-IJenskog prosvjeCtvanja seo&kih Zena. VeCa i si,stematS!kija nego d? sada treba_ pr.i tom da bude saradnja naSe organ:izacije s Crvemm lwst-om. 127 �Pofrebno je joS i posebno tiaglasiti ulogu AntifaSistiCke_· fran~ te Zena,_ da veCu paZnju posve_Cuje baS onim pitanjima koja su ve zana za tj00.avanj6 prOblema Zerte - majke kao radnice i- u fabriti i na polju. · · Na -Ov<Jm poslu svuda je neophodn8,. joS Sira ~nicijativa i 3k~ t~vnoM Zena u tom pravcu. I4icijativa Glavnog odbOra- -AFZ-a Srbije da, · u zajednici S Crvenim krstom do p.roljeCa pripremi- kadar za sezonska obdaniSta u raznim zadrugama, "moZe da bude· primjer . kako Ce seoska Zena organizovanije p·ristupiti rjeSavanju pitanja materinstva, koriSrtenju svih moguCnosti koje pruZa drZava, kako bi bez vjeCite _brige za dijete mogla posvef.iti veCu paZnju svom radu na obradivanju polja. ZadruZni domovi koji 6e se' joS ove godine podizati po selini.a imaj.u qgromnu vaZoost za razvoj z::;..drugar&tva. Zato je Narodni· front na inicijativu druga Tita, kao jedan od svojih najvaZnijih .zadataka na se·1u uzeo i.zgradnju tih doniova, zato i nasa organi~ zadja treba da je shvruti kao jedan od svojih najpreoih poslova. U kotarske od'bore za- izgradnju d'Omova ulazit Ce i pred:stavnit::e naSe organizacije, i velika Ce biti uloga naSih kotarskih. adbora u aktiv.iziranju Zena iz pojedinih sela na· izgradnji domova. ZadruZni dam ne Ce _f,j:e zida.ti u svakom s-elu; a kotarski odbori mogU,- kao· na mnogTffi radovima do s3.da, vovezati rad- na podizanju doma u jednom selu sa onini seHma u kojima se joS ave go-· ine ne Ce zidati dom.. Rad Zena u radnim biigadama ko.je Ce formirati !'f arodni front bit Ce od neobi-Cne vaZno-sti i zato, Sto Ce na mnogim mjesti· rna Zene uo,pC-e zamjenjivati onu radnu snagu koja Ce nam biti potrebna za velike radove i gradiliSta u drugoj g-odini naSeg PetogodiSnjeg plana. Do sada pokazanu sp·retnoSt Zena za sve rado.ve, .nj-ihov elan i inicijativu m.oramo sada sistematski r s viSe plana poVezivati uz .~gra<:lnju zadruZnih domova. U obavezama koJe je dO .sada .veC -uzimao Narodni f-ront u 'Po· jedinim selima na podizanju ·doma i naSa organizacija je pr].mila na- sebe da Ce mobilizirati odredeni broj Zena. Tako treba raditi u svaikom -selu, nastojati da- Zene uz.mu konkretne obave~;e i u brojlt u kojem Ce raditi i poslu koji Ce obavljati. Svaka Zena m·o.Ze da ima i lillnu obavezu. Potrebno je razvijati takmiCenje kako medu selima i 'k:otarevima taka i medu pojedinim Zenama, grupama Zena na radjliStu u 5vakom se1u. Raz_lli aktiv,i koje Cerna organizirati na prLmjei: za pri~rema·, nje_ grade, za pomoC -upravi gradiliSta, pri r~sporedivanju raspo· loZive Zenske radne snage; za kultui'no-prosvjetni i politiCki r~d med:U Zenama na 'gradiliSrtu, eventualno prlprenianje hra.ne itd., bit 6e od yeHlke ko~Lsti za Sto bolje i or.ganlizovaD!ij.e uCeS.Ce Z~a. 4 \ .12& .'Na, ,samom_ 'radu· _· okoJ-~,izanja_·-:dortlO~a ~.o~~ni~t.h~at' -_·Cemo _si·stemal<llti kulturnu'p•osvjetJii rad\u oi10m smi.slti kalko'smo.to ·na:Prfd. go~oriH.:--.veza ·:grada·--~--,selom ._m9ze ~i :ovdJe- nl.1iog~· -·4a 'kO.r.isti. ,P.t;:i:redbe, .. predavanja- itd., ~kOje -"Ce naS_a orgalliz_acija -~u gTadtl jednO sa Olllladinom i sindikstimi .pripremati za pojedino sel<J ~gdje se ,gradi dom, j<)S jai!e ce 'povezivati zene grada i sela. · . Kad d<Jm<>Vi . budu · izgradeni, njihovo ured:ivanje, baata s cvi' jOOem oko;doma, zavj~e· 11:a -pr~riina, :vezeni· ukrasi i drugo treba b.; .prvom redu da bude bdga seookih .Zena pri Cemu one Ope£ mogu jmati veliku pomoe nas:h gradskih organizacija. . Radovi na i,;gradnji domova ce tako odmah u po<letku vezi· vati Zene uz zadruge_, uz zadru.Zne. domove kao i njihove centre. NilS rad· na · selu, treba da bude Th<likladen pers.pektivama opeeg razvuja sela. Zadatalt je Antifai!isrticke fronte zena da seoske zene aktivizira na specifieno selja<i'ltim pitanjima, da otkrije pred njima perspektive novog Zivota u naprednooi i kultlll'Jl<)m selu, asvjetljavajuci im Ucne interese koje ce imati .a.ko budu sto aittivniji gradltelji nal!e poljoprivrede onako, kako. to postavlja PetogodiSnji plan. To je jedini put p<>boljsanja svakodnevnog zivota zene na seju .i kau radnika na polju Hi u kuci i kao majke. Uporeda daltle sa rjai!enjem opcih p'tan'ja razvoja sela, dolazit ce se do sve kor.ijenitijih promjena u Zivotu · Z~~e; na- selu, zato ona ·.treba da bude aktivan 151'aditelj moderne poljoprivrede, , novog sela, aktivan graditelj socijalizllla· za- B. m;>rl9 129 �. . Rezolucije II.· kongresa AFZ-a o glavnim zadacima zena . Jugoslavije . . 0 SUDJELOVANJU ZENA U BORBI PROTIV RATNIH JlUsKAcA, ZA PRAVEDAN I CVBST M1R ll. kongres .A.nltifa.Sistiilke fronte zena J:u:goslavije, saslu§avi\i iserpne refer!lll:e i poslije svesb1~e ~usije, pokaz~? je jo6 jednom jednoduanost i nepokoleblJivost zena JugoslaVIJe u borbi protiv ra;tnih huSkaca, za ucvr86ivanje mira i demokracije u svijetu. . . . Zelle Jugoslavije, koj~ su ne~avno ~vjele sye &ra.J;o~ rata kao zene i majke dizu odlucno svoJ 'glas protiv pokusaJa reakciona.rriih snaga u svijetu, koje, na eelu s americkdm imjperijalistima, nastoje da jzazoVTU oovi rat. U borbi protiv potpaljivaea rata. one su povezan~ sa svim naprednim zenskim organizacijama u svijetu, sa SV!Dl de~o­ kratskim. snagama covjeeanstva, koje, zdruZene u front! lllll'a, sa Sovjetskim. Savezom na eelu, predst.avljaju veliku snagu koj~ je u sta.nju da osujeti i razbije imperijalistiCke planove za nov1 rat i. SIJlasi oovjeeanstvo od ratnih stral'lotao . , Ujedinjene s Ci.tavim narodom u Narodnom frontu, pod rukovodstvom Komuillstiilke partije i marsala Tita, rene Jugos:lavije, slobodni i ravnopravni !:judi u slobodnoj domovini, o~ Licene u borbi protiv fallizma i. u izgradnji narodne demokraclJe, postale su jedna od sigurnih i aktivnih snaga u fronti mira. Nalle zene su svijesne, da svoju bolju buduenost grade same srojim radom na socijalistiCkoj izgradnji. zemlje, da taj rad zn~ci obranu zemlje i o!iuvanje plodova naSe borbe, znaci borbu protiv imperijalistiilkih potpaljivaca rata i njihovih planova. u ime milijuna zena. Jugos:lavije koje predstavlj~, kongres se obavezuje: . · . . da zene Jugoslavije ujedinjooe sa citavim narodom u Narodriom frontu i preko svoje organizacije Antifallistiilke fronte zena treba i dalje da Ulafu sve svoje sn~ge u d?elo ek~om:-Jtoog podizanja i socijalisti~e izgradn~e svo~eo zemlJe, za !SpunJenJe Petogodisnjeg plana, Jer to, uz prnvr_;dni 1 kulturm P:?Cvat nalle zemlje, imucruiji i kultJUrni Ziv~t ~":leg naroda, ~a~1. ogromnu podrSku demokratskim i mirolJUb!VIffi snagama COVJCCa!WtVa u borbi protiv rr.tnih huSkacao · · 0 0 AntifasistiCka fronta zena treba da pojaea svoj rad medu zenania U smis:lti neprekidnog objallnjavanja zenama duboke po" vezanosti nase borbe na polju izgradnje socij!i.lizma. s op6om borbom za mir. Nase organizacije treba da obavjeStavaju zene · 0 dogadajima u svijetu, da im objasne uldgu nove Jugoslavije; sn1isao jacanja demokratskih snaga u borbi pr<)'tiv ratnih huSkaca. Antifasisticara fronta Z€na jos viSe i aktivnije trel>a da razvija borbu za ucvr8cenje mira na meduriarodnom polju, jacajm\i i .sireci i l}alje naSe veze s demokratskim zenskim organiz;tcijama i zenama cijelog svijeta, pomaZuci na taj nacin okupv lianje svih riaprednih !judi u borbi za miro " .. Dim6i odiucno svoj glas protiv ratnih huSkaca, kongres poziva zene cije~og' svijeta da jo·s joace zbiju svoj~ redov:, .i?~ tjellnje se povezu u MedunarodnoJ demokratskoJ orgamzaclJl zena, za' obranu prava za zivot, obranu suvereniteta i nezavisnostih svih narodao za pravedan i cvrst mir. 0 SUDJEWVANJU zENA U PRIVREDI ,• llo kongres Antifasistii'lke froJ+te. zena J'!goslavije na pocetim druge godine ootvarenja Petogodiilnjeg plana konstatira: da su zerie Jugoslavije dale dragocjen doprinos u stvaralackom radu na podizanju nase zemlje i izgradivanju socijalizma · u njoj; da pred Antifasistickom frontom zena Jugos!avije,' jednim od mocnih stupova N arodnog fronta stoje i dalje veliki zadaciobuhvacanje svih rodoljubivih zena i njihova aktivizacija n opv cern radu na izgradnji zemlje, na ostvareriju Petogodisnjeg plana, za srecu i. blagostanje nallih naroda, nalle djece, nasih buducih pokoljenjao llo kongres Antif asistiilke fronte Z€na J ugoslavije smatra da je, potrebno: lo pojacati sudjelovanje zena u privrednom i drustvenom Zivotu, poduzeti potrebne mjere za strucno osposobljavanje i usavrsavanje Z€rta u industriji, siroko ih mobilizirati za pohadanje tecajeva koje organizira narodna vlast, poduzeca, sidikati i organizirati strucne tecajeve od strane Antifasisticke fronte Zena; raditi na otvaranju djecjih ustanova da bi se pomoglo zeni radnicio · 2. objasnjavati renama velike zadatke koje Petogodisnji plan posta\'l,ia pred nasu industrijuo raditi na uvlacenju sto veceg broja zena grada i sela u privredu i industri:ju; 131 �· . 3. up~avlJiti *1\~e l!ela,sc~:ttjer~ '<:\ll;lll\l~eJf~je.~!PPri· vrede aktivizir!i.ti ih na. prpviJ®!lJU ti,jl.llJ.Jera 1 prov'OO!lJ:!cJll :.;:adataka · Petogodisnjeg P1inli u PRl)ppi:iW;(idi: raditi"!la.. wa,s<>v:· nom uclarijivanju Z<Olna Zeft>l;iOradniCke za~%~ i za!qiiti .se z~ njihova sudjelovanje. :U radu. ~1!-; pl'UZlti pCl(.llOC .u 1z: gradriji zadruZnih domova, ~acaJnOllJ. Zada.tku ko:p. ~az:odriJ front ostvaritje na selu; · · ·· · · ·· 4: sto sire obuhvatiti Zelle u 'radu na izvl'Senjti lokaJ:U~ ptanova Narodnog fronta:; AntifaSistiCka fronta zena okup1t sve napredrie i radne zene Jugoslavije i dat ce i ubuduce .svoJ .doprinos da. bi od na.Se ·zaostale zemlje izgradili jedriu ·ad· naJnaprednijih zemalja na svijetu. . · . u c: 0 BRIZI ZA DJECU I MLADE NARA~TAJE . Mi delegatkinje II. kongresa zena Jugoslavije, sllV'acaju?i znacaj zadataka - brige o djeci - koje je pred nas postav10 drug Tito, obavezujeriw se da c~mo cu~a~i nasu djeou i bditi nad njima da b1 mogli zaista posta.t1 dostOJlli gradaru nove Jugoslavije, gradani nove zemlje socijalizma. Obavezujemo se, da cemo na.Su djecu odgajati u duhu nov~ J1lgoslavije, u odanost; i ljtibavi prema. domovini i med~bnoJ !jubavi. Ucit cemo ih da svoje interese nikada ne odvaJaJu od interesa" zajednice. Koristit cemo sroomva koja nam prl1Za nasa drzava da odgojimo zdrave, radrie disciplinirane ljtide. Pomo~i · cemo im, dado kraja izv:rSavaju svoj osnovni zadatak,.da·uce. i savjesno izvrsavaju svoje Skolake· obaveze. Razvijat cemo kod njih zeljru za sticanjem znanja, ., samoinicijative · i stvaralailke snage. Taka cemo ih pripremiti da preuzmu i dalje razvijaj!l djelo izgradrije socijalizma u nasoj zemlji. Da bi to ostvarile a uzimajuci u obzir konkretne prijed· loge iznesene u referafuna i iliskusiji, II. kongres postavlja p,-ed sve organizacije ave zadatke: 1. pojacati lm1turno-prosvjetni i politiCki rad medu zenama putem konferencija, citalaCkih. grupa, seminara,', preda':ru;Ja, ~­ cajeva, sirenjem knjige i Stampe i tako pom.c:cl _PrOSVJ~C~':anJU zene, jer odgojiti djecu u duhu nove Jug~aVlJe, 1 odgOJlti ih da budu njesinisvijesni gradani, mogu samo zene oslobodene pred· rasuda, uzdignute i politiCki svijel!lle. · 132 ; ()dgajah,ie djece na .nov na~in trazi znan)a J uritjesncisti i duznost je nase orga,nizacije da 1lpoznajeczene'majke s . p,jih{l': vc:im· '6dgo-vornom ·ulogom ·u odgajanju djece i da ih··.u. ··- · ovome poucava.· .. · ·· .·· · ·. ·· ·· :·.· UcitclJice i nastavnice,. ~Janice organizacije AF~-a, treba da pori10jpiu ria.Su org;i,nizaciju u ispunjenju ovog zadatka; · · 2; ostvariti punu suradriju 'izmeda. doma, Skole i pionirske organizacije. U tu svrhu povezati se sa skolom i pionirskoin organizacijom i preko roditeljskih sastanaka, sudjelovanjem u skolskim vijecima i na savjetovanjima vrosvjetnih radnika, pro' dubljivati pitanje odgoja djece. Upoznati se sa poteSkocama u radu skole i pionirske organizacije i pomoci im da ih prebrode; 3, na.Se organizacije treba da budu glavni oslonac nase narodrie vlasti pri osnivanju savjetovalista za majke i djecu, djecjih dispanzera, oporavilista i ·t. d. Uciniti sve, da se tim usta· novama sluze sve majke kako bi odgojile zdravu i naprednu djecu; 4. na.Se organizacije treba da budu prvi pomocnici narodrioj vlasti u organiziranju siroke mreze djecj;h jasala i obdanista i tako pomognu radnoj zeni da njeno dijete bude zbrinuto, pra· vilno razvijeno i odgajano, / Organizacije AFZ-a su dufue da daju inicijativu za otviu'a· nje ustanova djecje za.Stite, da svojim iskustvom pomogou pri njihovom. ostvarenju, da procavaju · ovaj problem i pridonesu da te u.stanove budu na dostojrioj ·visini. U tu svrhu ostvari,ti · cvrstu vezu sa. narodriom vlascu i sindikatima. Otvaranje ovih ustanova u prvom redu je zadatak saroih radnica i namjestenica, Nase· organizacije dufue su takoder da pomogou radrioj zeni da .zbrine svoje dijete za vrijeme poljskih radova u sezon· skim obdanistima i jaslama. 5. specijalnu pailnju treba posvetiti djeci bez roditelja lisenoj materinske ljubavi i brige. Djecji domovi ostaju stalna briga nasih organizacija. Putem patronata UkJoniti kasarnski iZ· gled djecjih domova, opskrbiti ih biranim knjigama. stampom; igrackama, prl1Zitisvestranu pomoc odgojiteljima u odgoju dje· ce; suradivati pri osnivanju radionica i gospodarstava djecjih domova i uciniti sve da nasi roditeljski domovi postanu drs gi i top1i roditeljski domovi i zivi radni kolei<tivi. Briga zene mora se prenijeti i na ujecu pod starateljstvom, smjestenom kod staratelja, Aktivno sudjelovanje zena u starateljskim savjetima. provodenje strog-e evidencije nad zivotom, 133 �ta.().qrni o9gQ.iem ove dj~ce, up~a.va».ie siro!Ah rna..;!!. s1·:~~iF n.orn o llit<J.r!l.teljstvu, brig!!. o njihovoj bo)joj \:ludui;n.o!!ti cit ce, dll- i ta. djec!l. i!Jl,:;tjU S.Ve l!Vjete da po:;tll-!l.U dobri i grad!l.ni svoje ze!ll.lje, dostojni P.aSe sretne Z!l.jednice; 6, isto t11,1\';o putem pa\4ona.tll- :;~v~ttau{) pomoiii intel')late, domoye u~a. u priV!'edi i dacke kulliuje; 7, Qlligur:oti na~9j d.ieci radQ!"uo d.i<ltmj:;~tvq osuivanjem igraliSta, p<J.rkova, Jjetova.li~ta i t, d. · Dll- bi isPWlile :;lYe qve z:odatke oba.ve:ouje!Ilo :;e, ·<!a cemo prodl.!bljiva.ti pita11.ie odgo.ill- djece, izucav!l.ti org!l.nizaciju. i ra<'l · llVih ustanova djecje za~tite, upoznati :>e sa svi!Il zakon~i!Il propisi!Ila ·iz ove oblasti i izdi6i ~~ja.Jni ka<'lar ieJla, koje ce se pQ:;~vetiti ovim pitanjima. StEitut antifasistick~ fronte zena Jugoslavlje .AK'{'IV~O R..,4,Dl NA POLITI01).01'4. 1 PJ;lQZVJE'l'NOM rJUlJMNJU tENlil ·. . ZAIJAT.AK.JE .Ali',Z D.A . . Drugi kongres Antija8istiiSke fronte zena, oilr'Zan oil 25. do 27. sijecnja ove goiline, wsvojio je slije(let!j statut Antija8isticke jronte iiena Jugoslavijs: • AntifasistH'ika fronta rena Jugoslavije je demokratska anti· fasisticka ?r~a':iz_ac~ja, koja, kao .,a~tavui dio ~arodn-og fronta, okupl:la, U.JedmJll.Je ze11e Jugoslavije, razvijajuci :najraznovrsnije forme rada mequ ze11ama, kako bi naj!lire lllJil.Se ~ena sto aktiv• nije !lcestvovale u, drustvenom i privrednom zivotu u narodnoj vlas.ti, u izgradnji zemlje, stvaranjti i. organiziioar{ju ustanova ma.iku i d).iete i odgoju d.ieoe i ~vi!Il drugim l'a®ci!Ila koji se pred zene po~tavljaju u illgril.dnji Federativne N arodne Re· pul!bke Jugoslavije. U tmn cilju organizacija AFZ aktivnq radi n.a polltiiilrom i prosvjetnom podizanju n.ajsirih )Ilasa iena, . 1, • (jjan Antifasisticke fronte zena Jugoslav\je rnoze biti sva._lw zena koja u:hlva sv~ grada!lllk<l i biraoh prava u Fede• rahvnoj Narodnoj Republici Jugos!aviji, usvaja program i sta• tut Narodnog fro!l'ta i statut AFZ·a i radi na ostvarepju progra!Ila Narodnog fronta. Clanovi AntifasistiCke fronte l\ena · su Clanovi N<J.rodnog fronta. · . 2. Prava i duznosti c!anova jesu: da bira i bude biran l! Z1l odbor~,. 'delegate Za _kongres i ~onferencije, da, pri$l.istvuje konfer~nC!Ja~a; sasta!lclma, s.iedmcama i Kongresu, i da ucest· ak? je izabran~ za illana iii delegata, da pn.]edloge o sv1m pitanjhna organizacije 1 rada, da ucestvu]e u radu svoje organizacije i donosenju odlu!oa, da izvrsuje sva p11novazna rjese11ja odbora. 3. Clanovi A11tifasistii\ke fronte .zena Jugoslavije koji rade suprotno programu i statutu Narodnog fronta i statutu Anti· fasi~tis~e _fronte zena. mogu biti o\lstr>;~,njeni i'l qrganizacije An_t~as!~hilke fi'onte ~ena od str!lne odbora one organil)acije kO]OJ p!'!padaju. P,otiv ofu;tran.ienia mo~e ~e za!iti lzyrsnom odboru viSe organi~acije AntifasiJ>ticke fro·nte ~ena. 4. Antifasisticka fro»ta zena ima svoje saveZ!le organe i svoje organe u narodnim republikama. nJlhov~:n. ra?u,_ ~znost{svoJe ~!lslJe~Je 1 :'llle .u 135 �5. Najviili organ .Antifa.Sisticke fr<im<l. Zena Jugoslavijjl j<l-Ste . Kongres .Antifa.Sisticke fronte zena Jugoslavije, koji se saziva najlmanjjl jedaroput u dvijjl godine. Kongres saeinjavaju birani delegati sviK kotarsltih i njlima odgovarajucih· organizacija. Njihov .broj odreduje Centralni odbor ·.Antifa.Sistiilke fronte· Zena Jugoslavije, koji raspisuje izbore za delegalte. Kongres bira centra;Lni odbor Awtifa.Sisticke fronte · zena . koj .liroji do 200 , 'clanova, · iz cije sredine Kongres bira Izvclni odbor do najviae 40. clanova. 6- NajViSi organ .Antifa.Sisticke fronrt:e iena nal'Qdnih rec publiloo.; jeste Kongres, koji saziva Zemaljski odbor Antifa.Sistioke fronte Zena odgov'!l"ajuee narodne republike, a sacinjav.aju ga delegati mjesnih, kotarskih i njima odgovarajucih organizacija. Njiliov broj odreduje Zemaljski odbor koji broji do 150 clanow., iz cije sredine Kongres bira Izvi'Sni odbOT do 30 clailova. 7. NajviSi organi pokrajinskih, oblasnih, kotarskih i mjesnih organiza.cija jesu konferencija Antifasisticke fronte zena po:k;rajine, oblasti, lrotara, graila i mjesta. Konferenciju saci· njavaju birani delegalti orgovarajucih or~anizacija, Konferen· . cije biraju plenume i izvrSne odbore. 8. Sva rukovodstva Antifasisticke fronte Zena su izborna. Rukovodstva se biraju slobodnom v<iljom clanstva, a prostom veeinom glasova. 9. lzbore za organe AntifaSistiCke fronte zena ras:r>isuje Centralni odbor AntifaSisticke fronte Zena Jugoslavije kad se ovi vr8e jednovremeno u svim organizacijama AFZ Jugoslavije, a. Zemaljski odhori !<ad se i~bori vr8e u okviru jedne narodne republike. 10. Radi ucestvovanja u borbi za program Narodnog fronta, za mir, za izgradnju zem!je, na politi&om i kulturnom polju i u svim .akcijama Narodnog fronta, Antifasisticka fronta zena Jugoslavije najtjesnje suraduje i uskladuje svoj rad sa organizacijama Narodne omladine Jug<Jslavijjl, Jedinstvenih sindilmta, Crvenog krifu i drugih drustvenih, kulturnih i ostalih organizacija. 11. clanice Antifa.Sisticke fronrt:e zena Jugoslavije razvijaju rad orgami~acije Antifa.Sisticke fronte Zena, uskladuju ga sa planskim 1'adom organizacija Narodnog fronta i ucestvuju u radu osnovnih organizacija N arodnog fronta. ltvrs~;~i odbor Ai:F-a .Jugo~lavije · U ·IzvrSni odbor prelozene su :• A!agic Judita, 'Clan ~og. narodnog odbora Beograda; Vera Aceva, sekretar Glavnog od• bora AFz Makedonije, Nada Bogdanovic, sekretar Glavnog.odbora AFZ Srbije, Spasenija Cana Babovic, ministar rada NR Srbije, :Gadmikt Begoviii, predsjednlca AFZ Bosne i · Hercegovine, Bosa Cvetic, narodni poslanik, Dusanka Cnmura, clan Glavnog odbora AFZ Boone i Hercegovine, Bosa Daniloviii,. c1an sekretarijata Glavnog odbora AFZ Crne Gol"e, Vaska Duganova, sekretar Gradskog odbora AFz Skoplja, Cvita Gilic, s8ljanka iz Dalmacije, Justi Golicnik, seljanka iz Primorske, Maca Grzetic, radnica iz Zagreba, Nadida HiadZic, sudac Okrufuog ' suda Sarajev.o, Maca Jagoilic iz Srbije, loVIllnovic Lidija, predsjednica AFZ Crne Gore,Dusanka KovaCevic, clan sekretarijata Glavnog odbora AFz Bosne i Hercegovine, Soka KrajaCic, clan Glavnog odbora AFZ Hrvatske, Eta Kuzur, clan sekretarijata Glavnog odbora AFZ Vojvndine, Ljubica Levkova, clan sekretarijata AFz Makedonije, Milka Minic, predsjednik Komiteta za visoke skole pri vladi N arodne Repu blike Srbije, Mitra Mitro• vic, ministar prosvjete Narodne Republike Srbije, Olga Mara. Sovic, sekretar Glavnog odbora AF2 Bosne i Hercegovine, Blazenka Mimica, urednik »Zene danas<<, Mara Naceva, Novosel Yanda, Dobrila Ojdanic, sekretar Glavnog odbora AFZ Crne Gore, Vera Orevcanec, clan sekretarijata Glavnog odbora AFZ Makedonije, Angelca. Ocepek, radnica, predsjednica AFz Slovenije, Mila Prodanovic iz Beograda, Persa Prodanovic, domacica iz Beograda, Kata Pejnovic, potpredsjednik AFZ Hrvatske, Mika Radakovic, seljanka lz Like, Mara Radic, uciteljica iz Bosne, Neda Stefanic, iz Splita, Milica Stajic, domacica iZ Novog Sada, Nada Sremec, iz Vinkovaca, Marija Soljan, urednik »Zene u borbi«, Ivka segovic, sekretar Glavnog odbora AFz Hrvatske, Ljubomirka Tomic, clan sekretarijata Glavnog ad· bora AFZ Srbije, Vida Tomsic, Mima Zupanillc, clan Glavnog odbora AFZ ,Siovenije. 137 �. . Poziv MDFZ-a za organiziranje pomoci grckom narodu u cijelom svijetu Centralni odbor AFt-a Jugoslavije uputio .je Metlunarodnoj demolu-atskoj federaciji zena u Parlzu sli,jedeoo pismo: »Drngi kongres Antifa.Sisticke fronte i iena Jugoslavi,je, odrZan 25., 26. i 27. januara 1948. godine, kome .ie prisustvovalo 826 delegata iz svih krajeva Jugoslavije, traZi u ime svih zena Jugoslavije da Medunarodna demokratska federacija iena uputi svim naeronalnim sekcijama, iensk:im organizacijama u svijetu poziv za organiziranje akcije za. pO:moii grekom narodu i njegovoj oslobodila.c"koj borbi. Predstavnica zena slobOOne Grcke govorila nam .ie na kongresu o necuvenom teroru koji americki imperi.ialisti sa monarhofaliistima provode nad grckim narodom. »GrCki narod, rekla je predstavnica grckih rena, - nalazi se danas pod .iednom novom okupacijom, - angloameriCkom, koja po strahotama ne za.Ostaje ni u cemu od talijanske i njemacke okupaci,je. Zooll.jn slobodarskog grCkog naroda oni su pretvorili u jedan strasan logor smrti, gdje se gqsi svaki glas progresivnog eovjeka. Ovi Iogori smrti razasuti po pustim otocima puni su iena s malom djecom. Danas u njima leZi preko 20.000 Zena«. Karakteristicno je da se prilikom J!osl.iedn,jeg transporta iena, koje su otiSie u progonstvo na otok SamotraJD,ju, od 80 njih koje su bile trudne 27 porodilo u prvom mjesecu boravka >1logoru. . . Polazeci od na5eg osnovnog zadatka, - borbe protiv potpaljivaila rata,. borbe protiv agresora, a za slobodu i mirnu saradnjn medu narodima, - mi iene Jugoslavije .obraeamo se M:edunarodnaj demokratskoj federaciji iena da digne svo,j gla!i protiv ameriCkih imperijalista lroji odrZavajn omrznuti monarhofaliizam u GrCkoj. Mi molimo Federacijn da, preko svih nacionalnih sekci.ia .I drugih veza sa ienama i ienskim organizaeijama, pokrene akei· jn za svestranu pomoii grckom narodu, koji danas vodi borbu za svo,ju nacionalnu nezavisnost. Grcki na1·od, a posebno zenc koje su masovno ukljueene u oslobodilaCki polu-et svoga naroila, s pravom oeeku.iu od nas pomoii, jer boreiii se u svojo.i zemlji protiv ameriCkog imperi· jalizma one se bore protiv svih onih koji bi htjeli novi rat«. 138 Ill. DIO ZNANJEM POST I ZAVAMO VECU PRODUKTIVN OST RADA, A TIME BOLJI ZIVOT NARODA . . �(- .. Petogodisnji plan po ljoprivrede · seljacke . radne zadruge Uspjeilno je proS!a prva godina Pl'togodisnjeg plima. Dizu se nove i nove tvornice, novi rudnici, radnicka naselja, pToglasuju se i pojavljuju danomice noV'i udrurnici i novatori - radni elan proZima sav narod. • Sve se veei zahtjevi postavljaju na poljoprivredu, sve veee kolicine hrane treba pvoizvesti za radni narod u tvornicama· i gradovima, sve je vise potrebno sirovina za naSe tvornice, koje , za uzvrat, pored obuee, odjece i drngih proizvoda siroke potroilnje, proizvode za selo plugove, lmsilice, Zet~lice, tra~tore i drugo veoma potrebno orude i ma8ine. U novoj Jugoslaviji iz temelja se pTomijenio odnos mdustrij!'l i poljopTivrede. Nema vise kapitalistiCke industrij'e, koja je izrabljivala seljaka prodavajuCi mu uz' skup novae indtistrijske proizvode, a kupujuci posto bilo poljoprivredne proizvode. Zadaca je na8e socijalisticke industrije, da pomare razvitak poljoprivrede, da O·p\Sk!'bi selji:tka-poljoprivrednika alatom, masinama, vjeStackim gnojivima i sredstvima za za8titu bilja i predmetima siToke potrosnje. Prema Petogodisnjem planu industrija ce do 1951. godine proizvesti za potrebe poljopTivrede ma8ina i oruda u vrijednosti od tri milijarde 600 rrillijuna dinara, za jedmi milijardu 600 milijuna dinara sredstava za zastitu bilja i za dvije mil:ijarde i 100 milijuna dinara. umjetnih gnojiva. Poljoprivreda uz ta ogromna sredstva, uz svestranu pri· mjenu najnovij[h tekovina kod obrade zemljista i njege kultura (agrotehnike), te uz primjenu pravilne i obiine ishrane stoke i drugih mjera pravilne njege stoke (zootehnike) .treba da poveca vrijednost svoje proizvodnje u 1951. godini na 96,7 mili· jardi prema 63,8 milijardi dinara u 1939. godini, t. j. za 152°/o. Prinos bijelih zitarica ima . da se do 1951. godine poveca za 15'/o, kukuruza za 20% i industrijskog bilja od 8-30% iznad predratnog nivoa. Broj goveda da poras.te prema 1939. godini na 116'/o, svinja na 171%, ovaca na 146%, peradi na 139%. Te vel:ike zadatke preuzeo je na sebe nas seljacki radni narod. Pri rje8avanju tih zadataka ogromnu ulogu igra i jos ce vise igrati nase zadrngarstvo. U FNR Jugoslaviji ima vee preko 10.296 raznih zadruga. Od toga potrosackih i nabavno- 141 �prodajnih 7.204, prera4iva0kih poljbp~vredoog k,~!f]<tera ?!Ill, a seljaokih, radnih zadruga, 783. N:aroCLto se zapaza. porazt. seljaCkih radnih zadruga, lrojih je 1946. godine bilo 49Q, a 1947. • povecao se je broj na 78,3. . . , · , . • U N:arodnoj Republim HrvatskoJ 1945. godine bllo Je sest seljaCkih radnih zadruga, u 1946. - 40, a u 1947. ~ 156 seljackih radnih zadruga. Evo, sto. ka.Ze drug Kardelj o ulozi zemljoradnii\kih zadruga u vezi s unapredivanjem na8e po1joprivrede: »Zemljoradlllcka zadruga - pocev od na,tpr()Stijih do naj: razvi,ienih oblika - . j~be ()S!'o~a. organizaeiona _fo~a u ~or~• za rekoustrukciju na.se polJoprivrede, za pov~an.Je po~JOP';'­ vredne prodnkcije i za obezb,'jeden.ie blagostan,Ja i podizanJe knltumog nivoa naseg radnog sel,jaStva;« N:ema sumnje da ce pojedinacni seljai\ki posjed udrulien u i:azne seljaCke zadruge rijesaya.ti u pxy~m P~to~odiS~je~ ~lanu veliki dio zadataka. Pojedinacni sel]a0kl pos]ed tskortstiti ce za povecanje svoje proizvodnje plugove, sijaeice, kosilic<: i ~go razno ·orude, koje ce nase tvornice proizvesti na desetine .r st?tine tisuca komada, ono ce primijeniti naj!:>olje sje~e, .~OJ~ <;e proizvesti nasa drzavna poljoprivr~a ~ob:a•. pnnn]emt _ce umjetni dubar duboko zimsko oran]e, prasen]e 1 druge tekovme nauke. Uza~zen u razne zadruge, sve ce vise pos!ova zajednicki vrsiti. preko zadruga ce se prosvje~ivati, dok kona~o ne prede u najsavrseniji tip zadruga, koJe potpuno uskladuJU njegove Jiene i opce interese, u seljacke radne zadruge. Danasnjoj seljaCkoj radnoj zadruzi pripada ca,;sna uloga, da svojim primjerom pokaze. sve pr~osti za~~e obra?e zemljista, zadrufuog rada i zivota uopce. jJ seiJa.ckim rad_llll;l zadrugama zemlja je u velikim blokovim~. Do_k !e na po]edi· nacnom posjedu zemlja rastepena na des~~me s1tn.1h parcela, pa je primjena masinskog rada v_rlo. o!!arucena,. pTimJen~ plodoreda 'nemoguca, dok se na poJedmacnom pos]edu gub1 nu;o~o vremena na prelaze i druge nep!'oduktivne poslove, na veliktm !>:adrtilirim blokovima primjena masina, i najkrnpnijih, n:oguc!l · je u najveeoj mjeri. N:a tako velikom posj~d~ mogulia Je pn· mjena najsa"vrk\endje organiz~cije proizv.odJ?-Je 1 ra~a. potpun~ primjena planskog rada. Time se stvaraJ'; us~oVJ za po~pu;u pt·elaz nase poljoprivrede na naprednu po!Jopnvredu, koJa ce smanjiti proizvodne troSkove poljoprivrednih proizvoda, a ~­ vecati prinose. Takva poljoprivredna proizvodnja najsavr8em· jeg ti'pa prcizvodit ce nasoj industriji i gradovima sve ono, sto im po Planu treba, oslobodit . ce mnogo radne snage za nove tvornice, radne snage, koja. je Uslijed pojedinacne, neorganizi· 142 rlilie i neptanske Pz'oizVodnJe. dft.n!WS jos veza.na: TvOrniiie ee seilu sve vise robe· llircike potro8nje, sve ville stro- proizv~iti jeva i time olakSati rad u poljoprivredi. Mehandzirana poljo• privredna proizvodnja sve Ce ville ooti industrijsikoj proizvodnj!. Podizanjem materijalnog blagostanja na selu, podizat cie se i prosvjetni Zivot, i sve viSe Ce nestajati razlike u Zivotu grada . ·. i sela. .· U pogledu ogrolillile mogu6nosti primjene mehanizacije na velikim zadrufuim dobrima i time u pogledu smanjene pC)trebe radne snage te u pogledu poveeanja proizvodnje mogu nam lijepo posluZiti prim,ieri iz V elikog SSSR-a, koji je i u tom pogledu zadivio cijeli svijet. Utro/Oak rada po 1m poljsldh radom n :mdnim ·VRST RADA U kolbozima. 1937: godine GusjeniCni rre.ktori na . ZapreZni i traktori tollkovima. ruCni rad OTZ troSe , tro1ie troSi Oranje 0,28 Branje i kultiviranje 0,05. 0,10 Sjetva 2etva 0,32 0,41 0,10 0,20 0,48 2,04 0,26 O,f:h 9,49 d3ni:ma Na pojedin&Cnim .seijallkil!l go-_ spodarstvima 1922.-1925. god. 2,55 1,15 1,81 14,16 Godine 1940. proizveo je SSSR 38.300 tisuca tona Zita za prodaju gradovima i industrijskim sredistima, a to jel za sedam. naest milijuna tona viSe nego godine 1913. I na8e seljacke radne zadruge, iako su na pocetku svog razvoja, pokazuju prednosti zadrufuog rada na uzadrulienom zemljiStu sa zadruZnim sredstvima. SeljaCke radne zadruge u N:R Hrvatskoj u ~senskoj sjetvi - zahv'aljnjulii pomoci ma8insikih stanica i velikim uzadrulienim blokovima te planskom radu, ootvarile su plan ozimih Zitarica za 105 post(}, i to prije roka. Time su stvoreni uslovi, da zitarice prije zime dobra ukorijene i lll(kse prezime i u slucaju jakih zim· skih mrazeva. Plan dubokog zimskog oranja izvriii'On je stopostotno. Sarno .ie traktorima UZ!Jrano preko 5.500 k. j. zemljista. U 1947. godini, iako su prircdni uslovi uslijed suse bili veoma slabi, pravovremenom obradom i njegom, seljacke radne zadruge postigle su za 2-3 mtc veci prinos po jedinici povrsine, nego 1i okolni pojedinaeni selja.cki posjedi. Na primjer, seljaCka radna zadruga u Drvaru8i dobila je po k. j. 33 mtc kukurum naprama 15-22 mrt<; kod ostaJih seoskih domacin- 143 �stava, SeljaCka radn!t zadruga •IP,attizanskq bra,tstvo« u lira~. stovcu predala je ti ki:ump1ni. aq Vagqiia. Vis~qva za P~~~~ll' gradanstva u Zagrebu. Ista .2:adriiga predala .Je ~~ustriJl lana i · konO:plje u Vladisavcyna preko 15.000 kg. kon?:PIJmog yla)<na, a sjemenskom poduzecu »LiVada« oko 1.600 kg kon?p!Jm?g sjemena. Seljacka. radna zadrii~a ~ J agodnj:-~u predala JC u S.Jemenski fond dva 1 po vagona pseruce, a se!Jacka radna zadruga u Vodicama predala je . podriimarstvu u Susaku pet .vagona dobrog vina., Prinos po .trudodanu, .raeunavsi. vrije{ln()"t u na- · ravi i ~Iovcu krece se u pi:ijedinim seljackim zadrugama.od 250 do 400 dinar~. . Seljacke radne. zadruge izgradile .su pre_ko 1~ .~elikih staj~, , 20 kulruruzana, 30 sup a za alat, a u ovoJ g<Jdim odobren. Je kredit od 79 milijuna dinara za .izgradnju 50 stanova ·za za&:>gare, 70 staja, 90 velikih svinjaca, 60 .kukuruzana i ·niz. druglh objekata. Narocito u podizanjti .zadru~ domQva vrl;le se u seljaekim radnim zadrugama ,velike pnpreme. Gotovo sve seljaCke radne zad.""Uge imaju knjiZnice, citao~ice, drze predavanja,· salju svoje Clanove na razne l<ucrseve 1 sL . UspjeSan rad c;eljackih zadriiga pored vee ·spomen11tog brojcanog pDl'asta vidi se Lpo tome, Sto su poveeale u 19~7. godini prema 1946. broj domaeinstava za 1,5 P~.t3:, obradivu povrsinu za 1,6 puta, broj goveda za 1,6 puta, svmJa 1,3 p)lta, kopitara za 1,8 puta. . . · .. Kao sto vidimo, seljaCke radne zadriige vee danas s pravom ukazuju nasem radnom se1u, ?a je put osniva~~a seljackih radnih zadruga pravilan put, koJim treba da kroc1 n~e radnp s~1iastvo da unapredi prujoprivrednu proizvodnju; da naJbO!Je primij~ni sva sredstva, koja ~ Pet~godis?ji pl~ ?ati ~~­ privredi za njezino unapredenJe. Nase vee pO£tOJece se!Jac~e radne zadruge i one, koje. ce .se jos osnovati u. tokn Petogo~s­ njeg plana svijet:w su primjer nesebicne borbe najnaptedruJeg naseg radnog-seljastva za lijepu ·i bogatu buducnost naseg sela. Ing. Regan l)uro 144 o.5n0v,fia. organlzacro:nc:f'; nacela·>~ plan-ir9nje z!3dtugarna I U ·seljackim radrlim' ·. . . ·.. ·.· . . . (nmp:vno na,celo slob(>dnog . udruzivanja bez ]kakovog priti.ska dolazf narocito do izral<aja kod. osnivanja ·seljackih radnih zadruga. . , . · . Pr<le ri~e seljaCke radne zadruge nastale su ponajvi8e udrl1Zivanjem kolonisfa i agrarnih interesenata, koji su; dobivSi zen;ilju, -~ "oSklldici na inventaru i radnoj sn~Zit a sluZeCi se " iskustyom iz NOB-a; dosli do zakljuCka, da im je najlakse prebroditi sve teskoce u obradi zemljista .ako se udruZe. Ovako udru.Zeninajbolje ce koristiti svoj vrlo manjkavi inventar, ~aj­ bolje ce im moci pruZiti . poi:noc masinsko-traktorsk_a st":llic~, najboJje ce moei koristiti kredit i SVU drugu pomoc, kOJU Ce im narodna vlallt pruziti. Tako su nasthle brojne seljacke radne zadruge u Vojvodini i kod nas u Narodnoj Republici Hrvatsk;>i· Njihoy primjer su doskora slijedila i dru!l'a sela ..sa s~~rosJe­ diocima, koja su postradala od okupatora 1 domao>h fas1sta, :' koja su veoma aktivno ucestvovala u NOB, te time postigla vlsoku svije8t o snazi sloznog i zadTul<nog rada i borbi ne samo puskom u ruci, nego i na izgradnji na1\e narodne privrede. I zaista se nisu prevarili. V s6 prve godine seljacke radne zadruge iako su im Clanovi bill posve siromasni, bez radne i uZivne ;toke i bez zaliha, svu su svoju zemlju obradili. Vee nakonprve goiline nije bilo domacinstva, koje niie klalo, koje nije imalo kruha, mlijeka i dr. Manji dio kolonista, koji nisu usli u zadrugu, brzo su se uvjerili, da je njihov polomj mnog~ tezi, jer se ndsu i1druZili, te su mnoge kolonisticke zadruge iduce godine znabco porasle pristupanjem novih Clanova u zadrugu. I ostale zadrue.>e ' ·koie nisu kolonisticke, vecinom se, zahvaljujuci . b . ' ~ svom uspjeilnom radu, neprestano povecavaju. · U zadrugu se uclanjuju cijela domacinstva, koja unose u zadrugu svoju zemlju, radnu stoku i potrebni inventar. Svako zadruZilo domacinstvo duZilo je unijeti u zadrugu svu svoju zemlju, osim okucnice sa kucom za stanovanje i privrednim zgradama potrebnim za njegovo osobno gospodarstvo. Zemljiste uneseno u zadrugu ostaje privatno vlasnistvo · •zadrugara, koje iz zadruge ne moZe izdvojiti, d()k traje clan. i S, mart 10 146 �za- · stvo, a .to j~ najn;anje tri godi:tie.. Nakon toga ;roka, atko ?z,;uga;r '.stup1, dob1va on .nattag ill svoju zemlju, koj1l je UlJJio, ill, .~ko Je zadruga arondirala odnosno komasirala zadruZno zem}JlS~e, D:a n~,koii! d:-ngom mjestu, koje ne. krnji zadruZni blok, ali _u IstoJ VTIJednosb prema klasi zemljista, kojeg. je .u zadrugu nnw. · .• Un~senje zemljista i cinjenica, da ono ostaje ,privatno vlas~~t~o clano~a zadruge, daje osnovnu karakteristiku nai\im selJac~ radn1m zadrugama. Ne samo da ono ostaje privatno vlasms~vo za~ga;ra, neg<:_ i nacin unosenja odreduje i nacin rasp~dJele prihoda na svrsetku godine. Evo, sto se kai\e u »Opcm1 up~t~ma za osnivanje i poslovanje seljackih radnih zadruga«, tock1 13: »Kad se zemlja unosi u zadrugu u. obliku zak':'PR• za?r11Zna .doma6!_n-stva dobivaju kod podjele prihoda, po~liJe ?d;~I~ka open: trosko':a, ut~rdenu godiSnju zakupb.inu, ra:unaJUCI 1 zo;Jrur;mnu U Opce troskove, a preostali se prihodi diJele ..P:en;a IZvrSenom radu zadrugara, posto se prethodno izdvoJI IZVJestan procenat za potrebne zadruZ:ne fondove. . Kad se zemlja unosi u zadrugu kao osnovica za podjelu pnhoda, tada se nakon odbitka opiiih troskova i izvjesnog proce?ta za fondove ostatak prihoda dijeli jednim .dijelom raz?>Je:no vrijednosti unesene zemlje, a druglm · dijelom. prema 1zvrsenom radu. Kad se zemlja unosi u zadrugu kao urno, prihod se poslije odbitka. op~ih troskova i izvje,mog procerita za fondove dijeu prema IZvrsenom radu zadrugara. Jedan dio toga prihoda moze se prema rjesenju skupstine isplatiti zadruznim doma6instvima kao kaniata na un•esenu zemlju, ali ana ne smije preci visinu sluzbene godisnje kamatne stope. . Ovako se i~o postupa u .zadr~, kojoj je zemlja dodijelJena kao, zadruz1 pod toe. 2) cl. 23. saveznog Zakona o agrarnoj reform! i kolonizacijk Svako je ·domaeinstvo d11Zno prema pravilima zadruge da u zadrugu unese svoju radnu stoku, poljoprivredno orude i rnasine. Uneseni inventar i radna stoka procjenjuju se i njihova se vrijednost isplacuje domacinstvima u gotovu ·iii se 'otplaeuje prema zakljuccima skupstine. · • Dok se inventa;r ne i.splati, zadruga moze zakljuciti, da pla· ca kamate na neisplaceni dlo vrijednosti inventa;ra. Na sv;om licnam gospodarstvu sva.ko domacinstvo maze da drzi uzivnu stoku: govedo, svoju perad, pcele i sl. a na patkucnici svojoj da uzgaja kulture koje !~eli. ' . Da bi se gospodarstvo osiguralo za slucaj uginuca, nerodice 1 drugih elementarnih nepogoda, svaka zadruga osniva »re- 146 ~~rvni fond« u koji ulazi najmanje 60% od onog dijela priho4.'h koji je. odreden za fondove. . : Pored rezervnog fonda zadruga moile, prema pravillirui. i. . od!Ukanla skup8tine, da ima i druge foodove, kao fond 'za podizanje zgrada i nabavku inventara, socijalno•kultumi fond i drugi. Zadruga moze da osig11ra svoj.u imovinu i kod drZavhih osiguravajucih ustanova. Seljacke radne zadruge ujedinjuju vee i na stotine domacinstava sa stotinama i tisucama ha obradive zemlje. Osim toga su u proizvodnji obuhvacena i brojna druga sredstva: radna stoka,, goveda, svinje i druga sto·ka, sttojevi i inventar. Racine zadrilge predstav!jaju zadruZnu poljoprivrednu proizvodnju sa 1 razn.im poljoprivrednim granama: ratal"stvo, vrtlastvo, vinogadurstvo, stocarstvo i razna nuzgredna poduzeea. Za izvodenje rad<>Va potrebna su velika novcana sredstva, koja se u nekim zadrugama penju i na milijune dinara. Seljacke racliile 'zadruge predstavljaju prema tome .velika i organizaciono slozena poljoprivredna poduzeca. Kod uspje8nog upra,vljanja i rukovodenja tako velikim podmeeem ne smije . biti neplanskog rada i upravljanja prema naslijedenim naceli~ ma, koja su karakteristicna za pojedinacni sitni posjed. - SeljaCke radne zadruge traile planski rad. Stoga svaka takova zadruga .treba ,da ima maka;r i nesavrsen perspektivni plotn, tj. plan u kom pravcu ce se zadruga za nekoliko godin'l unaprijed razvijati, koje grane gospodarstva tre1>a razvijati u biljnoj, a koje u stocnoj proizvodnji. U. vinogradarsko-vooarskom kraju forsirat ce se pored stoearstva vocarstvo i vinogradarstvo, u blizini gradova vrtlarstvo, u drugini rajonima Zttarice i industrijsko bilje i sl. Zadruga treba da predvidi potrebu podizanja nuzgrednih poduzeea, zgrada i drugih investicija, izobrazbu kadrova i sl. Kad se ba;reni u grubim crtama ima pravac u razvi~ku zadruznog gospodarstva, onda se na toj osnovi sasta• vlja godisnji proizvodno-financijski plan. U njemu se predvida godiroja proizvodnja svih grana gospodarstva, potrebna sredstva za tekucu proizvodnju i potrebna radna snaga, potrebna sredstva za investicije te napokon, koliko ce se predvidivo postici u naravi i novcu po trudodanu. (Trudodan je ocjena rada prema njegovoj kolicini i kvaliteti, a konacno se obracunava na kraju godine). Proizvodni plan se dal;le razraduje u operativni plan, t. j. , detaljan plan po sezonama, koji u sitnice razraduje nacin izvr9enja proizvodno,financijskog plana. 147 �Radna snaga, koja izvrsava proizvodni plan u Zivot, jesu sa,mi. zadrugari. Najam tude radne.' snage dozvoljava. se ·sanio u iznhriilim slucajevima, kada se po!j6pHvredni ill drugi radoVi ne mogu pravovremeno izvrsiti i pored punog iskoriscenja radne, snage zadrugara. Sva .radna snaga organizira se u·..brigade . (2~50 zadrugara), a brigada se dijeli na grupe. Na celu brigade je brig~J,dir kao rukovodioc i organizator izvrsenja svih zadataka, koje brigada dobiva na oSI!lovu godisnjeg proizvod• nag plana. · •. Brigada se zaduzuje zemljiStem na nekotilro godina i· po• trebnim: inventarom za izvrsenje tih zadataka. Poljski radovi vroo se gotovo iskljucivo na osnovu radnih normi; .Radne norme odreduju se za sve poljoprivredne radove. Svaka radna norma u seljackoj radnoj zadruz! odreduje koli" cinu rada, koju zadrugar iii neka radna jedinica mora da izvrsi u lO·satnom radnom vremenu. Kod odredivanja radne norrne uzima se u obzir radna mogucnost srednjih i najboljih radnika. Svaka radna norma prema teZini posla i kvalifikaciji i vafuosti, koja je za to potrebna grupira se u jednu'· od 7 kategorija. Za svaku kategoriju odredena je ocjena u trudodanfula (od 0,5-·2 trudodana). Svakom se, bez obzira na spol, prehzima njegov rad i na osnovu radne norme zapisuje zarada u trudodanima. I u stocarstvu imamo brigadni sistem i naplatu prema uspjehu· (za namuzeno mlijeko, prirast, odbituprasad i sl.). Kad se na svrsetku godine zakljuci knjigovodstvo, koje se mora voditi u svim zadrugama i kad se UJStanovi koliko ce se dijeliti zadrugarima po trudodanu, onda svaki zadrugar prima onoliko u naravi i novcu, koliko je ·zaradio trudodana. Pri tom jos dobiva i za. zemlju ako je unesena u zadrugu na prva dva spomenuta nacina. Jednom rijeci, osnovno je nacelo u organizaciji rada u se· ljackoj radnoj zadruzi, da je svaki zadrugar odgovoran za iz· vrsenje proizvodnih zadataka i da je njegova zarada skoro lskljucivo ovisna o kolicini i kakvoci ucinjenog rada.. Dobrom organizacijom rada iskljucuje se' mogucnost prikrivanja lijen· cine iza leda marljivog radnika. Seljackom radnom zadrugom upravlja odbor biran n!l: godi8njoj skupStini. Proizvodno-financijski plan, radne norme, organizacija rada i svi drugi krupni zakljucci dolaze pred skup· stinu, koja ih rjesava, a upravni je odbar d11Zan te zakljucke ,· sprovesti u Zivot. Dakle, u seljai\koj radnoj zadruzi vlada pot· puni demokratski princip upravljanja. ' Ing. R. ll. 148 ~~ria c u selia~koj •· . radnof zadruzi .... Poloz~j iell.a u pojedioo~nom selja~~m po;!jedu nije za" •vidan. Ona mora da obavlja sve kuene poslove, da njeguje djecu ci da u sezonama rada radi u polju kao i svi mriskarcL Maze. se reci, da je rena u naseiil selu najmanje za 20 posto jace opterecena radom ad mu8karca, a kraj svega toga rad muskarca se smatra vrijednijim. Ta · nejednakost u pogledu rada i place za rad jps vid1jivije je prije dolazila do izrazaja, kad je seoska rena siroma.Snog seljaJ<a isla na rad bogatom seljaku ill na veleposjede. Na jednom te istom poslu, za jed· naku kolicinu rada zeni se nije priznavala ista placa. Dak&ko · da je avo posljednje u nasoj narodnoj drzavi odstranjena, te se zeni poljoprivrednoj radnici prema Uredbi o placama poljoprivrednih radnika za isti rad pla.Ca isto kao i muSkarcu. Medutim, govoreci o selj,ai\kim radnim zadrugama · i Zenama iz·Uglednih pravila, koji se u uacelu moraju drlati sve radne · zadruge, vidljivo je, da su postavljanjem radnih normi i placom z>: normu prema tezini i vaznosti posla, bez obzira na • spol i starost,, u radu siri clanovi .zadruge izjednaceni i nema vise potcjenjivanja rada, koji obavlja zena. zena, kao i svi zadrugari organizira se u brigade i grupe, ona dobiva svoje pro- • · izv<>dne zadatke kao i svi drugi zadrugari. Osim toga: se vodi .u Uglednim pravifuna narocita briga o · zenama koje su trudne i koje doje dj,cu. Njima se daje olak· sica kod ra.da, a mj-esec dana prije i mjesec dana poslije poroda one se oslobadaju od svih poslova ,a da im je pri tome zajam· cena njihova prosjeena zarada. . Medutim, polozaj zene u radu u se1jaC!rnn radnim zadrugama maze se olakSati na osnovu mnogo drugih raznih nacina~ Ona prije svega nije prisiljena, da po raznom nevremenu ide s teSkim teretom na trZiste da nesto proda. SeljaCka radua zadruga more problem prodaje da rije8i na zadruznoj osnovi. U seljackoj raduoj zadruzi Zabno na: primjer, zadruga da.je, na dan kad se u Sisku odrlava sajam kola, te svako tko hoce . moze da poveze na trg, da proda i kupi Slto hoee. Dakako da prodaju na veliko vrsi zadruga kao takva. Ako se ide u mlin, Zito voze zajedniCka kola, a ne mo·ra svaka zena da nosi u :milin vrecu na glavi, kao .sto se to cesto vidi pred mlinovima. Zeni siromasnih seljaka drugo i ne preostaje. Zena iz seljai\ke radne , zadruge na pr. u Sesvetskom Kraljevou ne nasi u Zagreb hrpu kanti s mlijekom, ustajuCi svaki dan u 3 sata ujutro, kao Sto 149 �se cest() vidi u Zagrebu da to cirieZene pojedina<'lnih seljaka iz okolice Zagreba. :Mlijeko iz seljacke 'radne zadruge n Sesvet'skom Kraljevcu odvaza: svaki' dan. kamion. ' · , . Narocito se olakSava rad zene u seljackoj radnoj zadruzi u l.]€tu kad dade najnapo:rnija sezona rada. Pripremanje jela u tim napotnim danlma zadaje domacicama narocito mnogo' brige i oduzlma 1m mnogo vremena. Treba is·peCi kruh, treba za rana ustati i spremiti jelo za cijeli dan. I bas u tim danima kad treba uajbolja hrana, top1a hrana, seljak j~e danima i da: · · · nima hlad'l>a jela. U nekim na8im selj·aekim zadrugama rjesavaju taj zadatak tako, da se u tim napornim danima vada zajednicki kuha rucak i zajednicki pece kruh. Mnoge seljacke radne zadrnge debljaju za te ljetue mjesece svinje, samo da im u najtezim danima rada hrana b11de sto bolja. Zeni je na taj nacin mnogo olaksano i omogucuje joj da u panoj mjeri sudjeluje u radu. A za djecu moiie seljacka radna l'Jadruga narocito nmogo uciniti. ra jadna djeca, koja 1l pojedinacnim seljackim gospo• darstvima eesto po cijele dane placu sama kod kuce dok _lm majka radi, u selj,a.ckoj radnoj zadruzi smjestena su .u to vri· jeme u djecje jasle i. vrtove, koje vee mnoge seljacke radne zadruge osnivaju i predvidaju. Obicno se takve jas!ice i vrtovi osnivaju od sVibnja do kolovoza. Djeca do 2-3 godine smjestaju se u djecje jasle, a starija u djecje vrtove. zene, koje doje djecu rade na sa-mom gospodalitvu ill u blizini, da hi mogle djecu dojiti. Time se neobicn<> nmogo cini za djecu i majke, a opet seljacka radna zadruga mo~e maksimairio mo· bilizirati radnu snagu, te se poslovi u najosjetljivijem i na} vaZnijem vremenu mogu obaviti u sto kracem vremimu. Ravnopravnost zena dolazi do potpunog izrazaja ne samo kod fiziCkog rada. Zena je u seljackoj radnoj zadruzi potpuno ravnopravn·i Gran, koji moiie da na skupstini bira i bude bi· rana. Na prlmjer, u seljaCkoj radnoj >~adruzi u Budasev\:t ~ena je tajp.ik zadruge. U seljackoj radnoj zadruzi Jedinstvo i u nmbgim seljaCklm radnim oodrugama zene, prosavSi kurs za knjigovode, preuzimaju knjigovodstvo. U seljackoj radnoj za· druzi Jedinstvo drugarica Mara vrlo uspjeilno vodi knjigovodstvo, taj tako va'fui ·sektor rada na svakom krupnom polj'Opri· vrednom dobru. ~~ne u seljackoj 11adnoj zadruzi preuzimaju rukovodstvo naroc1to nad granama sitnog stocarstva. PDlaze kurseve i osposobljavaju se za rukovodenje tim granama. U govedarstvu zene su mnzacice, odgajimci teladi i t. d. 150 :o. ;; ~o je dosadasnje ucesce u selja~m radnlm zadrugama · :v~Jiko, sve veCom mehan]zacijoin rada bit 6e _joS veCe, i ne Ce biti grane i posla, koji Zena ne ce moci svlado:t.ti. Lijep primjer .pr:uza nam bratski SSSR, gdje su zene za vrijeme Ilata preuzele sve funkcije u kolhozlma,od najvisih do najniZih, i s toJikimih uspdehom vr1iile, da se proizvodnja u kolhozlma ne samo nije sniZila, nego se i povis!la. Tltne snabdijevanje Ctvene .arJnije i tvornica nikad nije doslo u pitanje. .. · · Naroeito na prosvjetuom polju zena u seljaCki:m radmm zadrugama nmogo dobiva. Nigdje se IakSe ne organizi.raju kursevi .za nepismene, citaHtcke grupe, diletantske grupe i razne druge kultnrne akcije kao u s·eljacklm radnim zadrugama. I vee ilanas je vrlo vidno ucesce rena na. tom polju rada u seljaOO:im radnim zadrugama. Naroeito zenska omladina mahom: sva sudjeluje na polju ku:tturnog prosvjeeivanja. Jednom rijeei, ravnopravnost zena i,njihovo proovjeeivanje ciji su temelji udareni kod nas kad je narod preuzeo vbst, ni· gdje na selu ne dolazi do izrazaja tako, kao u seljaekoj radnoj zadruzi. . • . Ing. R. 9. 151 �V. SMIRNOV: .,.~· .. Odlomci iz; .· djela »Sinovi« \ . U proljeee vrati se dvanaest gopodarstava u k9lhoi Primali su ih na glarvnoj s[kuipStini, koja se zavukfa iza p·onoCi. Mnogci je biio smijeha, s·ale, <nutogo je bHo izreCeno Iijepih I·ijeCi. Ana Mihajlovna promatr81a je Nikolu Semjonoya i po tome;· kako je:··on -Zivahan al1 pa~ljiv, tres'w plamen= kapom vlasi, gkl.sno· I veselo g.orVorio na &lrupStinama, kako su- mu rad'O odgovarali selj,aci i Zene, a Mo je glavno, po tome kako su dolazili k sto•lu bjegunci uznojeni i crveni kao iz banje, pljaS!jivo mucali i molili, da ih opet primi u kolhoz - ona je shvatila: kolhoz je cvrst. Ta suglasnost, koja je vJadala "" skupl>tini, te rad<>st !judi. bila joj je mila. Ana M·ihajlovna sjedila je s Darj= Semjonovom i Olgom Jeljisjejevom na pocas:ooj prv<>J klupi, na kraju, i kad je trebalo glasovati; dizala je ruku zajed~o s drugima. Ona je osjecala da je ravnppravna u toj novoj veUkoj poroddci. U staro wijeme niJe· njezin glas nwta zna.Cio na ova.kvim skupstinama. Ana Mihajovna je uvijek stajala DdoGtrag ; nitko nije na nju obraeao p..Znju. Sve poslove rijeSa.vaJi su dobrti, imuCni gazde, ne pitajuCi, da,Ji je ona'·sporaznmna iH ne. Sada. je Semjonov poceo l>rojiti gl:>sove od Ane Miha:jiovne. Qd nje je kao j Od sviju drugih c]anova ko]ho•a zavisiJO: hoce li ill ne priuniti u kolhoz Avdo.tju Kuprijanovu, jednookog Antona -KovaCa, hoCe 1i sijati iii D.e lan, hoCe li ku·piti i1i ne bika z:s trasplod za ·ko.HHY'LIDO &tado. Ona skine bundu i maramu i otkrivena ikao i kod km.Ce, sjedli1a je na sikuiJStini, misliia,-sluSala druge, sama bi kadgod rekla po kojn rijee i koo glasovanja radila je onaka, ka;ko je mimila da je i~pravno. Kad je nastalo pita:nje da se povecaju p<>lja lana, i w;me u zakup braginsUta, ona ifl.ta, na kojima je rastao Ian skoro do pa"'uha, srel>r.nast kao sjedine - u "kupi\tini nastane spor ! Aala MihajiOV!lla je prva pristala uz upravu. - Pa sta se bojite, zem.e, doista? ona odlueno. - Ne r<>di zemlj a vee ru'ke. - lsroina - potvrdi Petar, te s plamenom i Ddobravanjem p<>gleda woju l>rigadu. - Zak:up nam daje isto zito.. Nikodin pokuca nolkt= po brijestovoj kutijici za ·duhan i na· smdje se. - Semjonov, 2api8; Strukovn kao udarnicu. · V1di!i ka.ko je zeljna rada. Divota! reee 152 - Pa, sto? - razljuti se Ana,.MuhajiO'I'na i Cadc·l1St@e. sa klupe. Seljaci po~staju udamd.ci, zaSto ne bi i Zene . - 2;ene ni malo ne cijene. A bez njili ni povje.sno lana ne aveZeS. BaS, tl~bro! Udrj"-,~: nJima,;--)t:Iihajlovna! - ~btui®o pjrietane uz nju Darja Semjonova i 'Olga Jeljdsjejeva. · · · Ani Mihajlovnoj bilo je lako na dul>i. U kutu su se smijal! sinovi; .Tamo je u kntn encio djed Pankra.t'i zadavao ,je ,d(ieci zagone!lke.. :. · . .· . . .. · . ~' l]dar.E,J.li su- _me, tukli- Effii_- da.va/Id- mi_ sv~ Cirnove a- ~lije . .-. s~cf!lrem-~·-pvijest~lje. A? _ ' Z:ak:asnio si .djede,· nem,a _sada cara. _ --.K~ n~a, __nemS:_:--_ m-~roljubtvo-·se:saglasi starac. - SluSajte,---VJ.apCiCi, drugu zagorn.etku · · Jedna stvar je ffinela Anu .Mal>ij:lovnu - Uip<'ava je nazna.Cila' preran rok- sijanja. U okrugu n'ije joS ni jedan ·-kolhoz 1za§ao u polje veC sir Cekali. topHje dane. ·Pravi1n0 _veli narod, da- od prevelike brzine nema dobra. Zl.o je ako udMe mrazovi, propa.st Ce sav la·n. A p!redsJednik iz~leda, ne marl. -za to: Jasno, njemu samo do . toga, da se pohva-Li u rajonu, kako &mo mi, eva, prvi posijali. Prije skupstine razgovarala je Mihajlovna s uprav1teljem i iZJrazila svoju bojazan. · --:- Moj je po5ao samo: prianiti . ~ iadabi, sto treba. Jel;jisjejev je nagovorio na.Seg predajedniilka. On je poo;nati !jubitelj .•. da pra·Ji pokuse !la tudi ra.Cnn. A :Sto moZ~ s- Nikolajem IV'a_novi~em ? Sam nema ruSta., pa Ce i nas u jesen ostaviti bez iCega. . 1 Dois.ta, Sto je mogao znati Semjono-v, koj-i nije nikad::i s·ija() Ian. Drago je Savelj Fjodoro.v.iC, on- je prije u svom gospoda.Tstvu uvijE>k imao 'najbolji lan. - A Sto ti-SutiS?- usklikne Ana MihaHovna protrn•uvSi. ZaSkHjivSi, GuSCin Ce ·uvrij edeno: - UlSta su mi zatvorili. • D~~?' na skupS~in~ llije rekao ni rijeCi ·protiv. Zene t seljaci oo ~vadi11 1 pravdah s predsjednirkom _i hrigad·i-rom, a GuSCin je na k:oo.Ju stola kuokao po raCunalu. - Mi se· ne boji.mo za se, Kolja . reCe Ana Mihajl-ovna \!na- ·. po~o~ ~rdito. -- Mi Cemo uradiU ... Ali sa.mo, rano je to. PoslusaJ ljude. Kalw- se ono veli, ·svako- s~eme z.na svoj,e vrijeme. - Stara je to po5:lo;vica, Mihajlovna. Dan as imSmo novu: rand usjev ne ~eCe se s· kasnim na jednu hrpu - veseJ:o i uvJereno reCe Semjonov. Ujutro su joS za svitanja izaSl:i da siju Ian. . Polja, uva~: i CiSJtine, j-oS su drijemale u magli kao pod poJu:Ivalom, Iza riJeke, medu · tamnin1 jelama 6urlikali su tetrijebt·. V11Sok:o. u zeleniltastom nehu plivali su bijeli obhici kao san·te. - Je An,;. 153 �' ~d lJ,Ogu ke Miha.;i!0¥!1<1 is!f.o<lll\~va. 01la !!\! llBJillW u zavojima kao po nevi\l~j~v·im ii¥1:e<plllli~ama, PQ<1igue ~e u vi>siAu I :.apj~va. &nd Mil:tailo~l>j se uilim da ie seva dolll'tjel.!l do saAt\\ oblaika i kupa &e u uebeGikom pJAvetuilu. - Li-je-po .. , po :>logovia:na .Jzrelie Ana M:ih.ajl0Vl1!1 i d·ubol\o. uzdabne p~lm grudima miris otkrav!jene zemlje. ' S nestr,pdjenjem i tuZ11im cudenjem, ogledavala se ·oiko sehe kao da je sad wogled%la, ugleda ovaj plamenl rub sunea nad sumom, ovo vJsoiko, mirno Jutarnje nebo, Orn!u maglu nad, nepregled~ nom Sirinom polj3. ,i Suma. Veo:r:p.a tegobno osjeti ana mladost p.ri· rode i svoju staa:•ost. E,:ad 1i je do&pjela proZivjeti ~ivot? ZaSto nij.; prije opa.Zala takvo p,roljetno jutro? U;;;plahirena je i ~ali za i:H~Cim, kao da bi htjela. iznova za-poceti zivot. 'i:o je nem"<o"'llce, i ts n<>l&puuiena zelja nagoni je na Siltl!ijeh, »Sigwno svi stan tako mJ•sle , . . smj~ala se ona, - Za· pravo, kakva sam ja stad~a, Ne ~a)je se sta!'ica. sija·ti )an. .A, kad bi i bUo tal<O, ll:akvo' ie to ~o? Ea.ikq tko, a ja :mam za lto•ga sam ubr&tila ~ivot. PrQ·~ · se ua le~aj:u moH dll'agl mJJcitelji,< Nll posli<>duJQj me<!\ od uv&le r>toii lli~na lws·.,ra dxvene kore sa crvenim pojas,om. Uz nju torba sa i~aPr~n.Un br:;l.3il).~ lane• nUn. sjem~jem Nii<ad<> jo~ nije .Mta Mihaj:lovn.a ~ijals to)ika mnog> IM!a. P!\Sljivo oll,s.\pa. i~ torl>e u l<oiiaru prvu p\U'o:iju ~tiJ!k)enOi!to sme<leg lll<\i$~g sje,menja. Oula vee opipom po<maje tQ l'l'&gln~o sjeme, malo, uSko, n'a okQ ~ Cudalava·to sYilllUti:tn vrSctm.a. ~>:Ka·o maleni vrOlGi« pomisli ana si,paju6i sjeme s dlruna na dlau, Ne ~ilrti vee ~a•.g;rije siewe te gutajnci u!jevitu mirisavu s•linu pode s l>o$arom na brazdu. Zemlja je bila taiko mcl<ana da &U no.ge Ane M:ihajlovne propadale. A neki nenl!ir ujedaiie ie ~a 1'1'90, Za Anu M:i!tajlovlw prestade postoj.ati jutro~ kojemu se rad,ovala. Qrna ~aQ.a njSta. ne vidl Oliim. 'l'laZ,e ~ero!je. >>To sam -znala , , . reikJ!a sam da treba ilelkati, U!li"opastit ees Ian, boZe!« Obuze j e guj ow i strah. »Nije vlall'titQ.,. nella..;. a pos<ije mwl>ar ; trava rasla.~ Ana M:ihajlQVn'l sicte s "bra ;ode i 1J ollai\1 oQII;>aci ll:o~aru. Sjedne na wee11 llall:~ena ll:!lo no<ln~> pt\ca. Prid~ Nikola Seanjo:nov, ruidvije se i br:iZno 11\Pita: - J e sd li b<>lesna: Mihajlovna ~ "-- N e-e-e ••. ~ zaaw 11" ;;~ij~ r , . :;c:' :Ne 911:' · -.-,' <;>na ll"4i~· C!'!Je 9'1 s~. biW\ave Qi!i, \1 !kqjima ~fl)g!'~J\1 zJoJmj pl&meool. ~ Ja. .6u ti, K:oija., reej ,iijv;u is~.. . -..::...;._No, reci. · _, ., · ., -. ll<.emlill · : · '_le pvima ~ hrfl<pavo pro~ije<A An!! MiJ'l~~ej1o.vna a usn~ JOJ se gi'C:';'ltO .na-cere. ~ Ostavlt cete J:laS g)adl).e s vljjim poku~J!na. Tg J• I!!VI' Ist!na! · · ·· • :'il<oda. Semjougv illllrovo nam~ti ride obrve. N1J'e ~rvi .puta da \II CUJe, · ~·. · Kn!al!ke lazi, Mihajlovna. Zailto ih slusas? - .. . - .Eakve, do Vit'aga; . knlaoke Ja.Zi? - v·iiknu Ana Mli:tajl<>vna posk~()l, - J":"j , !J bar JednOI!ll sijao Jan? U prijasnja wamena . ~to?. S1j na ~IJomn dao, jer. se veli: Ali<>na, dugaoka lana.,, sta Je to sad· Rugrute se nad zemljom, Ma~eha je! Ne-Zalite. ,, . Zar tl ie Ali\!lla davala vl>!O!k lan? ~ ue su~,.Zi SIVoj smijeh SewJouoy. - Nemoj da. grijeiiis {!,use, Mihajlovna. · ~ Ne Cu ?a, laZeln, nije bio baS· osol>ito dug. I A ...,.._ Po4 koJqm v,rstoon si ga prodavala? -:- Sto da kaZem. Ve6in{\lffi sam van vrste prodavala · - Dakle sa grijeMmn; · Semjonov •asuti. - p~,.. :Oobr() ie, <la se i t"'k" brines za !au. Hvala ti ... A sad . .. On uzm~ si1J<;u zemJje, :;¢isne je, <'!iglle ruiku do . grud~, {'rate. Jedva Je pala na zemlJu, gruda se ra,.,s,ip_a. • • 1 ?...,... r<~ili!ri To~o ?nako ka;Iro sa-vjet1:1ju agrononli. Prosu.Sila ~e zemlja, VldJs · Ra-m USJev dat ce nam sedamnae&tu vrst. Sij, Miha-Jl<>vna! - Ne cu, Nakol~>j. . · ~ Dobra, onda daj meni ko!!'pu, Ja cu mjesto t~be sijati. . S_em.~j9n.Qv se 04d1J·Cno Pa~ne -H~d to.Saru. Ali crv~u POJ&s na- la,zio se u -r~kam_a Ane Mlhajl~vn~. Pso·V~@; joj z~·ne ·u ·gr11J, Qua na,~lo pre~a.c1 poJa~ preko rarnena ; zamahne- rUJkom k;ao -d se i!!lrstl ba-ca;~uci saku sjemenja. ' a Ako ne urodi, I>OtuZit Cu se na te. Zapamti to, Semjo-no-ve! redu. S!:reman ~am, da QdJovaram ~ veselo se odazove predsJedmk odlazem. ~ Sudi mi Mihaji' ovna ali tek ·· s - -:--' '£! s~a. ' " • u Je en, a .o.e . SWlee kao d •· ·· u . .Bhstavo ; ...... a .raS!~1e.t a c1.pk e neumorrto raz.g-oli1,maglu l·D.IlZI~u. Sve J_~SniJe .1 s~e 1s:kacu tann1o ljubiCasti, vlaini paSnjaci. P :.tg0Vl, na koJtma bhstaJu lemeSi, taljige, kc-nji, q!)regnU~ti u brane. �M~i S!)_u"'r~u poo:niilu .po p<>lju- Ana Mvhajloma ubinr korak,_ a .ruikao jgj 8: P)l>lJ>!U 5akom sjernel!tla u. t.vktu _ poloreta "1:'1~e _polu: si<jaci; krug U<;~uci postJrance u koii: >iiok •• :&>k«. · _ . _. _. : . Laneno ·sjeme sipa se. ispdd pr!.tiju i u kosoj. blistavoj struj\ pada na zemJJu . _ ·· - ·. __ · __ · H'O.Ce 1i priniiiti? -_;_ S nemi.Wni pom-isli -Ana Mih9.jlavna. Pot~jice od djece [ ..,..jeda ona je trcala svak<>jutro ria pol~o i dugo stajala su;tlke, uznemirenai smetena. Pusto, mrtvo polJe lezal<>. je pred njom.. Ni :ie<]na travcica nije se probila kroz smedu JOO.ou zeanllije. Petog -iiii. 5estog dana Ana _Mihajlov"?: ne_.iwh'Z_i ~w eu<lne te bez daha oprerm<> ra&ctl\PI'ka zem!JU· Dugo mJe n1sta VidJela od uZbu· · ilooJa. Mrtva je, ikao pijesaik, zam<tvila .se zemlja na dlanu. ,&opao je Ian ... Nema .nl&ta ... Zemlja je pra..na.c Ana Mlhs;jlovna i ne bi se toJ.iiko trapila, ~ad bi to. bi~a, ·kao prije, njena vlastita, kao put medaS usika. o~a~-u~a: ~d- _lliJe 1. n~ma veli!ke Stete i ne OOekuj:eS nmogo; pokvar1la &I 1 sut1, a susJedi~a je &vejedno: Ssda ona odgo:vara pred svima za pokvS<enll zemiJu. Ali ro.i to je nije :rnJUCilo. Nide btlo _ ~traSI;t? S~o je _na or~ci propao; 1an, koji je ona posijala, na koraJu, ntJe m or.:.1~1~a bas v~: liika, a ona je upOO.oriila Semjonova, pa se ne mora st.rd·b _po.gledab l]udima u oCi; stmilno je bli•lo to, da se mrtvo poJde prot_eglo ~o same sume. Iolgleda da ce uniMi.ti ta PllStoii k<>lh?z, razbJeZ~t ce se na;rod, i opet Ce m'O.rati Ana Mihajlovna k01partl sam-o SVOJ komadiC -u prddetoj s3Jlllo6i. Jo8 jedinom mscep<ika zemlju _i odjednom_ sm~, blistav, sklizav grume!D.CiC nalik na @CuSan k<J'lrul.0.i6 starkla _khzne J O-J na d,Jan r pna ugQeda Zu.Oka:&t Cll"V·ie- }{!lice. _ A-a! ruskllikne Ana Mii!haj1lovna glasno, odahne opaziv~i kako joj pada na dlan d-rugo i"kHjalo sjeme, P'a treee,.. .. _ 1 · Ona paZlj·ivo posad,i mladice u zemlju, briZno -i0rav,na rnplCu ustade taruCi OOi k.ra;jem marame. Naskoro je Ana M-ihajlo,ma iiZivala 11 polj.u posijanom zelenim jedNa vidlljivd:m ':latima. Ona je govo1r.ila o lanu kao o malom dJe- tetu, - RaiSte ... iabte rodeni! Ah, ti: moj ljepolt:ane! .Jedva je n·iik:ao, a !kaik:o vee ra~srte. Vee 1ma eetVII'ti JiatiC - prillm.ijeti zadovoljno Darja Semjon.ovna. ~ Imat Cemo lan.a, ako ga uS ne poZdere. - DoniJjela sam we6u Cade. - '11u trel>a sto v<reea. 100 .-:Da J;aZelllo-:Ko!ji:~ naS!o bi se:+sto. Zene·,l<lZe i[ie6i? ·', ,,,,. ~ -J:leci ima nmogo, a Kolja. je jedan --,c.. pir-Ogru_nda Dar-ja::'bt-1'se pa'egacoon. - Svuda Kolja .. -', l;ao .da.-je ,on naJp<>trebnij-i! I taiko, go·to~o tjednima nije. .kod kuce. ' ,- -" -_ -. ' ' _ U n,jenom glasu je bilo i njefuog ponosa i uw:'ijede. Ana ba.Jloyna. reee. ono, iito je bi1o :prijatno cuti DarjL · -:-· sto ., se moze, . pa'Ooojedniik Mi~ k · · One su l<i:ajale na pOlju oblivene toplinoin pa'oljetnog &unca. Visoiko nad glavom l.astavlce s11 rezale blijedo plavetnilo svojim kao S:kare ostrim, klr·illma. Suh i vruc zrak strnjao je pro,tore>m. - Ah, trebalo bi kiiie ... pljllSika! -. proS.pee Ana Mihaj, 1-ovna klonula· od vruCine i n~rii!'nO pogleda usjeve.· · Podigne glav-u i s nad-om po.gleda·, u n-ebo, aii o·no je bilo beskrajcn.o i pusto, samo &u g~ IastaVice neumorno- presfjecale svojim olitrim krllima. - ~OCeS - ne CeS, aH treba i'Ci kravu pomusti ~ uzdah:q.e Da!rja., a: Ana MihajJ,ovna o:sjetiv.Si u suhim. uSitima gorCinu i sOl pode J;)olako za_ njom na paSnjak. I·cijeli dan neffii.rno Je osJeCa1~ netzrecivu Zedu. Nocu se Ana Mibajiovna dva p-ula builila i slusaJa ne ilu.mi li k~iSa na krovu_. _U izbi je bilo tiho, sparno i vrlo svijeUo. Ona se d-igne -i onako pospana stane piti iz same kablice grabeCi vodu Sakama,_ zatim pro'viri u trijem. VeCernji swnrak pre·lazio je u j.utarnje s-vitanje. Na pla.vo,m nebu obasjano•m rumenil-om svijetlile $U se rijetke .zvij-ezde kao p~o~ zirne kapi vode .. CeznutlJivo· su ponikle · nepom1Cne topolo_rve gran e. Culo se, kako- se u staji prevrCe i teSko d-i.Se krava. SiSavSi s trijenia· Ana Mihajlovna sade na txatinu. Nije bilo rose. Suha proslogod:ilnja trava sustala je, bola i tek mal<> hladila bo;e noge. >>SuSa. . . kao u Ijetu, gospode! ~ pomi,sJ:i Ana M-ihajl•ovna te se potiSteno vrati u izbu, legne Tia pod·· nepokrivel18. 1 sanjaS~ dva puta .jedno te isto, da ona, djevojC.ica, gaca blatnim. ka:lju.Zama1 zatim CuCnuvSi spuSta treSCice u vodu i oCarana gleda kako se one vrte i ljuljaju te plove u nabujali potok. Kisa padne krupna i to,pla, kad ju je Ana Millajlovna prestala oCekivati. PredveCe nenadano i nekako OO.jednom p&ta-mni neno, suho i snaZno udari grom i slije se kiSa. Ona istJ:'Ci iz i2Jbe prije djece, pruZ:i rulre, zam.re i u jedan_ tren nakisne, • 157 / ' �',\'; 0 Podne io:a gumna <i"i{>U!l-i nil/: k.oila. nwtovarooih vO:e&iJna. Naprijed ~ iSaO.. otfi<i1vene glave: Niikola Semj<)nov s !larm~~.ti;· za njim. udarnicj i·Pievaci. S bulrom i pjesmom produ kola po cestl Joraj lJiPl"llNe kolhoza i okr-enu u pokrajnu u>iciou. Zaeu\'Si pjesmu, koja se sve jace orila., .Ana Mihaj1ovri~, kojil je u dvoristli popra¥l;ial1i. ogra(lu za ·prascice vog!eda l<ro~ vrata': »Kuda ?< p&gadase . oina •gledajuei .kola, koja. su se priblizavala. . »Oin.i". se, v<>ze za fond osig.uranja i f.o:Wd za sjeme. Bit ce, _u mHn. Zasto idu ka.o na svaCLbu? « PiOOm.a, a joo vise kolhozuici, koji su bi.li na. prvim kolim.a, uzbude je. Mah•aH su rukama i upravo njoj, Ani MihajJoVI!lOj. Bujsna su tjea-ali bas Il(ieni sinovi, koji su se bogzna kaiko nasli tamo. Drndava k<>la s pjesmom krenu ravno na Anu MihajloWlu. Ona se naslonl!a na vrata i stajala ne zna•juci za se. Nije povjerova:la ooo, sto j<)j je ~valo srce. - Hid - "ta . . • dovezlii OO,o dai<>ve- - MiSka zategnu uzde, luJtavo i veiSelo ~ledase ·mater. · DaMuci v~inom Bujau se zaU.ti. u c'WoriMe ne ~luiiajuCi Miskinu za;povijed. Komadi b!ata letjeli su mu iepod kopita. l.jonka uhvati ume od ba"·ata, namota tl1 seljacki na obje ru'ke i s blazenbn ioorazom Jiea zau..!:avj ~dre<pca. Zaustavila se i druga kola. - Pr.jmi na~radu gazda-rice! - vikne djed Panikrat I m!adenai!lki Skoci s kola. Tu ti je Zito i · jos svasta, za la!n. • . Kooa da svaH:mo? nici j sta sutiS? Zar •i pregria;!a je~~:iik? - Pitwhu u sali kolho,_ Dikru:Ze je. - Da te nije mooda opet kotae po glavi lupio? - ' ,; - ~av>i,,_v.e!lrn ti!Dvi_~e takve mogu vu,!i .- .srdi-to odg<>vori LJO'l(jk.a .odla.zec' polako u triJem. Ma·ti je sitlw korac.W. ,.,. · · p<><iUPlLt"aliL wecu. · .· . . · · ·. · . . . . l'J I . . ' ' . 'taiko. su zajedno o~.n'...:1i v.reeu u pr·,·-~'·J'e An "'~. ·r· .. · ..• aZe ' · """""' · """""" • · a """'a) ovna Jl"k . s~I;Jaem:a · ku~a da, meeu ostaJe vrece i vrati se na ulieu. Tu se !HLdalrl 5a Ndko.JaJem Semjc>novim. Odmah joj Ileikaik met, pro!jetno ;iultro, ana vide odbaeenu koslllt"U s crv~~~ .u pai zaeuje 'svoj !)'nje<vni P"'igu.Sem glas· >Ne 6u Zelul' . P?Jai!Om o:.tat C'emo gladnil« Zwr je i:o doo,;ta ona go ~orila;•;.'::f.,rl~~a ... .• crveni N • b ·ti · vv~~ ·1 1 po-. : ?' e t;J~e >•••· Ali u strogom predsjedni:kovom pogledu kako JOJ ·Be l.WtiJll, proruta da je bHo U[!la"avo taiko - te duboko · · ' gl~vu ceikaj_u_Ci prijeik?re. ~ala je, da ih je za-Bilu:Zila, ma k.::~~= om Slramotlh. Sada ce sv1 kolhoznici mati kaikva ;. ""- &tara budala. AI: ~~bi Sem(jono.vJjeV;. prs4;i ona zacru.Je posve neart.o dirugo. 1 . ./"" ona o_,Jin;.u.a. oo.du nden dian cvmto ga stiS!lll! ' . . - Cestitam td, MihajlloVn.a, kao prvoj udavnici ... hvala ti u. 1me kolhoza na tvom po,Stenom radu. • On~. dize glruvu, liarl<o i zaeudeno pogleda Semjonova. Htj ede nesto rem, ab ne mogase. Nel!to je stisne 11 gr!u. Ana Mm '! . mahne ruikom i zaplaee. aJ ovna • Bilo ju ie malo stid, da ana, sta'ra zena, plaee kao dljete Ali zene trulwder stanu l!mrc.ati u l"U{PCe, a Sto je najva.Znije -,. bMe su to suze S!atke, kailoove ooa davno nije 0\SijetiJa, i zato. m nije Sikrivala. Orn:a racuna hoee. li joj izba bit; dosta veiika za toHku •aU· ~J:!k. Joi C.e ma.rai;i lli:uu - reCe Petar Jel-jisjejerv. i nasmije se sa.ma .na uli.cu iooliti. ~ Ha·h~! Bas tako! Ana Miihajlovna je znala da je u kolhozu prilieno za.radila .. Ne jedlnom po noCi izra.CunavaJ.a je. Ali to, Sto je sada ugrledala pre-m.a511o je sve njene ra.Cune. Netremice, zaustav·i Ana Mihajlovna svo·j neikaU<o ukocenj pogled na najbli?im kolima. Gornja ·vre-Ca je bita mrSavija i ne pltlla, kroz. rupe su vdri!la zlatn.a pSeniOOa zrna. UCirui joj se, da Ce se sad.a rasipati u blato. Ona koTakne. kolima. i htjede Sikii>uti tu mrl!avu vreeu. Ali je prije nje ~ailao u kola Ljonjka, uihvahlo vrecu na leda i z3,lj!U!ltj,a;o s·e pod- tim terretom. - Pretegnut ceil se ... pUSJti ... sama cu ... prosa<¢e mati i htjede u<eti -weCu. 159 �Borci za bolju berbu zetvu TIMIR.JAZEV, MIOURlN, LISENKO, CICIN Imena naucnika o kojima je ovdje rijec, nijesu sasvim' ne: poznata naSim zenama. Zata imena vezana su zuacajna i smjela otlrnica koja su na na}boljem putu da preobraze privredu. Otkriee novih sorti gajenih bilJ'aka, u prvom redu vocaka sposob· nih da uspijevaju pod surovim uvjetima sovjetskog sjevera:; otkrice visego.disnjeg zita prema mrazu i susi, otkrica postupka jarovizacije kojim se omogueuje proljetna sjetva ozimih usjeva - i niz drugih teorijskih i prakticnih tekovina nauke koje se nizu u brzom tempu jedne za drugom i otvaraju nove i· nes!u. cene horizonte. KLEMENT ARKADIJEVIO TIMIR.JAZEV IVAN, VLADIMIROVIC MIOURIN Proolo je vise o.d cetvrt vijeka od smrti ovog sjajnog naueenjaka. Mnoge usrt:anove u Sovjetskom Savezu i kolhozi, dombv~ prosvjete i kulture, bioloSki zavodi najstarija Poljoprivredna akademija u Moskvi nose njegovo ime. Rodio se 2. j,una 1843. godine u Petrogradu, kako se tada zvao Lenjingrad. Otac i mati su mu bili napredni !judi tako da SU i sina odgojiJ.i U tome, da mrzi SIVe sto je nazadno.' . Poslije svrilenih studija bavi se Timirjazev pitanjima poljoprivrede, promatrajuci pokuse s vjestackim dubrenjem. Bio je u inozemstvu da se specijalil'lira. On se uvijek interesuje vezom koju ima nauka o zivotu bilj•ke i blljne fiziologije i naucne po· ljoprivrede. U inozeffistvu .upoznao se sa Darwinom, cuvenim prirodnja· kom koji .ie poznat u cijelom svijetu po ucenju 0 postanku vrsta Zivih bica. Darwlpovo ucenje, kako se mijenjaju vrste biljaka i Zivotinja prodrlo je u to vrijeme mnogo i medu prosvjeeene i neprosvjeeene u nauci. Darwiu i njegove pri· sta:lice dokazivali su i dokazali, da su se vrste biljaka i zivotinja razvijale jedne iz drugih. N a najveci otpor nailazilo je ucenje, da je i oovjek postao na taj nacin. u rstoriji borbe za to ucenje K. A. Timirjazevu pripada najistaknutija uloga, kao njegovom pootojanom i nepoko!ebljivom ·zastitniku u Rusiji. . Timirjazev se ba vio naucnim r&dom vise od pedeset godina. Za to vrijeme napisao je deset radova: nekoliko desetina 160 S!"' ~oze postici eovjek, kada uporno i znalacki tezi da. pokori pnrodu, .pokazuj,u nam radovi. cuvenog ruskog vocara, Iv~~a Vladimirovica Micurina, koji. je sada pilznat u citavom svr.]etu. Roden 28, X. 1~55. umro je 7. VI. 1935. g. . · .· · Cijeli sv?J. dugi zivot. posvetio je Micurin jednom ljublje· nqm posl~. Vrse ':d 60 godma radw je na stvaranj)l novih boljih v;s:ta ':oc~ka. Pri_ to~. je n~~t<;jao pril":goditi svojstva juznog bilJa {)~trom podneblJu pomrcuc1 ga dal]e prenia sjeve!'u gdje ono nl,]e moglo uspijevati. · . · ' · · . u_ vocnjaku Micurina raste ·; dozrijeva nekoliko. vrsta prave ~move Ioze. (l! Ko~o"';l u Voronjeskoj oblasti) A grozde. uspi· Je.va samo _na JUgu SoVJfltskog Saveza. On je to postigao ·kriza~ nJem arr:en~e Loze s. dlvljom .lozom dalekog istoka .u Aziji. UkrStan]em raznih vrsta dobio je jabuke kajsije breskve ' orahe. Isto tako i naroCitu vrstu jagoda - aktinldija.' .•. Za vrijeme svog zivota izvrsio je oko 10.000 pokusa st~ 0 c f!vsr pr~~~ ~00 novi~ sorti vecinom _vocaka cije se gajenje·mo~ glo .P':'smt.' po veljlrom prostranstvu Sovjetskog Saveza: na kraJnJem SJeveru, Ura.lu, .Sibiru i da!ekom Istoku. Pored ostalih nagrada, odlikovanja i pros,Java gTad KozIov. se s::da zov£ Micurinsk. kao nagrada .za sva ~jegova US" Plesna d.]ela. i. mart 11 1!)1 • �TROFIN DljlNISOVIC I.JSENKO . . Lisenko nastavlja rad Timirj'azeva, on teoriju . .pr~vodi u prak~jega narocito zanima d~a vremena ~oje je ne~oj liiljcl potrebno od sijanja do sazrijevanja novog SJernena. Lisenko sa svoj[m saradnicima se trudi da tu··duljinu skrati. Postupa!' .k'!jim se postize ova izmjena biljke u pogledu vrem;;na ko~OJ Je · · potrebno. od sijanja do sazrijevanja - .nazvala Je sovJetska javnost ~jar o viz a c ija<<. . . Obrada sjemenja u ·cilju jarovizacije sastoji .,se u g:lavnom u odgovaraj.ucem kva.Senju i iz!aganju sjemenja odredenun temperaturama kroz odredeno vrijeme. UspjeS!lo ispitivanje uvjeta za jarovizaciju mogu da vrse samo naucni llavodi. Jarovizacijom se, sto je najznacajnije, ne mijenj~.sru:ru: rok od sijanja do sazrijevanja. Ubrzavanjem razvitka ·nnJe~JaJ:' s~ i mnoge druge osebine koje su do sada smatrane nas!Je~. 1 najstaJnijim. Lisenko saopcava illmedu ostalog kako se nnJenJa i otpornost prema bolestima. . . . Ovo Lisenkovo otkrice - da se jarovi?li~ajom mogu izmijeniti nasljedne osebine, inla ogromno znacenje za naucnu misao uopce. • . NIKOLAJ VASILJEVIC QICJN Cicin nastavlja djelo Mieurinova ukrstavarija, ali ne na vocu vee· na biljkama. On je dosao na misao da nkrsti psenicu s korovom pirevinom i da dobije novu vrst koja ce u sebi sjedinjavati povoljrie ooobine jednog .i drugog roditelja, kvalitet . . . gajene i otpornost divlje biljke. Ukrl\tavajuci pl\enicne sorte s divljim vrstam;t . p1revme! Cicin je uspio sa svojinl saradnicima da stvori niz nov1h sorti 1 vrsta koje po kvaliteti nadmasuju najbolje sruvremene sorte pl\eni~e. Te nove sorte ne podlijeru ni u najvlaS!lijim godi~ama; a otporne su prema bolestima koje prouzrokuju ral'llle stetne . ' . g!jivice. Uspjesi ukrstanja dati su povoda Cicin.u da ~o.de na nns.ao blisku fantaziji, da stvori sasvim novu gaJenu bllJku - VlSe~snju psenicu. . · · . . . . Micurin je bio jos Ziv, kad je Cicin poceo s eksper=entima, ali nije doZivio dan, kad je voda naroda Staljin )1 razgovoru sa Cicinom rekao: »V rsite smjelo eksperimente, mi cemo vas potpomoCi.~ 162 ·Naucno;-istrazivacki ·r ad u ·poljoprivredi Omasoviti pr!mJenu telcovi.W. naulfe • Pol}oprivrednoj pralcsi. (lz Petogodilmjeg plana) I . U svim gra11ama ljudske .djelatnosti nauka daje praksi nove mogucnosti razvitka i napretka. Hi! jade i hiljade ·strucnjaka rade na tome da pronadu no'Ve metode lijecenja, nove metode za dobivanje kemijskih proizvoda, da novim izumima omoguce s.to bolju industrijalizaciju, a u poljoprivredi da se omoguci sto veca produkcija kulturnoga bilja. . Svaki novi lijek, svaki novi stroj, sva:ka novo uzgojena sorta biljke rezultat je dugotraj.nih istraZivanja i nebrojenih . · pokusa koji pooekad traju i dulji niz godina.. Na::Icnom radu. u poljoprivredi pridaje se danas u svim naprednim zemljama svijeta vrlo veliki llnacaj. Primjenom teka. vina nanke u poljoprivrednoj prak~ prosirila se obradiva povrsina zemlje, prinosi se pove·cava:ju po jedinici povri§ine, olaksa• vaju se po)joprivredni. rado·vi, a time se stvaraju sve bolji uslovi Zivota i rada covjeka. IstraZivanja u poljoprivredi vrlo su raznolika, jer su raznolike i grane poljoprivrede. Razvojem naucnog rada nastaju sve vise specijah1e grane poljoprivl'ede, svaka vrst gospodarskog bilja i svaka vrst domacili zivotinja moi<e postati predmet specijalnog ispltivarija. U citavom svijetu osnivaju se danas naucno-istraZivacki zavodi u kojima se. ispituju sve mogucnosti napretka poljoprivrede, kao obrada i dubrenje zemlje,. uzgoj novih sorata gospodarskog bilj~, obrana bilja od bolesti, stetnika i t. d. N ajvece uspjehe dala je poljoprivredna nauka uzgojem novih sor~J,ta bilja. Krizanjem zitarica s divljim travama dobivene su nov.e vrlo otporne sorte, koje se . mogu ·uzgajati i ·u onim krajevima, gdje se je uzgoj kulturnog .bilja smatrao nemogucinl. Za sjeverne krajeve uspjelo je uzgojiti takve sorte voca, kojinla opora sjeverna klima ne sprijecava ni razvoj ili dozrijevanje. Krizanjem raznih sorata dobivaju se nove.sorte koje daju daleko vece prinose nego do sada uzgajane, taka na prinljer t. zv. heterotii'ini kukuru'z, kri.Zanac dviju :;;o• rata kukuruza daje za 2~0% vece prirode. 163 �smioi1a ]e izreka onaga koji je .kazao da .su prosli rat. hili ruski. poljoprivrec4U istra.Zivaci. Kada je Ukrajiila, Zitnic.a Rusije, hila popriSte horhi, ruski uzgajivaci dokazali su nekada puste stepe mogu davati vrijedno zito; · I[ I Naueno,istraZivack01!1 radu u poljopn:~vr~~e~dii:~~~~~~rs~;j~ u nasoj zemlji sve veca pa.Znja. Mogucnosti bilja u. nasoj zenilji .velike su, dok na sjev<:ru bolje sorte krumpira, na jugu se mogu· gajiti krajeva: pamuk i riza. Dalmacija ima mogucnost najboljih juznjackih vina, a Zitnica nase domovine, daje naJ'i<Valitetnije zito. Prvi zadatak naucno - 1Stra,av:tru<C02: rada u nasoj hiljnoj proizvodnji je odredivanje predjela gdje ce. se uzgajati pojedine sorte i pojedine vrste gospodarskog hilja. Kada svaka sorta hude uzgajana u anom podrucju koje joj po · klimi i zemljistu najbolje odgovara, moci ce dati najveci prinos. Taka se u ratarstvu provode pokusi s uzgojem raznih sorata poonice i kukuruza, u vaearstvu raznih sorata voca,- u vino.' gradarstvu raznih sorata vinove laze. Kod nas postoje instituti za naucno-istraZivaCki rad u raznim granama poljorprivrede. Instituti ia ispitivanje tla proucavaju sastav ·pojedinih tla, pa se prema ·tome· odreduje ka.ko i. kada ee· se zemlja naj,bolje gnojiti za razne vrste gospodarskog hilja. Instituti za zastitu hilj:a: proucavaju mogucnosti ohrane sveg gospodarskog bilja od holesti i stetnika, ispituju se mogucnosti primjene takvih sredstava za obranu gospodarskog hilja, koja se proizvode u nasoj zemlji.' Instituti za biljnu proizvodnju danas svojim istrazivackim radovima posvecuju veliku paznju uzgoju novih vrsta industrijskog hilja. Kod nas se ispituje mogucnost uzgoja bil,jke k. o k- s a g i z iz koje se dobiva sirova gum a. U na8em Primorju ·uspijeva samonikla brnistra koja more posluZiti,za fabrikaciju tekstila,pa se vrie istraZivanja za njeno iskoristavanje. Velika vaznost ,mor.tt ce se posvetiti istrazivanjima na podrucjn vocarstva i vinogradarstva. U nekim nasim krajevimasu specijalno povoljne prilike za uzgoj voca, pa _treba provest; istraZivanja koje sorte treha uzgajati, kako vocke njegovati a i ka.ko voce euvati. Uzgoj vinove laze inla narocituvazn.ost, jer je to za Citave predjele nase domovine glavna kultuTa. l&pituje se nacin uzgoja vinove laze kao i prerada _grpZda i njega vina. , U naucnom radu po!joprivrede primjenjuju se llli10go i neke pomoene grane, k.ao na primjer kemija i mikrohiologija. Kemijskim analizama istrazuju se umjetna gnojiva, razna sred- stva .za. zastitu hil']'a ,. sast av . zemlJ. . · .,_ . . . . . · lJUJ<; · ·... , , ·. se,kennjakom analiiom . e, a~ :":V:~htet vma ustanovnaucno-1~ll;~vack6m radu ~:vaka hiiJka I ~':'aki. dio biljke u . se ~tvrdi VTIJednost bi!o za ~~ vrga':'~ se ~enn.]skoj a.I\alazi-, da ~~mJs~u preradu. Mikrobiolo~YJ~ku 1h stocnu manu ili za induClma, lffia ve!iku p·nm']enu u. pol]·opnvred . o sitnim .z;,.,~ b·-. .. , . . - . nauka , t . . . , ~., 1 uces VUJU kako u ·proces.·. . noJ nauci, -jer mikroh' om • · · 1m a rastvorhe !' · .· 1 O~CUJe hranjenje hiJjke tak 0 · z:ru Je I gnojiva sto 1 u pr01zvodnji sira, ;ina i n:mogi!'J drugih produkata. ' -C1tav naucno-istraiivacki r .. : . . ratcnosti grana koje obraduje ad r~ P? svojoj opseznosti i po ra _du dat ce velike mogucnosti ;: 1 ~ova sazilanja u tom vre e. . ZVI a I napretka poljopri. ' . J)anas nema ni' jedne . .. . . . . . . ~ naueno-istraZivackom rad~n\P<;'IJ_P£nvrede ni u praksi nL I. d~val~ s.voj prilog napretku u K~oJ zena. ne ,?i ucestvovala, pol.]opnvreda IIInogo oslan · · · 0 se ':'. IStrazivackoin radu ce na tom podrucju zena mJ";. na lahor~to:nJska istraZivan ·a . u polj9privredi uopce . novft da!! ~VOJ veliki udio. UcesceJ :l~na .n~:ucno·i.stra.ZivaCko~ ra:d:g Je. a~uma, tako i uCeSCe ·.Zen a ze';a student poljoprivrede hi! po~rf;rvrede. Nije davno sto je nasem,fak_ultetu ]~edna z'ena . a nte . o~t. Medut_im, danas J·e _ ,na R · , . 1 nas avmk. ·. , . ra ·u ~vo~em naucno·Istrazivackog rada . .. . . . . J_,se_zemnovemogucnostiradak ·-. 'u PO!Jopnvredi oWa-. po!Joprivrede, a. time i opcem hl OJI~ ce doprinijeti napretku agostan.]u. , .. · . . _ 'tk- to r ,Ing. 0, Suilevic 164 • J65 �Uzgajajmo. industrijsk o _bilje Evropa se upoz:nala sa pamukom mnogo_ kasni~e nego sa lanom 1 ako Je kultura pamuka u Aziji . veoma stara. Kod nas, u Narodiloj · Republici Hr· vatskoj, knltura pamuka je. ranije bila skoro pe~o- · znata. Da bi se zadovolJlle potreoo nase tekstiln~ in· dustrije na pam':cnom vlakriu ·a koje nam Je neopho.U:o potrebno, to je u Petogodisnjem planu predvideno da se do 1951. godine zasije povrsina od 600 ha pamukomKako je vee receno, kultura pamuka je . kod n,as vrlo slabo poznata, pa cemo uikratko opisati bilj· ku Pamuk je bHjka, koja se razvija u oblik:U grn:a,. a ima fa vis~godi.Snjeg, sto zavisi od vrsti i pod ka,!<v1m uyJe~Jma r~ ~ v·.. di5nji pamuk raste samo u tropslcim kraJeV!IDa, a o n~e~~la:zli samo kao jednogodisnja bilj:~a. Grn:. naraste od 70 em do 2 metra v1soko, listovi su. mu obJCno s:;oJ':fi ~J;~kom pout lista vinove lo-ze, ali ima sorata _k??- k<:jil; ~e Lisee ov~ln~ .pbez urez- a. cVlJe:t lffia 5 !atica a zasticen Je caskom od. tn Ia ak .. · i . d . I tim pre ti Plod je tobolac u kome je nekohko pregra a, ~ n c:dama su sjemenke, koje Sill prekr!v;r:e pam~cmm vl~nom. ~od nekih vrsta je sjeme prekriveno JOS 1 kratkim J?ahUIJ!Cama, ' · d .. liti zaJ· edno sa vlaknom od S)'emenke. Je koJe se ne mogu 0 'b:i.ke more da jma j nekobko StO t'ma tob O· lJe . · ' dan grm pamucne 1 J . d ·· ·e iaca Pamuk ue cvate odjednom, pa prema to~e _1 O"';IJeV"":J to~laca nije u isto vrijeme~ ne,go se prodnlJUJe pa Jma VJSe oorbi u jlednoj godini (podbnanJe). . . .. . . Glavui. produkt pamuka je vlakno, ko]e :"' . CJ]e~ pren:a to da H je dulje i tanje (sto je vlakno ~ulJ~ I tanJ~, to bolj!• a vlakno koje je k;ace i•debl~e manje_Je ;,mJednostJ). Vn· 'edn,;,.t vladma ovisi o tome kada Je berba !ZVI'sena (a n prvom J Pamuk J: 166 redn o samoj vrs~i pamuka), Zre\9 V'lakno ima debele stijene sa unutra5njom suplj>nom, koja se jasi:J.<l vidi, i ono je najcvrsce. Nedozrelo vlakno ima tanke stijene, nije o·krnglo nego je splo· steno, pa je slabe cvrstoce i slabo se moze bojadisati. Kvalitet. 'VIakna ovisi jos i o broju zavijutaka (kovrca), pa vlakno- koje ima ViSe tih kovrca daje cvrst konac. Sjeme pamuka dobiveno sa stanovitog broja grmova je 2 do 3 puta teze od ·vlakna, koje se doblje sa istog broja grmova. . Iz sjemena pamuka dobiva se ulje, koje se u nekimkrajevima upotreblj-ava jednim dijelom za ljusku hraoo, a dijeJom se preraduj£ kao tehnicko ulje. Ked dobivanja ulja ostaju uljane pogace, koje su naroCito vrijedna stocna hrana sa mnogo bjelan· Cevine. Pamuku je potrebna u prvom redu takva klima u k 0 joj je ' harem 7 mjeseci bez mraza, u kojoj. je nadalje temperatura zra· ka visoka odnosno tako da temperatura odgovara pamuku i u · rapo proljece i u kasnu jesen, i napokon 'da imade u vrijeme njegovog razvitka mnvgo suncanih dana- U koliko je vrijeme sa ovim klimatskim i vremenskim uslovima duZe (bez mraza, vi .. soka temperatura i suncani dani) u toliko se mogu uzgajati sorte sa duzo-m vegetacionom periodom, jer ove sorte daju uvijek bolje vlakno. Kod · uzgoja pamuka V'laga ne igra odiucujucu ulogu, jer se njegov korijen razvija duboko u zemlju ' (triput je du.Zi od nje· gove "tabljike) i tako nalazi dovoljno vlage za svoj razvoj. Obilne kise skode pamuku radi toga, sto je_ onda manjl broj suneanih dana pa radi toga pamuk ne moze da se razvija, jer nema dovoljno svjetlcsti.' Umjetno natapanje koristi pamuku, ako se to natapanje ne obavlja kasno i ako nije pretjerano. Iz ovoga se vidi da je pamuk kultura koja treba naroCito mnogo s\ijetla t. j.sun"auih dana. · Pamuk moi\e kod redovitog gnojenja stajskim gnojem do·. laziti i vise godina uzastopce na istoj njiv{ sve dotle, dok se ne pojave stetnici (pamukova jaja). Kao predusjev dolazi lucerna, ozima pilenica iii koja druga ozima zitarica, mah=j,ace; dakle ll pogled)l ~redusjeva pamuk nema narooitih zahtjeva, ali zato ttazi dobro gnojenu zemlju. Pored staj·skog gnoja, dolazi u ob· zir za pamuk zeleno gnojenje. kombinirano sa umjetnim gnoji· vim a. Od umj-etuih gnojiva 1l tom slucaju · dolaze u obzir fos· for, kalij i vapno Za p~uk je· potr<:bno dubo-ko orano i dobro pripremljenc tlo. Priprema tla za natapanje je ovisna o polozaju zem:Ijista. i u razndm krajevima se primjenjuju razliCiti nacini. More oo 167 I ' �r.e~i> da se sk.qro '! svakom kraju pripremi zemljiste · . ; · za n.atapanje; pa bi nas da'eko dovelo, da prikaznjemo ·· ... · · nacine, ali je gla\1!10 kod svih 'vrsta priprema za natap anje, da voda ne dolazi neposredno biljci pamuka, nego izmedu pojedinih redova pamuka. . . Sjeme pamuka. ne smije potjecati od k.asl)e berbe; mora da bude dobro razvijeno i zdravo; dakle, neJ<a se sjemeuzima iz ·tobolaca .koji su prvi dozorili. Sjeme pamuka, sa koga su skin.ute pahuljice keniijskim putem, nice mnogo brze i jednolicnije, a i prirod pamuka se mnogo povisuje. U toplijim krajevima se sjeine moei u vodi 1-2 dana, jer j~ ljuska sjemena tvrda, a tim se pospjesuje brzo klijanja. Sjetva se obavlja onda, kada je prosla opasnost kasnih proljetnih mrazeva. Sije se u redove. ili u kucice, a negdje se sije i oma8ke. Prema plodn.osti tla i.rpravlja se i razmak sijanja izniedu redova, odnosno kueica. Taj je razmak izmedu redova od45 ~m pa do 1,22 m, a razmak u .redovima izmedu pojedinih grmova 40-c55 em. I .plodn.ost zenJ1jiSta utice na ove razmake, pa je pravilo da se na siromasnijim tlima sije gusce a na plodnijima rjede. Kolicina potrebnog sjemena .za 1 ha je razlicita i iznosi 45,60 pa cak i do 120 'kg.. Sjeme se sije plitk.o, a nikada dublje od 4 em. ·· · Kod povoljne temperature (oko 20° C) zrno posijanog pamuka klija vee sedmi dan, a a.ko je niza temperatura, onda tek za .3 tjedna. Ako se napra'"i kora, onda treba prije nicanja ze· ml:fu pobranati lakom branom. Kad se pamuk vee razvio, treoo ga nekoliko puta okopati. N'arocito kod sjetve u kucice, treba pamucne biljke prorje:divali, ootavljajuei po jednu ili dvije najbolje razvijene. biljke. Kad se redovi sastave i kada se priblizi vrljeme cvatnje pamuka, onda se prestaje sa radovima oko njega: · · Sa natapanjem se obicno pocimlje prije cvatnje i ono se P'?navlja prema potrebi. Vrijeme "dozrijeyanja pamuka traje i nekoliko mjese<;i. Kod dozrijeyanja tobolci gube svoju zelenu boju, susenjem pozute ili posmede, pucaju i otvaraju se caure, a vlakno iz caura se ,pokazuje i malo visi iz caure. Prema. dozrijevanju je da.kle i sama berba. Prirod pamucnog v1akna je ovis'¥1 o obradi, gnojenju, njezi, a narocito o vremenskim prilikama te iznosi od 300--1500 kg po 1 hektaru. · Od stetnika pamuka. najrasirenija je pa.mukova pipa, pamukov molJac i crveni pauk, a od bolesti je najopa.s:niji »rak korijenO\'Og vrata<<, koja izaziva uvennlost pamuka.· a Milan OrllC 16& lan Jedna od najvrijedni• jih industrijskih bilj,ka je sva.kako lan. Sa l"nenim platnom se ne moze ni usporediti .n. pr, pamucno ili konopljino platno, pa ni ono od drugih predivnih·biljaka. Kod nas u Jugoslaviji sije se lan u Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Bosni i Srbiji, ali za. sada samo na sitnim pov!'Sinama. Obzirom na. vi'ijednost lanEmog plat-· na .. i na potrebe nasih tekstilnih tvornica bez' ;l uslovna je potreb" da 'fP 4 se povrsine pod lanom 4 mn.ogo povecaJ·u_ Tako ""'~u"'""-:-} Petgodisnji plan Narod·~ ne Republike HrvatSke ~f.P;_ predvida zasijavanje veJl ">likih ·povrsina lanom., U \ j godini 1929. bilo je pod ');' lanom 5.000 ha, a 1951. :l godine bit ee pod ovo.m · ~ '· ··..,. kulturom 22.000 ha, dakle zasijana povrsina ce . se povecati za 440%. N a · · zasijanoj povrsini 'od 22.000 ha, ..treba da se dobdje prirod od 8 mtc sjemena i oko 35 mtc. ':tabl]i~': ':"' 1 hektar, odnosno citava proizvodnja sjemena na .toJ povrsm1 treba da dosegne koliCinu od 178 200 mtc a stabljika za vlakno 770.000 mtc. · ' · Obzirom na v~~ost ove tekstilne biljke, treba da se upo.znamo sa ovom -~1Jednom kulturom, ciji proizvodi su potrebni u svakom domacmstvu. . . ]>re~a dob~ sjetve uzgaja se ozimni i proljetni Ian. Ozimni lan s!" SlJe ,u ruJnu, a proljetni u travnju mjesecu. Izmedu ozim;-og 1yr~lJ<:tnol? lana pos!o,ie ne~e r!'zlike, ali ,ie obr-ada zemlje 1:gno]enJe ~sto 1 za OZimn1 1 prol]etm, Tako, ozimni lan ima duIJU veget:'-c1onu pe~odu, pa su mu i vla.kanca ne8to grublja nego kod pro!Jetnog.;. oznnni !an ranije ojaca, pa mu buhac ne more mnogo naskoditJ, a osim toga tere polijere. """':''=. ~ 169 �• Za hin Q-eba da j,e zenilja plodna, da je ~ista 6d korova dosta vlafua, narocito onda aka se ian uzgaja za vlakno. Lan se ne rn.oze kultivirati na teskim glinenim tlima, posto u takva tla 'lle moze da prodire zrak, pa ga onda napadaju gljjvice, koje kvare kva.!Iitet v1akua. Osim toga se na takvoin tlu stvara kora, pa !an ne molie dobra i _;ednolicno nicati. J os su gora ona tla, koja se zam<:>cvare. Kao sto za !an nisu pogodna teska tla, taka ·nisu ni !aka pjeskovita, jer su siromasna na hrani, a i adville su S'llha. Pjeskovita tla se mogu upotrebiti za odgoj lana_ samo onda, aka su ranije dobra gnojena i ako su u vlaznoj klimi. Tla sa vecom sadrzinom va]}na su neprikladna za lan, jer je onda vJakno krhko. Najprikladnija tJa za Jan su ana ss osred· njom strukturom i koja se ne mogu zamocvariti, te koja imadu u sehi dosta dusika, kalija, lako topive fosforue kiseline i nesto vapna. Radi toga sto je Ian slab, pa teSko rastvara biljnu hranu u zemlji, Ian trazi stanovitu zalihu _hraniva u tJu i da ta hraniva budu u zemlji podjednako razdijeljena. Lan. se ne smije izravno gnojdti stajskim gnojem, a pogotovo ne ako gnoj nije. potpuno dozorio. A ako se gnoj·i stajskim ~nojem, onda on mora da bude pot]Yllllo zrio, a i onda ga se daje samo u malim kolicinama. Sjzme mora biti potpuno cisto, jer ce se u protivnom lan zakoroviti, a korovi su "Veliki neprijatelji lana jer -se Jan u po- · eetku polako razvija pa ga Jako korovi zaguse._ Zato treba ko· rove plijeV:ti. Dubljina sjetve neka ne bude veca od 3 em jer dublje posijan Ian tesko i nejednolicno nice. Sjetva neka se obavlja onda, kad_ se zemlia na povrsini prosusila. ~!ito se gusce sije to' ce vlakno biti bolje, a bplje sjeme 'i.e se dobiti aka se sije rjede. ' Lan je mnogo holje sijati sijamcom nego omaske, jer je .onda sjetva jednoliCnija, a i na _iedinicu povrsine upotrebi se manje sjemE!na. Kod sjetve sijacicom neka bude red od reda kao kDd sjetve pl\enice (10-12 em), a na 1 hektar je potrebno od 100-180 kg. Mnozina sjemena 6dmjerava se prema tome, da li se Ian sije za uzgoj sjemena ~ za vlakno; nadalje da ll je ze· mljliste vise iii manje plodno, a kolicina sjemena ovisi i o vrsti l>~na tj. da )i se Ian ra~granava iii je bez grana. Lan ne t:reba nikad sijati iza lana, J'er onda doJazi do t. zv. umornosti tla, pa lan ne moze uspijevati, · Lan se bere prema tome u koju svrhu smo ga goji!i. Aka je !an uzgajan samo za vlakno i kad se lieU dobiti fino i cvrsto vlakno, .onda ga j;reba brati (ldmah nakon cvatnje: Ako se l!eli dobiti u prvom red11 sjeme, onda ga treba brati kad su tobolci :1,70 potpuno suhi, ali i onda vlakno grublje, laklre se kida i tamne je bc;>je. .· . · Vlakno lana _upotrebljava se za najfinije tkanine, koje su mnogo jace i dugotrajnije od svih drugih tekstilnih biljaka (pamuk, konoplja). Od lanenog vlakna, koje je dobiveno kad je Ian enpan odmah poslije cvatnje, dobiva se najfiniji konac, a od takvog konca prave se poznate- briselske cipke. Laneno sjeme ima mnogo bjelancevine, pa su lanene pogaee dobivene poslije fabrikacije ulja, vrlo dobra hrana za mladu stoku (samo se kod hranidbe ne smije davati veca koliCina, dok se sto-ka ne privikne na njih, jer bi u protivn:om rda-.:o djelovale ria prohavne organe). Kod prerade stabljika lana u vla.kno, ostaje pozder koji se upotrebljava osim za gorivo jos i za dobivanje celuloze, za pravljenje ploca kod gradnja i sl. Lanimo u!je upotrebljava se u teh• nicke svrhe, ono se .na zraku zgusne, pa se raqi ovog svojstva upotreblj,ava kod fabrjkacije,firnisa,·boja,laka i t-·d. · Prema tome se vidi velika vrijednost lana, zato ga treba sto vise uzgajati ondje, ~d.i~ to klimatske prilike dozvoljavajru. M. 0. · Konoplja Od kultura za dobivanje vlakna za predu, za sada .ie najrasirenija kultura kOI\oplje. Kazemo za. sada, jer Petogod!Snji plan predvida, da ee se lanom na podrucju Naxodne Republike Hrvatske zasijs.vati vece povrsine nego li konopljom. O)>zirom na povrnine, koje ce se zasijavati konopljom (20.000 ha) u od· nosu prema povrsinama n:a kojima ce se uzgajati Ian (22.000 ha) vidi se, kolika se valinost pridaje lt.od lias kulturi ko· noplje. Iako ce se konopljom zasijavati manje povrsine, ipak ce ukupni prirod konoplje biti veci, jer konop!ja dade veci prirod po jedinici povrsine nego li lan. Na. navedenim povrsitJ.ama, predvida se · uk\'pni prirod konopljanih stabljika sa . 15,000 vagona (prosjeeno 75 mtc po hektaru). a prino$ lanenih stabljika sa · 7.700 vagona. Iz ovih --brojki vidimo ko!iko se va~nosti pridaje uzgaju konoplje, i kolika j~ potreba na konopljenim stabljika: ma odnosno na konopljenom. ·rlaknu. Ta valinost oeituje se u 171 �' • mnogos~ranoj upotrebi prirodakonoplje . ··(stabljika •i>sjerriMa');. Iz stab!Jlka dob1va se preradom vlakno; kucine. i kao . citpadak pozder. Iz vla,kna i kucina prave tkanine za odijela, -kucnc> rii' . blje, grubo platno, a i tkanine za ukra:s, kao. i vrece i tlninja :ia pakovanje. Osim naveqenog, vlakno konoplje se radi svoje cvrstoce uglavnom · upotrebljava za debele konopce, uzeta, razne cirade, u ribarstvu i u razri.e tehnicke svrhe (izblacija kablova, za vatrogasne i druge razne cijevi, konopce za sam 0vezacice, za pravljimje papira,kai> dodatak umjetnoj svili it. d.). Pozder. · se upotrebljava za proizvodnju celulozne vune, ploca kod gra; denja zgrada, za ljepenku, za gorivo i stelju (nastor pod stoku) ~ · Od konopljanog sjemena dobiva se ulje, uljne pogace, raz.na behnicka ulja, pravi se sapun, margarin, a i ulje za jelo. Osim toga je konopljano sjeme dobra hrana za perad i ptice (ali u manjim kolicinama). · Obzirom na ovako mnogostranu upotrebu konoplje bez obzira na navedena svojstva proizlazi i njezina velika vrijed-. J\OSt, a da Se ta vrijednost sto bolje iskoristi, potrebno je sve poduzeti da se dobije sto bolji i veei prirod. Za dobivanje do- • brog i velikog priroda mora se u prvom redu zemlja .dobro pripremiti t. j. duboko uzorati. Duboko preorana i dobra pripremljena zemlja za sjetvu konoplje je prvi i glavni uslov d0brom prirodu. · Ovdje moramo n;tglasitii podvuci, da dobra gnojenje- pod konoplju ne ce ni pribliZno. uticati na prirod, ako zemlja nije . u jesen duboko · preorana i dobro pripremljena. Za konpplju treba ovako prirediti zemlju:. zemlju. opmsiti . (plitk:o preorati) odmah cim je skinut usjev sa one njive na koju smo odlucili sijati kon 0plju, zatim u jesen tu njivu. nagnojiti i gnoj zaorati, u jesen zemlju duboko preorati plugom · na kog je metnut podrivac, i napokon· zemlju u proljece usitnjavati sve do same sjetve. Posto konoplja ima veliku masu nadzemnih dijelova (stabljika i Iisee), a korjen joj je srazmjerno mnogo slabije razvijen nego stabljika, to ona zahtijeva velike kolicine hraniva. u zemlji i to hraniva, koja se lako rastapaju u vodi. Osim ·stajskog gnoja potrebno je gnojiti kalijevim i fosfornim. gnojivirria, jer se onda dobiva vlakno cvrsto i tesko, ·dok dusicna gnojiva daju lagano i ne bas cvrsto vlakno. Kod uo;goja konoplje. za sjeme dodavati vi<le fosfornog gnojiva. Na prosjecno plodnim zemljistima gnoji 8e sa 200 mtc. stajskog gnoja, a od umjetnih gnojiva treba dodavati ona u · k 0jima su hraniva lako topiva u · yodi. Od umjetnih gnojiva· dolazi u obztr fosforno gnojivo superfosfat, posto je u njemu veci. dio" fosforne kiseline lako topiv u vodi; po hek.taru ga treba sipati 2()().-250 kg .. N ajbolje je 172 ~~ti ,sp.pe,rfosfat · k?d prolje~~eg.,!lsitnjavanja ·. zemlje ·• (~i:anje i\l.<:l!:lJanJe), a moze se. ciatr; 1 priJe same sjetve. Od kalijevog gn~JIV:a ~ol:'Zi ~ o~zir ~0% k:ll~jeva sol (150-200 kg na 1 ha), "'1\>J!l• Jena)]JolJe S1pat1 ponuJesanu zajedno sa superfosfatom.. .· Ko~ izbora s?.m'ena mora st; oso~ito paziti, da je sj~eme zdravo 1 dobro khJavo. Zdravo SJeme Je suho glatko sivo-zelene boje s crnim sarama, tesko je pa u vodi t~ne . kad se baca na usijanozeljezo _onda puca, a pokvareno zrno p'ougljeni. Sje. me odredeno za SJetvu, mora "e bez •obzira na navedena svojstva ispita,ti na klijavost: · Da konoplja moze proklijati potrebna je najmanje tempeo _ratura 1-2' C, a najbr.Ze klija kod 25' C. Za sjelne treba upotrebiti samo ono sjeme za koje se zna da je od visoke sorte i: da nije staro viile go<iina. Uslijed sadrzaja ulja u zrnu vrlo 'se lako sjeme pokvari (uzeze), pa se radi toga treba uzimati sjerrie od najnoVije zetve. Pokusima je ustanovljeno da sjeme poslije 1 godine irria klijavost 92,--960/o, poslije druge godine postotak klijavosti. pada do 80%, a trece godine do 59%, Kod ispitivanja klijavosti treba paziti i na to ,da Ji zrnje klije podjednako, jer ce se prema tome i pojedine biljke razvijati, jedne ce biti vece, druge manje, .a ta razlika se ocituje onda i · kod duljine vlakna sto mu sniza va vrijednost. · . • Konoplja se sije okq polovice travnj& .dakle onda kad je prosla mogucnost kasnih proljetliih mrazova. Ako vrijeme dozvoljava treba je sijati i ranije, jer sto je ranija sjetva, to ce ipriz:od ~it!, veci. U sjetvi za uzgoj za vlakno potrebno je kod SlJanJa SlJaCicom do 100 kg na 1: ha, a dubin.a sjetye je najbolja o?. 2-'4 em. Raste. vrlo brzo, pa sama ugusi korcive i · zato joj mJe potrebna nikakva daljnja 11.iega. U slucaju da se prije 1;icanja napravila kora na zemlji, treba je razbiti lakom.drljacom, da se sjeme moze dalje pravilno razvijati. '· Ako &e zeli .proizvesti sjeme, moramo konoplju sijati na razmak od 1 metra i cesto je okopavati. Sjeci se smije tek onda, kada je sjeme potpuno zrelo t. j. kad je Iisee zuto, a zrno sivozelene boje. Od sjemensk~ konoplje je vlakno grubo i daje losu predu. Kad se zeli proizvesti toliko sjemena konoplje .koliko. _je potrebno za buducu sjetvu, onda je najbolje sijati medu okopavine. .Zetva konoplje se ravna prema muilkim biljkama; t .. j. kada je oprasivanje zavrseuo, i kada muske biljke Izgledaju kao metla, ali opet da nisu suhe. U tom stadiju konoplja daje na} . bolje vlakno. Poslije zetve (sjecenja ili cupanja) ostavlja &e . kon?plja 2-3 dana da: se osusi raza~trta po zemlji, pa se po173 �sllje veie u s!lopove. :M:ocenJe korioplje u vodi traje 8'-12 da-. na, a na, rosi 3-5 tjedana. Konoplja ·se lomi .i trlja na. trlicama.. Cir;;tog vlakna se dobije oko, 9 mtc. sa 1 hektara. I ·M. o. ~ ( 2uka je kao samonikla, dugogodisnja, ctiviJa bnjka raSirena uz obalu naseg mora . od Istre pa preko atoka sasvim na jug Dalmacije. Dosada je bi1a koriscena u kuc· noj preradi u malom opseg\1 s razloga, j er prerada zuke nije jednostavna kao prera· da konoplje i lana, nego ·dugotrajna i teska. Nova Jugoslavija krenula je u toj grani privrede silno naprijed. Osnovane su dvije, tvornice za izradu vlakna iz fuke, i to jedna u Fazanima u Istri, a . drnga u Omisu u DalmacijL Do. tada nije u. nasim krajevima bilo takovih tvornica. Istovremeno s osnutkom ovih tvornica otpocelo je u· najveCim razmjerima uredivanje samomklih nasada fuke kao i zasijavanje novih povrsina. Iz zuke se prave uzeta vre· Ce, cerade, ribarske . mreZe. U novije doba zuka ima po· sebno privredno zna.cenje, jer nadomjestava pamuk i Ian, dapace ima ~vrsce, lakse i mnogo mekse vlakno od lana. Osim t 0 ga od fuke izradujemo platno trajnije od Ianenoga, pa je . osobito prikladno za odijela. OsoJ:>ito znacenje dobiva fuka time, sto uspijeva na nasem krsu, na slabim tlima, gdje ne trazi niti posebnu pripremu tla, a gnojidbu uopee ne, jer kao lepdrnjaca sama pribavlja dusik iz zraka. Uredivanje dosadasnjih povrsina pod fukom. obavlja se tako, da se Zuka razrijedi na razmak 80 do 100 em, okopa, sreZ€ Zuka Brnistra 174 ) ' /•'na·et·· zemljnm, a manJ'k>tjuca mjesta zasije u jesen s 4,.-5 sjem<IDI<OI, koje se stavlja 1!l nagrd\ltu zemlju. . · · · Novi nasadi fuke osnivaju se. na mjestima, koja nisu spo. sobna,.za obradu .poljskih usjeva.. · . · ~ svrhu dobiv:rnja vlakua iskoriStavaju se jednogodi8oje mladice. Berba traJe od drnge polovine .;;rpnja dalje. Porezane m~ adice veZu se u snopove i osuSe, a nakon toga se posuSeni . snopoyi Zicom povefu u velike i otpremaju. · ·. · · Dok je ranije u kucnoj preradi trebalo i nekoliko sedmica' mladi·ce zuke nam.akati u morn, a zatim trti da se odijeli vlakno od ostalog drvenastog dijela stabljike, danas postizavaju tvo.rniCki uredajli isti uCinak mnogo jeftinijim nacioom. Kuhanjem stabljike u kotloVima ispusta fuka smolast talog, koji drzi vlaikno, a zatim se. pomocu pritisika vode s·kida' vlakno, i'Jsti .u centrifugama i susi. . . Otpatke. li'r! .!zradi fu·ke i~korioouju tvornice papira za pro· lZVodnJu naJflruJih vrsta pap1ra. Stjepan Ravnikar ·· Danasnja industrijska , cikorija uzgojena je iz biljke vodopije, 1939. 1951 koja se nalazi na naZASUANE POV:R6ENE= sim poljima kao s-amo~a 1:100 l!JOO PROiZVopNJA: , . nikli •korov. Izborom, 1Jl[C. 1ZO.ZSO 21°· 0' 0 oplemenjivanjem i po"'~;~~~q,i~k:;~;~,;; trebnom njegom iz vor' dopije uzgojena ple!l1e• nita cikorija ' razlikuje se. ·od prvo bitne velikim i mesnatim korijenom. Ovaj korijen preraduju tvornice i:t surogat ka· ve. Iz 3 do 3 i po kg . korijena dobije se .ie. . . . .. dan kg. surogata, koji se :'- trgovma n~z1va cJ~orJJ?m, a sluzi ·kao primjesa kavi, kojoj daJe tan:lllu .J:<>Ju, gorcmu 1 posebni ukus i miris. Ukus i miris pr':'lne cikonJe n~staJ:e iiglavoom iz iuulina, koji przenjem prelaZJ u !:";ran;el, ~.1sto 1 od aromaticnog ulja, koga zadrZi· korijen, · . !'!see mkor!Je dobra je hrana za stoku, osobito goveda i SVJI1Ja. , Ciko;t:Jja se u ~ancuskoj uzgaja i kao krmna biljka te jednom zam}ana kost se kroz tri godine, do tri put'a godisnje i CIU.ORIJA 175 �daje' svihjama i govedima. Kako' je list gorak, treba :da-'·':e:i:tol<R na njega najprije navikne. • ·. ·. ·. ' .. ·, Uzgofeikorije ··slii\an je uzgojv repe. ~u lakSe ilovace, dok te8ke gline, podvodha · .mi.e'~"'l' : ne odgovara za nju. Sije se od pocetka travnja u redove il r'az; niaku 30 ·em. Sjeme je sitno i ne smije dospjeti dublje od pola do 1 em u zemlju; Stoga se sjetva provodi na taj naCin, da: se polje pred sjetvu povalja, a zatim sije · sijacieom, a zatim. po, novno prede valjkom. Iza kak9 nikne treba ju motikama aka· pati, pa:zeci da se na miade biljke pri toni ne nabaei zenilju. Okapanje, treba obavljati prema potrebi. Kad je us)ev razvio cetvrti list, proreduje se na. razmak 20~25 em. Da bi eikorija hila bolja i da se ne bi zakorovila treba je zatiin jos prema no· trebi okapati i pri tom one biljike. koje tjeraju u evijet unistiti. U rujnu i listopadu ·kosi se list 8 em nad glavom korijeha, a zatim se cikorij.u vadi. pomocu posebnih plugova. Od remlje . ociscenom korijenu eikorije otsijeea se nozem glava s preootali!llliscem, a sam korijen otp;ema za tvoruicu. Daje•po ha 150 do .200 mte koriJena. Cikoi'ija se kod· nas kontrahira za sada na povrsini 1200 ha. Ta povrsina P.Ovecat ce se na 1500 ha do 1951. godine. · Suncokr~t ~o uliprica Nema domacinstva u ko· jem · se pored masti · ne upotrebljava za priredbu jela ulje i to ad maslina, buca ili · suneokreta. Masiinovo ulje . upotre· blja va se u p;eteZn.oj mjeri u domacinstvima. Dalmacije i ostalih nasih primorskih. kra· ·;eva. dok ostala podrucja upotrebljavaju u najveeoj mjeri ulje ad suneokreta. To ulje po svojoj bra· nidbenoj vrijedposti, ukusu i boji potpuno zadovoljava zahtjeve riasih potrosaca, a kako je suncokret biljka koja .. ·. uspijeva u nasim krajevima · . . gdje se uzgaja i kukuruz to ' je potrd:mo cia se poblize upozna:mo sa tom biljkom. •· : Sun,eol<ret je d:one~en. u Evropu· iz JuZil~ Amerike . gdje uspijeva kao divlja biljka. ·. . . .. . . ... ·..· . . .. •• 9Y "\ \1 ;nasim podf~cjima brzo udomacio. buduci su ovdje 1 · ~e~lJll>ne ; ~hm;1tske pTlhke takove, da stvaraju veoma. poyoljne UVJete Za: uJegov, uzgoj. . •· ,. , Danas ~a';"'~ma . s~:'cokret ;velik dio oraniea plodnog podrUeJa srednJe 1 JUgD.lsbene Evrope gdje u opskrbi stanovhiStva masnocama igra veoma veliku u)ogu. • Uspjeiini uzgoj suneokreta i korist koju on dono.si u g~a":'~m o~se ~ izboru sjemena, pravovremenoj sjetvi, dobroj nJezi 1 praVIlnoJ. berbi. · . • Suneokret dolazi na svim tlima na kojima dobra uspijeva 1 kukuruz. · . . · · . . 0~ pocfuosi .dobra susu te su mu prirodi prilicno izjednaceni !Z godine u godinu. · . · ·. Sjetva suneokreta treba da se obavi u nasiin krajeviina izmedu 15. IV. i 1. V. Najbolje je ono vrijeme izmedu 15. IV. i 20. IV. Veoma ranasjr;tva. pogoduie, prema po.daci'llla dobi· venun na Zavadil za poljoprivrecfua istrazivanja u N. Sadu ·· stvaranju postranih glava. · · . ' Za sjetvu je najbolje uzeti suneokret kojega stavljaju u p;omet. po?uzeca koja provode kontrahazu, buduci je takovo SJeme od Jedne sorte i to one koja iinade bolja svojstva o.d sorata. koje su uzgajane u domacinstvu. To osobito vrijedi za svojstvo suncokreta da stvara vise glava, buduci je eilj stvoriti .sorte samo sa jednom glavom, sto je osobina ta;ko dobivenog . sjeniena .izvan dorriaciustva. Vlastito sjeme makar je nabavljen 0 od ustanove lwja pro· · vodi . kontrahazu brzo se pokvari jer se suneokret iskriZa sa biljkarna kojerastu u blizini, a koje moguce nemaju .sva dobra svojstva. · · Sjetva se obavlja sijaeieama za kukuruz na razmak redova od 40 do 60 em vee prema plodnosti tla. Za sjetvu se upotrebljava 8-12 kg ejemena po 1,•. k. j. Kako sunco'kret pomalo nice dobra ga je 8-10 dana. nakon sjetve u koliko se na tlu stvodla pokorica uslijed kiile, prodrljati laganom branom. Kada su biljciee dosegle 8-10 em provo.dimo prv<;> oka· panje sa prorjedivanjem suvisni1 biljaka. Prorjedivanje provo· diino na rastojanje od 40-50 em biljke od biljke u redu. Kada su biljke dosegle 30-;-50 em provodi se drugo, a po moguenos!i nesto kasnije i trece okapanje iii prorahljivanje tla. Zrioba suncokreta na·stupa potkraj sF]lnja ili pocetkom S• mart 12 177 �. kolovoza. Ovdje treba paziti da sumokret ne prezii jer time nastupaju gubici kod berbe, a s time i smanjenje priroda.. Suncokret se dobra odnosi prema gnojivima, ali g.a nij~ potvebno izravno gnojiti stajskim gnojem. Bolje ga)~ u plodo: redu staviti iza psenice i gnojiti sa umjetnim gnOJ!Vlma. neposredno pred sjetvu. . · · . Suncokret, kod kojega su. provedene sve potrebne mJere. u . uzgoju donosi dobar prirod i pokazuje se kao jedna od veoma rentabilnih kultura. Ing. Bralli<:o Sellen Secerna repa secerna .rep a je sirovina za tvornicu ilecera. Iz secerne repe tvornica izraduje secer, a kao otpatke pri fabrikaciji secera proizvodi melasu i repne rezance. secer je potrebna ljud- . ska hrana. sto je blagostanje u d:f.Zavi VeCe, to se i SeCera vise trosi. Otpadak pri fabrikaci.ii secera koji se zove melasa, sluzi kao sirovina iz koje tvornica kvasca proizvodi kvasac iii germu, koja sluZi .za podizanje peciva i hljeba. Zatim se iz melase moze proizvesti alkohol za pripravljanje zestokih alkoholnih pic~ (likera, ruma). l sama t·epa sluzi kao direktna 'sirovina za proizvodnjn alkohola, te je tvornica spiritusa iii zeste prer'!-duje u alkohol. Otpaci secerane metase i repni rezanci izvrsna su hrana za krave muzare u zimsko doba. Zanimljh'o je ,znati, d» danailnja secerna repa nije prije 150 go dina uopce ·jos postojala. On a je uigojena iz bijele vrsti stocne repe, te je uzgojena na· taj nacin, da je 1800. godi~e poilelo ispitivanj,em secera u pojedinim repama. One repe koJe su pokazale. najve&i postotak secera, daJje su uzgajane za sjeme. Iz ploda toga sjemena opet su izbirane one s najve&im sadrzajem se6era od pocetne, t. j. stocne repe. Do tada se se6er dobivao s:amo iz se6erne trske, koja raste u vrucim predjelima i daje po ha velike prinose do 15 vagona trske, iz koje se dobija 1 do 1 i pol vagona ile6era. Nase .repe dadu po ha oko 200 do 300 mtc korijen'\ repe iz kojlh se dobije pribliznot/12 ilecera t. j. do 3.600 kg po ha. · · 178 .· •· . rwa je dvrogodiSilja biljka. Prve godJineproizvedu se sjetvom korijeni secerne repe, a druge godine sadnjom k6rijena dobije se sjeme. · . • . . Da hi se proizvelo; korijenje recerne repe i postigao sto veei . •• prinos, treba polje na kojemu ce se Slijati repa vee u jesen du-' boko preoraki i pognojiti sa stajskim iii umjetnim gnojivima. U proljece· koncem marta i pooetkom aprila sije se repa masinom . u redove. Kada nikne, pazi se da ne zaraste u korov, te je treba okopati. U mjesecu majn iii junn proriJ'ede se porasle biljike na · jednaki razmak, 18 do 25 em. Kopanja se obavljaju po potrebi, da hi uvijek polje bilo razrahljeno i cisto od koTova. U ruj!nu · Hi listopadu vadi se repa iz zemJje, Iisee. s vrhom glave joj se odsijeca, a sam korijen, koji ima u ·sebi ile6er, otprema se u 8eceranu. · ·s. R. j · U1· . Porijeklom je vjerojatno iz Nizozemsike, gdje je poznato da je uzgajana jos u 16. stoljecu kao kulturna biljka. ' Iz 100 kg sjemena repice dobiva se 38-4(5 kg tilja. u industriji se to ulje cisti, nakon cega je jednake vrijednosti kao i druga jestiva ulja. Obpaci ulja upotrebljavaju se za rasvjetu zeljeznickih svjetiljaka i signaJa. U nasim k,rajevrma· se uzgajaju ozime adlike repice i to uglavnom dvije sorte, koje se nazivaju kupusna repica i repicina repica. Obje. su sorte na prvi pogled s1iene, aJi su razlicite i po"vanjskom izgledu i po svojstvima. Kupusna repica (Brassica Napus olei· fera) . ima tamno z~leno Iisee s prelazom na modrikastu boju, a bez. dlacica. Imaza 2'0 dana duZu. vegetaciju od repicine repice. Trazi i bolju zemlju, nesto je manje otporna protiv dugih zima, ali daje veee i bo!je prinose i sjem!'nike sadrZe ·z.a 5 do 8'/o vise ulja nego kod repicine repice. Repicina repica: (Brassica Rapa oleifera) vise je u narodu rasirena.' Ima manje zahtj•eva na tlo, gnojidbu i klimu, te . je otpomdja protiv zime i duzeg sm;r.zavanja, a i manje trpi od kukca repicnog sjajnika. Sazrijeva n nasim prilikama koncem svibnja. Razlikuje se od kurpusne repice sto sn joj prvi listovi koji obuhvacajn stabljiku dlakavi i svijetlo zelene boje. Jana replca 179 �/" Prema tome ·.treba prema pnlikama gospodarstya sortu koja ce se'odg)l.jati. ·: • .··:. ··· .: · . ·· ·.· · · · Repiee vole lakSe ilov·ace s propusn1in zemljistem: Poifvo<liin tlo ne odgovara. Korijen repiee prodire 70 em duboko u zemlju. Premda repica voli jaka zemljista, osobito iza .djeteline i lepir: njaca, obieno se sije iza zitariea. Tada je vr1o zahvalna za guo. jidbu s dusicnim gnojivima i s vapnom. Sije se najr'}nije od svih ozimina, pocam od diuge polovine ko1ovoza dalje do polo· vine rujna. Kasnija sj~tva se ne preporuca. Priprema tla.sastojr se u prasenju strnista nakon skidanja usjeva i zatim u provedbl dubokog oranja i usitnjenja zemlje za sjetvu. Sije se na razmak redovir:-30-40 em, dubirta 2-3" em. Po hektaru treba do 12 kg sjemooa: Pred zimu se okapa okapa,Jom. U proljece brzo raste i ne treba posebnu njegu. !tanje se kaaa zma pocnu dobivati tamnu· boju. Poslovi. oko. zetve obavljaju se ujutro za trajanja rose, jer su tada gubici na ispadanju sjemena najmanji. Naj· bolje ju je mlatiti na njivi na kojoj je uzgajana, osobito ako nema ponjava za njezin prevoz kolima. Ako to .nije zgodno, treba je odmah ·iza kosnje svesti u blizini gumna. Tu se maze staviti u plastove u kojima ce nadoci potpuna zrioba repicnvg zrna, t. j. sve sjemenke dobit 6e smedu boju. Po mlatnji treba repicu tanka razastrti na tavan\l da se dosusi, inace bi, ako se ostavt u hrpama, mogla popljesniviti. Prinos repice je razlicit. Prosjecno daje oko 10 mtc zma po ha. · Uzgoj repice za krmu Obje vrste repica prikladne su i za uzgoj zelene kl'1lle. Obicno se.u tu svthu vise upotrebljava repicna repica. Za.kl'IUu se sije repica i r.anije nego za sjeme. Repicu za kl'IUU treba.Si· jati gusce t. j. na razmak 15-20 em. Sjemena se pri tom upo· trebi na hektar do 20 kg. Prvi otkos daje repiea kasno u jesen, sve do zime;-a drugi u rano prol.iece. Kra ve je rado jedu i daju mnogo mlijeka od te hrane. U istocnoj Slavoniji siju · repicu i kao podusjev u kukuruz, koji ne zagrcu, nego iza zadnje kopn]e u njega omB.ske zasiju repicu. · · Uzgoj repice kako za sjeme,. taka i za zelenu krmu ~ade se i spojiti, pa se na dobrom tlu za kl'lllu u ]esen pokoseno polje repice more u proljece ostaviti da proizvede sjeme. · Mnogi se tesko o<'ll1?-euju na uzgoj repiee, jer prirod sjemena more i podbaciti radi napadaja repicnog sjajnika, opas· nog stetnika koj; izjeda evjetne pupove. No protiv napa~a se mozemo i braniti raznim sredstvima (Pantakanom), . mozemo repiou potrositi-za krmu, a isto i zaorati kao zelenu .gnojidbu, nakon· cega •ce se· jos moci' zasijati kukuruz. s. 180 R. $'yal<oi d0111aeici. potrebanje'' . U4 kucu · vrt · Raspored stetve i sadnje u vrtu Svaka domacica .treba da prije najranije sjetve u vrtu naraspored gdje ce sto sijati i saditi tokom cijele godine.. Ra,spored sjetve i sadnje treba da je takav, da ona ima kroz cijelo ljeto. i u jesen dovoljno svjereg povrca za potrol'mju i za spreman je i konzerviranje za zimu. .. <?na. t;eba uzg~ja sve vrsste povrca, a ono koje je hranjiVIJ€ ..' ko]€ ..vrse tz:osr kao na pr.: paradaj.:, kupus, luk, da uzgaJ8. na vroo gredrca. · . cini .?" PODJELA POVRCA NA SKUPINE Prema tome, koje dijelove povrtnih biljki uzimamo za trol'mju dijelimo povrce u vise skupina: · · a) plodovito mesnato (paradajz, paprika tikve krastavci, dinje, lubenice); _· ' ' b) mahunasto (gra!lak, .grah, mahuna.S) ; . c) zeljnato (kupus, kelj, karfiol, korabiea) • d) Jisna.to (s!!Jlata glavatica, endivija, spinab; e) korjenasto (mrkva, perilin, cikla, rotkva); f) luk<;>vnjaee (crveni luk, bijeli lui<, J?Oriluk). GNOJENJE VRTA Za sve povrce ne treba jednako gnojiti stajskim gnojem. Obilno griojenje stajskim gnojem voli plodovito, zeljnato i lisnato povr6e. . Korjenasto povr6e i lukovnjaee vole tlo gnojeno prije go· dinu dana. . Mahuna~~o poyrce ne ~~tijeV:a gnojenje stajSJkim gnojem, te dobra usprJeva 1 na slabrJe gno]enom,zemljiStu. . ~tajski l?noj. G':ojiti tlo stajskim gnojem · treba jo8 u JeS<3m, a ukohko to nrsmo, treba rano u proljece. Cim gnoj donesemo u vrt treba ga odmah r""""ti po gredicama i ukopati. 181 �Nije dobro da niti jedan dan lezi rasut po gredicama, vee · pozeljno, da se cim prije rasipa i da. se odmah i ukopa. smije se rasipati za vjetrovita vremena. · . Gnoj od . peradi je vrlo dobro gnojivo za gnqjenje plodo. vitog povrca. J os je bolje ako ga razmocimo u vodi i s njom zalijevamo. kompostiste. Kom. Kompost. Svaki maJfji vrt treba da post pravi se od razlicitih otpadaka iz vrta, kuhinje i smeca iz dvoriSta. Za dvije do tri godine sazori i sagnjije u finn rahh1 gnojnu zemljn - kompostnicu. Upotreba komposta u vrtu je .vrlo veHka. Kompost je po· treban za gnojenje gredica, za uigoj sjemena poslije sjetve, za uzgoj rasada (zeljnatog povrca, paprike, paradajza) i za pokri• vanje ostalog sitnog povrtnog sjemena kod sjetve na gredice u redove, za gnojenje u kucice: 'krastavaca, paradajza i opcenito za gnojenje sveg povrca. U svako godisnje doba s njim se moZe gnojiti. I Umjetni gnoj. U pomanjkanju stajskog gno:)iva treba ku. piti u trgovini dusicnog gnojiva (kalijev cijanamid, amonijski . sulfat, ci!Sika salitra). Kalijev cijariamid trj>ba dodavati prije sjetve harem jedau mjecec, a joi'i je bolje u jesen. Cilska salitra i amonijski sulfat daje se prije i poslije sjetve, kad biljke porastu i okapaju s~. Daj~ se na jednu pe; dicu od 10 m2 30-40 dkg, t. j. ~3 sake ih na 100 m' tr1 do cetiri kilograma. Dusieno um)etno gnojivo trebaju sve biljke za rast. korijima, lista i .stabljike - t o j e t em e I j no g no j i v o.· Fosforno .umjetno .. gnojivo (superfosfat i Thomasovu drozgn) treba viSe plodovito povriie za kru.pnocu I'~oda .. Fosforn_o gnojivo trebaju biljke za porast CVlJeta 1 ploda. . Zeljasto bilje .treba fosfornog gnojiva za cvrs~ocu glayice. Kalijsko umjetno gnojivq ( 40•/o kaliJeve soli_) trebaJU biljke za pora-st odebljalog korijena, za socnost 'i razv1tak ploda. S¥e korijenasto i zeljasto povrce treba kalijevo ·gn?jivo. . Umjetni gnoj sipa se omaske po gredici, a zatim se pl!tko ukopa.. . . . bil''· Cilska Salitra je vrlo dobra da se S .uJOffi Slpa oko]O ~,.,e. Vrlo je dobra za rasa d. Pola titre cilske salitre rastopi se u Jed: noj kanti vode (10 litaral i ta rastopina sipa se po rasadu 1ll ako smo rasad posadili, poslije sadnje za 10-12 dana ok~~o njega. Poslije polijevanja sa Cilskom salitrom rasad se zaliJe ios vodorn (}a se salitra bolje ispere u zemlju.. ima 182 Kalijskog .i fosfo~og umjetnog gnajiva: s1pa se 3-.--5 kg 100 m 2 , t. J. 2-3 sake na gredicu od 10' m'. Dusicnog' gno• j!va. sipa se. vise, 3-4 sake na gredicu. • Treba paziti da kod »ipanja. gnoj ne dode na list. jer ga opece. . ST() JE TO PLODOREQ? · Plodored je redoslijed sjetve i sadnje railicitih biljki .na istom zell]ljistu bilo u j,ednoj ili vise godina. Ako vi.se gcdjn!' uzastopce gajimo na istom zemljistu jednu v:rstu yovrca •.. '?no ce radati sve slahije i slabije, makar zemJju ~edov1to gnOJlli. l'!'.eka v;sta. povrca jednostrano iskoriscuje zahhu_ hra~~ u_ ~e;nlJI. _R;adi vece rodnosti potrebno je biljke·svake godine S!Jati 1li sad1h na drugoj gredici. ~obrim redoslijedom sjetve i sadnje povrtnih hilJ1ki, t. j. dobrnn plodoredcm postizavamo slijedece: 1. ne d~lazi do t. zv. umo~osti ze~jista i biljike vi8e rode; 2. razhe1tom obradom bolJe se uniste stetocihe i bolesti · koje dolaze na jednoj te istoj :vrsti povrca; 3.. bolje se unistava i sprecava razvoj korova. PRAVILNO JSE:ORisTAVANJE ZEMLJISTA U VRtU .Ako ~e!ii;t<> da ~to bolje iskoristimo svaku gredicl! u vrtu, . \reba sjetvu 1 sadnJu rasp<;>rediti tako, da nam u Vl'tu ne leZi · ni jedna gredica prazna. . Do brim· rasporedom mozemo dobiti 2-3 retve s iste gredice. · . U VT~U Taziikujemo: predusjev,. g]avni usjev, postrmi usjeV . 1 medUUSJCV. · . Za, pre<:! us j e v uzlma s~ povrce koje mo~esijati J k,?Je b:;zo rast\', tako .da se po~liJ<" '!-.i':_gove.berbe moze jos sijati 1,1 sad1t1 <lrugo povrce, a to Je:. grasa,k, spinat salata luk za >~elenu trosnju i korabica. · ' ' . Ze, g l a v n i us j e v 11ziruamo povrce koje treba da ra&te kro~ ?ijelo. ljeto, a to .ie. ~ve. ~l~dovito. po~c~ k.ao par~daj~, lmista.vci, zatim luk crvem 1 b!Jeh, kasm kelJ, k1.tpus i t, d. Za. p o s t r UI i ·us j e v uzimamo povrce koje more da lwci~ti osta~ak lj~ta i _jese~ ~'~. svoj ra:>t i da dos.pije za. troSliju. To Je povrce ko]e mJe osJetlJlVO na Jesenske mr:>zove kao jes~n~ke sorte rj>pe, rotkve, :r9tkvice, spinat, porilru!t i. matoVllac. · ~ ~a m e. d u us j e v uzlma se povrce koje brzo rMte i, !'\I" zauzrma vehki prostor kilo sto j.e salata, cikla, &plnat .i rotkviQa. se .. �Meduusjev se ohicno sije na rubove gredica krastavaca; luka,' zatim u paradajz, kupus i slicnd. ·· · · Sjetvom predusjeva, medum;jeva i postrmih usjeva mo• zemo dobiti i do cetiri retve s 1edne gredice. u ovim slucajevinia nije dovoljno gno}iti jedamput, vee po potrebi i dva puta i uz stajski gnoj sipati i umjetno gnojivo. Po potrebi treba gnojiti u jesen i proljece, a ljeti ovrsno, t. ·j. okolo biljke za vrijeme rasta. . sTO SE U VRTU NAJRANIJE SIJE I SADI? Najranije se u. vrtu. maze sijati cim vrijeme dozvoli da s.e zemlja priredi, t. j. usitni - salata, spinat, mrkva i persin, rotkvica i grasak s okruglim zrnom. Nikad ne prireduj zemlju dok je jos prevlazno, jer vise stetii\ nego koristi~. . Najranije se maze saditi u ·vrtu: crveni i bijeli luk, salata, korabica, zatim rani kelj i kupus. KAKO cEMO UZGOJITI DOBAR RASAD NA GREDICI? Rani rasadi salate, zeljastog povriia (korabice, kelja i ku· pusa}, zatim paradajza i paprike za sto raniju sadnju u aprilu, a paradajza i paprike u maju, na:jbolje iiemo uzgojiti u klija· Jistu. Ako k!ijaliste nemamo, s malo paZilje i briZ!jivosti . mo· zemo nzgojiti rasad u drvenom plitkom sanduciiiu, staroj serpi, loneu kraj prozora u toploj sobi. UspjeZilo .moremo · uzgojiti rasad i vani na gredici za ra· niju i kasnu sadnju, · Za raniju sadnju priredujemo grediee na slijedeci nacm: na mjestu .gdje kanimo osnovati gredicu iskopamo 10-15 em dtiboku jamu, u koju naslazemo svjezi konjski gnoj, u pomanj· kanju njega »govedi«. Gnoj dobra nagazimo, tako da bude uga:Zena naslaga 10 em debela., Na gnoj stavimo 10 em debeo sloj Siitne zemlje pomijesane s kompostom, jos je bolji ~am kompost. Zemlju poravnamo i taka dobijemo t. zv. g red 1 e u n a t crp 1 o j n o g i. Gredica treba da je sa sjeverne strane zasticena od vjetra. Cim vidimo da se gnoj zagrijao, sto usta· novimo opipom ruke, sijemo salatu, zeljasto povrce, paradajz, papriku i t. d. Sjeme nakon sjetve potapkamo ~asc!~om, obilno za!ijemo, a potom pokrijemo koml?osto~, ze'_lllJOm 1h po_s~e s~· zrelim stajskim gnojem. Taka ova] tanki slOJ komposta 1h staJ: , kog·gnoja (1-2 em duboko) cuva gredicu da se ne zapari 8 poslije zalijevanja. 184 Rasad treba redovno zalijevati i to obilnije a rjede, a nt d.an. ~k~ _SmO gilStO SijaJi, treba rasad Cim razvije ~ pronJedJtJ. Gust rasad lako oboli od holesti t. zv. erne . t.j. dola~i do crnog utanjenja stabljike pri zemlji. Ovoj . · · . bnlesti pogodu}e vlaga. · Rasad .ie veoma cesto riapadnut od neprijatelja i to. crvene stjeniee (ciganke) t buvaca. · . . Cr v e Ii a s t .i en i c a - c i g an k a unistava se taka, da se svako jutro kukei pokupe i unis.te. · B u hac i, sitni mali tamni kukci, koji skacu od jedne biljke na drugn, unistavaju se redovnim posipavanjem s pra:Skom DTT koji ~~ dobije u ljekarnama, zatim praskom Pepeinom. Pepeo, prasma sa ceste, takoder se posipava. Prasak DTT i Pepe~l) je djelot":oran, samo se mora s njim posipavati ujutro poshJe rose. svakih 5-8 dana, aka kisa pada i cesce; treba; obru b grediCe naprasi va ti. Za kasniju sadnju kelja i kupusa nacm1 se gredice bez konjskog iii govedeg svjereg gnoja. Svakako da je potrebno gnojiti kompostom iii dobra zrelim stajskim gnojem. Gredica se n~ci~i taka, da je malo udubljena, t. j. da su rubovi gredice poviseru. Taka udubljeno nacinjena gredica ·bolje se polijeva i bolje cuva vlagn. Gredice na topioj n.ogi treba osnivati u martu i pecetkom aprila. U dubljene gredice koncem aprila i u maju za uzgoj rasada za kasniju sadnju. · · < >;V"·"' NA sTO TREBA PAZITI KOD SADNJE? Kod. sadnje povrca treba paziti na slijedece: 1. Gredieu prije sadenja. s a d n i e a t r e b a do b r o z ali t i, taka da vadimo svjere sadnice. Kod vadenja probrati za sadnju samo ono, sto je dobra i zdravo. Sa slabim i tankim ,. . sadnicama bolje je ne saditi. · Paziti da je srce sadnic'e zdravo Iisee tamno zeleno, stabljika cvrsta. ' Cupati treba onoliko sadniea koHko cemo taj dan. moci posaditi. . . 2. V r i j e m e s a d n j e. Saditi treba u vlaznu zeinlju poslije kise. N e sadi u previse vla:Zno zemljiste, jer zemlju previSe pogazi.S i CiniS viSe Stete. Ne sadi za sunCana dana,- veC ujutro, a jos bolje pred vece. Ne sadi za vjetrovitog vremena, jer vjetar ne isusuje samo zemljiste vee i bi!Jku. 3. R a z m a k s a d n .i e. Za svaku vrstu povr<ia odreden je razmak sadnje. Ne sadi gusto. Rane vrste zeljastog povrca 1so �sadimo .gusee od kasarih sorta. Soite ·. bujnoga rasta rjede. '1 · 4, N a cin· s ad n j e. Povrce treba saditi s~:~~~~~~~; Sadnja rukom ne samo da nas zamara, vee je sporija i · nija za rast biljike. Sadilicom sadimo lakse, brze i bolje.. . . . Paradajz m<>Zemo saditi i motikom. Is~opamo . Jamrcu, stavimo sadnicu u koso polegnutom stavu i motikom prrgrnemo sitnu zemlju, a zatim potapkamo. · 5. D u b in a s ad j e. Kupus, kelj i karfiol sadi do zadnjih listica koji obavijaju srce biljke. Ako je srce u zemlji ili u dodiru sa zemljom, biljke se teze prime i sporije rastu. Celer. i salatu sadi na istu dubinu na kojoj su i prije bile · u zemlji. Paradajz, papriku, patlidzan i poriluk sadi dublje nego je prije bilo u zemlji. 6. p rip rem e sad n i ca. .Rasadu (sa~cama) . pori\ Juka, crvenog !uka, cikle, celera i salate trepa p~rJe sadnJ~ ·pr;· kratiti korjenje i vise listova. Ovim prikraClvanJem pospJCSUJe se rast korjencica i smanjuje isparivanje lisca pa se biljka bolje prima i zaLorjeriju.ie. Rasadu zeljnatog kupusa za kasnu sadnju takoder prikrati korjencice i Iisee. 7. Zalijevanje. Poslije sadnje biljku odmah ~zalij i pazi da Pt,:i. tom ne zab!at~~ Iisee _i, srce .. ~ad ~unce_ za~ece, zablaceno Iisee i srce se susr. PosliJe poliJevanJa prrgrnr rukom iii moticicom malo suhe zemlje oko sadnice da sprijecis ispa· rivanje i stvaranje kore oko zalivene sadnice. · 8. N ados ail ivan j e. Posadeni rasad kontroliraj; na·kon dva do tri dana i kasnije i prazna mjesta odmah nadosad1. Prazna mjesta smanjuju prirod. n ZASTo POVRCE TREBA cESTO OKAPATI? Poslije sjetve, cim bi!jke niknu i malo porastu trebamo _i!' okapati. Posadene biljke treba okapati 12.,.-~5 da~a P?ShJ~ sadnje. Oikapanje mora biti plitko da se razrahh povrsmski sloJ zemlje. · . . d· ·Prvo okapanje mora biti plice, dok ctr:ugo i trece treba a · je malo dublje, jer se biljka b~lje ukorijenila. Okapanjem: . · 1. rahlimo zemlju .da bi bio sto bolji pristup zraka svakom korijenu za disanje; 2. u prorahijenom zemljistu . bolje se preraduje hrana i je mogu bolje koristiti sebi za ra.st; · . 3. umanjujemo isparivanje vlage, jer raskidamo i porermetimo supljine zemljista gornjeg sloja pa vJaaa ne moze izJaziti. Ako poslije kise odmah okapamo, zeml:Ia nam ostaje · dure vla.Znijom i ne dolazi do stvaranja ke>re na povriiini; · 4. unistavamo korove i stetochre. ~obro ,ok>;~ati · nauci se vjellbom. Iza okapimja povrsina zem!Je mora brti skoro tako ravna kao da je grabljicama po· ravnana. ZALIJEVANJE VRTA . V ?da je neop_?odno pot_rebna za rast biljaka, jer biljke pr1maJu sve hranJIVe sasto]!ne tek kad su otopljene u vodi. Mnogo pirta je mala rodnost povrca uvjetovana pomanjkanjem vade u zemlji, a ne pomanjkanjem gnoja. . Mnogo. vode treba za rast kupusa, l<:elja, korabice, para· daJza, papnke, krastav'lca, dakle svega onog povrca ciji plodovi sadrze puno vode. · ·· V l"i j em e poI i .i evan .i a. U proljece i jesen 'kad su noCi _hladne,- polijevamo ujutro, jer polijevanjem ohladujemo · zeml]u. u ljetu polijevamo pod vece da kroz noc bilj>ka upije sto viSe vlage i osvjeZi se. Za vjetrovita vremena i po vrucini nije dobro polijevati, jer se voda gubi i<;parivanjem i dolazi do stvrdnjavanja zem· ljista. , .. Polijevati treba obill_lO. iii nikako. Aka se ~!abo zalije, . bii.Tka od toga nema korrsti; drugi dan ono malo sto: smo zalili od suncane zege ishlapi. Treba zaliti toliko da se povrSinska i podzemna vlaga spoje. Bolje je nedjeljno dva puta obilno zaliti, nego svaki dan po malo. ' Poslije oloilnog polijevanja treba okolo biljke zemlju raz-, rahiiti. Mlade, tek pos.adene biljke treba dok se ne -zakorijehe cesto i po manje zaliti, a dobra zakorijenjene bil~ke otilno. Sve biljke pred cvatnju i za vrijeme cvatnje trebaju puno vade, pa ako je u to doba susa, treba ih polijevati. Kupus treba puno vode kad se pocima glaviciti. · Salata voli da se pred glavicenje rosi, t j. da se strca s vodom; jednom da se obilno zalije i 2--3 puta da se rosi. Ing. V. M. 187 ' �\,Jzgof p6VttnOg .. bilja na ·. braniCaiT!a •. · • Vaznost povrtl,ja.rske proizvodnje U3poredo sa industrij"li~acijom nase zemlje, P?~anje'P­ novili tvornica, novih poduzeca i ustanova, potrebno Je mteJlZJ. virati nasu poljoprivrednu proizvoonju, prosirivanjem povrtllih ku1tura. u prilog podizanja povrtljarstva u nasoj zemlji, ide i cinjenica, Sto takav nacin poljoprivredne p"'oizvodnje daje vise zdrave i punovrijedllle hrane poljoprivredniku·proizvadacu, daje dobar novc><ni prihod i na taj naCin osigurava prehranu sela i gradova. · U nasoj Narodno.i Republici postoje i klimatski_ uvjeti za uspjeSan razvoj povrtljarstva, i nasa _ie du~os;t da s:-:e poduzmemo u tome cilju. Uglavnom postoJe u nasoJ zemrJl dva podrucja za uzgoj povrtnog bilja. Sjeverna Hrvatska sa Slavoni·;om i Istra sa Primorjem i Dalmacijom. Sve napredne zemlje sve viSe prosiruju uzgoje povrtnih kulJtura i prod':ciraju. ~ve vise povrca najzdravije vitaminske. hrane. Tako tsto, ctlJ Je nase poljop;ivredne proizvodnje uvadanje sve vi~ inte~_vllih kultura sa velikim prirodima. Svaki od nas znade sto znaCI po- · vrce za ljudsku i zivotinjsku hranu, i da naprednog goSipodarstva nema bez intenzivnog povrtljarstva. Uzgojem povrtnih kul· tura omogucuje se prehrana stoke a specijalno svinja i povecanje proizvodnje mesa i masti. Kod nas se jos uvijek premalo trosi povrce, kako na selu, ta.ko i u gradovima. Bas radi po· nianjkanja vitamiooke hrane kao sto je p<ivrce dolazi do raznih oboljenja koja se cesto svode na sasvim druge uzroke. To po· manjkanje vitaminske hrane os<Jbito se jasno opaza ko~ djece radllickih obitelj[ u gradovima, koja u dobi svoga raZV'Itka ne primaju dovoljno te punovrijedne hrane. Takove pojave ne smiju se dogadati kod nas, u iemlji koja ima narocito dobre uvjete za .razvoj povrtljarstva. •Nadalje, i po selima se ne pri· daje dovoljno paznje .povrtnim kulturama, te jeclno seljacko gospodarstvo od cca 4-5 k. j. zernlje ima tek dva do tri hvata kucnoga vrtica, a gotovo isti slucaj je i kod vecih gospodarstava. Premalo pal!nje posvecuje se vrtu. C:esto se dogada da i sam proizvadac oskudijeva iia povrcu, osobito zimi. U poljoprivrednom proizvodnom p!anu predvidene su mnogo vece povr8ine pod povrtnim kulturama Sto ce donijeti veliki uspjeh i seljaku-pro· izvadacu i radniku u gradu. Potrebno je mnogo propagande u 188 pogl<,du ,ier rias seljak jos uvijek ne nvid;>. kolika je val!nost putem pi:>vrca intenzivira nasa 'paljoprivredna . U gradovima postoje ,vrtovi koji uglavnom rade na trgovaCkoj bazi, proizvadaju povrce za prodaju i tako obskrbljuju gradove povrcem. No sve te. povrsine pod povrcem nisu ni izdaleka dostatne da podmire potrebe gradova. ·Treba iskorista· vati postojese vrtove do krajnosti najintenzivllijim povrtljarskim kulturama, i poveeati povrsine pod tim povrtnjacima da bi se potpuno namirilo potrebe grado,va na, povrcu. Gdjegod je moguce, potrebno je osnovati gradske vrtov~ da se opskrbi stanovnistvo grada na povrcu. Osim toga potrebno je agrikultnrnim mjerama kao sto je obrada, zalijevanje it. d. povecati .prirode do maksimuma. Imamo na primjer danas jos mnogo sluca· jeva gdje po kot.arskim mjestima koja imadu prilicno stanovnil\tva bez svog zemljista , nema nikakovih povrtnjaka koji bi te sluzbenike prehranjivali. 0 tome vode vlasti brigu i postepeno se osnivaju povrtnjaci po gotovo svim kotarevima, malo vecim mjestima i gradovima. Jedinq na taj nacin opskrbit cemo 'sto sire narodne slojeve tom punovrijednom hranom.· N adalje se osnivaju velika povrtljarstva koja ce moci proizvadati velike kolicine povrca i tako ispuniti svoj zadatak. Kako je vee receno, · l!asa seljacka gospodarstva trebaju· takoder mnogo viS. uzga• jati povrtne kulture, ·; mjesto ollih malih kucnih vrtica od ne· · koliko .cetvornih hvati, treba uzgajati povree na mnogo vecim povrsinaJ"la. ne samo u vrtu, nego je potrebno barem· neke vrste · ]lOvrca uzgajati kao oranicne kulture. ' ' Kod oranicnih ku1tura povrca doslo bi uglavnom u· obzir slijedece · povrce: mrkva, kupus, grab ·(niski i visoki) graSak (niski i visoki), repa luk, tikva i rotkva. . · .· . Kod toga uzgoja povrca na orallicama treba imati u vidu i njihovu rentabilnost. Potrebno 'je u prvome redu ·mehanizirati radove.oko uzgoja tog povrca, danam taj uzgoj bude rentabilan. Mjesto rukom, sijati sijacicom,. okapati okapacem i t. d. Meha- . nizacijom u po!Joprivredi uopce smanjujemo troskove proizvodnje, a postizavamo bolje uspjehe. Nadalje takovim uzgojem povrca na oranicama, moci cemo opskrbiti i osigurati prehranu mnogo vise blaga, osigurati vise gnoja i sprezne radne snage, osigurati. dobre i stalne prirode ostaJih. oranicnih kultura, pove· cati s1tno stoca~stvo, uzgoj peradi, zeceva i t. d. osigurati prehranu svoje obitelji zdravom i vitarninskom hranom, osigurati prehranu tadllika i uopce napredak vlastitog gospooarstva i cjeloknJl'lle nase privrede. .. . \ lll9 �Dokaz!IIDO je da je oogoj !p<lvrca na taj nacin dao vrlo~lobre.' rezuitate. · · ·· · Umetanje povrtnfu kultura u poljski plodored: . Takav plodored u ko]~ ~ecemo povrtljaJ:'ske kulture i(nade rieke vrlo velike prednosti. . p r v 0 , sto umetanjem povrca u pl?dored pol~skih kllitura obil:no gnojimo naile .oranice i tako poveca:oamo pnr?de J:altu;r,a koje dolaze iza povrca. To nam je moguce, kako Je vee .Pn1e navedeno, jer· uzgojem povrca stvara?'~ mogucnost ~zanJa mnogo viSe stoke, a s tim u vezi o~n:ogncuJemo mnogo vecu pro· izvodnju gnoja. · Dr-~ go, sta takavim uzgojem povrca d~b!Vari;? Inn,?g~ vece prirode po jedinici pavriline. a s tim u :veZl 1 vec1 novcaru prihad gospadarntva. , . . . T r e c e sto na taj nacin wkoriscujema nase ora~ce 1 u meduvreme~u, izmedu pajedinih poljs<kih knltura, kad br. ana u protivnom slucaju ostala prazna. ·. c e tv r t o, sto baljam izmjenam r~.avrsr;!h. k~tura n~ jednaj Wtaj aranici sprecavama ·napadaJe stetacm]'a 1 boles.ti. · Iza raznih mtarica, kaa ·Sta je jecam, uputn~ .je umetati k~o povrtnu kultnru mrkvii; kupus i bijelu repu. B~Jela repa moze takod:er doCi i iza poljske kulture Juka (narav~~~ uz. dobra gno: jenje). Kupns takad:er uz gnojenje dobra usptJe;'a JZa gra~a, I iza gra8ka. Iza djeteline uspijeva do~ro sve ~e]Jasto povrce, a osobito tikve i krastavci. Sp1nat dolaz1 kao oZima kllitura. !made jos mnogo ostaUh vrsti pavr?a kaje se u ~ekim zemljama sade kao oranic~e ku1ture, i ~~JU vr!o dabre prmose, no potrebne :su vrlo lntenz1vne rugrotehniCke mJere. Napretkom na;se poljaprivredne. praizvodnje stv_?rit c~ se mogucnost nvadanja mnogih pov:tmh ~u1tura u nase po!J~ke plodorede mehllllllizacijam poljopnvrednih radova, stvaranJem uredaja ;a natapR!nje i dr. Takvim ~acino~ intenzivne obrade nasih orfl!nica postici cemo blagostanJe sela 1 grada. Ing. ! l c. B. izvodllja povrtnog sjemena u seoskom vrtu · Razvoj• i uspjeh naseg povr'larstva zavisi o tom, kakvog . i kaliko .cemo povrtnag sjemena proizvesti. Da je povrtiarstvo tolika zapustena grana na~e poljoprivrede, uzrok je uprava u· tome, sto nti askudijevamo na dobrom, kvalitetnom povrtnom sjemenu iako imamo sve uslove da ga uzgojima u dovoljnoj ka.: licini. Mi Slllla prije rata a i sada paslij,e rata uva~ali velike ko· licine povrtnog sjeinena iz inozemstva i za skupe novce dobivali katkad i .lose s,ieme, ko,fe ne odgovafa na.Sim klim.atskim prili· kama. A cesto se na trZistu kupilo na pr. sjeme kupusa, a i,zad:e · podzemna koraba, i1i cikla, iii iznikne repa! Zato je najbolje, da svaka na.Sa Zella na selu, kaja zeli imati dobro i Jijepo povrce, koja .Z.!i imati koristi iz, svoga vrta, uzgoji sama sjeme, i to ad onog povrca, koje najbolje uspije-va u njenom vrtu i koje naj· bolje adgovara za tamosnje prilike. Ali ne samo, da uzgaja sjeme za svaje potrebe, nego i za potrebe drugih, povrtlarstva, za potrebe seljackih radnih zadruga, koje se maZda nalaze u tom selu i1i u blizini sela. Time bi mnogo pomogla i sebi i svom na· rodu. A koliko bi tek koristi bilo za na8u drZavu, kad ne bi avi· sila u uvazu iz vana. · Ne moze se reci, da je uzgo,i povrtnog sjemena ba8 sasviru jednostavna stvar. Tu treba posvetiti dovoljno pa2nje, a glavno je tocnost i sam posao ne prepustati drugom, nego ga obavljati sanr. . Kod uzgoja dobrag sjemena u ·seoskom vrtu, g!avnu pa.Z· nju treba posvetiti tome, da se sJeme istih i raznih vrsta povrca sadi tako, da se med:usobno ne mogu ukrStavati. Mnoge vrste naseg povrtno.g bilja guhe vremenom sVoja prvobitna svojstva, qavaju iz godine u gadinu sve manje prirode, gube svaj dobar i zdrav izgled i oblik, postaje krzljavo. Mi kazemo: biljka se iz• rodila. Ima nekih vrsta povrca, koje se lakse i br.Z. izrodi, vee u prvoj godini, dok kod nekih drugih vrsta traje nekolika go· dina. Uzrok je u tome, sto je kod mnogi.h biljaka cvijet udesen tako, da se vrlo lako opra.Si sa peludom druge susjedne biljke. Najmanji vjetar, pcela iii koji drugi kuk~ic prena8a futi cvjetni prah sa jednog cvijeta na drugi i na taj. nacin i nehotice ntijenj,a svojBtva sJemena, koji iz tog cvijeta nastane. Uprava radi toga potrebna je mnoge vrste povrca, koje imaju taka udesene avjetove saditi sto je moguce dalje jedne od drugih. Ta udaljenost treba da je tristo, petsto, a kod mnogih vrS'ta i vise od �hiljadu m,jer se I).a t11..i naCin mogu ocuvati od nepozel:in?g', tu:: deg pelu:da. seoSiki vrt je obicno malen pa ne ·ce biti inoglice saditi na potrebnu udaljenost, zato je 'potrebno ograniciti. se na sto manji broj vrsta iU saditi pojedine vrste i sorte koje se hiko ukrstavaju, na prireO.enu gredicu na polju "iii .na oranicL Takovom oplodivanju (stranooplodnji) naginju ove vrste povrca: kupus, kelj, korabica, mrkva, persin, celer, salata, luk.' paprika, krastavci, tikve, lubenice, dinje i mnoge druge vrste povrca. U znanstvenim zavodima, gdje se vrse ispitivanja po. jedinih vrsta i odlika, moze se zaprijeeiti »stranooplodnja« i na taj nacin, da se oko cvjetne stapke stavi vrecica od prozirnog · papira iii od tanke bije!e prozirile tkanine, koja propuSta do. voljno svijetla, a ne dopusta raznini lmkoicima, pcelama, vjetru, da oplode cvijet stranim peludom. Ali taj nacin · ne ·moie imati .siru primjenu u praksi i zato je tu jedini nacin odijeliti pojecline vrste i odlike (na pr. rani kupus od kasnog) vecim prostorom i na taj nacin im onemoguCiti stranoo•plodllJju. Gore spomenute vrste povrca vrlo cesto se ukr8tavaju sa divlj,im biljkama iste porodice, sto ima narocito los utjecaj na oblik i velicinu bi!jke, koja se vee citav niz godina uzgaja u na. sem vrtu. N arocito treba paziti, da za VI~.ieme kad cvate na pr. kupus, uklanjamo sve clivlje repice, koje u isto vrijeme cvatu isto tako tTeba kidati u blizini sve cvjetove divlje mrkve, kad nam cvate mrkva u na5em vrtu. Takovih primjera ukrstavanjit sa clivljim i pitomim biljem ima mnogo. Signrno ste opazili da paprika, koja .il" prosle gocline dala vrlo lijepe i velike plodove, u <irugoj iii trecoj godini daje tako krZijave plodove, koji ni. po svom obl'iku ni po s.vojoj kakvo&i ne slice na onu iz prve godine. Isto je kod paradajza, krastavaca. mrkve, luka, salate i drugog povrtnog bilja. Uzrok more biti i losija zemlja, sJabija njega, ali najceS6i je uzrok lose ukrS!tavanje. Kod dvogodiSnjeg povr· ca., koje daje sjeme u drugoj godini, treba paziti tek u drugoj godini, kada-razvija cvijetnu stapku, rla ne dode do nepoielj· nog UlkrStavanja. Zato se te bil:jke tek a drugoj gvdini sade na v~cu udaljenost. · Izmedu razn!h vrsta povrea vrlo rijetko dolazi do ukrsta· · vanja, tako se na pr. radi stednje na prostoru mogn saditi blizu knpus, luk, paprika, salata, paradajz, krastavci i t. d. Izmedu tih bilj'aka nikada ne moze doei do krii'.anja, jer su to hiljke sa· svim rizliCitih porodica, pelud jedne t~ove biljke ne ce moci da oplodi cvijet druge. Obratno je ali kod razlicitih sorata ra· nogi ·kasnog kupU\Sa, kelja, razliCitlb salata, sorata paprike na pr. babm·a i paradajz-paprike, koje se medusobno vrlo lako .ukrs1la,•aju i zato ih bezuvj.etno treba saditi. pojedinacno na na.Jm"n;.Je 300-500 m udaljenosti. . . uzgoja po-:rtnog. sjemena moramo luCiti one biljtke, ko.Je vee u prvo.1 gcdm1 da.Ju S.Jem; ~d onih. ~oje donasaju sjeme tek .'! ~rugo.1. godm1. 11.at? 1h 1 d;Jehmo na .Jednogodisnje i dvog_odlSll.Je. U .Jednogodi~UJe povrce ubrajamo: salate, krastavce, tlkve, papl'!ke, parada,z, dinje, lubenice, grasak, grah. ·rotkvice i t. d., a :: dvogodi~nje: kupus, kelj, karfiol, korabicu, luk,. mrk';', _persir:~ pastrnJak, celer, ciklu, crni korijen, korabu i t. d. Ak~. spma~ SIJemo u .P;oljece, daje nam sjeme u istoj godini, a p_osiJan u Jesen da.Je s~eme tek u drugoj godini. Slicno je i kod z1msk•h salata, matovilca i dr. . Uzgoj povrc~. z.a sjeme ne _razlikuje se od onog kojega uz· ga~amo_ za P;>tr~~nJu, ali za S]eme uvijek izabiremo najbolje," najlJ;>P~e, paJra,niJe, _na.Jplodnije i najzdravije biljke. Kod jedno· ~OdlSllJeg povrca ta.] lZbor obavljamo vee u prvoj godini. Tako ?emo na P~· sala.t~ _koje sm_o od~brali, oznaciti sa stapicem da 1h ne odrezemo priJe nego sto SJeme do•zori. Kod izbora salate ~oramo pazi_ti n:" to, da izabiremo one koje savijaju lij~pe, cvrs>te gla:ve ·~ ~o_Je ne t]er_aJU br~o u sjeme. Ali pri tome op~t tr<;~a paZiti JOS 1 na ono sto smo gore rekli, naime, da u isto vr~Je~e odstrani.mo sve . . one s8late, koje cvatu u isto vrijeme, a_Ima~~ mak~~ Jed_no lose svojstvo, jer se lose svojstvo uvijek, SlgnrniJe ll3JShJedu]e Od dobrog. Treba paziti narocito na to da se izabiru one, koje najbolje oznacuju pojedinu vrstu iii odiiku, a da se kod toga nastoje ukloniti losa i nepoZeljna SIVojstva. To vrijedi za sv~ vrste povrea. · . Kod ~vogodi~':'jeg povrca mo·zemo;sva dobra i losa svojstva );)r~matratl kroz c~tavu !l"'VU godinu i. tek druge godine u pro· lJece, kada. g'!- s~un? ':'a stalno mjesto, odabiremo ono, koje je dob!.o preZimilo l ko.]e lma sve druge dobre osebine znacajne.za doticnu vrstu. Tu treba paziti na oblik velicinu boju koliCinu priroda i t. d'. ' '' Kod kupusa na pr. treba paziti na to, da se. izaberu one na_jv~e najtvrde glave, Ciji listovi se na tjemenu daleko pre· knvaJu Jedan preko drugoga tako, da je tjeme glatko. Takve odabrane .glave kU:pusa daju mnogo bolje i mnogo vise sjemena. Jedna dobra uzgojena i odabrana glava kupusa moze da dade 80-100 grama sjemena. Ako.znamo da jedan gram. sadrzi oko 2Ei0-;-:300 zrna, znac) da mozemo od jedne dobro lzabrane biljike dob1ti oko 20.000 zrna kupusovog sjemena iii ad jedne glavice kupusa more se ·proizvesti oko 10.000 novih glavica! Uzgoj dvogo.diS!Ijeg povrca u prvoj godini ni u cemu se · ne razlikuj2 od uzgoja za potrosnju. U jesen treba biljke Izva· ! 8. rnaort 18 193 �diti. iz zem;Jj,e (u .krajevima gdje uema jakih zima mogu oetaviti na istoin mjes1Ju u zemlji, dobro nagrnuti zemljom ih PDkriti slammn), a spremiti u zimska S~I>remista: u podrum u pijes·ak iii trapove na suhom m5estu. U proljece ponovno izabiremo najzdi'avije i zatim ih sadimo na .stalno rojesto ml veci · razmak nego sto su bile posadene \li posijane u prvoj godini. · Biljtka kad razvija sjeme treba dobro obradenu zemlju, · mnogo hraniva, svijetla, zraka i topline, ukratko sve naj,bolje uslove za rast i razvoj. Zato se kupus, kelj, kar:f'iol sadi na razmak 60-70 em, korabiea, mrkva, per8in, cikla, eeler i t. d. na 40-50 .em Ink na 50-60 em (kod luka se srtavljaju po ce, llii glave u r~zmaku od 15-2'0 em u .ieC!no guijezdo a gnijezdo od gnijezda 60 em), por;Iuk 50-60 em razmaka izmedu re; dova,a izmedu pojedinih biljaka u redu 15-20 em i t. d. Treba podvuci da se ovaj razmak uzima samo kod biljaka, koje uz. gajamo za sjeme. · .Ako bilj,ka razvije za vrijeme cvatnje visoku evjetnu stabljiku, bezuvjetuo je potrebno uz svaki korijen stavititanji kolac iii cvrscu granu da se evijetua stapka moze privezati, kako se za vrijeme jacih vjetrova i nevremena ne bi slomila. Berba i sprmnan.ie s,iemena Sjeme svih vrsta povrca ne dozrijeva u isrto vrijeme, pa niti sjeme istih vrsta biljaka, koje su posadene u isto vrijeme ne dozrijeva u isti cas. Zato je potrebno biljke kako dozrijevaju postepeno obirati. Kod berbe sjemena ne valja cekati potpunu zriobu, je,r u tom stanju sjeme vrlo lako i brzo ispada iz svojih komusaka iii tobolaea. Sjeme treba obirati zajedno s dijelom evjetne stapke i to u casu, kad pocima sjeme dobivati svoju boju zriobe i kad poCimaju da se raspucavaju ovoji, koji se na· laze oko same sjmpeuke. Sjeme treba najprije u komuskama dobra prosusiti na zracnom mjestu. Najbolje je svezati nekoliko stapki zajedno i ovjesiti ih negdje na propuhu u supi iii rra tavanu. cim se malo prosusi, treba ga omlatiti, ocistiti od pljeve i ponovno prosusiti, rasprostrti u tankom sloju na kartonu, plahti iii na papiru. Tek na ovaj nacin posuseno sjeme rrioze se spremiti u. plrutnene iii papirnate vrecice, na koje ne smije da se zaboravi napisati vrsta, odlika i godina kada je dozrelo. Klijavost sjemena Klijavost kod raznih vrsta povrca je razlicita. Neke vrste guhe klijavost vee nakon jedne godine, kao sto je na pr. pastrnjak, crni korijen .. Zato jre potrebno sjeme tih vrsta povrca si- odmah nakon zriobe; Neke opet vrste zad:de klijavost po godina. To su krastavei, dinje, lubenice, tikve, eikla, · ko· · rabica, rotkva, dok vecina povrca zadrZi sposobnost klijanja 2--3 go dine. To su: luk, poriluk, mrkva, persin, salata, paprika, parad~jz, patlidzan i t. d. Kupusnjace i mahunasto .povrce zadrzi klijavost 3--4 godine. Kada avo znamo, onda nam je· jasno zasto je potrebno voditi tocno raclina 0 tome koje je godine sjeme brano. · Kod svih radova oko uzgoja povrca za sjeme, oko branja i spremanja sjemena treba biti narocito paZijiv i tocan, jer uajmanji propust i greska more da pokvari sav trud i muku koju smo imali kod uzgoja tog sjemena. A taj trud, ako uzmemo u obzir sve radove i okolnosti koje smo gore spomenuli, . nije malen. Najbolje je sve poslove oko toga da obavi jedna ruka, jedna osoba. Svaka domacica zna'sto.hoce i sto treba u svom kucanstVli. I kao sto smo na pocetku rekli, ne samo da uzgaja sjeme za svoje licne potrebe, nego i za okolna sela, za zadrllge - za narod. Ako nase drugarice budu spremno svladavale sve poteskoce koje se javljaju kod uzgoja dobrog i zdrilvog sjemena, za kratko vrijeme, kad sbeknu izvjesno iskustvo, koje je uz svu paznju takoder potrebno, mi cemo imati povrtnog sjemena dovoljno, ne samo za naSe potrebe, nego i za izvoz, te cemo i na taj skromni nacin potpomooi privredi l)ase drzave. lng. Elm Polak Spremanje i frapljenje povrca Vee od davnine je poznato da je povrce neophodno . potrebno za pravilnu ishranu covjeka. Napose je vazno da se upo· . trebljava svjeze pdvrce. To je u cijelosti dokazala Jos i nauka o vitaminima koja je utvrdila da se. bas u svj.erem povr6u nalaze cesto ponajvaZniji _vitamini. A bez dovoljnih koliCina vitamina nema zdravlja. Od proljeca do jeseni mozemo se nauziti povrca, ali od jeseni do prvog svjezeg povrca imadeino dugo razdoblje bez povrca. To je vrlo dugo razdoblje. To je sest mjeseci bez povrca. Ta okolno~t navela je sve nase preteee da poku8avaju osigurati svjeze povree sto je dulje moguee. Da vidimo kako se mogu spremiti pojedine vrste povrca bilo u svjerem stanju, u suhome iii u trapu. 195 �1, Kl]PUSNJACE · Kupus se more na vise u>icina sprematic .• . • ·t ~ · t · da se glave kupusa odr.ezu; ociste od suvisnog !lsca !. -a o 1 · · r .1 ·edoa do drnge. Ovako sE> .gave Je a)• poloze u podrum na po IC.~ ~ ' . . ·c ·. · t d su iz ··vrta mogu drliati do mies eca(ss~!~~~a)·ve~~~~eu~~;~:a ~~premljene . dosle ravno na po1 1cu . · · · ·· · hap 'Uupu1a upolj u- l<upu/ L~(Zli .t?a p_oltcL . .. . · dr• go krace jer su natucene, te vagomma .'ll kohma ~e. se~!~orija gdj~ su glave kupusa ili ~:ljt~(z:~~iut;a~~o~J~i) ne snrlje biti prevlazna, j~~ k~P':'~ .. . Ye ako je natucen,. ill na prerezu kocena pus a . 1 1 ~rzo. gn] J · 1· Dakle trazi se zraena, suha proston~a­ JenJe, sto opettinek r~ Ja .. J.edi isto. Drngi je slucaj s lisnatim Za gjava . e J Vl'1 • . . .• • k .,. • i.zdrzati svaku zimskim kel(!em sa kovrcav1m llilcem, 0 l' ce ! 196 zimu i led. Taj kelj ostavlja· seu vrtu i kad ga se upotrebljava, tada se rere, makar i pod snijegom. Korabica se moz~ spremati u podrum isto kao ·kupus, ali, je trajnija ako se utrapi vani u zemlji s liscem i korijenjem. U dvoredu s lopatom se naslaze korabica ta:ko, da Iisee samo malo viri iz zemlje (stih), pa opet red kGrabice i t, d. Dakle isto kao kad se spremaju korabice. Ovdje je potrebno spomenuti jos i rastiku Dalmatinku koja predstavlja izvorni oblik kupusnjaea. Ona je vrk> otporna, trajna, te stoji cijele zime na polju. Po potrebi se here Iisee za varivo. U Dalmaciji se cesto obicava ·nakon rezanja kupusovih i keljevih glava ostaviti korijen u zemlji. Iz tog korijena ?:' ·tjeraju u kasnu jesen pupovi slicni pupovima kelja pupcara sto se naziva cimavicama, cimulicama i. t. d. Ti mladi pupovi beru se i vrlo su tecna svjeza hrana kad se nista drugo nema na polju. Aka je nekome potrebno spremiti veee kolicine svjezeg kupusa, tada se moze prema prilozenoj slici naopako zatrapiti glave kupusa., tako da su glave u zemlji. Kod toga se .mora jako paziti na kretanje vode. Voda nikako nB smije preplaviti niti se zadrzati nad kupusom ni 24 sata, jer su inaee kupus, kelj ill korabica propali. 2. KORJENASTO POVRCE . Od toga mozemo spremati ciklu, mrkvu, persin, pastrnjak, rotkvu i drugo. Obicno ostaje u j:lolju zimska rotkva, persin, 197 �piJ,i;triljak, dok se cikla, mrkvq., celer 'uvijek sprema. Zi1tnSkU: rotkvu crnu i bijelu ostavlja se u polju, jer ana ce ·dobro zati zimu. Ukoliko se zeli imati pri ruci za tro.Snju, tada se vadi i spremi pod susu i1i hladni podr).un. · Za kucnu potrosnju je najbolje spremati u svjezi podrum. · ciklu, celer, mrkvu, persin, pasti-njak u cisti, vlaZni pijesak. U \ podrum s tempera.turom od '+ 2 do + 8° C i zdrav vlazan . . . . Pose~nu. paZnju ~reba posvetiti korijenju kod. ~aderija . .ga se ne ostetl. '"'": J;r ]e svaka rana prvi izvor kvarenja. Mogu se korJenJace spremati i u sanducice s pijeskom na gor~ spo~enuti _l)ac~n. U tom slucaju postaje na.s trap lako pre- . noSlv. Ali to Vr!Jedi samo za manje koliCine. 3. LJSNATO POVRi:E .· 1\)odr u-w->fk~ lra.p z a- • per:r\.r? W?rkvu c.czl~r .. U lis~a~o -povrce rac'::!'aju se locike, endivie, spinat, matovilac, rad1c 1 blitva. Od loCika moze prezimiti i to samo na polju bsl)ata zimska locika (salata) kao posebna sorta, koja je od~o~ena na to da _podnosi i najostriju zimu. Isto tako je i sa spmatom. 'kod koJega mor~mo paziti na to, da dobijemo bas sort':' k~Ja PC:dnosa zunu, ]er ima i ljetnih sorti pa i jesenskih, prol]etn:ih koJe ne podnose ni zimu ni ljeto . . Za matovilac je poznato, da je to zimski usjev koji nam daJ; prvu saJatu u proljece uz nail domaei radic ( u stvari maslacak). · . Endivia l)_e podnosi zi~u .. Nju se mora do zime u~ojiti 1 t~da s.e !"ap1 u hladno klilo Jedno do drnge. Endiviu je tesko sacuvah, Je~ ~': lako kvari, a i na rilraz je osjetljiva, zato ·treba stakla pokr:tJ 1. ~ has~rama i s daska~a, a za topla vremena odma.h otknv::t, 1 zrac1ti, te straga paz1t1 da se odrzi umjerena vlaga u zemlJI, a suh zrak izmedu endivie i stakla. · Na blitvu se maze racunati s,amo za blage zime i to ne u podrnmu nego na polju. · 4. MAHUNJAcE Tu ubrajamo grasak, grah, bob i slicno povrce. To sve ne me l'emo. spr~mati ni~i trap~ti za zimu: pa nam preostaje jedino konzervJranJe pomocu toplme i drng1h sredstava. jednom kutu iii uza zid naslare se red korjenjaca - · pa red pijeska - opet red korjenjaca pa opet pijeska i t. d. do najvece visine od 60...:..._80 em. Srce iii t. m. glava korjenjaea je uvijek vani. Pijesak mora biti u tu svrhu nerabljen i vlalOan. Suh pijesak ne valja, jer se )wrjenje brzo kvari. Ne pomaze ni to ako se suhi trap za!ijeva vodom. Mrkva · ce ·'se· u. tom slucaju poceti kvariti. Zato se traZi i srednje 19& 5. LUKOVNJAcE . To su crveni luk, ce~nja.k iii bijeli luk, te kozja.k. Pletu se u_ VI]en~e 1 taka se obJesenj na tavanu najia.kse sacuvaju za Cl]€lU ZlffiU. Njin:a treba mnogo zraka (propuha). ali bez suncevih zra.ka ko]e luk la.ko zagriju i upale ako se radl o vecim koliCi- 199 �!}a,ID;a-.lu:lut.~ LukovnjaCa"P:la_ ne. smeta jnr~z i -studen, vaZ_no samo to,.da se sinrznute lukovnj.ace ne donesu' naglo ira' mjesto... Ako se vijenac smrznutog 1uka danese s tavana u kuhinju, tada ga se ·mora potrositi, jer ee propasti. Ali ako on stoji n.a. tavanu i temperatura se polagano mijenja, tada nerria opasnosti da ce propasti bilo koja lukovnjaca. . Lukovnjace se ne moraju uvijek plesti, iaj<:o je to najp!i. kladniji naCin, vee se mogu spremati i na police (stelaze) iii po. dove u tankim s!ojevima. Nikako ne valja spremati lukovnjace na s.Jainu ili pod slamu, pljevu i slicno, to je propast za lukov. njace.. U lukovnjace ulazi i poriluk, naravno zimski, a on bez da!jnjega podnosi zimu. , · 6. PLODNJA(JE Rajcica i paprika mogu se spremati sa,mo tako, da se cijeli struk objesi na tavan iii pod strehu (susu). Od rajcica se to odnosi s;~mo na sitno plodoe vrste s plodovima poput tresanja, sl.iiva iii paprika u kojima je procenat vode malen. Od rajcica su za taj rad najprikladnije v;rste t. zv. sljivarice, koje se jos zow i visalice, jer se cijeli struk rajCice objesi s plodovima koji se drze na struku do Bozica, a : dulje ako ih ne' zahvati mraz. Za paprike je to opee poznati nacin .spremanja ---,- napose za pfeferone. 7. TIKVENASTO POVRcE · Od tikvenastog ·povrca mogu se sprem.iti vee opee poznate buee pecenice. Ali ima jos jedna vrst koju se cesto naziva i zimska buca•, koj.a se drzi kroz cijelu zimu sve do proljeca. Irna plodove velicine djecje glave, zeleno·pepeljasto prosarane kore a mesom srostavijenim iz dugih vlakanaca te crnim plosnatim sjemenkama. To je . Sijamska ili Malabarska misiraca. To je odlicna buca za varivo tim vise, sto se vrlo lako uzgaja, dobro rodi, lako i dobro se cuva u podrumu. Jedna i druga buca trazi slihi podrum gdje se ne s.mrzava. Ova posljednja tikva bi se trebala vise saditi i koristiti, jer je. vrlo prikladoa za uzgoj i cuvanje . '' Kada.je rijec o trapljenju, ta<iabi trebalo spomeimti i nesto o' tr~p!Jenju sadnic.:'-. (sjemenjaka) dvogodisnjeg bilja .. ' . :ro ]e 1sto tako vazan rad svakog vrtlara - ili Vrtla'.rice .c.. kao 1 spremanje za P?trosnju, jer je · dobro sjeme najvazniji usl~v za ~vakl povrtnJ!'k, a to cemo. naj<b9l.i'e pas.tiei vlastitom prmzvodnJom ·- sjemena. · To .ie jeftinije, sig10rnlje i bolje. · 8. SJEMENJACI Kod sjemenjaca mozemo to postici na razne nacine. Taka nam crtezi. prikazu.i':. da se glave kupusa mogu koristiti, a kocen; tr~p1t~. A m~ze se. 1 glavom trapiti naopako, kako nam , to vee PT!Je 1znesem crtez prikazuje. . , , . Is·to tako se mogu i keljevi trapiti ukoliko se ne radi o lis~oni kelju koji ostaje vani: Korabica se trapi kako je to 'vee op1sano, t. ). u brazdu pod lopatu. , Korjenasto pov:ce je najtere trapiti. Persin, pastrnjak i z1mska rotkva osta]e na pol]u. C1klu mrkvu i celer mozemo trapiti .!sto kao sto je ~pomenuto. Sa~o uvijek u pijesak, ·. jer on sluz1 UJedno i kao s1gurna bran a ·od miseva. · · Pamtite! Nikada trap neka ne bude visi od 60-80 em. Kod veeih kolicina neka se postupi prema crte:i:ima. Ce!er se ne smije sl~gati vise od dva reda .kako se to vidi iz crteza. U svakom SluCa]U treba trapove neprestanO preg]edavati zraciti i regulira? _ventilaciju da se odrzi zdrav, ne prevlaian 'zrak, te odgovar:'Juca temperatura od +2 do + 8° C: To su najvazniji momenti. . I konacno korjenasto povrce se ne smije prati kad se ui~Ze u trap. · . Ing. Z:vonimir Kani • Na taj nacin smo obradili sve povrtne vrste koje dolaze u . obzir za zimsko. spremanje ili trapljenje. 200 201 �·Bogatstvo seljackog 'doma naiVISe OVISI 0 zem 'v v • Mljekarstvo kao grana proizvodnje VaZn.ost · mljeka.rstya Jed.na od najvaZn.ijih grana nase stocarske prolzvodnje je mljekarstvo. Najveci doo nase N. R. H.,e je srtocarski, a osobito neki planinski predjeli gdje se narod gotovo iskljucivo bavi stocarstvom, i -glavna mu je hrana mlijeko i mlijeeni proizvodi. Nije potrebno naglasiti da je mlij·eko neophodna hrana za prehran:u djece, jer. ono sadrzi sve sastojine potrebne za razvitak i zdravlje djeejeg organizma. Ono je iza majcinog mlijeka prva i najva.Znija hrruta djetetu. Mlijeko . kao hrana. - Kravlje mlijeko prasjecno sadrZi 87,75% vade i 12,25% suhe tvari, koja se sastoji iz: 4,60•/o . mlij<lcnog sladora, 3,50'/o bjelancevine 3,40% masrti te 0,75% anocganskih tvari (pepela). · :Mlijecni slador je lako probavljiv. On je u mlijeku potjliUllo otopljen i podjednako razdije!jen. Od njega potjece slatki okus mlijeka. Njegovo najv.aZnije svojstvo je, da utjecajem baktedja i fermenata mlijeeno-kiselim vrijenjem provrije u mlijecnu kiselinu. Bjelancevina. mlijeka sastoji se iz kazeina, albumina i globnlina. Kazein ill simina, uvijek dolazi ·vezan sa vapnom. Prilikom mlijecno-kiselog vrijenja odjeljuje se od njega vapno i on se grusa u sir. Osim toga u praksi nikada ne dolazi mlijeeno kiselo vrenje samo za sebe, nego se uvijek nalaze u mlijeku razne·nec:isrt:oee i ostale baktedje, kao na pr. koli-bakterije, koje stvaraju octenu kiselinu i neke plinove, kao vodik, ugljiCni dioksid i druge .koji su opasni jer uzrokuju napuhavanje i kvarenje slra, a kod prehrane djece jake proljeve. Nadalje bakterije m:tslacne kiseline uzrokuju neugodan miris mlijeka. Te bakterije maslacne kiseline zaddavaju se obicno po posudama od mlijeka koje. nisu dobra isprane. S toga je vrlo vaZn.o da se upotrebljav·a za mlijeko pocincano iii aluminijsko posude, koje se dade dobro opratL Nije upntno mlijeko drzati u drvenim posudama, jer se takove. posude tesk.o ciste i uvijek u reskama 202 zaostaje Mcistoca. Lsto t!lko kao bakterije, kvare ·mlijeko i sir· razne gljivice, kvasci i plijesni, a ·na.Jbolji nacin da sacuvamo zdravo mlijeko je cistoea. cistooa kod muZi:lje, cistoca posuda i cistoca kod svakog posla .s mlijekom i mlijeenim proizvodima. Mast je najvrednija sastojina mlijeka, a jer je najlakSa sastojina mlijeka, diZe se na pwrsinu, i na .mlijeku se s,tvara vrhnje (skorup). Ba.S u pogledu sadrZaja masti u mlijeku vafuo je dobra izmuzivanje, jer je pokusima dokazano, d:l, se najvise masti nalazi u mlijeku pri kraju muZn.je. Mlijeko osim toga sadrzi i tvari, koje su neophodno potrebne za izgradnj:u covjecjeg i Zivotinjskog tijela. Tu je u prvom redu vapno i fosfoma kiselina, koja slilZi za izgradnju ki>stiju. Nadalje ima dosta alkalijevih soli, najviSe natrijevih soli. Osim toga mlijeko je bogata na vitaminima koji su vrlo v.a.Zni za prehranu organizma. Premda su te anorgan.,ke tvari u maloj kolicini u mlijeku, ipak su te tvari u takvom omjeru da se nicim ne mogu zamijeniti kod prehrane mladog organizma. · Kolostrnm iii mljezivo; je mlijeko nekoliko dana iza porodaj.a. Ono sadrzi mnogo vise suhih tvari, i to poglavito vapna, fosfome kiseline i magnezija, koji ima glavnu funkdju da praviino cisti probavni trakt mladunceta. K tomu sadrfuva i fermente koji poticu na probavu. Proizvoonja mB.ieka Za podizanje proizyodnje mlijeka potrebno je da se ispune preduvjeti, k~o sto je, izbor valjanih muzara, pravilna prehrana stoke, pravilno timarenje, te CiS>toca napose kod muznje i uopce, kod svih radova oko mlijeka i mlijecnih proizvoda. Nadalje je vazna organizacija nakupa i transporta mlijeka u centre !>0· trosuje, Kod te proizvodnje mlijeka imaju, specijalno u nasim seljackim gospodarstvima velikog udjela u radu nase domaCice, ooobito sto se tice muZn.je. Zato treba da se i zenama skrene pamja na va.Znost mljekarstva u opcoj proizvodnj.i, a osobito na vaZn.ost mlijeka i mlijeenih produkata, kao svakidasnje hrane naseg. naroda sela i grada. Pasmina i mlijecnost.- Kod muznog·bJaga treba paziti na tip zivotinje i njeno porijeklo. Da li su njezini roditelji posjedovali dobre muzne sposobnosti, da li ta vasmlna odgovara za doticni kraj, za nacin drZ=ja, hranu i stelju koju joj mozemo pruZiti te osim toga, da li posjeduje znakove dobre muznosti, da mozemo izabrati dobru muzaru. 203 �· Prebrana muzara ·· .· Za prehranu muznog blaga najva.Znija je zdiava i dobra pasa ·i 'zelena ktnia. Stoga je potrebno u· nasim gospodarstvima povecati povrsine pod krmnim biljem, kako bi na. manjini po. vrsinama mogli proizvesti dovoljno zdiave i punovrijedne krme. Pasu ima stoka samo za vrijeme nekoLiko mjeseci, dok, ako mi na oranicama proizvodinl.o krmno bilje, pa ga onda za zimu siliramo·, dobivamo kroz sve zimske mjesece, svje.Zu krmu punu vita)Jlina. Muzarama je potrebno jos dadayati i krepka krJJJ.iva uz siJeno i zelenu krmu. Ta krepka krmiva su: posije, razni otpaci tvornice ulja, secera. uljane pogaee, krmno. brasno, replni rezanci, zrnate zitarice i dr. Cinl nam muzara daje vise mlijeka, potrebno je dadavati joj vise krepke hrane, da se uz. drzi ravnoteza, t. j. da .Zivotinja ne slabi. Kad hranjenja muzara va.Zna je dadavati atprilike po jednu zlicu soli na dan. pa je nentirna, udara.,,.rwga1lla J.nedw··se do kraja pomusti a cesto puta pro;vrne m_uz_acicu i razlije pomu.Zeno mlijeko. ' ; . : ,Drug! 11€\C!U, muzuJa pa)cem, takoder prikazan u slici kod 11as.J£. dpsta uobic_ajen, ali je takoder vrlo pogresall. Kod t~kove m.u'!'llJe,se_.~ prvtm .. P';~can'm zgloboll1 i kaiiprstom )Ii sred11J.'\kom sttsce s1sa 1 ml!Jeko.koje .se odvojilo u sisi izmuzava se. Mufuja Ima niz momenata kaji su vrlo vaZni kod mufuje i kajinla treba pasvciiti punu pafuju. . 1. cistoea; Kod same muinje kao i kad svih radova ako m1ijeka, od presudnog je znacenja cistaca. . . '. MuZIIji treba pl1Iaziti u cistam odijelu, sa cistim pasudem (muzJic()i!ll) i cistim rukama. Prije nego pacnemo sa mufujom, treba oprati vime. Ruke je dobra Iagana namazati mascu, jer taka lakse muzema nega sa suhim rukarr.a, i nije talika opasnost azljede vimena. 2. Mir u litali: za vrijeme muwje ne smije se uznemirivati blago, nije doliro bacati stelju, niti ga hraniti, ni cistiti ispod njega. Ne samo sto time uznentirujemo zivoti~ju koja se !'Ill~':· nego i di.Zemo prasinu, koja pada u· mliJeko 1 zagad~ ga n~1· stoeama, koj•e sadrii:e u sebi milijune i ntilijune razmh stetmh . · . klica. 3. Na<lin muzn,je: Kod muZnje je vrlo vaZn.o d~ se .~na pra· vilno vrsi t. j. Citavom sakom, a ne samo palcem 1 kaz1prstom, kako je to kod rnnogih uobicaj~o. •. • . .. . Slika nam prikazuje pogresan nacm muzn]e, koJ1 Je _':la· zalost uobicajen. To je istezanje vimena. Kod -~~~ovog naCJ~a muZn.je sise se jako istezu, u njima oslabe m1s1c1 pa posta]u tanke i dugacke. . . Kod toga naclna mu.Znje, nadalje. jaktm pavlacenJem, os?· bito aka imamo hrapave ruke od posla, gotovo redovito nastaJU ozljede na sisama, te zivotinja prilikom muZn.je osjeca bolove 204 Ispravan nacin muznJe Pogresna muznja Najgore i<:kod to~a ;aclna mufuje, sta se kod dugai\kih palac 1 kaztprst vuce uz stiskanje niz sisu te se tako mliJek~!'l ~avla.Zi ruka i sis a, · i :'rlo lqko dode d~ ozljeda sis.a, a pos.Jed~ce toga s? ran':. na s1sama, osobito ako .Zivotinja lnla tvrde s1se;. Takovrm nacm~m lako mo.Ze doci do upale vimena, . Buduc1 da o_~.<dv_a nacma mu.Znje, koje smo sada opisali, '!'laJu. gotov~ UV1Jek stetne posljedice, treba odmah i bez okli• J8V~nJa- pr.~cl na 1spravan naCin muZnje, pomOCu Citave rulre (SVJh prstiJU) kako to prikazuje donja slika. . ~tsa 205 �\ Prednost ovakovog naciiia muZn.je je u tome, sto ~·e.JCUJ<:~ s!sa ne navla.Zuju, sisa se ne navlaCi i ne isteZe;·mnogo Ia.H:se se. izmnze do kraja, jer takav nacin. inuZn.je Zivotinju ne smeta, nego joj naprotiv, godi, pa je mirna za citavo vrijeme muZn.je, Taj se nacin muZn.je sastoji u tome, da se palcem i kaZi. prstom obuhvati sisa, cvrsto, tik do cisterne, kako je. pr~kazano na slici. Time se sprijeei povracanje mlijeka natrag u Cisternu. Kod toga treba paiiti, da palac sa kaZiprstom kod obuhv.ata sise, sacinjava pravilan krug, t: y. da sisu cvrsto obuhvatuno sa svih strana. Naravno da se pri tome ne smije okretati ni zavijati sisa, pa s toga razloga treba muzar da se primakne chn blize. Kad smo take cvrsto obuhvatili sisu, sada polaganim st'skoin prstiju (postepeno, srednjakom, prstenjakom i malim prstom), istiscemo mlijeko iz sise. Ni kod ovoga nacina ne smijemo trzati rukal:X).a, ni navlaciti sisu. . Takav nacin muznje ne umara toliko ruku. Nek1 muzari, prije i za vrijeme muZn.je masiriju vime, sto _je >:::Io dobr~ i preporucl jivo, jer to Zivotinji godi, i mi ju na taJ ;>acm podrazu. jemo da daje vise mlijeka, a ujedno masaza vrmena konsno djeluje r·a zdravlje krave. 4. Izmuzivanje do kraja: To je vrlo vafuo i potrebno s :nae razlo«a, Prvo sto tako dobivamo vise mlijeka, drugo, sto ie. zadnj';, mlijek~ kod mu:Znje mnogo vrednije jer sadrZi mn.og<;> vi~e masti trece sto na taj nacin Sprecavamo mnoga ObOI]enJa Vi· mena' (razn~ upale) koje redo vito nastaju kad se ne izm':ze do kraja, a time opadaju mlijecne sposobnosti. Potpu_no izmuzJVan]e osobito je vazno u pocetku laktacije (iza telenja) Jer aka ga onda propustimo, za citavog perioda steonosti ne cemo do~iti one kolicine mlijeka koje bi dobili pravilnim muzenJem. Osrm toga. ako se to ponavlja, da se potpuno ne izmuzava, mlijecne sposobnosti muzare zahire, i ta muzara kroz citav Zlvot ne ce vise dati one kolicine mlijeka koje bi trebala. Kod miiZnje treba zatim paziti i na slijedece: MuZn.ja treba da se obavlja uvijek u stanovito vrijeme, isto kao i hranjenje i ostali radovi u stali. , , Prije muznje dobra je takoder isproMti mlijeko da li je zdravo. To se \.tcini tako, da se io: svake sise izmuze jedan mlaz, te se mlijeko Iagana prelije preko <Ilana. Ako je bolesno, poznajemo ga po boji (zu6kasto vodene boje cesto puta i krvavo). i po mirisu jer bolesno mlijeko irna poseban neugodru mms. Takovo mlij~ko ne smijemo nikako mijei\ati sa zdravim, jer cemo tnko sve mlijeko pokvariti. MuZn.ja se vrsi dva do tri puta vee prema st":.rosti zivotin~:· kolicini mlijeka i vremenu. Ako je muzara u pocetku laktacrJe 206 ',' .i ·&Koje mlada, potrebno ju je tri puta ,{nustima:kar i rie daje .,rnn<Jgo mlijeka. . . ' . , ·. ·..' ·.~ad~ ~i nmo~e domacice primile ove savjete u pogledu .. muznJe, lZbJegla br se mnoga oboljenja muzara i povisila proiz; vodnja mlijeka. ITeradoo mli,jeka Kad je mlijeko procijedeno i cisto, moze se preradivati u vrhnje, maslac, razne sireve i druge proizvode. . Kiselo mlijeko nastaje djelovanjem mlijeeno-kiselih bakte· rija na slatko mlijeko. Bjelancevlne se zgrusavaju i mlijeko dobiva ukusan kiselkasti okus. N ajbolji nacin kiseljenja mlijeka, je pomocu kvasa, koji sami ucinimo. Mlijeko se nakon obiranja vrhnja ukiseli na toplam mjestu i to je kvas. Kiseljenje'. mlijeka pomocu kvasa vrsi ·se taka, da se puno, neobrano mlijeko ;.skuha na laganoj vatri i itza toga ohladi. Sada se dodaje' malo kvasa i cim se mlijeko poene grusati, stavi se na hladno mjesto. Skornp ill kajmak Skorup se pravi u Gorskom Kotaru ovako: Na laga,noj vatri iskuha se mlijeko u plitkoj. i sirokoj posudi. To se sada stayi na hladno mjesto. Povrsinu mlijeka prekrije tanka koz:ca. Sada se trosi vrhnje zajedno sa koZlcom za jelo. Vrlo dobar skorup prave Srbi uz zapadnu Moravu. Mlijeko se isto taka prokuha, zatim u plitkim drvenim posudicama hladi na pro· maji. To se sada vrhn.ie· mece u skafice od. jelova drveta gdje stoji do upotrebe. Seljac"ki kiseli sir Mlijeko se stayi ·u zemljani lonac i na to.plo mjesto. Za 24-36 sati ono je kiselo, i sada se stavi u cistu krpu, da se iscijedi sirutka, i onda u rupic";ste posudice, gdj~ se do kraja iscijedi i formira oblik sirn. Da se ubrza pravljenje s.ira, maze se kiselo mlijeko. s loncem staviti u vrucu vodu, jer ce se na taj naCin prije odijeliti sirutka. Isto til:ko neki ubrzavaju cije· denje stavljanjem krpice sa sirom pod tijesak. S!atki Sirevi: Oni se prave pomocu sirila, koje je sastojina zelucanog so.ka teleta. Njegovo je svojstvo da zgrusava kazein. Priprava sirila: Telece, iii janjece siriste dobra ·se ispere i jako posoli. .Tada se stavi susiti 2 do 4 tjedna, i kada je suho, onda je za upotrebu. Prije upotrebe sta:n se to sirilo u posebnu posudu sa vodom. Sada se kod sirenja uzima uvijek malo vade' iz te posude i opet nadolije sa dobra posoljenom sirntkom. Ta- · 207 �kovo .sirilo moze nam .sluziti za sirenje kroz ··3 injeseca. Pan~s' sve VISe. zamJenjuju~ domaCe· sirilo, tvOrniCka- -Siriia, koj·a- dO laze~ u trgovmu kao prasak, tekucina ili tablete. Slatke sirove dijehmo.u tvrd~ (em.e~taler, parmezan i dr.) i meke (imperijal, .somborskr srr, vlasrckr • dr.) Trapist spada u polutvrde sireve.. . . ~a,slac: Maslac se. pravi iz, vrhnja, koje se u malim se,· IJa?k;rrt_ gospodarstvima · obira iz mlijeka, a u mljekarstV:ima od]el]uJe pomocu S€paratora. U nekim gospodarstvima pravi se maslac od prekuhanoga mlijeka, koje se ulijeva u step, zajedno sa skor':l'~m. Nekr pak prave maslac iz kis•elog m!ijeka, sto m.{e preporuc!JIVO Jer predugo traje stepnja, i kakvoca tako dobivenog maslaca je slaba. M~slac ~ slatkog vrhnja. je vrlo 'ukusan, no nije trajan, pa ~e rzraduJ~ sa~o za domacu upotrebu. Za prodaju dolazi · u obzrr maslac rz krselog vrhnja. Vrhnje se k'seli kvasom a kod ml~ekarJ>tVa cist?m kulturom mlijeeno kiselih bakterij~: Ko!'l ,buckanJa (stepnJe) vrhnja treba paziti na slijedece: Najbolja / toplina vrhnja za buckanje je Ijeti 12 stupnj~va c. a zimi is do ~5 s~upnjeva C. Najbolja prosjecna brz'na stepanja (buc· k~Ja) .Je 50 .okretaja u ~inuti. Najbolji maslac dobijemo, ako buckanJe traJe oko ·40 mmuta. Nadalje, u stapu (maslenki) ne smije biti vise vrhnja od jedne trec'ne sadrzaja stepa. S buc· ka~jem (stepnjom) trebamo prestati kada su grudice maslaca velike poput prosena zrna. Onda se pomocu •ita odstrani stepka, te se u stap nalije voda kojom se ispire maslac, tako dugo, dok voda ne postane sasvim prozirna. Kod gnjecenja maslaca treba paziti na cistocu, i ne gnje· citi ga rukama, jer su nam ruke uvijek znojne, a maslac vrlo lako upija sve i male neeistoce. N akon toga stavlja se maslac u posebne kalupe. gdje dobiva konacnu formv. Maslac moremo takoder dobivati i iz sirutke,. nakon sirenja. Od 100 lltara. si· rutke mozemo dobiti 1 do 1% kg maslaca, no on je po kvaliteti nesto slabiji od ostaloga.. IskoriStavanje sirutke: Sirutka se da<J.e vrlo dobra i korisno upotrijebiti u gospodarstvu. Ona sadrzi do. 5% mlijecnog seeera, i skoro 1% masti. Najbolja je za prehranu svinja koje ju pohlepno i sa velikim tekom piju. Uzevsi u obzir nase mogucnosti naprednog i uzornog mljekarstva. najbolji i najbrzi put napretka u toj grani stocarske pro;zvodnjt je put zadrugarstva. J edina na taj nacin cemo moci primijeniti tekovine moderne znanosti i kvalitativno i kvantitativno povisiti nasu mljekarsku pro'zvodnju. lng. 0. B. 208 · Za steone krave osobito je vamo: da one na. vrijeme pre· suile: Razdoblje .presusenja ne Sllllije biti krace od 8-10 nedjeJja, a kodslabijih krava jos i du!je. U vrijeme dok je steona k~ava ~~suse11a, i~koris6uje ana svu hranu za razvoj' .ploda, koji uzadn.]rm m.]esecrma brzo raste. Razumljivo je sto.ga da od pra· vovremen~ presusenja krave ovisi uspjeh teljenja i kaikvoca podmlatka. No kod. toga se cesto gl'ijesi narocito kod dobrih muzara, koje se muzu skoro do zadnjih dana pred teljenje. Ti· me se, previse iscrpljuje krava i sprecava normalni razvoj plo·. da. Prividna koristod dobivenag mlijeka u stvari je · gotova steta, koja se pokazuje kasnije, nakon teljenj,\1. Krava, koja nije pravovremeno presusila, ne maZe davati nak<'n teljenja onoliko mlijeka, koliko bi se od nje dobilo, kad bi ona presu.Sila kako treba. Osim toga, ona ce za vrijeme steonosti vise os1abiti, teze 6e se teliti, a samo tele ce uvijek biti znatno slabije. Sve to upucuje nas da se na vrijeme prestane s muznjom ste· onih krava, te da one pravilno presuse. Kod dobrih muzara da bi one presusile, cesto se mora sniziti obrok jakih i socnih' kr· miva, a umjesto trokratne muznje uvesti dvakratu zatim jednokratnu i, ~onacno, iZITiuzivati kravu svaki .' drugi dan, dok ana sasvim ne presusi. Kada je krava presusila, 1po- . stepeno se pove6ava obrok hrane, tako da ana u hrani dobije dosta vaznih hranjivih tvari. u obrocima steone krave vaZila &U jaka koncentrirana krmiva, 11 kojirna ]'e sadrzana veca kolicina vrijednih hranjivih sastojina. Steonim se kravama ad ja· kih krmiva daje jecmena i kukuruzna prekrupa, te psenicne posije, a dnevni obrok iznosi 1-2 kg .. .u drugoj polovici steonosti treba izbjegavati davanje vecih koJ.icina silaze i zelene hrane, te sasvim ukinuti davanje tvornic· kih otpadaka, kao na pr. djibre, tropa, melase i sl. Steone krave ·se redovito hrane tri puta dnevno: ujutro, o podne i navecer. Najprije im se daju jaka k:miva, a nakon toga Sijeno. Poslije svakog hranjenja krava ·se napaja svjezom, ci· stom vodom, koja ne smije biti studenija od 12-15° C. Steone krave treba svakodnevno cistiti, a po potrebi mlac· nom vodom prati zamazana mj.esi;a po butinama i oko vimena. Kravama je potrebna redovita dnevna setnja, koja zimi kod povoljnog vremena mora trajati 2-3 sata. Ljeti je korisno drzati steone krave na pasnjacima i iSIPvstima gdje za njih treba urediti zaklon od vrucine i nevremena, te osigurati pitku vodu. S. maTt 14 209 �,, Za. dva do tri .dana· prije teljen:ja kravi se snizuje .hrane, a korisno je dati joj napoj od lanenog sjemena 1 l.vode), cime se olaksava probava. •· . Prvi obrok hrane daje se kravi 2-3 satacnakon teljenja i to se pripravlja mlacnj napoj od.lanenog sjemena iii posija: N"'kon toga krava postepeno prelazi na normalnu ishranu, te joj se hrana daje u tri obroka. Kao hrana za oteltenu kravu sll1Zi do bra sijeno iii otava, te jaka i so en a krmiva. Hrana mora biti zdrava i obilna, kako bi se tiroe nadoknadio gubiJ:ak na te· zini. u vrijeme steonosti i teljenja, te osigurala dobra proizvod. nja mlijeka. · · Dr. G. Kodiooc 0 konzerviranju krmiva U proizvodnji srtocne hrane nastoji se sve vise napustati ekstenzivno pasnjastvo,l i sve vise uvoditi sjetvu krmnog bilja na oranicama. To je osobi.to· vazno za ana gospodarstva, koja prema svojoj maloj povrsini nisu u moguc,nost da proizvedu dovoljno sijena na syojim prirodnim livadama, a osim toga, potrebno je u interesu cijele zajednice proizvesti sto vise hrane, pa treba prici intenzivnijem gospodarenju. Zelena krma sadrzi u sebi mnogo vitamina, koji SlU noophodni u prehrani. · Te vitaroine ne mozemo nadoknaditi nicim drllgiro, i mnoga i ronoga oboljenja ,;toke uzrokuje bas to. pomanjilmnje vitamina u brani. Svako bi dakle gospodarstvo trebalo da spremi - konzervira zelenu hranu stoki za zimu. No, nazalost ima vrlo mnogo seljaka, koji pustaju stoku da im ne- · potrebno oskudijeva na ze!enoj krmi, osobito zimi. Od tako oskudno hranjene stoke ne smije se niti zahtijevati, da nam ona bude sposobna za rad, a niti za mlijeenost. U proljece kada dodu na polju najtezi radovi, slabo hranj.ena stoka tesko izdrzi taj na,por i time se unistava njezino zdravlje. N as mnogi seljak radije napasuje. i po smrznutom, tako da cesrto dolazi do oboljenja stoke, nego da konzervira zelen]l hranu za zimu, KonzerV'iMnje krmiva vazno je i s tog razloga, sto spre· inanjem zelene s.tocne hrane za zimu· mozemo sacuvati velik dio /priroda od prop'1!1anja radi zime. Glavni preduvjet svakome stooarstvu je J)ovecanf~ »ovw$3-a. pod krmnim biljem i konzer· viranje krme za zim!l!i 210 PRIMITIVAN NAciN KONZERVIRANiJA U JAMAMA Konzervira.ti se mogu svi nadzerorii dijelo·vi kao Iisee, stab. !jike, zatilll korjenja,Ce i gomolji, repini rezanci, krUmpirova dibra, svi otpa.ci povrcarstva, krumpir, koraba, blitva, mrkva, repa, zeleni kukuruz i dr. . Svaki gospodai moze bez mnogo troska nacintti j·a,mu, u kojoj ce moci konzervirati krmiv•a; Ne mora to biti cementni silos, vee obicna jama, iskopana na nepropusnoj podlozi, gdje je podzemna voda dosta duboka, tako da nam ne prijeti opasnost da bi mogla zaliti jamu i upropastiti nasu krmu. J ama se iskopa u sirini. od 2.5 do 5 m, a. u dubini od 2-4 m. Velicina jame ovisi o kolicini krme, koju cemo ukiseliti. Uko· liko je tlo rahlo, potrebno je zidove kopati s malim nagibom , da se ne. zaruse i, obloZiti ih iznutra s nepropusnom glinom iii ilovacom, Dobra je takoder jamu ograditi pleterom i njega na· mazati nepropusnom zemljom. lsto tako i dno treba da je nepropusno, ·To je vallno radi toga, da nam bilje ne gubi vege· tacijsku vlagu, a takoder i da nam jama bude jace zasticena od navale vode. Dno je potrebno pokriti slojem sjecke ili pljeve, debelim do 30 em, Taj sloj ce. upijati onu vodu, koja bi even· tualno prodirala na .dno jame, a kasnije stoka pojede i tu sjeC:ku. Uglovi jame treba da budu zaobljeni, da se jama moze bolje napuniti krmom i tako bolje istisnuti zrak iz jame, koji stetno djeluje na kiseljenje krme. Stabljike treba sjeckalicom nasjeckati, i kad SlllO na;punili jedan sloj, dobro ugaziti. Pa taka dalje, dok bude jama puna. Aka ukiseljavamo (si\il'amo) citave goroo~je iii ko'l"je-' njace, dobra ih je izmije8ati s repinim rezanciroa, jer se .tako dadu lakse ugaziti. Kad ~mo napnnili jamu i dobra ugazili, treba je pokriti slojem pljeve iii sjeC:ke. heko toga niozemo stavitl smolno platno, i na to 50-60 em debeo sloj nepropusne zemlje. Mjesto zemlje mogu sluZiti za pokrov i' daske, na koje treba staviti veliko kamenje da ih pritii!te. · Glavna nam je svrha ugazivanja .; po'krivanja, da sprije· cimo pristup zr~a u jamu. Sada nastaje u zemlji zivahno djelova,nje raznih bakterija, a osobito bakterij;a mlijecnog vrenja. Krma se znatno ugrijava, stvara se mlijecna kiselina,Jkoja daje fini ukus kon· .zerviranoj krmi, a uz to i djelovanjem osrtalih bakterija na" staje uz druge proizvode raspadanja, i masJacna, octena i· druge kiseHne, koje treba izbjegavati. NajviSe pomognemo 211 �~tvaranju · mlijecne. kiseline, koja je pozel]'na; akrn ·~.,,. 'J''uu'" svaki pristup ·zraka u jamu. Aka je dobra silirana · bici nisu veci od 20 posto. Kod ansiliranja u velikim silosima od cementa vrsi SP isti proce5. Kod naprednih nacina konzerc · Viranja krme dodaje se cista · kultura bakterija mlijecnog vrenja, koja se onda brze razmnozi i ne nastaju drugi n.opozeljni produkti kod ukisel.tavanja krme. Ansiliranjem smo postigli pobolj.sanje prehrane stoke, zdravlja stoke, podizanje rn:lijecnosti, iskoris'Jli smo sve zelene i gomoljaste otpatke koji bi inace propali. Tim poSltupkom smo osigurali napredak naseg gospodarstva. Niti jedan seljak ne bi smio biti bez, harem ovakve, prin1itivne jame za siliranje krmiva. Ing. c. B .. Jshrana i n1ega sprasnih krmaca Poznato je, da se svinja brzo plodi, a krmaca nasi svega o·ko 4 mjeseca. Prema tome, mogu se od jedne krmace u toku jedne godine dobiti dva legla, a maze sa cak urediti prasenje i taka, da se dobiva u dvije godine pet legla. Medutim, ako bi se opce· nita uvelo barem tri prasenja u dvije godine, opazio bi se znatan napredak, jer, kako je poznato, kod nas se krmace prase vecim dijelom samo jednom na godinu. Glavni razlog tome je taj, da krmaca zbog slabije ishrane nije u stanju, da se nakon prasenja brzo oporavi, te, da se ponovno oprasi. Prema tome, prvi korak za povecanje plodnosti krmaca je bolja njega i ishrana krmace. nakon odbijanja prasadi. N a zalost, kod toga se cesto cini propust, te se krmaca, od koje se odbije prasad, smjesta u losu nastambu i hrani slabom i nedovoljl1om hranom. Ova pogreska se osvecuje, dakako ne · samo u sldbijem iskoriscav2.nju rasplodne )<rmace, vee i u manjem broju prasadi, te njihovoj slabijoj kvaliteti- Sisanjem iscrpljena, a nakon toga jos i slabo hranjena krmaca zaista nije u stanju davati brojnije leglo dobra razvijene rrasadi. Rezultat. prasenja, bro.i prasadi u leglu i njeno zdravlje u mnogome ovisi o ispravnoj njezi i ishrani rasplodne krmace u doba supmsnosti. Dok starije rasplodne krmace moraju dobivati hranu za stvaranje i razvoj plod~, mladim se krmacama mora jos k tome dodavati hrana za njihov vlastiti razvitak. 212 ·. ,.,, c:·D· pocetku suprasnosti· krniace· se fu'ane kaoi.drlig.e svinje, -a_u dnevnilii/ obrocima mogu b;ti manje" kolicine grubih krmiva; uctrecem i eetvrtom mjesecu suprasnosti mora se jos vise smanjiti.koliCina grubih krmiva, te ih ne smije biti vise od 10---c-1o'/o djelog obroka. Socna krmiva se daiu krma:cama u ko!icini, od 30~400/o ci.ielog obmka u prvoj polovici suprasnosti, a 20 do 30'/o u drugoj polovici suprasnosti. Jaka iii koncentriran'8. krrniva, -kao S:to su zrna Zitarica, vrlo su vaZna kod ishrane. Za Suprasne krmaCe vaZna su i mineralna hraniva, pa im se daju posebne mfneralne smjese u kolicini od 15 do 25 g dnevno. Vrlo je korisno obrok suprasne krmace popuni.ti dodatkom ob.ranog mlijeka, koje sadrzi vece kolicine vaznih hranjivih ·tvari, uprvom redu bjelancevina. Obranog mlijeka supranim krmacama daje se do 8 I dnevno. . . Suprasne krmace se hrane u tri ol>roka, a vafuo je da hrana' za svaki ol>rok bude svjeza i zdrava. Suprasnim krmacama je potrebna redovita setnia. +,e se one i zimi, kada je povoljno vrijeme, pustaju na 1-2 sata na zrak. Ljeti ih se pusta u jutro i navecer na pasu, gdje one slobodnp secu i nalaze obilje zelene hrane. Desetak dana prije prasenja prekida se pustanje suprasnih krmaca na pasu, a iz svinjca ih se tjera samo na kratku setnju od 20 do 30 minuta da se razgibaju i isprazne .. Suprasne krmace se drze u rrianjim grupama, po 3-'-4 grla u svakom predjelu. !(ada se priblizi vrijeme prasenja, t. j. 10-14 dana prije toga, suprasna kri,Uaca se odvaja, te se smjesta, kako smo to vee naveli u poseban predjel, gdje se dalje drzi i hrimi do prasenja. Uz takav predjel se pregrad'uje, po mo,gucnosti, jos jedan manji predjel s posebnim otvorom, kroz koji 6e prasad moci nesmetano prolaziti radi prihranjivanja. L:esto se uz kocanju krmace pravi i poseban ispust !1la prasad, kamo . ona izlazi na setnju. . Nekoliko zadnjih dana prije prasenja krmaci se smanjuje obrok hrane. te ona dobiva samo poloviim redovite dnevne koliCine. , . Prvilli 8-10 sati nakon prasenja krmaca se ne hrani, vee joj se daje samo voda za pice, da ugasi zed. Prvi obrok hrane za krmacu je rjjetki napoj od posija ili k'ukuruznog brasna. Drugi dan nitkon prasen:ia krmaca dobiva vise tog napoja, a tokom daljnjih dana se obrok napoja sve vise povecava, i sam napoj se pripravlja sve gusci, taka da za 8-10 dana krmaca dobiva hranu u obliku guste kase. Krmaci se hrana daje tri puta dnevno, ali se preporuca, da se u prv<l vrijeme nakon prasenja krmaca hrani u cetiri obro-. ka. U hrani dojne krmace mora biti dovo!jno jakih krmiva, 213 �ug\avnom prekrupe zitarica, a korisno je U obroku davati i .Ob' rano mlijel<o u kolicini od 5-10 litara dnevno. · .. . Vec'·od 3-5 dana nakon prasenja, ako je vrijeme povo!Jllo, krmaca se pusta na 8etnju, u pocetku ·na I<:atko - po 2~-'-:30 :mimtta, a zatim na sve dulje vrijeme .. U l]e~n_o doba. moz.e se krmaeu nakon 14~20 dana po prasenJU pusbh na pasu UJutro i pred veeer, svaki put po jedan sat. ' Dr. G. K. lshrana i n1ega prasadi Kada se krmaca oprasi, a predjel gdje se ana na1azi uredi, pusta se k njoj prasad da si8e. . . . Kod toga se slabija prasad smjeSta na prednJe dopte, Jer su u prednjem dijelu vimena jace razvijene mlijecne zl!Jezde, pa se izlucuje vise mlijeka. . .. . . Prasad sisancad. ima cetiri para zub!, kaJ!ma pi'lhvaca dajku. . · . ·1 Cesto se dogada, da jedan ili dva ad ovih zub1 :;eprav1 no izrastu, pa su ostri i smetaju krma.Ci · kad. pras'.'-d.s~se. Tahe zube treba aprezno skratiti j)OSebmm mahm klJ]eSbrna, .a nl· posto ih se ne smije lorniti ili vaditi. • . .. Za krmacu s· odoj'Cirna je vazno da svinjac, u koJem se drz1, bude dovoljno topao, a. temperatura zraka avdJe mora b!tl 12 do 15° C, jer sou odojci jako osjetljivi na ~tuden.. . . Prva i najvaznija hra.1.a p':asad1 kao 1 dru_g~ &lsavaca: Je majcino mlijeko, paje stoga vazno, d": ga krmaca 1rn,:t dovolJno. Da krmaca ima dosta mlijeka, poznaJe se. ~o tome sto. ]lrasad, koja sise redovito svaki sat, nakon sisanja sp~va, a v1di se t.o i po razvoju prasadi,. koja pod dobrom krmacom podvo~~rucl teZinu za ~7 dana. Kod krmace, koja ~ema dovalJno.mliJeka, prasad je nemirna, stalno se gur"; na s1su, t~. z~ostaJe u raz· · voju. Treba pokusati takvim krmacama_robol]sati hra~u ,da. s~ time poveca njihova mlijecnost, a odoJcad treba ram]e pocetl priucavati na drugu hranu i prihranjivati je. Buduci da prasad brzo raste to vee i kod normalnog legla nakon 8-10 dan~ prasadi ne'dostaje mlijeko krmace, pa joj treba poceti davah drugu hranu. Hrana za prasad sisansad daje · s.e u P?~e~nom pregradenom predjelu, kama ona moze po volJI .dolaz~t'. 1 pn· mati hranu. Prihranjivanje prasad1 moze se. proyest1 1 ta~o, · da joj se hrana daje u vrijeme dok se krmaca Pl!sta na pas.u. za ·hranjenje prasadi-sisancadi sluze posebne phtke kopanJe, 214 a'hra.na im se daje 1>-6 puta dnevno u·rrianjim obtocima, svaki put samo toliko, koliko_, pojedu za pola sata. Nakon toga Se p6suda s hranom ukJanja, te se pere i priprema za slijedecl · obrok. Dobra i izdasna ishrana prasadi je temeljni uslov za njen napreda.k. Odoj.cima, narocito kulturnih pasmina, korisno je, gdje je to moguce, aavatl za prihranjivanje vee od osmog do dtisetog dana starosti cijelo kravlje miijeko, koje sadrzi mnogo hranjivih tvari. Mlijeko mora biti od zdravih krava, ili se ono pa· sterizira. U pocetku se daje neznatna koUcina. od 30--;50 grama dnevno, 31 kasnije se obrok mlijeka · postepeno povecava na 0,50-1 l dnevno. Posude, u kojima se daje mlijeko, moraju , biti uvijek. ciste, jer se u protivnom mlijeko kvari i skodi pra" sadi. Prasadi staroj 30---40 dana umjesto ciBelog mlij<:ka daje se obrano, koje se takoder ·moze ukiseliti. Ishrana mlijekom je korisna za svu prasad, a: osoDito je potrebna prasadi onih krmaca, koje nemaju dovoljno mlijeka, i prasadi krmaca s mnogobro jnim leglom. Za prasad u dobi od 30---40 dana uputno je pripravljati kase od prekrupe jecma ili kukuruza na vodi ili obranom mli· jeku, te to davati u tri jednaka obroka. Obroci za prihranjivanje prasadi sastavljaju se prema raspolozivoj hrani i drugim okolnostima, ali je vazno da hrana bude uvijek svjeza i zdrava, te dai sadrzi sve potrebne hranjive tvari. U naprednim svinjogojstvima· Sovjetskog Savere uvedeni su slijedeci obroci za prasad od 10 do 70 dana starosti: 10-20 Vrst hrane Jaka krmiva a) u sulwm stanju 20 b) u obliku kase Krumpir Bra8no od djeteline blrkva, repa il4 silaZ 15 Starost pra.sadi u danima 20-30 30-40 40-50 50-60 KoliCina hrane u gramima 90 50 200 100 50 250 150 200 50 50 300 200 300 100 100 60~70 . wo 250 500 100 100 Sa ·7.-10 nedjelja · starosti prasad. se obicno odbija oq krmace. Prasad se odbija Jako, bez narocitih poteskoca, jer je . prije odbijanja naucena na redovitu hmnu, . te ne osjeca veee potrebe za sisanjem. Prije odbijanja se kastrira sva muska 215 �p~asad, koja se ne ceostaviti za rasplod, ow jer :o~eraciil! prasad na sisi lakse prebolL . . · • . Odbijanje prasadi se. provodi tako, da .se krmacu ostavl?a. dulje na pasi, a rjede se pusta prasadi za sisanJe. ~ko k!'Tilaca ne iz!azi na pasu; on a se odvaja od ~rasadi !e se .yusta prVI dl:Ln pet puta, drugi .eetiri, treci pet, a cetvrb 1 peb dan sa.?'a Jj· damput na dan da je prasad ~ise. N akon toga .se krmaca VI~e ne pusta prasadi, dok prasad 1 dalJe kroz nekohko dana ostaJe . u istoj pregradi; gdje je bila s krmacom. Odbijenoj prasadi se daje u prvo vrijemt; ista hrana, koju je ana dobiva1a dok je bila s krmacom, a zatl.ffi se prasad :razvrsta po velicini i razvoju u grupe od 10-12 grla u svakoJ, te se drzi u posebniill zajednickim predjelima i hrani se u prostoru za hranjenje tri 'i'uta na dan. • . Prasad se nakon odbijanja pusta y grupama na. set.nJu, da sto vise ojaca i otvrdne, a ljeti se pusta na dobru pasu. Kada se na taj naCin, uz dobru njegu i pravilnu ishranu, prasad uzgoji do starosti od 5-6 mjeseci, .ana )e. vee sposobna za daljnje iskoriscavanje, pa se u toj dob: vrs1 1zbor rasplodnih zivotinja za daljnji uzgoj, i razvrstanJe ostale prasad1 za tov i:Ii prodaju. · Dr. G. K. Nasadivanje i valenje Kod ptica u prirodi pomladak se proizvodi .tako,. da z~nka snese odredeni bro.i jaja, nakon cega na njih ,;;Jeda 1 toplmom svog tijela vali mJade. Kod domace per'!-di ,a u P.rvon: r~u ko~ kokosi nosivost se razvila u jacoj mjeri, te kokos ;nos; vec1 broJ jaja. To svojstvo je covjek proizveo sistemats~Im IZh?rDI_U I uzgojem. Medutim, i.kod .domace perad1 zadrza.o se ':'stmk: sjedenja, Sto se iskori;;.tava u peradarstv~ ~a prmzvo.dnJU ~od mJatka na prirodni nacm, kod cega se na J•aJ,a nasaduJe. kvock~. No u savremenom peradarstvu veceg opsega, za prmzvodnJ~ podmJatka sluzi posebni stroj, t. zv. ink u b at Danas vee . ima raznih sistema savrseilih inkubatora, U kOJl.ffia se nasa· duje nekoliko hiljada jaja i proimo~i ve~i. broj podmlatka· U inkubatorU se maze podmladak prOIZVOdltl U srvako doba ne· ovisno od kvocke, te se na taj nacin postilOe yelika: prednost umjetnog naCina proizvodnje, podmlatka peradi. o.:· . I):,od uzgoja peradi u manjem opsegu zadrzalo se prirodno hasadivanje, kod kojeg se perad nasaduje redovito. u proljece, kad se kod nje ispoljuje prirodni instinkt za sjedenje na jajiU)a. Za prirodno nasadivanje peradi prave se posebna gnijezda, iii se ova· ureduju jednostavno pregradivanjem odredenog prostora daskama iii opekom. N a dna gnijezda polaze se okrenuti . lil!s s ledine, na njega se stavlj,a sijeno iii shtma. Pod kvocku se zatim polaze odredeni broj jaja, tako da ih ona dohro pokrije svojim tijelom. Pod srednje veliku kokos moze' se metnuti 15 komada )<okosnjih j,aja. Kokos-kvocka cesto se nasaduje na jaj,a druge peradi, a narocito na pacja jaja, jer patke ohicno slabije sjede. Is.to taka se mogu pod kokos nasaditi i jaja guske, a i pure·. Pod kvoi\ku se maze staviti 8~10 pacjih, 8-9 purinih it: 4-6 guscjih jaja. Osim kokosi, za nasadivanje se cesto iskoristava pura, koja je dobra kv.ocka, te rado sjedi na gnij,ezdu, ._ maze se prisiliti ua sj,edenje kada je to potrebno. Pod puru se nasaduje 20-30 kokosjih, 15.-18 pacjih, 16-18 purinih iii 10-,-12 g-uscjih jaja. Gnijezda za nasadivanje postavljaju se u pnlumracnoj mirnoj, prostoriji ..Kad se nasadena kvocka primiri na gnijezdu i mirno sjedi, treba paziti da ana redovito silazi s gnijezda da se nahrani. Aka to kvocka ne cini sama, treba je svaki dan skinuti i pustiti da se najede, a jaja u gnijezdu se kroz to vrijeme prozrace, sto je potrebno za normalni razvoj zametkac Kvocka na jajima hrani se suhom hranom, u prvom redu zrnom, pa joj l:reba osigurati cistu vodu za pice . Dok kvocka sjedi na jajjma treba je cesce pregledati, pa aka se opazi da ima parazita (tekuta) treba je zaprasivati sredstvom protiv nametnika. Za vrijeme dok se kvocka pusta s gnijezda na h1;anu, mora se izvrsiti pregLed jaja, sto se provodi dva puta za ··vrijeme nasada. a Vrst jaja Drugi put se jaja se vrSi Koko8j.a PaCja Purina Gu8Cja Prvi pregled jaja pregledavaju 6--7 dand po nasadu 8 .dana- po nasadu 8 dana po nasadu 9 dana po nasadu 14 dana po nasadu 18 dana po nasadu 18 dana po nasadu 18 dana po nasad~~ , Kod 'prvog se pregleda ods.tranjuju sva neoplodena jaja, koja se poznaju po tome, sto su potpuno svijetla i cista. Ova se jaja mogu iskoristiti za kuhinju i za ishranu pilica. Kod drugog pregleda izlucuju se sva jaja, u kojima je uginuo zametak, jer su ana neuporabiva, pa ih treba baciti. 217 216 �Kad se podmladak proizvodi pomocu inkubatora, isto m•n ' 8e vrlli' pregled )aja, a s jajiin:a u str_9iu postupa !~ prema upu. tama koje sluze za rukovanJe stro)em. NaJVaZmJe kod _toga je odrzavanje · propisane topline i potrebne v1age u stroJu, te regularno zracenje jaja. • . . . . . . . . . ... Valenje"zavrsava razlicno kod po]edmlh vrsh peradt. ~ilt_<:t iz kokosjih jaja pocinjU' se valiti 20-21 dan po na~adu .. PI!ic~, koji se izvale znatno prije i1i poslije tog roka, redoVIto su slabt, i od njih nema veee koristi. Valenje purica pocinje 28. do 31. dan po nasadu. Guske se vale 21. do 31. dan, a pa1ke od 26 do 29 dana po nasadu. Dr. G. K. Pcelarenje · i proizvodnja meda N asim sirim narodnim slojevima slabo je poznata izvanredno hranljiva vrijednost meda. Ova nije nista n~obicno, jer je to otkriveno naucnim ispitivanjima tek pred ko]i desetak godina. Zbog toga je i koiH\ina njegove godisnje potrosnje po osobi kod nas maJena. Dok je prije rata na primjer u Engleskoj godisnja potro8nja po osobi iznosila oko 40 dkg, kod nas je iznosila tek 314 kg. STO JE U STVARI MED? Kao Zivezna namirnica on je produkat ·biljne proizvodnje, sakupljen i prireden djelovanjem 'pcela, te prema tome stoji na granici biljne i zivotinjske produkci.ie· U medu se nalazi oko 750/o invertnog secera. Dok se kod uzivanja obicnog bijelog secera. (saharoza) moraju probavni organi opteretiti procesom invertiranja, dctle u medu imamo po pCelama veC svrSe;nu invertaciju secera, zbe>g cega ga nas organizam maze direktno iskorisi.iti. U njemu se nalaze male kolicine bjelancevina, razne neorganske soli, organske i neorganske kiseline, etericka ulja i t. d. Od narocite su vrijednosti mravlja kiselina, hormoni, te taka zvani encemi (sastojci sto pomazu varenju), za.tim kalcij, fosfor, bakar, zeljezo j mangan, koji se nalaze, u malim, ali idealnim razmjerima za potrebe naseg organizma. Konacno prema nekojim istrazivanjima pojedini medovi su i radioaktivni. Sve ovo ·zajedno ne nalazimo niti kod jedne druge Zivefue naroirnice. _ 218 Zbog navedenih svojih sastojina, za bo1esnike,. rekonvalesi djecu, te starije osobe sa osjetljivom probavom, med je . , ,,O\'i<m>t hrana. · . Kod zaostale i slabunjave djece hranjene medom ustanovJjeno je povecanje hemoglobina (crvenih krvnih tjele6aca) ·do 250/o, porast teZine, t. j. djeca postaju jedra i rU'ffiena. Za vrijeme rata u Crvenoj armiji peelinji med je u sirem · opsegu uspjesno primjenjivan kod bolesnih i ranjenih. Rane su znatuo brze zacjeljivale, dok su razna zelucana oboljenja brzo popustala. I u nasoj narodnoj medicini med se upotrebJjava kod raznih oboljenja, opeklina, rana i t. d. Ukratko, postoji cijeli niz dokaza o hraruljivoj, dijeticnoj i antisepticnoj vrijednosti meda. Medutim, sve ovo odnosi se samo na CisH peelinji med, koji ' se nalazi poklopljen u mladom sacu, i na tekuci med koji je dobiven vrcanjem. Med koji se uZiva u starom crnom sacu, u kojem su se peele legle i u cijim stanicama vokraj meda imade i cvjetuog praska, daleko zaostaje u kva1iteti, jer je neukusan za uzitak. U prodaji kod nas cesto dolazi tekucb med dobiven bilo putem gnjecenja mednih ·satina rukama, bilo putem presanja., koji medovi takoder po svojoj kvaliteti i vrijednosti zaostaju od medova dobivenih vrcanjem. N adaJje u proda.ii se vidaju. nezreli medovi koji se poe znaju po tome sto su suvise rije<ti t. j. vodenasti, jer u sebi sadrze preveliki postotak vade. Ovakav nezreli med prerano je izvaden iz kosnice, t. j. prije nego sto su pce1e sabrani nektar preradile u med. Ako se uziva ovakav pezreli med, nastaju iz. vjesna crijevna oboljenja s wvracanjem, nakon ooga se ta,kvoj osobi obicno gadi i pravi med. , Specificna teZina pravoga meda iznosi 1.45, t. j. jedna litra meda treba da teZi 1.450 grama. 1 Po samoj kvaliteti ·medova dobivenih vrcanjem postoje stanovite razlike. Na primjer, oslm meda koji police iz cvjetova imade raznog meda t. zv. medlikO'Vca, kojega pcele, salmpljaju . po raznom drvecu i koji znatno zaostaje iza cvjetnog meda. No i najho1ji med J!IO·Ze postati stetan po ljudsko zdravlje ako se drZi u nezdravom sudu kao Sto su kante od cina iii prec svucenog lima. U takvom sudu stvaraju se razni otro~ kemijski spo:Jevi. Sye avo o medu treba da dobra znadu nase kuca~ nice, jer o njima b.a8 ov:isi opskrba obitelji s pravim peelinjian medom. Cisti pcelinji med moze se namjesto secera trolliti u kucanstvu u svim potrebama. kao u pecivu, u zasladivanju mli- �j€k~,kave,-·ca:)a, u prireJbi sp~cija1l1ih. mednih na.p11:all:a,· t~:·n:•)";• zad kod ukuhavanja voca. . Sama p~odukcija meda vrlo je zanimljiva; Nem~a~-~~:~;~~primjera da je co\'jek uspio iskorisUti ma kakve zivotin,_j,s.kog carstva · da mu sakuplj·aju i sarru:i&t:alnlO najbolju ljudsku hranu .kao sto je to slucaj s ~:":~''!';~,~f\~,;;,; demo med mi i ne po!l]isljamo na to da su pcele u jednog kilograma slatke materije izvrsile putovanja u . .koja bi ukupno uzev premasila dva putovanja aka ekvatora, ili na pr. da hiljadu pcela o·bleti za jedan dan 2,000.000 cvjetova. A1i osim ovog cisto produ.ktivnog rada, pcele vr8e jos jednu vrlo vaznu fun.kciju, koja je malo poznata. One oploduju voce i razno kulturno bilje. 77'/o oplodnje voila izvr8e pcele. Korist ad pcela u ovom obliku za narodnu privredu nekoliko puta nadmasuje korist od vrijednosti pcelinjih produkata. Ukratko, . vidimo da je zivot covjeka usko vezan sa zivotom ovih insekata. · · Po mo.gucndsti proizvodnje · meda stojimo · medu prvim drzavama, pa ce se njegova proizvodnja u buducnosti kod nas stalno povecavati.. Sadanja nasa proizvodnja iznosi · godisnje cca 10.000 q, dok bi sa 500.55~ pcelaca mogli samo u nasim t. zv. »pasivnim« krajevima proizvesti preko 100.000 q. U okviru stocarstva ne postoji ni jedna grana koja bi se po svojim minimalnim rezijekim troskovima mogla mjeriti sa pcelarstv·om. Kod sva.ke druge stocars.ke grane zahtijeva se doovno hranjenje i ciscenje sto kod pcelarstva skoro sasvim otpada, jer se pcele za< svoju hranu i ciscenje same brinu. U pcelarstvo ulozen novae, uz potrebno znanje i pravi1ni postupak . s pcelama, obicno se vecim dijelom vraca vee u narednoj godini. Vee danas mnoge se zene u selu bave pcelarstvom, a u buducnosti mnoga ce danasnja zena postati rnkovodilac pcelinjaka kod se.ljackih radnih zadruga. Za ova lagano, .zanimljivo i korisno zanimanje svaka zena ,maze da pronade dovoljno potrebnog vremena. Za uspjesno pcelarenje potrebno je prije svega s.tanovito znanje. Mora se dobra poznavati zivot pcela. Treba prouCiti dobrn pcelars,ku knjigu i pratiti pcelarske listove, pa ni uspjeh ne Ce izostati. ' Vidi Bliznjuk j Scerbin: »Pcelarstvo«, cirilicom, izdanje 1947. god.; mjesecnik >>Pcelarstvo« izdaje latinicom Po·ljoprivredna naklada, ·zagreb,Tomislavov trg 21. Godisnja pretplata Din 80.-. s. Peradin 220 Zene Hrvatske predstavljaJ:u veliku snagu za izvrSenje Petogoili§njeg plana Organizacija AFZ-a treba da bude cvrst oslonac Narodnog fronta UcESTVUJUcl U ISPUNJENJU JEDNOGODisNJEG PLANA, ~ENE ZAGREBA SU OPRAVDALE POVJERENJE NARODNOG FRONTA Prosle godin~ na III. konferenciji Narodnog fronta za grad Zagreb usvoJen Je ~edn~godiSnji plan, koji je bio predlozen na temelJU -obaveza poJedm!h ulicnih tajnistva i rajonskih odbora Narodt;og ~ronta. U ?kviru ovog plana, kao najveca radna obaveza _b,~a 1e !Zgradn.]a zagrebacke dionice autostrade >>Bratstva. ~ _Jed~n~!Va«. Za izvr8enje ave obaveze bilo je potrebno m~b.ihz!ratJ. ~1roke m_ase. g~adana i gradanki, jer je 0 tome i OV!silo usl?~esno IZVr&enJe Jednog ovako zamasnog zadatka. ~a ':TIJeme nep~~re~nih P_riprema za rad bilo je kod p6jedina<;a ';':VJesno sumnJ!CenJe obz1rom na objektivne potesko6e. :Kao naJvec, problem koji se postavio pred organizaciju Narodnog 221 �fronta bilo je pomanjckanje najhuZnijeg alata, a da i ne goyo,. ·. rima o ostalim tehnicldm. sredsvima ckoja su bila nuzno po-. trebna za gradnju jedne savremene autostrade. Medutim, 'rllckovodstvo Narodnog fronta imalo je ogromni uspjeh. . . Kad .su prve lopate i ckrampovi udarili u. 'tvrdu ledinu, kad ,su se pocele zatrpavati ogromne barustine i rusiti razni objekti, ckoji su se isprijecili uzduz autostrade, graditelji su pokazali upornu yolju da autostradu grade i izgrade, da ispune obavezu ckoj\1 su dali mar8alu Titu. Zdravo, socijalistiCko takmicenje obuhvatilo je sirocke mase. Tackmicio se ne samo rajon sa rajonom, ulica sa tilicom, brigada sa brigadom, vee i pojedinac sa pojedincem. Udovica Manu! a Danica tackmicila .se sa svojom djecom. Prebrodile su se ogromne poteskoce, a elan i inicijativa masa · s dana u dan je rasla tacko, da su l!>emljani radovi hili zavrseni i prije roka. pon\)S. Zagreba. Nju su pioniri · . .. . . · · rasla, rasla · · ' • · 1! PJ€Sffi1 OPJeVali, kako je ona rada i vesed: ~~J::Jen~~~~~t~au;oamra uR >>Perufn.11k'cil<< . Zivot pun.·.. lazb h .k . • · azne o · orne grupe ~odu ~ra~ft~\j:,a~' J~~:~~~ zb~:ovi, poslije rada pru~al_i ~u razO: sali rezultate takmicenja Lju~J:'~ samtog,tradd11; zvucruc1 prenagodisnji ,odmor. · a au os ra 1 provadali svoj INICIJATIVA ~IROKlH RADNIH MASA RIJEsiLA JE I ONO STO JE IZGLEDAW NEMOGUCE Naila obaveza data marsalu T't bil · 1 voza 1947. godine izvrse svi ze 1 . ':" a J~ da se od 31. koloba.lo prebaciti 110.000 m' zemlJ:. J~~~~~:v1 , za koji·rad je _trem]eseca prebaceno je 131.946 m' zeml'e • ~- p~a ?va 1 ~ ·nama SU jasno pokazaJi da U s' k. J ' , VI IZvrsem radOV1 Ol?9~na st~aralacka snaga, d;r~~~a~~~o:r~'f:i::an:a P<;stoji f!J8S1 1 ~no sto izgleda nemoguce. 6 do 7 000 gr dit tsad moze _da JC dolaz1lo na autostradu &vi su on· . . li .:'- e Ja anomiCe. '6 AiJ'l'osTRADA JE UcVRSCAVALA I OMASOVLJAVALA NASU ORGANIZACIJU, UciNILA OD NJE cVRST I JAI{ OSWNAC NARODNOG FRONTA Neposredno poslije gradske ·konferencije Narodnog fronta · •azvana je gradska konferencija AFZ-.a koja je, podvukavsi uspjehe i iskustva rada organizaci,je, od prosle godine, postavila kao glavni zadatak mobilizirati sirOke mase rena na izvrsen.iu Jednogodisnjeg plana Na.rodnog fronta. Rajonski odbori AFz-a uzeli su ob.avere po svim tockama Jednogodiilnjeg plana, sazvali masovne konferencije zena po ulicama i poduzecima, razradili oba veze, siroko razvili takmicenje i pravilnim svakodnevnim objasnjavanjem uspjeli da mobiliziraju na rad i one zene koje niBu bile obuhvacene u nasoj organizaciji. Autostrada, kao najveci.i. najmasovniji radni objekt, privukla je i one zene koje mi nickada prije nismo vidjeli na nasim masovnim sastancima bilo to AFZ-a ili N arodnog fronta. BAD JE POSTAO STVAR cASTI SVAKOG GRADANINA I GRADANKE NASEG GRADA Autostrada je preodgajala novog covjeka, covjeka danas·. njice. Na njoj se radao novi zivDt. Tu se zapravo preporadao novi Zagreb. Ni1;lm nikome nije bio nepoznat. Covjek se cijenio po tome koliko je dao na njenoj izgradnji. Rad je postao stvar casti svakog gradanina i gradanke naseg grada. Autostrada je postala 222 ~~:~~fas:k~!~r~~~~irii ~~~~rlr~m~~ ~;~~i~{~~iv~J~~ radni kolektivi dobrovoljno dijelo,;np1ops ~-!eva, kloJe su razn~ . konstruirali. U z drvene tacke k . · ra • '• a ug aynom samr je zeljezniclta prug.a. normalnogoJ; slu J?ekrevazale ze~lju, prol~ila rel' · ·· O dit a, Jezm' val'ak Je nab!]ao zemiJ'u G OSJ 1" uz ana] drveni ma)J' • J · .. . >tehnikom«. · ra e J1 su se ponos1h svoJom FORMIRAJUCI RADNE BRIGADE NASA ORGANIZACIJA BORILA SE ZA SVAKU ZENU I OJAiiALA SVOJU ORGANIZACIJU SA NIZ NOVIH CLANOVA Dva i po mjese?a rada Pokazali su da je N arO<lni f t soban ne samo da 1Zvrsi obavezu . '· . . ron. spozato je 110 000 3 1~ge, bJ!a Je povisena ·obaveza mar8a!u Titu od · m zem Je na 195.000, nadalje Nar d . f da ce osim zemijanih radova izv.rsit' . to _m ront se obavezao kolnika i jos je nadopunio svoju ~~,:V;~~ned ra~ove do ispod vodstvom strucnjaka izve"ti i bet . · . • a ce pod rukoproslave 30-godisnjice velikog Ok~~~anJe ceste. Rok je bio dan Da bi se ova obaveza casno n r~.. · · org.anizirati jutarnje radove jer SPadvrta1Jedme 1S!Punlla, trebalo je . . ' . . o a ug avnom radilo ·Po- ~iJ~~i~~~~~~u~~as s~o N,:a~o~:;U:,~~~fe~~~~od~aPJ:~:~ 223 �slije podne. Za izvrsenje tog zadati<a N arodni front ract)nao je uglavnom na organizaciju ze.na. Antifasistkinje IV: r~.)O?a for. mirale su zenske radne brigade, za njima su sh]ed1h 1 ostali rajoni. Ukrcavanje sljunka _na Savi bilo .i~ osigur~o i n:e samo to, veC i _njegovo iskrcavanJe 1 u~avn.~va. .nJe. Radov1 se -~l.su p~e· kidali tokorr\ cijelog dana. Orgamzac1J": ze:u~opravdala Je .P.OVJerenje N arodnog fronta. U .i<:dno,. fo_rt~nraJUC1 ave radne b~;ga~e AF!i:-a se bor:Ja za svaku zenu, OJacala svo]u orgamzac1JU •a 1 nizom novih Clan ova. " . · ,. • Jedini problem u jutarnjim radovima hila su nej":ka djeca. .I to je nasa organizacija rijesila. One d~ugarw~ ko~~ msu mo!fle da rade preuzele su brigu nad dJecom 1 n_a ta1 na<:_m. os~9bod1le veliki dio zena. Ova inicijatiya nase orgamzaC1Je ]OS Je v_1se ~bh­ Zila rene, povezala ih U radu sto je imalo ogroman Ut]e~a.] na mase zena. zenske brigade r.iSu se odvaJ_ale rada os~ah~ _br1gada .naprotiv, Narodni front pomogao Je naso] orgamzac1.11 da se na8 r\ld izdigne i ojaca. . .. . . Autostrada je privukla stflro 1 mlado. N1.1e b1~ mkak~v slucaj vidjeti baku i unuka kako rade. N a autostr~d~ .1e ?ol~z1!~ . mnogo djece, pa se pokazala potreba da se form1ra1.u P_10n_1rsk; odredi. Ovi pionirski odredi, PD? rukov~dstv_o~ odgoJ;tel]a, :mall su svoju pionirsku dionic~, l?dJe su s·~ 1~r~h1 z~bavlJah, a cesto su davali i priredbe po diomcama poJedtmh ra]ona, · ·~adno isku;tvo. Ol)i sujzvrsili i dio onih radova za koje sti. ni.rZno trebali strucnjaci. Taracarske brigade, u kojima su masovno ucestvovale.zene,. c"sno su izvrsile svoj zadatak. Nasa obaveza hila ' je ~sena 10 dana prije roka. Na izgradnji autostrade ueestVo"· valo je 404.227 zena koje su dale 1,261.000 dobrovoljnih I'adnih sati, dok je 416.151 muskarac dao 1,193. 7~3 dobrovoljnili radnih sati. ·· · · . Kad su na dan 30-godii§njice Velikog oktobra, povodom puSt:anja u promet zagrebacke dionice autostrade, prodefilirale ·brigade graditelja pred .svecanom tribinom, onda je Zagreb pokazao svoju spremnostda pod rukovodstvom Narodnog fronta· .prede u nove pobjede, u nove ·bitke za ostvarenje Petogodisnjeg ,plana. "-? ZLATNOM ZNAcKOM.KITII,E SU SE ZENE.KAO SA NAJDRAGOCJENIJIM NAKITOM Narodni front podjeljivao je znacke gradi,teljima .. k_ao. pri· znanje za 'njihov rad. Zlatnu znacku. dobio je. on":J• _ko]~ JC :mao 200 radnih sati. S njom se. ponosio svaki br1!fad1r 1 bnl?~d1rka. Zlatnom znackom zene su se kitile, kao sa naJc!ragoCJC;:'l]lm na· kitom. Nastalo je .Zivo taknticenje tko ce J~. pn]e Z"S~UZ!tl. Isp~· cetka, pojedine zene nocu su djecu ostavl]ale 1 .d?laz!le na rad1: liste da bi je sto prije zasluzile, dok se posl_;Je preslo na J?asovm nocni rad. Nekoliko mjeseci skoro do svrsetk_a JzgradnJe .~uto· strade radovi nisu prestali nocu. Smjena je sm]enu zamjenJ1Vala. ZASLUGOM ZENA NA LJETNJl ODMOR POSLANO JE · 7.200 PIONIRA Kap. na.izgradnji autostrade,)ako ina ostalim . ob'avezall1a . Jednogodisnjegplana, Narodnifront je imao punu pomoc i podrsku AFz-a: Jedna od. tih obaveza hila :ie da se na ljetni odmor posalje 4.000 pionira. Na tom veoma vafuom .zadatku Gradski odbor AFZ-a preko rajonskih odbora aktivfuirao je zene i bas njiliovom zaslugom na ljetl)i odmor je poslano 7.200 ·pionira. Sa syakom grupom pionira. odlazile su zene · bilo ka:o odgojiteljice i . uciteljice iii kao domacice, koje su kuhale i prale, Prema tome, obaveza koju je Narodni front preuzeo ne samo da je ispunjena vee .lEi i premasena. .. . KAK.VE JE ORGANIZACIONE FORME PRONAsLA NAsA · ORGANIZACIJA DA BI SE I DALJE UcVRsciVALA PLANSIH RAZVIJALA Radeci sedam mjeseci na autostradi, ~dje mas':'v':,ost od prvog do zadnjeg dana nije opadala, gradJtelJ! su-stekh o.,romno Poslije :~;avrsetka javnih radova organizacija AFZ nasla se pred problemom kako zaddati elan i zivost nase organ'zacije, kakvi sadrmj rada joj dati, sto joj pru.Ziti za daljnje ucvrscivanje medusobnog zbliZe.nja, kako odrzati ~u snagu da hi ju planski i dalje razvijali. Trebalo je civu probudenu politicku svijest uzgajati i dalje razvijati da bi ona zaista postala snaga, koja mijenja !jude, odnos medu njima, pa i svijet. Radi toga priSlo se planskom kulturno-prosvjetnom i politickom radu. Formirana je 171 citalaCka grupa, koje imaju zadatak da si- 224 8. mart 15 NA IZGRADNJI AUTOSTRADE UcESTVOVAW JE 404.221 . zENA, KOJE SU DALE 1,261.000 DOBROVOLJNIH RADNffi SATI 225 �ro.ke slojeve :zena .pribliZe naprednoj Jitera,turi, da med~ zena. ma razviju Ijubav prema domovi?i, oslobodilaekoj b?rb1 na8jh naroda, socijalistickom. radu. Os1m toga do ~.000 zen:'- uklo· .pljeno je u politicke krui!ioke kojima ~ovodi N~r?dm front. Tu se i!iene upoznaju sa naprednom teorlJOID, od,gaJ.aJu se u no: vom drui!itvenom i napredn?m duhu. _Dob~ ?io zena poh_ad~ niZe r srednje obrazovne tecajeve, zatim tecaJeVe stramh Je~~· ka i ostale teeajeve koje organizira narodna vlast. Razne knJI· i!ievne i kulturne ve!'eri, masovni posjeti kinemato.grafi~ .i kulturninl ustanovama, razvijaju kod naslh z~na sm1sao. 1 IJU· bav za svim onim sto je lijepo i korisno. Osun toga Gradski odbor AFZ-a dao je inicijativu da se organizir~ju .razni s~rucni teeajevi. kao krojacki, kitnicarski, keramicki 1 mz drug1h, na kojima se daju kulturno-politiCki casovi. Ove razne ~orme rada omogucuju nasoj organizaciji svestran rad !JledU zenama. •IMAJUCI VELIIiO RADNO ISKUSTVO, PROSAVsl RADNU sKOLU NA IZGRADNJI AUTOSTRADE, Ml SMO SPREMNI DA POD RUKOVODSTVOM NARODN'* FRONTA ISPU· NIMO SVE OBAVEZE NASEG PLANA ZA 1948. GODINU . .· . · .. Dne 15. velja.Ce odrzala se IV. gradska konfere~cija Na: rcdnog fronta na kojojje prihvacen pl~_z~ 194~ .. ~odm_u. ~vaJ plan sastavljen je na temelju obaveza ulicmh t~JUL~tva 1 raJon· skih fronta. Imajuci veliko radno iskustvo, prosavs1 radnu sko· lu na izgradnji autostrade, mi Sll).O spremni da. pod rukovod· stvom Narodnogfronta isp11nimo sve o~ave~e nas.e!l' plana. Kao najveci radni objekat mi cemo ave ~o~n:' Izgra~JtJ _Moskovsku ulicu u duljini od 3.300 metara za ciJU tz¥a~JU. Je pot:ebno dati 1 686.867 radnih sati. Osim toga nas ceka 1 mz. druglh :a· dova, 'kao izgradnja djecjih ~~ f~skul~~rnih. p~rkova, stad!(}n Maksimir, pionirski grad, djecJa 1gralista, prorurska pruga, kao i niz ostalih lokalnih rado:•a. Na kulturno-prosvjetnom . polju, osim o~talih to~aka, u ·planu je predvideno da se u organizaciji AFZ-a form1ra 250 citalacklh grl!pa. Ove godine Narodni front obavezao se da ~e ;ra ljetnji od· mor poslati 8.000 pionira, a svaka grupa borav1t ce na odm~ru mjesec dana, dok je prosle godine odmor sv.a~:' ~upe ~raJao 14 dana. Gradski odbor Narodnog fronta daJUCI prtznanJe na· soj organizaciji povjerio nam je pot!)unu brigu za o:ganizira· nje ovog ljetovanja. N!).Si ispunjeni zadaci, na.S rad, cvr.sta su ';hirrulciia · N arodnom frontu da cemo mi tu obavezu c8.$Ilo ispu• Plan Narodnog fronta predvida da se preuzmu p1tronati cetiri djecja doma, na cetiri doma za srednjoskolsku djecu · · na 4 doma ucen!ka u privredi. Zaaatak ovlh patronata jest · se vodi briga o odgoju i kulturno-politickom izdizanju nasih ucenika i naucn!ka u privredl. Ujedno je u planu predvideno da se otvori jedno daCko obdaniste u kojem ce boraviti daci koji stanuju van Zagreba. Na taj nacin ~vim dacima ce se pruZiti, dok cekaju na vlak, topla hrana i ugodan odmor. Ove godine 1. ozujka zapocelo je takm!cenje glavnih gra" dova naslh narodnih republika. Takmicimo se: 1. U dobrovoljnom fizickom radu na ostvarenju plana iZgradnje i uredenja grada. · 2. U akciji na likvidiranju nepismenosti i. usavrsavanju kulturno-umjetnickih drustava. · 3. U razvijanju ekonomske i k;ulturne saradnje sa selom. 4. U razvijanju fiskulture - fizickog obrazovanja naroda. Ove cetiri tocke takmicenja sastavni su dio Jednogodisnjeg plana Narodnog fronta. . . I.majuci iza sebe ne samo veliko radno iskustvo; ·vee cvrsti .i jaki N;!!,rodni front, ciju polovinu clanova sacinjava nasa orga. mzacija; mi t\emo plan zajedno sa cijelim gradom ispuniti. a ujedno mi &emo ispuniti zadatke, koje je pred zene Jugosla· vije postavio II. Kongres AFz-a Jugoslavije. · Vjeka MaruSic. 227 �. IV. D I 0 ,, PRAVILNO ODGOJE NA DJECA SRETNA" BUDUCNOST NARODA �· Odgoj dicce ie prvi zadatak zena Odgoj nase djece u duhu nove Jugoslavije ! »Cuvati djecu i bditi nad njima, da bi 'zaista mogli postati dostojni gradani nove Jugoslavije, nove zemlje soci~alizma.« ' J os nisu prosle tri godine od potpunbg oslobodenja nase zemlje, a mi smo vee stupili u drugu godinu borbe za ostvarenje Petogorusnjeg plana, u drugu godinu radnih pobjeda na izgradnji socija!izma. Prva godina ujedinjenih napora nasih naroda, godina naseg prvog zajednickog organizovanog planskog rada, dala je vee velike rezultate .. Mi ih vidimo u n.ovim kucama, tvornicama, rud• nicijna, skolama, putevima i zeljeznickim prugama, traktorima i plugovima na nasim poljima. Mi ih vidimo u svom svakodnevnom Zivotu. Mi ih vidimo u broju teeajeva za nepismene, koji iz dana u dari rastu, iii brojnim strncnim tecajevima i Sko· lama, koje daju nasim ljudima znanje, da mogu raditi jos bolje. Pred nailim ocima iz dana u dan mijenja se lice na!ie zemlje. U poztrvovnom i styaralackom radu preobrailavaju trndbenici nasu privredno i kulturno zaostalu zemlju u l!:emlju napretka, kulture i sve veceg blagostanja. »To je moguce, rekao je drug Tito, jedino pod novim uslovima naileg unutrasnjeg razvitka ltako ekonomskog tako i po!itickog i kulturnog, to jes.~. !l novoj druStvenoj strnkturi nase zemlje. Samo zato sto su oslob 0dene eksploatatorskih okova, te stvaralaCke snage na:lih naroda mogle su dati u jednom tako kratkom periodu poslije rata u nalioj od okupatora razorenoj zemlji - ·dosad nevidene rezultate na izgradnji.« Radosnq je biti sndioriik velikog djela izgradnje socijalizma, izgradnje novoga drnStva u kojemu zauvijek prestaje izrablji· vanje covjeka po covjeku, u kojemu sva prirodna i stvorena dobra, sve ljepote pripadaju anima koji ih stvaraju, trndbeni· cima na!ie zemlje, a ne sacici kapitalistickih izrabljivaca. 231 �Radosno je Zivjeti u nal<ojzemlji u kojojje rad sviju 'trud. benika · usmjeren jednom cilju, . u kojoj s tobcrm rame uz r~e rade milijuni !judi samcr u jednom cilju, da nasa domovina bude moena i bogata, da svako od nas, i ti; i ja, zivimo bolje- u ze. mlji u kojoj rukovode najbolji i najodaniji !judi narodu, gdje. je vol:ia naroda i njezinih rukovodioca isto, gdje je narod idejnopolitiCki jedinstven, cvrsto organiziran u N aradnom frontu, kojemu na celu stoji Kcrmunisticka partija, rukovodilac i predvod· nih nasih naroda u borbi za sretniji i bolji Zivot, u zemlji u kojoj je voda i ucitelj naroda drug Tito. Nova Jugoslavija, nove crte karalrtera nasih !judi tekovina su herojske borbene proslosti i stv'U'alackog rada !judi nase Z8mlje na isgradnji. Nasa domovina svakim danom je jaca, svijest nasih !judi svakim danom viSa, jer svaki trudbenik · nase zemlje znade unaprijed zasto radL »Mi znamo sto ce nai3em narodu ,a to znaci i vama i meni, dati mo j i vai3 rad, rad milijuna !judi nai3e zemlje, koji su krenuli da izgrade i stvore bolji zivot. To nam znanje daje hai3 Petogodisnji plan. Zato Sd s ·nevidenim odui3evljenjein, socijalistickim odnosom. prema radu takmi~e trudbenici .nase zemlje u tvornicaina, na poljima, nauc· nim ustanovama, . uredima i Skolama za · ostvarenje PetogodisIijeg plana,· da nasa zemlja, kao sto je rekao drug Tito, postane napredna zemlja s visokom tehJiikom, sa socijalistickim urede· 'njem, koju nikakva sila ne inoze ra:zbiti'« Mijenjajuci lice na.Se zemlje mi mijenjaino i sebe. Ogromna vecina nasih trudbenika na temelju novih morainih shvacanja postaje. svijesni graditelj socijalizma. Ta shvacanja izrazavaju . Se u drugarskoj solidarnosti, svestranom uzajamnom pomaga· nju !judi oslobodenih bd svakog izrabljivanja, za koje je rad ponos, c~t i h!JrO~aJI1, koji znadu raditi i stvarati zajednicki, koji syoje interese nt! odvajaju od interesa ko!ektiva, koji se · . ne .b()je poteSkoca, negoih zajednicki svladavaju. Ta shvacanja izrazavaju se u te4ji nasih !judi za ucenjem, za savladavanjem pot,rebJ:rih znanja i umijeca, a u,cilju, da njihov rad bude bolji .i njihov doprinos ostvai-enju zajednickog cilja sto veci i koris· · niji. Odatle proistice radno odusevljenje nasih naroda, nove crte kara:ktera ljndi nove Jugoslavije, duboki istinski patrio· tizain, Razumljivo je, da u nasoj drustvenoj sredini, prozetoj vi· sokom politickom svijesti, gdje kreloaJlje naprijed sviju trudbe· nika ide. jasno postavljenom cilju ..,.... ostvarenju socijalizma mora biti osignran idejoo·lJ()litiCk:i odgoj mladih narastaja, od· goj u duhu nove Jngos:lavije. 232 · Na 'II. Kongresu zena Jugoslavije drug nto , je rekao: ': :•~v:"ti djecu_ i bditi nad rijima, da bi zaista mogli postati dO'o stOJitll gradan1 _nove .Jugoslavije, nove zemlje socijalizina, Nije dosta to, da dJeca hudu odjevena, nahranjena ... , "azno je .ia nas i to, da -djeca budu pravilno odgajana u duhu nove Jugoslavi]"e.« . . -. . Odgoj eovjeka dugotrajan je i slozen proces, koji · se ·sastojf od nekoliiko razdob!ja. Cil.i je odgoja jedinstven u svakom tom razdoblju, ali svako od njih ima P"sebne zadatke. Zakoni tjelesnog i dlli!evnog razvoja djeteta odreduju do kojeg ste~ ·" pen3:. se, n;t_?Ze .l?ostici. cilj odgoja, u kojem pravcu je va.Zno ra.ZVlJatl hcnosti U OV1m ill onim godinaliJ.a. Jedno Cemo razvi• jati kod trogodisnjeg djeteta, a drugo kod djeteta od desetili cetrn~est godina, ali u svakoj dobi rukovodimo se opcim ciljem ' od~oJa: d': od na.Se djece odgojimo svijesne i aktivne gradane nase zem.IJe· sves~rano razvijene, .obrazovane, odarie domovini, ~po.sobne za ':ad 1 ~branu svoje-.domovine, .zdrave, · istrajne. i · 1de]no uprav!Jene, vrsoko moraine !jude. . . . . Mi obicno mislimo, .da morali:w • politicki. odgoj djeteta Pol!~nJ~ tek kad _quo stup! u ~kolu! kad ima mogucnosti da postane pwmr. Medubm odgo_] nase d]ece u duhu nove Jugoslavije a to ~aci odgoj na. n<Jv nacin,. kako ga t,raZi nai§a , drustv~na stvarn.ost; nov nacjn zivota, rada. i shvacanja nasi]l!judi .treba da _!locne od dana rodenja djeteta. Ne radimo'lii samo fla. nov . namn,, mi, i ~vimo ~a nov .naCin,_ odn~si _medu f?._ania drugaCiji su nego ramJe, pa 1 odnos1 prema naso_j djeci treba da tome odgovar.?'ju. _Nas novi Zivot, kao .i. svi~et~e tr~d!ci,ie nase herojsk~. proslo~1 treb~ d~ se u pun?J mJen OSJeCaJu . na odgoju na~~ ~ladih. narastaJa, da se. om u tom odgajaju, da to novo ()SJBCaJu od casa kad su ·se rodi!i. ·· · Razumljivo je da novi duh, novi ;,_acin zi~ota nai3ih !iudi utJ_ece na djecu i_ be~ _naseg aktivnog sudjelovanja, ali stva~ je ba~ u tome da m1 SVI]esno, organizovano i sisteniatski uvodimo nasu djecu u te nove odnose u na.Sem drustvu d!!. ih cuvamo ~ branim? o~. utje~aja s~arih zaostalih shvacanj~ i odnosa, da 1h. ~a taJ nacm \'npra;:I.Jamo za novi zivot u na.Soj zemlji, da SV1]esno rtikovod1mo n]Jhovim odgojem.. . Sv~ko o? n~ gleda u.. syom djetetu dostojnu zamjenu sebi 1 na;;t':J' sy:o.1e <:J1Jete odgo.1:ti taka, da voli svoje rodite!je, svoju bracu 1 p~1Jatel~':· da bude sto pametnije i sposobnije za Zivotnu borbu; Ali. to ruJe dosta. Pored toga mi moramo nauciti ·gledati na nasu dJecu ne san;to k_~o na nesto svoje, na nesto sto: pripada s~o nama. Na SVOJe di]ete moramo gledati kao novoga gradaruna na.Se zem.lje, za cije zdravlje i odgoj mi odgovaramo 233 �ne samo pred svojom s,av.iesti, nego pred cijellm nasim llB.l"O" . dom, kojemu on pripada kao i nama; za Cije ce dobro on. ratllti i Zivjeti kad odraste. Bas mi majke u prvom redu smo pozvane, da taj put izgradnje naile djece u svijesne i aktlvne gradane nase domovine pripravljamo od prvog dana, kad su ugledall svijet. Mi to jos <lismo dosta svijesni, i mi jos premalo posve. cujemo paZnje izgradnji naile djece. . Nalle zene, nase majke, cinile su herojSka djela za vrljeme borbe. One su doprinijele najvece zrtve za srecu nasih naroda. Danas u danima obnove i izgradnje njih odllkuju crte karaktera naJboljlh trudbenika naile zemlje, one su aktlvni i svijesni borci na svlm podrucjima izgradnje novoga Zivota u nailoj zemlji. U tome ih rukovodi duboki patriotizam, a u prvom redu sreca njihove ·. djece koju za njih stvaraju izgradujuci novu Jugo. slaviju. · · . Dijete je ljudsko bice, ·drustveno bice i kao takvo se rada. Ono se jo!i sasvim ma!eno; dok jos ne zna ru govoriti, ukljucuje u Ijudsko drustvo. Guce · nam, trazi i raduje se kad se s njim razgovaramo, pjevamo mu, s njim se igramo. Njegove rucice, ~i, ci:ielo njegovo t ice traZi djelovanje. Otlo se prevr-1~. dize, igra se svojim n\]zicLma i rucic&.ma i tako razvija svoJe fmage· Svaki momenat u toj borbi b.'eba iskor!stiti, da odgojimo zd· ~-,o. ~ktivno, ~c':l_~;<tal.no i r&:dosno diiete. OmO",'Ucitl mu da J:ooravi sto vise na zraku i suncu, da bude otporno. cu. · vati ga Od lupe i vike, da mirno spava. Iiraniti ga ]io propisima ·i odrzavati tocan red u njegovom Zivotu potrebno je njegovim njeznim snagam <J., koje u to vrijeme naglo bujaju. . . · Povijati dojeilce po starom nacinu i sputavati UJegovu aktivnost, drnati ga u zatvorenim prostor!jama, mjesto na zraku i suhcu, vikati, svadati se kraj djeteta, pustitl ga bez ,igracaka, bez razgovora i potpune cistoce, znaci odgajati ga nepravilno. , Vee u prvoj godini, zahvaljujuci ,tome, razvija se u drust':ll ljudi i pod njihovim utjecajem i rukovodstvom, ono usva]a prve obllke saobracanja s ljudima, pocinje govoriti - spora. zumijevati se s ljudima. Privikava se potcinjavati volji i za. htjevima, koje pred njega postavlja iu odrasli. Poslusa sto mu se kaze, razumije pohvalu iii prijekor. U drugoj godini vee hoda, znade se sluzit! predmeti~a- k~j~ j~- upol!alalo, govarl i svijes·~o se .rukoyo~~ onim sto ?u~e 1_ vuli od odraolih opon'l~a ih. Vee u toJ dob1 d11ete pokazu]e lZVJesnu inicijativu i sa.IJ1ostalnost. Do trece godine nauci samostalno jesti, igrati se, samo se ·opredi~ljuje 11rema stvB.l"ima i zna sto hoce, a sto ne ee. Prema svojun mahm snagama ono vee nastoji da bude korisno, da se uklopi u rad odraslih ( donijeti ko- 234 ma.dic drveta, podignuti nesto, »pomooi« mami kad. mljesi kruh per: rublj~ i t. d.) i to s najvecim veseljem. IDto, vee ga tu treb~ navikavat1 na samcstalnost da se samo pere, oblaei cipele it. d., urednost, poslusnost na pravila zivota u zajednici. Davati mu igracke, citati male price i pjesmice, koje oplemenjuju njegova cuvstva, razgovarati s njim, pravilno ga upucivati u igre da se · razvijaju njegove umne i tjelesne sliage i da stice prva p~avilna shvacanja o odnosima u ljudskoj zajeduici. P!ailiti i tuci dijete, kao sto neki cine cak u toj dobi, stvarno je divljastvo ,jer osim ljubavi .za !jude i ljepote prirode, dijete hema ·niSta u svom srcu. Dijete se nicega ne boji i moze prema svojoj .snazi vee i u toj dobi mnogo nauciti, a. od nas ovisi kollko, sto i kako ce nauciti ..• Vee tu na prvim koracima !r~ba odg~.i. djeteta biti idejno . upravljen, pun idejnog sadr· ' zaJa. Paziti da se nailom krivnjom, nerazumnom ljubavi ne razvijaju u djetetu stetni moralni osjecaji kao na pr. sebicnost, tvrdoglavost, hirovitost, djeeja raspustenost uslijed koje dijete ( osobito ako je jedinac) postaje mali tiranin. Takvi. osjecaji .ako se u prlim pocecima ne suzbiju i ako se ne pomaze djetetu da ih savlada, ani u daljnjem\ razvoju ostaju, ucvrscuju se i p:eobrazavaju u negativne crte karaktera. Kasnije, skola, pici· mrska organizacija, pa i samo dijete mora ulagati rnnogo snage da to ispravi u svom karakteru. ' ~sto je taka stet~~· ako se "djetetu ne posvecuje dosta pa.ZnJe,. ako ga se p!as1,, pa se dijete boji !judi, ,stvari i raz)'lih prtrodllih pojava. To koci njegov razvoj i njegovu aktivnost JCT dijete postaje p!asljivo, povuceno, pa cak i s!a bib zivacS: nesamostalno, a kasnije nesamostalan, bezinicijativan covjek. I zato su potrebni veliki napori i samog djeteta i zajednice da to savlada. . . . . . Nauc~ti dijet~ go':oriti, upoznati ga s ·. predmetima ·iz najbllze ?ko~ne, na':Iknuti ~a. ~~ samo radi sto moze, ocuvati ga zdraVlm ~ otporrum, pumm z1votne radosti, zadatak je odgoja nase djece u toj dobi. l! pr~dskolskoi dobi dolazi do znacajnih promj(ma u tjeles- • nom t.•duseynom razvoju djeteta. Pocinje oblikovanje osnovnih crta bcnos~I, kar~ktera, .volje, b':?e se i razvijaju umne spo-sobnosti, l!'t~res1, polazu temel.Ji moralnog vladanja, odnosa prema okohm, negativna i pozitlvna cuvstva. Predskolsko doba . temelj j~ na kojem se ]iodiZe slozena zgrada licnosti covjeka. ~Zatsta, karakter buduceg covjeka najvise se oblikuje u prvim godi)'lama zivota. Ono sto se sabere u karakteru u. tim · Prvim gOdin~ma te~eljito je, i cini drugu narav covjeka ..• Sve sto OOVJek popr.una kasnije u mnogim slucajevima nema 235 �onti cvrstinu, koju ima oilo sto je prirn:lj~no u godinama dje• tinjstva,<< rekao je veliki ruski pedagog l.Jsinski. . · Svi mi .znamo iz · iskustva, da su nam u neizbrisivoj usJ?omeni ostali razni dozivljaji iz- ranog djetinjstva. Mi se sjecamo kako smo se igrajuci uz majku iii oca nauci!i raditi razne po; slave. Kako sma· naucili razumijevati njihov rad i rad ostalih odras!ih !judi. Sjecamo se kako bi se u ljetnim vecerima stisnuli uz stariju djecu iii odrasle i slusali price o ljepotama koje _su djeca dozivjela preko dana na poljima, sumama, vodi i livadama, iii sto su stariji u toku dana dozivjeli u svom radu. Sje· camo se prekrasnih jutara kad bi drhturili od jutarnje hladnoce i trckarali uz stariju bracu, a ani nam tumaci!i za.Sto je trava mokra, premda- nije bilo kise, za.St? se jutrom seva dize prva u visine, da ostale ptice i zivotinje jos spavaju, a mi bi sretni i si· gurni mislili kako -ih se ne · bojimo. Tko bi zaboravio zimske veceri kada su se pricale narodne price i pjesme i kako smo saosjecali. s junacima, volili prave;dne pobjednike i mrzili ugnjetavace puni osjecaj:;t, da cemo se i mi taka boriti kada _budemo veliki. Jos nam je- dan as zao-, kad se sjetimo kako nam Je netko od starije ·djece. nemilosrdi1o urtistio- nas mlin sto smo ga izgradili na potocicu iza kise, m unistio nasu gradevinu od blata ili pijeska. Isto. taka· nezaboravan nam je strah kojega su nam tjenili u ko-sti od strahota mraka, vila, vjestica i vragova. . Zar nasa ·djeca mogu·- ikada zaboravitl strahote koja su vidjela i dozivjela za vrijeme bnrbe, i zar iz njihovih srca maze ikada nestati llU'znja prema neprijateljima. nase domovine ?_ Zar u njlma ne ce do smrti zivjeti svijetla uspomena na borce 1 ~e­ i-oje, i zar u rijihovim ocima ne ce uvijek osta~i slika d~ga 'l)_ta povezana S OSjecajem najveceg ponosa i.~rec:?. U ?JITI_la Z~Vl duboka ljubav prema -domov1ni, prema nas1m !Judima 1 nj1hDVlffi hetoi,kim djelima. · · Ti utiscl iz djetinjstva, koji ootaju neizbrisivi za Citav zivot, vrinijer odraslib s kojima dijete dolazi u dodir, stecene navike i nazori steceni u 11.jetinjstvu, utjecu na razvoj covjeka. .. - - Sve to l'Okazuje kako je vazno u tim godinama rukovoditi odgojem na.Se djece i njihov zi':ot i~puniti_ bo!?atim __idejnim ~a­ drzajima kbji ce djelovati na n]ih 1 1zgradn:_at1 u n11ma osebme novlh !judi svijesnih i aktivnih gradana nase zern!Je. Nalla dru~tvena stvarnost, bogata izvanrednim primjerima herojskog i-ada na izgradnji, istinske ljubavi prema domovini, medusobne !jubavi nasih naroda, borbe nasih ljudi za napredak dubokog osjecaia odgovornosti i duznosti prema zajedniC· koj 'stvari, najplemenitijih osjecaja prema covjeku, najljudsk!ii~ odilosa. medu ljudima,- daje sve mogucnosti za upoznavanJe 1 236 p_qveziv~t;je • na.Se djece . s radom !judi, s na.Som drnStvenoll1 s~varnoscu. To t!'eba da Cini temelj odgoja i razvoja nase <lJece. .. . . · · ~o djeca u toj ~obi ne steknu kulturno-higljenske n~vike t~n;:I]e pcorala, ~o 1m se ne razvija misljenje, znatiZelja, n~ potwe nJihova aktivnost i nj~ovo_ styai-ala.Stvo, ako u toj dobi ne st~!rnu os~ovne radne naVIke 1 IJubav prema radii ako se k~~ nJih u to~ d?bi ne razvijajuplemenita cuvstva prenia domoVJm,. ruk?vodioCJma i he;o.iima mise._zemlje, aka se ne odgaja pag:;ot~ki ponos.. sv_e ce. se to u z1votu mnogo teze postim: Isti?a.~e ••da sve_ sto )e pnmilo i nauci!o dijete u predskolskoj d~~~ J:?.)e c~to 1 TI_'Dze_ ~e "?nogo .toga u kasnijim godinama iz. ffil]emt1 u .nJegov~J SVlJestl- Maze se promijeniti njegov stav P!'~m~ drustvu,. U]egove navike i nazori. NaSe druMvo. preod~ , ¥aJ~ '· od_rasle !JUde. S uspjehom brise staro i preZivjelo u svi]esti !Judi. · ·. · · · stetno ~e za n~a riova p(>}roljenjaraVriodusno se odncisiti Pr~m~ _odgoJ~. p;-edSkolske djece i mis!iti, da se .cina mogu ,odgn]atli raZVIJatl sa"?a od sebe,. bez. naseg punog rukovodstva. '.I'a_;<:ay sta_Y. t:'-kod;r Je ostatak proslosti koga treba odbacitikao nesto P:-eZlvJelo 1 s~aro. _Nasa drustvena stvarnost, struktura nase _drz~17e, omggucava ~ stvara svaki dan sve bolje uslove .za odg_o.! ?ase predi\kol~ke dJ~ce. I:'a odg0 j predskolske djece treba paZ1t11. zb~~- toga, J_er .nasu dJecu treba pripremiti za ozbiljne Zadatke _kOJl I~ ~ekaJU kad predu U skoJu.. .. . . · _ Ide~no:politlcki o?goj nase skolske djece vodi nasa CHnl~, dina koJa Je rukovodilac ·saveza pionita. -· · · · ljeca_ ~u po svo~oj prirodi sklona organizaciji. Ona vol~ j zna u. radit1 u ko!e_ktivu~ organizirano, podcinjavati svoju ·volju koJ~kti~, prov?di~ SV~]U inicijativu. kroz kolektiv, Sto im pO• m";Ze pn ~g:'-J3:nJu UJlhove drustvene svijesti. Da je tako SVJ~doce dJec.Je ~~\. koj': djeca. uvijek izvode, zajedno i koj~ ~aze, dac se svak1 clat; 1gre tocno pokora.va odredenim _ ravihm~: Nas.a ?Jeca vole 1gru i treba da se igraju, da u d!stvu S~_?Jlh. vrsnJaka provo_de radosno djetinjstvo, ali. samo zajedmcka ~gra ne Zadovol]ava nasu djecu. . . . d ~Jeca na~e ;'em]~~- i naSe historijske epohe nisli kao djeca ru~1h zema!Ja 1 ramJih epoha. Ona Zive u drustvu k · bukti stv~r~3:cki r3:d, ~. koje;n se ostvaruje socijalizam.uOn~J~~ sa~emeruc1 . 1 sudiomc1. nase n.u:odilo • oslobodilaCke borbe. Om ~~ se _zaJed?o s os~alim gradamma nase zemlje borili protiv ~e~rlJ:'te!Ja; om su zaJedno s njima podnosili teskoce i stralwte OJe J~ okupator nanosio nasoj zernlji i naSim narodima 0 su svasta dozivjela ,vidjela i cula i njima je bliz i razumljiv c~l'j :?37 �za koji se borlmo. Oni z.ele i teze da SE) aktivno bore za njego,rp ostvarenje. 0 nama odraslima ovisi, da oni zaista budu . tako aktivni borci za ostvarenje socijalizma, borci protiv ostataka prcslosti, predrasuda, praznovjerja i neznanja kao . ~.u •bili aktivni borci protiv okupatora. P izgradnji ' jasni su njihovi zadaci. Potrebno je da ih pred njih p~=l~~~J~~~~· da. im pomognemo .da ih do kraja shvate, da im s.redstva da ih ostvaruju. Pionirska organizacija. po svojoj strukturi, oblicima, sadrzaju i metodama rada ima sve mogucnosti da aktivizira na5u djecu na te zadatke i mi treba da joj u pt>noj mjeri pomazemo. . . Medutim, mi cesto pokazujemo nerazum.ijevanje cak i za osnovni drustveni zadatak nase skolske djece, a to je polazak sko!e i savjesno izvrsavanje sko's!qh obaveza. Nisu kriva samo md!ia djeca ako ne polaze skolu ili' dobro ne uce. Ne znaci da samo oni nisu shvatili svoj osnovni zadatak, nego nismo ga shvatili ni mi. ier ih dovoljno ne pomazemo. Mi odrasli nismo do kraja shvatili, da je cilj odgoja nase d~ece jednak cilju izgradnje nove Jugoslavije i da on iz toga proistice. Izgradivati socijalizam mog-u samo napredni i borbeni ]judi kako su vecina trudbenika nase zemlie· I nasa djeca postat ce takva ako im omoguclmo, ako ib uk'jucimo u te zadatke. · . Mi cesto zaboravljamo na one oblike rada koji su nasu d;ecu stvorili aktivnim borcima u narodno-oslobodilackoj borbi. To je bio svakodnevni i neprekidni dodir s borcima. to je bilo svakodnevno i neprekidno saznanje o toku borbe, o putu pobjedi. To su bili svakodnevni i neprekidni zadaci koje su izvrsavala upravo nevjeroiatnom odlucnoscu i hrabroscu nasa djeca kao kuriri, pomagacj na6ih bolnica, ot:ganizatori skola i zivog kulturno-prosvjetnog rada u nasim selima. . »Puten:i korisnih poslova odgaja se kod djece· drustveni nacin njihovog prilazenja svakom pitanju. U drustvenom radu odgaja se drugarska solidarnost. tu- se izgraduje sposobnost da se udruzeno.-zajednicki, kolektivnp '"adi. Na ovom kao i na svakom poslu potrebno je znanje. Vuiiti knjigu; znati se njome sluzitl, upijati znanje,« ucila je pionire i ucenike E. K. Krupskaja. , N e smijemo nikada zaboraviti, da je uloga odra.slih u zivotu djece najznacajnija i da svaki odrasli covjek mora pomagati djeci, da nauce ono Sto on zna, da na taj nacin svi !judi nase zemlje zajednicki .rade na tom da nasa djeca budu zaista od· gajana u duhu nove zemlje socijalizma. Tatjana Marinic 238 roditelja U odgoju m!adih nar.Staja veoma je vallan njibov odnos prema roditeljima, koji treba da se izrallava u po8tovanju ugleda · i dostojaillStva roditelja. Utjecaj roditelja i, njihova rukovodstvo za uspjesan odgoj djece moguc je ako znadu odrzati syoj ugled .. · · i dostojanstvo. . . Pravilan odnos prema roditeljima odgaja se kod djece na dva nacina: putem neposrednog utj~caja (nalog, podstrek ili. kazna) i putem posrednog i to primjerom svog Zivota, vlada' njem, orgaU:ziranjem sredine u kojoj dijete Zivi. Ovaj put, t. j. . drugi, teZi je, ali no.nogo zahva!J\iji · · · Jedan od najvecih pedagoga svijeta A. S. Makarenko, koj( se bavio mnogo pitanjem autoriteta odgajate!ja pa i autoriteta roditelja, cesto je govorio roditeljima: . »Vase licno vladanje je najodlucnija stvar... Nemojte misliti da vi odgajate dijete jedino onda, kada ;razgovarate s njim, iii kad. ga po,ucavate,. iii .\ mu nala5ete. Vi ga odgajate u svakom trenutku va!leg Zivota; i'ak i onda, kad vas nema kod kuce. Kako se vi odijevate, kako razgovarate s drugim Jjud4na i o drugim ljudima, kako se ra· dujete i zaJostite, kako se obracate prema prijateljima i' kako po.Stupate s. neprljateljima, sve .to im.a za dijete veliko zna• cenje:« .. . Njegov autoritet kao odgajatelja bio je vanredno. visok. On je bio za djecu koju je odgajao onaj uzor, onaj ideal covjeka cijim se nalozima nije moglo ne pokoravati, .kojega su svagdje "premno slusali, kojemu su neo"'"'"aniceno vjerovali, a sto je glavno, kojeg su duboko poi&tivali i odano voljeli. Ta.i neograniceni autoritet pomogao je Makarenku da s. usiJjehom izvr6i svoj veliki pedagoski rad. . · Iz ovog primjera vidimo, da utjecaj na dijete prije svega zavisi o licnosti samih roditelja. sto je njihova licnost izrazitija; · pozitivnija, savrsenija, to je i njen utjecaj na dijete .dublji, svestraniji i bogatiji. Stoga je neobicno v.Zno da se svaki roditelj . brine da mu dijete ima stalno pred ocima pozitivne primjere . · . vladanja. A~o l??gledamo sa.svim malo dijete koje tek pocinje spoz?av~ti SVJ]et oko sebe, vrlo brzo mozemo primijetiti da je znati~elJno i sdrlono za promatranje i oponasanje. Njegova je ose· bma ~to. zeli prodriieti u samu bit pojava koje promatra oko sebe 1 zadrzava ib u svojoj svijesti, a kasnije ponavlja ib u svo- ' jim igrama i malim radovima. 239 �Ako omogucimo djetetu u .njegqvoj najranijoj nesto dobro, tada ce njegovo vladailje prema sviije1tu.. s1;o ,,g~; spoznaje biti pravilno, pozitivno, ali ako je .ono ~:!~~~~-m~,k~ dJetinjstva okruzeno nezdravom i nesredenom s· ono mora gledati lose primjere i grubost, slusati sva<te roditeljima, to· ce dijete kad · odraste tu grubost· uzvracati telj!ma u svojim postupcima. . .. .. Ogromna odgovornost lezi na svakom roditelju, jer. se sva,_ki korak i svaka rijec nalazi pod ostrim pogledom malaga bic_a. Sarno dobar primjer i pravilan postupak pomaze l'azvoju i j~­ ca-nju moralnih snaga djeteta, a obrnuto kida i koci njegov napredak, navikava ga :ha grubost, na la.Z i na ostale lose osebine .. U odgoju djeteta, u tom najvecem procesu obHkovanja ·lie. nosti, nema niceg sto bi roditelji mogli nazV-ati sitnicom. Sve je ovdje va.Zno, cak i ono, ·Site na prvi pogled izgleda da ne -zavreduje paznju. Upravo roditeljima naglasio je A. S. Makarenko: >>Ako ste vi roditelji, tada znajte da ste vasem (ljetetu dali mnogo godina unaprijed svu vasu paznju, svu vasu volju.< sto dijete postaje starije, to se u vec\oj mjeri pojacava odgovornoot roditelja za njegov odgoj, a takoder i za ·svoje via· danje. Odraslo c!ijete sposobno je ocijeniti ·vladanje svojih ro· ditelja i postavlja sve vece zabtjeve·prema sebi i okoliili· Da bi autoritet roditelja ostao na visfni, u ,Prvom redu p(i' treban je sklad medu oba roditelja. U porodici treba da vlada iskreno. drugarstvo, uzajamna pomoc\, ljubav prema radu i pra· vilan odnos prema drustvenom zivotu. · Djeca su ponosna na svo]e roditelje koji sn posteni i ·drustveno vrijedili I judi, oili rado slusajukadim roditelji pricaju o uspjesima u svome radu, o zivotu svog kolektiva, o do-gadajima i svakodnevnim uspj~­ siina na izgradnji nase zemlje. To je. najvaziliji izvor roditeiJskog autoriteta, koji prirodno budi u djetetu osjecanje •licnog postovanja, ·osjecaj ponosa za roditelje, koji se isticu na svome radu i uzivaju poMovanje u drustvu. Roditeljski odnos prema djetetu treba da bude ozbiljan i pun zabtjeva, a ujedno i pun postovanja djeteta. N e znaci to, popustati djetetu, nego ne prilaziti mu kao odraslom, vee ~u: boko prodirati u svijet djecjih interesa, postupaka, ra~ostl ~ tuga. Nije dobra pl'evelika njeznost. nego treba ]Jokazivatl praVI interes za voljene igre, za zivot u skoli, uspjeh u ucenju, i dru-. gove d.ie~eta. Zasto treba da smo takvi ]lrema djetetu? Evo zato, jer dijete osjeca pravi, iskreni i dobro11amjerili interes ]lrema sebi i razlikuje ga od namjestenog i povrsnog. Velika je pogreska roditelja ostaviti dijete u obitelji bez pa.Znje, 240 b~z' 'savjeta :i pomocj. Pomanjkanje nadzora u obitelji, dovodi d~'teSkib.. posljedica u razvoju djeteta, ono postaje nediscipli· rorano·; grubO,. neobuzdano, a u njemu je pritajena uvreda. i ne" zadovoljstvo. . · · · . Roditelji treba da si postave cilj,. da svakodnevno provode 1-2 sata,s djecbm. Tovrijeme trebakoristiti p.e za nvjeravanja djece o ovom iii onom, ne radi obracunavanja, . vee za bliz i · drugarskLrazgovor, .u kojem mogu doznati sto zanima njihovu djecu, u· ,cemu im, treba pomoc\i savjetom ili djelom. U dane, kad su.roditelji slobodili neka sa svojom djecom odu na zajedilicku set:hju ill zanimljiv i radostan izlet. U ,azgovoru s djecoin roditelji ne ispoljavaju samo svoju ljubav, nego takoder iskreno postovanje. prema licnosti svoje djece, dubOki interes za njihova doZivljavanja i za ono,. sto ih uznemiruje ili zanima. Jedino, na osnovu takvog cvrstng kontakta 'u kame nema ne- ' prirodne njeznosti, dakle na temelju medusobnog odnosa, koji je prozet dubokim osjecajem uzajamnog · povjerenja · i posto; vanja, moze se razviti pravo prijateljstvo izmedu roditelja i djece, sto je vazan nvjet, a ujedno mocno orude za pravila,n od' goj djeteta .n obitelji. · · . · Vrl.o cesto roditeljigrijeile kada smatraju da je djecL po: trebno uvijek i sv:;tgdje stalno. tutorstvo. Ima oceva i majki,' koji _ili casa P.e. pustaju dijete izvan svoga oka, na svaku rece· ilicu. koju dijete k_aze daju svoju primjedbu, .pohvalu iii ukorZa takve slucajeve moze se rec\i: »Odvise nadzira.ti dijete · i stalnotutorstvo :ilad njim znaci lose odgajati.« · Potr~~no ·~e. <;>~iasiliti i osjecaj djeteta pod .stalnim tutor~ stvo~. D1~ete Je ~seno rad?sno~. osjecaja slob¥~ u. svojim po~ s~UJ?Clma 1 ra~o':ffia, ono )e UV!Jek u napeto<>ti 1 oce~uje upli'· tan.)~ u sve s1!mce svog z1vota.. Ono se navikava vee od naj" ramJe ml~dostl,. da_ sebe t5_leda u centru stalne paznje, briga i strabovan]a rod1teiJa. Usi!Jed ovakvih postu:paka dijete postaje nesigurno, tra.Zi stalnu pomoc, cak i u .takvim prilika.ma, kad mu nije potrebna. Jednom rijeci; tako izgraduju potpuno nesamostalna covjeka. Zato, bit obiteljskog odgoja ilije samo upravljanje i razumno rukovodenje djetetom, nego i navikavanje da ono od. malih nogu bude samostalno. Odgoj u obitelji treba da se 'temelji .na poticanju i ucvrilcavanju tefuje djeteta za nezavisnoscu i po· drzavanje njegove Zive iilicijative. Ozbiljna, i dosta cesta pogreska obihlljskog odgoja. je prevelika njeznost roditelja ]lrema svojoj djeci. Neki roditelji vide svoje duznosti u tome, sto nastoje djeci pruziti najrazlicitija zadovoljstva. Svoju ljubav iskazuju u stalnim milovanjima, ' 8. mart 16 241 �njeZilostima, obasipavanju hvalom, te stalnom dariv•andli. ces1:o i bez povoda. Oni s velikom strepnjom pa.ze na zdravlje dj<Jte·~a; cuvaju ga od svjezeg zraka, zimi oblace u pet odijela, a. u , kada je lose vrijeme ne daju mu uopce izaci, da se ne bi · hladilo. Kod rucka s napetom paznjom gledaju na. svaki komad; koji dijete jede, na svaku zlicu juhe, koju dijete proguta. U slucaju, da dijete ne jede, mole ga, obeeavaju razne . igracke; zabavljaju ga pricanjem prica ill bajki. Veoma je tesko predo• . clti onu ogromnu stetu, koju nanosi ovakva prevelika ·njeZilost na razvoj citave licnosti djeteta. Sigurno je, da takav.. odgoj slabi njegove snage, da takvim odgojem dijete vidi sebe u sredistu okci kojeg se vrti citav Zivot oblteiji. Takvim odgojem dijete pocinje postavljati pretjerane zahtjeve na. svoju sredinu; a u njemu se 'odrazuju prvi znaci sebicnosti: Takva djeca najcesce zele biti gospoqan u obitelji, a kad odrastu iznenaduju roditelje swjom okrutnom nezahvalnoscu. · Nasuprot takvog odgoja, koji odise prevelikom njeznosti u nekim obiteljima vlada u jednakoj mjeri preostri postupak u kome ima .previse zahtjeva. Koliko velika njeznost smanjuje samostalhost djeteta, toliko krutost i ostrina potiskuju volju dieteta i poniznje njegovu licnost. Takva djeca, kpju se stalno opominje, grdi, na njih vice i kalinjava, postaju doista pokorni u obitelji, a katkada potpuno neocekivano odgovaraju grubim rijecqna u kojima se ispoljuje drskost i nepolltovanje. Izvan kuee; na ulici ili u skoli zadovoljavaju svoju zelju za nezavisnoscu, te postaju hlroviti, tvrdoglaiTi, grubi i nedisciplinirani. Vee ovo nekoliko primjera pokazuje nam, kako nepravilan odgoj prema djeci ima teske posljedice, koje se odrazuju ne samo u izgradnji nje.gove licnooti, vee i u odnosu prema roditeljima, a kasnije i prema citavoj zajednici. Mogli ]>i navesti jos citav niz slucajeva, gdje se u odgoju djece prave pogreske u.slijed kojih dolazi do nepravilnog odnosa i nepostovanja roditelja. Tako na pr..ima rodil;elja, koji u odgoju svoje djece ne poznaju nikakav sistem. Oni ostavljaju dijete cas bez svakog nadzora, potpuno na vol:i\1 slucaja, i)as ga strogo nadziru, zatim postaju njezni i pretjerano miluju i hvale, a katkada ga opet grde, predbacuju mu i kaznjavaju ga. U ovakvom odnosu roditelja prema djetetu nema nromisljenosti i odmjerenosti, sve zavisi od raspolozenja i slucaja, sve se odvija bez sistema. Rad, odmor, sa.n, jelo, igra nemaju odredeno vrijeme. Pod takvim uslovima dijete ne maze zavoliti red i ne moze steci volju za nj. Ono ne moze nauciti da gospodari svojim vremenom i svojim snagama, i z;a.zvija se u covjeka nestalnog karaktera bez via· stite volje, koji se teSko prilagoduje i snalazi u Zivotu. 242 'Katkad opet moliemo naci potpunu neuskladenost u odgojnim metodama oca i majke, i to u njihovim zahtjevima, koje postavljaju pred djecu, u savjetima, pohvalama, pa i citavom rultovodstvu vladanjem djeteta. Ono, zbog cega otac izrice po· hvalu izaziva predbacivanje sa strane majke, iii obrnuto. Umjesto jedinstva vlada neskladan postupak od kojeg svakako u najveeoj mjeri stradava razvoj djeteta. Zato, u obitelji mora postojati cvrsto i' nerazrusivo praviJo. Nitko od clanova obitelji ne moze. i ne smije mijenjat1 zahtjeve prema djetetu, ako je drugi· clan te zahtjeve postavio. Na pr. ako otac zna, da je majka nesto zabranila, on tu zabranu ne smije mijenjati i ako ... smatra da je nepravilno, a da se prije toga ne dogovori s majkom i to uvijek u odsutnosti djeteta, o tome, kako bi .trebalo u danom slucaju postupati. Nikada roditelji ne smiju u prisutnosti djeteta raspravljati o zahtjevima i ocjen; postupaka djece, jer to pokazuje da kod samih roditelja nema zajednicl<ih pogleda, a dijete koje bi .prisustvovalo takvom razgovoru moze zakljuciti: »Ja en onda raditi onaka- kako budem sam htio.<< U tom slucaju dijete nauci koristiti s'labosti odraslih, sluZi se lukavstvom i laskanjem. Sigurno je, da roditelji ne zele odgojiti takvu djecu, jer· ria.Sem drustvu i nasoj zemlji potrebni su !judi sa .i«kom voljom, pra~edni; odvaZni i posteni. Stetan utjecaj na razvoj djece; a ujedno i na njihov odnos prema roditeljima imaju i nezdravi uzajaml)i odnosi u obitelji izmedu oca i majke. Uzrokom mnogih zivcanih obolenja djece je nesklad u obitelji, svade i razmirice, ciji su svjedoci vrlo cesto djeca. Vee malo dijete (od 7 god.), koje prema miS!jenju roditelja nista ne ra.zumije sto se oko njega dogada,. u stvari bolezljivo reagira na viku, pretnje i psovku. Njeznom Zivcanom sistemu djeteta nanosi se povreda, koja katkada ostaje za citav Zivot. . · Ljubav roditelja prema djeci traZi od njih mnogo samosa· v!adavanja, strpljivosti i nastojanja, da se njihovo malo nezadovoljstvo ne pretvori u plamen gnjeva, jer cesti medusobl)i sukobi ,mogu ostaviti tezak trag na djetetu. · Iz sviju navedenih primjera vidimo, da je cilj odgoja u. obitelji odgojiti svestrano razvijene !jude, aktivne i. istrajne, koji 6e bit; sposobni da sva stecena znanja dadu svome narodu i domovini, dok cemo postovanje i autoritet zadobiti kod svoje djece, ako licnim primjerom i pravilnim postupkom jacamo mo· ;alne snage djeteta, ako nastojimo dobra upoznati svoje dijete 1 svaku osebinu njegova razvitka. To znaci, pornavati njegove sklonooti i zelje, njegov odnos prema radu, njegovo poi:ta.Sanje u porodici, skoli i van nje. Upornati ono, sto dijete voli raditi i c 243 �citati, kako izvrsava zadace, da li je nemarno iii marljivo u du, koje predmete_ slabije uci, kako dijete provodi svoj s kime se druZi i t. d. · ·· U svojim odnosima prema djeci, moramo biti pravedni, riikako ne Iagati djetetu, biti tocni u svojim .obecanjima'; -ako ze. limo steel njihova povjerenje. \ · Moramo znati postivati njegovu licnost, stb znaCi, izbjega,; vati samovolju u postupcima i rijecima. Ne bdgovarati hiram na hir djeteta, ne odgovarati gruboscu na njegovu grubost, rie odgovarati nemarnoscu i ravnodusnoscu na nemar djeteta. VIa~ dati sobom - svojim osjecajima i vladanjem, izgraditi u sebi cvrstu volju i nauciti dijete razumjeti razloge roditeljskih po. stupaka. ' Mi moramo biti dosljedni u svojim rijecima i postupcima, i brinuti se, da dijete ispuni svaki razuman zahtjev i izvrsi sva.ko zadano obecanje. Duzni smo pokazati osjecaj i brigu, ali istodobno i potrebnu strogo-st. Prava briga o djetetu nemoguca je, bez izvjesne stro· gosti, bez odredenih granica njegovih zelja. Tamo, gdje toga nema, ne ·maze biti pravoga ·a.utoriteta roditelja u oeima djece, tamo se ne moze postlci pozitivan rezultat- u oqgoju potrebnih ' . osobina novoga covjeka nase zemlje. Autoritet roditelja proizlazi iz razumrie ljubavi' i postova· nja svoje• djece, iz moralne prednosti roditelja, iz uvjerenja djece da ce kod njih uvijek- naci savjet i pom()c kada im je ona pDtrebna. · · Zdenka Krznar 244 _Kazne i nagrade · u odgoju _ 1 ! Kazne nagrade __ su ~gojna sredstva koja postoje otkad ~a~ o~goJ. Razum~JIVO JC, da su se kazne i nagrade raziicito prlmJenJIVale u razrum etapama :<azvitka Ijudskog drustva. One su u kl~':'nom dru8tvu imale izrazito klasni, ugnjetacki kara.kter. znaCI da S(l S _Promjenom drvJltva mijenja Upotreba kazna 1 nagrada u odgoJu. ~as. dauasnji odnos prema kaznama i nagradama ne maze . 1 ne ce b:~! ~~ak!l;~· ka.kav je !;>io na pr. na8ih roditelja u staroj JugoslaVIJ1 ih prrJe. !og_a. Nase danasnje drnstveHC prili.ke iz osnova su se promiJemle. Nestali su nepravedni i nepoiiceni _ kl":,sn_i o?n?si m~~u Iju~a, pa i stari odnosi prema omJadini, ' nasa] dJ7?1 1 nacmu nJihova odg 0ja. Mi, majke, nove Titove ~u~os!av1]e .~ora~o s7 upozna!i s tim novim odgojem, a.ko zehmo odgOJiti SVOJU d]CCU prav1Jno i prema potrebama nasega naroda. Svakako da .pitanje kazna i nagrada predstavlja jedno vallno pitanje dana8njeg odgoja i zato moramo znati kako se ova odgojna sredstva pravilno, peda.l(oSki primjenjuju. - Na prvi pogled to izgleda vrlo jednostavri.o. Ako je dijete nevaljalo, treba -ga kazniti, a ako je .dobra i _posluilno, treba ~~- pohvaliti ill nagraditi. Kako cemo ga kazniti, zavisi od ve· heme prest~<pa ill pogre8ke, koju je ucinilo, a isto ta.ko i kod nag_rada iii pohvala - prema tome koliko je bilo dobra, marlji· vo 1 poslu8no. To ee roditelji i odgajatelji obieno izvesti onaka, kako im se cini da je najbolje. · Kad bismo se slozlli s ovakvim misljenjem, znacllo bi da kaznjavanje i nagradivanje djece prepustamo svakom rodite· Iju i- odgajatelju,- da radi kako zna - od aka. A to je bas ne· pravllno. . Dovoljno je da se sjetimo, ka.ko smo mi bill kallnjavani ili djeca u nasoj okolini, pa da to odmah uvidimo. Takve kazne bile su u najviSe slucajeva nedovoljno pravedne, djeci nera· zumljive i f>edagoski potpuno nepravilno primijenjene. To ,,su velike pogreske. Mi i ne slutimo ka.ko se duboko zasijeca u dje· cje pamcenje sva.ki na8 nepravil!'n i nedovoljno objektivan _po· stupak pri kallnjavanju a i pohvaljivanju. Kako se dugo pamte takvi slucajevi!! Kako to ostavlja duboke tragove negodova· nja pa cak i prema roditeljima! N a taj nacin mogu se djeci na· nijeti trajne posljedice u njihovom razvitku i stetno djelovati na opci razvitak djeteta. Molle ga dov<;>sti do nepovjerenja u v!astite sposobnosti ,do povucenosti, pla8ljivosti, podmuklosti. ro 245 �' la~ljivosti, zlobe i slicno. Razumljiyo ]e, da se na]v1se stete moze djeci nanijeti tjelesnim kaznama. To su najteze i najopasnije kazne, koje se na zalost i sramotu jos i danas vrlo cesto primjenjuju u mnogim kucama. · Nije dovoljno znati, da su tjelesne kazne veliko zlo, da stetno djeJUjU i ponizUjU djeCU, da SU U sko!ama I zakonom Za• branjene, jer to je manjevise danas poznato svima majkama. Ja bib ovdje htjela da. istaknem cinjenicu, da unatoc svega toga, sto smo mi danas protiv tjelesnih kazna; jos u~ij~k ima mnogo djece, koja se tjelesno kaznjavaju. To sam ,Vld]ela ~a selu i u gradu, pa cak i kod roditelja, koji su protiv tjelesmh kazna. To dolazi otuda, sto se sam pojam tjel~!lih kazna ne- , pravilno shvaca. Nairne, oni misle ovako: ja sam protiv tie' Jesnih kazna i ne bih nikada mogao tuci svoju djecu, ali jedan mali udarac po prstima iii zadnjici - to ni~u nik~kve tjelesne kazne jer to jos ne nanosi nikakvih tjelesmh boh. To nam se na pr~i pogled cini da je tocno, tim vise, sto j·ed_ni~ takvim malim udarcem brze postiZemo kod male djece ze!Jenl rezultat t. j. da neke predmete ne diraju i sli?D:o, nego J?rip?vijedanjem i samo govorom. Ali to je samo pr1y1dan usPJeh 1 postepeno vodi do tjelesnog kaZnjavanja. Nai~e, .danas eemo C!iiete uda: riti njezno i malo, da se jedva razlLkuJe od mJlovanJa, sutra .1 prekosutra, kad budemo u nekoj z~rbi iii ljutnji, ~aj ce udarac biti jaci, pa ce se postepeno .pojacavati? ~ok ~e _Jednoga da~~ nasi udarci zaista. zadavati t]elesne bo!J I m1 cemo 00 nacl »usred tjelesnih kazna«, a da ni sami ne cem.o. znati. kako se to · protiv nase volje desilo. Zato bih ja ovom pnlikom 1stakla: Drugarice, ne upustajte se ni .u »Ii.~jnjemije~ u_~rce, _]er 6e vas oni neminovno dovesti do t.Je1esmh kazna 1 VI cete .Jednoga dana tumo recli: uVidjela sam,. bez batina se· zaista ne more nista postici. Vi niste nistli uVidje!i, nego ste u p,rvom pocetku nepotrebno poceli pr~jen_iivati _ud~rce, zadovol]ili ste se trenutninl uspjehom, niste rmah strplJenJ&: da J?O~t~peno ~': jete rijecima upucujete na vladanje prema okohm 1. odgo]1li ste ga tako, da reagira samo na udarce, t. j. da ~a tuc~te: ~a­ znmljivo da je kasnije teZe ·postiiii kod takve, dJece d1sc1plinu i poslus~ost samo tumacenjem, objasnjava;tiem, :ro zna~!· ~a vi svojim nepravllnim odgojem u domu otezava}e 1 .rad umtelJa U skoli · i. da je pitahje tjeJesnih kazna vrJo V~~O. I O~gOVOrll!' pitanje u', odgojU i da o tome treba ~~ogo m1sh!i· ~ ~e. sm1· jemo radi svoje »komotnosti~ ~an?.s1ti zlo vlastito] . dJeCl. Iz ovoga slijedi, da. dobro odgaJatl ll!Je bas laka. ~tvar. Ja sa~ sama majka i vldinl, koliko puta moram ponoVJtJ, da se oV? ili ono ne smije, dok baka jedninl »njeznim« udarcem po .ruCl za 1\as. odvrati dljete od tog eredmeta. Ali to nije Iiikakav uspjeh, to Je samo trenutno napustanje nekog zahtjeva 1 to iskljutivo iz straha, ali na taj se nacin ne odgaja covjek.' .Jedino strpl~ivi~ navik.av~njem, uvjeravanjem i obja8njavanJe:O, pa. ~~It 1 na]~adoJ d]eci - razumljivo, na njima pristupacan nacm - mozemo pravilno odgojiti dijete. . . Ka.o sto ~~e, koje ~t. nepravihlo i nepravedno primjeDJUJU, st~~o dJel?J_U? taka Je. 1st? sa pohvalama i nagradama. Prev1se hvaliti 1 nagrad1vati i kad j-est i kad nije potrebno ne~a ni~akve vrijednostl. Ima roditelja koji upravo obasipaj~ SVOJ~ dJe_cu pohvalama, a to je u krajnjoj liniji isto tako neprav!lno 1 stetno kao i. ona druga krajnost t. j. tjelesne kazne. T~va dje_c~ tak~.der sticu nepr~vihlu i netocnu sliku o svojoj . vri.J.edno~ti 1. ~V~Jlffi sposobnost1ma. Ona se precjenjuju, i ·ka- · · sm]e u skoll 1 lll!votu mogu imati vrlo velikih teskoca i nesnalazenja, kad dodu pod objektivnije i realnije mjerilo nego sto je bilo u roditeljskom domu. ·' · Nagradivanje. takoder mora biti objektivno i opravdano. Ima roditelja, koji za svaku sitnicu nagraduju svoju djecu. cak 1 za one postupke, koje dijete mora da cini na. pr. da se activo pona~a u gostima, da pazi na svoje odijelo i igracke da pije lijek ·koji mu je potreban, da pristane ici zubaru, da hbce samo' poiii na spavanje i. t. d. lli kasnije, kad pode u skolu - da odlazi na vrijeme, da se samo oblaci i obuva, da samo cisti i sprema svoje stvari, da cita knjige, da samo pise zadace. i slicno. · Na taj nachl naucimo djecu, da. ona zapravo nemaju nikakVih di!Znosti i obavez,a, da za njih uVijek drugi rade, pa i ono sto urade za sebe da bude nagradeno. A kako ce kasnije talrva djeca radlti za druge, za zajednicu? Razumljivo da ne. ee! Ali ne samo to, oni ee u Zivotu biti nezadovoljni, jer ce im sve biti teSko... Iz svega ovoga slijedi, da mi ne smijemo kamjavati i nagradivati kako se nama cini, slucajno, kako stignemo, jer je takvo ka2;njavanje i nagradivanje u najviSe slueajeva pogre8no i stetno. Rezultat takvog odgoja su djeca, koja su nezadovoljna i nesretna radi svoje >>prirode<, a zajednici i drustvu nekorisna i nepotrebna. · · Pa kako zapravo treba prlmjenjivatl kazne ·i nagrade, odnos~ pohvale, da pozitivno i dobra d.ieluju na razvitak na8eg djeteta? . Prije svega treba odgovoriti· na pitanje, da li je uopce po- . trebno kallnjavati djecu? Svakako! Kad su postupci i vladanje djeteta takVi ,da stete prije svega njemu samome, pa okolini i •• 246 ' I 247 �citavoj zajednici, ili bi mogli kasnije izazvati negativne posljedice, moraju biti otklonjeni i zabranjeni. .Mi ni u kojem sl11~ajt1 ne smijemo takve prestupe ostaviti nekaZ!ljene, prijeci preko njih kao da ih nismo opazili. !Jlace djeca n; ce ~aucit_i, _da s:vako zlo donosi sobom i poslj•edice. Dakle, nas pi'Vl zaklJUcak ]est taj, da objektivno loSi postupci i .P?na.Sa~je ?-ieee .. - . mora!u biti kaZ!ljeni. Zatim, mi mora]UO b1ti dos!Jedm 1 uv1.1ek 1ste _los~ postupke kaznjavati, a ne samo onda, kad smo neraspolozem, zaposleni i slicno. Osim toga svi clanovi u kuci .'?oraju jednako postupati. Dijete ce inace op.aziti, da s~. ova s~l]e pred l!'am~m govoriti iii r.aditi, a pred tatom ne smiJe. To JB vrlo vazno,_ :rer na taj nacin ne bi mogla dj3ca nikad n.auciti, sto se u drustvu ne smije raditi, d.akle lito nije dobra. . · · Kad dijete pode u skolu, onda se roditelji moraj~ upozn~ti i Sa Qdgojnim ciljevima sko!e i dovesti U. ~ad. SV?Je O~go]ne postupke sa oninla koji se provode. u. Skoli 1 u Pl?mr.~ko] org~­ nizaciji. Roditeljski dam, skola i piomrska organl"f_aCI]a mora1~ nastupati prema djetetu jednako. Na pr. .::'-k~ skola zabr~'? djeci pohadanje nekih priredbi, onda roditelJI mkako ne SllllJU voditl djecu na te priredbe i .s!icno. .. J?aljnji zahtjev sastoji se u tom, ~a s~aka. k~a ;mora. b)t1 . djetetu obrazlozena. Dijete mora znati, zastu ]e kaznJeno 1 ~ sto bas tom kaznom. All to jos nije dovoljno, nego tom prib-. kom treba djeci reci i kako ona mogu popraviti sv~.ie _vladanje i ubuduee otkloniti kaznu. Treba inl_ s~hlo pokaz1vati p~t ka popravljanju i razvi,jati kod djece tez~.Jll· da £0St~u -~ol.JI. Z~­ tim kazne ne smiju biti grube, ne SmiJU pomzavat; ,~l]ete, v~­ jed~ti ga i izazivati ogor~;,':je i .mrZD;iu prema sta~_'.Jlma, Ulll;Je· J>to osjecaja odgovornosb 1 du~osh. T?rema sta~]Im_a. _Zahm, kazne treba. djeci izricati ·mirno 1 ozbil]no, bez. VJkanJII:, 1. uzb~­ div.anja. U uzbudenom stanju ne smije se d]ecu kazn]avab, jer su takvekazne obicno grube i nepravedne. A kakve kazne moZemo upotrebl_javati? . . To zavisi prije · svega o velil\ini prestupa, Za.tinl o sa~?m· djetetu (njegovom uzrastu i zdravlju) i napokon_ o okohm u kojoj dijete Zivi. Kazne se danas uglavnom sastoJe ~ to~. d~ uskracujemo djeci ugodn~st~ i zabav~~ ~oje ~m p_ruza z1vot : okolina. Na pr. uskracivanJe Jedne uobiCaJ<me setn_Je s_ ocem 1h majkom, igranje sa djecacima iz susjedstva, p_osJ:t Jedne vesele priredbe, pricanje iii citanje_ od s_trane rOd1telJ:'• razgloeda: vanje knjiga ili slika koje tata 1ma, 1granje neke tgre sa sta rijima i sJ. 248 . c _l)akle,tu ne moremo dati jedan odredeni propis iii pravilo. 9. te_m tre~a d~ sva.ki r~i~elj !. odgaj~t<;]j sam razmisli i prema .zivu •.u SVOJe d]ece odredi 1 nacme kaznJavanja. . Samo ovako opr~zno izvedPno kaZ!ljavanje djece maze od- . gojno djelovati. · · Kak:o treba pobvaJjivati i nagradivati? · Da li je pohvaljivanje i nagradivanje uopce potrebno? Bas nase d"';;'a"D;ie. drustvo. odli~no pokazuje, kollka je vrijednost pohvalJ1VanJa 1 nagradtvanJa. Pohvale i nagrade vrlo pozitivno ~jelu~u n::'- razvijanje i o~raslih, a djece jos vise. To ih podstice , 1 od'-!~ev!Ja':a za t,:ad_. Ali poh':ale i nagrade ne smiju taka djelovatt,. d~ dJ_ec~ uc_<; 1 rade_ radi pohvala i nagrada, umjesto radi samog ucenJa 1 VnJednosti toga rada. Pohvale i ·nagrade ne dol~e u o_dgoju kao uadoknada iii placa za ulozen rad, noego kao pr1znanJe, da se nesto dobro naucilo iii uradilo. Djeca takade~ .~oraj~ znati, za.Sto su pohvaJjena i 'nagradena, moraju ~sJet~?: da ~e I??hvaJa _zaista »zaslui<ena<<, a to znaci, da odgaJatelJ1 1 roditelJ1 moraJu dobro odmjeriti vellcinu pohvale i nagrade, da. ana stvarno__odgovara. naporima i zalaganju, koji je u. rad ulozen. No to mJ•e uvijek Iako i tu odo-ajatelji cesto gri· jese. N arocito je to vazno · za sko!ski rad. gdje.vec djeca sama mogu dobra prosuditi,. da Ii je jedna pohvala iii nagrada potpuno pravedna i tocna. Kad se dijete pohvaJjuje,. onda ga treba dobra. up.~zn::ti -~ ~jelini. Nije dovoljn0, da na pr. jedan ucenik · dobro Cita I ptse 1 da bude pred •svima pohvaJjen kao do bar Ucenik, nego tek onda, kad je on zaista i po vladanju i ucenju dobar ucenik. Ako to nije moguce, onda tr-eba pohvaJu obrazloZiti ·~ rec! za.Sto je podijeljena - radi ucenja, vladanj.a, uredivanJa zb1rke, rada u pionirskoj organizaciji i t. de · · ·svakako treba djecu pohvaljivati i nagradivati kad god se z~. to pl'nZi doy;>Ii~o ~pra':'danja. To djecu veseli i razvija kod llJ1h duh takrrucenJa, sto Je svakako vrlo pozitivno. Prema tome, djecu treba 'pohvaljivati i nagradivati aJi i kaZ!ljavati, jer sv~ to moze vrlo dobro odgojno djelovah, no, ova odgojna sredstv.a treba pedagoski prinljenjivati. N. Frankovic, prof. 24!1 �Borba protiv djecje svojeglavosti »Znati odgajati, to je v>e!i.ki drzavni posao«, veli Gorki. I zaista nije dosta samo voljeti djecu, nego ih treba i odgajati, a odgoj je slozen i dugotrajan posao, to je odgovornost prema pojeclinom djetetu i prema narodu. Upravo ta odgovornost mora biti uvijek pred ocima roclitelja, a napose· u rjesavanju raznih odgojnih poteskoca koje se manje iii vise javljaju kod svakoga djeteta. Takvu jednu potei3kocu, koja je gotovo najneugodnija za sve roclitelje. predstavlja pojava djecje svojeglavosti. : ·. 0 svojeglavosti djeteta cuje se na sve strane: Ne ce me slu5ati ... U svemu mi prkosi ... Moja u skoli slusa, doma ni zaboga ... Onaj moj manji place za sv~ku malenkost ... Nikad ne slusa na lijepo, uvijek moram vikati ... , govore roditelji. Na ovakve i slicne optilZbe ne moze se dati isti odgov(ir, jer svojeglayost svakog djeteta maze imati ctruge uzroke. Potrebno je, da se j:lojava svojeglavosti malo opcenito razmotri, pretresu njeni. glavni uzroci i upoznaju sredstva, kojima se ona maze ukloniti. N a taj nacin mogu. roclitelji i sami pronaci uzroke svojeglavosti vlastitoga , djeteta i izabrati sredstva koja ce najviSe koristiti. · Svojeglavost ima vise imena, jer ima i vi~ <:>blika: tvrdoglavost, prkos, Jrirovitost, musicavost, jogunavost i ostalo. Zajednicko u svim tim. slucajevima je to,. da dijete pokazuje otpor prema tudoj volji i da zeli provesti svoju vlastitu. Tim su doslovce pogodeni obicno roditelji. LakSe slucajeve u toj stvari predstavlja: hirovitost, muiiicavost i jogunavost, jer se s malo dobre volje lako rjesavaju. ·Medutim, teze je s onim djetetom, koje svaki majcin zahtjev otkianja rijecima: >?ne ce« (ani najmanji), »ne Cu«;. »ne Cu, pa ne Cu«· (malo veCi), »ne Cu da me ubije« iii »ne·cu, pa ._sto mi mazes (ilkolska doba i veei). Ovakvo uporno otklanjanje tude volje i tudih zahtjeva obicno se naziva tvrdoglavost. U protivnorn slucaju clijete ide za tim, da svoju volju provede pod· svaku cijenu i cini upravo ono pro· tivno Zelji roditelja. N a pr. unatoe majcine zabrane igra se s nekim predmetom dok ga ne -razbije (malo clijete), druZi se s osobom koja lose utjece (vece dijete}. Ovaj slucaj svojegla· vosti naziva se prkos. Vanjski oblik prkosa je obicno »bas budem«, »bas idem«, »baS. bai3, bas«, »to je moje, s thn raclim sto hocu« i sl. U pojavi svojeglavosti ima raznih elemenata: ~ao s:bi?· nost, srdzba, strah, ·nezadovoljstvo, sklonost plaltanJu, teznJa za is.tic::njem vlastite vrijednosti, t8Znja !i!a vlascu i nasiljem i ~· SvoJeglav<:st )e. u~edno nedrustvena po;java. Kod maienog d~ete~a- ona ostec.uJe mterese vrlo uskog kruga ( obicno je u p~tanJn samo maJka, oba roditelja ill obitelj), no kod ilkolske ~Jec~,. ~ napose k~d odraslih !judi svojeglavoscu mo~e biti oste~el). 1 sJro.k krug l~ucli, jez: iza nje viri uvijek vlastita. korist. PoJava, .s~oJeglavostl namece rocliteljima va.Zan _zadatak, da je su~}JIJaJu na samom. pocetku, t. j. u ranom djetinjstvu, da M pn,]ed~ u stalnu naV!ku, a s tim u sastavni dio karaktera kod · odrashh. ' Svojeglavost je u svojim najtezim oblicima (tvrdoglavosti . 1 prkosaJ vrlo neul?odna pojava i za tnajku i za dijete te vodi ~o. stal~uh ~ukoba 1zmedu dj~teta i okoline. Majka se, ~zrujava 1 time .skod1 svome zdravlju, vice i kafujava, cirn jos poveeava ,. tu SVOJU ~~kll:•. napokon ~>na se i zalosti, jer je mnogoput uvjerena, ~ JOJ cliJete prkos1 samo zato, sto je ne voli i ne stuje, medutlm kod malene djece to sigurno otpada. Ni za clijete nije svojeglavost ugodan dozivljaj, Umjesto da se zad?voljno .i~a .i u vesetgj igri lijepo razvija, u nastupu prkos~ d!Jete 0SJ8Ca Jako nezadovoljstvo, najvece zivcano uz• budenJe, place, vice, gdjeka~a t~ce oko sebe rukama i nogarna, l:)~ca se na tl~, uk~atko, b:Jesm. Sve to jako iscrp_!juje snage dJe~eta, pa yec rad1 zdravlJa treba izbjegavati ave teze oblike SVOJ<:gi.a;rosti. To mozemo postici, ako znamo, 0 "'dje su njeni uzrocn1C1. • cesti .:rzrok svoj~gla~osti je u razmarenosti djeteta. Razmazeno diJete stvaraJu lJu~! p:eblagim i nedosljednim' postupkom .• TaJ<:av postupak se ocitUJe u nerazumnom i neprestanom pop~stanJu sa strane roditelja. U takvim prilikama dijete vlada sv~Jrm ro~lite!iill!a, a ?ni s~ visepu~ c~ i natjecu daudovoljavaJu razn1m zelJICama. Nuzna pos!Jeclica takvog rezima je, naravno, u domu tvrdoglavost i . prkos, u Zivotu van doma ne. sretn.o bice, koje nitko ne podnasa racli stalnog trarenja· povlastica. Protiyno od ra~azenosti maze biti uzrok svojeglavosti u zapostavi.J4l:l">m _P?lozaju .djetet~: To je dijete koje uglavnom r~te b~z lJubaV:' 1 ra~ost~, s koJim se postupa s visine, despotski Ta~ .d~sp,otizam. .'zr.azava se u surovm:n nagovaranju djet~!a:. VJecmm_ zapovi.JedJma, zabranama, prijetnjama, ru.fu'm l'!Jec.'n;a, batmam": pon_izi;ranj!ma, P?n;anjkanju svake strpljivostl 1 pravednost1, te IstlcanJu kraJUJe samovolje sa strane roclitelja. · Maze biti uzrok svojeglavosti u bolesti ili onoj urnornosti koja se javlja prije bolesti, u stanju UJ110r&, a i u pospanosti. 251 '* �· 'Mnoge pogreSke djeteta, pa i svojeglavost najbolje se listanju .bolesti, umornosti i pospa~osti•.<J!jete je raz~raZI.iiyo jece u dritstvu. Dobra je za'to ukljuciti djecu vee u predskolsko i onda ne treba od njega mnogo m tr~tl. st~ .se dlJete tJedoba u neki djecji kolektiv: lllabaviste, obdaniste, igraliste. U Iesno bolje osjeiia, manje je sklono SVOJeglavosh. drustvu djeca vide, da nema pov)astica ni za koga, da svi imaju cesto se na djecu stavljaju prete~ z~i. To je n. pr. jsta prava i iste dnlinosti, a u pravilno uredenim zabavistima onda kad od manje djece tra.Zimo da ;Iuze ':rlJe:ne budu sa~v1m . vlada reZim dana koji odgovara djecjim potrebama. sto viSe, mirna i tiha, da se duze vrijeme .b~ye .'stom '?'.ackom. ~-od skolu dobrouredenom djecjem kolektivu, pojedino dijete se i ne skog djeteta kad se zadaje prev1se .1 pret~Ih :Io~a:~:h zadasjeti da. traZi neke. pqvlastice, koje hi ga dovele u priliku da . taka uopiie kad se davaju zadaci nesrazm)e~~ d.JecJrm. snaprkosi ill na- neki drugi nacin pokaze otpor. U kolektivu jedno gam~. Sve to vodi do be~oljnost!, nervoznost1 1 sklonosti predijete potice · drugo na razne djelatnosti, kod cega se razvija ma raznim oblicima svoJeglavostJ. utakmica, tko ce . vise, tko ljepse, a sve, u vedroj i radosnoj atlnosferi u kojoj sala i humor moraju imati valinu uJogu., Osim :Daljnji uzrok moze biti u tomu, ako. se ne z~~ovoljava djetoga, ajeeja zabavista i obdaniSta rjesavaju problem prostora, cja potreba za djelatno8Cu. Kod djece: _to ~nac1 prvenstveno iShrane i nadzora, dok pitanje najtezih zivomih uslova rjesac igru, a onda i rad. Zdravo i normalno diJet..<: I~a Rotrebu da se vajll djecji domovi. · · · . . . ci'eli dan igra i krece, izuzetak od toga cm1 vrlJeme ~broka, s~avanja i tjelesne njege. Kod malo veee djece, od 6 g?~na daKakogod je potrebno, da se ·protiv svojeglavosti u · njenim lje prikljucuje se i potreba rada koji, naravno, mor~ b1tl P~:ma raznim oblicima borimo i to za vremena; dok je · dijete maJeno, njihovim snagama i sposobnostima. Za svu _tu >;khvn?st Jeca takoje potrebno, da ta borba bude uvijek razumna.' Krivo misle moraju imati dovoljan prost?_r,_ d?voljno _1g_racaka; dr~:vo oni koji drze, da je dobar odgoj ako od djeteta zahtijevamo vr6njaka. Pomanjkanje, kretllJI 1 dJelamosti Je vrlo cest 1 Jak slijepu poslusnost, t. j .. bezuslovno pokoravanje djeteta · svim zapovijedima i zabr•mama i kad dijete ne smije pokazati via· · uzrok svojeglavosti. . . stitu voljuni ucemu. · · V&Zan ~mrok svojeglavosti je u teSkim Zivo~ ~sl?_vrma kao sto je oskudica na hrani, zima, taman, vlazan 1 tiJesan Ako zelimo odgojiti samostalne.. i odincne !jude, onda ne stan tezak bolesrtik u kuci i ostaJ~. smijemo djecu naprosto dresirati ,vee moramo postovati i njihova volju, aka· je ona na mjestu i davati joj poticaja · da se' 'svojeglavost kod manje djece ima sv?~ ~rok i u nal!inti raZvije. Kadgod se tokom daria pruZi prilika, neka ·se niajka djeCjega miSijenja. Ono jos ne ZI_la pr?S~di~1 sto se o~. nJe_g~ obrati na dijete kakvim pitanjem iii primjedbom, .da cuje djeeje trazi nego svaki zahtjev roditelJa oc}enJu.Je. s_a ;tanoVI_sta ca. misljenje. Na pr. Kako ti se to svida? Za8toti se ne svida ?Ti sovite ugode iii neugode. Na pr. ne ce prl~!1 i~fe~~~~:r n~~a to lijepo znas, mogla bi mi malo pomoci: Tko .ce bolje paziti? mentano ne osjeea jaku glad, a onamo ga VIse (kod ciScenja graha iii drugih stvari). s djetetom treba tako igracka iii sto drp.go. razgovarati da ono osjeti, da i njegoyo misljenje nesto .vrijedi. · . · .. teiiko Kad su nam poznati uzroci SVOJeglavosti, ~Je ~amT a takoder, da i .njegova pomoc nesto vrijedi. PomanjJr.anje po· " d- t k .. a se mozemo .boriti protiv nJe. u povj~ranj.a budi kod djece sklonost otporu, n. pr. kad mu se stalno pronam sre s va, OJI.Dl . d d. t ta iii kako neki vele govori: suti, ti nista ne znas, Ne diraj, jer ces- polupati i sL . • prije svega do bar dneVIU re . Je e . . : dana. Dobar rezim dana hajbolje_ ~e odgoJn~ ~rtdst~~: Zar stariji uvijek moraju popustati ?, mogao bi upitati tkoman ·e i vece dijete. Po njemu mora bJh dan raz Je Jen ' god. Naprotiv, ne smiju popuiltati u zahtj•evilma; ako nisu oprav· da 8~ svim potrebama djete~a za~ovolj~,. naravno, kd~. kod d~j~~ dani, ali· otpor ·djeteta moraju svladavati mil'no, odlucno, ra· treba voditi racuna i o drustvemm pr~ikam~ u o~rma ezumno, bez samovolje, raznih scena i drazenja. A za sve to ~ivi. ReZimom dana ~ora s~ d~et~u..o:~j: ~~v~~ij~":;e~to treba prije svega mnogo, mnogo strpljivosti . ; ; nai mira za spava~Je, za oro. e o~ an'a u zatvorenom pro· vrijeme, tjelesnu n)egu, mogucnost 1gr ! t' .boravak i kreLjubiea Godler, profesor u ::~ ~~ ~~{~J;,:;;, i~~?s\~~: K~~~~o~;:fo':adJeteta treba re· Zim dana uskladiti sa skolsknn duznost!ilna. 252 253 �\ Nasa upravn1ca »Teta upravnica, teta upravnica, Sl~vica vise ne plac~ i igra se s ostalom djecom· Ivica je danas prv1 puta ~am ?ov~no noyu · ·eli dodite ·dodlte da vidite, kako se d]eca 1gra]u noVlii! ~~= kockama:«, ili »Janko izgleda da i:t'na vrucinu! dodite, t~ta u ravnica da sene bi sto dogodilo«- t~ko ~~u sv.m;.radosmm· / zabrinutlm casovima obracaju odga]atelJICe ?JecJeg doma »Anke Butorac« .na Paunovcu u Zagrebu, na. syoJU, ~e~u .up;av. nicu drugaricu Matildu Papo. I tet~ u~r:-::mca ~VIJ.e zun :u' sve svoje velike poslove, da se r:;d~Je d~ec~m.' uspJeslm~ sud]e· Juje u djeciim radostima i posvecu]e paznJU 1 br1gu sva om PO· · jedinom djetetu. · d · . ·· t »Ka:ko nam je Drago· napredovao u pos!Je nJe ."!'Je;ne, o se dijete sasvi:t'n promijenilo od kada je kod :n~s >>ill« .st? su djeca. pojela s tekom kobasice, kod novog kol~nJa, prav1t ce':no ; vise .kobasica, kad ih toliko vole<<, go~on ~e:ta upraVlllca i 00 brine se, da njena djeca imadu sve kao sto b1 1lllala u svom roditeljskom domu. . d· b · · oil jutra, pa moglo bi se reci do .SJntr>;, on~ vo 1 .rlf'l o ak adu u djecjem domu. U zorn, ona Je vee u k;ubinJI, tu ~~ d::.:rice Greta, Anica i. Milka, ku~a,iu i priredUJl~r~r~~e za tu veliku porodicu. Nije sala nahramti .70 male p_re s o · ~ d· da hrana bude pravilna,, ukusno 1 dobra pr1redena, .li j~;~e~e~irana, kako bi djeci sto vise ~Ia u te~ .. Teta .upravn1~a · oma.Ze savjetima domacici i kolektiv~ k_ubinJe, brm; ~e a Xjeca dobivaju svjeze povtce i sve s~?. 1m Je ~treb~o, I m~d~ ne zaboravlj.a razveseliti djecu naroc1tim k?lacm~a 1 P?S as ~a rna. Tu se peku u praznicke dane pokladmce, d1d.a _SJevernJak donosi na noyu godinu krasno umotane. bonbone 1 cokolad~, u vrtu se obire najljepse voce za praznicke dane, sve. to ~o!aZJ. ~a stol u !ijepim kosaricama, okiceni:t'n liscem iii cvij~cem lZ basce. Stolnjaci se bijele, .a ma!iilani s P?n?som pokazu.1u ~vakom P?" sjetiocu Jmko na njihovi:t'n stoln]aCima nema mrl]a. A~o Je · · k ·· fu.ug malen pa jos nije dovoljno samostalan, pomaze ':nu ~t~je dijete, sVi 'se kupe oko najmanjega, koji tetu upraVlllCU zove: »Moja baka«. . •. 1 d kako Stolniaci se bijele, a teta do~~Cl;a s J??n?som g e ~ a· djeca iz!aze na setnju u savrileno e1strm odiJelima, uredmm k. uticirria, Jijepi:t'n kapicama. A tek d~~-cja gard~roba! ';fu ~to]~ ~oredani na vjesalicama djecji.kap~bc1. ~ada VISe ~:oittm, ~": u krasni:t'n njeZnim bojama i ceka]U da 1h. ~e zanuJe."' sa zun ski:t'na, koje treba urediti, a tek onda spremLti preko !]eta u garderobu. 1 254 »Ljetos, ljetos« priea teta domacica >>da ste vidjeli ljetos kad su·nasa djeca odlazija na more, kako je na8a teta upravnica .nabavila djeci krasna ljetna odijela za more. A kako su bila sa· sita, ma u roditeljskoj kuci ne bi djecu bolje opremili«. I zbilja, svako dijete imalo je za more bijelo i plavo ljetno odijelo, svaki je irriao malu vrecicu s cesljem, sapunom, cetkicom za zube, ka· !odontom, rupcicima, rucnjkom i sve sto je djetetu potrebno. A kad su dolazila pisma odgajateljica s mora, koja su zabrinutoj teti upravnici javljala da. su djeca zdrava, }!ista i:t'n ne manjka i da neki vee i plivaju, teta upravnica jos uvijek nije bila mirna i slala pomoc da se djeci kupuje groZda da ga se nauZiju. A kad su se djeca vratila s mora cekalo ih je veliko iznenadenje. N ovi krevetici, za .svako dijete poseban krevet, za svako dijete po jastuk, a na dekama presvlake. Niko to ne moze pojmiti, tko nije pratio razvitak tog doma. Veliki kreveti, u koji:t'na je spavalo dvoje djece bez jastuka, trosni madraci, .vis old stolovi, nezgrapni ormari oliceni tamnom ·bojom, malo igracaka, trosna odijela za djecu, zapusten vrt i tko bi sve nabrojio kako je bilo kad se dom poceo osnivati u srpnju 1945. Proilecimo sada domom: u djecjirri spavaonicama mali svijetlo-plavi i 'svijetlo-ruzicasti krevetic\, novi madraci, jastuci, zastotcici na prozorirha. Sve mirise na cistocu. U kubinji po. trebno sude, djecje salice, tanjurici i sav pribor. U sobama djec· jeg vrtica gdje djeca borave preko dana mali stolici u lijepim_ bojama, police pune dobrih i izabranih igracaka, u akvariju ri· bice, u krletci pticica cvrkuce i pjeva preko cijeloga dana. Svuda staklenke sa cvijecem, lonci sa zelenilom, krasno izglacani rucni radovi i sve puno djecjih radova, koje s postovanjem cuvaju. A tek bolesnicka saba. U njoj su slikovnice, kocke, igracke, mali stolic za djecu koja ustaju, ali bolesnic]>a soba skoro uvijek je prazna, jer u domu se preduzirria sve, da se zaprijeci ulaz bolesti:t'na. Djeeja garderoba puna odjecice koja je lijepa i ukusno sa' il'ivena, u djecjim svlacionicama ormarici, u svakom lijepo slo· zena nocnica, objesen rucnik, ceilalj, casa i ilto djetetu treba kod umivanja. U magazinu uredno rasporedena hrana, tu su konzerve in!ijeka, mas!aca, sira, kante s masti, objesene sunke, i tko bi sve nabrojio. Za zirriu spremljeno 1000 lrg kupusa, ukuhano 200 kg rajcica, 100 velikih boca kompota, susene mrkve, kolerabe, raznog voca, 4000 kg krumpira itd. U smocnici kraj kubinje pore dane su boce sa pekmezom, kiseli:t'n krastavcirila i rajcicama, svako jaje utaknuto u staJak za jaja. A kad 1ode jesen .svijaju se grane od zrelog plemenitog voca; sve je puna povrca, u svinjcu zadovoljno rokce neko!iko. svinja, u dvoristu, hrane djeca kokoSi, zeCice, patke i pilice. 255 �I • Na igraliiltima ogradeni pjescanici, njihaljke, hazen, bt'vna i sve sto je djeci potrebno. u vrtu posebne gredice gdje djeca sade i vode brigu za svoje cvijeee i povrce. · · Teta upravnica je na svakom mjestu. Dogovara s domaqi' .com jelovnik, savjetuje ekonoma, budno pazi na svaki ,dinar n>lrodnog novca da bude utrosen na pravo mjesto, savjetuje se lijeCnikom, strepi nad zdravljem svakoga djeteta, ukazuje. sestt:~• ma, paz:i da izdana hrana bude dobro priredena, rublje krl!i5no opra.no i oglacano; sve ca.rape pokrparie, kaputici iscetkani, cipele ola.Stene, da nema nigdje ni truna pra.Sine i d.a se podovi sjaju kao sunce. Budno pazi na na.rodnu imovinu, tu se nista· ne unistava, ne gon nepotrebno elektrika, ako se. sto pokvari pa· hila to i nijma.nja igraCka djece, sve se odmah popravlja i stavlja u red. Kao da netko carabnim stapicem upravlja tim djecjim domom. A taj carobni staple, to su budne oci tete upravnice, ljubav za djecu i osjecaj odgovornosti. Ona nosi u sebi sve crte covjeka nove Jugoslavije. I to je ono, sto osigurava njen uspjeh na svakome koraku. Nema zapreke pred kojom· bi ona stala. Njena stvaralacka snaga omogucila je da sve stvari preradi u nove, bolje f ljepi!e~ Visoki nezgrapni stolovi pretva.raju se u male ukusne stolice, stari trosni jastuci u nove mekane, iz nista ona stvara cudesa i nikada se ne obmanjuje uspjesima, vee h 0ee jos bolje i jos ljepse za nasu djecu. . ·· · J]z Minista.rstvo Socijalnog Sta.ranja nju · pomase Crveni Kri.Z, Jron:tovske orgapizacije, AFz ulicnog bloka, ona se znala povezati s .nasim· tvornicama od kojih dobiva otpatke od materijaJa, da.Seice, papira i mnogo toga sto je potrebno u odgojnom i'adu s djeoom. KoJiko puta se tamo zateknu nase drugarice iz AFz·a kako krpe djecje ca.rapice, siju papuce; pomazu kod uku· hava.nja zimnice itd. Povezana je sa svima susjedima, koji ce . prije voditi-brigu o strcanju njenog voca, nego li o svojim vlastitim vocnjacima. >>Ma nije meni nista teSko nabaviti »ka.Se teta upravnica, »imade drugova pa ce mi pomoci«. To je njena jaka strana.. Povezivati se s ljudima i u svojoj ustanovi i van nje. Tko ne poznaje djecu djec. doma >>Anke Butorac«? Stanete li na. ulici kad prola.ze djeca ili se voze u tramvaju, cuti eete od nasih grada.na: >>A poznamo mi tu djecu, to u djeca iz djecjeg doma na ·Paunovcu«. A tek da zadu u dom i da vide kako se Zivot djece odvija od jutra domraka, joll bi bolje upoznali sto je dom »Anke Bu· torac« na Paunovcu. . U jutro, kad se djeca bude, prilaze im s nasmijanim licem odgajateljice, sve mlade drugarice s tecajem za odgajatelje i za· 256 dobro jutro. Djeca se vee spremaju za jutarnju tjelovjezbu dok se svi .o~~ku u ~aj~ce i_ g~c~ce, <?ni koji u vee gotovi od~ u sobe dJe~Jel? vrtica 1 ~ tgr; ;ekaJu svoje drugove dok se o?uku: Y esela ]e JUtarnJa t]elOVJezba. Djeca odlaze s jutarnje 9elov]ezbe _u :ados~om raspolozenju i time je njena svrha poluce!la. PranJe I obl~cenje prolazi bez guzve i stajanja u stroju. DJeca u. ~na:na silaze u praonicu i svlacionicu, dok drugi dotle spremaJu _Igracke _s koji~a s~ se i?"rali prije tjelovjezbe. Svaki puta. drugt. ~ram, p_oces!Jam, obuceni do laze na dorucak. Male reduse pomazu, stol Je prostrt okicen svijecem Pojeli su i od la~e ~ ~_?be _djecje~ ~rtica, da 'sto nova nauce, prepricaju' juce: :asn.Ju setn.]u, slusa.11;1 _za':i~ih;u pripovijetku, pjevaju, a· ima 1.P?Sla. Treb~ ?ahrarub ptictcu 1 octstiti njenu krletku, promijemti vodu cv~1ecu. u staklenkama, zaliti cvijece u Joncima, oprati lutk~ma ha!Jme .td. Kad je sve gotovo, haljinice se Iutaka suse 1gr~cke spreme, treba poci na setnju. To je radost na setnji im~ toliko toga d~ se vidi. i o toliko toga da se pr~ca i zapitkuje. Jedamput o~lazt se na setnju ulicama grada koji se kiti pred velike praz:'U:e, druJ?i ~uta u sumicu, pa cnda do pekara, u zadru~u, zooloskt vrt, pwmrsku zeljeznicu itd. A na setnji provode se 1. vesele pokr.etne igre, zat<? nose djeca sa sobom kantice, lopa· ?ce, lopte, uzeta, vuku kollca, a nose i lutke, da i one vide sto ~a n_ova. u gradu i prir?di. Djeca se povezuju sa zivotom. drustva 1 pr1rode, upoznavaju svoju .okolinu i prirodu. . »_Kakva je ~o krasota,<< uskliknula je jedna mala djevojcica ka~ . .1~ b1Ia prvt ~uta na setnji prema sestinama i ugleda!a ~ d.al.11pt _medu zel~rulom razasute kucice nasih sela oko Zagreba. ~ d1ec1 se ra~viJ_a J?Onos za ljepote nase domovine i rad nasih ]Judi.• O~a postuJU 1 vole. rad, poma.Su koliko to njihove snage ~opustaJu , ona znad~ to~no tko u kuci za njih pere rub!je, tko ~';'- kuha,. kako_ se to ra~i! odatle proizlaz:i njihova cuvanje odjec,ce, ne bacanJe hrane 1 cuva.nje igracaka. · · . N~ma tog narodnog praznika ill dogadaja u kom ne sud ·eluJu dJeca. Ona se odtJsevljavaju s ulicama okieenima zastaJa' rna,_ povorkama na.Sih trudbenika. · ·- ~ pozn~ju ~u~u gdje stanuje drug Nazor, oni z~aju da on p1se hJepe pnce 1 _pJesme za djecu, oni ga znaju i bili su kod nJel?~· Znadu da Je drug Staljin nas prijatelj, poznaju ga po s c1 1 n~ma tog narodnog praznika kad sama djeca ne kite slike rwkovodioca u svojim sobama djecjih vrtiea. . 'd Svakog~ dana pro~odi..".e setnja, a iza setnje djeca rucaju 1 ": spavab. U ~om~ Je tis1pa. sv; znadu da je djeci potreban I san 1 n~ma t~ga covJeka, kOJi bi glasne tada govorie> zapJ'evao I uznellllrlo d]ecu. ' 8, mart 17 �Iza sna djeca se zabave crtanjem, slikanjem, modeliranjell! opetuju sto su ranije naucila, sve to traje tek pola sata, pa ond~ nZinaju i opet odlaze na zrak. I,graju se veselih igara, ljeti se kupaju, zimi sanjkaju, grudaju, ali u svako godisnje doba pa i zimi borave dnevno 3-'----4 sata na zraku. Zato i nema bolest pristupa u kucu. Iza vecere starija djeca igraju se jos oko pola sata mirnih igara, razgledavaju slikovnice, cita im se koja lijepa prica, slusaju radio, grade od kocaka, a te gradevine ne ruse se, vee ponekad stoje i po nekolik6 dana, da se djeca mogu sto vise igrati i radovati svome· djelu .. Prije svavanja sva se djeca okupaju i iza 8 sati u domu je tiS!na. Budna je samo defurna, a i to je mnogo puta teta upravnica, jer odgajatelji su mladi, pa ih ona drugarski zamijeni da mogu otici u kino, kazaliste, ill kakvu priredbu. A tek u prazniCke dane i nedjelje, Zivot u domu odise po. sebnom radosti. Djeca provode dan u najmilijim igraina, igra se kazaliste .lutaka, odlazi na izabrane setnje, · a na vecer svira radio ili glasovir, idjeca plei\u, pjevaju a medu njima naci cete uvijek tetu upravnicu, koja se ukljucuje u djecje igre, te sad je putnik na parobrodu od kocaka, sad prica po slikama iz sli· kovnice, plese s djecom i ptivlaci u igti one povucenije ill opet · vodi btigu da se sve sprerni za izlet, priredbu ill posjetu. Sav dom odise slogom i ljubavi kolektiva odraslih, medusobnim pomaganjem i razurnijevanjem. Mladi odgajatelji potaknuti primjerom svoje tete upravnice, a pod rukovodstvom svog pedagoskog instruktora, postizavaju zamjerne rezultate u svome radu, 'tako da je dom vjezbaonica mlaclih kadrova · koji se spremaju za zvanje odgajatelja. Sloga kolektiva prelazi na djecu. N ema tu vike, nedrugarsltih odnosa. medu djecom ne moze ni biti, jer drugarstvo i lju· bav, prelazi na one male. Za sve sluzbenike djecjeg doma, pocevsi od tete upravnice pa do cistacice, mali gospodarj te velike kuce nisu samo »pitomci« nego u prvome redu djeca, rodena djeca, i. odatle te osebine i svi uspjesi. ,Sav poredak djecjeg doma pcsvecen je tom zadatku.. Jos bi se mnogo moglo pii;ati o teti upravnici. Njen rad za vrijeme narodno - oslobodilac!>e borbe bio je taltoder posvecen djeci. U djecjim domovima, u Italiji, pod tanetima neprijatelja, po snijegu, mecavi i zez; po prohodnim i neprohodnim stazama, ona je bdila i' stvarala, stvarala kao sto stvara i danas, kao sto stvara svaki covjek 1wji nosi u sebi novog eovjeka, covjeka · nove Titove Jugoslavijt>. StaSa lelW 258 I PetiJIJ' Simaga: Majka i dijet. �V. LIDIN: Tajanstveno ostrvo U predsoblju j-e odjeknuJo zvonce i starac -je neTJ.do -n.apustivSi toph1 sobu poSao da otvori v~ata. 0~ je bio viso·k. i InrSav:- s .o~g­ lom crnom kapicom na glavi ko.ja je Jl.Vijek zebla i u val]amm Ch-zmama, koje su mu pomaga.~e d:a oCuva toplinu u svom koS~atom dugom tijelu. Vjerojatno je- opert raCuit za elektriku ili opomena _od ;-tP!-'ave ZJgrade .. On je otSkrinuo vrata -i p,o.dozrivo se z.agl~ao u posJetJOca, koj.i je .. dosao tako u nevr jeme: to je bio djecak u kapi ·~ ':'au5nicama i sa ve1ikim sveZn.jem knjlga zbo.g kojih se sav nakrlV!O. Sta Zelite? - upita starac, nezadovoljan Sto ga ponovno bes_km":isno uznemiravaju. - Ja sam 1z rajoo:s&og odbora - rece djeeak odvaZ!lo. -. Mi slmplja,mo lrnjige za Crvenu armiju. . On je stajao zabacivSi glavu i gledajuCi u ;StarCevo lice koje se ne}asno naziralo 'u· ~umraku. - Jeste li yi profes-or'? RekoSe mi d.a 6e se kod vas vjerojatno naCi neke suv:-Sne · k.njige. - Da, a. tko vam je reka-o da Ce se kod mene naCi suvi.Sne lmljige? ~ up ita ·starac ironiCno, a;li ga ipak pusti u veliko i hladno predsoblje. - To su mi rekli u -stanu broj Cetiri, - spremno 'odgovori djeCak-. On se zad~vao penjuCi se u peti S·I)-rat sa svojim teBkim. sveZ· ,;jem lrnjiga i sadd je trliao prste koje je &paga do bola prignjeCila. - Ipak ...• - reCe starac stxo·go, i sam.o 'je m.eko ud.ubljenje n-a iz.du.Zenim obraiZirr.a jedva p.rirojetno odavalo njegov osmjeh vi treba da imate neiko .ovlaS-tenje, mladiCu. - Pa naravno . . . - Zurno reCe· djeCaJr. Odmah Cu doneti. Ono je kod djevojcice, mi slrupljamo zajedno. On jurne glavaOke nekud po stepe~>iea,ma i z>cas se vrati, t.Sko diSuCi, s nekim paph"lDm. --: Ever" ovlaStenja, izvolite. StarB.c skide nSJoCari i pTinese pap:ir kratkO.vidnim oCima. Na pap;iru j~ bile napisano da je pionir-timurovac Vasj.a Saveljev zaista ovlasten da skuplja lrnj·ige za Crvenu armiju. - V.. P:ite, - reCe zatim dj-ee!aik, meni samome je t€Sk.O, - knji- ge su ipak teret ••• Poveo ·sam sestru, Ona mi. pomaZe. 26Q A tako? - z-aCu4i se st-arac uCtivo. - A gdje Je .vasa- 5e- stra? ' Ona stoji pred vratima na stepen1cama,.- odgovori dje~ Cak. - Sarno ona :ma viSe sreCe ... Njoj, ne znS:m zaSto, daju viSe knjiga, - dodade on sa. zaviSCu. Starac otvori vrata i vidje gdje se na stepeniStu, SjedeCi na sveZnju· knjiga,. odmara djevojC.ica, takoder u kapi s. nauSnicama.; bilo je upravo smij eSno ko1iko je liCila na brata svojim prCa&tim nosorn i Svjetlim 1Jlav~m oCima. . - A Sto vi tu sjedite . . . kad ste veC doSli svratite, - reCe starac i ·pomoZe j-oj da unese sve.Zanj. - Sta ste vi tu sve nakupiU? - Znate. - reCe dje'C::i.-k, - ona je irnala sreCu. J a s1m dobi? 5tare Casopise, a p-og]_edajte samo kakve su njoj knf ge dali •. -' medu ostalima >>Tajanstveno ostrvo« - Zila Verna. PokaZi »Tajan·stveno os~o« - naredi joj on. Ona je brzo naBla knjigu u plavim koricama- izvukla je iZ sveZnja. - Evo, »Tajanstvenog ostrva«, - reCe djeCak, sta su joj dali. ZamisLte kakvu je srecu imala! pogl~ajte DjevojCica je prelistavala ,knjigu,_, a on je ljubomorno gledao ispod oka na sUke u njoj. ' - A da li s,te vi Citali »Tajanstveno ostrvo«, se starac. - Ne, nisam ·imao p-rilike, - zainteresova odgovori djeCak usteZuCi se . ...:_ Ova·- knjiga je bila za Crvenu armiju i nije bilo umjesno govoriti ·o tome da li ju je on Citao Hi Zel o da Cita - k.njigu je trebaiO doveCe predati. Ali on ipak nije inogao da zadri.i uzdah gurajuC~ J_e natrag u -sveZanj. - Ja s-am uostal~m Citao druge stvari Zila Verna, - ·reCe an·. da se ne bi pomislilo kako &e on i suvi.Se zainteresovao Za tu ·knj.igu i d~ se 'p-oslu koji mu je po_vjeren ne bi p-ridao nekj liCni interes.. - »0Samdeset hiljada milja Pod morem« i' »Djecu kapetana Grari- ta«. - Da, ali ipak ne bi ostrvo«, - reCe starac. poslije da predate? b~lo --na odmet proC.itati i ·>>Tajanstven::> Kako bi bilo da ·naj,prije proCitate, pa - Ne, nikako, - odgovori -djeCak odluCno. - Mi Stkupljamo . knj;ige za Crvenu armiju . . . I njih treba Sto prije. poslati nil front ~ .. Sta bismo mi &ve Zeljeli da Citamo! Eta. djevoj-Ctcama, ne znam za.Sto, uvijek viSe daju, - reCe on sa zaviSCu kao i mal.o 2!!1 �pr>Je, -'- a p<>·gledajte Ma ja imam, samo .stare brojeve casopi.sa; , MoZda bi se kod vas nasla neka Lijepa knjiga? Starac je oklijevao. Njegove dugacke noge bile su savijene u koljeninla, ruke sa velikim plaViCastim Zilicama zeble su, a on ih je povremeno zavlacio u rukave svog po&tavljenog sobnog kaputa koj;i je ~:Cio na Zfm£ku haljinu. ' · - A ~ad bih vam ja predlo·Zio da se zamijEmimo? - reCe on zatian. - Da na primjer u.zmem o·d vas »Tajanstveno ostrv·o.4, a da vam dam u zamjenu nekoliko dobrib knjiga. - Ne, - reCe djeCak, - to se ne moZe. Otkud mi .smijemo mij.enjati kad je knj'iga dana za Crvenu armiju. On je pogledao na djevoji!icu koja je takod:er odrecno klimnula glavom- vidi tina Sta on cilja, taj lukavi starac!- i ona odluCno stade dublje ~urati u sveZanj knjigu sa plavim koricama. - AH dop~the, mladi ljudi, - reCe starac ponovo.'l- Ja Valli U zamjenu za jednU knjigu nudim odjeduom nekoUko knjiga ••• na primjer Ljermontovljeva djela u SeE>t svezaka slikama. P·om.islite aamo ._ ..• Djecak i djevoji!iea zagleda!\e se pon~vn().. - Ne, __:: reCe djeCak odJ.uCno, ....- to mi .ne smijemo uraditi. M1 imamo_ pravo samo da skupljamo a ne i da mijenj.am.o .••. Znate - kad bi se to saznalo u rajonskom o-d:boTu •• ,• sa Starac skid-e na-oCari, dunu na nj ih i pon·ovnQ ih stavi. - Gle, kako ste vi, ffiladi ·lju_di, tvrdo-glavi, - reCe on kao ·gundajuCi.- Kad bih vam ja uze·o dobru·knjigu ·au zamjenu vam daO :fdavu, tad biste .tiaravno mogli posunmjati ..• - On sjede najza:l na·. veliki 5anduk koj.i j.e stajao tu u predsoblju, onak-o mrsav, sa dugim crvenim no-som i jcS uvijek mladim_ i s•vje-Zim· oCim~Cispod stakala naoCa.ra. - Ja vam dajem u zamjenu Ses:t svezaka _Ljer~ monto:vljevih---dje·la ••• dobro, do-dat Cu j,oS i ·puSldna u jednoj sVesci. Tu je i Puiikinova biografija, mnogo raznih "tka, ima lita da se vidi. · Djecak se p~ikoleba. - A ·sta Ce vama »Tajanstv·eno ostrvo.i? - upita on s nepo· vjerenjem, ---. d-a ga Citate '? - Pa jest, da citam. Odrasli ne citaju zila Verna, - rece djecak nes'gurno. - Vi nam namjei'n<> tak.o govorite. - K,ako ste vi neobiCna djeea! .•. - reCe staTac. - Nj·egovi mriiavi obrazi ponovoo su se sikupili, skrivajuci osmieh• - Vallla 262 nude :~ogo d:obr'h knjiga .za jednu, a vise kolebate. •Hajde, tko vam Je JOS dao cjelokupna djela Ljermontova i Pulilkina? _DjeCak __z~un~eno po-gleda_ na svoj -sve.Zanj klij-iga, veCinom sa star1m broJevima Ca&opisa. Zatim pogleda na sestru i ani su ;za• Jl1Lslili kako ce don JOt! u rajoMki odbor djlila Ljormontova i PuSkina. ~ Dobro, ~ pristade on najzad, poikaiite nam ips.k knjige. Starac u svbjim velik1m valjanim Cizmama ode u neku druga sobu 1 uskoro se vrat1 noseCi ,gomilu knjiga. To je bio Ljermontov 11 novom\ Zutom povezu 1 Pus-kin. DjeCak i djevojCica zinu.ie za tre· nutak. · - Dobro, - rece zatim djecak, - . dat cemo vam za to >Ta· jrinstveno ostrvo«.· Djev?.jCica je ipak uz~ahnula izvlaCeCi iz zavezanog paketa plavu knJigu i rasta.JuC. se s njom. · - Evo, uzmite, - reCe an·a. jo§ uvijek nedovoljno uVjerena da ::.u uCi.nili neSto Sto je dop-uSteno. Oni su Cutke poCe1li da vezuju knj·ige, dobijene u z:1mjenu. Raw zumije se bilo je pr_jatp.o donesti Ljermontova, ali je ipak bilo nekako nelagodno Sto su zamije~ili- k.njigu nam-ijenjenu. -Crvenoj arm.iji. - Sad -smo gotovi, - reCe djeCak- sestri. - McZemo iCi. Starac ih je ipak svajom zamj,en.om rlekako neosjetna uvrijedio. Oni podigolle svoje teske pakete i pod:oiie k izlazu. Starac je staja9 visok, k~>scat, sa plavom knjigom u ruci i iz~:Iedao je zadovoljan ~1om. · · - A sada, mlacti !judi, knjigu o·d mene za uspomenu. voUo Zil Verna. - Kako? - up ita djecak. - Pa da, sada kada ana kloniti. (J:tajte je sa veseljem. rei!e on· ·i zaustavi ih, - uzmite·· ova Znate ja- &am takoder u dje.tinjstvil ., - Da uzmemo od vas tu knjigu? pripada meni, j.a vam je mOi!u pow · Dj~ak i djevojCica p<JgledaSe se zbunjen·o. PruZ.Hi su im plavu knj:gu, ani su je ~ogli uzeti sabom i smatrati je kao .&voju. - Ne, r~Ce dje-Cak, razmisLivSi - vi je moZete, razumije se, ponovo pcklomtJ, ali mi je ne m-o.Zemo uz-eti za sebe. Ta nama su je dali- za Crvenu armiju, - Pa, dobro, procitajte je, pa je zat;m dajte za Crvenu arm>ju. Ja je poklanj~, a takva je moja Z.lja. .. I on im dade knjigu. 263 �- Pa kad je baS takva vaSa Zelja, nu cemo je proeita.ti i pre· .dati. Brzo. Cemo je proCitati, nemojte sumnjati. Veoma sreCni, oni_ se zaglav:Se u vratima sa svojim p9.ketima ZureCi se k izlaZu, i zami.SljajuCi unap,red sa u~ivanjem kako Ce po. slags:ti pred rajonsiln odbo·r Se.st novih Ljermontovih knjiga u zu. toni uvezu i kako Ce uveCe Citati p1lavu knj_igu sa Caro.bnim naslo. vom »Tajanrstveno os•trvo«, kOju svakako freba predati; ·cim pro. C1taju. ' Starac je jos malo stajao u hladnom PTedsoblju, slu8ajuCi zivahne djeCje glasQve i uZurbane korake na stepenic.ama, a zatim· osmjeh koga viSe nije trebalo uzdrZavati razvuCe nj-eg-o.ve obraze i on bez ~urbe na c:,voj im dug: m slabim nogama ode u toplu sobu, gdje je na po!ici za knjige nedostajao Ljermollltov, ali se soba zbog toga cinila nekalro bogatija i prostranija. V. D I 0 PRILOZI IZ KNJIZEVNOSTI I · UMJETNOSTI 264 �Spomenploca ·sa Omladinske pruge Ses;naestog ;novembra 1947. godine - trinaest dana prije dane obaveze - na ovo mjesto stigao je prvi voz Omladinskom prugom Samac-.Sarajevo. · Pruga Samac-Sarajevo, duga 242 kilometra, na kojoj je iskopano 5,520.000 kubnih' metara zemlje i kamena, podignuto 17 velikih mostova u du.Zini 2.086 metara, probijeno 9 tunela u duzini od 2.400 metara, podignuta je u vremenu od 1. aprila do 15. novembra 1947. god. · Prugu samac-Sarajevo izgradili su dobrovoljno na dar Otadzbini i Titu u prvoj godini Titove Petoljetke 211.000 clanova Narodne omladine, sinova i kceri svih naroda Jugoslavije, u saradnji i pod strucnim rukovodstvom 4.735 inzinjera, tehnicara i strucnih radnika, .uz pomoc mjesnih frontovskih organizacija i 5.735 demokratskih omladinaca iz 42 inostrane zemlje. Omladinska pruga samac-Sarajevo je dokaz spremnosti mlade generacije Jugoslavije, nadahnute idejama svoga velikog ucitelja marsala Tita, cta daje sve smtge za izgradnju socijalizma u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji koja ce, rukovodena slavnom Komunistickom partijom Jugoslavije, po· stai:i srecna, bogata i vjecno slobodna. (Natpis na spomen-plooi, podignutoj 16. n<>vembra 1947. go- dine u proslavu otvaxanja Omladinske pruge Samac-Sarajevo.) 267 �Marija, seljanka iz Lukova oprasta se prije odlaska na prugu Zoro lijepa, mila seko, . Spremam ti se na daleko. Umij moje noge brze. Zalij mi ih tankom smrekom i mirisom Zute- smole, da mi mladost poskakuje niz planinu i kroz ceste, kad krecemo da kitimo pojuc grlom i pijukom domovinu, golubicu. Ne cu sama: u druzini davno znanoj, njegovanoj: Kad sam lje'"a cetrsdruge cula prvu teilku nogu da. se sulja kraj prozora doznala sam. to je Ivan kurir staba bataljona. A kada smq mi djevojke poslije kapu iskrasile sa natpisom »najboljemu«, to .ie isla mitral.iesca Ivan a, iz prve · Cete, sto je tri put. kraj Dreznice, u ]urisu, ranjen bio, i sto smo ga. tifusara, prenosili preko gore na rukama, na srcima da ga f asist ne zakolje. Kasnije su dosle cete sa zelieznim krizem. mrki. Tesko su se peli na brijeg i umo,-ui kao psine zagadili svu su goru !jesinom i paljevinom. 268 Dugo tako stajale su rodne kuce, udovice i zivice bez mlikanja. Cijelo selo jedan sprovod. N ase cete? N ase cete? Kud su? nismo znale; Saptalo se. Drhtalo se. AI' u petak. protrnusmo. Bjelolasici na vrhu culo se zamorenje, zatim mukli pucan.i dolom pa .ios jedan i jos jedan. Tada ko da su se usopile tresle su se gore, doci, Zene, jele, psi i. kuCe i naSa se razruSila ko da je od pijeska bila. Juris. jauk i pjesme su p!ele zastor pred ocima : nista se nije znalo dok kroz cestu, sa ordenom ne zasija tvrdo lice komandanta bataliona i!ruga Ivana iz Huma. . Komandanta bataljona? Njega? Ivana? Dietesce? N atisle se kuce. Zure. K~oz nrasinu prostor traZ€ Ukopane. U rue; mu je masinka, , a grlo se raspjevalo ko na slavi o blagdane. - JuriS, viCe, a za· lljim se strcali junaci. Grme. Paljbu su sa pjesmom skupa nastavili i za drugim brijegom nestali su, milovani ... 269 �Zoro Ujepa, mrla seko, cula sam, da danas junak IvM, omladinac vodi udarnu brigadu i da majci zemlji kopa ugalj, sto ce da zasine sa nt:lijardom sijalica i traktora i tenkova i sa puno zutih, plavih salova i papucica. Proleterka · Isprati me planinarko, zoro moja i mog doma, danas kad ti se daleko spremam, preko devet brda pojuc grlom i. niiukom domovinu, goiubicu.. Ne cu sama. U druZini davno znanoj. Njegovanoj. ANTE ZEMLJAR ~Cako! - zakolji dvlzicu. Do~lo dljete lru~i, ta red je. Povall Cako! - kmn.S·ije -Ce navratiti. Do' Ce; priupitati je za SlVoje,· iz.. mjeniti rijee dvije,« - zaokup'Ia je Jela svekra, prek!inje ga od sreee placljivim glasom. Ustumarala se po zgradici, trazi uZurbano J].eSto Cas u polici Cas u kovCegu, traZ·i, a ni sama ne zna Sto. Opila je sreCa, prom.ijenila izgled lica, dala novi Car i o:p.im ranim s:jedi· nama Sto joj izvirivaju ispod ~arame. ' -»DoSia moja cura! DoSia s-reca'!«- razgovara Jela sama st:>bom., razvlaCi uMJ.e na osmjeh i · poglediya ·s vremena na vrijeme na. onu Sto je danas razveseli - na sv·oju Milieu. Ponesena sreCom, rekao bi, i ne dotiCe se zemljanog poda. PromlCe na prstima -pored jedinog joj kreveta stisnuta s desne o.gnjiStu tik uz kwCeg za Zito;-~~ a ·na njemu, baS pod ikonom sv-etcga Arhandela - krsne slave Marka Mi!ivojevica- pri!jubili se jedno uz drugo, smjese so za sna sinovi joj Duro i VasJran, ko5-e im se ispremijeSE!Se, pTeba.clli ohoje ruCi.ce preko svoje seje, stisU se u botu po·red rije. »Prom·ijen'lo se dijete - zacurilo. VojniCiC - n-ema Ita; i to lijep· vo-jniCiC« - Sa.puCe Jela nadnesena nad kxevetom, a ·osmjeh ne jenj,ava ,bogato nagradiva ·is,Pacenu joj d~u. Uz ognjiSte skupia se svekar - 5-tari Marko - stisnuo grCevito r18eJjkin -kami'S, st:ska ga ljuhomorn:o i Suti.' Nan--;rgodio se_ pa· i ne romori. Zamu• kao Cudno kao i selo obmotano gunjem predveCerja a. dim iz lule mu pomij~ao ·se sa onim Sto klizi iz· jedv.a otSkrinute bad.Ze, hv!,1ta · se u kolo s- promrzlom burom - rekao bi zakunjao od godina, uta.. nuo u tihi slatki drijemeZ. Jela' nastavi bakru, podjari. U kuCerku se raz.d·ani p-lamenom.. GutajtiCl halapljiVo SuSanj 1 smrekrr otkri napasnik svu Markovu sirotinju. Otkri s-tidnim slojem praS·ine i luga prekriven poklo.pac kovcega sto 1>0 ga Marlro jos davno od neicih starih vrata skrpi, Kako prilj;ubljen uz ·kovCeg bjdi, skriva se od plamena - od o-Ciju - mali bukov tronozac, na kojeg Jela o podn~ pomavlja z:ljelu. Otkri staru uz sam krevet, s gornje strane 1ognjiSta .Su-tljivu taru na kojoj j,e nekada Jela uz vesele uzvike mladarije oloo sebe provlaC]a niti, tkala oprave. Cetiri. blizanca -- CeUri drvena stoliCa, a na ono.m Sto ga Marko priti~nu teretom godina, on-om- uz ognjiSte, novu, bije1u, Cad·om joS ne obajenu, tre-Cu ntOZicu, Zicom olrrp· . ljenu zdjelu ·i drvene Zlice poredane na polic.L Otlcri i magare kl~mpavogg Culu kako ga djeca Prozvala - PT'vezana kraj vrata, na kojeg Jela stalno poglediva. da ga preduhitri, Iupi metlicom - ugu.Si preuranjenu pjesmu, Na suva<ll k<>ju Marko na Culi 271 270 �iz ograde de>tjera bun<>yue looke preplaSene plamen<>m, sanj.ivo 'pre- · mje8tanje pjevcika. Mtsni ovcji dubar, masne brabonjike sto ih .Jelina metlica uzurbano sklanj a u prikraj ak. Pokaza kao na 'dlanu cij8Iu utrobu malog kamenog Cemera pre.krita ploCom., u kojem je kako bi to i sam Marko ponek.ad· zlovoljno rekao: »carovala nje· gova starost i s.irotinja«. Poigravajuci vretenom, kojeg uze da ne sjedi dokona pored vatre. J ela se stidnO n.adne5e put svekra i Zv.akajuCi p•ljuvaCku jedva smognu pOilO'Vll<> izustiti: >Pa, sta ve!is, Cako? - oces !i povaliti dv~zicu ?« M!l!rku poigra jabuCiea. Ljutito turnu kamis, stegnu prste k dlanu, liapnu ne8to nerazgo.vjetno kroz zube i opu8teni brk. Je!i se smrCe. Povi se jaCe nad vretenoln jedva suzdrZ1vajuCi suze... Ta kako i ne bi? »Nakinjilo se dijete, pr~bilo za ove tri godine hoda. juCi pg vrleti, napatila se jadn-ic8.. Mo~da je b1Ia i ranjavan1? Ko __ ,zna ?c - pomisli; a stari i dalje sj.edi nepom:C~o, ni da proslovi. c•~ Tek odjednom, poteiu& iz njedara praseci mjehur sa duvanom, zagrizavsi pal< sada nakostrje8en;. brk, rnuklo probubnja: »Slabo ·da ti nisi cer poslala u rat. Ne bi SvrSi{). Obukla joj ma_ter gacetine, mjesto pres!ice dala puSku. Pa da! - opremila mater vojnika prosto ••• < i prihvacajuci se <>pet !ule !jutito pljunu u lug na o·gnji- Stu, zam.uCe nanovo. U JeHnoj ruei pre&ta poskakivatl vreteno, Isp!junu smrkucuru dla.Cice vune Sto no jgj se raz:mrsivajuCi. slijepile za usne. RastuZI se. »Zar ovakav docek? Zar sam je ~ato pr.i <>dlasdru bhgoslovila 1 - Opet me boeka. Eto! - ni danas mi ne ce naciniti po volji Bra· Jila dane ·kao CtU'a cvjetke, a: raCun1la na prste kad Ce doC.i; Cekal!l dana.Snji dan ka.o ozebla sunca· - pa eta ... ? - Zajunio te zaj.unio, - uvijek govori swje« - a suze poCele kapati, ner,.taj.ati u proZdrlJl voffi_ htgu Sto se nakupio oko ognjiSta. Pr ·sjeti- se minulih d 'lna, pOOe oZivljavati proSlo.st svoje siroCadi ,djetinjstVo, naroC.ito nje .Mi!ice - i da stari ne g)eda pq-ed S<>bom tako mrgodn<J, prestala bi smrkutati; zabtig.arila bi na glas. ' »l;ta &am joj dila? Sta 1 - kori Jela u misli.ma_ sebe, razgle· dava ka:o opravu, zavirila u svaku posebno i, u- svih tih nenapu~jen.i.'l1 osamna.est godma svoje mezimice. Kad mi je· b:la dokona? Ko.llko se nnmucila - jos za nejaka - gledajuCi stalno put Dinare kad ce )RCe pripeCi, ili tame put mora oCe li zaCi pa da sjavlja blago. Da &e prihvati orie pure sto joj u kovcegu ostavim, da je stlsne sa kalupom.«' Ponovno za4;ra vreteno. Jela i Q..,!je ispljuvava dl,eice, a u utrobi pod sme.Zuranim sisama p'OdboCilo, davi. »Nije druge, veC -, est, oCiju mi - ko s mukom Jela sama sebi pr;zriade u mislima. mrzi je jail uvijek. Sjeti se kako je ponekad zagrijan kraj ploske 272 . Marka ljutito pripovijedao: »Pa da! - rOO:il<> se zensko. Rodi!o se. .:prvo, . pa Zensko - eto ti E.reCa - zbogo.m, b~i'iCete, iz M~ovJ · kuCe.« I odj~dnom po·Ce p.red njo-m da uskrsava Citav Zivot prp·vede~ pod oVim krovom,_pod tim ad Cada premaz3.nim ro:Znicama; pcCe~ a 4a ~a to maloCas n-ije ni pomislila, da Sall.la sebi p-onavlja dobro p9znate inorr.ente iz z·vata: ono Sto su kom:Sije kao priCU: poilekad jedan ·drugom pripovijedali dotaknuvSi se u razgovoru Marka IVi:ilivojeviCa: »Negdje po ratu, bit ee vam t<> bi!o o Petl<i, do8ao Marko iz Francuske. I zaborav.Ui na njeg-a . u selu. Ni rodena ga Zen a nije prepoznala. Slave mi, nije. E-to, priupitaj·te mu vrSnj.ake __ priup!tajte! - Do,Sao ti _on takO, Stao na pqtg, nazvao bo.ga - a ukuCani se eude. Bila mu tad u kuci osim Mil'ce i •estra Marta sto no vam je u GolubiCu za Markanom pokojn'Og PlavSe, Ka8ljuca ti moj Marko, kalHjucka i zamuckiva; ali da? - nEi poma.Ze, Vidi, zaborav-ili. I kaza im se _prvi. E, pustog li Cuda i veselja u kuCi! Petnaest je dana selo z3.dirkivalo pokojnu mu Milieu kak<> je mladozenji siljei pek!a. Ho-Cemo li, Marko? HoCemo li na tavan, a? - zapitkivale komSije, videCi ga u braniku k~o sijeCe boriCe. Slabi su, riejako, nejaCki, a i puni smole kao krastavci - _ va} kao se ~darajuCi ~emilice sjekirom. Ali nije &krivao mi·sli o tome da p~><rgnu kuCu na tavan, ograd.i 3.vliju,. p-regradi blagu. OteSao ti moj Marko roZnike, est, brate ,Cisto obrijao bradvom. IzbrojLo, p-roraCun·ao i pris:lonio uz kuCu da se suSe. N ikad do'kon. A i Milic'l se nekakQ promiJeni, Cisto po~u:d. N;kako se svojim Markanom nahva~ liti. Tara joj ·s( razigrala, u ruci stcilno poigrava vreteno. Nije htjela kazivati ,ali proCu fle - naumila Zeniti Jovana.(( I o Pokrovu, t~k Sto minu godina kako no Mat"lk.o- dode, zapjeva kubura. Doveli malu Slmi.m.J:. E, pust-o-g 1i Cuda - duSo sf nioja - pusto-g Ii veselja u kuC; mu. Ta kako i ne bi? Ostavio ga u koljevc.i, ni nagledao ga se sit, a na, evri sad - Zeni ga! Doveo snaju .. Podjetinio od rado.sti. Gdje god ga u ·polju sretneS, radi 1 ojka .rst~rio pramen erne na oCi, kupio novu crvenu ka.pu, on11 sa dugaCkim re:sama i izvija brate, kao klapac kod ovaca. A kad mu fle sna.Sa - njegova Jela - paCe Siriti, kad se osjeti kuljavom, Marko ti samo smiSlja, prevrCe roZnike, opipav.a, premjerava. u avliji i grokti 1i grokti. - kao o sve·tom Stevanu. U kuCi mu se razigra!a tara kao k!epka kad stada. No ne hi mu sudeno· saCuv~ti sreCu pod strejom. Dobi un•1Ce - malu Milieu; ali pro:inijeni se. Ko po1ud·o- bo.Ze in.i prosti.. C:;.m ga ko upita Sto mu snaja danese,. pljucka _mrzovoljno kroz brk pro,. bubnjavao ·rn Jedva razumljivo - »:da p-rostiS Zenske« - i psovao. , pri tOm kao ubo~en. 8. mart 18 273 �Milipa nije pravo ni prohodala, kad sto lie!! ti viditi - ra2lholl mu se stara. Babe zinule, 'Marko doveo doktora. AI umal te ga no ubi, jer .Milica ulnrije. Otad ga V.arnicom Pro~vasmo. Ali, du.So si moja, Sto no vam vele: »Est li poCera Covjeka po6era ..LeZe i Jovan. Jela kumi starog- »Cako, zoVi doktora, zovi, Cako! _..,ali da?!:- ni pro:sloviti. Jela 1uhvatila babe -vraCa. Kuva rastov lug i trave. Na:Paja mu.Za rano na mladu ned:eljicu, ali jok! Kaslje li, kaslje. Ripa- boze mi prosti - kao nietiljava ovca. Obojio •se nekom i!udnom bojollll, ne b!ijedozutom, ve/i i!isto poze· lenio. - I. stara se j-oS pravo nije ni ohladila, a- Jel!l ponovo zabu.. gari. ZamuCe tara. Sipilo s·e nevoljko objes]o, umirilo se i brdtlo;· ne udara odmjereU<J kao nekad 'dok su svekrva i snaja provlacile niti. RoZnici se sti,dno priljubili uz kuCu, kao da se i ne Cude Sto ih starina zanemari. Marka ubi Zalost. Presavio se uz stelae, Jmo kosjerina §:f:o no s njom dra:.eu kidamo, plastimo u naviljke da okitimo· o-gradu, udarf.mo mede. Pogrbio &e preko stoC.iCa, zgrCio, lice se sm.reZgalo, a brk pozutio kao kukuruz pod jesen pred srpom. Ne osyjesti ga n; !>lac djece, nova prinov·a; bl:1z-nad Sto no mu ih Jela clarofa 5etiri mjeseca po Jovinoj smrti. Ubila ga zalost, pukj starac - a ped€Seta tek minula. - Jela kao osudenik. Nadnjela se nad djei!icom - predala im miado&f; skupila se od muke i sirotL1je sa sta:rim i nji!ia, rekao bi zaboravila i divanit, hodat kao i!eljade. A Marko uvijek isti. Za· mrzio sve, boZe sa.Cuvaj nasmijati.se: ni tepanje unUCadl ne· izniami osmjeh na posivjeloun mu lieu. • :.Podjari vatru, Jelo! - proviriv§i samQ. nabus~to iz;2'(.r\•o:-oemm rijeCima u zgradicu, naredi &uvo sna.Si .stari Marko. Bukova glavnja je do·gorjevala, tinjala badaiuci pokatkad slabasni. plamilik, osvjetlia· voju/ii i!eljad oko ognj"sta. Pokorna, sutljiva kao i u S70!llll do sad, u cijelom tom zLvljenju pod ovom Marko¥om strejom. Jela hitr~ priskoci u prikrajak gdje su lezala drva ; komtme, natrpa za ~as punu pregaCti suvadi; podjari Zestoko. Za.grljetii kao i2:a Sna .u kre.. vetu, zaajeli pored ognj:sta Dukan i Milica. Prate oboje &a pogled<>m pul1im ljubavi majku, a Duka, cim se Jela pos!uju/ii po kuCj bar na Cas ookrene, stiska jaCe desno·m rukom ~to je Milici prebacio preko ramena sejina plelia, i ljube/ii je §ap/ie umiljato: >Ja se i u i\koli,, i kod. blaga· .•. ja se !Wllda, sejo s tobom hvalim. Zna§ •.. s"pce Dukari isprekidano, 6ikupi se nas dosta klapaca, sve vrenjaci, igramo· se kape kod blaga iii citamo, a kad je vjekna iii kisa iii kad se izmorimo, sjednemo na medu pa svasta pripovijedamo. Milos kuma Jovetine ide sa mnom - on ti je neko vrijeme nosio poiltu, 274 .. lL zna I sa puikom baratat!, nau<'!io·ga strle; i on ti obii!no povede tazgovor. Da vidia kako ti se tek on hvali sto su mu obadva brata kroo: Petu bili ,komandiri. A onda i ja - i nasmijavsi se veselo, j<>S toplije nadodade Dukan - i j a &e bogme ne stid'm, i ja pricam o tebi, o mojoj seji __. proleterki - ; poljubi je zane•en pritom, kao da se s tim poljupeem zahvaljiva svojoj saki za to sto je b<>rac, sto se on s Jijom jos kao dijete \noze ponosoti. Unose/ii na raZilju nadjevena brava, tlllpkajum na vjetru promrzlim nogalna, ude stari Marko, postavi na o-gnjiSte peCenic!l, Tiho, valjda maji!inim ponasanjem poucen, Dukan priskoei djedu, pr'hvati S€ raznja, &tade pomalo okrecati. Tek !ito ga dva tri puta okrenu, <>tvorise •• uz Skri.pu vrata proptmtajuci gosta i hladni pipak nemirne bure. »Zdravo ktime !« - veselo uzviknu MiUca, po--skoci 'sa stolca, pride i poljubi gunjem zaklonjena starca. >A ia - , ko mislim svratit Ce MiUca kumu« - poprjeCivajuCi srednjim prstom u Sali, pro~bori Jovefna pokazivajutf purom izmivene zdrave zube, koje mu ni patnle ni godine nisu iekvarile. Tek Sto kum prihvati prt!Zeni &tolac, Jela odnekud izvui!e pljosku, postavi na kovceg po. red, njega. Ne ometajuc; ga zanijeta oko lule, prihvati grabovu metlu, p<>~e sklanjatj b!llegu ispred njih. Za trenutak u izbi zavlada neka svei!ana tisina, jedino sto na malom zazdanom pendzeri!'cu tik pod ikonom, igra veselo se ·poigravajuci Skiljavi plamiliak kandila kao o slavi. >A moj sreanji pogibe?« - jedva Miwgavm snage, pro•bori •uvo J 0vetina Milici, st'snu gri!evitije rubima dugaeki kami!i lule, stade brisati izbrazdanim dlanoni fitidne suze. »Pa, s-arani§e li ga, dijete?« - razbi J'Jvetina ponovo tiii'nu koj.a se nekako bolno na• metnu. >Jesmo, kume - odvrati ozb ljno Milica i pomilo.va ga oi!ima. »Vjeruj, kume, bataljon je' plako ~a njim; plakao .kao malo dijete.« - »OkreCi, davole! okre6i., pripe.Ce se!« - uplete se u ra2.. gov<>r Markova psovka kojom unuka p<>casti, i malo· zatim kroz. kasalj izgovoreno: »zeneko, cura, a o rafu pri~a .... o bataljonu, •. « a zavrti pritom nekaiko Cudn:o glavo.m. Milica n-astavi kaz.~vati kumu Q.·djeci. Jovefna se podbo·Cio o Sljaku, l'H.:t netremice u Milieu, r,1u~a paZljivo, guta rijei!i, kazivanje mlade djevojke. Kad kad baci po· glrJ na Marka' i Dukana, osmjehne <e u' uzduh tepanju unuceta -:malog Jovana - ~to no mu ga najotarija snaha donese. Plelia mu se neSto pogrbila,· potisla od dugog pre"'.t)Senja vreCa izlizana ra• mena. Pogled mu odjednom stade prodornije kruzit< - poce Jove· t!na- upijati onim jedinim od suza ispranim okom, Sto ron osta o_t... kad lijevo izgnb' kod gazda Drage - izgled i kretnje Mil'c'ne. Kao da je S njim zove, pokre/ie U daljnje prii!anje, a S caaa 118 caS IX). koja krupna suza spusti se kriomice u lug gaseCi u njemu zi\.m!).o. tane hrastove l\eravice. Kro~ badliu bura pro:krada svoje smrznute 275 �pipke, ometa vatri veselu igru. Polgrava dimom, pla8i .ga, rast\re, zaviriv s: njim pod umo·rne kapke oronuloga- starca.:. Da ro.stjera tllZno raspol_ozenje sto nnsta poolije njegovili p!tanja, Jovetina se savlada, uguSi u sebi nekoLko nedoreCenih; .obrati se- Jell koja se zbila ·uz krevet, zapoCe Zivo, skrenu tok razgovora: »A ti, Jelo - jesi li zadovoljna, a? Otislo dijete - a sad vider« i pokS.za_glavom na Milieu: »a sada cura, vojnTh: i po; nema Sta« ,.pa da~ obukla joj maja gaCetine. Ne bi rat svrSio da. nije on~ uzela puSltu, ne bi, veijo!« - zabrunda odjednom Marko, uplet.e se u razw govor, i kao da je to tek nnako uzgred, samo za sebe izgovorio, dodade tise: »Vrti, flukane! vrti! - pripece se !« Jovet'na ne otrpi. Pookoci sa stoles, i sirec·i ruke, zustro napade Marka. »Mjesto da se ponosiS, ·a ti? - stidi se; zar su ti go· d~·D.e popile pamet? Nije li dosta Sto si ovoj jadnici -- 1 okrenu se ka Jel.i, pa nastavi J-ovetina - ~pio mladost i- snagu, _veC- i avo, dijete napada8. S tim si je docekao. Lijepo .•. !ijep<>, nema sta.• Marko potamnio. Crne mu oei ve&ma zasjale upadajuiii u duplju. Obrve se nalwstrije8ile kao dlake na ruci od leda. Nadimlju se grudi da ras.kinu pohlZuta puca koja im taka bezobzirno smetaJU iskazati svu ljutnju. I u casu dok SU mu se Zuljevite skUp·ljale U saku, dok su se nokti polmnjeno previli pred snagoon dlona, u casu kad ·mu psovka to11ko stra8na podignu i drugu stranu uvela brka - Milica milo reCe: »Nisam ti osram-otila sijedine, nisam, djede! I kad bi opet trebal<> uzeti puSku, pol'la bi prvac. Nije to bllo prelo, nije, djedef NauCila sam se nmo-game, nau-Cila sa-:n se svijet gle· dati majim oC:ima. Zar d-a Zivim -kao -mater mi? Da svakom povijam !eda? - A onda - nadoda Milica, izgove>ri ot&jeiieno: »joh sam nocaS tu, ne ceS dugo gJedati moje gaeetine i VOjrucku bJUZll. Odlazim, djede, veC. sutra idem u Skolu, ~dem dalj~- uCiti - otvarati -s:-re oCi.« Od dima Milica nije mogla jasno raspoznati kak•J ·se njezine rij-eCi daimaju djeda, ali on. je Sutio i. onako zaklon~en dimOm izgledao joj _je statiji, suviji, da mu je kosa ne od godm;:_j_ nekal<o luZavija ~postala - tud. PO'kaza noC, proviri i ona u Markovu potleuSicu. a kod og~ nj.iSta i dalje traje razgovor, samo Sto je sad viSe·-Celjadi oko pla,n~ena. Uz Mi[c.u zasjeli £>ukan i Vas.\:rtn, zagrh1t je obojica,~ a Vaskan, irijuCi ruke p.romrzle kod blaga, Cas ih prin.osi v~tri .cas se~tri na .leda. Okci ognjiSta se raspleo razgovqr. Te~e kaz1vanJe: prlpovijeda .MiJica komsijama, .pr!povijedaju i oni nj<>j, a pojedina n~gla· ~avanja ugl)sivaju zvii!danje, pjesmu kroz b'dZu zalutala VJetra. Marko se po'!kunjio i- Suti. I uZalud se Slmreka ve'sel;je n~pnu, uzalud zaphcketa, uzalud p.la.men razdani oko sebe - ni oni. ni govor. 'De mogu mu razveoeliti, poravnati l'od <>cima od mrzov<Jl]e sakup!Jene bore. ' se 276 :Nekako preit z()ru Jela probudi Milieu. Kako se javi razgovor pod strejom, ZivnuSe yaskan i Dukan, noZice im poCele igri3..ti. po ktevetu, Vaskanove u Cudu Sto ih a:n.aja ne Cuva u 'krilu, OiptUZile se· nagiO, dok f)ukan sv-ojima udara brata, prin-osi koljena na poljubac. A k8.d Jela, gurkajuCi stolac Milici, pride krevetu, kad ih Cas:. koril--Otkri, · rastaviSe se _braCa iZ zagrljaja. Vesel'o nadnijeti pospaniin licem k vatri, zaCas oboj.ica pof:.rkoCiSe ileji, a smijeSak na usnama, _-jenjava, umiva ih bunovne. Marko iz.vadio lulu, postavio je pored- sebe.na stelae pa kao i sino-C Suti. JarkajuCi Zerave"udari nehotiCe ·verige ~bje se u ranoj tiSini nekako muklo ozvaSe kao da im je zvuk od _Cada promukao. Razbudi se i plamen; osvijetli oko sebe. Jela se-. uZurbano prekrsti, pogleda na zagrljenu djecu, na starog8._ koji _-dalje lagano jarka i neSto nerazgovjetno krnz zube mrei. Okrenu se ikoni koju dim sa j.oS drijemeZljiv·og Zara zakloni od nje i · poSto izgovori nek3.ko brzo kao za se: »Odosmo!«- dade Milici znak da krenu. · Umornim· koracima odmiCe Jela- uz Milieu, vuCe, zapinje poderanim sivkastim gunlaSima o praSinu staze, u bezobrazno korjenje Sto sil -ga nekonie za prkos kau vlasi protkala debla hrastiCa -iz-lokanim ptiteljkom. Pored nj-e napinj-e se, gazi nekako stidno, skriva ranjenu no·gu vesela i zan.menjena· M:Jica, jedva 5-e uzdrZava pa d:a. otpo"Cne brojiti majCine u-Ce5tale uzclahe. Daleko iza leda nestalo zaseoska, ostao 'u Cudnom pokrovu praskozorja. »IdeS! eh! - dijete moje!« - paCe odjednom Jela izgoVa,rati mislj, povjeravati se kCeri. »Eh! - dijete moje, kOliko se radujem sto sam te vidjela, sto sam te docekala! ...« pa poll to pritom otuzn·~ i vesela uZdahnu. nekoliko :Puta nadoda: »koliko sam o tebi mis.lila, koliko. ·..« Milica se trgnu, pogl-eda milo maj!ku, up-i svoj Siroki pogled u nju. - Kod kum,J ovetine sjenice, povise buka - na doglei gradu - Jela nastav.i Zivlje naglaSavatl rijeCi, a i noge joj se ne· kako raskravne ponijete mladoSCu-kraj sebe.- »Nisu mi dali-ovih nesretnih godina, nisu mi dali ni predahnuti - sjeme im se utrlo, ko Sto i jeste! - skoro prodorno p-odviknu Jela kletvu, naslont cijelo tijelo nekako CvrSCe o rame svoje jedi.nice grleCi j.oj pleCa. »GDri od blaga - est, OCiju mi - gori su b-ili. Upanu u ku~u, prevrnu sve, o.dnesu Sto im je po, vo-lji, razbiju; i svaki su me put grdili da mi se duSa cijepala. TeZ.e su m-i bile pogane im rijeCi no sve drugo Sto mi prokletinje napraviSe. Unesu ti se· u· oCi o-nako zadrigli od krvi, i uvije;;: isto: gdje ti je ·ana kurva? - gdje ti je bandituSa? - drugarice! drugarice! beljili su na me« -- us.eknu"· krajem pregaCt: nos i suze produ.Zi sad V"C otuZnom bojom-, a suze nahrupile, utrkivajuCi se kao po komandi koja Ce prevaliti dulji, put na tugo-m uzoranom lieu. ~Ne bi pravo ni odmakl'i, a stari bi me zaokup-io: obukla mater 277 �ceri gacetine, poslala u rat curu ••• pa da ... mjesto presliee« novi vrijed slagao vrh dulie mi. S Mi!iiLnog jedrog Jica nesta bez. briZnog osmjeha, novo., drugo rumenilo davale joj materlne rijeCi. K<>d topoljs:kog zavijutka, na vrhu polacke &trane zastale. Milica se ~ese materi u lice; oscnotri ja-Ce nego dosad izmrSavljele joj obraze, donju pomodrjelu usnu, bore pod ocima. Zamukle obje gledajuci jedna drugu. Iza lcda im, probudena mirisom dana, d:mom I iz potleuSica, pokaza ·se i' Dinara, _pro·krade iz pokrov11---kojim je noC zastrje. Pogleda ih nijemor njih dvije kroz patnju i sreCu zbliZene; od. patnja rano ostarjelu Jelu i kcer joj pored nie probudenu borbom, i kao da im neSto· svojim Cudniom pogledom -govo.ri-- neSto ~i~ . . :tE, p-a, mila moja, niSta nego sretno! Sretno! ~ ponbse mo.j!« veC kroz SlUZe s mukom progovori Jela,. poljubi kCer u usta i medu oCi, ne puStajuCi joj glave iz ruku, kao da Zeli jo"l~ neStO zabo.rav..· ljeno· ali vaZno i vel:iko uliti, usad~ti u nju. Okrenu se naglo, zakoraiia put sela. Milica pogleda put 1je 1 boln0 se je kosnuse mladahne dulie materina pognuta leda, •asukane plecke. Pricini joj se nekako krhka, slom,Jjena tim bijednim zivotom stalnog potiiinjavanja, u<lini j()j se da 6e sad, ovog Casa vjetar ponijeti mater, _zaljuljati njome. Prinese Saku ustima, kao nekad kod blaga, napregnu 5e .da uti_Sa bolna osjeCanja, i podVl:knu za- njom ves·elo, rekao bi u Sali: »0, majo! o_ majo! - ta ·sta. si se tako zgrCila; nemoj' majo! Ta ua~ prav( &e, nasm.ij - Cuj'e·S li, maj.o! 0 majo! ---! ta im8.S li Cer proleterku ili namaS!« - »OCu, mila! oCu! - pomijeSan sa suzama 1 srecom dopre uzvlk do Mi.Jice, toplo je pozdravljajuci na novom putu. Vojin Jelitl 278 .... c I ~ 279 �. Pjesma vranduckih mmera Prica o slavi Nepoznata Stanka dosla je na prugu, hila je iz malo,g zabacenog sela; cuvala je ovce, sirotinjsko stado, sluilala od drugih za velika deJa. . I niko o njoj nista nije cuo, ni sanjala nije sta bi mogla znati. 0 zetvi je umela dobro da zanje, u secu je sa ocem slala mati. J os nije topla ruka mladica obvila djevojku u suton tih, i jos nije Stanko, dosla do otkrica... do reci za ljubav, da raste kroz nJih. Onda je dosla, brigadir na prugu.' i radila, kao sto se kod nas grabi, naucila pismo da J?ise drugu . i cekala jesen, da 1gra o svadb1. Ej, koliko vrede Stankini, dlal:'ovi1 . drukcija je Stanka n~go sto J!l bila, a svest i snovi, m!ad1 sokolov1 svakim su danom dobijali krila. Jednoga dana sve je bilo prosto, na sve strane pijuk kr5io je stene, premasila je no~u ~v~sta posto i po!!.tala prvi bngadir IZ smene. Pa je sad svi znaju, svom duzinom pruge i u zavicaju 0 njoj -pesine plave, ·. za njeno srce za junacke ruke, za rad sto kod nas uzdiZe do slave. Uci mlada Stan.ka, a -pesn;a o slavi doprla daleko, do pnslednJeg. sela. · cudna ti je zemlja ova zem~Ja nasa, rai!culo se po njoj za Stankma deJa. Mira Alec"kovic 1... Noc se brdska spuilta. Smrknu se Nemila. Nad Nemiloin gora isprijecena visi. U surome skriljcu peiiina se zbila; po njoj crnih suma sutljivi obrisi. Visoko nad glavom susti povijest grana, tu je jastreb neki mrko gnijezdo svio. Stijenama pritje8njen covjek sa svih strana postaje odjednom i silan i smion. ' . Trud je pogon svijeta; volje ljuti zaracl. Oci trudbenika ko kresovi gore. Ti nejak i smrtan, div si i obarac Koji rijecju mijenja cud Zemljine kore, Sluti uho brda bitku sto se sprema ... I noc ustuknuvsi pred Nemilom stoji. DrhCe od jeze stihija golema; minerskih ruku planina se boji. 2. Mineri idu: plaha vijest se sm. Fijuknu vjetar, brda zaiikripaiie. Tko su mineri? Mali brigadiri; seljaci s pluga i cobani s pase. Opori momci, prut bi mogli gristi sva cad planina na prsa im pada. AI struku znaju: oni su kursisti. Kllimri divljoj strah i trepet sada. Div naspram divu, prkos na prkosu. Od sraza cijeli krsni kraj ori se. Minernka ceta prvi rafa] prosu, i hrid se mace ; kamen rastvori se. Joii malo tu ee Kerber tvoj .iia drijema, vee cvili obruc sto je zemlju stezo. PiSi: naprijed! I zapreke nema sto strt je ne ce ta ruka zeljezo! (lz »Poeme o devojci s Pruge«) · 280 281 �3. Urla propuh stijena. Survinl) se mrve; Dva jurlsa stenju,. dva roy a sudarna. Raste prohod znoJan. Udi: tu se rve, Prva minerska, sedam put udarna! Smjena za smjenom kroci danonocno, rad tece vruc u besk~ajnom v;ntl<U. N ormu obarati! I prJtegm mocno, ~ilinom diana da skrsiil .orutku. ·, Travanj. Svibanj. Lipanj .. Termometar skace. Zastavom prestiZa podneVl se g~rde. U sumpor i potres brdo se umace, eksplozija teske prolama rekorde. Sve dublje, sve gusce prSte. ~e ruine Kroz tunelski mracni zagusll.!Vl s~n~uk. Dvadeset devetog, napokon, 1Z tmin izvi se gromki: · probijen je Vranduk! · Vesna Parun. ,. U fasistickim. tam nicama SLUGE NA DJELl,J Vrata celije se naglo otvore, a na mene, uz vrisak zena i zveket oru.Zja, bace se kao gladni vuci cetnici u crnim subarama, ko je je resila mrtvacka glava. »Ju Sime! Uh, Duro! Pere! §to uciniste, jadna vam mati. »Ne bojte se, Srpliinje, samo cemo hrvatsliu liurvu ... ona Ce na~ zapamtiti!« Pod teskim udarcima sa sviju strana pala sam na pod, a zathn me banditi izbacise van na kisu i blato. ' »Zivjeli Talijani! Smrt partizanima! Lizat 6eS bestijo parole, s kojima si poblatila nase plotove! Udri mrcinu, dok crkne!~ Jedan me cetnik pograbi s jedne, drugi s ·druge strane. Vuldi su me trcec:m korakom preko brda i dola i udarali me nogama. Pri tom su se dogovarali, Sto Ce sa mnom uCiniti: · »Da li kuglom iii bajonBtom? « »Ne«, javlja se napokon jedan, »prodat cemo je TaEjanima.« Malo poslije bilo je tsko. · »Dobar vecer, dobar vecer, gospodine kapetane! Evo vidite sto smo vam dbveli. Ovo je najopasnija zena medu banditima.« »Hm, tako mi bas ne izgleda. Da je harem kaliav komesar.« ?Ali, gospodine kapetane, vi ne znate tko je ova zena. Da je jos dva puta u na8em selu odrzala sastansk, sve hi odvulila u partizane. « Cetnicki ziotvori govorilf su talro rte zbog toga sto' hi vjerovali, da bi ja zaista »sve !jude odvukla u partizane.« Oni su to govorili samo zbog toga, da bi od 'ralijana izmamili iito vecu nagradu za svoj sramotni podvig. Talijanski kapetan baci na me prezriv pogled, ne bi li ipak nesta vrijedna otkrio. ' »Gospocjine kapetane, kada biste nam vi dali oruzje, sve bi drugacije hilo. Eto, u J asenku sve je •nase. Oni. jedva c·ekaju, gospodine kapetane. Ne ce ni jedna kapljica talijansike krvi pasti. · Sami cemo Drellnicu raz.oruzati. Sarno oru.Zj.a, samo oruzja, kapetane! Mi smo i zasluZili vase. povjerenje. Ub;Ji smo im komandira, komesara, pa sada doveli ovu. Vi ne znate sta ona za njih znaci.« »Vidjet cemo, vidjeti. Ako je talio, ne eete biti na steti< odgovorio je kapetan. 283 2S2 < �\ Noc sam pravda u podrumu osluskujuci kiSu, koja m.]e prestajala i .teSke korake karabinjera, koji me je cuvao. A drugo jutro u cetiri sata otpremljena sam pod oruzanom prat, njom u Ogulin i tamo bacena u samicu. ogulinske kule. . »Bio:itda, hodi Sima Polub't· Otkucava devet sati. 'a t I l m~ne ... Dati karamele ... « ti cigarete.; .« ' ese · · · »BlOnda, polubiti mene, dati Pijana njuilka ne pr t · pjesma: u dvoristu traje ~:s'J~~. 0 pet se cu;je zveket ca.Sa i »B10nda .•.« . · SOvrdi:;b,. mrak, glad. Zadah pijana vojnika. » SllD.o « · U OGULINSKOJ KULl U crnoj rupi, u drustvu . ilugavih stakora, sprovela sam ilest teilkih sedmica. Nisam imala kosulje za presvuci, niti ceslja kojim bi se poceilljala. Kada je kisa padala, dizala se voda ispod trulog poda i mocila ono malo slame, na kojoj sam lezala. Talijani su me u svako doba dana. i noci vukli na preslusanje. Vodili su me tri puta na strijeljanje, ali su se uvijek u {lOS]jednji cas predomislili, Da nije bilo Labre, vode cetnika, i pop a Mamule iz J asenka, Ja bih se donekle i obranila, jer nisam niil ta znala. Ali cetnici su dnevno dolazili i uvijek me teretili novim stvarima, taka da sam u .toku same istrage postajala sve vazni.ia licnost, a. kada je doslo do procesa, napravili su od mene i clana visokog partijskog komiteta. Spusta se weer, veeer kao i svaka druga, \ali danas teze, sumornije, maZda radi ki.Se koja treba da padne. scucurila sam se na prasnoj slami i nemirnim prst!ma prelazim · sve dijelove tijela. Svrab je strailan, oso bito kada dolazi noc. U celiji je mrak ,ma da je tek cetiri sata ljetnog- popodneva. Jedva razabirem razlupamf kiblu u kutu ... Zidovi koji su nekad bili mazda bijelo okreceni, sada su sivi, crni ... Nesta je na njima. Naprezem vid ... Pipam ... Pod prstima osjecam nesto glatko .. ;. To je krv, zgusnuta krv. Iz vana dopire zveket casa i razuzdane pjesme. Pije stoka. Uh, taj prokleti svrab . • . Tko je samo izmislio ku1e, rupe, samice? Koraci .. A, mijenja se stra.Za. Znaci, da se vani spusti1a noc. Odjednom pred vratima celije :>;acujem glas: »Bionda, hodi sima... Dati tebi karame1e, dati cigarete,. Bionda ... « K vragu, jos ces mi i ti sa svojom pijanom njuilkom zacepiti jedinu rupu, kroz koju mi .. do1azi ovo malo sparnGg zraka! Ne cu mu odgoviriti, maZda ce mu dosaditi. 284 dvan~~:~air. ;~ila, pusti me, guilim se · · · Zraka! Tuce vee cu »Bionda, t~be pucaU ... Ti moras simo « Uh , ne mogu v1S.-=- Da t .., · dr . ' ··· Voljela bih onda vidjeti t e t;nJt. 'j ugovl, ~ate cuju partizani! cava.S? Jail ce i unutrak .. ~OJU P' anu gub1eu. ·. ilta, otkljuTi m"!:· p~fju1fri~.i:ni, pa!tigiani _:_ Partigiani suma, ti kula. Sk •.1 Svinjo evo ti poljubac ··· ocl a sam kao ranjena zvijer i lupjla_sakom mrak. »Biol'lda, ti moraS . .. « Drugovi! pomo:ite! ZivotinJo, pusti rile! ¥~o~~as~ zacula se u daljini pucnjava i neka vika. • ~ , urn ... Kazni~e h~lje · .. tak, tak, bum ... »Pa;tigiaru, -mama mia, partigiani ... « Braco! Padam na ko1 · • 1 • ;j:~:ki R~~~m8 ~:ed~011 ~:~~ij!t~ft:ihslusa1~~l~~~ts~r, ~~~: druga~ijoe _ ako ne ~ me zove · · · Drugovi, ako ne maze bite ih rafalom dragogo~ ~~~~· e~o;~ moje. grudi! Poljuu gnjilezu i smradu. Hocu slo~o~~~a' . e cu ovdJe da ostanem Otkucava tri. Svice Tiilinu · din • . koja je pocela padati i · hrk . Je, 0 nan:s~va IJetna kiila, straha sakrio u hodniku u PlJa~o~ vo~mka, koji se od na kraju zaspao. l u pe • 1Z n]e pucao, plakao i Z&f.;in U CASTELLU VIA ROMA 17 . t Sredinom .kt;1ovoza 1942. doprem!jena sam u rijeCki t l amo sam v:d]eut kojeilta o cemu .. . . za vor Zatvorska je zg.ada Velika . 1' . l>rl]e ms.~m 1m~Ia pojma. mutne i mracne radi debelih =a{~e?o. ~~Ublste, ah su celije . D dz l ze Jeza na, prozoru. . ispitiv~~. rn ... Zvono, ltoraci, kljuceVi, transporti, procesi. �Dolazi Stefa Sabljic cma, izbijena. Dolazi Sla':'a J~das! ·zoblicena lica. Kuea popaJjena, dijete. odn:'eto, tast !Zgortr:o, tr1 I . b". B k Mavrinac dala Je unuku, pa !Zanu, krt!Za:: ~ j~:n;,;ud!aana dvadeset godina robije. ~arija Ge· ave. . . krivac za ubijstvo usta.Sa u Jezeramma - trJ· ;:c>va.tc, gdoudiJ:cnovma robiJ" e Mala Milica iz Kastva odnijcla je V!atld ctese.• · •· · . · . k" peket - doZJVOtna ro b'.Ja. · Gab l*J~~i:a~~ i noc. Prljava se slanmjaca jos nije ohladila od Marije, vee se na nju spu5ta umorna Jelka. Jedne dolaze: drugeJ~~a.! ostavila troje nejakih« •.. >Ti troje, ~ ja pd~t!~ ·ene Dan•• ih J·e doSlo trideset, nocas o azt razgovaraJU Z • ""< •-ansport cetrdeset u logor. .• . nk 1 1t " R b tiZe dvadesetgod:sn]a Slave a, s <e e ' Iz logora na , a u s • .e da si ·e ·od drzavnog pokri· ko~i se j~ .av.sau:ecJ.U e.b~~tp~:'&,~ !J3ura mi Jje sve odnijela, ostala vaca sas1 · . . • b" 1 sam gala, moram imati nesto na se t.c » . 1 SUDENJE · . bila pozvana 11. prosinca 1942. Rasprava Na proces sam .• t" . · t Jedan od sudaca ~;~~~~~e, ;':o1~l~~~~~~~u~~~~t\j~t~tl~anme~s-~tfos:~ujevr;~~ ~!b~~~~ .. ·e Kada su se povra Jl, na VlJ'eCanJ • . . • . • "edna hrvatska recenica: janskom a na kraJU !Zrecena Je J .'. • dena si na smrt! « . . . »RazunuJles, oamsu. potpuno m'rna ne skidajuci ociju s oftmra, Osta a s . . . · ' · k binJ'era pograbila koji tni je tu vijest saopcio. Dva su me ara . cvrsto pod ruku i povela. . . . . 1 u • »Gospodo, vi koljete na.Se vojnike«, rekao Iltl1 Je u pro az oficir. . . dana b"l J'ezJ·vo nusta Mui!nina tni je kruzila · 1a ~ · ·· · · "ki Ulica ]e toga zelucem. Karab:njeri su me pograbili kao psa, baClli u VOJWC kamion,. ~~ji je pojuriot u smrdljivoj celiji, provela cetiri U nJeckom sam za v~ru, . • . d casna sestra duga mjeseca u isc?kivanJ~a ~::ng~s ~~u z:boravinl na svoj Immaculata potrudt!a se,. u hal"ini od crnog sukna s bijelim p(}lozaj. '!itka ka~\p~e~cea'dan i Jnoc. Pokrivenr. cesto preko okovratni.ko;n. 0 1 az. blizinu i ako joj korake nisam cula. ~;~ju:1t~~c~~~:~;:usicje cr'veno sjajne oci u mene, govo. . k ·· · · •·. »No jesi li sprenma ?« rect:19. oZiljka 1943. pozvana sa~ upraVJte~)u, OJl Iltl1 Je .. saopcto, da sam pomilavan.. na doztvotnu robtJU. U UDINlUIA U udinskom istraZillom zatvoru Zivjele smo mjesecima zbijene kao nasoljene ribe u kaci. Kada sam u noci digla glavu, nisam znala gdje se nalazinl. cinilo mi se kao na dnu broda, gdje leZi roblje isprepletenih ruku, nogu, preko kojih gmiZu usi i stjenice. Zagu&ljiv zrak, smrdljiva kibla u kutu, uzdasi, buncanje' u snu, sve skupa vrilo je 'il. neizdrzljivom blatu i smradu. Zgrada je bila sagradena za 45 osoba. N as je bilo 180~ Tu je bila Tonica, koja je uvijek rukama zasticivaJa veliki trbuh, valjda da bi obranila dijete; zatim zena s izjedenim licem od raka i stara Radosevicka, kojoj je rana na grudima stalno , curlla. Ne cu nikada zaboraviti Ludvicu iz Grobnika, koja je tjednima lezala. na kraju smrdljivog hodnika i na ocigled propadaJa od teske tuberkuloze. N a nasu molbu i protest, da je se otpretni u bolnicu, odgovorila je uprava: >Poslije procesa«. Djevojka je umrla u vlaku, bas kada je isla na sudenje. casna Cirila, jedna od paziteljica; patila je od toga, sto je uvijek htjela · nekoga lijeciti. Taka se zat!Zela i za staru Slo· venku, koja je bolovala od nediha. Injekcijom joj je jednoga dana inficirala nogu. Staroj je zeni postajalo sve gore. Otrovanje je isla daJje i starica je u · teskim mukama izdahnula. cetiri dana lezao je njen les celiji, ne znam iz kojeg razloga. Za to isto vrijeme spavaJe su i Zivjele u istoj prostoriji i druge Zene . Izmedu ostaJog, najvise smo patile od stjenica. gladi i tan:wsnjih casnih sestara, koje su uam na svakom koraku zagorcavale zivot. Nuznik je bio samo jedan, i taJw. smo dnevno, · mnjesto na setnji, sprovele cijeli sat u cekanju. na red. u VENECIJA, SANTA CROCE DI lli.AGGIORE Pocetkom rujna stigla sam u venecijanski zatvor i tamo naisla na transport nasih zena, na glad, na bolest, na stjenice i sve ono, sto nas je stalno pratilo po toj prokletoj fasistickoj ItaJiji. U tom zatvoru upoznala sam se i s drugaricom .Toncikom Durjavom iz Ljubljane, koju su dva sata elektrizirali i 'kad nije htiela priznati, izvukli joj i debelo crijevo. Tu je hila i Zora Mitic iz Splita. »Treba tni operacija« - rekla je »Od udaraca mi se guoji u glavic. 287 �U kutu je lezala drugariea Zora iz S11Saka: »Ubili su mi muza prije nekoliko dina u Marti11Scici. Ne znam- kuda su mi dica«Osmi rujna uvecer. TaHjanke nesto galame. Vesele se. Da gcivorila je. nije svrsio rat? . · Deveti ujutro. Badoglio potpisao mir. Grlimo se medusobno, od srece nam suze teku preko obraza. Mazda cemo ipak ' jednom - kuci, u domovinu . . . · Odlucile smo, da ne cemo primati hranu· talw dugo, dok nas uprava ne oslobodi. Stupile smo jos toga dana u strajk gladu. Deseti rujna, jedanaesti. Ispijene i izgladnjele ad prije, osjecale smo se vrlo slabo. Upravitelj zatvora nam }e rekao, da su nemiri u cijeloj Italiji, da se drzavna 'vlast, raspada; da Nijemci negdje bjeze, a negdje i kolju, kao na pr. u Bolognl, itd. Dvanaesti rujna. Zatvorska je straza pobjegla. Talijanska vojska baca oruzje. Partizani su oslobo.dili zatvorenike u Trstu, oslobodili Istru. Nai\i u domovini ulaze u gradove. Sloboda! Talijanske zene klece na cestama, !jube zemlju. - Sloboda! Zvona zvone·. Englezi dolaze s juga, nasi partizani i talijanski narodni bore! sa sjevera. Talijanke nas grle u zatvoru. Vecer dvanaestoga. Utihnule smo. Grla nas bole od pjesme -i g!adi; S odjelenja, u kojem su zatvoreni drugovi, dopire pjesma. Drugovi se driOe, moramo i mi! sta je ova? Svirka, klicanje? Izgleda, da se narod veseli. K vragn, a mi? ... Na prozore, drugarice! Zovimo ih! Pa eva, idu, idu prema zatvoru . . . ·· ,Eviva Slavi, buona fortuna!« - Dobra sreca! Tiskale · smo se pcred resetkama, grabile za zeljeza i sto nam je grlo nosilo vikale: »Aprite, aprite« - Otvorite! Narod je doi\ao sa cvijecem, m1!2ikom i barjacima, ana nase dovikivanje bacili su sve iz ruku ·; navalili na vanjska vrata zatvora. Sve je to tr~jalo samo nekoliko sekunda. Od nekud, iz zatvorenog tavana, a i. s druge strane, poceli su stektati mitraljezi. Jedan je rafal preletio preko nasih glava. Popadale smo na pod. Srecom nije ni jedna stradala. Iz vana je dopirala silna ·pacnjava i galan1a. !stu su vecer baceni na.Si drugovi u. samice, a nakon nekoliko dana i mi za·· njima. Trinaesti rujna. Proglasena je nova fasisticka republika. C:etmaesti, petnaesti, dvadesetdrugi· rujna. Nitka se o nama vii'ie ne brine. z.ivimo na toploj jusi, koju dobivamo svako P.S>dn~, LeZimo na betonu i malo sla · .. . z'ma 1 glad. Bile smo za trans · me. Gns1_ na.S prljavstina Pfllgil r.azorena. Dnevno slus port,: »trasi~anti;< ne idu,jer j~ J.t~wrucu, smrt iii konac raamo ombardir~Je ; l!ekamo ... ~,~yn~mperaturu .. Venecija!k;- n~~bo~u! Sk~ro.1 sve zene , a -~a se guoje prsti zan0 k - . aga u 11"' u kosti. ma. ZahtiJevali smo i 1ije. 'k , tice 1 bradjl.VJCe na grudislati Nijemce. _ cru a, a odgovorili su, .d.l. ce nam poJedanaesti. Iistopada. 1 · ak .fi- ~ 0 • 0 . • • • podne. Pregledao nas vrlo p ' ..J ~ :"' liJecmk, i to u samo Re~ao .i:e: »Sire ce biti u re~~~~z1~?- 1• c~ _zapi~_:>o neke Iijekove. ~ pocei: J~Sti svoj bijedni obr~k d~cn! Je otisao, i mi smo za• ~tvo~1l~ 1 u.. celiju su nahrupili ·kao 1e di Q~ su. s~ wata naglo tip k?eiJ1. su bill u zatvorskoj sluz~i '_lu~~~' -~~avnik i svi , • . , . . oc I su nas grabiti za no . I Je preko pesalo. N=o znale sto se d d !'l'e, .za ruke. Sve se uskomellapali. , , oga a 1 branile smo se; jer su nas . a:'!' I Borba je trajala ei 'eli t.. .. 1 . vlaznoj zgradi, u sami~am~a - ~aJp~~I!Je. smo se nasle u crnoj zraka, na betonu bez· slame mJe. doprla . ne, · ~ije nam bilo jasno u ·z as ~· rad! ce~ .smo taka ka!injestotmu slavenskih imen~ .; p~~~~: sarmce 1sp1sani su _zidovi sa •l~le »DiZe se Crvena arml' di• . Oskar P. Susak«. Jlt, ze se savjest suncan~ iiovj~tva! Do8Ia je vecer · spustil · · • • . , . . javlja. Za8to' smo u ~a~ n_~c:J?oslo je jutro i nitko nam Z1mo ~Iobodu. Kada nall1 . . Cl • - neprestano vicemo i tran ,_ " Kada .nam klonu 'ruke umorJ!o grlo ' zapocmJemo lupai.<>m se . .• - . t 1~ • ITil ope nastavimo vik · ~ ~Prode i prvi i drugi i tr " d . .• . an]em. Za to vrijeme nismo nista je~~~ an:tiVec nam je svima dosta~ u vrucici i Cini nam se da sm' a _m ~pavale. Vee i buncamo da crknemo od ·gladi ill d . o ~.staVIJene medu tim zidovima 1 . . Treea vecer. Na'pokoria nn: !'l'll? ~inamitom u zrak. DJe od Nijemaca«, ka!ie on._ prlll)l direktor. »To je narede> -~~ ne »Ne, r danja!« i· vi odgovarate · , . r Vl· cete · odgovarati za naSa stra- Direktor je problijedio p .. t• 1 »Dovedite. ih, mi ih se :ne ~J~. n;un se svabania. OJimO .« gr.obnice. Mazda bismo i du- , dJe~~· kako su jednoglasno n: uplbao. o~o. zatvora. C:ule smo trazlla naSe osJobodenje. OOS IZWkiVala nase parole i lj~ p t' d , · e 1 -an smomrod stalno <>stale, ali se izvedene iz 8.. """" i9 288 ~ikada o~e 289 .- �.' ,; ~oblje i .mi smo radi toga dobiLi po nosu od peru""anske UPERUGI . Zatvorska je ambulanta puna nasih drugarica, starijih i .' mladih. Svaka druga ima upalu porebrice iii tuberkulnzu. Na8e sestre vuku sa· sobom posljedice batinjanja, a najviSe ih je, koje su prosle samioo ven<Jeijanske ~Gilideche« - kaznionice, gdje su· odlezale po dva, tri mjeseca u, mraku, na kruhu i vodi, jer nisu pristajale na sivanje crnih kosulja. . Tu je i 'l'onica Jadro iz., Brestove Drage. Prosle zime rodila je djevojcicu u ledenoj celiji, bez. njege i hrane, navukla porebricu jedriu, zatim i drugu. Dalje je tu Jelka. iz okolice Sibenika. I cijeli niz kreveta, u l!:ojima leze mlade zene i djevojke. One ne podriose vise hranu. Pojavila se masovna. bolest, koja ~e ispoljuje u ·neprestaJ;~om baca,nju i stucanju, a svrllava se nakon pet, sest nedjelja smrcu. · Castie se toj bolesti cude i vele: »Mi tu bolest, od ~oie pate Slave, ne poznajemo«. Umire nam drugarica, Marija 'l'iblj.as iz Kastva. Ona se muci, hropee. Krv joj na usta navire, ali ana jos ooli neilto ~i! ·. . . ' • Dru . • . dru . . . drugarice, papir . ·. . Pisite, pisite mo ... me sinlL Sinee moj, istrg1i su mi te 1llalo~ ... iz ruku. G~je si? Da li ziviS? ja ... hocu . . . da ti doeekas . . . cas .•. naseg ... oslobodenja, cas drugog. '; Zivljenja. Sine! odvukli. su me od ... tebe i ... domovine. Nisu se zazalili 'nad moj•im ..• su· zama bacili u ... samioo, gdje s.am. od tuge .•..1 vlage navukla tu st~ai!nu bolest. J a , . . umirem . . . sine! Ali zuam, da ne sama, vee da na. hi!jade majka umire ... za djecu svoju. Za njihova sreeu ... koja sigurno .do!azi k . Jedria krivulja namjesto potpisa.. Ruka je klonula i Marija 'l'ibljas7Miadenic iz Kastva. bi!a je ~rtva. . . . , Razderale smo crvenu· kosul]u, .sasile traloe 1 !Splsale na nj·oj crnim slovinla: . . , . . .. »'l'voje supatnice. i drugarice«. 'l'rakom smo .ok1tile trnov . .. vijenac i ·nj.ime ukrasile }ijes nai!e drage. ses~re. Drugi je dan dosao cuvar z~tvora s )~dn!IIl radnikom, kOJI je na nai!e cudenje zazidao mali prozorc1c, zapravo rupu, gradenu debelim resetk_am;a, ko~~ je gledala u neku usku uli· cicu, jediUU vezu S Van]Sklffi SVl]etom. »Zasto zazidavate ovaj prozor? I taka ne moZemo ni· kuda: !« • . ·-'' . »Vraga ne mozete, odgovor~o je cuvar: Jucer s~. )avue Vl• jest 0 smrti vaoo oone stanovnistvu Pen:g1e. N a: ~l1c1 se saku· pila masa !judi, odrZani su (Cijeli govon., Ispratili »$avuc na CIJe. Ne cemo taka!« ·. ~<;tvrti prosinca. Vrata perugianske kazuionice su se ot~o- i ta 1 J.a sam nakon .g?dine i po tanmovanja pustena na slobot ~· ·~a. me~e u vlam.IIIl, sredovjecnim zidovhp.a .ostalo je JOS r1 s.otme zena, ffiOJih supatnica i drugarica" ko]'e su ·mi na rastanku rekle: . · ' ' ·. »Poz<:J:avi drug?.ve i. bor:e u iloniovini! Reci inl da ovdjll, · trunemo, 1 da od nJ1h, ocekuJemo spasenje!« . ,Vr.acam se u domovinu kroz razrusime gradove i sela srednJe 1 SJeverne ·Italije. .· Trst, Rijeka. V.i~e•. n~ inor~~ slu~ati talijanski jezik: S!Q.. venske .~ _hrvatske r!Jeru ~sprephcu se 1 miluju mi sluh. B~z:c 1~43 .. yrovest cu na rodnoj grudi. U tudinske tanml• c.e .dop~r~o Je VIse puta glas iz domovine. Ah, Tito; Tito, s kolikim smo. zanosom -ilaptali tvoje ilne. · . · . J?omovino, ljubinl, tvoje tlo; jedino tlo na kojem se zelim bonti i umrijetit , · ·' . · . Ana Konjovic. I pr:· ·I • • n- .,. · pe ·b.Prvi, ?r'~gi, treei prosinca; cekam. Zima mi se uvlaei pod. sl a 1 pokrJVac. Buncam. , · · _Si_rene p~te, uopce ne prestaju. Nad gradom se neprestano CUJe tutnJ~:O:a .ameri~kih ~!ete6ih tvrdava<<. Dum, dllll;l ..• J?nevno se nesto 1 negdJe ruSI. Kad . li . ce se sruiliti ov··' v1 • • z1dovi? · , . .1 azxu 291 �FRKOVIC TATJANA: Radovan Zogovic: . Strijeljanoi mqloj Ani , studentici ·; Mf smo voljeli vjetar u polju pod klasoin zo bi, i snijeg u gradu, kad pada ria vjede i lice. I imali smo --'- cas u mojoj, cas u njenoj s'obi -· uramljen~ koplju Renoarove Citacice. . , I !mali smo, i poljubac smo imali nas dvoje, ·slucajni poljubac, koji nismo. ponovili; aeizbjeZni, nezaboravni poljubac, a jwjem nijesnio · nikad. rijeci prozborili. . I ko je znao i ko je_znao, mala Ana1 &. ce nas poljubac postati rana vjekovita, a 'Djevojka s knjigom - kurirka' partiz:otna, svezana kurirka sto na stratistu ·Cita ?. 'i ko bi znao, i ko bi onda znao, da ce' sada citacici nasoj, sto se k mom stolu nadvija, · teci krv iz usta niz bradu bijelu i podbradak, krv tiha i spora - sve gusca, sve tamnija .. • · Krv tvoja, mil!J:,.Anja, krv zrtve i stradanja! 292 Smrt maloga covjak~ , Udarili su ga nogom u bubrege, i on je oteturao u mrak. Vrata su se za njim teSko zatvorila, i kljuc se dva puta okre· nuo u bravi. , .· . · . Mali je covjek nacinio jedan korak u mraku i nagazio na nesto Zivo, i to Zlvo je zamumljalo. Mali je Covjek prestrasen stao i zbunjellim je glasom promucao tiho: »Oprostite«. (On bi tim istiap. glasom u tom casu rekao »Oprostite« i da su ga guriml) u medvjedi kavez, pa da. je medvjedu stao na. nogu). »Nista, druZe«, javio se duboki, dobrocudni glas iz mraka, »ima nas. previSe., pa to je«. Mall je Covjek sakom otro usta - on je inao cla je to krv - i jail je uvijek stajao na mjestu ne znajuci kud bi sam sa sobom. Medutim su mu se om po malb privikle na tamu, a unutra mrak i nije bio taka dubGk, jer je odnekuda. s vrha prOZGra, kroz usku pukotinu, ulazilo sasvim malo mjeseceva srebra, i sad je vee razaznaviw da' je ·pod celije bio prekriven · ljudima, lwji su tamo bili nagurani kao vrece. Mali je covjek glasno uzdahnuG. . »Evo ovdje, u desnom kutu celije, ima jail jedno mjeStan· ce za tebe«, rekao mu je netko, i Mali je covjek posao na desuo, polako kao da prolazi kroz. gusto natrpani ducan . sta· klenih i porculaitskih predmeta. Spustio' se na cement i tek je tada osjetio kako je strasno umoran i. kako ga sye bali. Uzdahnuo je ·ponovno i · pokusao da· se orijentira. Na zatiljku je osjecao zid1 koljeno mu se ticalo necijih topli\1 leda, a prsti su mu se doticali necije kovr· . cave kose. Obliza:> je krv s usnica, i napipao jezikom dva prazna mjesta u celjusti sprijeda. Zubi su ostahl gore, u sobi za pres!usa vanje, sjetio se, i bHo mu . je zao njegovih dvaju z.uba. A bail je jednog ad njih nedavno dao plombirati i toliko se namucio i potrosio. Da je to znao, pomislio je i opet uZ· ·dahnuo.. »Zasto si ti ovdje?« ·zapitao ga je rietko kraj njega. »Ne znam«, rekao je Mali covjek, i doista ,nije znao zailto je ovdje. Bio je kod prijatelja na veceri, i to je bHo sve. A to nije !malo nikakove veze s ovim ovdje. I kako je dospio ovamo, to njemu samome nije bilo jasno. Prijatelj je slavio Antunovo, a to s OvUm nije bHo doista ni u kakovoj vezi. Mali je covjek 293 �bio kod njega pozvan n9: veceru. ~ njeg?va z;ma.' N? ·remi .ie boljela glava, pa je ostala kod knee. Mozda bi sve bil<;> ,druga. . cije da je i zena iSla, no njn je eto, boljela glava; pa Je ostala kod kuce. · · Kod prijatelja bilo je cvijeca na ~re4encn ';1 b!ago'-:a?nici. p_ za veceru sn bile pe,·ene patke, pecem mladi krumpm, ~~­ leila salata i tresnje. A i vlna je bilo. Dobrog, starog. Pos!J]e sn malo i zapjevali. Tiho, diskretno, iza spuStenih zavjesa radi zamracenja. Posao je knci rano, prije jed"?-aest sati, radi. Zene kojn ,i~ boljela glava i koja je kod knee b1la sama. Da ne bude u br1~ za njega, jer je ona uvijek n brizi kad on navecer iz!azJ. R~ · pol:ic~tjnog sata. I nvijek ga ceka J:iudna. . · Prijatelj mu je_ dao i':;dar: peceni bat~ o~ patke u pap:r: natom nbrusn, i .nesto tresanJa da ponese zeru,. _pa da, ona VJdi da sn niislili i na njn, · Ulice sn .bile polivene srebmffi; mjeseeine, a grane su drvo. . reda risale erne bizarne ornamente na asfal!n... . .. , Mali se covjek nasmjesi.o i pomislio da Je ZJvot 1pak hJep, nprkos tome sto je rat i sto se svuda desavajn strahote. A ovdje se, ovako, ni ne osjeca. da i.e _ra_!:. . .. . Noc je bila topl'l. ljetna, 1 Mal'; J~ co'-:Jek odl'!cw da.~e pode · ravno knci, nego da se malo prosece ulicama, 1 da UZ!Va ·ovu I !ijepn tihn Jjetnn vecer. . · . Mali je covjek isao ulicama, i osjecao "!' ve_oma I:;tk •.k~o da na nogama ima krila nmjesto. los}h _r~tn.Jh c1pela, 1 ~lw­ je na koj.ekakove glnposti. Kako bi na pnm)er zg?_dn". b1~o d~ sad ovako naide na jednn samn gospodicn, n bJJel.oJ ~Jetno] haljini Svakako, !)lor ala bi biti. n _ b.ijeloi haljiilli, to ~e b1tno. I morala bi imati plavu kosn, k.o]a ln se J:ao srebro l]eskala na mjesecini. PredioZio bi joj .da tJ:o<ln. s~tah. . . . . ·Tako je svakojake glnpost: m1sl10 M~li ~?VJek, lnt~? uhcama i cekao n~ ce li se iza koJeg ngla poJaVlti o~a, n blJ~l~~· Najedanpnt je. negdje nesto 'prasn;>lo,, S!l!SVl;n n bli2Hll, zrak se potresao i stakla sn na prozorrma za><Vecala, · Mali je .covjek zafet~rao o•4 ~ri~isk~ zraka,,.a tad se t~ prestrasio. ,,pakleni stroJ«, po;"lslio _Je. 1. pred oc1 sn ~u . d.ooh plakati koji ce sutra _ogranuti n~. z~do~lllll":. ~ada s _Jmemm~­ onih koji ce za odmazdu biti srtll]~~Jalll. BlJCli 1 plaVI pia~~-; velikim crnim slovima medu koJrma se krvavo n)eC 8 .odmazda«' debelo stampana. . · Mali s~ Covjek jako prestrasio i poeeo treat! ..zaprav'? to nije poceo" trcati on, nego su same od sebe, a da .rm to mtko ·UIJC zapOVlJ~~ , stale trcati n"'gove no.ge. I htJele su bez.. "-<n-'"o •- = uvj~tno st'? .I>rije lruci: U mali tihi stanic, gdje na krevetu uz mai~·sv]etilJikn na nocnom onnaricu bdije Zen!' s oblogo.m na glaVI. ' 1, Trcao je uli?om, a njegovi su koraci gromko odjekivali na asfaltu. Zaustavile su ga ·neke spodobe u zelenim unifonnama, sa s!ovom u 'na kapi i sa smajsericama u rllkama. . . • •:ro je jedan od njih«, rekli sn i cvrsto sn ga uhvatili za gleZllJeve. . . . »Ja sam bio kod prijatelja na veceri«, mucao je on, »sla· y>l:i smo Antunovo«, no oni su mu odgovorili udarcinla n leda 1 nekuda ga vukli. Onda je zavijajnCi dojurio crni policajni auto u koji su ga bacili kao vrecu. . »B.io s~m ko~ prij~telja na veceri, slavili smo Antunovo«, p_onavlJaO Je Mali CovJek, no n kolima je bHa· prestra5ena ti· sma. ·. Automobil je stao .pred ustaSkinl redarstvom. Gurali sn i vukli Malog Coyjeka kojekakovim dugim ho.dnicima jako osvi· jetljeni:U, a ~imo njega sn prolaz'le tolike naoniZane s·podobe ·. u l'lelerum un:formama sa slovom U na kapi. . Ond.a s_e Mali covj~k nasao_ ': jednoj kancela,riji. Svjetiljka Je na p1sacem stolu hila namJestena taka . da je spodoba za s~olo;n bila u mraku. Jed;no sto ~e Mali covjek zapazio na stolu b1la Je boca s rumom i nekoliko nedopijenih cas a. Istresli sn mn dzepove na stol, i Mali je covjek ugledao n~ ,rubu st(}!a: patkin batak _ii bijel6m papiru kroz koji sn pro?;!e. mas':'e' m,lje, s_yoju legi!im'!cijn, lisnicn, rupeic, d.Ze;Pni noZlc 1 pap>rnatu vrerucu s tresnjama. · · A z!itim su ga obasnli tucom pitanja~ . >1 ti si jedan od njih. - To ceil nam skupo platiti! - Za· sto si bjezao? - Kome je bila namijenjena on a bomba? Odakle si je ,imao? - Tko su tvoji drugovi? - Gdje stam,Jju? - N a koju su stranu p(}bjegli? :- Preko koga inlas veze s partizanhria 7 - Govori, 'majkn ti koinun'stickn! - Govorit cea ti .vee kad ti pocnemo kozu derati! Ti si kommrist . prlZllaJ ...« ' . I udarali sn -ga sakama i nogama.. 1 A ·on je samo mucao: »Ja sam bio kod prijatelja. Slavili smo Antm.ovo ... « »Sad 6es ti slaviti Antunovo !« smijali sn se oni i dalje ga udarali. · . Onda j•e netko n nnifornti un'sao i neato rekao. I tada ie spodoba za pisacim stolom .mahnula rukom. Malog su covjeka .izveli i opet su ga ganjali i vukli hodnicln!a, a tada. su za njim . · zatvQI'.ild vrata Celije. ; .- . �• Mali se covj~k IJ1'emjestio s boka na bok, a netko ga je u mraku zapitao: >>Je ll te boll?« »Boll«, rekao je Mali Covjek i opipao celjust koja mu se cinila sva razbijena. »Jesu ll te dugo tukll ?<< opet je pitao glas. »Meni Sll cinilo jako dugo, ali ne znam kako su me dugo tukll<<, odgovorio je Mali Covjek. . . »Je ll te tukao jedan crni s brkovima ?« pitao je netko. »Ne znam«, odgovorio je Mali covjek koji se doista nije sjecao kako su izgledali oni koji su ga tukli. Znao je samo :iiL su ga neduZn.a tukli, i to mu .je bilo stra.Sno. · u celiji, je bilo j~ko tiho, tako da se izvana culo koracanje straze u potkovanim bakandZama. Koraci su kapall po kamenu kao sekunde. Mjeseceva se zraka povukla s prozora, i Malam se Covjeku ucmilo da mu je netko stavio ruku na oCi, jer je sve nestalo u posve crnom mraku. Cinilo mu ~e da ce zadrijemati, i bilo mu je jasno da je to najpanietnije. I u polusnu, kad je malo izgubio dodir sa 'stvarnoscu, i kada su se malo utiSali bolovi njegova tijela, Malom se Covjeku uNn:Io da ce ujutru sve biti drugacije. N esporazum ce, se rascistiti, oni ~e mu vratiti njegove isprave i lisnicu, lsprteat ce mu se i pustiti ga k;uCi. ' . .. I ba.S je- sanjao kako se vraca kuci tihim jutan;t.iim ullcama ruZicastim od . zore i smjesi se pometacima ulica, kad ga je probudilo skripanje vratiju i lupa teskih konika. . . · Cellj.a se zalila svjetlom, i Mali je Covjek ugledao,na VI'ati· rna nekoliko spodoba u zelenim uniformama. Lice mu je poprimilo prestra.Sen izra.Z, i stiscuc(se uza zid kao prestra.Sena Zivotinja, htio je ustati. · . , »PSt«, 8apnuo mu je .netko i uhvatio ga za ru,ku, >>ne mici se; pravi se da spavas<<. I Mali je covjek ostao ukocen i nepomican kao kukac koji se pravi da je mrtav. · »Sad ce me opet. tucl«, mislio je. »A mene sve boli«, i bio je preplasen kao malo dijete koje ocektlje sibe. . . • . . A spodobe su u .zelenim uniformama prozivale imena i no: gama udara1e !jude koji su Jezall u bubrege i cjevanice. Onda su iz cellje istjerale nekoliko !judi i izisle. ' Svjetlo se op3t utrnulo, i cellja je propala u mrak. Kad · su koraci na hodn:iku utihli, zapitao je Mali Covjek prestra· seno: »Kud su ih odvell ?« »A tko to zna ?<< glasio je odgovor. >>Mozda n.a pres!usavanje, a mozda ... «, covjek nije za, vrsio reeenicu. Mali je covjek ostao sam sa sobom i s dogada- . / • .AndrejeviC-.Kun: 'PrenoSenje oruZja 297 • �\ jima posljednjih casova. I koprcao se u svemu tmne kao kukac koji je pao na leda. · Zar je to moguce? Ne sanja li on sve to? Zar je istina· da u njihovu mirnom 1 gmdu postoji zgrada u kojoj !jude tuku, izbijaju im zube, u kojoj im ni nocti ne daju spavati nego :11 bude, udaraju nogama \ nekuda odvode? »II'rozda na presluilavanje, a maZda ... « Sto je ~ovjek time zapravo htio reci? Zar je moguce da ani tu i ubijaju !jude? J · da se ti !judi, koji su otisli nikad v'Jle ne ce vratiti? A on gotovo nije ni ~ao da postoji ta zgrada. I n'kad nije pravo mislio na to sto se desava. On je mirno spavao svake noel u svom cistom, mekom krevetu i nije mislio na tQ da ima mjesta gdje su noCi uzas. On je Zivio mirno i spokojno svojim zivotom i nije razmisljao o tom da u njegovom ·gradu ·svake nom tece krv. • . . »Baze«, pomislio je :M:ali Covjek na gla:s, »a ja sve to nisam znao ni vjerovao«. »Sto nisi znao? « pi tao je netko, »Ova ovdje«, rekao je Mali Covjek. »Mnogi nisu znali ni vjerovali, dok sami na sebi nisu o~jetili«, rekao je netko. . · »Da me sve ne boll i da mi .ne fale dva zuba. mislio bih da je to samo ruzan san<<, m'slio je Mali covjek; a tad je na glas zapitao: •A sto ce biti s anima?« •S kojima? « . 1 •S anima koje su odveli«. , »Neki ce 8e vratiti isprebijani" i krvavi, a neki se ne ce ni vratiti«. •Pa zar ovdje i ubijaju? « ul!:asnuo se Mali Coyjek. • zar nikad nisi citao plakate J>o gradu? « •Ali ja sam to sebi dtugacije zamisljao. Taka: sud, rasprava, osuda, .pa onda ... « I za :M:alog su Covjeka tek u to~ casu plakati postali Zivi i krvavi, a do onda su :bill samo bijeli ··ru plavi komadi papira i crna, masna slova. A sad je i za njega svako slovo postalo krvavo. izmuceno, isprebijano ljudsko ti· jelo s' raskrvavljenim usnicama i izbijenim zubima. • , · . Misli su kao parni cekici nabijale u mozgu :M:alog Covjeka. Ne, to nije moguce, to stavise nije ni zamislivo, mislio je, da bi njega dugo drzali ovdje, d.a bi ga jos. ~ukl~} da bi mozd.a odveli nekuda otkuda se ne vraca. Pa on ffiJ•e mstr. kriv. On .JC blo miran i tih gradanin i nikad se nije bavio politiikom. On je · radio samo svoj posao i nikad nije ni . pomislio na to da ,se suprotstavi vlastima. On nije stavise slusao ni strane radiostanice. Ovi tu oko njega, to je vee nesto dugo. Oni su sigurno 298 ne8ta r~kli ill.u~in>lli. lit?,se ne smije, ali on nije. A lpalj:, i njega · "':'. tukh .. Zar se. to snnJe? Zar se smije tuci covjeka:lkoji nije rusta. lmv? To Je nesporazum, to je jasno; Ali ipak ... A taka ~ao. sto su ~a zabunam tukli, mogli bi zabunom i ... Boze, pa JC H tako nesto moguce? " 1falog je covjeka uhvatio ern; uzas. Lomio je prste, a oCi s~. nJegov: sa .strahom zurile u mrak .. Osjecao je ·da ga probiJa lederu ZUOJ. ·. Cel:i~a i.e utihla i u~kla se u se _k~o kornjaca u svoju lin.· ~uru .. ~Judr. su ~e sakrrli u san. Mali. Je Covjek slu8ao njihovo ~e~olicno dlSanJe. Negdje je u kutu netko hrkao. Jedn:olicno 1 m1r11o, kao da je kod kuce, u krevetu. . Mali se ~~vjek. os'je~ao 11Zasno sam, ,i doslo mu je da vice,. ; da ~h pro~u~ 1 ~a llll ka.ze d~ se on uzasno boji i da on vise ne mo~_IZd':~ti t~J mrak.I tu.•sutn:ju. Nek.mu oni pomognu, jer on ll!]e msta knv, sasv1m msta, 1 on ne ce ostati ovdje. On ne . more ?s'tati ovdje. I :M:ali je Covjek ·osjeHo kako mu se usta r~"':l?-oo. na plac i ka~o mu se oiii pune su~ama. Sjetio se svog smc1!la•. I· kako g:' t;JRJka uzima na krilo kad se rasplace ; kako ga IJulJa na · ko!Jemma, a on je tu sam sa svojim oeajem. A jutro tako dugo ne dolam. . Jutro nije doslo, ali su se opet zaculi koraci na hodniku 1 vrata. su se opet otvorila. Vratili su se oni koje su odveli. Ali ne SVI. Pitanja, uidasi,, kletve u ll!I"aku. >~a•. vis~ ~emogu_« •. goyorio je jedan, »nek me ubiju, all · avo ru 2J!VotinJa ne b1 IZdrzala«. . »A Matu su zaklali pred mojim aeima., govotio je di"ugi. • . Netko je ~tenjao dugo i upo:no: U celiji je na~talo komesanJe. Netko Je trgao platno kosul]e da nekome zavije ranu Netko je trazio nesto za poplti. Netko je u mraku traiio kibl~ i povracao ad muke i slabosti. Malam je Covjeku doillo da v:rce: »Dosta · dosta!« I da liakarila lupa po zidu do krvi, do iznemaglosti.' Ali . se samo stisnuo u se i zakukuljio se u svoj llZas kao li~inka u kukuJjicu. • · · Onda se opet po malo sve stisala. Negdje se iz daljine, valjda s ulice, cuo stropot nekih kola. Mali je covjek, a da sam nije znao za.Sto, stao razmisljati 0 seljackin) koli.ma kaja se truskaju samotnom ulicom. I ·cini.lo mu se da vidi mrsavo ride kljuse, talj.ige sa sijenom a na niem kante i koilare, .a na bok!J sjedi i prijema seljak, i bic drbCe u zraku. I postalo je :M:alom . Covjeku nekako cudno pri dusi tuZna i toplo. Osjetio je kaJro je njegov grad bli.zu, a ipak tak~ 299 �. da:leko. I kao cla su w sada dva grada: jedaJil tam~ vani; a jedan ovdje, i posve su razliciti. I ulica mu se cinila · daleka i nedokuciva, kao da on nika<l vise ne ce njome hodati. Postala mu je !'estvarna, kao ceinja, kao neJti lijepi san.. »Sarno da skoro svane«, pomislio je Mali covjek i prepao se da 6e ovdje uvijek bijti ovako mrak. I nije mu to gotovo bilo ni cudno. ·Bilo bi nemoguce zamisliti zra,ku sunca u ovom mraku Hi modru yrpcu neba na prozoru. I bio je gotovo uvjeren da nikad viSe ne ce vidjeti svjetlo, pa mu je to bi!o str.asllo. A onda se najedanput, sasvim. nenadimo i neocekivano, razvila jedna siva vrpca na prozoru..Mali se covjek zagledao u tu sivu prugu i nije pravo mogao vjerovati da je to ipak sivi tracak svjetla u mraku. A ~d je ta pruga postala ruzicasta, ucinilo se to Malom Covjeku kao cudo, i osjetio je d.a nikada jos tako zivo i tako intenzivno nije osjetio zoru. Doslo mu je da se smije i da 'k!ice od rad<>sti, i htio je da probudi sve <>k<> s(lbe i da im ka.Ze da je jutr<> svanulo, kao da se dogodilo .neko cudo. Strah je nestao, i u njemu je procvala nada kao neki radoani jarki cvijcl. Gledao je na vrata i ocekivao da ·se ona otvore. Ona se moraju otvoriti, buduci da je zora svanula. Doci .ce netko u uniformi, prozvati njegovo ime. Dat ce mu njegove isprave i provesti ga .hodnicima, a tada· ce. se otvoriti kapija, i on·' 6e mimo stra.Za s pu5kama i bodovima izici na ulicu. · . Dr!at ce ruproc na ustima da se ne vide njegovi izbijen:i zubi i ici ce polako kao da je ustao iza duge bolesti. I milovat ee potplatima plocnik njefuo, kao da vee bogzna kako dugo nije . njime hodao. Izlozi ducana . bit ce mu kao otkriven je, i smjesit ce se lutkama u izlozima trgovina od odijela, a na Jelacicevom ce trgu kupiti kittcu cvijeca za 2/enu. Ona ce jadna biti u br'zi za njega. Sigurno nije .slJavala citave noci i strahov.Ua, jer on jos nik~, u sest godina ·njihova braka. nije ci· jele no6i izbivao iz kuce, a da je o tome nekako nije obavijestio. Blt" ee blijeda njegova rena, i izmucena na.kon nepro· spavane noci, i mazda ce ga htjeti grditi, no prestat ¢e odmah cim on skine maramicu s tt'ita. Za!:7lit ce ga njefuo, kao sto ga vee dugo nije zagrlila, a zatim ce se pozuriti da mu skuha bijelu kavu. I uz kavu, za malim bijelim kuhinjskim stolom, sa stolnjakom na kome sn modrim kpncem izVezeni neki cvjetlro i natpis »Svoja ku6ica, svoja slobodica«, pricat ·ce joj on dozivljaje noci. S beskrajnom je cel\njom pomislio Mali Covjek na taj stol, na salice i tanjurice s plavim rnbom i na trbusastu · posudici:t za secer sa siljatim pohlopcem, i osjetio kako mu ·te 300 stv:~cic(l . neobicno mnogo znace i k~ ·. · ·· draze nego u.·. su mu ikad bile· t· '· . da o su mu. _u oyom casll ·t· .. . . b1 1 b ez· nJ1h. CmJlo· mu se da • ""'o k.on. ne . maze m zanu·sl"ti ih 'di . . 1 lak njega samoga . . . . V> o o sebe 1 da su one dije- ptim~~s~6j~~~l~s:o u ,celiju, i. !judi su i predmeti poeeli poSaticementnog su poda IZ b ezobl'. · izran . • • .. Icne gomile tijela . stale ovrat~ci ~~~lj~ ig~ve, _siva i~pac~na. cekinjava lica, prljav'i ·zube desni . dr rvaVI re.ver1 OdiJ•ela. _D~ je razotkrio krebane. . ' mo e, okrvavlJene nokte, ISprzene, nateeene ta. »Jos je jedna noe '! k . I tk . · prc:s ,a«, r~. ao .1e netko s uzdahom. » .o zna kobke ce JOS proCI<< dodiLO je druoi »Kobko nas fali?<< ' · o·· :oPet«. noei »b~~t~;::~:.nuo je netko, »to znaci da ce zato ova »VKib~ je prepuna«, rekao je netko · »VeC curi po ' podu«. Onda su se otvorila vrata. Mali se covjek uspra . . li ~? se razvedrilo. Vee je skoro viknuo »Ovd. « , n VI~, 1 ce .mJe prozvao. Samo su ·cuvari donijeli kazan Je ' o: ~~ ga· t":~u punu miake, p:rljave vade koja je imai!\i~~J~:g~: 1 » a Ja se strpiti«. !f:~:t~~;r~~~!~7l~t~~a:~ ~~a~;~~~~~"~ ~j::~: sa vrata vikn . Kib! '., J ·..gn': 0 • no sad Je samo cuvar uo. » u Ispra.zrub«, 1 to je bilo sva · · OJ?-d": se vrata zadugo. viSe nisu otvarala. · · ~J: s:u se kojekako zaposlili. Da im prode vrljeme . bile ujepea ;Jfu:!~p~n~ofeh~~is~~~"!~ pjevala pjes!"e koj~ su li?!na~.su diskutirala o jednoj knj~i k~~ad~a~'J~ ~':~k an:r,~.o­ j~~: ~1 ~~- dgk .s~ d:,?j'k·ca ~~prest~o izvlkivala sl~va i br~~ 0 -' - I OVJe nll.t\.~. o _IDJe. shvacao o Cern se tu radi. »>lto ;ad; ova dvoJICa? << pitao je Mali covjek »IgraJu sa!'<<,. g!asio je odgovor. · · »>lab.<< zacudw se Mali Covjek >>pa bez daske 1. bez· fl·· gura ?« ·' »Oni igraju napamet«. »Pa zar _se ito maZe?« »U zatvoru -se sve moZe«. . I ~a! om je. Covj.ek:' posta!o .i>:~no da se u zatvoru doista -. s~e n;oze. No n.]ega Je !pak ]OS UVlJek suvise zaokuplj"alo pita UJ€ nJegove sudbine. · . · · 301 �' ' ~na li ! ujutro z~!« pitao je susjeda. »Kuda?,Na preslusavanje, misl~s?« rekao 1e "':"J~_d. »Ne, ne zovu Oni preslusavaju samo nocu da bu~e- st~asm]e«. »A .sto ce biti sa mnom? « pitao je Mali CovJek. . Sus jed je slegnuo ramenima. · . .·· · t Upleo se neko di"ugi i rekao: »Odavde ima samo dva pu a: sloboda ill smrt«. ~A logor?~ ~pit~o je treei:· • . •To je isto sto 1 smrt.} J?S g~re«. '-au je Coviek stao pr1cat1 svoJ ~~ucaj. . •. . . etk ;Ako je tako, onda ces skoro izaCl<< .- tJes'lO _ga J€ n >I n'sta n\su nasli kod teb~?« . . ·• . Mali se C:ovjek cudio: »Pa sto b1 mogli nacL«· I ·•t nisi ·priznao?« . · :P~!nam ja sto priznati«, rekao je opet Mall C:ovJek, . »Ti si radnik? « pitao je netko. >Nisam. Obrtnik«. · . c . ':e I SJet' se Mali C:ovjek ..svoje radionlce. Sad a bi onmora 10 . im t l'k posla.· sad 1 stajaod.· za dug~~- : .:e' ~~~,~~ ~oj~~ o~ih dv~ae~t ljetni~ 1 tu ba ave gu 1 1 • d'b • 1 tko zna da· li n]egov1 ,od;jela za koja je P:"euzeo. n~u z u. otiSao na Savu umjesto ' pomoenici rade? A _segrt Je s1gurno da musterojama nos! robu. . ,:Kad izades, hoces ·u misliti na sve ovo? « pltao ga je . v. 0 • .• • ••• °' 0 •• netko.Z. bih htio ovo sto .brze zaboraviti«, zamucao je » apravo · . · . , Mali covjek. . ne snnJe »Ne, druze«, rekao mu je je(jan. c~v]ek, »OVO se zaboraviti, zbog nas sanlih, z:og ~t~:· zapitao ga je dru~. .Jesi li ti sve ovo znao.. amo · . .' .• t· · rekao je Mali . N'sam C:uo sam doduse o tome pr1ea J«, · 1 . • »a!: msam .VJ·"rovao ' .da 'J·e to tako«· • co·,jek, 1 ~ . ' val' a da v·di· . drugi tako ne znaiu iJi ne VJeru]u, a . » 10 "to'm1e mora]'u govoriti kuce i vikati ulice. Ra saznaJU. vjesti. Jer to je. nepr":.vda«h cati da je to nepravda. Jer njega Mali je C:ov]ek poc~o s va . su neduZua tukli, a \o Je nepravda. . M r Cov'ek. .A sto da radinl?« pitao ie. zbunJ~nd aJaiuri)e 'ceil malo ··ta druZe« rekao mu JC susJe . » . . . .. · »N 1S • • t d • " po<'\eti raditi. To ce doCJ samo 'i raozm'sliti o svem ovom. :;' a ~es od sebe. Prirodno. Kao ]Utro lZa noc ~. c razm5§Jjati o svemu Mali se Covjek zamislio. Jest, on. e • ti . .diti ~ Nije to tome, dugo, paZljivo~ A tada? Kako ce poce ra • . dl samo tako. A !pak, drug mu je to rekao, kao da je to najjedno- · stavnlja stvar na syijetu. »Jesili ti kadgod razmisljao o tom?« pitao ga je netkoJ. , »0 cemu?« cudio se Mali Covjek. »0 tome sto se zbiva medu ljudima. Kako riepravda vlada i ;ako neduZni trpe. I kako mali covjek samo · Zrtvuj.e, a oni gore u:Zivaju? « · »Nisam«, .rekao je Mali Covj•ek i zacrvenio se. I zapi.tao je sam sebe kako to da on o tome nije rizmiSljao. A on je i sam bio mali covjek. »Jesi li citao kadgod one plakate po ulicama o strijelja• nima i o odmazdi? << pitao ga je sus jed. »VidiS, oni .brojevi na plakatima, to smo mi, ljudi«.Mali se Covjek zastidio. Eto, citao je one stra.Sne ]:>lakate, a nikad se nije nad time zanlislio. citao ih je onaka, Zm-eCi se na posao, letimice, i time je sve .bRo. gotovo. · · »Jesi li razmisljao o Savskoj cesti, o Maksimiru, o selima na Kordunu i o J asenovcu? « »C:uo sam o svem tome, ali je sve to doprlo samo .do uha, a ne do srca<<, mislio je Mali tiovjek, i postalo mu je' teSko. I za.Sto se sve to samo okHznulo na njegovoj po•vrsini, a nije mu doprlo dtiblje. I poce.o je Mali covjek razn1iSljati o svom Zl• votu, i slike su iskrsavale u njegovu sje!Sanju. .. Roditeljska .kucica na periferiji ·grada, mala, siromasna, ali ipak kucica, i to njihova kucica, s dva prozora i malim vrticem s nekoliko vocaka. Otac je bio stolar i cije1og je dana ra'dio. A dva put ,;e tjedno iSao na pjevanje s njihovim obrtniCkian pjevackim drustvoon. Mali je Covjek,. dok je bio dijete, iS'ao s majkom u .crkvu. N a sve mise i na sve veoornje. · ' Mali je covjek vidio sebe dok je . bio djecak u kratkim hlaC&ma i bluzi od flanela. Kako ide u skolu s torbom na ledima i kako poslijP podne poma.Ze majci u kucanstvu: plijevi vrt, nosi drva, trCi u ducan, vjesa rublje i poma.Ze majci prati sude. · Kad je svrsio osnovnu Skolu i opetovnlcu, dao ga je otac u zanat jednom starom krojackom majs1:.oru. ' Najprije je samo meo radionicu po kojoj su vazda lezali po podu konci i krpice, a kaenije je razna.Sao pakete muste" rijama. I znao je svuda tako lijepo reCi »Ljubim · ruke« gospodama i »Sluga sam pokoran<< gospodi, da su niu s:vuda davali napojnicu, koju on nije potrosio za kino, nego je stedio, tako dil je, kad je SvrSio nauk, imao vee dosta u8tedeno. 303 302 v' �· Kad je postaa pomg6nik, bio je · uvijek lijepo odjeven/ pd. Iazia je veceTnje teeajeve njemackag jezika i ~ao · u · plooliu skolu, taka da se· osjecao vee gotova kaa gospadiln.' . . Nije udvarao ni :slu.Zavkama, ni konobaricama, ni radrli" cama, vee se \7rzao samo aka obrtnickih keeri. · Radio je rnnogo i kod knee, izvan syog. ra:dliog Vl'emena, pa je vee i prije nega li je postoo obrtlllik oblacia Citavu svaju ulicU:. • · Kupavaa je francuske modlie revije i sanjario a modliom ,;alanu s trolrrilnim zrc!t1om i s garniturom s foteljima. Kasnije joe z~ zenu · uzeo keerku jedriog ~gledliog postolarskog maj§.tora. Vjencali su se u crkvi sv. Petra jedliog tihog, oktobarskog poslijepodlieva. A svadbena je vecera bila u jednoj gosmonici u VlaSkoj ulici. Saba je bila l~kieena .zelenilom i bijelim papirnatim ru.Zama, a na stolovima su bile torte s natp!sima od secera »2ivjeli mladenci«. Mali je covjek blo u fraku, .a mladenka u bje!ini s vijencicem papoirnatih m.irta u kosi. Tako su se fatagrafirali, i slika jos danas stoji na komodi u njihovoj spavaeoj sobi, samo sto je malo izblijeilila i uprljana od muha. · · ' Tada se M!Jli oovjek dao ;i.a ootvarenje svog sna modnom salonu. Nasao je s:tan, kupio pokucstvo i kod p:smosli~ kara dao izraditi veliku plocu koja je prilkazivala. gospodina u svijetlo·sivom elegantnom :odijelu, ·koji se zadovoljno smijesi, a iznad njega je pisalo »:lvlodni· salon«, a ispod toga ime i. pre·. . zime Malog Covjeka. Dalje, sto je bilo dalje? pitao se Mali Covjek. Nista nije bilo. Isao je svakog jutra. u radliju, o podne je dblazio. kuiii na rucak, poslije podne je opet krojio, a iza vecere je kadikad iSao sa llenCJm; u kino. . . · · Orida je doslo dijete i trebalo je jos viSe raditi. Jer je Mali oovjek htio da njegovo dijete ide na visoke skole i da postane nesto· drugo nego li sto je on bio. I taka Mali covjek n'kad nije imao vremena da se u bilo sto duboko zam.isli , •. Komad razgovora koji se kra; njega mrvio kao ·kruh trgnuo je Malog covjeka iz njego'l"ih m.isli. »Jebi li cuo da je Jozo poginua?« pitao je netko. »Cuo sam, hio je objes•en prije petnaest dana«. »Jadnii Jozo koliko li je prepatio. A bio je taka dobar mladic. ·Vee iz Skole su ga istjerali radi na.Se stvari i iz roditeljske kuce pa je morao uiliti privatno i izdrzavati se od toga Sto je kao ~adnik radio u jednoj tvornici. I u spaniji je bio. Vratio se ranjen i bolestan. A ipak je i dalje radio za pokret. Nedavno o 304 :Sl,l ga .uhvatil~. Muilili su ga da je bllo stra.Sno a ipak nikoga l)ij~ odap: Prije dvije su ga nedjelje objesili«. ' , M~ .se covjek za.stidio svog Zivota. Eto, taj Jooo je bio 1 1spravan covjek, a lliije mis1io ni na sebe ni na svog sma, nego na druge. I zbog toga je bio .spreman i poginuti. . . >~Sv.~ ~e to blti drugaeije kad izadem«, mislio je Mali caVJ~ 1 ucinilo lllu se da on sad sv;l.kako mora izaiii, ne viSe samo radi se~, ne~o i_ zbog drn~ih. Zbog onih koji ee ostati ovcdje.. · . . Mali se covJek zagledao u zid kraj sebe. , ·r'!'!' njem. su b~a ispisana imena i datum.i i narisan srp i celtic. Sve Je to bilo napisano oJJovkom, Zigicom Hi ugrebeno noktom. .. ·~~ 1i ti ova stije!!;a kazuje stogod? « zapitao ga je netko slilJedec! pogled Malog covjeka. Mali je cavjek sutio. , VldiS«, nastavio je netko, »tu je Ziv cl1o povijesti jedne pravedne borbe. Ovi !judi ad kojih su ovdje ostala s.amo · na i datum.i· su mrtvi, ali u svakome od nas ani Zive dalje. U . nama dalje Zivi ono za sto su oni pali. Sutra iie meiZda i od nas ostati samo pocetna sJ.ova i:ta ovom. prljavom sivoni zidu no nase. ee djelo ostati Zivo. Ta.mo na ratistima Rusije ~ u na~ S4n planinama i sumama<<. . . Mali je Covjek zacudelllo pogledao. ... »Da, vid!s, ova nekoliko poteza, to su krlmovli, pjesme, Jro. rac1, zvukOVI sl.obode. To su dok. azi, najjac•e zak.ll).tve. da J.··e netko,. mali covj~ kao i ti sto si, vjerovao u pobjedu dobra nad zlim. u. pobJedu_ pravde nad n,epravdorn, svjetla nad =a· ko~, u. pobJedn bolJe J;mdu~n~~ti cwjeka. I da je za to uvjerenJe b10 spreman dati SVOJ Zivot. Da se taj covjek borio za bol~u _i sretniju buduiinost radnog naroda, da je radio, da je trf!10 1 pao .. ! da n~. tu, s tog zi~:'· njegov,a usta, koja su sad ·vee. dugo lllJema, khcu da ne Sllll}emo stajati ekrStelliih ruku, nego da moramo slijediti njihov primjer«. . _Mali je Covje~ gledao u zid, u imena, irncijale, datume, i ucmilo mu se naJedanput da jza tih crta stoje !judi, mnogi lju?_i, a ~e~u n~in:a i nek~ znanci iz njegove mladosti, s perifer!Je. LJudi, koJe ·Je on vee davno, onda, kad se odselio u grad izgubio s vida. Ljudi za koje je on jos onda cuo da su komu· nist;. On je onda, kad j·e otvorio modni salon, otisao od njih, ~o sad mu se ucinilo da je opet medu njima. I postalo mu je Jasno qa on sa,d mom i dalje .ostati s njima, pa ma sto se de· silo. Jer ako su oni za nffito poginuli, znaci da. je·i vrijedilo za to poginuti. Ta i on; su voljeli svoje Zivcote tako kao sto i oo · voli svoj Zivot. · ~oste11 ime- 8, mart 20 305 �.. Zraka je sunca pala na sivi zid i pozlatila nek(>liko imena. Na srp i celtic ugrebene noktom u stijenu. · Mali se Oovjek ogledao po qeliji i podig~o glavu. I postao je nekak6 vedrijri kao da je i na nj pala zraka sunca, Do8ao je i:ucak. Prl~ava mlaka voda po kojoj su plivala nekuhana zrna graha. P()slije su neki dobili pakete. »Da moja zena zna gdje sam«f misHo je Mali Covjek, •i ona bi mend donijela paket da ne moram jesti ovu svinjariju«, i ceznutljivo gledao pakete. ' ' Ljudi kloji su izvana dobili jelo, razdijelili su ga bez daljnjega medu drugove, tako da je svaki dobio jednaki dio; Mali . se Covjek z~lio na:d tim i pitao sama sebe da li bi. i on bio · tako bez daljnjega ostalima bio podijelio svoj paket da ga je .dobio.' · Nakon ruCka je bio odmor. Spavali su poslije podne da nadomjeste noc u kojoj su ih uvijek budili. I Mali je Covjek zadrijemao, pa je pos!ije podne odlmicalo tree6im korakom, tako da se upravo zacudio kad je primijetio da je pruga svjetla nad prooorom postala siva. A tad se pro'budiila nada poonijooana sa strahom. J er je znao da ce sad doskora poeeti prozivanje i preslusavanje. Mozda oni i pustaju samo no6u. Da ljudi takovi prljavi i krvavi ne hodaju ulicama dok je svjetlo, tjeSio se. Doci ce tako kuci nocas, :mislllio je, i Zena ¢e mu na .elektricnom kuhalu skuhati caj i ispditi nekoliko jaja. 'I mislio je na miris przenih jaja u ma1oj bije1oj kuhinji. Onda je odnekuda k.roza l!iruove (Mali Covjek nije znao otkuda ni kako) ·iz neke druge celije dosla vij,est .da ce no<ias biti strijeljanje taoca. Njih dvije stotine na broju. Zbog onog ~<tentata sinoe u !rome je poginula neka krupna ustaSka zvi- · jerka. . · : · · ·. · Celija se uznemirila kao tr.ava l<.ad njome prode udarac vjetra. · Malog su Covjeka prosli trnci. Ouo je Qll vel; nekoliko puta te rijeci: »Taooi« i »Oilmazda«, ali su one tek sada. i za njega dobile znacenje, duboko, krvavo znacenje. · · Poceo je brojiti !jude u celiji. Nabrojio ih je trideset. Poceo je racuna.ti, sve ·nehotice. Ovdje u ovoj zgradi ima sigurno vise od deset takovih celija: dakle sigurno viSe od tristotine !judi, ·a to je i viSe nego dovoljno. Prema tome se maze desilti i vrlo je vjerojatno da on bude medu anima kloji su. adviSe. A osbn toga, on nista nije kriv, pa se sigurno i to mora uzeti u obzir. . Ovi tu oko njega., to je ipa.k nooto drugo, tjesio se Mali Oovjek. A na Celiju je padala noli. 306 Odnekuda se cruo 'sV'iranje radioaparata: »Vieni c' e una Strada nel basco i1 cui nom·e ·conosco ... « ¥ali je covjek slusao korake stra.Ze na hodniku. Osluskivao je kad ce cuti ubrzane korake i zveket kljuceva. Samo da ga odvedu prije nego li dodu po taooo. Pa makar i na preslusa. vanje, samo da u casu kad dodu po taoce ndje u eeliiji. Mali je Covjek osjetio kako mu cv.okocu. zubi. A svi su drugi _oko 'njega bill mirni. I za.Sto su ani takd mirnH pitao se Mali ·Covjek. Kao da oni nesto znadu sto on ne zna. Kao da liiU svijesni da nJ1ihnve patnje nisu bile uzalud. I kao da znadu da .~e i~ njihovih patoja i krvi, kao iz rosne zemlje procvasti 5m1Jeh 1 radost za druge, za one koji ce zivjeti posllje njih. , Po rubu je prozq'ra opet poteklo srebro. To je tamo vani, na beskrajnoj slobodnoj pucini neba izrnnio nijesec. · Tad su se zaculi teski k01;aci po hodniku. Mnogo koraka., Zveket kljuceva, Skripa vratiju i resko prozivanje koje je bilo . kratko i ost1'o kao hioi. Sad dolazi red i na na.Su celiju; mislio je Mali oovjek, i zeludac mu se zgrcio od ul!as.a kao da ga je netko stisnuo ledenom sakom. Mazda C.e nas mimoici, htio se tjesiti, no drhtao je ipak kao u gTomici. . · · Tad su se i vrata njdhove celije otvoiila, i na. !jude je sk1upcane na cementa pao jarki mlaz· svjetla. Jedna je spodoba okruzena · uniformama sa Sm.ajsericama drzala. u rukama spisak i metalnim neljudskim glasom p!t'ozivala. . M~i je Oovjek, stimut uza z;d kao da se htio sav u nj uvuci, slusao i brojlo. Joil se uvijek malo na<lao i vjea-ovao .da njega. ne ce prozvati. . .No zacuo je i svoje ime.. Lice mu se nehotice razvuklo na plac i stao je mucati: »To nije moguce ... Ja nisam nista kriv . . . J a sam ovdje slucajno. . . . Ja imilm renu i malo dijete ... «· Njegov je slabi glas postao krik, a ruke su se njegove grcevito hvatale·2lida, i kao da se htio 0 nesto uhv.a.titi. ~Drzte. se drugovi«, rekao je netko mirnim, strogim glasom, »da zvijeri ne vide da ih se bojimo i da nam je ,zao umrijeti.. « · Nato su i noge Malog covjeka poS!e s ostalirna poslusno i mirno. kao da idu na posao iii kuci. . Na hodniku su ih okruZile ·uniforme s automatskim puSkama, i tako su slSli na dvoriilte. U ·dvodstu su u svjetlu Jarkih 307 �reflektora stajali veliki zatvoreni kamio!lli kao neke · erne nemani. , Utjerhli sni ih unutra. . .. . Ljudi su bill nagurani u mracnoj nutrini kao stoka. ·. »Uhvatite se za ruke, drugovi«, rekao je ·netko, »da nas pojedinacno ne mrcvare, nego da nas ubiju sve zajediJ:o:<<. Jedan je fuljavi, topli dian uhvatio ruku Malog Cov]eka · · lederm i znojnu od smrtnog straha. I Mal om j·e covjeku postalo nekako lakSe. Kao da je iz. :te· · rulke strujala neka toplina i snaga. I Mali je covjek prestao ·. drhtati. Stisnuo je cvrsto tu ruku, i cini]p mu se kao da ga ona vodi u 2livot i u slobodu.. . · Kamion je pojurio. Kroz tihe noene ulice grad.a. · ·· Mozda ce proci i ispod prozora za kojima bdije i strahuje njegova rena i spava ·njegovo dijete, pomislio je Mali eovjek, i suze su mu stal<l mutiti pogled. . · . N etko u mraku kanda je osjetio njegove mis!L »Nase drugarice i na8a djeca ne ce plakati za nama. Oni ce znati da·smo pali za pravdu i slobodu. I one ce _stati na_ nase mjesto, a na8a. ce djeca kasnije, 'kad bude. sloboda. Zivjeti mjesto nas«, rekao je mirnim sigurnUJ;t gla~om.. . • . Kamdon se zatruskao na neravnoJ cesti. B1li su vee 1zvan grada. • Tu su polja, livade i sumice, misl!o je Mali covjek, kuda je vise puta nedjeljom isao setati sa svojim . .si¥cicem. On je sjedio na travi i pusio, a mali je brao tratinCice .i zlatice. I O·pet --.. j.e Malom Cgvjeku postalo beznadno teSko. »Tamo su naSe Sume«, re"kao Je netko u mraku, »i syaki je grm zasjeda, a svako stablo osvetnik .. Burne ce nas osvetiti · i oslobo·diti na8u djecu. « . . Mali je Covjek dig,mo glavu i najedanput, a da ni sam nije pra vo znao kako ni za8to,. osjetio _ie da .n.ije viSe !ak? mal~n: Rastao .je, radi -omh kojl su s UJillle bill u nttacno) nutrm1 kamiona. I cinilo mu se kao da postaje viSi, da raste kao stablo i da vidi daleko. sve dalje, premda je oko njega bio mrak. \ . Uto s.e iz patnje i iz blizine smrti rodila pjesmai razlila se mrakom poput srebrena potoka 'nadglasavajuci stropot motora. I Mali je Covjek pjevao, premda njie poZM;vao pjesmu! . on je pjevao jednostavno svo}om patnJom, sVoJom tugom 1 svojim srcem koje je upla8eno kucalo. Kamion je naglo stao. Kocnice su zacvilile. »Dtugovi, mi · smo svoju duZilost izvrsili<<, rekao je jeda;> covjek mirno. »Nasa zrtva nije hila uzaludna. Iza· nas stoJe hiljade, milijuni.« 308 '/ Drzal! ru se cvrstq za ruke dok su ih tjerali po rosnoj livadi malo dalje od ceste i jos su uvijek pjevali. Mjesec ih je pol!ijevai> svojim srebrom, i. nisu se cinili kao Zrtve, vee kao pc:>bjedn[ci. Pjevali su i onda kad su poeele pr'askati pu8ke, i sto w hici bivali gusci, to je pjesma slabija postajala. · Padali su mi;rno i spokojno kao otkosi trave nu meku rosnu .livadu koja je odisala ljetom. ~ _Mali je covjek pao s pjesmom oo usnama i vedrih oeiju, jer je u posljednjem casu spoinao da je i on uCinio neilto za slobOdu. N oe im je svima zatvorila oCi, rosa je prala krv s njihovih izmucenih tijela, a mjeseein,a im je satkaJa blistavi srebreni mrtvacki pokrov. c '·: · Arvlre}emc-Kun: Drvari!anke 309 �U vijavici Podno Dinare sjedi zena. Glava joj nagntita, ruke ~. krilu .. Planlnski vjetar'!eti sa snijegom, . ispunja bijelim pahulJICama, ostrom Wadnocom, stra8nim zavijanjem emu noc. . _ Zena sjedi nepomicno. U naborima su.knje, ~pea, bluze, sakuplja se snijeg. Zadrzava se '!"edu p~sb~a golih rukll: lt~o po ogoljelim granama: stabala. V]etar JOJ drze zakrpanu,. rsc!e: panu, modru suknju, igra se krajevima c~o¥ ~pea! pr?d';~ JOJ kroz istrosenu tkaninu do tijela. A ona ostaJe 1 da\Je SJedrti, ne mice se ne trese sa sebe snijeg: kao ·da je srasla s kamenom,, kao da su j~ nevidljivi korijeni vezali zauvijek _?Z ze?'li':'· .. . Sniva. Zamisljala je da ce samo za cas SJestl, o~?nti se, zaviti izmrcvarene od dugog pjesacenja noge, uspraVltl od tereta pogrmta leda, zagrijati.. od pranja. i l<:d~. izranjene ~e. Ali san ju je zahvatio. V arl]IV lazan, zacaraJUCl s":n pun divmh snova i vizija oduzeo joj je Zi.vot, spDjio je s hladnim kamenom, prekrio snijegom. ~I - - - Pred samu noc dosli su partizani do ·nje. lspunili su .m~lu kamenu kucu 'pokrivenu slamom, niskim ognjistem, zemiJarum .' .. . . podom, sitnom djecom. Njen najstariji sin Dusan bio }e ~ t;Jnna.. Preb";crvao ~e oruzje, mobilizirao nove. bo;ce. N3cu Je ~ ku?e od~aZ!o, no?u dolazio. U starim iznoserum hlacama, ocevo] bluZl,, gumen~ o.pancima bio je kao sjena•. Mrsav, mucaljiv, tih.•~ajka ga Je budna cekala po cijele noci dok .l:>i se on pod teskrm te~~tom kroz Dinaru penjao i pred zoru iscrpljen, iznemogao kucr do· .• . . Jazio. Zbunjivao je Dusana majcin pogled. Prev1se Je na nJe?a gledala sa strahom i b~~om. Osjecao j~ ~a !TPi zbmg to.g. nJegovog nocnog rada,. a m]e znao sto da JOJ ;ece, kako.d:l; J<?J sve .. razjasni. Katkada bi je samo umorno molio da ga ne ceka, d11 spava, da se za njeg ne brine. . . · - Ne mogu, sine..Kako te mogu pustlti da se sam tako patii!. Daj, pomoci cu ti. .· . I majlka je Jjubavlju sama sve shvat;ila. ~ocela je ~": pomaw sinU, da pqma,Ze bqrcima. Praia JC S kcer~om. MiJiC?ID nocu · partizansko rublje. Kad bi selo poleglo, nosrla ]e ma]ka na Dinaru hranu, municiju, oprano, zakrpano, nocvoopleteno rublje. Veselila. se njihovim uspjesima, milovala. im mlade glave, zavijala im rane .. 310 Jednog dana Dusan je posao dalje s vojskom. Rastanak je majci bio tezak. Muza su joj' cetnici odveli. N ajstariji sin bio je njen domacin, njena radost, ponos. Ali, bilo je jail djece u kuci, a treba!o je nastaviti za pocetim radom; ' · Pocela j/l Milica sve cesce iz kl\6e izostajati. Djetinje jos lice postalo je zrelije, ali male jamice na obrazima uvijek su se vedra smijale. -Zlatne pletenice su joj padale niz leda, oko lica. su joj ispod rupca ·virili 1mali, meki uvojci. Pla·ve oci, rumeni obtazi, scvijetli suncani iigled. :'larena bluza, · tamna suknja., vitki struk, tamnopute lilose noge. Pagledala je majku i brzo rekla: - - Idem s vajskam. . 1 nestala je kao i_Dusan. ., Jns veca praznina nastala je majci. Kuda su posla njena djeca? · A ana je dalje iSla uz Dinaru, eesto noeu na straZi. s.tajala · dok su se drugavi zadrzavali na sastanim. · Uvijek je za djecu pitala. S napregnutam pa,Znjom slusala 1 je o novim borbama, herojstvima, pobjedama. · Djeca joj se nisu javlj-ala. Hoce li se Zivi vratjti? . Dusan je poginua braneci odstt:rpnicu ranjenih i .bolesnih drugava. G!edao je kolonu iscrpljenih, iscjedenih !judi, Zena s djecom u narucju. Sjetio se majke; sjetia se sjetnog njenog . izgleda i bi!o mu je zao sto je ne ce kao pobjednik zagrliti. Ali, eta, ima jns kod kuce djece, ana ce da zive, da. se vesele Zi.votu. I taka je ostao uz bucnu Drinu, u smrtonosnom obrambenom lancu. A Milic.a? Bila je horae. Za drugocve se brinula kao majlka, u barbi se drzala kao. junak Tesko joj je bilo samo kad je mislila na majku - kako ce sa sitnom djecom. taka oranula i iZnemogla! · Ali jednoJ sivog, jesenjeg jutra, punog vlage, magle, nakon teskag nacnog. napada kod Dicma drugavi su je nasli mrtvu. U ruci neprijateljski mitraljez, u acima smirenosrt: pobjede. - Bila je junak, - rekli su majci. * 'Kad su noeu dasli k majci drugovi i zamolili je da ponese · hranu na Dinaru partizanima, zar im je mogla odbiti? · PoSLa· je lako, odnijela im je i predala teSko breme. 311 �\ _ Ostani, majko, bit ce vijavice. . 1 . \ ;.; ~ Kako inogu da djecu nejaku samu ostaVIm. Ta, smom . . . cu to.Jiko snage da se k njima natim. Ali snage su je izdale. Sjela je. Sjetil~ •se mrtve .dJe.ce drage muza u Jogoru izmucenog, .gladne nejacadi s n_atec~mm ti'elm;,a u alim ocima. rumor, neizmjeran umo: st?tme .~a­ ,Jh noel,· t~skog pjesacenja, crnih zgarista:, zapustemh ognJlsta zahvatio ju· je i svladao. · · . • . o•· · 1 · U snU se poce]O SV€ take Jako i brz? rJCSa~_atl. ZlVJ€ a Je srema mladost, suncani dani s ovcama na pas! uz bucmasru djecu. snijeg dalje pada i malo po rna1 po kriva zaIe denu o A majku. Vanja zanko »Zasto placete, ·kad ja ne· placem« Nikada ne cu zaboraviti nj•ezino lice, uokvireno crnim rupcem, lice na .kojem se ocrtavala neka duboka bal. Sa puskom na tamenu i bombom oko pasa, isla je uspravno i nekako ponosno i cvrsto kao da je sva isklesana od jednog komada· kamena. T~kvu sam je vidila prvi put u Prekaji, nedaleko Drvara, Drugarice su mi :;male reci samo. to, da se zove Vida i vise iliSta. . Bilo nas je nekoliko na okupu. Malo zatim prikljuci nam se i Vida. Prica nekako wselo, a opet joj se onaj izrazaj boli nikad rte gubi sa lie a.· Gledajuci je, nisam mogla odoliti, a da· je ne upitam:. · - DrU:garice, odakle si? · - Iz Jagodine, iz Srbije. , Toliko sam cula fJ srpskim partizanima! 0 onom dugom . i naporriom ma,rsu iz srbije preko SandZaka, Crne Gore i H~r­ cegovine u Bosnu, kroz neprdhodne snijezne planine, hladne i smrznute rijeke, kada su gladni i umorni, goli, bosi i smrznuti, povlaceci se, stalno u borbi s njemackim i 'izdajnicko-cetnickim bandama, prenosili svoje ranjene drugove, o onom dugom i · · napornom mari\u koji malo koja historija bGrbi poznaje. S udivljenjem sam gleda,la tu zenu; Gceiicenu .naporima i bor):>ama kako stoji tu medu nama i prica. Osjecam, svaka njez'na rijec kao da bodri, podize. N esto slicno mora da su osjetile i ostale drugarice, jer su sve jedna po jedna ui\utile i slusale samo nju. - !mala sam i ja tri sina, sada nema vise ni jednoga. Prvi mi je sin poginuo u Srbiji, u prvim danima ustanka. Kad sad doznala da je poginuo bilo mi je neiskazano tesko, ali nisam plakala. M<sE!a sam ~ on je poginuo, na njegovo m.ie-'?to mora doci drugi borac. Uzela sam pusku i posla da se borim. - U Crnoj Gori pade mi i drugi sin. Ubili ga cetniCi. Stisnula sam srce i nisam zaplakala.·RazmiS!jala sam- dva sina. dva borca, obojice vise nemam, treba se boriti dvostruko vise, i za jedtlog > za drugog, i - poslije male stanke c1odala je. izd~7.a!a sam sve napore i stradanja, ucestvovala u svim bor· hama. ali eto, mene nije pogodilo tane. ·. Kako je gorko izrekla te rijeci! Izrekla ill· je tako, kako to maze da izrece samo majka, koja bi dala sto svojih Zivota za zivot samo jednog svog djeteta. 313 312 �-;-1--. ' - Tjes;Ja sam se, nastavila je ona, - imam jos jedn.oga · sina.. Kad aam nedavno bila 1,1 BoMnskoin Petrovcu da obav:m ne!C posao,' doonil.!a ~am da je u Pett'ovac stigla brig ada u koio] se nalazio i moj najml;tdi sin. Poslije zavrsenog po·sla otisla sam da ga potrazim. Na8la sam ·llj·egove drugove, poznavrua sam ih. od 'ranije. Sjede oni u sobi i ctl!te puske. Uprav:o su se vratili sa Kupresa. - Zdtavo drugovi; ·pozdravim ih veselo. Gdje je Perica ~ Drugovi sute i ne· gledaju me. Upitam ih ponovno. Jedan od njih pruZi mi pusku. Bila je njegova puska. Razumila sam sve. - Je lise hrabro boriio moj.sin? Kako je pao? - Borio se junacki. Gledam te mladiiie, hrabre bo!'l!e, suze im se lede u ocima. Gledam ih. - Drugovi, zasto placete, gledajte - ja ne placem. Ona je rekla »drugovi<<, a da nas je malo l:!olje pogledala . morala bi rem: »Drugarice, za8to placete kad ja ne placem«. 15. aprila 1943. godine. lllilka r.as;;; • \ 3i4 z-:- 31b ' �K. SIMONOV: Razgovor s maikom PokaZi, nano, najlepsu saru, h~u·da grudnjak bude lep, pa kad ga braco sumom ponese da bude u njemu· ko kakav cvet. PokaZi, n,ano, na obe igle ' _kako di nacinim zvezdani roj, ill bar jednu, lepu, crvenu, da' se veseli braco moj. A kad se vrati kuci u selo izdalek.a ce strcati Stana: . - Braco. moj, ja .sam seja malena, ali sam seja partizana. , Oj, ~orne, nano, ,da i'ialjem na dar pleteni grudnjak od bele vun~, kome petokraku zvezdu na nJemu, kame, kad braco ne razume ne mogu mrtva usta da zbore, :m drugu da dam na~milije, • · kom drugu nil. srcu zvezde da gore i'itosu-za bracu ruk<:_ svile? cim prvi glasnik iz gore si<le, . dacu, nek nosi koin.andantu: - Druie, nek kare, i'ialje ti seja dar i'ito je spremHa. svome bratu. Svijeca 0vo StO CU Vam ispricatj dogodiJo I 5e devetnaestog OK(Obfa Cetrdeset Cetvrte godine. Strogo uzevSi;. u to vrijeme Beograd je veC bio z.auzet; u njemaCkim rukama ostao je samo mO·st Prerko djeke Save i mali dij·eHC zemljJSta na ob~li ispred- njega. U SIVitanje toga dana, devetnaesto.g, pet crvenoarmejaca odluCi.Se da se neprimjetno~ prebace do- mosta. Put ih je vodio kroz maH 5ikv'er, u k-ame je ·bilo ·nekoliko saworjelih tenkova i oldo~!lllh kola, na.Sih i njemaCkih, i nijednog Critavo.g drveta; strCala su samo ras:. cijep.ljena stabla, kao .&lornljena neCijom surovom 1-ukom na visini OOvjeCjega rasta. Nasred sikvera crvenoarmej·OO zahvati vatra 8 obale 1Z niilno- · . bacaCa k-o_ja pot:t:aje p.ola sata. Pola sata le.Zali ::..u o·nJ pod va-trom, i naj.Zad kad se malo utJSala, dvojdca lako ranjenih otpuzase na· trag, vuku~i dva teSka ra;njenika. Peti - poginuJJi - ostade leiat1 na s!kv!eru. NiSta ne znam osim to.ga da se po Cetnim · spi·sikovima preztvao Ceilru.lajev·i da je poginuo devetnaeStog. fzjutxa u Beograclu, na oball rijeke SaVe. · ·· ' Komandir Cete, kame je ipak bilo naredeno da s1,1tradan p·red svita:nj-e po.novo poJruSa da Se prebaci do moSta., reCe ·da &e tako. d'Ugo ne mora iCi po Hjelo Cekulajeva i da Ce ga sahraniti kad budu zau.zeli most. · A Nijemcd su ne!pl'estano pucali, i prek·o dana i kid je sunce ~ zalazilo, i u sumrak. Posred· samoga Sikvera, malo daiJe 6d ostalih kuCa, strS.ale su kamene razval\ne, po kojima je teSko bi!o od•rediti kakva je to kuCa ~i.la ranije. Ni~kome nije n~ na urn padalo da. tu, moZda, neko jos Zivi. Medutim, pod razvalinama, kuda je vodila crna, upola Clglrup.a zatrpana rupa, Ziviela je &tarica Marija DpkiC. Ranije je ona imala sobti na drugome stpratu, koja joj je ostala po smxti njerrJJo.ga mu:Za, Ouvara mosta. Kad je b1o poruSen d>tugi srrat, preSja je u 'SObu na prvome. Sv-i su, osim .nje, o.tiSti iz ·.knee. Kad je poruSen i ]l'l'Vi s-pa:-at, pres! a je podrum. Devetnaestoga J• vee bdo cstvrti dan kako je b'Ia u podrumu. Izjutra ·je lijepo vidjela kaiko je u skverus,koji ie od nje odvajala samo poikidana gv-osZid~a ograda, otpuzil</ pet ruskih .vojni·ka. Vidjela je kako su Nijemci poce•li pucati na njih, kako su se unao- u 317, 316 �lkolo ~ava:le lllilloge mine. cam: se up<>la i pomoiliJ.a iz Pod!rlli!Da . ii htjela da do'"iikne ru.ikim voj!Dicima da otpuze k njoj · ~ billi" je uvjerena da je tamo, gdje OOa z:vi, sigurnije, ali se U tlei.m cas_~u. jedna tnina rasprsn.u po·re·d ra.zvalina, i starica zaglu.SenB. etts.f,.Iozi.. jom, pade, udari glavmn o zid: i onesvijesti' se. Kad dode sebi. i opet provdri kroz po•rozor, vide da je od svih Rlwsa na skveru osta-o samo jedan. On je leZao porebarke;. zaba~ ·civSi jednu ruku, a srtavivSi drugu pod glavu, kao ·da je htio da se sto. bolje namjesti da spava. Ona ga pozove nekoliko puta, ali se · oltl !Ile odaziva. I ana shvati da 'je poginuo. ' Ndjeinci su· opet pucali, i u malome skveru su se i dalje ·ra.5!pil"- 1 skavale mine, podiiZuCi erne ·stuhove zemlje i pli<etvaraju6i u iverje grane' na ·dxvecu. Sa mrtvom rnloom pod glavom, poginuli Rus ie l..Zao usamljen u golome ma'lom skveru, gdje se ok0 njega valjalo pol!Jidano gvoZd:e i S'llho dxvlje. StaTa Dolli:iffi<a dugo je poS!matrala poginuloga i dugo mislila. Da je bdlo ma -i jecmog Zivog biCa pored nje, ana bi mu zacijelo kazala sta misli, ali l'ored nj.e ndje 'bill.o nikoga. oak su i mai\ku, koja je pored nje lO'vjela i\etiri dana u podrumu, ubili oillo;mci opeka priliikom po01ljedinje eilosp1ozi;je. Stoilca je dugo mislila, a potom je pooela pre\ura,ti po SVDme joooiDJOffi ZaVeZlja}U j otu<J,a i:>;Vukla nes\o Sto odmah s.akxi pod C.l'lllU udo.vii.Ck.u maracrruu, pa, ne 2rureCi se, ispu~ za iz ~a. · Nije zna.Ja Dli_ da puZi ni da J?'te'brCava, ve6 je iSl:a spo.rim sta~ ra&im ko~alli:om ka skveru. Kad .n~ putu naide na parce gvozdene o.grade, koja'Je b"as na tome m.jestu bi1a cijoela, ona- je ne pl!'eskaCi, - bila je odvee 'Jil.aira za to.. Bo,Jaiko vade dl1Z ograde, obid:e je i ude u sl<ver. · Niijeanci su i dalje · pucali ·iz roin{libacaCa, ali rui jedma mina ne pade hlizu sta~iee. · · , Ona prode kxoz sikver i dode do mjesta gdje je l.Zao. poginuJi ervenoarmejac. S mukom ga okrene na leda i vidi da mu je lice . mlado i veoma blljedo. Zagoladi mu kosu, s mll!kom mu S!Krsti vee ukooene rulli:e ; sjedne na zemlju po•red njega;Nidemci su i dal~e puc ali, . &1i su s.e mi9. e kao i ranij e, roop)."Ska- _ vale dal~ko od nj e . · · Sjedila je tako pored njega moZda citav srut, a moilda i <tva i sutila. Bi.Jo je hladno, i tiho, veoma tiho oo:m u trel!llutcima kad su se r""~Ptsikavale,mdne. N ajzad -starica usta..ne, p·a, odmaiknuvSi se od _mrtvaea, koll"Skn.u nellrolllro puta po slkveru. Uhrzo nade o.no sto je traiila: bHa je to rupa u obliku lijevka,' koju je jedna .tel\l<a granata naCinilai nekol:ilk:<> dana rarnL;fe i u k<>}<>j se vee pocel.a skupljabi voda- ... Kleeetli u rupi starica cl • Ok . . ·· . · Ii.a,ku.·pi!a na dnu :Neko''ko .pupo,_e 8 · al:':_a IZ~a<:Lvati vodu J;to. se bila • . · · " m "" Se Owwara}a- pa n.-.+ J-'A Sltil. Kad u rupi viSe lllije bilo vod st . . . ' . se o.,... ...ala po, Uze ~a ispod . .t'...... I. stad~ ga- VUCl. ar;c:a se vratj mrtvome Ruw. n.•.uha e,'" ·- .. . ,..., - Valj;llo n je prevum · · . hila veoma ,.u;ra te je za ::no.?" des~ ko~~l<a dalje, aJi je ona Najzad ga dovuc'e do rupe . ;ruJ~e tr1pu~ 8 Jeda1a i odmara!a se. da je sasvim umorna te . 1d pus 1 ga u l!Ju. ~ad .to u<liaiii, osjet:i i. IX!marala se. ' J<! ugo ~ svakako cltav sat ~ &jedjela A Ni9emci su nep!"esrtano . . . lelko od nje. puca11 1 Illllne su se rasprskavaJe daOdahnuwi, ona se pod:ize .kl . ·'-- . . poljubj ga u usta ;" celo. ' pa e 0e I preustiv81 !;l'rtvoga RWla, Potom ga je pocela poJaJL ·· . . . . • 1l1l!Ogo na lvicama rupe Ub o z~trpavatl zemlJom koje je bi!o ~ta vidjelo ispod zemije. t~ ;a. Je tako.zatrpala da se v.se nije ·ht)ela da nacin.i pravj grob . JOJ se to cmilo _nedovolJno. Ona je vlaciti nato mjesto jos, zemr~ r;n;vno odm~l'lvs; se, ona poce_ do- · mntvacem liakama na<Sini!a ~aiu ~u~: posli~e neiJ!GHko ilasova, nad .!'- Nijemd su neprestano pucruli, ali su ramJe, rrus~rskavaJe daleko d . se njihove .mine; kao' i Pos . .. nJe. r . to pru:li~e hum.Cicu, ona. izvadi .iz s~·oje erne udoviCke ma~ . ame on.o sto Je donela iz pod:ruma. Bi!a je to velioka vostana "ViJe.ca ~ ;t.~a od dviju vjencanih svi "eca VJencaUJa. ouvala cetrdeset i pet god.i~a. ' koje .· je od d-ana svoga Potraii u d.Zepu od- haljine · n d 51 · ""b glave u zemlju ., na gr.obu 'i ~ap:r ~ e S .,.1 c;~ 23.bode svijeCu- Celo. Bi!a je ·tiha no<! i j>lamen se dJi 1 JO. V1 Jec~ se lako rallplamsa. stranu. Zapa1ila. je ·s.vije·Cu pa ~:o. P~"':0 u. VJ.~, II;e povijajuCi se u pomi6na stavi·-"1 pod " ' J 1 Je •J•dJela pored groba ne. ' v., maramo-..n ruk.e na. kol' Kad b" · · ., 1 •e mme raSiprs<kavale daleko I Jen&. .. .. ' llJlhoo; alj se· svijeCa nekolik t : p ~men SVIJ-eCe bi se za~ 0 u hlizini, a jednom ·e &tk . pu a gaslla ka~ su se raspit1SJtavale vadila sibice i pono~o s+-'~ .pala. 8.tlaara J?~kl6ka bi uvijek, i!uteei """J::IUJtiVO pa 1I SVJOOU. Vee se blizilo";futro s .. · · b: · traiiwi, po zem.l"d om: · ,VIJeca J; lla dogorjeia do polovine. ·Po-· madi • 1 ha , J o sebe, stanca nad:e pregorJ el,j zahrdali ko~e cu pz~jupa po~~ds ~~m t savi &vojim staraCkirr,t rUkama i za. njao od vjetra Sikoro t / • da. !e polukrug od pleha zaklallStade, i ·<makvim irstim r l~e dSVIJeC~. Kad to uO"nd, starica prede o~Pet p.reko ma1o. . . nm. o .·om kakvim je i <1oSla ovamo, o.stao mtav . ti ~a sikve.ra, Ob1de onaj komadic Oljl"ade Mo. je borta:ro S:, . .. . · -11 vra se u .Podrum. · �· Pred svita.nje je c~ta u kojoj je ~uzio p<>ginuli crvenoru-mejac Cekulajev, pod jakom minol>a~aCkom va.1Jrom p.-.Sia preko foikvera ii zauzela JDIO..Sit. · 1 . · Pos!ije sat-dva potpU!IlJo se razdaniloo O<Jnnah za pj.Sacima na drugu obalu preSld su i naSi tenk.oVli. Borba se vodiila t&m.o' i nitko viSe.nije pucao iz mi~wbacaC-a ·na sikver. SjetivSi se da je sillioC po-ginuo Ceku1ajev; -·kOmandir ·cete na~ · redd da odu tamo -i ~ g.a sahrane u ·zajedniCkom gt'ObU s · onin:ia l!loji su pogJnuli tOga ju1lrao Dugo i uzaluclioo trazili su·tije!o pogirnuloga Cek'Ulajevao Odjednom jedan od boraca koji. su ga tr"" Ztld. zastade na ivici jezera, pa, uzviknuvSi od iznenad.enja, poiSe .dO~ zivati os1aleo PrJde mu nelooHko ljudio · · ALEKSEJ TOLSTOJ: G Pogled~jte - rece orvenoaxmejaco I s•.•i pogledase tam<> kuda je p<>kazivaoo Bli"'u pokidane ograde ·oko ekv.era, mi.d zemljqm zatopanom starom rup<>m od granate, uz<llizala se maAa humka. Ce!o glave b'<> je zaboden zahrdali polukrug od pleha, u· kame je tiho gm'je1a svijeea; Bila je veC sva izg·o:rjela, a oiko ostat!ka se razlio vosak, ali je mali plamen ne gaseM rS-e, r dalje treperiO riad njOm. Sv,j Jooji prido8e ·grobu gotovo u isti mah posikid,.Se kapeo Stajali Ml uokolo suteei i glee'ali dogori<:l.u sv.ijecu, ol:)uzeti tako jakim O&jeCaj em_ da llisu mogli progovdr"iti niti . rijeC~. Ball u tom Ca.s1u poj-avd ~e visoik.a. Sltarica u crnoj udoviOkoj ma· rami,. a oni je .i ne -pr.imjetme. SuteCi, tihtm srtaraCkim koracima., ona prode pored .civen()armejaca, SuteCi kJ,eCe kraj male humke, izvadi i,spod marame voStanu sVij.ecU· - onakv-u istu kao ~to je bila · i ona Sto je dogorjevali1,,;',na_ gro.bu,. - -pa, p<Odigaviti dogorjelu·, za. pal1i nj-Ome novu svijeCu i zabode je u zemJju na' isbo.me mjestu. Zatim poce da se dlZeo To j.oj 9dmah ne pode za rukom, te je crvenoarmejac koji ie bio hliZJ od oota!ili, ubv.ati ispOO lakta i pomo~e joj da umaneo ·· Ona Cak ni tad:a ne reCe ndSta. Po,gledavSi crvooo.a.r:mejce. koji su stajail g.o]o.glavi, ona im. se samo Cutke potlcloni, pa naglo pri· bra krajeve srvoje erne marame, ti ne. gledajuCi viSe na s;vije6u I)i njih, oi<Irel!le ~e i :pode natrag>o · Crvenoarimejci je ispratiSe pogledinla, pa, tiho ra.21go~arajuCi, kao da su se bojali da ne nat."USe, tiSinu, pod:oSe na drugu stranu, k mo.s-tu na X"ijeci Savi, ,iza. Ikoga se bio boj da &U&tignu svoju CetU. A na h·ttm:lk.u, usred zemlje ·erne od .barUta, smrv-ljena gvoZda i · i mrtva drveta~ gorjela je posljednja udovie:na. i.mo¥i~a - vjen· eana svijeea k(l'ju je jugos•lavenska majka prilpalila na grobu ruskog sina. I nj~n se plamen nije gft~~io i kaO da je bio vjeCan, kao sto su vjeene <majccne s~ i .,;noV'Jje jUilliStvo. •v . I kci -~aSli su je na putu. Isprva su pomislili, da je djevojCica ~rtva, n:a· Je I - • Mati zakren~o vol~o-~~ d~. ne pogazi njene bose. noge. Ali podi~~a gla~, VJ~5a_r J~J ~e rasCUr:ao ~ose a·na t ;i~ kao spalj6nu' J,ritvu. Gri.Sa je ad . ~gnuo se n z~koc:.P: Jur1J, kOJl Je SJedio straga. skoCio je iz kabi:tie 1 · ~ ··' .: · dJeVOJCicom. - · Penji. se u kamion. na bokOI"!a Se pomakla, upela se, . da stane Cetveron~Ske, i opet je pafa • '1 dn u blato na P~~u. -~Savo hce s poluotvorenim oCima .bilo je. bolno 1 .g a 0 . k~o kod PSlca, koJi .CuCi kraj' plota s komadiCem uZice .o vratu , i .ae. pr~seCi gle~. u prola.znike. Jurij se o-gledaO - u stepi.· Pod mokrim. pro1Jetmm o-blactma ruje bilo ni Ziv~ duS-e. ' ·· -. . . . --:- Ta~~-! Jas~ol .-: rek8.? fe surovi Jurij, iako mu- niSta nije blloJasno,. 1. pod1gao dJeVOJ~tcu. NJena glava se zabacili:t., i>3Ja na :riJegov.o =~ 1 _odmah se preplaseno uvukla u ramena. Cinilo se, da su joj Cak.i · ti btle J:.'razne - tako je· hila mrSava i lagana · J ·d k urJ.J Je SIDJ~sti. u kamion, na smotano navoSteno·: platno. medu 1 san u e ·S granatarna,. sk.oCi .u kabinu, zalupi :vrataSca s ·prlJ"avi.m probi· jenim· staklom. · · ~ Tjeraj. Zakasnit Cemo. GriSa reCe okreCuCi ruCicu ·= - Stanuje tu negdje u blizini, .a mi Cemo je odvesti vrag b.i znao.·.· 00 0 0 0 kudao . Kad su preSii oko kilomeiar~, Jul-ij odgovort hrapavim tromosponm glas_o~, koji mu je to-kom. rata po-stao navikom: ' - Dxv:~ se tvom aparatu za miSljenje. · Skr:nus~ 8 puta ~a beskrajn.i pro:SlogOdiSnji st~jak," .zagljibljuJUbCl. se tockovlma u crru.cu, i s pregrijanim motorom dovukoSe Se d',j o .ronka sten<>ke J'aruge· l<.l. • •• k ocmcama spust1se se po· : x · .¥ · • ... J;'" , ~rlpeet strmoj ·pa.dini 1 stadose nedaleko od baterije pokrivene mreZama. - T~S-ko ~a je o-d nje joS Sto ostalo :--- reCe Grigorij briSuCi rukavo_m z~YOJ sa cela. Ali djevojCica je bila Ziva. Preneso.Se je u kabi:.. ~u, 1 Gr1sa strogo reCe: - Pazi, _ne diraj stvari, sj-edj, minio _ Ali cemu pod nJO e · dn · nom Ja oQilll pamuCnom opravicom i tako j~· jedv3. · joS tinJala Iskra ZIVota. Jurij "je dugo gledao hladnirn 00 1rna na nJeno ·0b 0· }' . .. . ., · re~. Ic~, na d;1?e. staracke bore u uglovima poluotvorenih usta.·· Kad su arhlJerci dovrS1h 1stovarivanje, poSao je_ u zemunicu. · ' ~od ulaz~. u .huriker. na sanduku. od gran'ata sjedio je kapeta~ kon:and1r baten~e - . s.. izbrijanim Sirokim bakarno-crvenim licem, i puSio ln-atku luhcu uvlaceCi dim _sa zadovoljstvom.. Pet o • • --:- ¥• ¥· 80 mart 21 • • • · 321 �_ Kakva je kod nas tiSina. A? - reCe- Jutiju. -- ¢uju se f.e"te. Jutros su doletjele, prokletnice. ' ~ Kako Zivite? upita Jurij, - - Pa ·evo, noCas smo nasuli Nijemcima Zeravice. Zel~te li da po:.. gle"date? S breZulj'ka se vide bogati rezult3.ti. ;. Pa.Zljivo sasluSavSi ka~etana, koji se joS uvijek 1-lije b10 posve ohladio od nOOhog po~la, Jurij reCe tvrdo: _ l!nate li •aplijenjenih bonbona u bateriji? Ooko\ade na primjer1 -_ t:okolade? zadivljerto reCe kapetan i izvadi_ 1ttlicu iz tlSta.. PMii put cujem, da bi stariji lajtnallt usred puste stepe trebao c<>koladv. - Imam u a~tu djevojCicu.. . . ....... Tre·bali ste to odmah rec~. Motamo da zapitamo patrolu, om Cesto donose .Cokoladu. _ . .. Jurij je istim hrapaviri1 glasom izjavio, _da ~a ka:petan niJe P?SYe :razttr.nio. PodoSe do kamiona. Kapeta.novo se bakreno hce namrgod1 od saZaljenj.a, kad ugleda n-esretno dijete. . . . . - A kakio ti je ihte ~ Otkllda si? Cija li? ·-- upitao je dubokim glasOltt. · . DjevojCiea 'je 1opet, be.z odg~vora., poCela da uvla.Ci glavu u xnena. ra- . 'IUkii su je - rece kapetan - stvar je jasna • : ••. . .. Ah, gadOvi, ah, g-adovi .. • .. uzdisao je . suz~rzlJlyo. ~JeCajUCl se SVoje por_odice, koju su Nij-emci isto taka rastJerah, zgat1h. --- .Ne~~ dru.ge, ona je iz sela Vladimirskog, s one strane . . ·.. ~t~ mishte ·u uradite 8 njom? (Jurij slegne ramenirna). Ovdje ll baterl.Jl b1t Ce za nJ nmeno ••• ll:a:jde da potrazlmo c~koladu. . ' ... . . . . • . _ Ne treha ne treba - pro-Saptala· je djevoJclca Jedva_ cUJflO, kada su Jurij, Gris~ .i kar.'etan ·htjeli da joj dadu u usta ko!nadic za.":?b-. ljene Cokolade. S:va su trojica imala grube, debele prste, il. U djeVOJClM ustaS-ca malena - bilo ih je strah da- je dotaknu. Natezali se, nagova_rali j-e. Napokon jf' osjetila .slatko-Cu na usn~a, i7.ma:ta~i;rt C01tolado7~ i otv-0-rila zube. Kap_etan je radosno uzdahnuet 1 gurnuo JOJ -u zube :po ploCice, t ka.. DjevojCicu ostaviSe s GriSom. u kab_ini. Jurij je st~o s..taga na. .~ _ mio-n, da. pogleda nebo. "'aljajuCi se. s boka na bok, d1mec1 .se u:putlsenatrag. GriSa. napokon opazi. da ga djevojCica gle?a -- z~alh,• i':ioko~ada je djelovala, r-azvese-lila se. Dade j-oj drugu polov1nu plOOce 1 reCe.. - HoCe·S 1i d.a govoriS ili ne CeS? Pa valjda si velika.. ..:._ Ne Cu - odgovorila je tiho. - Za.S-t~ .to"? Svoji smo. Red ime. Gdje su ti _nta.ti, otac! DjevojCica se okr'enul~ i v.i'Se nije gleda19. niti je _pojel~ C?kob.du. • · · ,. •• • ruge gdJe Je nedaSmjestili Stl je _u natkrivenoJ zemuntcl, u :s1?raz~u Ja .... .' . .. . a Ieko od stanice bilo skl~diSte ratne zalihe) 1 gdje · su ZlVJeh lutlJ, Gr~ 322 i j-o.S pet crvenoarmejaca. DjevojCiei 1_:1rostt5e postelju ad trave pokrivenu Sinjelom. Oprali su joj glavu u 'iz\Toru i -zaf.'Ovjedili, da se opere sapu· nom, ~tavivSi je sarnu. da se n-e ,zbuni (djevojCici j-e bHo sigurtio v~ desetak godina). Jurij .je oprao i zakrpao njenu haljinicu. Hranili su je prve dane paZljivo, pomalo i Cesto, ali kada s-u je hranlla· sva sedmorica.- poCela je ;Opet ponavljati, kada bi joJ n~.§to trpali u usta; :»Ne treba, ,ne treba . • .< Po cijele dane leZai8.' je u zemunici okrenuta Zidu - d.rijemala, Sto li. :Kada bi _se s njom Salili - odvi'aCa1a bi se. Jedne je veC¢ri palo_ Jurju na uni da j_oj recitira »Moj dodiN:. u Od.Ionicima, koliko se sjeCao. DjevojCica ga je pogledala taka ozhiljno, s takvitn prijekorom; da ~e zbunio l otiSaci iz ~emutiiee ""'""' da puSi. · - Orta je pa.dflviCava- reCe mu G-riSa ..._'s njom nije sv~ u ~du. lzmakni odvezi Je u grad i -stnjestl rtegdje u · bOiniCU. Savjet je bio .stvaran. Ali jer. ga j~ d~o G~iSa, a on sam, J'utij ;·· je frknu6 u lulu: . ne - Niti je bolesna, niti pa-daviCava •• , .NajlakSa je stvar Covjeka skinuti s vrata. . . • - U bolnicu. Nije mir.isala ·jodof(}rma! Njen jad n:ije djeCji • • . Eta, i§ta. je njoj. Od ka.sne veCeri do ranog jutra zujali su njemaCki avionj meOu 2Vijezdara-'a gube~i dah. Od stahice se razlijega.lo truvanje protuavion~ .skih top&va, . ~ule su se ~eSke eks:p,lozije. Spavalo se ptiCji - poluotv3-renih oCiju. Jurij I GriSa vrati-li se jednom u zoru, nisu ni jeli ....... samo · svukoSe Ci~tne I legoSe. Na Jutijev leZaj sjede mltr3.Jjezac -Vanja ...... on je Zivio u jaruzi kao u oporaviliStu, zato, Sto Nijemci ovamo uopCe nisu -doljjetali. · - CujeS. ona_ je plakala cijelu .noC~_ tako g-orko kao Velika - teCo Vanja - prosto nam n1je data spavatL Jurij je mutno pogledao na njegoVo debe1o lice napola zaspalim oCima i .samo je p-orrtislio: »Tebi nije dala spavati •.• 4: lspostavilo se siljedeCe: DjevojCica je juCet eijeli· dart tSb. ~a Vanjom kao priVezana, ktid on - tti.da i ona, on ...... n_a mitraljesko nijesto, 2'le ...:.. Ol'fa je · u g-rrn,lju. Cak joj je priprijetio: ~Maskiraj se, nemof se -pokazivati«. Ona je do-puzala, sjela kraj njega ( Cistio je zatvaraC) i tihim, o-Cajnim glasom rekla rnu: »Vanja .. ,4': On njoj:- »Sta je, hoCe§ li da j~diQ?.; Ona opet: ::.Vanja« ....... i to tako, da se mitraljescu najeZila koZa. Slusaju~i na sv01ne lezaju to f.'l'ipovijedanje Grii!a je rek"" l<r"" drijemeZ :· \ ....... Tnko je. SmekSalo joj se sree. A kllko !;IQ zove to nije kanla? - NiSta nije dodttla, samo .....:. »Vanjac pa :tVan.Ja4':, gnja--vila me cijell dan. A noi\11 sarno place. To, ·da se u djevojCice smekSalo srce, uCinilo se s'Virna uvj0t>ljiv•, Cak i Jurju. Vanja je bio toliko jednosta.van, dobroduSan j s-por, od njs· govih-- rijeCi i Citava njegova ponaSe.nja Sirila se takva liligurnost, da Ce 323 �sve _biti. do~ro i .lijepo, te je djevojCica, naravno,. po_Cela. iCi .za njim kaa _.. P~iv~Zana i baS ·se njemu _ htjela poZaliti.- . :-_ Aha, eta· sad si rekla, kako ti . . . . Je cvokotao zubima· obuka 0 . k , I' _Je Ime, no-: JUilaCzn.a..-- VanJ·a> .h.... __ • ' Je osu Ju 1 rna "ic 8 · d r~.·~""'.u& 1 :pr.ivukao k c;ebi. _ N . J u, Jeo. 0 Valje, ogrlia 3e· - Najest • - aJe_st Ce.mo -se rakQva cern!? se - odgovciri ona . • -.-A dotle Cemo popuSiti? Je H d ? - Dobra. je o ro. Te n~i- se J:urij prohudio i, posvijetlivSi ijjepnOm 'll:!lllp.icom;·-··vi~·. dio je, da djevojCica leZi skupljemb k6lj'eria, zagrlivS·i jas~ nabijen travom, gorko plaCe u ·snu i. zove mukllm~ ·ri'eja.Snin{ glasOID: -»Mamice, mamice, gdje · si '? < Jurij je nije budio - neka bar U -snU nade· svoju mamu • • • »Mamice, Sto se ·krijeS-'? « Dj'evojCica je najBdnOC tiSutjela, poCela brZe disati i slabo, radosno viknula . : •.~aSl~ je valjda'. -~ ·• Jurij je za~3:1io_ i legao- na leda. POta.ko mu .. {10tl~Se .-inj~li. · :Bi}o je doba gluhe godine, kada je Ivan ·Karamazov u_ krCroi upitao br9.ta ,·.AijpS~: ,.Aka _radi sreCe ljudi treba :prinijeti na · Zrtvu samo _jedno 'djeteSCe, ikU ga treba uMii - bi li. se ti, radi_ ljridske sreCe, p:dhVatio toga, d3. ·_umoriS djet.eSce·?c Mislio _je Ivan KaramaZov, da je ·pred AijO.SU :Post<iv'ia· rieiaZ· reSivu. ·zagonetku.· AUD~Sa nije .tada 9dgovorio, . zaSutiO- je. • • .. :. Ub}tf dijete! • ~ • Ima _li neCega straSnijeg! ._ •. Pa makal:- i radi raskasne · sreCe cijelo-ga CovjeCanstva • _•• Tada hi 'takva sreCa hila -p~okleta •._ • A .ka- · r-amazovska zagOn~tka. rjeSavala se-- prosto, sada su je o-dgonetnu~i: ·-da, da, Uhio hi, ali Sarno neka to· dijete budem ja ._ •• _A. ta. za_g_tmetka _je prazna, izm.iSljen:a, apstraktna.. Sam Z.ivot narri zadaje drri.gu: ra~ti spasenja od IDu.ka makar jednoga - eva ovoga - djeteta, d'a li je .Spt~­ mail sva.ki, -koji se smatra· CovjekOril, da pade u &Ihrl1 Pitanje 'je -prOsto, . a ·odgovor jas:ari. I- GnSa, i Ivan-miti'aljezac, i · ostala Cetvorica·, koji snaz- · no hrCu u zemunici, i on - Jurij - odgovar~ju: Spre~i snio. Ju'rij- je opet nabio lulu. Grlo mu se nadi!Jl-810 ad _srd.Zbe._ U redu., pl;l.Stimo _.filozofiju. Posta\"ljamo praktiCno pitanje: .traZimo raCun- - tr~-. niilijUlla 'Njemaca za oVu jednu -djevojCicu, tri. milijuria dugokrakih' plavi.h Nijem17ca, s kravljim trepavicama i razvratnim -mozgo-v-i:rn.a. Vanja-:rnitraljezac uzeo,je l-ona.c i otr:.'U.Zao kroz_grmlje do s~·mog·a dna jaruge, g'dje je telFao potok praveCi na jedname mjestu vir.·. Tri je on, kad hi uhvatio, Casak slobodnog vremena, lovio-. rak~-ve; ·· Vanja -je skinuo ~jicu· i ko8ulju, legao na trbuh kraj vira i poCeo rukaina da pi-pa-po blatu- katkad ta.ko dubako, da_.je morao 'i gla.V'!l zagnjuriti u vodu. Kad_ hi napipao raka, Vanja bi rrirmljao: »Nadr!jaO si han.s"-Snaps buljooki ••. Ne svida ti se ••• Hajde, ·hajde u ·lana~.«-· JednaC je, puStajuCL mjehure, ~~ranio u stu.denu ·vodu s_kOro -do. pojaSa, a kad se ispravio - u njegov·oj ruci lupao je rep9ID golem. zeleni rak. ~a Vanjinim ledima ve.Selo se nasmijao njeZni glasiC. · BriSUCi: dlanovinia vodu s lica i kose okrenuu. se - smijala se djevojCica : ._. Sta je_'? Zar se. maZe rugati v-ojniku? - DjevojCica· je raSirila plave OCi, -obrve sU se digle, skupile - sad Ce zipla!c.ati ••• - Sa1im se ja, MaSka, ne plaCL Nisaif!. ja MaSa, ja sam _Valja -: odgovo~rila .je :djevojCica. b 4 • • - Vanja otkinu komad no . . plehnate kutijice - zavi dota~n~, ~avi, vjeSto nasu pro-stag duhana "i.1: . • ce Jeztkom -:- TI se ne ljuti na mene V I' • • da drnnam sve tvoje taJ·n 0 . • a Ja. LaJtnant JUrij naredio mf J·e, • v• - • e, n Je, naravno stro j• ne IZvrstm.nareOenJ·e - x c e v i e h . b•t . .k • g, a 1 pravedan. Nara-vn.-.. .,.., VanJa izv_uCe. iz cl_Zepa »kat"uS •.• :· madiCem Zeljeza Po·kreme .. J uc 1 s~~etno udari triput malim ko- Deder priCa. nu, PriJatno zamirtSe fitilj - zapuSiO je. J ••• Iz Valjinih krat~- r~eliica mo vjela s majkom Matrjon~m H b glo se razabrati ovo: Valja je Zi··· ' · stariJl Valjin · brat And ra. ro-vom..'. u . selu VI a d.1nur~k u. . _ M"" -' rtJa, sluz1o Je u C . lsa ,nestao je bez traga proS.l od" rvenoJ . arriliji, mlal!i .. Matrjona Hi3.brova veamae s! b~~e, ~d su se~o ~auzeli -Nijernci UVlJek govorila s tihom _Jala J-ednoga covJeka. i-o -njeiDu--'¢ je, _antihrist z·aredao po mrzk_nJom, dkad bi ga vidjela kroz prozor• »Op~t ·tl _,ucama,_abogdap .. ' ~a_ a~= »Marna zaSto Mih · ., ropao • · .« Kad je Valja · ·00 - . • . eJa 1vanoviCa naziv . . t'h · ' · Je goval"al~.: »Kad _porasteS: znat C as an 1 _r~stolll.'l« ~ mat,i . . es • -, . A sad, Va_ljko dOob:ro Suti , Sto mati u kuC:i govoi;_ ne • Gl ' raznost okolo p . - _adovali su. !mali 'su-' tri kokice -~-~ . • ~Z1 • .• •• < . ' . _,', pono.snog pijetla koji J·e sve "t d. • dviJe biJele- i Jednu, ZuCkastu -i.· 0 na e davaa kok N" · 11.I ' · . lJema:ca uvijek ' skrivala n ' s · : ama. J.Y. atrjona ih je' .od :t> U ProljeCe, kad .. a "jrazna ~Jesta. Govorila je: . pr1gr1 e suna.sce a k . ~ Jeta na dan, tad CeS se kCe k; b. • n se -ce oklee nositi _po tr-i i.•· ' l'Ice,oradovati .-< · Jd ne zore, prije tri' nedje]" e M . -e . •. . . .. , »Kt!erkicec k! . J ' ;llt;l'Jona probudi Valju:. re a Je - »Ohuc1 rna· _ ..... · , PD'gledaj, ·na koga se ljuti pijebt0 da .J.e c~z.~e, ogrn:i se -rna. ramom.. . . · Va IJa Je obukla materine ....• _ se mJe l1stca uvukla·u sUPu- · • -~< d"t e 1 Vl Je Ia: vrata na "sup· tcizme, ogrnula mara rnu;_ tza,s a na dvo. .d. -. , "! . s . .• 1 a vorena kapiJ. - ,; · ·. samo PIJetao lijeCe po d Voris u ljutlta , traZi a Vo1. . ·vt . . . vorena, kokosi nema . • . _ -. . _ 1JR J€ .uzviknul3., pr_O"', VlrJ.la kroz kapiJ·u Iza nJ·I·h' d · ,. · · · ova voriSt 1 ·s• a· . v sec1 za noge kokaSi _ v f.. • k . ~ ao Je· DJemaCki ·vojnik noe~.: su 1m r1la VlSJ"ela _v • . -. · , pot_rca1 za VoJ'nikom 0 a . k k .... __ · • · a 1Ja Je · krik.n,uh ' _ n Je S 0 OSIIDa k 0 C' · ·' ol;lakle se is:r:od povoSte:hog plat " l us . IO u zatvoreni · kamion, je odjurio. Valja J"e saTYI"' vik nal zacu o_ nekohko veselih gla.sava, i aut:~ nu. a za nJ"ima.· ~st r iko, stnko, · _p~ to su . na~:;e kokiCe.« ¥ • ¥ 4 v )'; • .. • U-"'J N a drug-oj strani ulice uko . d . . zi-dana Skala Nedavno . , so... o MatrJomne kolibe, hila je DO'Vi\ .. · Je onamo dosao auto 8 _I· d' ma. 1 Crnirn ·kapama. kJupe . kll .. b . . JU Irna U Cfnim §injeli. _. ' ·1 Jlge acl1 ·su ila dvoriSte, proza~ su za• 1 . 324 325. �maza1i kredoril_; pLot omotali bodljikavom z1com, od S~ole je postaO ge-stapO~ Pokraj toga mjesta vladimirski Zitelji 'nisil ni" ·prolazili, a ka.d je _ Matrjona morala iz kuCe, penjala se preka plata u uliCicil. Valja, stojeCi joS uvijek na uHei, vidjela je, kako je otuda iz ·ge.. stapa, iza.Sao Mihej Ivanovie: lu:PajuCi nogama, sE§ao po- stubiStu kraj · straZara i kao pijan neravno koracao-. Njegovo lice bilo je ·plavc,- - tako se uCinilo Valji - _sasvim naborano, kao da se vratio .s -"Onaga svijet'a. · DoSavSi do Valje zaustavio se i izbuljio na njU oCi: - Sta- CeS tu "! Mene _gledaS? Ah, poganat - udario je Valju Pil glavi i htio udariti ·Cizmom; ali- nije. pogod1o. A Matrjona je veC trCala od vrata, uzvikivala divljim glasom i u trku zabila nokte u naduven6, okrugl() Mihejevo lice: »ZaSto, zaSto si .udario l!loju kc!er!« - oborila ga na leda i r..'lju.skala ga po obrazima,: ' - :::.Antihriste prokleti I< - Hi je bio pijan ili se prepao, i samo je mahao rukama i nogama, a' Matrjona, ta je udarala, dok nije .sa stubiSta, gestapa nei:o oStro podviknuo lup. nuvSi vratima. 1\[ihej nije oprostio Valjinoj materi te batine. NoCu su k njima u kolibu doSla dva crna v·ojnika s larnpama i. stala kod vrata. USao je o:fi· eir dugaCka vrata, sitna lica bez podbratka i za njim Mihej IvanoviC. Matrjona je zadrhtal'a, prislonila se .uz peC. ·»Meni je kraj, kCerki· ee , •. c - 'pro.Saptala je. Mihej je iz njene· ruke- istrgnuo Valjinu ruku i gurnuo Valju za p:regradu, gdje je stajao krevet. »Zapovijeda:te li,· da izvrSim pregled, gospOdine oberlajtnante 'l <li - Oficir je sjeo za. stol i odgovorio polako ruski: »Radi svoj posao«. Valja .je kroz pukotin'u na viatima vidjela, kako je Mihej skoCio na klupu i p-oSao pravo k ikoni u poCasno-m uglu.-:»Tu- je, gospodine oher. lajtnante, eva pisma od njena sina MiSke . . .-s: Valja j-e Cula, kako j_e majka odgovorila tiha: i jasno: »!Pismo je podmetnuto . . • Vje'rujte mi., ·gospodine .•• Sin moj .Miha:p. n~stao je pro.Sle godine, zna cijelo selo •.• Ne maZe biti pisma od· njega .....< Oficix ,\ je i.zvadio 1ije·:pu dozu otvorio je - odmah je iskoCila ci· gareta, i zapalio ·se phimen •• ~ Mihej je relmo »Hi-hi, lukavo zar ne ... Oficir je zapalio, Tinao je gornju usnu duZu od donje, oslonio' se lakto~ virna na stol i poCeo Citati pismo. Mihej je, kea:eCi se, proSaptao: »Njegovo j-e to, njegovo pismo, MiS:kino, on je obavjeStajac u odredu, s maj_~ kom se dogovara ••• A drugi njen sin, Andrej, leti -preko franta tim partizanima • • .. c · . - Vjer:ujte g;ospodine, ne maZe on meni pisati, ja sam nepismena .... - ponovn..> je progovorila Matrjo-na. - Sad C-emo da vidirrio, jesi li ti pismena ili nepismena . • • Najednorn su oficiru isko-Cile Zile na dugaCku vratu. - Ne' Cu da gubim vi-ijeme s tobom. 'Savjetujem ti, da odmah kaz.es cijelu istinu, jer Ce muke biti straSne. ·---"-" On 'je ·nreko t'amena okr-enuo glat'll -pretna crnim vojniei.m&~ _.; Pripravite u:z..iclA., klupu,:- Zeravicu... - I na.jed.ared ·jii ispod sjene ~r:a .;~~=e n:ij::u::li~at~f~ P;~o d\ gleda Matrjonine poplavljele 1 niogia da . .,. -~ . .. . e_ eo a o Cemu Valja nikako niia prica cak m VanJI-mitraljescu· zub' •· • . . •. 1 malo grlo i ·rijeCi nisu . l 'l ,. ' SU JOJ se stezali, natli• . .. -' lZ az1 e, cuo se samo tanki pisak ka ko~l . ·s !~~~ ,se t~Io razumjeti, da je Valja tada nekoliko sati al:Sala d~~ ni~l;:j;~a p::~;in.o z:l m;Cenj? - k s~en~anje, jaukanje, krikove boli, r1k 1 glas, k~ji nije viSe sli~io ma.- na ezanJe, i teriD.u-. • . ·e .. uvukla kriomice u kOlibu ! .-na Su:adan se(..'Uperke kose, krpe. MatrjoninunaSla zasusjeda. Vidjela~ po u kry, Valju je pregradom n& ~r;ve:U, . usred ~~griZenih jastuka. DjevojCica je 8~:::~1}:ulSJe- ~ ,JU Je ~remJela k sebi. A vrata Matrjonine 1 . k pr a Je o cern 1 zatvonla kapke. bila u ne- kuCe podu:-- · . D':_~i su hili muC:ni, vreli, bez vjetra. Po putovima se ni'e stre-~~~a. pr:s~na od nepregle~ne bujice automobila. Kro-z praSnu mC:glu ~a~ J~ ~ reno s~n~e. Jurij se rijetko r:ojavljivao. u zemunici - mrSav ern, lJutlt, govorw Je kroz zube tako hrap3.vo 1-.."J • d d · ' · Sati ga s 1 · h t"l' · ~ '"'1 o Je osa no 1 slu. · v su s va 1 1, da se pribliZava ratna oluj N' · · negdje udarac,- a taj :ce biti Zestok a .._ ~Jemcl spremaju Doputovao je' na ~antilopk ~a~etan·komandir nj.ea-ovo · · od pra:Sine, ·Sjeo je pod hrastiCem na .klun-.. k . . d 10 Je SlY zadov0 r t · . "".. · raJ Je nonogog stoliCa, -.. · JS v,om Je sk.inuo kapu i zamolio izvorske vode.. lice P~stalo je joS Sire, a sav on - . - 0 baterije od brkova do Cizama Sa ~tani~e sam ja tebi svratio .._ rekao je Juriju _ 1 b' kOd· vas ~u rak·~~vi· u Jaruz: osobito dobri, dajder. ih jedno ·ped!;s€.tak. _ zovnuo Je ValJ~: 1 zadovo}Jno pomi_Iovao nJene zaokrugljene obraze - Gl t" . razvesehla se okata A . ~ ... _ . . . • e I DJe~ 'e t k " ' d . • . • . SJeo.;as. se, mst htjela C:a-kolade? - Zahohotao J a 0 sna.zv.o, a Je :ralJa ustuknula. - Sad sve jedeS'l JunaCina d'e· vojka .•. Nu-der, po-d1, nalovi ·mi debelih rakova. ' J brbf· /rapetan j~ ispio lonac i po studene vade i zapaliv.Si f.'OCeo je o d Ja 1 Co ovom ~I onom, o Cemu se o-biCi16 .u dokolici lfovori :na fronti. oma em, o m1 om, o proSlom i o to-me d s -k .. . : ave godine razmnoZili kao komarci. l>U je~en a Cu u d:~.t~aodt e It tetrebovl tovat Cu m . . U l I I sus vo otpu .. 'ben t.aJci na ra • tamo Cu se naloviti •. -~« Zavidizn Juriju 'Sto se Sluz o amo amo premeCe A. • • • , • i sve ma.Stam. da . . d J~, SJ~dlm na bateriji kao jazavae tao si' A . • . Je a o avim dJela Aleksandra Dumasa • . Ci~ · Ja msam cttao, ka.Zu - ne maZeS se otrgnut' St ~ ' . I • • .c . . .......... a. se cuje za Nijemce 'l - zaSk.ripi Jurij. _ HoC li k svrSxti ta gnJayaZa "! . e se s oro m!. db • . . 0 - Cekamo za jedno pet dana N'" .· '· Na d" . . • o • IJemc1 su vidljivo n-arvozni. . ;;orne o Je1u grup~rah su artiljerijski puk - preba.eili U prvo. !' T =~~·su ~otalne. a sad su ih zamijenili odabra~im Cetama - ~rg':~i l Je s or:o \1 svakoga. Kad uhvatim.o Nijemca, pOCeSat CeS se . po za: 327 �· I'"' - ·t k a av.iJ'aeije .':'-• . . Qeka~o,-... ce~ tiljkri. --Navukli su lli!LS~U ko ~CID:~- en ov , kam~· ImaS -pravo, dosadilo Je. istU~ivSi oStri nos . reCe Jurij: _ vee- Ce ani natrCati na nas. . _.._ . ._ --To ·je toC.nO, nije Cetrdeset prva godina •.. Pokazat- Ce~o. K t ·e sa zadovoljstvom promijenio ra_zgovor;_ kad -~e-_Va}J.a .Vrho~:roek:a;iei dorlljela zelene ·rakove; koji su _se sr~Ito micah. Ka.~ u . _ . d' se · protegnuo: petan je natakao kapu, P 0 . tgao . 1 . . • V · ih ·zD.a inogU oni Ne· zovem vas u goste na baterlJU • • • rag .. ' - . ·- . .~ . M· .. ob VjeStajci uhvatm su zapovtJed: daJe se 'oS -nOCas krenutl • • · 0 J1 a ·-. 'd- ·· · ·Nd. J • pk~0 r vanje Crvene armije i Cetiri za llkvt aCIJU • • • tn dana za o Ja . zd _ MaZda se -ne Cerna naskoro SmijaJi smO se • :. ~ -No ostaJte ravo . • • . liD.:·· vidjeti •. • . d to&ova tutnjao je i za. Sa._da se nije PraSina_ dizala ~amo_ o padu Urlalo je i zavijalo . . · som Citav o1.1zor na za • stirao se .crnom zavJe - . ~. . . ,. I taka dan. i -noC, sediniCl.l n~bo od nebrojenih aviona prob1JaJuh us1, 1 . d"va i;urno kao T- . okon dva mno-gog ava 1 · • Sedmicom. ~udar: 1 s~ se; nap t _, -1 i ·sle Cete pukovi. divizije, na :in"raVinjak, vrvJela Je- poza~m~, pu ?va ea·na;a kao da su Volga~ Ural-_i ... _..:· t · rili su kam1on1 puru gr . · d· trazt\;l pua JU . · . . taj burni kipeCi dio- zemlJe, g J'3 . Sibir bacali -prepune pregrSti Zera;l~e u- t" t dile~ da probi-ju kroz ruske .. ·· "ke voJ'.ske u smrtnoJ Jaros 1 ru · . su. - se nJem.ac - _ . •t• . ·h m"gle· slomiti, -i ginu1e su~ ,a b't· ·su mog1e m 1 su 1 ..arroije; -a_ pro 1 1 s: m . . ukovi i divizije skakale_ su. -iz vagona, nove .. blatno-zelene cete, batalJOnl, pd l se izgarale pretvarale U- tigljen, kamiona, ·.Juri:le. u tenkovima, _ra:al a.~ ~ ruske- a~tiljerij~, ~raCnih tenu· kom~dima _letjele ~ zrak -~ e ~ OZIJa~Sa.rouCeni N_ijeffici nazivali . StakOva i ·gardijskih mmobacaca, koJe su _o za ljinovim Orguljama. ValJ"u. JednoC je Jurij skoCio po cigarete -· Tih- daDa su ~abo. ravili b 't . kinJ·ama upale oCi izblijedile. , b · bil' su mu o- ras en1 ce • b" - ._mrl:iavi- _o razl.-i i. '.· gdje .vee clJelu sedm" .. . __ . 1cu n iJ" e-.nitko Zivio- ,__ pod _. ·je- .lV · Vi-dw .-Je:- u_ zemun c ' . d 1 . '"' stajao je s_iCuSni, Zllti_ .b.l:lk~tl6 .. p.Pllleten, leZaji _uredem, _na zar. a o~ pec~rpe koSulji<:u za lu'tku, a tu je .. . d'l i "tiho Stla od 1zncsene · _,.l. • Valj_a Je- SJe I a --· d mO'bilskih- krpa, lice je, imala uu 'k'aPll'a le_~ala i lutka: -smotana o au o . s _-nari~linim _oCima. . - Zdravo, -Valja, kako si, ne bojiS_ se sama·"?. ~ Ne,;. ne .bOjim se, striC.e Jura. -? --A kako ti je:bez to,ple hrane . . ; . - '" •. Ku· .... x·b· _ -Potrostla sam 1:il 1ce, a-stavite m1 g1b1ca 1 str1ce ·Jura • v t hal a sa.m i t()plo • • • ..... V l'k Stvari - Dobra ••• ·Drz1 se, a J a · • · gom ~e id~ I·Uayo- .• ~ Zbo- . · . · · ada d·a odatle nije .- Selo- Vladimirsko bilo je zau~eto tb~k~. ~~neg:sta;o - golemi ka~ . . • ··--·..1 - NiJ'emac 'Nije usplo po Je~.;t pobjegao m Jt;;:Ua~-:· • ·- ••• h . k ma~dirom bio 'je zatoblj_e-n na zem:nl.iOn s crnim voJmCima 1 DJl ovtm o lj3.nom· .-putu i spaljen -sa· .cijelim sadr~ajem. ·,Franta se 'i dalje· ·,Pomica.Ia nit. zapB.d. Jurij se Skupa s gospodarstvom- preselio. u Sik.arri -blizti---seia VI3.dimirska. Safer GriSa, priCaju~i u .sumrak poSlije veCer'e" SvakoJ'ake rB.tne nclvoSti, koje-.· Soferi ri.ekako' doznaju, tk-o Zna ·kako, prije drui"ih, ··SaopCio - je i~m-edu · ostalog: _ _ . · _ ·. - _ _ · -~ NaSa Valjka ·je tako uporna djevojCica; .juC.er je, trC.ala---u selo { raspitivala ·se za onaga M;iheja IvanOviCa,_ :rrezime mu ·Je nekako. Cii~i1'l - ,Nepjej. Vratila se m.rka: Nepjej kao da je propao u -zemlju..-- StanOv~ njci kaZu _za njega: »Bfo je g·ori od kug;e, mi bismo ga Zivog U ze'IDlju zakopali, on' to zna .•. Zato je i pobjegao . ~ . Tek Sto je GriSa spomenuo Miheja, pojavila -se Valja. Na:mrgoOeno. njeno lice -bilo je .-kao u od:t:asle, usn~- stisnute. Sjela 'j'e ria 'okrajak balva.'na, pored Jurij~ .. Kad su se o svemu narazgovarali, i Vanja-mitra· ljezac fzvukao njemaCku Usnu hannoniku, paCe r· svirati; Va1ja je -k<lZala oborene gl3.ve·: - StriCe Juriju, nadite toga Covjeka, koji je muCio · moju ina\lllU. Tada su se svi Okrenuli i poglE!da1i na djevojCicu. Jurij trznuv-Si no-zdrvom, odgovoriO. je: - Potrudit· Ceffio se, Valja, -da tO UCinimo .• ~. Drugovi, .trebal_G bf o · njem,u pokupiti p-odatke. Toga _Se p-rihV::itio Safer GriSa.· Za · nekoliko ·dana, u · isto- vrije-m,e, zn_ao je vee koj-eSta. - _·Mihej Ivanovi~ dOS3.o je odnekud sa stran-e u ·serO, pr~je_ osam g.odina, OZenio se jednom --udovicom - kolhoznicom i 'brzo, j~ ·otjeraP 11 --giob. 0 ·sebi je ·govorici -da je rudil.r i -rudarski sin, ali vjerojathije je·,. da Su i on i _otae mu hili podUzimaCi u rudnicima. Bio j-e zao l lukaV. K.6d n.Jega ·se uvijek, za Smok .ili za novae, mogla dobiti. iakija-.: JedD.o- ·vri.. jenle dolazi6 - j.e k njemu da pije veterinar, i evci Sto su uradili . '~ · •· (doznaiO se za ·to kaSnije, pod Nijemcima, 'karla se Mihej 'poCeo sam -hva· stati svojom okretnoSCu). UoCi Pokrova, ranom zorom, do~la je_·muza-li~a 1i staju i .vidjela: shnentalska krava »>Predsjednica«; porios kolhoza;- leZi n·a.- ·slami Crknuta iskeSenih zubi. Nastala je strka. Veterinar · je sp~vao kod Miheja i doSao je skupa s kolhoznicirna, pregledao »Predsjednicu~. - '»Odmaknite se, drugovi« - rekao- je uvjerl,livo · - »postoji O'pasnost, da je to sibirska halest.« Kravu su vrlo oprezno odvukH iza sela i z!l.kOPali s koZom, staju dezinficirali. Slava bogu, _pomora nije viSe. bilo.· A .:Mihej i veterinar jeli Su slaninu cijelu zimu. Sta je uradio · Mihej, Cime se · pOslije hvastao "? Uzeo je krupan krumpir, uvukaO se noCu s krivim kljuCem u staju i krumpir vjeSto ugurao »Predsjednici« u duS-nik tu:.. rivS:i Joj ruku u usta do lakta. A druge noCi su on i veterinar otkopali i uredHi kravu. Kad je poCeo rat s Nijemcima, .Mihej se toHko O>bradovao, da nije mogao·, da sakrije zl_obnu radost, i Citav taj dan sretao je Iju,de i ponav-(,_' 329 328 �tiao sJalnlh ~u: >Oh, pote$ ~e krvea ..• 6h, k!'Vea le sada. pote~i;. ·< Kad sn naSi, uzmiCuCi, prOlazili kroz selo, posrCu~l od ·umOra, gladhi -i _p.eveseli; a k~·asnoarmejci pokucali kod Miheja - da Zamo;le _inlijeka, on je. provirio_ kroz ·prozorCi~: »Nema, nema; r<:fcleni, sovjetska je- vlast · sve odnijeia..« Kad su uSii Nijemci - odrnah iza tenkova - stajao Je 1.iihej kod vrata zalizan, u Cistoj koSulji i lijepom kaputu drZeCi na · vezenoih ru~niku veliki kolaC i srehtni slanik. Klanjao Be NiJemcima dotle, dOk nije jedan ofidr,. prolazeCl, lizeo od njega kolaC, dao ga vojniku i rekao: :tOciliCno, hvala •••c · Ubrzo je Mihej poCeo obilazit.i kuCe 1 zapo~injati razgovore, sjedao je na stubiSti. lupkajuCi Stil.piCem i dvosmisleno pogledavajuCi na mrkoga doina.Cina i zbunjenu doinaCicu; koji su- stajali. - Ne zrulm - tumaCio je , - zaista, ne z:riam, kako Ceino sad Zivjeti fJod :pnvom VlaSCu tni kolhoznici? Ne razmii:iljajuCi ja sam lm, znM, ~·onudio hljeb i sol .•. Ali sada, me<lutim, poCeo sam ·sumnjati .•• lpak je .sovjetska vlast kojeSta dala • - • Narav·no 1 kod Nijemaca je ...._ • red, priVatna trgovina i uopCe, ali on je strog • -.• M.isii§ i ovako i ona.ko •.• Eto idetn Od ~ovjeka do CoVjeka. - I On bi, fur~teCi se, grebao · palic-rnn i~a uha. - Navika ••• DruStvo • . . Kolektiv . • . G!edaj ......,. pa momci Odlaze' u partiza.ne. ZhaCi .;..:.... iina nesto ••• Pitanje je .tako· . tler - -jesu li ~e Nijemd. ovdje ··cvrsto sthjeStili? , ~ . Kako ti mlsli§, Stjepane P_etroviCu? Vojnici njemaCkog garnizona u po-Cetku - sedmiC.u, dvije - bi•l da nisu obra.CaH naroCitu _paZnju na Zit8lje. ~ivjeH: su kao 1i ijetovaliStu: vrSili obuku, igrali nogotnet, duvali u trube, ~etali · u 's3.mim g3.Cami.t, bestidni~i, po u1ici 0 '\li kad ·su doputovati crni i kraJ ~kole na drve:riOj plo~i- iZvjesili objavu s p:rijetnjom za svaku stvar · - srrirtna kaz.ha _.. _pokazali su Nijemci vuC.je- zube. Organizovano su opija~kaH selO "do Cie:t~ i ono; Sto nisu odveZii na teretnjac:ma cnl.i, to su oCi~tiii Voj~ nioi posade. Gestapo se poCeD zanima.tj za svaku obHeij. Tada su' shv-atit.i Vladimirovci, zaSto -Je Mihej k njima doiiizio s bujicom sVOjih dvosmisle~ nih rijeCL VjeSto je i ner..'l'imjetno ispitao, podlac, izmedu rije~i, .tko im3 sima iii zeta u Crvenoj armiji, tko je bio :r:ovezan s doma~i:rh komuni· stima, tk.o se druZio s uCiteijetn Verjo:vskim. Uo~i dolaska Nijemaen·· otiSao je uCitelj iz sela zajedno s nekoliko djeCaka, i Sada - kaZu on u rajonu diZe 'Q. zrak mostove i skiadiSta, digao .je U Zrak viak s ~klopljeniril uesovSkim bateljoriom i popalio Je po putcr\rima dosta ka.~ mi,ma, . P0<1lije straine pogib!je toga e§aio"" (u najveloj brzini naietjeii su va~oni jedan na diugoga i po-padali s visoka nasipa). criti sti staii da uzima.ju ljude - i stare i nedorasle_- i da ih vode u §kolu. Uz~maU su u prvom redu iz onih kuCa, u koje je zalazio Mihej. NDC:ti su iz Skol· skog podruma kroz otvore dopirali tako p:rodirni kriko-vi • • • {:uti sii ih ,. do na kraj sela • r d' . ·,1 - . - ' .z JU I msu mogli spavati sjede-t!' kl g a varna, stan~e I starci Saptali su molitve', _I na upi ·mahali su 0 Mih · . . .. eJu se .Culo da prisustvuje muCen 'ima mace odakle u njegovom. dVoriStu dvi. e J • ' PomaZe Nijemcima ~e sada u zelenom kratkom ka ut b .. J •krave I voliC 1 Sam on hodao ~u vidjeli, kako. puSi cigaru K pd :~ 1:rlJ~o ~e. b::adu i brkove, a jedamput skrivali su jelo i odjeCu "t. . a -. l . J~dt .VIdJeh, da skreCe njihovoj kuCi, htjeii .primati MiheJ'a a]',. so PI~·-J~t.Jos ostalo, i podalje slali dJ·ecu- Nisu , ne rum 1 g b"Lo • • lazio ljudima jednostavno . . a . . t Je opasno. Sad viSe nije do· - . - - -, nego JE! tz dZepa izvla.Cio_ bocu Snapsa .. - Ne vole me sunatodn'ac' .. -.- • .~. dim, sve ja vidim Ne VJ' ! 1 : - govorto Je· ~jedajuCi Za Et6l _ vi.i. •· eruJu m1 S I tk ( Iz drugoga dZepa v3dio J. . '.'" P- e e pletu o m. •.ni, spletke· A e s 1amnu 1- rezao ·u .. t ··• zar. ja nisam Covjek? Jesam . . .. _J na ce vrtaste koniad;Ce.) sadno n'li je ...- D-osadno mi je s ~ir"mz:"IJe~ ~i. -vr~g? Eh, i:n.iH tnoji, doA kad Nijemac povje:ruje, ne moZ e Cll11a., Je~Ju mi od onog C:asa • •• organizac1ja .•. On nema kad deS ~a _pokG~ebati •... To ti je- teltnika rIJevao, primicao gladnome do a ,. mish"~ on mls 1"I- mao •.. · Mihej_. je na·' a . 1 .;. . -· · •. . :~: · 1Jav~tme, -kao da- J'a - +ob· , macmu. castcu i slaninu. 0 lll to sire o. meni Pr d" kak . . , _o:~<e ra Im u gestar.u H ... oCe da me sveZu, . o- Mihej ...... da se sluCajno vr t' S . t . ~0, deder kume, da. po.pije~o 8: 1 r OVJe;ka vlast - .ne bi imao kuda • o. • JeSio, krivo rekao oprostite H' • ot I.... ko sam u slabosti neSto_ Pogri.o · . • , ns a- radt •• • Evo ovu bocu -sam kod njii:l lZ-mo1 _.. dali su mi al" k k ? I-o . • • t a o »Na'« bacT I' k moJe krave • ~ • Pa taj novae z k . -. I I u Ice ~o Psu ••• Evo I Volim miijeko, a joS viSe voli. a I r~vu llnao sam davno spr.emljen. •. .. ,. ms n'J . sm~:~ci se ponovo naUjevao. _ Daa m n u - I o u ravo lnarnigiv~o ! v · .. .Je k:ru.ze takve pri~e •..• Sve Cu ostavltl ra~ ih odDio, krave, kad o meni preko fr'onte · - rad.ite sa .; ' 1 fm oda~le . . • Prebacit Cu se , _ . mnom sto hoCete n· ~ ,. · past cu mu pred noge· »K.rv.1 -.;, · • ·- ! cu poet Verjovkinu • j, ·. · JU< - rec1 c!u h 0 c da op~rem _sve gri..' · · Je e ...~ - ~- » u ' Pametniji dotnaCin je Sutio n"- gledaJ· ~· ... , . -e .u~tmuuorupr·t···· Cinjao vjerovati • . I P_ovladivati. A za .nekoliko ~ '. os IJI Je IW:. ern!. a Po DJega bi dolazili ?" . . . . Ju:rij je poSao skupa s Valjom S d . . . MiheJU. Valja je sluGa,Ia t k u e :ttlOJ maJoru I ispriCao mu IJ s a ovom napr.egnuto", b k . _. scu, 0 uz udeno gledaJ·uei sad ·J urija, sad maJ'ora te se ... ' ' Clnl10 ao d v•t ' s-~~o u nadi :-- naCi o-noga " • k, . a .CJ. av nJ en mali Zivo-t tinja ,._.,_. -·-- ·. -. . COVJe a a ako ga ne ~ lV.t_aJ:or Je. ••. pisa.o p·odatke »Trao·t )!:. .. Zl --. nauu ..;..._. utrnut Ce. . ~ . . · pod! · J ..1 Zagl~daia se ti nj~ga i ot:Jt cetllOd·--· _ ~ell:·· ·.c· I , Vaija Se nasmiest«, b· Putem 'ik~. .. . . . ~ . . . e uz u. eno pottesla glavom. u 1> am, u svoj ltigor J •· · k sHzafa Za njhn.... ' Ul'IJ. Je or~cao brzot. Valja je trCe.Si ~ StriCe J'urij, h0Ce li oni naCi' - Kako ja to mogu znati, vaija •. .- Kad je rek~o; znaCi; tr'a:iit 33:1. �..-,;., Kuda- CeS· ti poet!. Gluposti! • .-~- NaiCi C€8' na· minu, "ili & . te pogaziti kimion...• ~ -Ne maZe se? -:----:-_. I n,e. ~oZe. se, i D6 _6nja,vi i S1:1ti ••• Valja_ je tug·ovala nekoliko. dana,-·odgovarala·samo_ sa- >dac.i ;ne<. Sjedna postrance· skupiv k:ratke ·uz-d!gnute. obrve. J.ednoga jutra ·nisu Je na.Sli- u ·-zeinunici~ Pobjegla je. Stali ·su raspravljati - jaSrio, p-oSla .-je ·_u potragu za ·MihEdom.. Svima je bilo neJ:rijatno - do Vraga!·.p:z:o-Past-.\!e djevojCica. GriSa je iSao u selo, raspitiyao se:_ ponetko ju· je· ZaiSta vidio .lirij zakopane· Matrjani~e kuCice, :ponekoga je Pitala za _·Miheja, a kud3. )e zatim -Oti~la-- nitko n:ije vidio. -Nakon tri dana uSuljala se Valja u logor kao iSib3.no psetance, nep-CeSljana,- izgrebena, prljava. Nisu je psovali ni pitaH -- hili su. sam? ri:q.•ki. Valja- je prospavala_ sk_oro cijeli dan i ·noC, na"jela se, a Ujutro je o pet n.estala.JCdria Zena; Zena domaCeg komuniste, kad se Vratila s _d_voje djece ~ razruSenU -kuCu, · ispriCala je susjediina. (a sat· nakoD.- toga dotrCala ·su u· S:ikaru · dva· djeCaka. i- ispriCala to Soferu G:i-:iSi), da_ ·je jedna petnaest kilometara od ·sela; ·na putu, srela Matrjo-ninl:l·kCer, i da jOj ·je _sve ispriCala~ ·tak-o tuZ.no ., •. »Pa kako se ta r-•ametna djevojCica. "dosjetila, -da- se Mihej ·sigurrto ·skriva negdje na vojnim radovi1~1a ... c: »SVe cu-- obiCi, tetiCe Step3.nidO, gdje popravljaju · putove; gdjEl ruju · protutertkovske rOvove, Svima- Cu- pOgl~dati" u oCi ... « · Za_plaka".Ie smO skupa, dala · Sam _.joj koliCiC, i ·ci:ila je poSla... · · · ' ·.;_ Strice · Jurij, a striCe Jurij; ·ustanite brZe." hajderllo. Jurij. je, bP.de~i ·se·,- dubc)ko uzdahnuo. Jedva StO je sv3.njivalo h~Z mali pr~zo!CiC zeinunice. Val]a je stajala· "ki-aj leZaja i dirala ga po Jicu .•• -·NaSla si se ... Zdrrivo ..• Nevaljala si ti djevoj.CiC3. Sto me ~ ~raS '! - !demo ·onome stricu, kod koga sm·_o zajedno ·hili .. ·: St.rice Jui.-ij, ja sam ga _na.Sla., Glas joj je :DeobiCno zazvonio~ Jurij, joS uvijek uzdiSuCi, navukao je Cizm_e,, opa.sao se, prigladio· Cuperpl- .• - No, ito! z-bilja si n~Sla Y P-i}" - Aha~ .• Tamo Cu sve ispriCati, samo bde. PoSli smO u= Sedmo;i_ majoru, kOji je spavao na dvjema sastavljenim klupama ·zamotan u Sinjel i s toibom pod glavoin. Ni ne CekajuC:i, da ~-e on razbudi i _sjedne za stol. Valja je poCela brzo -pTiCati, kako je riaSli i prepO'Znala· .-Miheja: >Pre~Ha sam dvjesta kilometara i · ipak sam ga naSla. . . StriCe, obrijao je bradu i brkove, sam-o ga ja mogu prepoz~ nati ..• c Malo -kasnije major i ·Valja- odvezli su se ·na mjesto, gdje ·se po-pravljao put, Sto su ga ~ijemci razruSili. Valj3., stojeEi u otvorelioin 332 . autu, napregnuto je gle<!ala kroz staklo. ·D. igla J"e k k pr.oSaptala majoru: ru u, _6 renula. se· 1 - Ovdje. Nekaka.v. pogrbljeni Covjek, bijei od kreCnEi;praSin:e, s gl3:Vorn. z·a-motanom u maramu- i raSirenih :rio--'----. .. . Kad. . . t " . . . gu, omv~.a.ulm krpama, tucao Je--'kamen. .Je .s ao auto, . zazm1r1o Je i · k tk ·. . . .· · n fSt"l k . d . - ' nJegoyo ra onoso obnJano hce -sve se a~r I o, ao_- a Je pogledao u svj-etlost ..• : -u _, · --' Tojei ~- krikn u Ia Je v a 1Ja, pokazujuCi na nj~~a_ prstom · · .cemu Je stvar? ~ prom·uklo . . "t -t . . .. ;koji le priSao . ....:_ Moj dokumenat?. Iz -. Je UI-1 a? aJ CovJek maJora, opet nisko naZe i .., ,. · vohte • • ·- Sve Je u redu ..• _I on se CiCu,-·koja-·_je- St~ja~o~:;~~~:~n okrznuvSi bock.av~ pogl~dom djevoj• ~aJor, je. upitao ·_iis~aju6i pasoS: - VaSe prezime je Pavlov Alek 5 . D 8 . , ti:na treCe '! (Hladn V r· .., k • ~J . ~JanoviC,_ roden devet _sto-... . -· a .·a Jlna -H' ~ -- uhvahla Je 1 stegla _njegovu.) ., . · - -Tocno-, Pavlov A leks · D · . A . ... eJ emJanovic - ne diZuCi glave odgoVon· 0 1¥1-J. . Q" cemu_ se radi? - - 0 ·t_ome, da je tvoj. pasoS iz _njemacke komande ..• C:ovje_k" je i>o-hiko drmnuo giavom, _()smjehnuO se:: -:- Vi mene ne.-dirajte d '" · -_cl_Ja, ja -.sam-- bjeiunac i . S' -~.uze,k mo~ pas?S je izdala smoUenska mili· je'dn0c s k . z. ~o Jens a, Inyahd gradansk·~g rata. - ·Na~ mr: ne nosom. Zarsta pasji Zi t CeS ni_S_ta- doCclcati p u· ' k vo · • · Tucaj kamen; 4rugo_'_. ne · g~~Ore:· iz ·ko~nd~tur:o P~;:~ .S.~lil rv za sovj~tsku ~last, a ·eva Sta ti .. . Major je_ dotle Sutio, a· -kad je CoVJ"ek prStolj": . . poCeG cmiZdriti, izvuka(l_ ···je rnke ~ (Us~j! - Cov~ek se" nevoljko diZ~' i srditO baci CeltiC. - ·oigill .. - . ... maJor mu optpa dzepove). ldi u auto d . . rirJe dugo poricao - svjedoci su . , pre .amnmn ••. MrheJ sv_e priCati: ga odmah prepoznah., Tada je poCeo .. - Pod Nijemcima sam pio_ svakog dana iz o-Cetka . poshJe sam vee svoju savJ·est .. • P od radostt,_ a za 1IJevao prokleti N k ·· sam Nijemce s hljebom i sol', b"l .'. •• · e riJem ---sreo 1 0 • mr Je te.Sko pod. sro<vjetskom· vlaSCn, povjerovao- sam da ~:.u P.od NJ~, · . • . c - - IJemctma poCet" ..... · t' Sh • 1 ZlVJe 1• · nine istraZitelju _ ZivJ"et11. AI' . vacate li,_ grada.· 1 om su me prevaril. · ' • I' .,da to objavim preko radia ci. elome I,_ mo Iro, d~ dozvol-ite, ~qd -njih radio, u svOjstvu ~k nakro...du .• ·- :rrl~ rado, sam u puCetku . - ·.' o se aze umJetmka B"l · . ] .. .JIVO IZ tvrdogla-vog-seljaka izmami..:. t. •t' · ·.· I_o Je -zamm. ne VJeruje opire se . · -l o, s o on u stvari misli pr t k · 0 n men1 . . . ·. os a • .-. c~ ga, da kaZe ,• . . Sovje_tska ~l:si~m~a. VIdtm, ka~ da je g?l, i natjerat razmaha:o K d . ., Je zanemarrla, a ovdJe sam se i"'l •• • a sp. moje selJaCrce.. poCeli· ·vuCi u gestapo,. pa kad safu 333 �., l.!uo, kako onl tamo vi~_..;._ ah, §ta ·sam utadiot Osvijestio sam~ se, uzne~ · mirio ..• Htio !am da dignem na sebe ruku ••• Ali opet - votka, opet str21.h pred crnima. • • UZasni su to ljUdi, gradanine. istraZitelju .•• _1 bko sa.n1 se otkotrljao na dno .•• Otkinula se u mojoj duSi struna, gra... danine ,istra.Zitelju •.• Pitajte, sve CU. ispri~ati, sve Cu poka~ati •• , .Tako, da Ce se kose nakostrijeSiti ..•• Nekoliko noCi pripovijedao je o mukama raskih ljudi, o ·mukama i ubojstvima u gestapu. Pok&zao je jamu, gdje su zakopavali leSeve muCenika, pokazao je' ti Skolskom Podrum.u zakopane s·prave ·za muCenje, pollllldu za Z'eravicu, ZeljeZne kuke, na koje ~u Vje.Sali o rebra, gumene paliee, drvene igle, koje su zabija.lr pod nokte .•• 'PriCao je o muCenjima tihim glasom, podrobno, ka.o o ilekoj douia6oj radionici, gdje !e kolje stoka i prave it.>basice . . • · · - Prisustvovao sam innogima muCenjima, prisustvovao·- Iilrmljao je zahorivSi oCi. I najednOC je_ pao na zemlju, poCeo g-fepsti nogama pe zeffilji: - Evo tu je, krvca, evo tu je krVca - i ljubio je ·zemljani pod... · Prestanite da se prenavljate, .i suvi§e ste ,odvratril -- rekao mu ·je, ljudski, .oficir, koji je vodio istragu. Zatim, veC u sobi, upitao ga je: - Jeste li vi, Mihej Njepjej mislili katkada, radeCi za Nijemee, da pr()o dajl'!te ru!!ki narod, da prodaj~te domovinu? ...... Mislio sam, mislio.. . ali od same domovine ne CeS biti slt bliZ. je. kosulja od kaputa ••• Jedn6m rijeCi ,sudu je sve bilo jasno. U prisust~u :litelja sela Vladimirska, koje se tiskalo _oko Skole, u samoj Skoli i na prozorima, sud je osudio Miheja IvanoviCa -Njepjeja na vjeSala. Kad· je sudae izgovorio tu rijeC.. Mihej, koji je' stajao ravno, s- opruZenim _rukama na Savovima, nije Cak ni trepnuo, niSta se nije promijenilo na njegovu obrijanom-- Ce· kinJa.sio-m,_ debelom lieu s niskim Celom. U dvorani su zaC.ud:eno·, zado--voljno ·odahnuli,. i odrilah su stotine ruku zapljeskale, a- Zenski glas je zlobno povikao: - Malo je to n-jemu, podlacu .... Malo je za njega takva· kazna·. • ~ Trel;mla bi mtt oderati koZu ..• Ujutro se oko Vje§ala - dva nevel'ika stupa s popre~nom gredom - opet salru:pilo Cijeiov selo. Mihaja su doveli pod pratnjom Cetvorice crvenoarmejaca. !Sao je, kao da Su mu n-oge od pamuka, oborene glave. Sudac je ponovno proCitao ()Sudu. Miheja su poveli do klupice. U stukim\J je. PridrZali sll ga, usprayili. , • Tada on poCe uZurbano da sam sebi stavlja zamku, I svi su vidjeli njegove mrske, bjelkaste, prazne OCi, l mrski podsmjeh, koji je rastvor~o sitnozuba usta. ... Valja, stojeCi- sasvim blizu njega, povikala je ste_:luCi Sa~iee: - Nemoj se smijati ~ •• ViCi, ka9 Bto je ~oja mama. vikala. • • ! MAKSIM GORKIJ:. U izobilju oskudici Koracali smo seoskim Putem usred . o . • prosjaCki razrezanih na sitne k d. • . d P lj~ ra~evenih od jesen1, . •. oma Ic-.e, osad:lVao Je n d . guraJUCI nas u zatiljak i leda b ·. . ~-- -.. eugo an VJetar od njih modru oblaCinu. po ~;oz.ur" ~~o. ~btrucl sive oblake i- lijeio'eCi sjen.e, miCuCi ·gole grmo;e kao da J c~ I!Dl o~:We zemlje muvale su se se ze e u TIJima sakrit' K d b' na poI vrste od neveHka sela pust' 0 bl k . - . . 1. a smo IIi 1 studenu kiSu, ' a Iznenada .Sitnul ali _gustu i ¥ - BjeZmo! - ,zapovijedi moj su tnik . .. ·mrSav Covjek ko.StuDJ'ava· 1. pu • GngoriJ lvanoviC, dug i • tea sveca boZj-ega. na · . _ ' . nJegovu 11cu sive koZe s naborima dubokih oCnih . - . vale se malene veoma· srditJa~ad 1 pod ?"rmeCcim~ sijedih obrva, sakri.. ' e 1 o crvenila up I'"' . dovom ZeljezniCkog bataljona ali . a J;ne o~. Naztvao se re· nara, uapCe p-ako - hio ·e ~~v 'e Je .~r~go ,;ecma hiO nalik na zvo~­ tuCen i gnJ'eCen silno ogorJ'e ¥? kt, kOJ1 Je prosao ~slto i.reSeto«, h.io J·e • · n z1vo om i na 'k d' · Do ~Ia smo trCali svom snagom a}' t' I' VI ao sr:, .Iti se za svaki sluCaj. utopljenici.- Zamolili" "d ' 1 s Ig l smo u DJ, naravno, m-okri kao .,.,... o, a nam dO'puste ""'t· ' u dri.tgoj, . J)etoj, ali ri.ikud nas nijesu i>ustil~s~:~ se u j~dnoj kuCi, uzroka: _. • veoma J.ed!n-o-st?-V'lla - Mnog~ vas se, takvih, povlaCi! ~ Crkli - poZeH gazqama Grigorij IvanoviC ~ kiSa j~. r:IjuStaJa· sve jaCe. Stisnemo se .~ ~ dvorJstem, koJa su bila pokrivena daska p v:ratimt!. veCe kuCe · rna, stojimo, kisnemo i - naJednom s · k'e IZ ISe POJavi nevisok jed ¥k obliven kiSo-m kao i mi. '.~an mus arac, Isto tako do k1•aja. - Sto se tu stiSCete - p~oljeCe Cekate ~ . som, ZanimaJ.o me, ali sam se hio i ozlov . . . ...- uptta on veselim glamena Covjek Sali. Za _{)dgovor t o-lJ 1?• . sto se za takvoga neyr'e· >Ni d' na murne VOJntkove rijeCi· . g Je nas ne puStaju !« predloZi: . - Dodite k meni! I . Govorio -je kriCa~o kao da . selost ova ne samo da ; .. Je. g uh 1 veselol kao da je pijan. Ve. e niJe s 1agala s vremen . . se l Jakovorn; na njemu je bio t k f o~, nego m s odJcCom pokrio glavu. pod kafta o rcan a tan, jednim krHo-m kojega JO ' nom - ko.Sulja iz · ft" k · ispod ko.Sulje spuStale se gaCeo od . Je me t anme nejasne b.ojd, bila su mu bosa. meni se c· "I mk ra Ispru~~na platna, stopala nogu "I ' tm o, ao da Je kisa nJ"ega namoc1 a JOS mnog,) V'J • nem1 osrdnije nego li nas V . 'k . . · · ' • 'OJDI J-e .upitao: - A Sto ti, gazda, Seee.S? 334 335 �i.Sao. sam u s~l~, vra~ri;: n$it?:k0, ceti~r -~te''-~_:'·o~govor~- _on rado_. ~ DjeyojCica mJ se neSto razbolje~. Gazda! ~- klikne~ on_ podi-ug· ljivo,- zbacivSi kraj kaftana s g:Iave i .OtkriV:$i ridis~e· ~uJ!erke oCi~?.' ve?m_a tvrde-kose·- ·ni kiS~ ih nije mogla pri~eS1jati.- ~akav·sam ja·~az~a,-_po repu te? Gazde hodaju u ·cizmama. ' , Sirokih ramena- i dugoruk, bio _je zacljelo jak,ota, p3. je. po_ lj~pIjivu bliltu- gazio lako i-.brzo.i sve pit3.o: tko-·smo,: otkud Lkarriot' .. _...;. A ·evo idemo k tebi - odgovori vOjnik na deSetak. -Pharija. - Izvolite, molim, gostima se radujem -- reCe ·_ve_seli _seljaCiC gla..;;om · Covjeka, koji ima gdje primiti, ima Cime nahraniti go-ste, pa je ovaj njegoV glas prisilio vojnika na podrugljivo pitanje: - J esi li . malo gucnuo ? Ne zbog- toga Sto su tata i l!l_ama. zabranili, nego - Ne pijem. _ du:Sa.' mi prima. C:al~ i mirisom vodkinim nisam :z;adovoljan ; •• - Veseljak si t i - opazi tmtirno· vojnik. _ - Suzom ne 'ceS 'oprati nevolju. Prelazite pl'eko pletera, ·bit ~e ne blHle. ' :PreS-li smo :[:.Teko Pletera, iziSli vrtom na obalu .r-ijeke,. dva_ .111etra Sii'oke;- po_kliznu~i' se po ki.Som- ra:z;moCenoj $'linenoj stazi_ i d~li .do. kuCice s dva proZO<r_a, bez' dvoriSta, s budom zii. zahod usred ~rump1rove eime. U- udUbinaiD.a kuCiee hila je rialijepljena slarna, slama. na krovu hila naSuSurena vjetrom, prikrivena suhim granjEii'n., hrbat njegoV _sa~o se·_ kiLO po:d teZinom z;idaria 'dimnjaka~ - Ne osobito bogat~ vila pomi.slim. Unutl'8 je, .oCito. ne· Cisto i tijesno. Prekora.CivSi _prag, nad:emo Se u male~oon- priso-blju 'i _-odmah smo ShVatiH-; da je to - u1az .u lmpku. Na. klupi kraj prozora sjedila je-·sta..rica u· p_latnenOj ·koSulji SirokO raskreCenih _ goli~ nogu, · · boje ·smrekove kore- i' ·ceSljala- rijetkim Ce51fe·m prame si~ede kosej pi+ naSePI~ -ulazu _u~­ mahnula je gJavom kao uplaSen konj, ~k~ Su joj pale_ na--~o-1Jena, pa Je prestraSello za:tulila :. --·GO-spade, carice nebeska, ta Sto_je to'? ·oP~t. ~(-ti;_· J8goruSa ne~ koga doveo . . . BacivSi na pod. rUOkri kaftt:~.n. reCe .te,gor~a domaCinski i njeZno: • ._ _ _ - Ne pati, mamice, ne uznemiruj se, nako:~opel'i--· se, ·- ten~~i su d~lir--·No, prola:z;nici, zbacite nepotrebno ovdje_, jer- - Cete --namoc1ti u sobi - No kud CeS s nj!ma - zavijala je starica. __ . - NaCi :Cerna mjesta. Ulazite ,gcisti. Stariee znadu same gundat1 · · · :-- -Ah, jopCe! - u:z;dahnuvSi i beznadno mahnuvSi ,.glavom_ l'eCe ;tarica,. a ja: sam zamolio JegorSu, da mi dopuSti objesit_i -na~u- :mokru odjeCu na potk-rovlju. - MoZeS! - odobri domaCin.. 336 . P'\':U~emo __ s~ ,n~ _potkrovlje, ondje kiSa mlati _krov, vjet~r SuSti sla-mom 1 gl-a~in4~ -fijuCe i sipee neSto boino. . . ..._-, -~· Pi-;ivo· _n;tu je st8.ric:a rekla jopac - gunda u sumraku vojnik .-:Yj~S~juC( Odj'eCu._ ~-:-A i ·lupez je vjerojatno. Steta - nemamo Caja ·i sla' dor3., . m.o-gll. bisillo' :Se- napiti. . .. SilazeCi uzeo je uvidavno sa sobOm svoju teSku torbu-. Dolje, ll · ktipci~· hilo j(r _joS- SunCarilje, siva Jo'l'ozorna stakla _puStala s:u u tijesnu sobicu .neJ}godan mutez'- Slaboga svijetla. NjiSuCi se kraj .stola, ured~vao je dOmaCin limenu, malenu svjetiljku, pogledao goste i. rekao: _:_ J edan poput Stuke, a drugi nalik na grgeCa. No, sj~ajte ... Iz kllpke je naCinjEma stojna soba vrlo _jednost3.vno: police su. zamijenjene povi.Sen~m leZajima iz dasaka - ll:lpod le-Zaja - leZiSta, na njima domaCinska postelja, a na njoj, u kutu, veC posVema. u mraku, neSto se miCe.- PeC je preudeSena za kuhanje i za spavanje _ njoj. Na._ na banku njezinu sjedila je maCka, tude .su sjale nje·zine- OCi. s poviSerui leZaja objesila se i kao da ·se talila u sumraku neCija malena · bijela glava, · u ·prednjem_ kutu ~a klupi ·disalo je i tihano j~alo -pOd gomilOIOJ. prnja takoder neSto maleno. Doma-cin upali svjetiljku, uCvi"sti je o klinu, zabijenom- o_ Zid, koji je_ bio pobijeljen kredo-m, pa j8 oskudno svijetlorasvjetlilO nove, blatom jo-8 ne zagaZene Zuie _zak!Pe na trulom podu. Pri svijetlu se sve Tiekako Cudno maklo, stis:p.ulo tjesnije i- stvorila se nekakva· jadha udobnost, koja je u meni izazV3.la bijesno pitanje: >To li je -- Zivot?« · · - No, kako Cemo Zi~jeti '? __ ~pita doffiaCin1 . kao da .je ~o moje misli i veseli me __ njeg-ov. glas prisilio pomisliti, da se- taj skuCeni Covjek igra o-bijesti. ---- Lijepo bi .sada bil-o gucnuti Caja - nastavi on - ali nemamo ·· :~mo_vara. . · - · N enUt.mo takoder Caja, ni slado:fa - upotpuni netko mirnim i ·soCnim ~la~Oiri ispod leZaja. - - To se ogl;:t-sila moja domaCica - razjasni JegorSa. - A krumpira ne daS, Palago? - _Nisam ga zb_og kiSe mogla nakopati. ~ Ta~o. No, daj kruSca i soli. Krvh i -voda junaC:ka: hrana. ' '"- TatO - pozove s leZaja tih glasiC. - Ah, vi, Zitelji - reCe prezimo vojnik. - _1§ e sVidamo se? :___ upita domaCica izlaze-Ci na svtjetlo i zakapCajuCi. mi Prsilna. bluzu. - Onda - Cete moZda k drugima: poCi? Pitanja nje_zina nijesu zvuCila izazovno, ni uvrijetleno~ ali s oCitiro '.~jeCajem sv-ajega d~maCinskog dostojanstva. Ras.rd_io_ s~m se na vojnika, a on se· valjda u:p-laSio, da Ce nas istjerati na kiS:u~ Bio je Skrt- Covjek, ali sada je, smekSavSi s:voj drveni glas, ·. primirno rekao: · - Ti se, domaCice, ne uzn.emiruj, jelo imamo svoje. 8. maa1; 22 337 �NamrStivSi tamm~ obrve, poileda fenska ·zam.iSljeno Vojnika, pa. men~. - No, pa jedite - dopusti ona ravnoduSno i, preSavSi -U _.prednji kut,'nagne se ondj-e·razabiruCi prnje. Bila_je omalena, hahtjena, okrug~ loln i poneSto crvenom lieu pod visokim i izboi:!enim Celom, sjale su oz· biljne o.v~je oCi, §iroko- rasplinut nos i debele usne· Cinile Su njezinp lice nelijepi:m, ali bU.o je U njemu, u o-Cima neSto prijatno, neSto Sto je· 'simisliti: - nije glupa. I u lieu i u pojavi njezinoj opa!alo se neSto zajedniCko s muZem; i JegOrSa je svjetlobk, prCasta nosa, koSC3.t, a nebriZno kovrCava bradiCa nije davala njegovu ·ueu Osobito m.U.Zevan · iz~ gled. StojeCi u kutu, kraj peCi, on je gov:orio: - Kamo mokriS, JaSuCe? MakriS, brate, mimo ko'tita, zat n-e CU- -na ·mo iei!? Bjeloglav, tanahan dje<:ak iZuSti neStO slaho, ali rijeC.i se njegove nijesu rule Qd ocevih. - · Evo,- :r:-orolaZniei, momku - se oCi vla!e, kao da gnJIJU. Ne znate li sredstva za oCi'? Vla.Ze se i vla.Zt: - Sto da se radi! - Vozi ga u bDlni<iu --:-- s.avjetova mil. vojnik. - Nemamo: ·ga na Cemu voziti. Mi ti, brate, sami vozitoo one, ~oji Zele govorio je JegorSa pomagaju~: sinu popeti se na leZiSte. - U, bolnieu Sam ga vodio veC tri put. Kapali mu kaplje u oC:, dali za ispiranje - nije pomoglo! Ne, nije pomoglo - ponovj on i prvt , put tegko uzdahne gledajuCi, kako vojnik iz torbe vadi polovicu vojni~­ koga. kruha i komade pite. - Ne, ja ovako mislim: odredeno je da oslijepi. A evo i djevojCica - ima vrUCieu Cetvrti dan. Prehladila se. kaSlje . . • kako j-oj je1 Palago? Ali ne doCekavSi Zenina odgovora, vikne s rado-snim Cudenjern: - sto je to? Zar svinjetina? ~ But popravi_ ga vojnik. - U ohilju Zivite! Palago; glridaj: but! SmijeSeCi se pride· domaCica k stolu: - Komadin.a kakva! Ocevi . - Koliko li to novca stoji! Vojnik je htio da se naSali. Nije ku:r.•Ijen-o, ukradeno je ....:.... ·re~ on. - Jego-rSa nije povje· rovao. Toboie ~ zgepio? La!e§! Istina. Grimu-di Z~nu u bok, Jegor.§a se nasmije; zanjihao se, pa se p<lka.zalo, da za nj~m stoji stariea ispru~ivSi naprijed vrat, izbuljiv~H om, objeSene Ce1justi s otvorenom lakomom cupom bezubih u-sta.. Vojnik :po· rove velikoduSno d~a.Cine k; jelu. · .338 ' :Z:a. to ..,.. !>.vala! - rece Jegorlia• ....- Nego evo, !Ita ce.~, pnJa· telju, OdreZi komadiC momCiCu, njemu Ce koristiti. Me$Q je, br~te, ri· jetka hrana- •.• ZgrabivSi _kon:tad buta,, otrCao je. k leZiStu, govql'e6i ~ tr.ku: - Hrana se moZe krasti!__Naravno, ne yjerujetp. da ate vi ta.ti. - :Vjeriij ......... ostajao. je pri svome vojnik, a. dQmaCica upita mel~th Prije no Sto sam joj mogao odgovoriti "':"""" odgovod vojnil_t: - Hrana se moZe krasti! - poriovt Jegocla, gurnuv-Si. Zenu. . i I Stariml nukajuCi ih da sjednu za stol. - Rranu krade i miS i ptica. Pa -i Zo~ri. Krada nij-e obije1:1t, tako se meni Cini. - LaZi joS viSe na sebe _..... reCe Zene mdteCi ae. Je-gorSa Se su· gla.si s njom: - Naravno, nema koristi od laganja o ~bi! Pa ipak posloviea ve:li; Zeli.S 1i jesti, a nema Sto - dolazi u kuCu, gdje ima. dosta • Takve poslovice nema - reCe srdito starica • __ Zar ti sve znadeS? - P~ i znadem! ~eleCi. vjerojatno prekinuti riloguCu svadu, reCe Vojnik: - Tvoj je jezik spretno objeSen! Moja je du]a zv-qCna, sto·ga mi je i jezik Zustar -- odgovori .T•gorsa. Dederte, jedite - ponudi vojnik. I svi u.muknu. Vojnik je rado · jeo i jeo je mnogo, ali ovaj mu put koniadiC nije iSao·u grlo kao ni meni. Jezovito je bilo gledati, kako la* komo jede JegorSa, a osobitO straSno turB.Ia je komade .mes8. stariea. u erna, bezuba usta: prinoseCi :komad k lieu ona se u lsto vrijeine ilagibala. k njemu eijelim tijelom, kao da se boji, da Ce j,oj tko komad istrgimti iz prstijU. Jecala je, guSila se, a mutne nj-ezine oCi ljubomorno su ispod sijedih obrva giedale ·za brzom Jegorovom rukom. Vidjelo se, k&ko se' trza njezina Adanlova jabuka stvaraju~i na watrioj koZi luzne, nevi· dene nabore. U meni je njezina lakomost stvarala ..m.uCninu, pa sam opa• •io, d.a ju je mlada vee dva. put gurala laktom Q. bok. Sama ona, iPalaga, jela je ne ZureCi se, toCno, Zvakala hranu dugo, r.a se Cinilo, · da je t() S·utljivo hranjenje tiSti; od toga, a ri.e od sitosti Crveriila joj ·se uha S: obrazi. OCito sam se pravo domislio, i Palaga- ·je IieSto opazila, ~'a je zVuCni njezin glas najedn-om nadjaCao glasn-o mljaskanje muZeVlj-eVo i Zivotinjsko hripanj-e stariCino. - On je basnik, sve izmiSlja. Katkad ga uhvati - pa cijelu noC, do jutra trabunja. Katkad je pa~e strasno slu!lati. Najednom izmisli, d.1 Ce se m.noZiti Zohari. I - Uhu - reCe JegorSa lU-mnuvSi glavom. . - Umn·oZ~t Ce se tako, da ni ljudima, niti kome drug()me !ivome - ne Ce -biti mjesia na zemlj[, samo Ce vrvjeti lohari i IWta viSe! JegorSa J.Testane jes-ti i reCe posve u.vjereno: 339 �-: Di !11.iSevi! Protiv Zohara. _nema sred-stva, _a_._-tni$_ je,:_--_j.a.Ci ()(} ·njih', ni0Ze Z~hare jesti. I sami --znadete: ~e se--_drii·~-~sili. ·-·· . --~.-. - ViSe_ na ghipost1 - · umetne vojnik. . . . · - JegorSa je veC dospio n3.puniti usta butom, P?-· __ nije ~qgao od~ govOriti, nego je samo mahnuo rukom _po zraku. Ali .poStp jt:: gutao -za.. ·i.o:gaj odni3:h je bez z<idrZavanja i uporno ponovo pr?govorio,: .::..... A· zar glupos_t ._..;,_ J).ije sila? Glupost ti je, brate; ·tak9(ler sila, "Svladajder je. Kod nas se, U s-elu, uCiteljica borila prot~v_ g~u:posti, ~a su noCu doSli oruZnici - cB.p je! I - izvolite u Sibiriju, · u neMstanjen kraj .•. - Pripovijedaj o njoj - -predloZ.i rou Zena. - On pripOvijeda .o nj;oj tako, da paCe do suza dovodi. _ . . OtrvSi · usta skuto-m od s'Uknje, ieee starica neo-Cekivanim basom: - U boga nije vjerovala, oca nije poStivala, pa--Jo;{ j~ f ~ kraj! A joS na onOme· sVijetu . . • · Krrsteei se podrugljivo reCe J egQcla: - Gospode - pomiluj, repiCem po njuSci! - ~ .Palaga posavjetuje starici: - No, dok te nije bilo na onome svij~tu, ne pripovijedaj _o njemu. - Ona, uCiteljica, bila je - neobiCno .odvaZna - govorio je Je· gorSa vojniku. -:- A. otac nje_z.in -- pop, od _velike moCi, .popina! Razgovara on~ tako -S momcima, s. djevojkama, a -on se neopazice· privuCe, _Pa je- Sta.ne vu~(za kosu i udara~i po obrazima. Istukao.:je, ·a ona._u:staje sa zemlje i veli: ~azurnijete H, zaSto me on, pop, moj otac tukao.? ~ato, ··~t~ ~3.~ vam is~inu g<?vorila. Ne vjerujte .- viSe ->popovbna! A on· onda joS! .Pa joS . . • - A kako treba? - upita .sta~ica, pa: sama i odgov(_)ri: - · Tak:o treba. - Idi ti majko, - reoo ~ kCi ne .srclito ali uvjerljivo. - ·Dospj~ Cu - odazove se starica koja se veC najela~ pa ju je muCila _StucaVica,. ali joS uvijek je trpala u usta nesigurnom, ka:o pija: . nom ruko.m, komade pite Stl-pajuCi je pt~tima, koji su bilL po ·obliku t , boji .nalik na. korjen hrena.· - Gledaj, eva - koliko su Starice g1adn.e - re~e- m:i JegorSa. Svejedno im je, Sto se. radi, nosio ih Wag • - Ne spominjider crnoga pred noC, jopCe s vaSara . . . - iPrestani, majko . . . __;. ·Reci njemu, da prestan·e, da, njemu! - stane .govoriti starica. u basu i tako muklo, kao da joj .je U grlu zapeo kom~. - .-Jeste li vidjeli :takovu sirot~ju, dobri lju_di -? Zelim, kaZe, Zivjeti. Cestito, a Zivi sa Svima zub -za ztib nikomu - niti hogatomu~ niti. umn-omu -se. ne pokor;va~ Sad mu reb;a ravnaju, _sad ga u_ zatvor meC~. "St~dim se radi njega ·na ulieu iziCi - rikala- je starrca ·-sve muklije i zlob!lije: ~Ci nje· zma· sabiTala je mrvice sa. stoli-Ca, mrStila. S:e. JegorSa je tro d1anove .-o 340 gaCe ria; koljeri:iriia. · smijekci se, namigivno nam i tiane dove~> punicu da toga, da je · ona, udarivSi Sakarna po · stOiu~ navaliia' na: -nj: - KaniS li doCi med:u · svece - ne Zeni se, ridi bijesu, D.e muCi Zenu beZ potrebe. • • :· - No, gdje hez· potrebe? -'- u.zvrati JegorSa, na.rnigujuCi. _Ta gie. daj petero- je rodila• ~- Pljunuti tebi ·u gubicu - rikne stari_ca. - K6i je uzme pod ruku;lako-·di-gne i pone-se k· vratima govoreCi: . - Odlazi, odlazi, ·mamice! Najela si se, no - odmori se .•• MaSuCi n-o-gama drZala se starica za trbuh, rikala pljuvala na pod. - Zivis li dobro sa Zenom? - upita vojJUk:. -Jego_rSa. odvrati vatreno: - Zena·, brate, to je .•. to je, re-Ci Cu ti, sva nagrada rnoga Z,i. vota! Bogami. Da nje nema - zatukli bi me - kao kli~ u zid. A nju Cak i moji neprijatelji ~ijene - pametila je, -d-obro radi, pjesme pjeva bolje od ·grad-ske- glurnice •.• Upitao sam Jegor.Su: · zaSto je sjedio u zatvoru. - · Zatvaraju! - odgovori on veoma pravilno. -- Eta, posljednji put nijesam preds~ojniku neSto po volji rekao,' pa me ·zatvo.Tio na Citava tri mjeseca.: Kod nas je ovdje unaokolo samo p1emstvo, gospoda·-- stro-ga, t. j. traZe lijepo ponaSa:nje, a _ljude poznaju manje od konja i pa.sa. ProSie sam -jeseni bio konjvSarern kod Lodigina, a predstojnik je njegov zet,. pa i .sluZi ta-stu, kako ovaj ·Zeli. Prije toga sam Cistio ribnjak kod tl"govca· BajUnova, golema trgovca, gubica mu je ervena, kao tava, br-adu brije. LupeZ takav, da bi ga u cirkusu ni-Cgao prikazivati. I sve na kopej.Jru raCuna: u inozemstvtl - kaZe; raCuna se sve na kOpejku i Ii.a sa~, a svaki posao ide po Sest kopejaka za sat, pa rna Sto radio. Radio je, pasji sin, na tom, da -mi sudi sudbe.ni stol. Upitao sam zaSto? Na1lli'StivSi lice, nasmijeSi se JegorSa CeSuCi vra_t:· ...:: Taka, trice. D~ sam ga~ t~boZ.e, bika. takvoga, htio ubiti, da: sam toboZe - uCinio pokuSaj. A ja sam jednostavno lopatom ••. , - Po tikvi? - upita Vojnik gledajuCi JegorSu veorna f.'l'ijateljski a oCitim zadovoljstvom. - Ne ..• po ramenu, Sto li. No, to ·je bilo taka •.. naprosto sam zamahnuo, a on je naleti-o .-;..... dosadn-o razjasni Jegor-Sa. Ude ·paJ.aga,- sjedne na klupu kraj djevojCiee _i i-eCe odande: - iPripovijedaj o baki -Stjepanidi. - Da, evo svjeZega sluCaja - prihvati Jegor_Sa, oZivjevSi pon-o-vo. Za vrijerne najveCega rada umrla je tu nadniCarka kod Zetve, prenapela i ~ u iernlju nosom! Selja.ci pOO:tuju pokojnike, a tu - i sami znadete nije v?ijeme sahranama, -pa nerna ni tko ......: C$irota. Radii a je kod KOstjuhina, ima takav djelava:C, gulik:oZa. Nagovaraju ga: na tvojOj je .se 341 �Nije glup ......:.: prog1.mda vojnik· nanljesta.juCf-Se__.kraj dimnjaka. Nije gllllp, a ipak je -_: nePo.treban._ Eh, vrag_ vas • .,. • · Opsovao je i u.Su~O. Po krovnoj slainf netimornO _je i na:t_netljivo bhbhjala.'kiSa. Tihi Djezin rOinoii pod$jeCao je upravo na J'egorove·_riJecl. Krupna --mi- je ka.p pala ravno ·u oCi. Iza pet_ ~aka Cuo se dolj~ u ·p~· sol>lju priguseni Palagin glas: · · - Sjedniino ovdje, dok ona ne usne,· - Eh, _otrovna _starica· :..._ ·uZdahne teSko J.~gorSa. -POSute. Onda ZBna i'I'ogovori ponOvO tiho, ali razuffiljivo: - Kako je rtdno ispalo . • . Sto'? - ZaSli k nama siroma5ni ljudi, a mi smo .ih - obj,eli. _ No n.iSta! -I naS - objedaju. ~ni se ne b~je ukrasti, ·niti' se n_iilostinju z;m~liti siide. ·A mi ne moZemo - niti krasti, -niti prositi ••• · Najednoon- Skrinu -vrata i zaCuje se dubok i kao pObje-drtiCki sta· riCin Saj;lat: _ ·Evo, ·grdite me,· a dok ste vi jeli, 'ja sam sve kO:made. u su~j"U, koiniule u suknju • • •. _ Ta. odlazi, spavaji - gotovo vikne ;palal?a, a JegorSa progunda: _c Kakva kazan • • • . . _ Bu-dale! Gledajte koliko! Kad si me ti, glupaeo. povukla up~aSi18. ~ ·_se, 'oh~ iSpast Ce_ mi komidi. .. : SnaZno udare vrata, nasiane tiSina. I ki§a· kao da je oslabila. V~jnik ponovo snaZno 'op-suje. ·- Sto -ti je'? - upita:m. _ ·Na ttiene ·kaplje. Kuca, majku vam va.Su .•• Oslobodili seljaka sv3.kciga smisla, pa. ·cvrkuC:e kao Skvo-rac ; .• tasa.k ·se bavio -Suteei puzajuC:i. na drugo nijesto, On:da je riknuo kao staiica: _ RijeC.i izmi51jaju: izba - izhitak (obilje, op. _prev.) Gadovi. Leksije - CujeS _li '? Obilje, Sto? A starica?. Komade je s.akrivala . • • jesi 1i ~o'? ·obilje .• ~ Daviti hi trebalo pa,sjru djeeu, majku -•.• - Koga gnUS'? - Koga treba. Kako je seljak o nama ..• Nije glup. I dobro je. Sto nije bogat. Da je boga~, bio bi takoder niStarija.. Obilje: vaS~- ~am::· - Prevrtao se dugo, joS ·je dva put pu.zao u potkrovn~J prasmt mtJe· njajuC.i mjesto, na · njega, je ~ito . svagdje kapalo. _Ka.palo je i na mene, no ja sam se s tim v~ pomoirio. Onda. je vojnik najednom nekako zahrkao i zazvi.Zdao noso-m. Za neko vrjje:ril~ zaCujem ponovo kroz drijem JegorSin gla~: 344. .....-.;_ No,-'· __,ne-.plaCi! Sto da -.se radi? .Naravtio, holje bi b-ilo, da- majka umre - lakSe bi nam bilo • -• • - _Ta ·pom_isli! Ta treCe dijete .•. A Cline bismo ih hranili, d4 su Zivi? Da ih Saljemo pro~iti po ~vij_et_u ?', . A JaSa Ce oslijepiti ••• Da i sami ne !lslijepimo reCe JegorSa. R?-Zg:ovarali su jo~.d~go i 'uz romon njihovih glasova .sam usnuo. VOjriik me ·pi-obudio u zorri. KiSa' je p'l'estalB., pa smo ~iSli tiho kao ua se bojimo probuditi domaCine. * Da.Vno je to bilo. Ne SJecam se, da·· bih kadgod bio poZelio napi· sati o neveselom Zivotu veselOga· Jegor.Se i nnle njegove Zene. A ·sada s;tm se t_og8.. sjetio i napisao radi toga, Sto je ovih dana kod mene bio prijatelj, jedan · od dnih naSih izvanrednih Clanova stranke, koji paZlji~o pr_ate izgradivanj~ nov:oga Ziv'ota na selu i koji izvrsno umiju U seljaStvu buditi svijest- 0 potrebi da pon~fiCu Zi,vot Sirokim pute~ socijaliS.tiCke kul· t-qre. Prijatelj ~oj je starjeSina nad cijelim krajem i put11juCi po njemlt sluZbe!nim posloril na aerosaonicama 'zausfavio se u_ nekom veCem Sfl,ln. Dan je bio prazniCki i su~Can, radostan, vrijeme popodnevno, ali na· ulici je JoS: bilO praino. Aero-saonice za"ustavile · se na trgu kraj crkve. Safer je stao. pr:-egledav3.ti, da li je· sye u redu. Prva su se kroZ ljese naravnt> isuJa· djeC.ica,- iza njih :su dopuzale starice, radni je svijet bio na . zasijedanju u-se_oskonl vijeCu. Jedna se stari~a. doSavSi tik do saonica, za:Cudila: - BaCuSki moji, Sto _li nisu sagradili-! Tako i juri samo ·od sebe_'? Prijatelj Inoj. je vidio, da ako je i starica, ali - od- oliih- zuSttih, su joj Zive,_. Umne. I on je vrlo: Zustar,· Saljiv. i spretan u _upoznavaJ'!jU sa_~ ~eos~im ~vijetom. TumaCi starici: - Da, evo; juri! Naravno, ne bez ne-Ci~te si_le, vragovi il~_ kreC:u_, ako ih_ se i. ne vidi," oni su' tu.-. OCl .Ali st:irica razumije Salu: - _ KaZu, da vragova tih nema:. je li-ih-bilo? -_A - Nijesarn ih vict~Ia. Nego, ne rugaj se ti, dru_ze, nama. Mi r.g.zumijemo __;_ elektri_na djeluje. -Eh, da rni se. na toj -pov~ti, dok· nije nastao d:rugi dolazak! Prijatelj upita kao. da iskuSava: A hoCe ·n ga biti, drugoga dolaska? - PriCaju, da Ce biti. -- A tko Ce doCi ? - Starica odgovara: 345 �.__ Kako da mi, _ neuki, znademo? Valjda si ti. · - TkO-- Ce vas, vrago.ve moCv.arne, preodgojiti ..._ viCu mu iz go- ovakav ne-kak.av1 kakav ·mlle. 1 Plah »5-por dvaju pokolem.ja«: nekakav Cisto odjeveni sta:rac izB:zovno veli: ~ ~ - Mi, starci, u~mo brZe od onih, koji mir~ ~ mlijeku, jer -:'"' sami nmog_o z~ademo •• ·: - Toliko ne znate, koliko zaudarate. - Vi ste StetoCinci . •' . - N e svi! Budi pravedan - ne svH •· - Zatukli ste se u starinu, kao kli:nci u zid - Bez 'klijeSta ih ne CeS iS-Cupati. - 15eupavaju ih . • . Publika se srnije; a 'starica naklapa uiivajuCi u svojoj. odvaZnosti: _ Lljepo_ bi bilo provozati se. jednoC, pa .<>n;da_ -pripovijedati' ':la onomu svUetu; kakve stv.ari su se kod nas nauCiU praviti. - Ako imaS takvu Zelju - veli prijatelj sjedaj, putujemo! - Sarna'? Pozovi i susjede~ Nat~rao prijatelj u saonice pet stanca~ odvezao ih · u, polje., tjera -;om snagom, smiju se starice, povriskujli kao djevojke, zadovolJne su._ 8 VraCa se u selo, a na trgu su veC stotina dvije naroda; rnladeZ se :r:odruguje: - ... Sto, stareZ vam nije posluZi~a, pa ste ju natrag dovezli? Koliko se po. osobi plaCa za vozanje? kao A. neki momak, poneSto pripit, upita lju;bomorno i nabusito: · - Sa staricom ZeliS uredivati kolhoz '? Na tom mi je mjestu prijatelj kazao: .......: Gledam" }jude, sluSam Sale i mislim: polob.j je moj kao n~kad gubernatorski. A zar se itko i u snu usudio u stara vremena ovak~. kao sa ~otn razgovarati 8 gU.bern~torom. Mislim i u duSi mi .s.unce sVIJetli. Ponovo ·se- pojavio pripiti momak i iz;aziva; - A ja evo, druZe, zapijem novae! Zaradujem i - ~apijem! Drago mi je banCeVati •. \ - Obijestan je - govore iz gomile. - Istina· je - priznaje momak. - U obijesti sam. marljiv. - A u 1-ad,l? - I u radu. M'oji radni _dani su takv; - uh! Mogu piti, koliko Uspjela je a.gitacija.! Pride k meni soli dan bradonja i up ita: . - J e li stroj kupljen ill smo · ga saini n·acinili? -·Saml. hoeu _ U Gorkmn dakle. Taka sam i mislio, a upitao sam- samo. ~~ .s~ uvj-erim. Evo, vidite, grada.ni, radn-ici sami izraduju. To tr~ba oclJCnl~l· A bi li mogao provozati starce, druZe '? ;J?rijatelj moj provozao je, i starce, a ka.d se vratio na trg, reCe Nagovaraju ga: - Ne budali. Ne poka'zpj ·se glupljim, nego Sto jesi. - Ja da sam glup? - viCe moroak nastojeCi oCito, da izazove mali skandal, all ga stisnu i odguraju Siroka -leda »gra4ana seljakac. Cuje se-, kako. viCe: - MaZda sam glup od to-ga, Sto mi je dOsadno '? 1 bradonja okrenuvSi se k suseljani.ma: _ On je, gradani, drug ovaj, dob-ra uCinio~ St~ ..na~ je, eva, -pok kamo odlaze rubljiCi naSi. Jer mi ovdje. u :r.stb1t1 C1tamo, sluSamo azao, ak d t' da·em za _ gradi se! A Sto se gradi - ne vid~mo: ~:to u zn ra os 1 J. zajam dvadeset i pet rubalja. Tko hoce JOS. · 1 neoCekivano »U znak rad·osti< saperu muZiei stotinu i Cetrdeset rubalja tako, da je sofer ]"lredle>Zioo . _ Ne -bismo li. druZe Matvjeju, poSli po kraju svijeta -vozati? .D-onijet Ce to veliku korist n.aAoj ustanovi (Autocesti). MladeZ buCi :i smije se, a bradonja se sVe upoomije istiCe svojom g:radanskoth svijesti uvjeravajuCi nek-0-ga: " - Pod- dana.Snjorn vl~u je Ziv-ot pasta.() -uvjerljivim. 0~ sada preod.gaja i starce. 346 Ali veCina gradana, okruZivSi aerosaonice, miluje i glade stroj" a netko saopCuje: - Sada i ·gradanin seljak mo~e postati inZ1nlr. - Nego Sto? - NaSa vlast pomaZe ... konja~ I i Na njegovo mjesto stane drugi, takode; vi_s-ok seljak i isto pone.Sto pripit. Odjeven je solidno, u lijepom 'gradskom kaputu, pu_Stenima Cizmama, a nova krzneml -kapa zabaCena na .zatiljak otkriva Siroko Celo. Li<'e mu je mr.Savo, aStra nosa, madre oCi su. mu ozbiljno priZmirene, p-cdbradak obrijan, a ridasti, oStro zafrknuti brkovi daju lieu izraz_ odluCnosti, pa se odmah vidi, da taj Covjek znade svoju vrijednost. ~ To vi nama, druZe, pookazujete kulturu. U spjehe mehanike u indu.strijalizaeiji? Vrlo lijepo. Ka.o da ste doputova1i k divljaeima. pa ih . na.s.tojite u.divit.i. Prijatel) ga moj upita: tko je on? 347 �._- Ov:dje me poznaju_- odvrati on ponosno odmah _ iz gomile · _se zaCuje: .- Taj je naS! - Nasljedni, ovdaSnji, siromah. - PouCan je. - A tko je bio moj otac '? - upita seljak, obraCajuCi se gomili :dobije odgovor:_ - Oca su mu god. 1905. ubili . • • - Bio je takoder siromaSak. - Na jednom je jutru .Zivio s pet duSa. - Stanite! - reCe momak digav.Si rukU:. - Ubija se badava., ali ovdje treba otvoreno reC.i: bio je ubijen za privrienost radnom na· · rodu. Nije li tako? - Tako je, tako! Dakle vidite!· A onda, tko ga je ubio'? IZnoskovi. Bili su kod nas ovdje takvi ZivOderi. Iznoskovi. - Gulikt?Ze. - Sada· vam· je jasno, druZe. PredlaZem, da dodete k · meni. Po raspoloZenju momkovu, po vladanju suseljana pr~ma »nasljednom siromaSku« U.Cinilo ·se mojemu priJatelju, da kao da ga Zele malo »raZigrati« i1i prirediti dugi okrSaj rijeCima s tim tipoffi..:_ A veC j'e bil() okasno, gasilo se veCernje rumenil-o. - Izvolite - ttaZio je moroak 1'azmiCuCi rukom gomilu. - Molim i gradane, koji bote.~ BuduGi da run:ovodite kultu.rom, dru.Ze, zanimat Ce vas. - Na kratko vrijeme - upo-zori ga d-rug. - Ne ~em'{) vas zadriati - odvrati muZik. Stvar nije vaina i jednostavna je. Odu. Doveo ih k novoj kuCi s t;ri prozora, pokritim ulazom s izrezuckanirm stup-ovirna, stresao u prisoblju snijeg s pustenih Cizama, gostoljubivo i SuteCi' rastVOrio vrata u · sobu rasvjetljenu svjetiljkom obje .. Senom rta stro:r;.u. StrO<p i zidovi su o:Zbukani, okreCeni, pod boja:.disan, a. na njemu u prednjem kutu - Sirok madrtic pokriven plahtom. Ispod pokrivaCa izvirivale su na uzglavnici tri glave, od kojih u jedne joS svijetle oCi; a ostale dvije su utonule u Cvrstom snu. Na drvenom krevetudobre .stolar-ske izrade sjedi mlada Zena i hrani dijete. Ona oCito nije osobito zadovoljna dolaskorn gostiju i nalaZe strogo: - Za~varajte vrata, jer Ce se dj-ec~ pr!ililadi_ti. U prednjem kutu je nevelika polica s knj igama. Iznad nje su slike voda.· Kraj peCi uza zid stoji nOv. zeleni- ormar s posudem, a kraj -njega na stoUC.u stoji sa~ovar. Za domaCinoiD ·ude u sobu desetak ljudi. Oni 34.8 stanu·,kraj .vrata,: a on. prode naprijed do stol 8 gd_je se_ ruCa, i ponudiv.Si drngu stolac, ·reCe: ) "" - Ev·o,. pogled~j.te,. ~ako. Zivi seljak-kolhoznik. Stijene bi ·se mogle na~avno t~pe~1ma obh]ep1t1, ah radi Zohara odbacujem. tapete. Tako te koJekakVu br1gu za kulturu brinemo, koliko je moguC.e. · . I_st"o taka. pocinjenlo kOjesta iazumijevati o biti .Zivota. ,...... GovorjO Je· ..... ..,. • g hvahsavo, ali .u isto vrijeme kao da- J·e piitao or;..auo.-. J. e_ 1 sve u re d u. · uho 1 strogo nJegovo lice postalo je mekSe.. Prijatelj ga u:Pita: - Clan stranke? . _ . ~ ~o ~e - pred n~ma .. Za · sada je kolhoznik:-gractanin. Radnih dana I~adern P_odvsta._ ~rrm1~ sam do Sest stot:na kilograma, osim ·svega ostal~g zar~duJem pn 1zradr Sum e. Imam kravu. Kupio ·sam Zen.i .kaPu.t · za trrdeset 1 pet dukata 7""" mogu ga pokazati. , 1 ' ..;.... N-e treba - re.Ce Zena polaZuCi dijete u krevetae pokraj svoga. . - Trebao ·si mjesto _kaputa drugu kravu kupiti. Za tvoju obitelj je J~na maio - posavjetova mu drug; . - Eto .vidiS.! - obradovala se. Zena. - I' ja sam ti govorila! - TreOa d~le _joS kr~vu ,kupiti? -Tako - n~odi-edeno reCe domaCin. - Pj~ca ti na tJodu spav,aju~ To niJe zdravo. -- Potr~ban je krevet? Razu!llije~. Ali g~je da :ga metnemr'? - Prigradi ku.Ci joS jednu sobu. - JO-oS '? - otegnu pOdrugljivo doma.Cin. - Kako si dobar. Pa priZinirivSi ~pita: : ' · -· - Za.r, nie ZeliS -n~tjerati u .-kulake '? Kakva ti je danas, vlast: Siti pos<io iii se · Saliti ? vr~, . -: Salit . C.~ . se s to born nakon _toga,.- kad kupiS drugu kravu, kad pr1gra~1: sob~,- 1 uopCe, kad poCneS .Zivjeti uzo!"Ilo za primjer ostalima. Z~ to ces doh1t1 nagradu, a onda ~emo se i Saliti - reCe mu drug. .- _ - Cujete li, kako naSa vl~st govori '? - obrati se domaC.in Ijudima .. ~.ni ~~ sluSali Sutke ka.SljuckajuCi pokatkad~ .SapuCuC.i medu sobom, a broJ Je ~pho~ neopazice rasao, pa su u· Cvrstoj hrpi zapremali veC gotov~_ polov1~u so be. Od nJi~ova disanja malaksao je plamen u -svjetiljci, pa Je u sobt postalo sumracilo. - R~diti _treba naravno ne raC.unajuCi na nagradu, ta nagrade "te kao da ·samr seb1 dajemo. Osim toga nijesam ovdje- ja jedini takaV, -im3 ih i -boljih ad mene. · · ~~jate~j ga upita: koliko .je dojenCetu '? Pokaza1o _se: dvije nedjelje. 0'(1Jda prtJatelJ stavi joS pitanje: . . ......... ·A ti- za cijelo vee spavaS sa Zenom! .--Nego Sto? Zato ju i imam. �f11 sumtllkll se vidjelo, da · je lenA s!lllO poch>ehjela, !erte ·su still~ glasn.ije Saptati, a zaCuli se smijeSci i uzdnsi. Sa:da·_ jC ~tijatelj odfi_t..o kratak govor o tom, .kako Zenu treb3 lite.:;. t-f nalton ·poroGajtL· i rekao- joS jOOnom:· o· kMisti dtuge Sobe, u kojoj b: Zt!'ta mogla posljednje mjetec~ trudnoce i neko. Vtljeme );'OS!ijo poroda sPavati odijeljeno od mu£a. KaG odgovor na to Cuo se Zamor odohravanja Zenskih glaSova: · - H vala ti; Sto si to kazao 1 .- Kako bj_ to bilo potl'ebno na.tna. - Zenama.,.. toga v:rernena ti bi nam druZe . . kojih dvadeset sila "ili tek' t k ' mo-gao pomoCi 1 nabaviti nevelik, od . ., . · a o neSto, motoriC, pa blsmo onda selo raa....:Jet1Ill, a i radio ,~bismo uveli medu ostalitn. •. y • _Te rijeCi su osobito uzbudile glas_ovi: -. -= Evo izronul~ ,_.,_ E;.. je i sVeCano izjavila: j~, tetke, naSe vlasti .-... jest~ u· vidjeii 'l Mlad je, se stltati i'aZUtnije! A ~ekad, kotarslt:i pristav ·m au takvl! nadstraZar 0 h U. rijeC joj upane· kNp1in rnuSki glas: -.... Sto se tiCe -druge sobe- istina je! Od naSe tjOOrioCe pate riam dje·Cica, prije vreinena saznavaju, Cega· ne bi trebalo ••• DomaCin }lotvrdi mahnuvSi giavo~) .-.... Tttko je! Priznajem. pred svima: na istom kre'Vetu ..- ne moM~ se svladati. lstina je i sto se djece ti~e. Ah, koliko je ~oslal - Radio nemate ...-... opazi drug, a domaCin se namrgodi. - Radio_ nemam! ......_ pot\trdi On. ~ Za t3.d:o su j:lotrebni elementi, a po njih trebtt. putovati 1i ~ad goiovo s:totinu kilometara. Radio naro - ne pri.stiZe. - ;pa_ povisivii glas, p-oCne govoriti -~trogo: .....,. Cuo si, kako ·je pijani Co•ijak liil·.ao, da -- je glup <:d dosade 'l To je _on. vikao .. iz ~e. Zivimo doSadrio, osobito oni, ko]i su grad pomi~ rlsali, u v-ojsci' sluZiH. l novca: imamo i lako _ga zaradujeni.O, a kad _~e otkirieS od posla, na priJiljer, u prazniCki dan, znadeS li, i:lertiaS kud, kama. Ima nns ovdje oko tri stotic~ ,btil.~\1•1. a. .nemamo ~e gdje skupiti~ se ~ · · NadvikivajuCi se Culi se - Petroleja nam nedostaje druZ 1 ....... Svjetiljke treba zapaliti. '. • e• o, rasv~eta. ilam je kao u tuvaSa! - Tu:;e, mohm vas! - urnoli doma,Cica - No, da, upl~Sit Ce ih! Oronula. Zustra stai-iCa, kdja je obeCala, da ·Ce na oti.otile svijetu pripovijedati o aerosaonicama _.... graO~ne llpla.Sit Cete djecu. - Cega se naSa djeca boje? - upita netko kao saZalno . Gradani su zaista zaboravili i na CistoC b . . • na madracu, pr_imakli se u gomn· k t l u OJad~na. poda i na djeeu Koroljenku«, reCe uVjerlJ"iVo naglal s_ o,_~' a bra..jatl selJak ~sliCan piscu ... · savaJU..::l sve: Treba, druze, da Zivimo kao u. ~ ad k . inaCe - Sto Ce biti? .Jedni dg:r u, ako se ondje "..:Jreduje. Jer . . -=- ova1 to, rugi - onako' I t ' .. . raz- dV-oJrtr. I sam vidiS dru" d . _ · ope · t,;e se narod . ' ze, a a.;m~. _mno~ J nedostaje ~ .• . - l$tina! Nedostaci spreCavaju tok naS tomstveni sirpmaSak, ega Zivota - potvi-di p()nama. A starija visoka- Zena stane se tuZiti. - Trebalo hi ,da ovakv· kao ti k :. 1 · ·· ' OJt mogu sve, ·cesCe ·dolaze k - J csi li Cuo narodni druZ~ .. ' a po lieu mu se vidjelo da J'e i d' -lj upita domaCln smijeSeCi se, . • .... . . vr o za ovo an s razgo:vorom. . " . ·.• ZabilJezio sam ovaj razgov-or 0 d t d l)fle ostatku-t onako, kako sam g a cuo tz us a ruga, »koj.i s\l'e ti'lo~e«, iias Drug spomene crkvu. - Mislili smo lla crkvu - reCe domaCin. Malena je, stara, mraCna, dosada se U njoj maZda stotinu godina sabirala. Ne, crkva nam ne po"' dilazi. Naravno i ona se·moZe kOrisno- upotrijebiti', ali mlslim, da bi na.m bolje bilo podiCi novi domiC za sastanke. - Klub se zove - reCe netko iz gomile. - Klub - ili kako drukl!ije, a potxeban je. MladeZ naSa u §ko1i predstavlja pretna »KazaHStu na selu¢, ali od toga mnogo stradava Sko-la, od natezanja. u njoj a narOd od toga malo irna.. A i igro-kazi su - za. glll(pe. - Pa lito? NMtojte, to o v!Woj dobtoj volji ovlsi - re5e drug, a domaCin nastavi: - Po4e ii sve ovako, kako je dosad iSlo = sagtadit ~ ga. Naci Cemo svoje tesare, koji ~ogu slu.p.:~ot.i doou~ makar na \r~ sp:ata.. ~ do 350 351 �»Poslije cetiri ljeta bit ce tu bal!ta-grad!« Mokri grcevi studi, stan ni dobar, Prica o Kuznjeckstroju i o ljudima Kuznjecka . Na ov<>m mjestu !>it ce u prvoj pjatilktci. dO· vezeno 1,000.000 vagona. graiZevinsk<Jg materijala. Ovdje ce l>iti gigant metalurgije, ugljenokopni gigant i grad sa sto hiljada !judi. Iz razgovorci. sjede Po nebu oblaci bjere, i kiSom sumrak Zlnari. Ispod taljiga ~ starih radnici ZvaCu kruh. leze. sapat gordi i pod i nad: »Poslije cetiri !jeta blt ce tu basta•grad!~ 352 !judi, Al'sapat je jaci od gladi, on skriva · kapljica pad: , »Poslije cetiri ljeta bit ce tu basta-grad!« Tutanj ce da se prolama, razgoneC' , medvjei!a jata, raznt ce zemlju sabtama sila stokratog »Giganta«. Ustat ce zidovi k'o stjene. Para ce da para i svira. I cuje Tamna o!ovo-tmica i kiSa kruta k'o prut; sjede · · u glibu radnici i pale · plamen fut. Madre su usne od studi, no usne sap{Ju u sklad: u tmini. raskvasen trudni voda ni suh, 8. mart 23 �Mi cemo sunca Martene za.ZeCi iznad Sibira. Tu ce nam dati kuce, kuce bez gladi i vlage, skoro Ce, umiruCe, za Bajkal uzmaCi VI. DIO tajJi:e. Raste radnicki . sapat, nad tamom oblaka-stada, a dalje- PRILOZI IZ NAUKE I ZNANJA nerazumljivo, cuje se tek' »basta-grad«. Ja znamgrad ce da bude, jazn~- , vrt ce da cvjeta, kad ima ·. takvih ljudi u zemlji u Sovjeta! • lllaja.kovsld . �Njegov je glavni trud u tOillle, da bi predavanja odgovarala danasnjem vremenu. Kad su predavanja gotova, u oblasti ih pregledaju i odobre, a Vladimir Aleksejevic ide u rajone Krasnoseljskij; Kinesemskij, Sudislavskij, ' "s tekom-konceptom uvucenom u dZep, a vjecnim cvorastim stapom, on ide "po rajonu. u Krivu8evo, Samjetovo, Visokovo, Galkino. Kolhozi su pripravni da mu posalju konje, s.tarome predavacu predlazu transport, no Andronikov cesto voli da ide pjeske. Putem se odmara, sjed~ ravno na travu ill kamen. Za rufuog cvremena u blato i snijeg. On ulazi ranije u selo da bi svojim nestrpljivim slusateljima stigao na vrijeme. . · 0 njegovom predavanju doznaju vee ranije. Kad slusatelji posjedaju, Vladimir Aleksejevic motri ih sretnim ocima. Pocinje tiho, nezamjetljivo, uzdrzavajuci se, zatim mu glas postaje jaci, on se odusevljava. A o cemu on prica! - »0 herojskom Stalj.ingradu«, »0 jurisu Crvene armij<e na Berl'n«, »0 sovjetskom patriotizmu«, - on govori o rukovodiocima,· koji organiziraju ulogu Partije j drZave u Zivotu nasega drustva, o velicini naroda, o vatrenoj !jubavi i odanosti sovjetskih !judi svojemu vodi - velikom Staljinu. On govori i pred slusateljima se pomalja domovina s njezinom herojsk'lm pmsloscu, s velicanstvenom sadasnjicom i prec krasnom buducnoscu. Zano'sni su njegovi vatreni nastupi propagandist& i agitatm·a, koji se umjes11o koristi zgodnim citatom, narodnOI!Il poslovlcom, s tihom. On cesto iZl'al\ajno cita odlomke iz djela pisaca, no dogada se da zajedno s njim nastup.aju uci- · telji, amateri-Citaoci, on ih znade pronaCi u kolhozima, medu omladinom i mjesnom inteligencijom. · . Njegovi se nastupi pretvaraju u svojevrsne literarne veceri. Vladimira Ale.ksejevica zavolilli su u. radnickim i kolhoznim auditorijima, s isk~enim cuvstvom su mu zahvaini za predavanja. cesto" i uspjesno Vladimir Aleksejevic nastupa u Visokom, u Domu invalida domoviMkog rata. Kad stoj1 pred njima VladimiT Aleksejevic osjeca osobito uzbudenje. I kad pocne predavanje, u sobu k tim Jjudima ulazi veliki zivot domovine; slike rata, herojska fronta smenjuje se sa slikama poslijeratnog mirnoga rada, velikih radova ko,ji su opredije,Jjeni novom Staljinskom pj.atiljetkom. S takvim odusevljenjem nastupa Andronikov i pred komsomo1skom omladinom, pred radnicima i kolhozima. Za graditelje zeljeznicke pruge procitw je mjesto tri predavanja sedam. Oni k"o i u kolhozu »Trudovik«, Krasnopoljskoga rajona, zamolili su ga da ib eesce posjeeuje. U mjesnom kombinatu u Kootromi . r. »Ruski narod u · · t 'Ck . li · . • pos IJe predavanja liko radnika da '::{';e U:. OJ teraturi« k njemu je doslo neko- ~:~~~~~<e~ R~~~~of~~~nj~j~~;~~I:~~ ~~~di~us z~:~: :~ 1 · »Zoji K~smodemjansk~j~ 0 h~~u~avsi ~Jegovu pripovijest · o drn Matrosovu. , . OJ11Ua asnodona, o Aleksan- !'~ parobrodu »Sura« kao odgovor napisali su mu: ,:za,. va1JU]emo, vrlo lijepo.« ~akv!h odgovora je kod njega mnogo ani su m . .. zadt? sto Je u njima ocjena njegova rada od onih za kuoJ~rag>, ra 1. , -e on Od tog vremena kako je "p t . . 1 kt jevic posl.uzio je tisu6e slusateljao~ ~~c Vltdi~U:. Alekse-. predrrvan]a, ve~i .dio n.iih besplatno. . · go · P•DCltao 106 Kao stro"' IZraziti oredavac VI d' . A . i uporno radi lla sam . .. _ a nmr Iekse-ieviC rnro ......... ,. , t:~i. svojih predavanj~:z~;!~J~j~~hsr postoj~no brin: o kvali· riJa"om. To je pravi stvaralaCk' d k ~pun]av~ nov~m mate1 radosti. ra • 0 J1 mu pnbav!Ja mnoge h 192:· d . .. - .J~vni predavac - govori on 0 8 mar~ bJtJ nacruhn znanjem. Upamtite. vtm :.a u. UV1Jek kvabteta predavanja uvjetova " "d . •" enJIJ_J Je govor"o: U tome je bit naseg rada~a ]e 1 BJDlm stan]em predavaca, On sam u svojoj praksi ni . t . njemu postojano zivi zed kultur~~ m 1?17 u. to ne zarobavlja. U 1 izdizanja i krocenja naprijed Jod g~ • rdeJnoga razvrL1<a. zelj'l. kom uredu izjavio: . noc Je u oblasnom predavac- Moram da podem u pri' t 1 . , jem, da P:Oboljiiam. svoja preda~:j~ m~,rhocu da se izgradu· U Moskvi j·e boravio u .muze ·: . a I su mu putni nalog.· stitutima, r'azgovar;o· s rofesJ~~a. u nauCno-istraZivaCkim. in.. nju oblasnih predavaca c~o . o;rma. N a S~eruskom savjetovaskib predavaca, uporedio . Je. "';," pred~van)a najboljih mo·skov· 11 Andron!k.ov provodio u Le~J·;~:k~~ bsybolpmt ~kustvom. Veceri je TaJpt "to· ]JioecJ, u "u. prlJes lnicu dao mu je mnogo. · --; ZamJshte - govori Vasilije Alekse ·evic . • pomazemo ostvarivati novu StaJ 'i='< . .1. • - gle. nu V>ec ko~. nas slusatelji! Nov; l'udi _: _u. p]a~rl]etk~. A; ~akvi su telJI! Ja starac, a gle kako Jmi se h ~·;;ts~. pob]e~~ct, gradinarodu, Partiji, Staljinu! ace a JOs posluZim svojemu U tim rijecima Vasilija Al k . .. •. . . . hka ljubav domovini koja . e .se]evrca. zvuc, ta JSbnska veZivot jaVlnoga preda;aca, pr~~~:~~a s:;t~j:;a.skrornui, eestiti �MORSKI. SISAVOl Zrno znanja probija od celicnog (LENJIN) U MORSKOJ DUBINI Dva lstra.Zivaca- in:Zinjer Bertan i Dovlog Becle odlucili Znate li kakoje duboko·more? su se da vlastitim ocima .r~z­ u Tihom oceanu, na istocnoj motre sto se dogada .u vehk1~ strani Filipina nadeno je mje- morskim dubinama. · Sagr:'dili . sto duboko 10.830 metara. su ce!lcnu kuglu sa prozorn:na. U Sjevernoo1 ledenom moru, Mjesto stakla stavili su prozl~i . blizu pola, slavni heroJi-papa- pretopljeni kvarc. Na~rava ,;e . nJ'inci na5ll su da led pliva nad dobila ime batisfere. Om. ~u. SJeli u nju dobra se zatvonll 1 pobezdanom od 4.395 m, a S1avm cell 'na ceJlcnom t;zetu Sj)~• heroji-sjedovci na svom yut?v:':. stati u dubinu. Pomocu elektnnju tim. istim morem IZmJerili .. till' du ~u dubinu od 5.180 m. cnog reflek~ora ~"':'le ,. 1 su -. ~ binu te su Je snimil1. Ima 1i u toj silnoj dubini zivota iroa 1i zivotinja i biljaka? Oni su tamo vidjell nepoznate . S~cano svij·etlo ne prod ire ribe. U gustoj tarni. morske dukroz vodu ni pola kilometra du- bine plesu i pokre~u. se. razn<:oko, a u vecoj .1ubini vlada . bojne svijetle zivobn]e, sto SV!b jetle _ blijedo-zuto, blijedo-zevjecni rnrak. lena modro-crveno. Pa zar maze ista zivo posto- · t'm dub'nama ima morskih jati ondje, gdje je. vjeeni -~rak rakova, pauka, zvijezda. i gdje voda taka sJ!no tlaCl . Cime se hrane? Oni jedan U vel\koj morskoj du~iD;i drugoga zestoko progone. ?O uvjeti Zivota su veoma t~kl, n< ki se hrane ljesinama, rnrtv1m all su Ziva bica savladala ' t? ostacima zivotinja i biljaka ko]e dubinu. U novim prilikama Zl-' im padaju odozgo iz vellkog vovota nastale · su razliCit~. pro· denog svijeta sto se rasprotro mjene u gradi nti!'ova h]ela, u iznad njih. . razvitlru, u nac:n~ P':\'hrane. N ema sumnje, da u gole~·m ..N·e·ke prom]'ene . korJSte Z1votu u lildh dubma prostranstvima.. ve • . _ · . • dubokom moru. Pom:'lo su se u oceanima ZIVe JOS.. nu;o~e odije!ile Zivotinje, . koJe 8 ': se osebujne, neobicne ZJ:V~tm]:, zahvaljujuci nastab'?' pr.~m]~ma- koje su nepoznate. ~au~1 .' ko]e ma bolje prilagodll.e . Zivotu u J.oS nitko nikada mJe VIdlOvelikoj morskoj dub1lli. se U 360 Tnljan je morski sisavac. SHean je ostalim sisavcirna tollko, sto mu je tijelo . pokriveno krznom, Sto <liSe na zraku, Sto zenka rada Zive mlade othranjujuci ih mlijekom kao macke ill svinje. Tuljan je dakle sisavac.' Dok svi sisavci Zive na kopnu i tu tra:ie sebi hranu,· tllijan se hrani ribom. Citavo tijelo 'mu je prilagodeno vise za plivanje po vodi, nego za kretanje po kopnu Tuljanovo tijelo slicno je tijelu ribe; samo sto mjesto ribljeg repa ima natrag ispruzene dvije zadnje noge, na kojima se stopalo produzilo u lopatice, a prsti su medusobno spojeni debelom kozom. Te zadnje noge i sluze baS za pllvanje. Dlaka tllijana je kratka i glatka i · ne smeta mu pri kretanju u vodi. Na kop:qu se tuljan vrlo sporo krece. On ob!cno leZi na obalama iii le. deniaku a ako se pojavi najmanja opasnost, on se odmah zagnjuri u vodu. U rano pro, ljece zenke se zavuku negdje uz obalu i tu se kate. Tuljan zivi u sjevernim morima, Kaspijskom moru, Bajkalskom, Ladoskom i Onjeskom jezeru. Kitovi. :Kit je najveea zivotinja. Ima ih koji su dugacki po 30 metara a t-es:d 150 tona. Takav je kit 250 puta teZi od vola, 50 puta teZi od slana, najvece kopnene. zivotinje. Kitovi zive u oceanima i velikim morirna. On lici na ribu. Medutim · on je morski sisavac. On ima toplu krv, dise plucima, koti Zive mlade koje majka ot· hranjuje svojim rnlijekom .. Kit Zivi u istim Zivotnim pri· likama kao i ribe, pa se rib!ji oblik tijela pokazao kao najpri· kladniji za ovu zivotinju koja se takoder prilagodila Zivotu u vodi. Kao i kod riba, tako je i kod kita glavni organ za kretanje velika repna peraja, samo kod njega stoji peraja pljostirnice. Zadnjih nogn kit nema, a prednje su . se pretvorile u lopatice za pllvanje u kojima se nalaze kosti kao kod drugih sisavaca; Ona mu cuva toplinu tijela i zato kitovi mogn Zivjeti u hladnim polarnim krajevima. Pluca kitova su velika i primaju veliku koliCinu zraka, zato kit maze biti po 15 do 20 casaka pod vodoni. Bez obzira na vel'ku kolicinu kit se hrani sitnim Zivotinjama, pa .. najviSe puZevima i raCiCima kojih ima u morskoj yodi. Kit plovi . otvorenih ralja koje tnu sluze kao rr:<l'eza za lov na sitnu lovinu• Nema zube, ali su mu na nepcu smjestene siroke roznate place razrezane na kraju. One se zovu »kitove usi«. Kit ima vrlo usko grlo, vecu lovinu ne bi mogao progutati, l}.iti poku.Sava to ci~ niti. Od kita se maze dobiti mno· go korisne masti i uskih rozna· tih ploca, zato kitove mnogo love. U PUSTINJAMA U vrucim suhim krajev'ma ima velikih pust!nja. Ljeti je u pustinjama n-epodnosljiva vrucina, na mnogo ki!ometara nema .vade, Zivotinjska je hrana oskudna. · 361 �Takva je' Zivotinja P::'~eja. U republici Turkmenskoj, Ona hna samo tragove. oClJU, _a SSSR taka je velika zega, da , to pokazuje da su. ~reCI. proteJe stmce' zagrije pijesak do. 83 zovjeli na svije~l.u 1 Im":I: potpustLpnja, taka da se po n]emu no ra,;vijene oci. Kasn•J.e su se ne moze hodati bas. . . prilagodili spiljskom 2avotu u Kroz pustinju put_UJU _kara- mraku, pa su oci pos_to:Ie nepovane · koje jedva stizava]U od trebne i sve vise zakrzl]aVa~~· U bun~ra do ·bunara. S':'uda '~ s iljskom mraku ~ive i si1Jepe proteze suhi pijesak, glmena ill ribe. u spiljarila SJeve.~n~ Am:k.amena zemlja. rike SU nasli raka, kO)l JC. yeh~ Ali nema na svijet~ pustinje kao nas rijecni, ali JC, Sh]e!J; ~ kojoj ne hi b'lo bas mkakvth proziran. da se kroz n]ega vuli ~ivotin]a' i b'\iaka. s-:1!'0 su.1te ~ta mu je u zel ucu. . zivotinje i biljke nar~~Jte, prt au Mamutovim ~P;iljt;m":. S]egociene pusti~j~ko~ z:votu. nash .. t' . Am erike .•. . su vise ad Takva je zJVobn]a deva. o:r;,~ verne 40 · vrsta razhc·tih ZIVO)';~Ja~ maze narocito dugo P?d:n~si.J medU njima cvrcka bez OCl]U I zed. Nju nazivaju »pust:nJs. 0 1!' bez krila. ] 1 d om«, ,·er .·e od sv1h ztvotm]a 1 ?. . k najprikladnija za putovan]e roz . KAKO SV NASTALE PTICE? pustinju. · .. Od biljaka najces6e se Jial~ze U VTI)Cme kad su nastajale .. U kalttusi . trave na,;vane ~devma ptice i 'sis a vci, na_ ze~1JI s;t trava« \ druge b'ljke koJ~ dugo vec'ni obitavali gusberi. Nek'. ofl .mogu izdrzati bez vod~,. Jer. sa- njih su gmizali po. tlu, _dr_ugi su kune na liscu rezervu, Ih. p_usta- Zivjeli u vodi, treci 1et]eli. iu. kor;jen duboko u zemlJU do Ptice su se razvile iz gu~tera . 2 m-t. o'datle sisu vlagu potrebnu ali one nisu pro'~isle. ad .gustera koji su 1etjeli. vee. v]e;ro?atno od za Zivot. · . Po pustinjama cesto ima rud- on.'h. koji su se pen]ali po drnog blaga: nafte, bakarne ru- vecu. · . T stare vrste ptica Ima1e su dace i drugih. .zub:. dobra razvijene. prste n": .1. PODZEMLJOM k ntma, dugacak i kostan rep I •t Pomnogo stosta od gu~ ':~~Pod zemljom ima . spilja sli ·e su poceli da za. rz Java. Jt. n kril;ma rep tsto taka. po dzemn1'h hodn'ka · dvorana, · . · ' - · ·t· sve ·t· JC· prs 1 a mnos vo podzemn'h j,;vora, kz Zubi su poceli krz1]a':'I I . .· zera i rijeka. GdJekada se ro .• . taka da danasn]e ptice te spilje' maze '(Iodati desetke ~::aju ni zuba, ni prstiju na kilometara daleko. .. . . krilima, ni kostanog repa. . · I pod zemljom ima ZI':0 ~m]a, Prvobitne ptice nisu 1et]e1e, koje Zive slijepe u VJecnom one su viSe jedrile zrakom. mraku. i,; PTICE, KOJE SE HRANE SJEMENiiAMA Obicno 'se ptice hrane kukcima, ali ih ima koje se hrane sjemenkama a to su zebe i krstokljun. One se h~ane sjemenkama iz bob'ca kalhl!e, svracike, ljuste sjeme bacajuci kore. One zato imaju debeo i cvrst kljun, koji je podesen za skup1janje tvrde brane. KAKO JE NASTAO KONJ? Konj na svakoj nazi ima jedan prst s kopitom na vrhu. Kopito odgovara pandZama drugib zvijeri i noktima covjeka. Posta u brzom trku konj dodiruje tlo samo prstom, to su ostali prsti sve vise zakrZljavali, dok nije ostao samo · jedan. Katkad se ipak rada zdrijebe sa dva p_rsta i sa dva kbpita na nazi, to jasno pokazuje por'jeklo konja i potvrciuje da su njegovi "pr•etci na nogama imali vise prstiju. NAJVAzNIJI SASTOJCI PUNOVRIJ'EDNE HRANE Postavlja se pitanje kakva svojstva treba da ima punovrijedna brana koja je potrebna za svakog pojedinca, obzirom · na uzrast, fiz'o1osko stanje, vrstu fizickog ill dusevnog rada. N ajvafuiji sastojci hrane su bjelancevine, secer, ugljikohidrati, masti i mineralne tvari. 1. Bjelanoovine ima u mlijeku, mlijeenim pro'zvodima, jajim\t. ribi i mesu. Nju mi branom unosima svaki. dan u organizam, ali se s njom ne smije pretjerivati u ishrani, jer se u crijevima razvijaju procesi gujiljenja s izlucivanjem amonijak;a koji mijenja normalnu reakciju sokova, a posljedica , toga je opet slabljenje organizma. 2. Ugljilrobidrati sk.-ob, SeCer, med - su za organizam glavni tvorci energije. Od nas:h Ziveznih namirnica treba na prvom mjestu navesti kruh kao svakodnevni izvor ugljikohidrata, N ajvrijedni:fe .su one vrsta kruha koje sadrzavaju sve sastavne dijelove zrna, pa vitamin B. Pomanjkanje vitamins B u hrani uzrokuje poremecen ia funkcije nervnog sistema i sla, bljenje otpornosti organizm.a protiv zaraza. U Japanu i Kini je vr1o rasprostranjena halest beri-beri, a pojavljuje se kao rezultat pctpunog pomanjkanja vitamins B u bijelo oljustenoj r'zi - osnov- · noj ziveznoj namirnici u tim krajevima. 3. seeer spada medu u~1jiko­ hidra:te, · koji se najcesce upotrebljava.iu u hrani i SJllatra •c dragocjenom- Zive.Znom namjrnicom. osobito za liude koji se have teskim fiz'ck'm pos1ovima, jer se on sma tra va.zrum izvo· rom obnove energije. Mnogi lijecnici istuoaju pmtiv pretierane U]Jatrebe secera, OSDbito kod djece. On' tvrde, kad se previ.Se uzima secera, onda se stvara mlijeena kise1ina koja kvari zu·be i pomaze u njima razvitak procesa trulenja. Medutim se dokazalo da se trulenje dogada zbog nedostatka vitamina D. U svakom slucaju ne 363 �lI ,, I Kod biljaka nalazimo vitamin A u znatnoj koEclni kod mrkve.• i salate, spinata, kao i k~ d~­ gog povrca i zelenja. U zumanJ· ku jajeta ima ga takoder do~ta. Od Zivotinjskih organa na]bO· gatija su v'itaminima jetra. Ne~ dostatak vitamina izazlVa opa· danje otpornosti • prema zar:u:· nim bolestima,: sarlah~, gnp1, upali grla i t. d. Yitamm A regulira rast. or~amz:na, zato ga jo8 nazivaJU VItammom rasta. Vitamin skup!ne B-ovog vita· mina ima u proizvod'ma biljn~r; porijekla. N ajvise_ ga ima u zl· taricama, grahu 1 bobl;l, u PO· . vrcu i zelenju malo ga rma. NeVITAMINI dostatak vitamina B izaziva bo· . Vitam:ini se od hranjivih tva· lest beri-beri. Javljaj~ se i~to ri razlikuju time sto ne sudj~­ tako probavne smetnJe, zat·m lu.ju· neposredno u stv~:an]U smetnje u nervno~ si~temu, pro· tkiva i razvijanju energ"J]e, a sirenje srca, neSVJeStlCe. ipak su neophodno nuZne d?pu· Vitamin C nalazi se u namir· ne hrane, jer djeluju usm_Jera· nicama b'ljnog porijekla. U ze· vanju svih funkcija organ·zm'j-- lenom liscu b'ljaka, jagoda. Na· . Do danasnjeg vremena ~ozn:· to to nam je nekoliko vitamma c,. roC 1 ga mnogo im~ u plodu Sipka, 20-30 puta v1se. nego .u ja ·su svojstva i ~nac~j. svestr~­ naran:cama i limunu. Od. povrc:' no objailnieni. V1tamm1 se ob:· ima ga najviSe u slatko~- J?apn· cno oimacavaju .slovima abece· ci, a odmah zatim u !Jscu od de. Poznate vitamine dijelim~ obicno. na dvije grupe: one k011 kupusa. Znac·enje vitamina C ~e za iz. se rastvaraju u masti, t~ one koji se rastvaraju .': vod1. ~r: · mjenu tvari veoma veliko. On voj grupi pripadaJ". v;tam;n~ aktivno ucestvuje u procesu A, D, E, K, a drugoJ v1tanum prerade onih hranjivih __tvan ko: je je ·organizam usVOJIO, kao. I Bi C. procesu Vitamin A - nalazimo uglav• organizam cijepanja. hrane kt;JU prima, C!me poveca· nom u masnim tkiv'ina zivo~i­ va aktivno oksidozt! (f.~rlll:ente nja, a jos vise u slatkom vr~JU. koji pospjesuju oksJdac!JU 1_ sa: Najvise ima vitamina A 1': Jetr;· gorijevanje organ~e tvan) _ 1 ma . viba narocito morsk1~, ~­ istodobno omogucu]e oslobada· bljem .ulju, preparatima rt•bl]lh nje energije iz hrane. jetara: t.reba pretjerivati sa uzimanjem se&era. . . . 4. MaSt ide u red najbo~:<ti· jih vrela energije .. Puno:n-!Je~­ ncist pojedinih vrsti_ masti ~av1· si od kolicine vitamma u n]l~a. Najmanje vitamina (A) rm:' svinjska mast. svinjsko sal~ ::.1 • se, maslac jos vise, ,; na)vJse riblje ulje. . 5 Mineralne tvari su isto ta· ko ;,eophodni sastavni dio zivo· tinjskog tkiva. One se ?-al_aze uglavnom u zivein'm nanurmcallla biljnog porijekla. I u 364 ' . :PotpuniJ iii sko'!'o potpnno po- vima tla, u vodi, a m1mje u zra, manjkanje vitamina G u hrani ku._ Oni se nalaze u. covjecjeiil dovodi do oholjeiJ.ja skorbutom. i zivotinjskom organizmu naro- . ·' Vitamin D ima ga uglavnom CitO u cri_ievima, oili su uZroC· u jetrima Zivotinja, osobito ri- nici ~razlicitih vrijenja · i igraju ba, u roi:jeku, mas!acu, jaj'ma, veliku ulogn u seoskom gosp<i" pri eem ga ima u mlijeku mno- darstvu. Dakle oni su i korisni go vise ljeti nego zimi. Fiziolo- i stetni, oni &U covjeku i poma• ske funkcije vitamina D u orga- gaci i zatort!ici. Ali time sto je n'zmu povezane su uglavnom nauka upoznala mnoge mikrobe, s izmjenom kalcija i fosfora, o korisnima je odredila sluzhu a njem ovisi prav'lno snabdijeva- stetn'ma pronalazi sredstva za: nje tih tvari u svoistvu sastav· . unistavanje. riog dijela procesa stvaranja ko· Veliki. francuski naucenjak stiju. Kod djece se javljaju kao Luj Pasteur ispitao je 1861. gouzroci nedostatka vitamina D, d'ne uzrok vrijenja, koja su u znaci rahitisa. prvom redu uv:ietovana djelovanjem mikroha (posebnih za sva' ku vrstu: vrijenje vina, piva, ZARAZNE BOLESTI D<)prijatelj SO Covjeka i Zivotin_je octeno vrijenje i t. d,) On je kasnije ustanovio mikrobe-uzEpidemije (zarazne bolesti rocn'ke nekih zaraznih bolesti kod !judi) su se pojavljivale u 'zivotinja, ispitao njihova zivotstara vremena u velikim razmje- na svojstva i dokazao da ih · se rima i zahvacale su velika po- moze vjestackim putem uzgojiti. drucja sireci se medu velikim hrojem !judi i Zivotinja. U kratkom roku izumirale • su cijele NOVE KULTURNE BILJKE naseobine, a oni koji su preZiOsim bilja koje se .od davnine vje!i napustali su u strahu svo- uzgaja u ·nailem seoskom go• je dotadanje horaviste. Tumace" spodarstvu uvodi se uzgoj nonje za ta masovna oboljenja na- vog bilja. lazi!i. su u gnjevu boZanstva J!i Soja je vrlo srodna obicnom . svetaca, iii pak ohratno u osve· grahn. Ona cvate bje!kastim ti sotone. Umjesto izmisljeno·g »nadna- cvjetovima i ima sjeme kao bob. ravnog« uzroka napredniji !judi Soju uzgajamo zbog sjemena su poceli traziti prirodnije ob- koje je hranjivo. Iz sjemena se iasnjenje za zarazna oboljenja dobiva »Sojino m!ijeko« koje se !judi i zivotinja. Oni su najpri- upotrebljava kao pice, Od soje je mislili da se zaraza nalazi u se spremaju i razna jela. Kaucukovci. Kaucuk se dozraku. Kasnije se ustanovilo da su uzrok bolesti mikrobi. Mikro, biva iz gustog mlijecnog soka ba ima svuda: u gornjim sloje: nekih tropskih biljki. Taj sok 365 �' JEDAN lJLAN SUNlJEVOG teee iz drveta, ako ga dub~ko SISTEMA NOSI IME zarezemo u koru. Sav kaucuk MARsALA TITA potreban za . proizvodnju gume uvozi se ·iz inozemstva. · U Godine 1937. otkrio i~ M!loSSSR-u prqnadene su biljke. s~~; . rad Protic na beogradskoJ Z~Je~­ kaucukom hondrila, tan-sah·s ~ darn:ci novi planetoid, kOJI Je kok-sagis. U nj'ma se, nal_az~ dob'o privremenu oznaku _193~ .• kaucuk iz kojega su vee poceli W. P. dok mu se ne izracuna]U izradivati gumene proizvode. elementi i odredi. st~za. ~ek. kada se izvrse sv1 tl racum na 6sr.oV4 opazanja i kada pos:ne 11\IA LI iiiiVOTA potpuno s'gurno ~a se ra . o ;ednom jos neotkr1venom nebeNA ZVIJEZDAJ\IA I NA skom tije!u. uvrstava se pla~eSUNCU? 'd t 01 u grunu poznatih astero·da ~ • .. ona. i dobiva ime prema ze1 pr .• ]1 Ima li na zvi jezd~~a _i ~uncu ziv:h bica, bi!jaka, ZlVOtinJa, pa lazaca. Tako je i ovaj u Beogradu mazda i !judi? otkriven planetoid uyrs:en kao Sunce salje nevjerojatno ~b­ 1550 poznati planetoid 1 nazvan go topl'ne na sve str~ne. Koli~o . tk o samo topline dolazl na nasu Titoo Osim. planetoida T1ta. o no zemljuo je Protic i planeto'd 1517 naZasto sunce daje toplinu ?_ Z":· zvan Beograd i 1554 nazvan to. jer je silno uZar~no_.. Uzan- Nova Jugoslavija. mo li zeljezo ono n~JPrl]e po?;. MAI,i\ STATISTIKA nje svijetliti neiasmm c':'enun ZEMALTSKE KUGLE svijetlom. a zatim_ P?sta]e. sye zarce i svijetlije. llg';::1emo 15~~; Povrsina zemlje iznosi 509 I' ezo veoma iako. VIse 0od 1. , ']"una 950 ·814 km' • a od toga ~· ono se tali i posta]e tek~ce. mllJ zauzima kud . kamo veCJ more I . Maze li ista zivjeti na takovom dio, naime 71%. dok _na l}opno rastaljenom zeljezu? otpada 29% od naznacene. povr· Mi cak ne moremo ni pogle- sine. Ukupna povrsina SV!h mo· dati ravno u sunc_e, tako . za· . ra i jezera iznosi 361.059.000,_~ . ep!]'uje svi ietlo, sto dolaZI od kopna 148,891.814 km'o Povrsi· 8 11 · · · . · · nicga. To Je zato, Jer Jeo sunce na samih kontinenata bez o~ok:'; siino uzareno. Drzi se daJe .ten;· iznosi 139,704.000 km'o ..NaJvecl per atura sunca na povrsi~l .P~O kontinent je Azi,ja, kOJ1 zapr'; ma povrsinu od 42,081.00?k k~ bli~no 6.ooo• C a u sred!1ll Sjevema i Juma. Amen a . milijuna stupnjeva. · milijuna 390.000, Afrika ~0~r Prema tome na suncu i zvi- lijuna 687.000, Evropa 1 • . iezdama .nema Zivota. J 0 366 ~ juna 357.000, a najmanji konti. nent Australija s Oceanijom 8.555.000 km', dok polarne zemlje imaju povrsinu od · 7 mi!i;una 234.000 km 2 : Najprostranije more je Velild ill Tihl ocean, Paclfik, ·ko.ii zaprerna povri\inu od 165,246.000 km 2 , a to znaci, da je taj ocean sam veci od ·citavog kopna. · kugle z<llnaljske. Atlanski ocean povrs'nom je velik 82,442.000 km 2 , sto znaci nesto manji od skupne povrsine Azlije, Afrike i Evrope. Indijski ocean ima 73,443 .000 km •, dakle je veci od ukupne povrsine Azije i Afrike. Da bude jasl)ija PredodZba o veli~'ni tih oceana, navodimo, da velicina J adranskog mora iznosi samo 135.000 km'o Po statistici od g. 1925. dakle od prije 23 godine, !judi je na zemlji bilo po pr'lici 2 milijarde 140 milijuna i 600 tisuca. Ako racunamo porast pucanstva kroz ova dva decenija, a i mortalitet kroz 5 godina strasnog rata, ova bi statistika mogla donekle odgovarati danai\njoj. Od navedenog broja bijelaca ima. 50.5%, Mongola 33.8%. Malajaca 3.3%, Indijaca 2.2%, crnaca 6,4%, a ostalih rasa 3,9%0 Po ovoj stat'stici u bijelu rasu su ubrojeni Hindusi, Iranci i nekl ka vkaski narodi. Azija kao najveci kontinent broji i najvise !judi, i to po statistici od g. 1925. 1.178,620.000, Evropa 529,690.000, Sjeverna i JuZna Amerika 270,230.000. Afrika 151,660 000. Australija i Oceanija 10,360.000, a polarne zemlje, samo 21.000 stanov:nika. Ovaj posljednji strasni rat smanjio je mnogo stanovn~Stvo Evrope, a donekle i Azije, jer ne · samo da je u Evropi nazadovao broj porodaja, vee je i velik broj pog'nulih za vrijem'e rata. N ajveci vrhunci u svijetu su Mount Everest ill Como-Iun~a na Himalaji u Aziji, visok 8.882 m, zatim Godwin Austen na Karakorumu (Azija) 8.620 m. u Juznoj Americi Aconcagua 7.040, u Sjevernoj Americi Mount Mac Kinl~y 6.187, Kibo (Kilimandzaro) u Africi 6.010, a u Evropi Mont Blanc 4.810 m. Sl.ieme kod Zagreba visoko je 1.036 mo Najveca dubina ·mora izmje,. rena ie u Vel:ikom oceanu istocno od filipinskog otoka Mlndanao, ito oko 10.800 m. Naiveca. dubina Jadrana izno,si 1.260 m. Najduze rijeke sviieta su Mlssiesippi-Missouri 6.970 km, Nil 5 !:120, Amazonka 5.500, Ob 5.200, a Sava ima 940 km. Najvisi ~odopad svijeta nala-:. zi se ui,iuznoj Africi u Natalu, v=sok 650 m. a u Evroni je na ~­ visi Utigards Fos u N orveskoj, visok 610 metara, a Gubavica kod nas 110 m. Najveca jezera su Kaspijsko, s povrsinom od .436.000 km', zatim Gornje jezero u Sjevernoj Americi' 81.000, a Victoria jezero u Africi 66.250 km2 • N ajveC:i otok svijeta je Gri:inland, ima 2,170.000 km 2 , zatim Nova Gvineja 771.900 km 2 , Borneo 745.950, .a Madagaskar 591 367 �tisucu 560 km2• - Od poluotoka najveci je ~rapski poluoto~ ill Arabija, velik 2,170.000 km-. Sallla. Izohipse su one linije, ko- je spajaju sva mjesta crtanog predjela s istom nadmorskom visinom pa po tome, kako one vijugaj~, vidimo, gdje. je br.~o CRTANJE I (JITANJE strmije. Aka su iz.ohip~e b~e jedna drugoj, strmma. Je v,:c~. GEOGRAFSiilll KARATA Osim izohipsama, a to Je oblcntje, predstavljaju . nam. c:-tac~ geografskih kar.ata . ~trJ:tme 1 crticama, zaresCima_ ill »sra!ama«. Te crtice svojom nam duZinom. de bljinom i medusobnim razmakom takoder zo·rno predocuju priklon zemljista. Pril:l?n je strmiji, st? su »srsf.e« gusce. deblje i krace, a blaz1, ako su vise razmaknute tanje i duze. Osim toga nagib se ~eml)'sta moze prikazati i \"'mocu SJ":'a; a i bojama. Ravmce se oznacuju zelenom bojom, ~rda. s~e­ dom: sto je smeda bo]a t~m]a. to je brdo viSe. dok se bt~elom bojom prikazuju vrhunct, .~a koj'ma lezi vjecni pokrov smJega: Isto tako se predocuju i morske dubine pomocu linija i boja. Lin'je, koje spajaju sv.a mjesta na dnu mora' iste dubme, zovu se izobate. Vece dubine oznacuiu se tamnijim tonovima pl~ve boje. Promotrimo li pomn~tvo· Kad promatramo ..geogr~fske karte osobito spectJalne, cesto ave crteZe i uspored'mo s ko]o~ se- te~ko snalazimo, jer su nam kartom atlasa, )toji prikazu]e one sjene, crte i zares~i neja- fiz'kalni dio kojeg kontinenta, sni, pa ne mo~emo s.ebt pravo naime gore, rijeke i mora, stvar ce nam odmah biti jasna, i lako predociti konftgur~?lJU . teren:'. Po prilozenim crteztma stvar ce cemo moci pc ovim crt!cama .i.li nam odmah biti jasna, 'kad po- boiama razabrati konft'<UraCIJ~ terena, strmine pojed'nih hrda : gledamo. kako se iz':ad~je pro- gorskih Ianaca kao i dubine fil brda sa sl'ke. koJa 1e. pr~d­ stavljena crtama,. t. zv. ·IZahip- mora. Nar6dria Republika Hrvatska · I me i p o 1 o l!: a j. - Narodna Republika Hrvatska granici sa sjevera Madzarskom. Na j,gtocnoj i jmnoj strani IJ:rvatska · se prostire sve do Vojvodine, Bosne i Heroogovine. Na jugo' zapadnoj strani Hrvatska se naslanja na Jadransko More, a na sjeverozapadnoj na Narodnu Republiku S!oveniju. Rijeka Kupa i Sava dijele Hrvatsku na dva dij,.Ia koji se zuatno razlikuju jedan od drugog. Sjeverni dio prostire se do mad.Zarske granice i obuhvaca dijelove Hrvatske: Hrvatsko Zagorje, Slavoniju i Baranju. Drugi dio Hrvatske, koji se nalazi juZno od Kupe i Save, , prostire se preko Dinarskih Planina do Jadranskog Mora sa uzanim poj.asom primorja i sa .otocima sve do Bake Kotorske. On obuhvaca Pokupi:e, Baniju, · Kordun, Gorski Kotar, Modrus, Krbavu, Liku, Istru, Hrvatsko Primorje, Dalmaciju i Jadranske otoke. Do ovoga rata Istra je bila pod talijanskom fa8istickom vla8cu. U toku ovog rata ila8a Armija je oalobodila Istru. Cijeli itarod Istre ucestvovao je u narodnooslobodilailkoj borbi i izrazio zelju da bude pripojen svojoj domovini. Medutim, na mirovnoj konferenciji Istra je pripala Jugoslaviji, ali bez njenog sjeverozapadnog dijela. , Z em 1 jist e. - Po svom obliku zemljiste u Hrvatskoj je raznoliko. Sjeverni dio Hrvatske, preko Kupe i Save, zahvaca dobar dio Panonske nizine - Posavinu iPodravinu - na kojoj se protel!:u ove planine: Zagrebacka Gora, Bilo, Moslavacka · Gora, Papuk, Psunj. '· U jul!:nom dijelu Hrvatske prostiru se ogromne dinarske planine, te nizina i ravnica osim Pokuplja gotovo i nema. Ravno zenuj.iSte predstavljaju Ravni Kotari i dolina rijeke Rase u Istri, kao i ravna dna mnogobrojnih kraskih polja koja se {ll'otel!:u izmedu planinskih vijenaca. N ajvec( planine ovog kraja su: Cicarija u Istri, zatim Velika i Mala Kapela, Pljesiyica, Petrova Gora, Zrinjska Gora, Dimar.a, Svilaja, Mosor i Biok 0vo. Od polja koja se pruzaju izmedu vijenaca spomenutih planina · najval!:nija su: Kosovo Polje, Sinjsko Polje, Kninsko Po!je i Licko Polje. Istra i Dalmacij.a su gole i krsevite oblasti, slicne Hercegovini i Crnoj Gori. J ad ran s k o more. - Narodna Republika Hrvatska naslanja se cijelom svojom dminom na Jadransko More. Obala Jadranskog Mora je v'eoma razvijena, sto znaci da ima mnogo 8. mart 24 368 369 �zaliva, morskih kanala, otoka i poluotoka. Od zaliva najva.Zniji su: Rijecki, Zadarski, sibenicki, Splitski i Gruski Zaliv. Od otoka najva.Zniji su: Cres, Losinj, Krk, Rab, Pag, Dugi Otok, Salta, Brae, Hvar, Vis, Korcula, Mljet i Lastovo, a od poluotoka Istra i Peljesac. Zbog svog polozaja, obilja ribom i znatnog iskoriseavanja morske soli, Jadransko More ima veliki privredni i saobracajni znacaj. Preko njega mozemo doci u vezu i sa drrigim vrlo udaljenim drzavama i narodima~ J adransko More odigralo je znacajnu ulogu U" narodnooslobodilackoj borbL · Prvi slobodni otok u Jadranskom Moru bio je Vis. On je sluZio kao veza sa nasim saveznicima u ratu i skloniste nai!e mornarice. Sa Visa je prevozeno oruzje, municija i drugi materijal za nasu vojsku. Desetine hiljada nasih izbjeglica i ranjenlka" prevezeno je do Visa, a odatle u Iogar i bolnice u Italiji. R ij e k e. - Sve rijeke N arodne RepubLike Hrvatske oticu iii nepoocedno u Jadr.ansko More, iii preko rijeke Save i Drave u Crno More. " Rijeke koje utjeeu u Jandransko More imaju kratak tok, veliki pad i mnogo vode. Vece rijeke, koje utjecu u Jadransko More su: Raila u Istri, zatim Zrmanja, Krka i Cetina. Na Zrmanji je cuveni vodopad Kravlji Brod. Na Krki je divan vodopad Skradinski Buk sa 17 stepenica. Ispod Skradinskog Buka Krka prolazi kroz Prokljansko J•ezero iutice u sibenicku Dragu. Cetina gradi vodopade Veliku i Malu Gubavicu. Velika snaga ovih rijeka iskoristava se za proizvodnju elektricne struje. Zbog vapnenastog zemlj;sta mnoge rijeke u ovom kraju poniru i teku pod zemljom. To su ponornice. Najglavnija ponornica je Lika, . N eke izbijaju pred samim uscem u more kao velike rijeke. Takve su Rijecina kod Susaka i Rij<eka kod Dubrovnika. Rijeka Sava odvodi vodti mnogih rijeka Hrvatske. Pritoke rijeke Save s desne strane su Kupa i Una, a s Iijeve: Krapina, Lonja, Orljava i Bosut. U Kupu se ulijevaju Korana i Glina. Koranom oti£u sesnaest stepenasto poredanih Plitvickih Jezera, koja cine jednu od najvecih prirodnih ljepota u. nasoj drzavi. Druga velika rijeka u Hrvatskoj, cija voda otice u Crno More preko Dunava, jeste granicna rijelta Drav.a. I Drava 1 Sava ·su plovrie. K I i m a. - K1ima u pojedinim krajevima Hrvatske veoma je raznolika. Tako ima nekoliko klimatskih oblasti. U krajevima izmedu Dunava i Save ljeta su topla i dosta suomi, sa dugim vrucinama. Zime su hladne i vjetrovite, sa cestilr. jakim mraze, vima. Jesen i proljece su kratki. ' 370 . Jurno o_d _rij~ke Sav~ pa do Velebita klima ;e nesto oStrija.. LJeta su ~VJeza 1 ne traJu dugo, a zime su vrlo hladne . ·-U _Prlffio:~u i Da!maciji ~~eta s':l suha i topla, a zi~e blage. I !dsov1_te. SmJeg pada vrlo r!Jetko 1 brzo se to pi. Ovdje duva · VJetroVI: bura, .Siroko (jugo) i svjez ljetnji vjetar s mor~ maestral. ~ r i_v ~ e d_::· - ~lavn:t; P!'ivredna grana u Hrvatskoj je ze~JoradnJa. ~1torodn1 kraJ•eVI u N arodno_j Republici HrvatskOJ .::u Posav:na, ~odravlna i . Baranja. U ovim krajevima. zemlJ.S~~ se obraduJ;: savrememm pol_joprivrednim spravama. Tu se ~IJU sve vrste ZJ~a. Nar~ito je cuvena oaranjska plienica. Ali u Hrvatsk~J IOU: ~ra.Jeva koji su u poljoprivrednom pogledu potpuno s1r?mas_m.. Takvi su. kra_jevi: Lika, Gorski Kota:.•• Hrva.tsko Pr;moQe 1. D!!lmaciJa. Ono malo plodnog zem!Jista _koJe se tamo nalaz1, obraduje se uslijed krsevitosti mobkoro 1 budakom. O~im zitaric~ _n ~z:vatskoj s!l jos gaje industrijeke biljke . 1 povrce. U ak_o~m1 OSIJek:~; naro~ito se gaji cikorija i secerna :epa. a u okohm Zagreba 1 drug1h gradova razvijeno je povrcarstvo. ?, Hrvats~oj ce se ~etogodisnjim planom povecati obradiva .~vr~:na. odit c~ se rae~~ o tome ~to c; se u kojim krajevima S;JatJ. U Zlt~rodn~ k:aJeVJffia poveca t Ce Se proizvodnja zitar:c~. U ostalim .kra.JeVIm~ u.t.ros~rucit c; se sijanje industrijskih bi!Jaka! a povecat c~. se 1 SIJa~Je povrca i krmnog bilja. Da bi se ~ob1le nove povrsme obrad;ve zemlje, isusit ce se Lonjsko Po!Je. · Pri.vredni znacaj ima i pr_oizvodnja jurnog voca: maslina, na;_anaca. smokav.a, badema 1 ~'muna, koje uspij,eva u Dalmaciji, · vecmom n~ otoclffia. Najbo!Je smokve uspijevaju na otoku Hva~. Za~edno sa vi_nograd~a masline su glavni poljopriv:,;~ pr01zvod u Istri. U Pnmorju uspijeva i narocita vrsta Vlsa~Ja, zv~e _maraske, k~je imaju ·svjetski glas, jer se od n_jih praVI poznatJ liker maraskm. U Posavini rodi dobra voce narocito orah: i jabuka. '· ' SlavoniJa je poznata po svom bogatstvu sumom, narocito hrastovom 1 bukovom. U Gorskom Kotaru ima lijepih borovih suma. Zato sumars.tvo ima vellki privredni >;nacaj u Hrvatskoj. U po~J.edu ~-~ocars!;ra Narodl!-a Republika Hrvatska spada u re~. DaJboga?Jih nas1h .::'arodn1h republika. U tom pogledu naroClto prednJa(il .~l~vo~IJ~, u kojoj se. ;reoma uspjesno gaje ~obra go':eda. _konJ1 1 svmJe. U DalmaCIJi se dosta gaji ovca 1 k?z~, ah ovdJe ~toka mno_go trpi ljeti zbog oskudice u vodi, a Zlffil zbog oskud!Ce u hran1. U Dalmaciji, Primorju i Istri kao i u oblasti krSa, konja zamjenjuje magarac i mazga. ' Y 371 �U Slavoniji je razvijeno i pcelarstvo, a isto tako i pera. darstvo. Veliki privredni znacaj ima i rjecni i morski ribolov: Na Belju i u Nasicama postoje narociti umjetni ribnjaCJ, gd]e .se riba gaji u velikim kolicin~ma. M?rski ribolo': _ie t.akoder va~an za ishranu naseg stanovnistva. NJemu se rani]e O!Je po!danJaJ.a dovoljna pa.Znja. U nasem Petog?.disnjeU:. pla~u predv1~eno J~ da se morsko ribarstvo utrostruCJ. N aroCJto )e od vr1]ednosti lov na tune, kamenice i druge ribe. , Rudarstvo ima takoder veliki privredni znacaj, naro.cito za industriju Hrvatske, iako ono zaostaje za. ruda~stvom. u Srbiji, Sloveniji i Bosni. Zeljeza ima u PetrovoJ 1 Zm~1~ko] Go~~ t: Topuskom postoji i talionica zeljeza. U DahnaciJI, u Drms~ 1 na otoku Hvaru. ima vrlo mnogo boks1ta IZ koga se dob,va · aluminij. Na nekoliko mjesta, u manjim kolicinama i_ ne.St~ losije kakvoce, dobivaju se lignit i mrki ug~lj; kamem uga!J (u Ra8i), zemni plin, laporac za dob1van]e cem~nta (kod Splita). Najvece solane gdje se dobiva morska. sol Jesu u Ko· paru i Piranu u Istri, zati~ u Stan~, ~~ R~~u 1 Pagu,. . . Industrija u HrvatskoJ je razviJem]a VIS~ nego ma ~ ka]aJ drugaj naradnoj republici. Paslije aslaboden]a pred ;use rad· n!ke u Hrvatskoj postavio se zadatak da se paprave 1 oslabode eve masine u mnagobrojnim tvarnicama ko]e "':' stradaJe prl· Jikom povlacenja okupatora. Danas su asposo bl]e~a sya padn· zeca u Hrvatskoj i industrija Hrvatske zanzet ce Jednu od glavnih uJoga u industrijalizaciji nase zemlje. u Hrvatskoj je danas napredna industrija drveta. Drv~_se preraduje za gradevinske, stalarske i druge potrebe. Naro~ltO je znacajna industrija namjesta~a. hr.astove kore. PrOIZVOdl Se kemijskim putem ta~in z~ staylJen1e koze u ZupanJr " Durdevcu. Na·sliean nacin prorzvodi s!' 1 paprr. .. . Prehrambena industrija je takoder raZVIJen~. P;~ra~u]u se V'oce, meso, povrce, proizvodi. _sire~, kvasac, CJkorrJa rtd., za potrebe naseg stanovn'stva. Pasto )e Hrv!!-ts~:' bol?ata st?kom, · to je u Zagrebu razvijena kozarska mdustri]a 1 . ~ndustr:1a za preradu i susenje mesa, u Karlovcu ~ozars~a mdustr11a, u Zagrebu, Borovu i Karlovcu izrada obuce, zatrm vurrena mdu· strija, spravljanje svijeca i sa puna, 1zra~. rukav1ca .~. Karloycu itd. u DaJmaciji se konzervira riba •. naraCit.~ u Kamrz1 na Vr~u. Industrij.a tkanina dostigla je 1 -premas!la pre~r~tnu prmz· vodnju, a za pet gadina udvostrucit ce se. U V a.razdm?- se pre: raduje vuna i izraduju tkanin:'· ": Zagre~u se pre_radn]e·.vuna 1 izr.aduje pletivo, odijelo, rubl]e, carape 1 puJ.over;. U J:?ugare~I preraduju se pamuk ,konoplja i Jan. Zna~aJn.a Je prarzvodn]a !Z ? cementa ~ Majdanu kod Salina i u Sp!itu, proizvocfu.ja stakla u Zag~ebu .' Daruvaru,. vagona u Bradu, hrodov.a u KraJjevic1 1 · 'td Dab:Van]e elektricne struje ce se utrostruciti ·' . . Do~aca i zan.atska radinost imaju prillc~ znailaj za podmm':anJe pot~eba ~:oskag stanovnistv.a. U to3:u olmove nase zemlJe ove radr~asti il!'aJe su velik znailaj. Z.anatlije se udruZuju u z~tske p~mzvodacke zadru!?e i ?ve im~.Ju privredni znacaj, nar~crto u on.m gr.anama u koJrma mdustmJa ne moze da zado· vo!Jl potrebe st.anovnistva. · . L j e k o vi~-e. v ode i o d mar a I i St .a. - Hrvatska rma. mno~'? adlicmh mineralnih izvora. cuven.a su ljeci!ista i banJe: Lipik kod Pakraca (lijeci bolesti zuci, bubrega i skrofu. l'?zu), Tapu~ko u dolini Gline (lijeci reumatizam i iSijas) Kra· pmske Tophce, Varazdinske Toplice i Daruvar. ' · ' . u pl.aninakim predjelima im.a dasta zracnih banja kao S,IJeme .~na ~agrebackoj Gari), Plitvick.a Jerer.a i dr. euv~a su l]et_ovalis~a 1 a.dmaralista na ~adranskam Moru: Opatij.a u Istri, zabm Crrkvenwa, Selce, NoVl, Krk, Rab, Hvar, Korcula, Split Makarska, Dubrovnik, Cavtat i t. d. ' . .Por~d prirodnih !.iep'?ta, ~rajevi. u ~rimorju i DaJm.aciji rma1u.. ruvmh sp?memka rz nase proslasti, te privlace putnike. Za vr11en:e ra~a 1 ov3;.su ~~es~a j~k'? ostecen.a, .nnagi spamenici 1 znamemtosti ~u un,st!'m 1 ostecenr, hoteli osteceni, saobracaj ~koro anem~gncen. Nasa naradna vlast dovela je u red sve sto ]e .?stalo sacuvano, k.aka bi !judi, a naracito na.Z radni narod kOJI u staroj JugaslavijJ nije mogao d.a uziva u avim !Jepotama' mag.ao da provede dane odmara u avim krajevima. ' S "; o.br a ~a j . - Hrvatska ima veama. r.azvijen saobracaj. ~a?~z:acaJu sl~ze mnagobraj.ni dobri putevi, Ze.ljeznice, morsk.a 1 riJoecna plov1dba. Glavni zeljeznicl.C cvor .ie Zagreb, odakle se pruge razilaze u pravcu Beagrada i Vajvodine, u pravcu Slovenije i Trsta, u pravcu ~adranskag Mora za Rijeku i Split itd. Osim ovih glavnih p~ga, rz .Zagreb a se advaiaju i mnagobrajne sporedne pruge kaJe. yezn]u Zagreb s~ astal~ ~;ajevima Hrv.atake i cijele JugaslaV11:· Zato Zagreb rma na]vec1 promet. :robe i putnlka u cijeloj zemiJI.. · Glavna pristaniSta n.a morn su: Rijeka, Z.adar Sibenik Split i .Dubrovni·k. ' ' ~aka je saobracajna mrez.a u Hrvatskoj razvijenija no u ostahm narodnim renubl'kama, ipak ·saobracajna veza sa_ Primorjem i Dalmacijom nije dobra. · Z": vrijeme fasisticke i ustaske okupacije saobracaj, k.ao i sva pr1vreda Hrv.atske, jaka su o8teeeni. Besprimjernim zaJa- 373 372 �aanjem hrvatsklh radnlka { seljaka osposobljen je saobracaj u Hrvatskoj. Petogodisnjim pl<J.nom predvideno je da se izgradi moderan automobilski put - autostrada Zagreb-Beograd. Od velikog saobracajnog i privrednog znacaja je i podizanj·e porusenog mosta na Dunavu kod Bogojeva. Taj most vezuje Hrvatsku i Vojvodinu. . . . .• · PetogodiSnjim planom predvideno J€ da se ob~?VJ RiJeckoSuilacka Juka, koja ce biti nasa najveca i najuredem]a luka. S t a n o v n i s tv o, n a r o d n a v I a s t i p r o s v j e t a. - Vecinu stanovnistva Narodne Republike Hrvatske cine Hrvati. U daleko manjem broju ima Srba, dok ostalih narodnosti ima u neznatnom broju (MadZara i Talijana). U svojoj davnoj proSlo~ti ~rvats~~ je bi.la .. samostalna drZava u kojoj su svu vlast unah plemtei. PoshJe J~. Hrvatska . bila pod v!a8cu Austrije, ali s.u u zemlji ope~ neo~".:':"cem gospodari bili plemici. zivot seljaka u Hrvatsko], koJI cme ogromnu vecinu hrvatskog stanovnistva, oduvij"k je bio veoma t~zak. I domaci i strani velikani i plemicidskoriScavali su hrvatski narod do krajnje mjere. Zbog toga je jos 1573: _godine seljak .Matija Gubec poveo seljake u borbu protiv J?lemwa u Hr>:atskol. Buna Matije Gupca i nj~govih drugova-sel]aka krvavo Je ugusena, a narodu je bilo joil ieze. p 0 svrsetku Prvog svjet~kog ra,ta 1918. ~?dine hrvatski narod se ujedinio sa ostalim narodima Jug?slaV1.J_e. Med'_lbm, u staroj Jugoslaviji ni hrvatski narod, kao rn osta~1 narodi Jug~­ s)o:.vije, nije bio zadovoljan, ~e~ je bi~ sta~o ugn]etavan. N~pri­ jatelji nasih naroda su htJeh da 1skoriste to ne~adov~l]'stvo hrvatskog naroda. Kad su fasist! u~li u ~asu ze~JU. om. su u Hrvatskoj doveli na vlast domace 1zda]mke-ustase. Ustase su za vrijeme okupacije cinili str~sne zloci_nenad .~rpskim n~rodom u Hrvatskoj i nad rodoljubmm Hf':atlll1a ko]'l ~u _ustah prob': progona Srba, i koji su propovijedah bratstvo 1 Jedmstvo. ~va~1 posten Hrvat, a to je bil:;. ve.cina. hrvatsko~ naroda. osud10 Je ovaj zlocinacki rad domae1h Izda)mka~':'stas:'-· , . . Svakom rodoljubu, bio on Hrvat ill Srbm, ~:lo 1•e ~asn.~ d": spas i opstanak srpskog i hrvatskog n~ro~a le~1 u za]ed.mi\ko] borbi Srba i Hrvata protiv okupatora 1 nJegoVIJ:t. saradmka -:-;domacih izdajnika. Zato je Komunisticka partl~~ ~ug_osl_aVIJe pozvala sve Srbe i Hrvate iz Hrvatske da se zb1JU 1 U]edme u . . • borbi protiv neprijatelja. . Kroz narodnoos!obodilacku borbu hrvatski n~rod JS dosao do prave slobode. Hrvatska je u sastavu):<'ederatl':lle Nar:odne Republike Jugos!avije dobila svoju punu slobo~u. 1 Jnogucnost za svoj · razvita.k. Istovremeno narodnooslobodilackom borbom 374 hrvat?ki narod je prvi put u svojoj lrlstoriji dobio praw narodnu vlast. Na taj nacin ostvarene su stare zelje hrvatskog naroda za koje su se borili Hrvati jos od Matije Gupca pa do dana8njfu dana. \ Pr~svjeeenost stanovnika N arodne Republike Hrvatske nije swda Jed?a~a .. ra~?ama i plodnijim. krajevima, gdje je I_~arod bo!Je z:VJo 1 gdJe Je mogao da se skoluje; prosvjeeenost Je hila na dosta velikoj visini. Ali zato su u proovjetnom pogledu ~ogo _zao~tali siroma8n~ krajevi .Like i Dabnacije. Tamo je broj p1smemh bw veoma mali. Za vri]eme rata veliki broj skola bio ~e spaljen iii toliko ostecen da se u njfma nije moglo raditi. Narod Je odmah poslije oslobodenja pritekao u p&moc svojhn vlastima u podizanju i obnovi skola. Danas u svim krajevima Hrvatske . radi oko 400 skola vise 'lego prije rata. Pored. toga i u ovoj ' narodnoj republici drre se tecajevi za nepismene . Pored osnovnih skola, u Narodnoj Republici Hrvatskoj :ima mnogo srednjih i strucnih skola. Naroeito se velika pa8nja posvecuje skolovanju nasih strucnjaka u privredi, a u Zagrebu postoji i narocita skola za udarnike. U Hrvatskoj ima i nekoliko visokih skola, a u Zagrebu postoji univerzitet. · t.: l I G I a v n a m j e s t a. - Glavno mjesto Narodne Republike ~rvatsk~ jeste Zagreb. Zagreb leZi na rijeci Savi, u veoma Iijepoj 1 bogat~J _okolini. To je vaz·an trg<Jvackl i industrijski grad, Velika saobracaJna raskrsnica i kulturno i prosvjetno srediste cijele Hrvats.ke. Po svo;n izgledu Zagreb je moderan velilti grad, sa uredemm ulicama, pun lijepih i velikih gradevina, trgova i par~ova. U njemu se nalazi univerzitet, sve vrste srednjih i strucnih skola, narodno kazaliste (pozoriste), nekoliko biblioteka i mu· zeja, i raznih kulturnih i naucnih ustanova i zavoda, mnogo tvornica itd. Ostali va8niji gradovi su: Osijek na Dravi, Brad Vinkovci · Vukovar, Sisak, Varazdin, Kar!ovac i dr. Osijek je privredno i kulturno srediSte cijele Slavonije i Baranje. VaraZdin i Karlovac su vallna Industrijska mjesta. Na morskoj obali nalaze se mnogi lijepi gradovi, sa velikim -lukama, gdje pristaju mnogobrojni brodovi, donoseci raznu robu sa svih strana svijeta. Takvi su gradovi: Rijeka, nase najbolje i najuredenije morsko pristaniste, Bakar, Split, vallno industrijsko i trgovacko mjesto, puno lijepih starina i spomenika zatim Zadar, Sibenik, Iijepi i privlacivi Dubrovnik i mnogi drugi: U Istri su najvafuija mjesta: Kopar, Piran sa velikhn solanama, Pulj, vallna ratna luka, Vodnjan i Pazin. 375 �r I NIKOLA POGODIN: • Sto 1e to - americki dolar? OrteZi: Bar. E[itrrwva Velika ratna pustosenja u Evropi. Teske posljedice fasistiCke pljacke. Ali ni jedna zemlja na Zapadu nije toliko razorena, kao Sovjetski Savez. Englezi na svojem otoku, stvarno, nijesu znali za fasisticku najezdu. Oni su pretrpjeli masovne nalete Geringove avijacije Jjeta cetrdesete godine i samo tada su vidjeli rat u svojoj kuci. Medutim to je bio »rat bez neprijatelja«. Neprijatelj nije potpuno unistio njihova sela i gradove. Francuska je, kako je poznato, bHa unapred predana i prodana Hitleru. Krupna burzoazija davno je bHa u dogovoru sa njemackim fasistima. Francuska vlada je u stvari sama organizirala svoj poraz. Pariz je predan bez borbe ... Staljing;rad, Sevastopolj, Lenjingrad i Moskva ;.... u zapadnoj Evropi nema slicnih gradova- heroja. Nema tamo ni tragova velikih borbi, slicnih borbi na Kurskom obrucu. Ali sada se na zapadu Evrope, a prije svega u Engleskoj i Francuskoj, desavaju prekrasne stvari. Dobiva se utisak, kao da je rat v·iile. od svega razorio te zemlje. Tako razorene, da bez ukazivanja pomoci ne mogu izici iz corscikaka, u koji ih je doveo rat. Sadasnje vlade Francuske i Engleske tako i tvrde, da je bez amerikanaca nemoguce izici iz ovog polozaja. Jedini spas - americki dolar! Bezuvjetno, u Evropi poslovi idu vrlo lose. Engl-eskoj prijeti glad. Dijeljenje na kartice svega, cal!; i eigareta, a sve se smanjuje, smanjuje. Cijene na crnoj burzi sve vise rastu, rastu. Drzavna kasa se istrosila. Engleska vlada vee prodaje Americi dio svoje zlatne rezerve, iako je nedavno dobila od nje veci zajam u dolarima. Zajam je vrlo neugodan. Mi veli ne govorimo o procentima':'koji leiile na ledima trudbenika. Po uvjetu ugovora o zajmu Engleska treba da otvori vrata americkoj trgovini. A to znaci da ce im Amerikanci prodavati sve, a ad nj.ih ne ce kupiti nista. · I Franeuska se nije nasla u boljem polo~aju. Na redu su ·druge zemlje. Na redu je ostvarenje tako zvanog »Marsalovog plana«. · I I Sto ie to »Marsalov plan 1 . . . · ·· Amerike • Radi ce a t «• P an mmistra vanjskih p<Jslova Engleske. i Francu~ke~e oga »plana« tako drze sadasnje vlade Pocnimo ad posljednjeg pitanja. Hitlerovska najezda naucila · ' • ':'a zapadu, Prosjecni covjek na z1e ;:mog~ ee~.u proste !jude Je bio prije rata. za kapitalistu . pa ~· sa a ~J~ takav kaka,v - ratue liferacije, proilirenJ"e fab~~a _trgovadck1 posao, To je a_ 1 zavo a, zarade, ·samo U zaprezl »Wall stroeta« zarade Za pros · • • · ji? rnku, za ra~~ni~1ef;~';:~j~ z:agj~g~oJi ~vi _od ;ada svo. •. e~ roJ?e zrtve, godine pune ocajanja i u.Zasa Fa~iz uzase, Prosjeeni <iovjek uvidJo ·e ~m ~e ~?u;w n~cuvene ratne robljavanju, 0 naj.surovi ·em ro Jst a Je. ~IJec o V]ekovnom ponijesu mogli do k J P VU.· Ah 1 na zapadu bitlerovci . onca provestl SVOJ »no vi . d k . narod, Sovjetska armi · .. · Pore a «; SOVJetski porobljavanja, ]a spasili su narod zapadne Evrope od . · 376 317 �Cak i medu faaistickim stijenama zatvora znali su po pona.Sanju svojih krvnika, da nacistima ide lose na istoku. N ajpoznatiji esesovci poslije Staljingrada i. Kurskog obruca pC,.. Cell SU gubiti sainOUV)Brenje, . U Francuskoj su komunisti bill prvi, koji su se latili oru.Zja. To ne moze zaboraviti francuski narad. Prosjecni covj ek, koji se do rata jos kolebao, i imao bilo kakva shvatanja o opasnostoma fasizma, u dane njemacke okupacije upoznao je prijatelje od neprijatelja. I aka on sada sa mrznjom i strahom spomene prosli rat, ali ta mrZnja i taj str:j.h n'jesu vezani samo za Hitlera. Narocli Evrope ne mogu zaboraviti kako su engleski reakcioneri, a za n.iima citav desni logor Evrope, podsticali i podrzavali njemaCki fasizam. Krupni kapital - to je rat. Eta sto je shvatio na zapadu prosjecni covjek. Sadasnji upravitelji zapadnog dijela Evrope sa uznemirenoscu promatraju, kako je prosti narod masovno postao ljevlcarskiji nego sto je bio prije rata. Osim toga postao je aktivniji. On se odlucno bori za mir u citavom svijetu, za prijatelistvo sa Sovietskim Savezom. On hoce da sebe vicli na strani posten:h upravljaca i ne ce da se ponovi proslo. Sada se u zapadnim clijelovima Evrope odigrava necuvena i odvratna politicka spekulacija sa posHjeratn'm teskocama. Sa porazavajucim licemjerjem, pod maskom iskrenosti taka zvane »socijalisticke vlade« Engleska i Francuska, plase svoje narodne mase bezizlaznim ekonomskim polozajem, koji se pribliZava sa oskud!icom i glad!. Bez pomoci iz vana, mi se ne moremo izvuci. Ko ee doci s tom pomoci? Bogati Amerikanci. Oni ce dati dolare osiromasenoj poslijeratnoj Evropi i tim dolarima Evro· pa ce stati na noge. , Sad se pojavio stari americki general Marsall sa svo.iim ,planom«. Plan je sasvim prost ... »Mi amerikanci dat cemo vam svoje novce, Vi Evropejci, za te novce kupite od nas sve to sto Cemo vam predio2Jiti, a potom - razici cemo SO«. ' Eto to je prosto, taka grubo, da tu i ne treba misliti ni o cemu. Rijec je o kupovini, ne nikakvih posjednih poduzeca, sahta, rudnika i1i tvornica, vee o zauzimanju citavih zemalja, koje treba po tom planu da potCine svu svoju privredu americkom krupnom kapitalu. , . »Marsalov plan« je odraz ·inter .• ]'ltala »Wa!-Streeta« kako ga nazi es:: ame;,rCkog krupnog ka~ :unenu . ulice gdje su u New-Yorku VaJu u ~ltavom. svij~tu, po ve naJkrupnijih miliiardera koncentr.rane banke 1 upra..»Wal-Street« davno m~st . . · s:mrti predsjednika Ruzvelta a o s:-Je!'skoJ vladavini, i poslije best'dno dlktiraju svoju .val . · am~rl;"k~. milijarderi otvoreno i Cima drzave. JU sa asnJ= americkim upravl.ia• '378. 379 �prije svega zele. »organizirati Evropu«, na zgodan im nacm oduzeti privredu i samostalnost zemalja Zapada. Radi toga oni ispocetka obnavljaju njemacku industriju, koja ce na taj nacin biti potcb;ljena americkom imperljalizmu. NajvaZnije u tom planu je to, sto zapadno-evropska reakcija rado unaprijed prodaje svoje zemlje ameriCkom kapitalu koji dolazi. Francuska burzoazija je pred drugi svjetski rat rekla: - Bolje Hitler -,.- nego narodni front. Engleska reakcija joj je ponovila: - Bolje Miinchen i ustupci Hitleru, nego suprostavljenje fa.SiStickoj ekspanziji. Sada americka ekspanzija (unapred) obecava podrsku evropskoj reakciji. Americki kapital zeli da organizira takav rel\im u Evropi koji bi obezbijedio americke interese. Privredno podcinjavanje americkim interesima nemoguce je bez politickog potcinjavanja. Americki dolar oznacava novu zlocinacku zavjeru protiv naroda citavog svijeta. Njegov pohod u zapadni dio Evrope ~ to su samo prvi koraci samouvjerenih i drskih do krajnjih granica americkih kraljeva dolara. Oni uz to zele, da poprave i svoje poslove jer c£ u Amerid nastupiti kriza. Potrebno im je cim prije nametnuti Evropi za amerikance povoljne uvjete trgovine. Oni. su lihvari, u asnovi. svih njihavih planova je zarada. Medutlm uzaludna je tastina aka »spasonosnag<< americkog . plana. Maze se ugovarati sa Churchillom, Bevinima i de-Golima, maze se pomoeu novaca i orui\ja staviti fasisticka vlada, ali se ne mogu obmanuti narodi. N acije. ne ce kupiti I SADRZAJ Branko Skrinja!: Zena u Jugoslaviji _ Strana dana.s 3 I. dio --"-- Borba za svjetski mir i demokraciju ·Jelena S~aoova: Klara Cetkin L~j Ara~on: Izvaci iz romana »B~sel~ka ~vo~a« N:na SulJe: Borci za sreCu pokolJ'enJ'a Nma P opova: p od us.Iovom jedinstva medunarodnog Zensko · · · · . pokreta .SVlh _ clemokratskih snaga' mo'. cemo da .se su~• . g ~,;. . pro t s_t av1mo ofanzfv.i rea l~cije _ Gurina: o_ vez.~ma MDFZ sa Zenama i Zen.skim d~mokra~ki~ organ:zamJama zemalja Istoka . Josip Bro~-Tit?'· Narodni front kao ~e~ar~din ' n'·Ck • orgamzaCIJa . a po 1 1 a Radovan ZogoviC: Prk~sn~ st;ofe Maca GrZetiC: Zena i Savez ·boraca. nar~dn~-osiobodila~kog. rata . • 9 11 15 l8 23 3t 38 58 61 II. dio - Rad n.' Kongresa AFz-a Jugoslavije Gov.or. _MarSala Tita. na II. Kongresu 'f V1Je .. . . 65 &ntl as.i,stk:nja Jugosla- 69 Kongr.ehs su p<Jzdravile dele~atk'nj~ ze~s.kih o;ganizacija ~tra.: m _zemalj1 . . 14 Cana Babovi'· Anti'f ,. · · · · · · • · c. a~:~ I StiCka fronta Zena u izgr.a.<.hijf""Zt! i":e· ~. .83 Vanda Novosel: Rezultati rada AFz-a i k,/c . . . . "! 1... ,, problemi . . . ne _.t• orgalllZ1<l10ni 99 M_ara Naceva: UCeSCe Zena. na.selu. •:.~ · · · · . u rekonstz:U,.KCiji · naiie· poIJ oprivrede . . ·-.. 116 Rezdlucije _I_I. Kongresa AFZ-a. o ~lav~im. z.ad-~d~a iena· Ju~ goslaVIJe . Statut ant"faS.istiCke fronte Zena Jugoslavije Izvrsni odbor AFz-a Jugoslavije 380 • •. 130 135 137' ~81 •, -~; ,, ,. ~i �Strana Pooiv Medtl!llarodnoj demOkratskoj federaciji zena za organiciranje pomoci grCkom n~odu u cije!oan sv•ijetu m. dio __: Znanjem posfuavamo VeCu • . • 1!ime b<llji i!.lvot naroda p~oduktivnost • • • . rada a . ' . Ing. Regan Duro: Petogod:snji plan polj oprivrede i •se!j ,Cke radne zadruge • • • . . . • . R. D.: Osnovna -prgan:ZacioD.a naCela i planixanje u seljaCkim ,, radnim zadruga:m.a_ ._ . . . • • • • • • R.. D.: Zena u seljackoj radnoj zadruzi V. Sm1rnov: Odlomci iz djela ~si.no¥i« Borci za bolju berbu i zetvu Ing. 0. Sucevic: Nauiino-ifltra.ZivaCki rad u po!jo~rivredi Milan Orlic: Paniuk M. 0.: Lan ' M. 0.: Konop!ja, ' Stjepan Ravnikar: Zuka (Brn.istra) s. R.: c:ko~ija . ' • Ing. Branko Seeen: Suncokret .ka-o u!j.arica s. R.: .secerna repa ,s. R.: Uljana repica "'Ing. Vera Mikoh.!eviC: Raspor.ed sjetve i &adnje u vrtu Ing. ii. B.: Uzgoj povrtnog bi!ja na organicama Ing. Elza Polak: ProJzvodn:;a povrtnog sjemena u seoskoin vrtu -lng. Zvonimir Kan~: Spremanje i trapljenje povrCa Ing. ii. B.: Mljekarstvo kao grana proizvodnj e Dr. G. Koddnec: Ishrana i njega steon.ih krava Ing. C. B.: 0 konzerviranju krm.iva Dr. G. K.: Ishrana i njega S'Prasnih krmaCa Dr. G. K: Ishrana i njega prasadi Dr. G. K.: Nasadivanje i valen;e S. Peradin: _PCelarenje i proizvo-dnj a med_a Vjeka Maro.ilic: Orgonizacija AFZ-a treba da bude cvr•t oslo. 'n'a.C Na·rOdnog: fronta . IV. dio - ' Pravilno odgojena djooa - Sretna buducnost "'''roda Tatjana Mar"nic: Odgoj naile djece u duhu nove Jugoslavije . Zdenka rrrznar: A11toritet roditelja Nevenka FrankoviC: Kazne i nagrade--u od.goju Ljubica Godler: Borba protiv djeeje svojeglavosti .· SteAa JeUc: Na.Za upravnica V. Lid"n: Taja<JStveno ostrvo 382 138 139 141 145 149 152 160 16G 16g 171 171 175 176 178 179 181 188 191 195 202 209 210 212 214 216 218 221 22g 231 239 245 250 254 260 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource 8. mart Subject The topic of the resource Osmi mart dan žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Branko Škrinjar, urednik Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Izdanje Glavnog odbora Antifašističke fronte žena Hrvatske Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Glavni odbor Antifašističke fronte žena Hrvatske Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 03-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 382 str. 1948 8. mart Međunarodni dan žena http://www.afzarhiv.org/files/original/ebb817123f83ccc227ddbba76c9beb7a.pdf 5d0bcf6e3b668fc06a8c982aaea06f7b PDF Text Text 1.1 4 . - ~- ' LES FEMMES YOUGOSLAVES DANS LA CONSTRUCTION DU SOCIALISME �LA LIBERTE DONT ILS JOUISSENT ET LA VIE HEUREUSE QU'ILS SONT EN TRAIN D'EDIFIER ONT ETE CONQUISES PAR LES PEUPLES DE YOUGOSLAVIE DANS LA LUTTE DE LIBERATION MENEE CONTRE l'OCCUPANT FASCISTE. NOS PEUPLES ONT DONNE, PROPORTIONNELLEMENT A LEURS FORCES, LEUR DIGNE CONTRIBUTION A LJ>, LUTTE CONTRE LE FASCISME, A YANT A SA TETE LA GRANDE fi UNION SOVIETIQUE. DANS LA LUTTE CONTRE l'OCCUPANT, MENEE SOUS LA CONDUITE DU PARTI COMMUNISTE ET DU CAMARADE TITO, NOS PEUPLES ONT AUSSI COMBA TTU POUR LA YOUGOSLAVIE NOUVEllE, POUR lE PAYS DE l'AVENIR HEUREUX.DES TRAVAillEURS LIBERES DE TOUTE EXPlOITATION. DEJA AU COURS DES PREMIERES. ANNEES DE LA lUTTE NOS PEUPlES INSTITUAIENT lEURS COMITES DE liBERATION NATIONAlE, lEUR PROPRE POUVOIR, lE POUVOIR POPUlAIRE, LA BASE FON. ' DAMENTAlE DE l'EDIFICATION SOCIALISTE ACTUEllE DE LA NOUVEllE YOUGOSlAVIE. A CETTE REVOlUTION DU PEUPlE, ACCOMPliE DANS NOTRE PAYS, lES FEMMES ONT PARTICIPE EN MASSE, CONSCIENTES DES EVENEMENTS HISTORIQUES DANS lE MONDE, CONSCIENTE~ DU FAIT QUE LA LUTTE DE LIBERATION NATIONAlE EST LA lUTTE POUR l'AVENIR HEUREUX DE NOS PEUPlES, POUR l'AVENIR HEUREUX DES FEMMES ET POUR lEUR EGAliTE EN DROITS. AUJOURD'HUI, AlORS QUE DANS NOlRE PAYS SE D5ROUlE LA lUTTE TENACE POUR lE SOCIALISME, POUR LA VIE HEUREUSE DES TRAVAillEURS, LA VIE HEUREUSE DES FEMMES, DES MERES ET DES ENFANTS, DES MilliONS DE FEMMES YOUGOSlAVES Y PRENNENT PART, PENETREES D'UN AMOUR CONSCIENT ET PROFOND POUR lE PROGRES DE lEUR JEUNE REPUBLIQUE; PENETREES DU FAIT QUE SEUlE l'EDIFICA TION DU SOCIAliSME EST EN ETAT D' ASSURER A LA FEMME lES POSSIBILITES D'ATTEINDRE UNE VIE DIGNE D'ETRE VECUE PAR UN ETRE HUMAIN; PENETREES AUSSI D'UNE HAINE PROFONDE CONTRE lES IMPERIALISTES, lES INSTIGATEURS DE GUERRE ET lES NOUVEllES PROFUSIONS DE SANG, CONTRE lES OPPRESSIONS DE TOUTE SORTE ET INDISSOlUBlEMENT UNIES A TOUTES lES FORCES DEMOCRATIQUES A YANT A lEUR TETE l'UNION SOVIETIQUE. lA.GRANDE MASSE DES FEMMES YO'UGOSlAVES, DES MilliONS DE TRAVAillEUSES, DEVIENNENT AINSI lES CREATRICES DU NOUVEl ORDRE SOCIAl, DU SOCIALISME. ��l'occupant a passe par 1.3. Execwtion en masse de partisans prisonniers a Celie - 1942 �100.000 femmes se sont enr6h~es dans les rangs de l'armee de liberation nationale, 25.000 d'entre elles sont mortes en combattant 1 40.000 ont 9t6 blessees et 3.000 sont restees muti19es. �«NOS FILLES SE SONT ENG A GEES DANS LES PREMIERS RANGS DE L' ARMEE DE LIBERATION NATIONALE ET DES DETACHEMENTS DE PARTISANS YOUGOSLAVES. NOTRE ARRIERE TEMOIGNE TOUT PARTICULIEREMENT OU'EllES SAVENT APPRECIER LA VALEUR HISTORIOUE DE CE MOMENT, DECISIF POUR LE SORT DE L'HUMANITE ENTIERE, DECISIF POUR LE SORT DES FEMMES.n TITO Exlru1t d'un discours du MarOchu! lito 8 !<:~ PwmiOtc Conference du Front <:Jnllfascislo des Femme$ tie Yougoslavie. lenue sur Je terriloire Jibw en 1942 el lerriloire llbre el du terriloire occupe. a laquollo parlicipOront les dQICgu6os du L'inflrmiere de Ia troupe. �l'Armee de liberation nationale 6tait fermement soutenue a Varri&re par les femmes. les femmes de Kozara, RP de Bos·nie, et Herzegovine, dans les brigades de travail, en 1942, �AU COURS DE LA lUTTE CONTRE l'OCCUPANT ET LES TRAITRES DU PAYS, LE PEUPLE CREA LES COMITES DE LIBERATION NATIONALE, ORGANES DU POUVOIR POPULAIRE. a Meeting pour les elections des ComHes populaires ·en Bosnie, Titchevo, en 1942. Sur les pancartes on peut lire: «Vive le P.ouvoir populaire, Vivent les Comites de liberation nationale, Vive le camarade Tito» �la conference du Front antifasciste des femmes en Dalmatie eil 1943 �L' AMOUR POUR L'UNION SOVIETIOUE, PREMIER PAYS DU SOCIALISM E. LA FOI EN SA FORCE INVINCIBLE, LA LUTTE HEROIOUE DES PEUPLES SOVIETIOUES, LES EXEMPLES DONNES PAR LES CITOYENS SOVIETIOUES, EXEMPLES QUE NOUS NOUS SOMMES EFFORCES DE SUIVRE, NOUS ONT AIDE A PERSEVERER DANS LA LUTTE SANGLANTE CONTRE L'OCCUPANT. L'ATTACHEMENT DE NOS PEUPLES A CEUX DE L'UNION SOVIETIOUE S'EST EPANOUI DAVANTAGE DANS LA LUTTE COMMUNE CONTRE L'ENNEMI COMMUN, LE FASCISME, ET CES LIENS SONT DEVENUS INDISSOLUBLES. Les d€1€gu€es au jer Congres du Front antifasciste des Femmes de Yougoslavie acclament Maria Vasi/ievna SariCeva, Chef de Ia des femmes sovietlques �•.. lrt'a,ccueil fait a Ia Dele· des femmes so· ·ietiqtJes en Slovenie l·es paysans !(~qvirons de Belg ra· uMo~ �Meeting du Front antifasciste des Femmes a Belgrade a Ia veille des elections de novembre 1945 �Boi:idarka DamjanoviC, dOputee a I'AssembiOe nationale, en train de signer !a Constitution de Ia R6publique rative Populai_re de YougosJavie qui forme une communaute de peup!es egaux en drolts le peuple acclame Ia Republique Fe ��Avant son depart pour Ia Contereflce de Ia Paix, Je camarade Kardelj est charge par- les femmes de Ia Marche Julienne de transmettre leurs revendlcations pour une Paix justa, con· forme au droit des peuples de disposer d'euxm~mes Julienne et pour le rattachement de Ia Marche a Ia Yougoslavie �LES USINES SONT DEVENUES LA PROPRIETE DU PEUPL �L A TERRE APPARTIENT A CEUX au 1 LA CULTIVENT Une seance du Tribunal agreire dans Ia r0gion du Srem. Toutes les richesses minieres, toutes ·les communications fcrroviaires et a&riennes, les services des PTT et de Ia TSF sont devenus Ia propriete du peuple. Les finances, l'industrie et le commerce ont pass6 dans les mains du peuple. La terre a 6t6 enlev&e aux grands propri6taires ionciers, aux banquiers et a !'8glise, sans aucune espece de dB· dommagement et distribw§e gratuilement aux paysans pauvres. La superficie maxima d'une propri6t6 fonciere est. limitee a 30 hectares. ��«LES FEMMES SONT EGALES EN DROIT AUX HOMMES DANS TOUS LES DOMAINES DE LA VIE DE L'ET AT, TANT ECONOMIOUE, SOCIAL QUE POLITIOUE. A TRAVAIL EGAL, LES FEMMES ONT DROIT A UN SALAIRE EGAL A CELUI DES HOMMES ET JOUISSENT D'UNE PROTECTION PARTICULIERE DANS LES RAPPORTS DE TRAVAIL. L'ETAT PROTEGE PARTICULIEREMENT LES INTERETS DE LA MERE ET DE L'ENFANT PAR LA FONDATION DE MATERNITES, DE JARDINS D'ENFANTS ET DE CRECHES ET PARLE DROIT A UN CONGE PAYE AVANT ET APRES L'ACCOUCHEMENT.>> Article 24 de Ia Cons1itution de Ia RFP de Yougoslavie. �CONSACRONS TO UTES NOS FORCES AU REDRESSEMENT DU PA �~v Le premier Congres du Front Antifasciste des Femmes de Croatie s'est tenu en 1945 avec le mot d'ofdre: <<AC.:;;_¢1erons le redressement du paysn, �I j I I lE PEUPLE lABORIEUX DE YOUGOSlA~ UNI AU SEIN DU FRONT POPUlAIRE,j PRIS, SOUS LA CONDUITE DU PARTI C~ MUNISTE, lE POUVOIR EN MAINS ET Cc:j TINUE, SOUS SA CONDUITE, A lUT~ POUR ['EDIFICATION DU SOCIAliSME. I ' ' l'ElAN AU TRAVAil QUI SE MANIFEST Sl VIVEMENT DANS NOTRE PAYS EST l'EX PRESSION DE LA CONSCIENCE DE NOTR PEUPlE DE TRAVAillER POUR lUI·MEME POUR SON AVENIR, DE TRAVAillER l'EDIFICATION D'UN PAYS OU l'EXPLOITA TION DE l'HOMME PAR l'HOMME N'EXI STERA PAS ��<dL VA SANS DIRE OUE, DANS LA YOUGOSLAVIE NOUVELLE, L'ECONOMIE PLANIFIEE ET LA REUSSITE DE CELLE-CI SONT ETROITEMENT LIEES AU NOUVEL ORDRE SOCIAL. CETTE ECONOMIE PLANIFIEE SERAIT IRREALISABLE SANS UN TEL ORDRE SOCIAL, SANS LE PASSAGE DES MOYENS DE PRODUCTION DE LA PROPRIETE PRIVEE A LA PROPRIETE COMMUNE, SANS LA NOUVELLE DEMOCRA TIE VERIT ABLEMENT PO PULA IRE. ELLE EST POSSIBLE CHEZ NOUS PARCE OUE L'INDUSTRIE, LES MINES ET TOUTES LES AUTRES RICHESSES DU PAYS SE TROUVENT DANS LES MAINS DU PEUPLE. DANS LA PERIODE LIMITEE D'APRES GUERRE, PERIODE DE L'EDIFICATION QU PAYS, NOS PEUPLES ONT MONTRE UNE TELLE FORCE CREA TRICE ET ONT ATTEINT DE Sl GRANDS RESULTATS, OUE CELA REPRESENTE UNE PLEINE GARANTIE DE NOTRE CAPACITE DE REALISER DES TACHES ENCORE PLUS DIFFICILES OUE CE PLAN OUINOUENNAL.» TITO �����LES OUVRIERS, LES PAYSANS, TOUS LES HOMMES LABORIEUX DE NOTRE PAYS ONT ADOPTE AVEC ENTHOUSIASME NOTRE PLAN OUINOUENNAL. NOUS EN AVONS LA PREUVE DANS LES RESULTATS OBTENUS. AU COURS DU PREMIER SEMESTRE DE l' ANNEE 1948, lES ENTREPRISES INDUSTRIELLES D'IMPORTANCE NATIONALE ONT REALISE LE PLAN A RAISON DE 106%. PARMI lES GRAN DES CONSTRUCTIONS TERMINEES, LES PlUS IMPORT ANTES SONT: LA VOlE FERREE DE LA JEUNESSE CHAMATS·SARAYEVO, LA FABRIOUE DE MACHINES·OUTILS <dVO LOLA-RIBAR», LA CENTRALE HYDRAULIOUE PRES DE MARIBOR, ETC. �POUR ACCELERER LA REALISATION DU PLAN, LE PEUPLE TRAVAILLE BENEVOLEiviENT A DES CONSTRUCTIONS DIVERSES. L'EiviULATION EST DEVENUE UN SYSTEiviE DE TRAVAIL, AUSSI BIEN SUR LES CHANTIERS DE TRAVAIL BENEVOLE QUE DANS LES FABRIQUES. LA PARTICIPATION DES FEMMES A CES TRAVAUX EST TRES MASSIVE. LES FEMMES FORMENT PLUS DE 50% DE L'EFFECTIF DES BRIGADES DU FRONT POPULAIRE. C'EST AINSI QUE LES FEMMES DE LA RP DE BOSNIE ET HERZEGOVINE, EMPLOYEES A DES TRAVAUX TRES DIVERS, ONT OFFERT 25.760.140 JOURNEES DE TRAVAIL AU.COURS DE TROIS ANNEES. LE FRONT POPULAIRE, ORGANISATION MONOLITHE DE NOS TRAVAILLEURS, MOBILISE ET ORGANISE NOTRE PEUPLE POUR ACCOMPLIR DES TRAVAUX BENEVOLES. LE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES, EN TANT QUE PARTIE DU FRONT POPULAIRE, MOBILISE LES FEMMES, AUSSI BIEN POUR LE TRAVAIL BENEVOLE, QUE POUR LA REALISATION DES AUTRES TACHES DE L'EDIFICA TION SOCIAliSTE. �DANS LES FABRIQUES, DANS LES CHAMPS, SUR LES CHANTIERS, AU COURS DES TRAVAUX BENEVOLES, L'ELAN AU TRAVAIL ET L'EMULATION POUR REALISER ET DEPASSER LES TACHES FIXEES PAR LE PLAN SE SONT PARTICULJEREMENT ACCENTUES A LA VEILLE DU Vema CONGRES DU PARTI COMMUNISTE DE YOUGOSLAVIE, CAR NOS TRAVAILLEURS SAVENT BIEN QUE LE Vomo CONGRES EST D'UNE IMPORTANCE HISTORIQUE POUR LA DETERMINATION DU COURS QUE SUIVRA L'EDIFICA TION DU SOCIALJSME DANS NOTRE PAYS. CERTAINES ENTREPRISES ONT DEJA REALISE LE PLAN PREVU POUR L'ANNEE 1948 AU COURS DE LA COMPETITION QUI PRECEDAIT LE Vomo CONGRES. 70.000 FEMMES DE ZAGREB ONT FOURNI 191.123 HEURES DE TRAVAIL A LA SEULE CONSTRUCTION DE L'AUTOSTRADE ZAGREB-BELGRADE. lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES A ORGANISE, AU COURS DE CES TRAVAUX DE COMPETITION, LA GARDE DE 11.000 ENFANTS DES OUVRIERES BENEVOLES. 10.850 fEMMES DE PLUSIEURS VILLAGES DE MACEDOINE ONT PARTICIPE A LA CONSTRUCTION DE FOYERS COOPERATIFS. �LE yomo CONGRES DU PARTI COMMUNISTE DE YOUGOSLAVIE, TENU A BELGRADE EN 1948, AU COURS DE SA SEANCE DU 21 JUILLET. Parmi 2.344 d&Ji:guli's pr&sent au Congres, il y avail 227 femmes ����NOTRE PAYS NE CONNAIT PLUS LE CHOMAGE. l'EDIFICATION DU SOCIALISME RECLAME DES MILLIONS DE MAINS LABORIEUSES. LES FEMMES FONT LEUR ENTREE DANS TO UTES lES BRANCHES DE l'ECONOMIE. Partlcipation des femmes strle: Industria du tabac textile a . . . . . . l'indu- 75% . . . . . . . . . 68 % Filatures du lin et du chanvre 64% fndustrie graphique 60% les femmes font leur entree dans l'lndustrie metallurgique �lndustrie alimentaire . . . . 35,9% de J'electricite 31,4% du bois 27 '% . . . . metallurgique 22,9% chimique 2~,2% L'industrie c:nematographique et l'in· dustrie radlophonique sent deux nou· velles branches industrlelles dans notre pays �A TRAVAIL EGAL, SALAIRE EGAL �LE SALAIRE DES FEMMES, DANS L'ANCIENNE YOUGOSLAVIE, ETAIT DE 25 A 30% INFERIEUR A CELUI DES HOMMES ET ELLES ETAIENT, EN GENERAL, EMPLOYEES COMME SIMPLE MAIN D'OEUVRE, SANS AUCUNE QUALIFICATION PROFESSIONNELLE. LES JEUNES FILLES DE 13 A 22 ANS CONSTITUAIENT LES 38,5% DES OUVRIERES, ELLES N'AVAIENT AUCUNE POSSIBILITE D'ATTEINDRE DES POSTES PLUS QUALIFIES; TANDIS QU'AUJOURD'HUI NOS JEUNES APPRENTIES SUIVENT DES COURS OBLIGATO/RES ET LE TEMPS QU'ELLES Y PASSENT EST COMPRIS DANS LEURS HEURES DE NOMBREUX SONT lES COURS QUI RENDENT POSSIBLE LA FORMATION PROFESS!ONNELLE DES OUVRIERES. TRAVAIL. �OuvriGres~etudiantes a Ia sortie de l'Universite de Belgrade C'EST POUR LA PREMIERE FOIS EN YOUGOSLAVIE QU'UN GROUPE D'OUVRIERS A PU TERMINER SES ETUDES SECONDAIRES ET S'INSCRIRE A l'UNIVERSITE. �LE TRAVAIL EST DEVENU UN HONNEUR POUR LES CITOYENS DE LA REPUBliQUE FEDERATIVE POPULAIRE DE YOUGOSLAVIE. LA CONSCIENCE DE TRAVAILLER POUR ELLES-MEMES, POUR UNE VIE PLUS AISEE DE LEURS ENFANTS, FAIT DE NOS FEMMES DES HEROINES DU TRAVAIL. LES FEMMES CONSTITUENT 25,13% DU NOMBRE TOTAL DES OUVRIERS DE CHOC ET 23% DES OUVRIERS DE CHOC DANS L'INDUSTRIE METALLURGIQUE. Mathilde Baruch, nommee sept fois ouvriere de choc, porteuse de l'ordre du travait instruisant des jeunes ouvriCres �lENTCHE MHKOVA, ouvriOre de MacCdoine, travaillant dans l'industrie du tabac, porteusc de l'ordre du travail, nous dit au !lOme Congr&s des femmes de Yougoslavle. «LES FEMMES N'ONT PAS SEULEMENT ADOPTE L'EMULATION COMME SYSTEME DE TRAVAIL, ELLES SONT AUSSI LES PROPAGATRICES ET LES INITIATRICES DE CE SYSTEME DANS NOS ENTREPRISE$. APRES QUE J'EUS LANCE MON DEFI A TOUS LES OUVRIERS DE L'INDUSTRIE DU TABAC DE YOUGOSLAVIE, LES APPELANT A SURPASSER LA NORME DE 40%, LE DEPASSEMENT DE CELLE-CI DANS TOUTES LES ENTREPRISES SE MIT A MONTER AVEC UNE TELLE RAPIDITE, QU'A LA FIN DE LA COMPETITION ELLE A TTEIGNAIT 300 %.» ~LSA VEGMAN, rationalisatrice et ouvriere de choc, dit au nemo Congr&s des femmes de Yougos!avie: «IL Y A 26 ANS QUE JE TRAVAILLE A LA FABRIQUE ET MALGRE DES PROGRES RAPIDES DANS MON TRAVAIL, JE CONTINUAl$ A TOUCHER, PENDANT DE LONGUES ANNEES, MA PAYE DE DEBUTANTE. LORSQUE JE DEMANDAIS UNE AUGMENTATION, ON ME LA REFUSAIT SOUS PRETEXTE QU'IL NE SERAIT PAS JUSTE QUE JE SOlS PAYEE COMME UN HOMME. JE DETESTAIS LE REGIME D'ALORS, MAIS J'AIMAIS TRAVAILLER ET JE DESIRAIS ME PERFECTIONNER, PARCE QUE JE SAVAIS QU'AINSI JE POURRAIS UN JOUR SERVIR MON PEUPLE. CONSCIENTES DE L'AMELIORATION DES CONDITIONS DE TRAVAIL, NOUS AVONS, NOUS AUTRES FEMMES, ENGAGE TOUTES NOS FORCES POUR AUGMENTER LA PRODUCTION. J'AI ABREGE LA DUREE DU PROCEDE DE PRODUCTION DE 50%, ECONOMISE DES MATIERES PREMIERES ETC. TOUT CE QUE l'AI FAIT, JE L'AI FAIT PAR AMOUR POUR MON PEUPLE ET PAR DESIR DE CONTRIBUER A. LA REALISATION DU PLAN.» �-~,, . "J( '·, ·;c,'~:t)'),.::;, "' - .\ __ /. ,_•-','-·. ··, \";.\-.)'-~ / --";;;;;··-~ �D'apres Ia Joi sur les Assurances sociales, tout trav ailleur est obligatoirement assure, if a droit a des soins gratuits dans Jes h6pitaux, les sanatoria 1 Jes stations de cure d'eau et Jes stations baln&aires, de meme qu'a une allocation monetaire pour l'entrelien de su famille. aptitudes au travail, it a droit a une rente, sans egard a D~ns Je cas de Ia diminution de ses Ia duree de son stage de travail et, dans les cas d'€puisement, Ia rente lui est versee sans consideration d'8Qe. les travailleurs ont droit a un conge annuel pay€. �Maison do repos a Ulcinj routes les entreprises sont tenues a organiser des restaurants pour leurs ouvriers Nouvelles maisons d'habitation pour les ouvriers en Slovenie �lES PAYSANS TRAVAillEURS CHEZ NOUS, S'APPUYANT SUR LEURS CONVICTIONS ET lEURS EXPERIENCES PERSONNEllES, lUTTENT POUR LA METAMORPHOSE SOCIALISTE DU PAYS SECONDES EN CELA, PAR LES AUTORITES DE l'ETAT POPULAIRE, lE PAYSAN TRAVAillEUR SAlT QUE LA SOCIALISATION DU VIllAGE SIGNIFIE POUR lUI UNE VIE MEillEURE ET QUE lES COOPERATIVES SONT LA VOlE QUI Y MENE, C'EST POURQUOI lES PAYSANS ADHERENT EN MASSE AUX COOPERATIVES, PROFITANT DE TOUTES lES FACILITES ET DE l' APPUI COMPLET DE l'ETAT PO PULA IRE, DANS lES COOPERATIVES, EN PARTICULIER DANS LES COOPERATIVES RURALES DE TRAVAil OU lES PAYSANS METTENT lEUR TERRE EN COMMUN ET LA CULTIVENT ENSEMBLE, l'EXISTENCE DE LA PAYSANNE SE TRANSFORME. AU liEU D'ETRE COMME AUTREFOIS UNE ESCLAVE, EllE EST MAINTENANT UN MEMBRE DE LA COOPERATIVE EGAl AUX AUT RES ET DE NOUVEAUX HORIZONS SERE INS S'OUVRENT DEVANT EllE, lUI PROMETT ANT UNE VIE NOUVEllE DONT EllE EST DEJA CONSCIENTE. �foyer coop4ratif de' Preljina, un des nombreux foyers termin6s le Front populaire a prls !'·engagement de. construire dans tout Je pays, au cours de l'annee 1948, 4.000 sieges de cooperatives, foyers economiques et culturels des coope- ratives rurales �Le nombre des cooperatives vail etait en d0cembre 1947 de en avril 1948 il montait GOJA DJURITCH, chef de brigade de Ia cooperative rura!e de travail du village de Bukvik, a dit au I!Omo Congres des femmes de Yougos!avie: «CHEZ NOUS, ON NE SE SERT PLUS D'ARAIRES SURANNES. NOTRE TERRE EST LABOUREE PAR DES TRACTEURS. NOUS AVONS AUGMENTE LE RENDEMENT DE NOS CHAMPS PAR UNE CULTURE RATIONNELLE, Sf BIEN OU'IL DEPASSE CELUI DES PROPRIETES PRIVEES. DANS NOTRE COOPERATIVE, COMME DANS UNE ENTREPRISE, L'EMULATION EST DEVENUE UN SYSTEME DE TRAVAIL. DES DEFIS SONT LANCES DE BRIGADE A BRIGADE ET DE TRAVAILLEUR A TRAVAILLEUR. L'ANNEE PASSEE NOUS AVONS CONSTRUIT UN MOULIN, UNE LAITERIE ET PLUSIEURS AUTRES BATIMENTS. NOUS SOMMES EN TRAIN D'INTRODUIRE LA LUMIERE ElECTRIOUE QUE BEAUCOUP DE NOS VILLAGEOIS N'ONT JAMAIS VUE DE LEUR VIE.» a 904 �de de La cooperative agricole du village de Boljevci a remporte le premier prix de 100.000 dinars dulls agricoles de Novi Sad a !'exposition des pro~ �Pres de .deux cents families habitent le village. de Lazaropolje. Autrefois les families pauvres. de ce village etaient au servlce de quelques paysans riches a qui .jJs gardaien t Jes ilroupeaux sur Jes vastes ptiturages du mont Bi·stra. Aujourd'hui ces familles sent reunies dans une cooperative de travail et .sont en 'train d'&difier une vie meilleur-a. La co!lectivite re<;:oit son bl€- de ses champs qui donnent aussi des betteraves, du tabac et des centaines de milliers de kilogrammes de pommes de terre. La brigade agric~le a construit une citerne et a protege ainsi de Ia s&cheresse 90% des semences. Mais ce n'est pas seulement dans les brigades agricoles que les femmes de Lazaropolje travaillent bien. En 1946, e!Jes ant commence a tisser des tapis dans leur cooperative. Ce travail a d&bute par un cours professionnel. La cooperative a fourni douze ouvri9res sp&cialisees comme instructeurs. II y a aujourd'hui a lazaropolje 400 femmes qui travaillent dans les brigades de lissage de tapis. La c'aaperative a aussi son atelier de lissage d'etoffes. les femmes y travaillent egalement. Une centrale electriqUe a ete elevee. le pauvre village de naguere mene une existence nouvelle. �La cooperative rura!e de travail <cMar€chal Tito)) a Koria se prepare a Ia semail!e Labourage et semai!Jes dans Ia cooperative de travail «Fratemile e-t unitEnl de Zrenjanin ��SUIVANT LE PLAN OUINQUENNAL, LA SUPERFICIE ENoEMENCEE EN PLANTE$ INOUSTRIELLES AUGMENTERA DE 241 % PAR RAPPORT A l'ANNEE 1939. �DANS L'ANCIENNE YOUGOSLAVIE, PlUSIEURS MILLIONS DE FEMMES VIVAIENT DANS L'OBSCURITE ET L'IGNORANCE. 44 % DE LA POPULATION, DONT 73 % DE FEMMES, ETA IT ILLETTREE. TIRER LES FEMMES DE L'OBSCURITE ET DE L'IGNORANCE EST LE PREMIER PAS DANS LA VOlE DE LEUR DEVELOPPEMENT FUTUR. TOUS LES ILLETTRES AU-DESSOUS DE 45 ANS SUIVRONT, JUSOU'A LA FIN DE L'ANNEE 1951, LES COURS ORGANISES PAR LES AUTORITES POPULAIRES AVEC L'ASSISTANCE DU FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES. GRACE A LA CREATION VEAUX ILLETTRES. 782.789 EN 1938-39. DE NOUVELLES ECOLES IL N'Y AURA PLUS DE NOU- PENDANT L'ANNEE SCOLAIRE 1947-48 NOUS AVIONS DEJA 1.669.778 ELEVES, CONTRE �Un cours pour illetlr&s Depuis Ia liberation, 902.565 femmes ont apprls il lire et a ecrire L'lnstruclion des femmes musulmanes les libere de leurs pn§juges seculaires et leur fail en/ever te voile· traditionnel qui couvreit leur visage �POUR ELEVER LE NIVEAU CULTUREL DE LA FEMME, ON NE SE BORNE PAS A LUI APPRENDRE A LIRE ET A ECRIRE. LE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES A CREE, DEJA AU TEMPS DE LA lUTTE DE LIBERATION NATIONALE, DES CERCLES DE LECTURE ET DIVERSE$ SORTES DE COURS. PARMI LESOUELS DES COURS DE CULTURE GENERALE. LE NOMBRE DE CEUX-CI DEPASSE AUJOURD'HUI PlUSIEURS DIZAINES DE MILLIERS. TOUS CES COURS AIDENT LA FEMME A SE RENDRE APTE A MIEUX SERVIR SON PAYS .. �Pourcentage des femmes dans les Gcoles secondaires professionnelles: Ecolos industrie11es 59,6 lf# d'agronomie 16,1 :1;; minli3res 13,1% des transports et communications 8,8 5'~ �landis qu'il y avail en 1939, dans l'ancienne Yougoslavie, 17.739 etudiants dans les Universit&s et ecole::; superieures, dont 21,4% d'etudianles, en 1947 nous en avo.ns ~6.~23, dent 32,5% d'etudiantes. �LA SCIENCE, LA CULTURE ET LES ARTS SONT DEVENUS LA PROPRIETE DU PEUPLE En Yougoslavie i! y avail: en 1938 en 1948 Theatros 24 47 Cin&mas 413 652 llvres et brochures pub\ies . . 1.057 2.370 (en 1947) �LES FEMMES OCCUPENT DES POSTES RESPON- SABLES DANS TOUS LES DOMAINES DE LA VIE DE l'ETAT, TANT ECONOMIOUE, POLITIOUE QUE SOCIAL Tomsitch, s'ecrGtaire du Conseil federal de I'Assem- nationaLe de Ia R6publique Federative Populaire de oslavie et -presidente du Front an1ifasciste des Fem:le Yougoslavie ia-Tsana Babovitch, d6put6e a I'Assemblt.~e nationale, ' du travail de Ia RP de Serbie Vera Aceva, dGputee a J'Assemblt~e nationale et pr6sidente du Comlte populaire de Ia vllle de Skoplje, ville princlpale de la Macedolne �Une femme, membre du Comite populaire, en traln de contr61er Ia caisse du Comlte Le nombre des femmes membres des Comites populaires d&passe 8.000, celui des jurees aussi. II y a 46 femmes d€!put9es dans les Assemblees republicaines et 22 a I' Assemblee nationale. Dans les Gouvernements republicains il y a 6 femmes ministres. �Mitra Mitrovich, d&put&e a \' Assembl&e nale et ministre de !'Instruction publique RP de Serbie Anka B&rus, dE!putee a I'As~emblee et ministre des Finances de Ia RP de Kata Pei'novitch, deputee a I'Ass·embiOe natio· nale et vice-pr&sidente du Front antifas,iste des Femmes de Yougoslavie �deputee a l'Assemb!&e natlona!e et vice· du Front antifasciste des Femmes de Milada Rajter, mcmbre du de Yougoslavie Comit~ Yougo~ Ex&cutif des syndicats Bosa Cvetich, d&put&e a !'Assembl&e na1ionale �Stana Tomach9vitch, membre de !'Executive du Com!te Cen~ tral de Ia Jeunesse populaire de Yougoslavie Lepa Perovitch deputee et secretaire de Ia Commission de Vukica Mitchunovich 1 officier de l'Armee yougoslave ContrOie federate �Dermastia, directrice en chef de Ia Direction g6n6rale culrs et caoutchoucs Ankica Miku!itch, mutilee de guerre, membre du Comite Executif de !'Union des mutilOs de guerre Bullna Baruh, membra du Comite Executif de !'Union des muti16s de guerre, me.re de clnq enfants tombes dans Ia guerre de lib&ration nation~Je �Dora Filipovitch, professeur de bact6rio· Iogie Milica Prodanovitch, dir-ectrice de Ia Biblioth6que universi. talre de Belgrade a J'Universite de Z·agreb �Desanka ·Maksimovitch, poete, la.u~ reate du Prix du Comite de Culture et des Ans Vika Podgorska, premiere tragedien~ ne du Theatre de Zagreb, membre . du Comite Central f~sc;;ist~ du Front anti· d9s Fernrn'>S de Yougoslavie �DANS NOTRE PAYS, OU LE SOCIALISME EST EN VOlE DE REALISATION, LA PROTECTION DE L'ENFANCE INCOMBE A L'ETAT QUI EST SECONDE EN. CECI PAR LES ORGANISATIONS DE MASSE, LE MARl AGE ET LA FAMillE SONT PlACES SOUS LA PROTECTION DE L'ETAT. LES PARENTS ONT LES MEMES OBLIGATIONS ET DEVOIRS ENVERS lES ENFANTS NES EN DEHORS DU MARIAGE OU'ENVERS LES ENFANTS NES DU MARIAGE, l'ETAT PROHGE PARTICULI~REMENT LES INTERETS DE lA MtRE ET DE L'ENFANT PAR LA FONDATION DE MATERNITES, DE CRECHES, DE GARDERIES D'ENFANTS, D'INTERNATS, DE CANTINES SCOlAIRES, DE CONSUlTATIONS ET DE DISPENSAIRES, LE NOMBRE DE CES INSTITUTIONS GRANDIT SANS CESSE. �l'anclenne Yougoslavie occupait, par la morta!it& infantile, Ia deuxi&me place en Europe. les conditions economiques dlfficiles, !'absence d'lnstitutlons sanitaires et !'ignorance des femmes faisaient que seuls les deux liers des enfants nes vivants atteignaient J'8ge de vingt ans. Dans J'ancienne Yougoslavie un enfant sur trois t?tait destine des notions d'hygi&ne et s'est Cleve de 700 a a a Ia mort. Aujourd'hui on s'efforce systCmatiquement a donner a Ia femme multiplier Jes institutions sanitaires. le nombre de lits dans les maternlt&s 3.079, tandis que le nombre des dispensaires et des consultations a ete triple. �Ia clinique d'at:t:ouchement de Ljubljana 4.228 femmes ont accouch& en 1947 �Dans Ia salle d'aHenle d'une consultation Le m&decin vient d'arriver au village ��UN CONGE DE SIX SEMAINES AVANT ET SIX SEMAINES APRES ['ACCOUCHEMENT EST GARANTI PAR LA LOI A l'OUVRIERE OUI DEVIENT MERE. ELLE A JN OUTRE DROIT A DES SOINS GRATUITS PENDANT LES COUCHES ET A UNE ALLOCATION MONETAIRE POUR LA NOURRITURE DE l'ENFANT DURANT TROIS MOIS. UNE ORDONNANCE DU GOUVERNEMENT DE LA REPUBLIOUE FEDERATIVE POPULAIRE DE YOUGOSLAVIE PRESCRIT AUX ENTREPRISES OT AUX INSTITUTIONS LA FONDATION DE CRECHES ET DE GARDERIES POUR LES ENFANTS DE LEURS EMPLOYES, ELLES EN SUPPORTENT MINIME DE LA PART DES PARENTS. LES FRAIS AVEC UNE CONTRIBUTION ��LE NOMBRE DES ENFANTS QUI ONT PASSE LEURS VACANCES A LA MONTAGNE OU AU BORD DE LA MER EST DE 34.788 EN 1946 86.166 EN 1947 PlUS DE 120.000 EN 1948 �lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES APPUIE FERMEMENT lES AUTORITES POPUlAIRES DANS lA PROTECTION DE l'ENFANCE. lES FEMMES CONTRIBUENT A lA FONDATION DE NOUVEllES INSTITUTIONS POUR l'ENFANCE ET ASSURENT DE lEUR APPUI TOUTES CEllES QUI VIENNENT EN AIDE A l'OUVRIERE ET A lA MERE, EllES CONTROlENT AUSSI lE FONCTIONNEMENT DE CES INSTITUTIONS. lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES S'OCCUPE ACTIVEMENT DE L'EDUCATION SANITAIRE DE lA FEMME. �Au cours de Ia Semaine de I'Enfance, organis0e chaque annee, les Autorit&s populaires et Jes organisations de masse recapitulent les resultats de leur activite dans le domaine de Ia protection de J'enfance et posent les taches qui se presentent immediatement devant elles. Le Front antitasciste des Femmes a organise dans Jes villages une serie de cours et de conferences sur Ia garde et l'&ducation des enfants, en m&me temps qu'il aidait a Ia fondation d'in- stitutions pour l'enfance. C'est ainsi qu'au cours de Ia Semaine de I'Enfance en 1948, 135 jardins d'enfants ont ete am6nag6s dans Ia RP de Croatie et 28 a Belgrade. �<NOTRE DEVOIR EST AVANT TOUT D'APPRENDRE AF\N DE POUVOIR ETRE UTILES A VOTRE PATRIE. VOUS DEVEZ BIEN APPRENDRE, APPRENDRE DES CHOSES NECESSAIRES DANS L'EXISTENCE D'UN HOMME; ENSUITE, IL FAUT QUE VOUS APPRENIEZ COMMENT IL FAUT AlMER SA PATRIE QUI A VERSE TANT DE SANG POUR LALIBERTE; ET ENCORE: IL FAUT QUE VOUS SOYEZ ELEVES DANS L'ESPRIT DES VERITABLES FILS DE VOTRE PATRIE, COMME VOS CAMARADES AINES, LES JEUNES, ONT ETE ELEVES PAR LA GUERRE. NOUS AVONS DEVANT NOUS DE GRANDES TACHES ET JE SUIS PERSUADE QUE VOUS LES ACCOMPLIREZ.» TITO Dans un entretien avec Jes pionniers de Belgrade. le Pouvoir -populaire ne .se preocC.upe pas seufement de Ia sante des petits et de leur education, mais aussi de leur enfunce joyeuse. Les voles fern~·es des pionniers de Belgrade, de Ljubljana, de Sara!evo, Skoplje, Zagreb, Kruchevats, comme les cites de pionn!ers _ Zagreb 1et de Belgrade, sont une grande joie pour nos enfants. ��NOUS LES AVONS ACCUEILLIS COM ME S'ILS ET AlENT LES NOTRES. lES ENFANTS MARTYRS GRECS, FUYANT LA TERREUR DES MONARCHO-FASCISTES ET DE lEURS MAlT RES AMERICAINS, SE SONT REFUGIES DANS NOTRE PAYS. ��LE u•mo CONGRES DU FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES DE YOUGOSLAVIE TENU A BELGRADE LE 25 JANVIER 1948 «UNE TACHE IMPORTANTE DE VOTRE ORGANISATION CONSISTE DANS LA lUTTE TENACE POUR LA CONSOliDATION DE LA PAIX. POUR REAliSER CETTE TACHE, MAINTENEZ·VOUS EN CONTACT AVEC TOUTES lES ORGANISATIONS PRO· GRESSISTES DE FEMMES EN DEHORS DE NOS FRONTIERES. lES FEMMES, PlUS QUE TOUT AUTRE, ONT lE DROIT DE S'OPPOSER FERMEMENT AUX INSTIGATEURS DE GUERRE, ENNEMIS DE LA PAIX. lES FEMMES ET lES MERES QUI SAVENT CE QUE C'EST QUE DE PERDRE lES ETRES lES PlUS CHERS DANS LA GUERRE, QUI SAVENT CE QUE SIGNIFIE LA DEVASTATION D'UN PAYS, SONT CEllES DONT LA HAINE CONTRE lES FAUTEURS DE GUERRE DOlT ETRE LA PlUS FORTE. QUE CETTE HAINE CONTRE lES INSTIGATEURS DE GUERRE SOIT UNE CONTRIBUTION PUISSANTE A LA �CONSOLIDATION DE LA PAIX DANS LE MONDE. LA HAINE CONTRE LES INSTIGATEURS DE GUERRE DOlT ETRE LA FORCE QUI RENDRA POSSIBLE LE RASSEMBLEMENT DE TOUS LES HOMMES PROGRESS)STES DU MONDE EN LUTTE POUR . LA PAIX, EN LUTTE CONTRE LES FOMENTATEURS DE GUERRE IMPERIALISTES ELEVEZ VOS VOIX, FEMMES DE YOUGOSLAVIE, FEMMES ANTIFASCISTES, DE CONCERT AVEC LES FEMMES DU MONDE ENTlER, CONTRE CES EXECRABLES INSTIGATEURS DE GUERRE QUI N'ONT EPROUVE Nl MISERE, Nl MALHEUR ET QUI N'ON.T PAS TRAVERSE LES CHAMPS DE BATAILLES SANGLANTS OU TOMBERENT LES FILS ET LES FILLES DE NOS PEUPLES.» lo Mar6cha! T!to, lors de lllOm0 CongrGs dos fommos do Yougoslavie. �LA CELEBRATION DU 8 MARS 1948 A BELGRADE �INSCRIPTIONS SUR LES PANCARTES: «VIVE LE 8 MARS, FETE DES FEMMES DU MONDE ENTlER» «A BAS LES INSTIGATEURS DE GUERRE» «A BAS LES IMPERIAliSTES AMERICAINS» «VIVE l'UNION SOVIETIOUE, REMPART DE LA PAIX DANS LE MONDE» «VIVE LE MARECHAL TITO, ORGANISATEUR DE TOUTES LES VICTOIRES DE NOS PEUPLES» «VIVENT LES FEMMES HEROIOUES DE l'UNION SOVIETIOUE» EN EDIFIANT LE SOCIALISME DANS NOTRE PAYS, NOUS CONTRIBUONS A l' ACCROISSEMENT DES FORCES DEMOCRA TIOUES DANS LE MONDE. Un des mots d'ordre du 8 mars. �LES FEMMES DE YOUGOSLAVIE, PAR CENTAINES DE Mlll!ERS, ADRESSENT A l'ASSEMBLEE GENERALE DE L'ORGANISATION DES NATIONS UNIES LEURS REVENDICATIONS RELATIVES A LA DIMINUTION DE L'ARME· MENT ET A L'INTERDICTION DE L'EMPLOI DES ARMES ATOMIOUES. <lDiscutant de I'Assembl&e G&n&rale des Nations Unies nous maintenons notre attitude ferme du cOte de nos dirigeants ayant a leur 19te le camarade Tito, du cOte -de I'URSS et des autres pays d&mocratiques en lutte pour Ia paix durable dans Je monde. Nous, les femmes, qui avons tant -soutfer! pendant Ia guerre, qui semmes rest&es sans nos enfants, sans nos pEnes, nos freres et ,nos soeurs, sans maisons et sans foyers, nous demandons energlquement Ia diminution de l'armement, nous exigeons Ia paix. Nous nous dressons reso!ument centre fes instigateurs de guerre qui, pour assouvir leurs app&tits imp&riallstes, essayent de pr&cipiter le monde a nouveau dans un massacre pareil a celui de Ia derniere guerre dont les femmes ont le plus souffert. Dans !'interet des femmes du monde entier les femmes de Tchitlouk et des environs demandent que les propositions de !'Union Sovletique, de Ia Yougos/avie et des autres pay,s democratiques soumises a I'Assembl8e Generale, soien1 accept8es en entier.)) La lollro des fommcs do Tchitloul::. ��� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma Subject The topic of the resource Socijalizam, Jugoslavija Creator An entity primarily responsible for making the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1948 Rights Information about rights held in and over the resource Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie Language A language of the resource francuski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 14-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 88 str. Jugoslavija socijalizam žene